Hronika Udruženja novinara Srbije 1941-2006

1

2

Миле Недељковић ХРОНИКА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ 1941–2006

За издаваче: Нино Брајовић, председник Слободан Гавриловић, директор Уредници: Никола Вучетић проф. др Јовица Тркуља Издавачи: УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ ЈП СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

ХРОНИКА Миле Недељковић Београд 2009 Удружења новинара Србије 1941–2006

Copyright © Удружење новинара Србије, 2009.

Садржај ПРЕДГОВОР 11 Поглавље I УДРУЖЕЊЕ пРЕД АпРИЛСКИ СЛОМ 1941. 17 ПоСледња Предратна СкуПштина ноВинара (Београд, 28. фебруара 1941) – 17 • Стање имовине –19 • Помоћ новинарима 1–5. априла 1941. године – 21 • Списак чланства на дан 6. ап- рила 1941. године – 22 Поглавље II пОД ОКУпАЦИЈОМ 35 Окупационе новинарске сталешке листе – 38 • Списак чланства 1941–1944. године – 46 • Допи- сници из унутрашњости – 51 • Укидање Произвођачке задруге – 52 • Убијени и заробљени нови- нари – 52 • Ратне деобе – 53 • Примери етике – 58 • Судбина новца заплењеног од Моше Пијада и Веселина Маслеше – 60 • Централа за хумор – 60 • Спасавање Добросава Кузмића – 64 • Потра- га за председником Томићем – 65 Поглавље III ОБНОВА УДРУЖЕЊА 67 оСниВачка СкуПштина (Београд, 29. априла 1945) – 67 • Веза између старог и новог удру- жења и имовинско-правни континуитет са предратним удружењем новинара – 72 • Избор пр- ве послератне Управе, Надзорног одбора и Суда части – 73 • Акциони одбор за оснивање Саве- за новинара Југославије – 75 • Рад прве Управе – 76 • Обнова „Јежа” – 77 • Сталешка питања – 77 • Списак новинара 1945. године – 78 Поглавље IV У ОБНОВИ И ИзгРАДЊИ 87 ПрВа редоВна годишња СкуПштина (Београд, 2. јун 1946) – 87 • Стравичан биланс рата – 88 • Феминизација струке – 90 • Новинарски клуб у Новом Саду – 92 • Рад другог Управног одбора – 92 • Болна тачка – образовање – 93 Поглавље V У зНАКУ пРВЕ пЕтОЛЕтКЕ 95 друга редоВна годишња СкуПштина (Београд, 29. јуна 1947) – 95 • 25 најбољих новина- ра – 96 • Рад треће Управе – 97 • Нерад новосадског Клуба – 97 • трећа редоВна годишња СкуПштина (Београд, 28. марта 1948) – 98

6 Миле Недељковић Поглавље VI ОтпОР СтАЉИНСКОЈ БЛОКАДИ 99 четВрта редоВна годишња СкуПштина (Београд, 27. марта 1949) – 99 • Сужњи и борци – 102 • Пета редоВна годишња СкуПштина (Београд, 10. марта 1950) – 104 • Оживљен рад Секције за Космет – 104 • Оснивање тематских секција – 105 • шеСта редоВна годишња СкуПштина (Бе- оград, 25. фебруара 1951) – 105 • Задаци штампе – 106 • Повереништво новинара за АП Војводину – 107 • Повереништво новинара за Аутономну косовско-метохијску област (АКМО) – 107 • Борба за новинарске зараде – 108 • Таворење стручних секција – 108 • Успех усмених новина – 109 • Повра- так стрипа – 109 • Tужан крај Милице Јаковљевић–Мирјам – 110 • Прослава 70-годишњице Удру- жења – 114 • СеДМА РеДОВНА гОДИшњА СКУПшТИНА (Београд, 13. априла 1952) – 114 Поглавље VII зАЧЕЦИ САМОУпРАВЉАЊА 117 ОСМА РеДОВНА гОДИшњА СКУПшТИНА (Београд, 7. јуна 1953) – 117 • Посета хрватских но- винара – 120 • Комисија за повраћај зграде – 120 • деВета редоВна годишња СкуПштина (Београд, 16–17. маја 1954) – 121 • Сузбијање Ђиласовог утицаја – 121 • деСета редоВна го- дишња СкуПштина (Београд, 24. априла 1955) – 122 • Ревизија чланства – 123 • Прослава де- сетогодишњице СНЈ – 124 • Пријем новинара искључених по ИБ линији – 125 • ЈеДАНАеСТА Ре- доВна годишња СкуПштина (Београд, 21. маја 1956) – 126 • Недеља штампе – 127* Ванредна СКУПшТИНА (Београд, 30. јуна 1957) – 129 • Допуњено чланство – 130 • Изложба фотографија –130 • дВанаеСта редоВна СкуПштина (Београд, 23. фебруара 1958) –130 • штампа у комуни – 131 • тринаеСта редоВна СкуПштина (Београд, 22. маја 1960) – 132 • О језику – 133 • Из извештаја Управног одбора – 133 • четрнаеСта редоВна СкуПштина (Београд, 13. маја 1962) – 134 Поглавље VIII ВРЕМЕ САМОУпРАВНОг СОЦИЈАЛИзМА 137 ПетнаеСта редоВна СкуПштина (Београд, 15. новембра 1964) – 137 • Противречан положај штампе – 139 • шеСнаеСта редоВна СкуПштина (Крагујевац, 22. априла 1967) – 140 • Осуда Декларације и Предлога за размишљање – 140 • Студентске демонстрације – 141 • СеДАМНАе- Ста РеДОВНА СКУПшТИНА (Панчево, 17. маја 1969) – 144 • Страни дописници из Србије – 144 • Неуспела замисао о прес-центру – 147 • ОСАМНАеСТА РеДОВНА СКУПшТИНА (Аранђеловац, 5. јуна 1971) – 147 • Зла крв полемика – 148 • Исправке и забране – 149 • Стање чланства – 151 Поглавље IX У ДЕЛЕгАтСКОМ СИСтЕМУ 153 деВетнаеСта редоВна СкуПштина (кладово, 1. јуна 1973) – 153 • Друштво новинара Војво- дине – 154 • Удружење новинара Косова – 156 • дВадеСета редоВна СкуПштина (Београд, 22. фебруара 1974) – 157 • Креативно и конфекцијско писање – 159 • ДРУгА ВАНРеДНА СКУПшТИ- НА (Аранђеловац, 12–13. септембра 1975) – 160 • дВадеСет ПрВа РеДОВНА СКУПшТИНА (Ма- тарушка бања, 13–14. марта 1976) – 161 • Стање чланства 1976. године – 162 • Враћање Дома новинара Удружењу – 166 • ДВАДеСеТ ДРУгА РеДОВНА СКУПшТИНА (Аранђеловац, 15–16. но- вембра 1978) – 166` Поглавље X С тИтОМ пОСЛЕ тИтА 169 ДВАДеСеТ ТРеЋА РеДОВНА СКУПшТИНА (Светозарево, 20–21. фебруара 1981) – 169 • Разуђена активност – 170 • Прослава стогодишњице – 171 • РАДНА СКУПшТИНА (Аранђеловац, 15-16. ап- рила 1982) – 172 • ДВАДеСеТ ЧеТВРТА РеДОВНА СКУПшТИНА (Сокобања, 8–9. априла 1983) – 172 • Иступање Радојчића и Поповића – 173 • ДВАДеСеТ ПеТА РеДОВНА СКУПшТИНА (Ниш, 10– 11. маја 1985) – 174 • Ко су новинари у Србији – 176 • штампа удруженог рада – 177 • дВадеСет

7Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. шеСТА РеДОВНА СКУПшТИНА (Дивчибаре, 8–9. маја 1987) – 188 • Узбуна због тзв. „Фонда соли- дарности” – 189 • ДВАДеСеТ СеДМА РеДОВНА СКУПшТИНА (Нови Сад, 27. јуна 1989) – 196 Поглавље XI У пОЛИтИЧКОМ пЛУРАЛИзМУ 199 ДВАДеСеТ ОСМА РеДОВНА СКУПшТИНА (Тара, 12–14. јуна 1992) – 199 • Раскол – 200 • Сукоби са Управним одбором – 202 • Оснивање НУНС-а – 206 • Белешке Сене Тодоровић – 207 • Покрајински правци разбијања Удружења – 209 • ДВАДеСеТ ДеВеТА РеДОВНА СКУПшТИНА (Смедерево, 13– 16. јуна 1996) – 210 • Кисело изборно грожђе – 212 • Пат позиција Надзорног одбора – 213 • Отпор Комракову – 214 • Отказ бившем секретару Ђорђевићу – 215 Поглавље XII НА пОЧЕтКУ тРЕЋЕг МИЛЕНИЈУМА 219 СПаСаВање удруЖења – 220 • Начела рада Иницијативног одбора – 221 • ширење и ома- совљење подухвата – 223 • Повратак чланства – 224 • Премошћавање правне празнине – 225 • ТРеЋА ВАНРеДНА СКУПшТИНА (Београд, 28. октобра 2000) – 227 • Они су спасли Удружење – 229 • Рад привремених органа – 234 • Спречавање отимања имовине – 236 • тридеСета ре- ДОВНА СКУПшТИНА (Аранђеловац, 24–25 фебруара 2001. – 240 • ТРИДеСеТ ПРВА РеДОВНА СКУПшТИНА (Брзеће, Копаоник, 26–27. марта 2005) – 243 Поглавље XIII СУД ЧАСтИ 249 Велики посао Суда части 1945 – 249 • Чудна полеђина – 250 • Спремни за одстрел – 250 • Одбијен пријем – 251 • Погубне карактеристике – 252 • Људи бројеви – 257 • Случај Љубе Вукадиновића – 259 • Белкић без права гласа – 260 • Јојић осуђен на ћутање – 261 • греси избеглог новинара – 261 • Три књижевна губитника – 262 • На црној листи – 263 • Није све како пише – 264 • Кад прођу магле и време – 264 • 1946 – Без саслушања – 266 • 1947 – Нетачни подаци – 266 • 1950/1951 – Најкраћи извештај – 266 • 1951 – Покретање „Футбала” – 266 • 1952 – Усташе на слици – 267 • 1953 – Летећи тањири – 267 • 1954 – Недозвољено прештампавање – 268 • 1955 – Прећутана окупација – 269 • 1958 – Тужиоци и браниоци – 270 • 1959 – Пробијање ембарга – 271 • 1960/1961 – Само је- дан случај – 271 • 1962 – Кривично дело послуге – 271 • 1963 – Препродаја фотографија – 271 • 1964 – Потплаћивање критичара – 272 • 1965 – Исправка глади спор – 272 • 1966 – Лудирање на гитаријади – 273 • 1967 – Предлог за размишљање – 273 • 1968 – Плагијати – 273 • 1969 – Бог и Аполо 8 – 275 • 1970 – Самоуправљање у СДК – 276 • 1971 – Погрешно тумачење излагања – 276 • 1972 – Злоупотреба овлашћења – 276 • 1973 – Одбачена анонимна писма – 277 • 1974 – Кад СИВ инсистира – 278 • 1975 – Деловање надрилекара – 278 • 1976 – Чудотворци са Филипина – 278 • 1982 – Посета у затвору – 279 • 1983 – Поништена једногласна одлука – 279 • 1984 – Случај Ран- ке Чичак – 280 • 1985 – Словенци присвајају компетенције – 281 • 1986 – Случај „Великог транс- порта” – 281 • 1987 – Мистериозни Војко и Савле – 282 • 1988 – Одбрана Бранке Јоксимовић – 283 • 1989 – Атмосфера притисака – 284 • 1992 – Нечашће међу новинарима – 285 • 2000 – Искључе- ни челници – 285 • 2001 – Дуг списак танјуговаца – 286 • 2002 – Одбијени захтеви – 286 • 2003 – Случај Мирослава Марковића – 287 • 2005 – Лични сукоби у Бору – 288 Поглавље XIV тЕМАтСКЕ СКУпШтИНЕ И СУСРЕтИ 289 АРАНЂеЛОВАЦ, 1975: Савез комуниста Србије и борба за даљи развој самоуправљања – 290 • Београд, 1980: Актуелни задаци Удружења новинара Србије и спровођење програма економс- ке стабилизације – 290 • Београд, 1983, I сусрети новинара Србије: Разговори политичара с но- винарима – 291 • гОРњИ МИЛАНОВАЦ, 1984: Задаци новинара и новинарске организације у остваривању Дугорочног стабилизационог програма – 291 • Београд, 1984, II сусрети новинара Србије: Разговори са друштвено-политичким руководиоцима – 291 • БеОгРАД, 1985, III сусрети

8 Миле Недељковић новинара Србије: Социјалистички савез – данас – 292 • БеОгРАД, 1986, IV сусрети новинара Ср- бије: О порукама Десетог конгреса СК Србије, Догађања на Косову, Стабилизација и јавна гласи- ла – шта намерава да предузме СИВ – 292 • АРАНЂеЛОВАЦ, 1986: Задаци новинара и новинарс- ке организације у претконгресним активностима и животни и радни услови – 293 • БеОгРАД, 1987, V сусрети новинара Србије: Актуелни тренутак СР Србије – 294 • СМеДеРеВО, 1988: Јавност рада медија и новинари у разрешавању друштвене кризе – 294 • ноВи Сад, 1992: Новинарство између професионализма и политике – 295 Поглавље XV РАзгРАНАтА ДЕЛАтНОСт 299 Секције, активи, комисије, клубови и трибине – 299 • Актив новинара ветерана – 305 • Издавачка де- латност – 314 • Музеј штампе – 318 • енциклопедија српског новинарства – 321 • Новинарски балови – 325 • Обнова Авалског торња – 325 Поглавље XVI У САВЕзУ НОВИНАРА ЈУгОСЛАВИЈЕ / СН СРБИЈЕ И ЦРНЕ гОРЕ 327 Поглавље XVII ОБРАзОВАЊЕ 341 новинарска школа Удружења новинара Србије – 341 • новинарска академија – 342 • Академија лепих уметности – 346 • Интернационални универзитет Нови Пазар – 345 • Стручно оспособља- вање новинара Рома (школа ОеБС-а) – 346 • Прва српска школа веб-новинарства – 347 Поглавље XVIII пОМОЋ И пОтпОРА 351 Синдикат – 351 • Двојно чланство – 352 • На правом колосеку – 353 • Прва стамбена новинарска задруга „Новинар” – 355 • Фонд солидарности – 358 • Потпорни фонд „Добрица Кузмић” – 364 Поглавље XIX СМЕСИЦЕ 365 Све је политика – 365 • Други послови „ван редакције” – 365 • Превиди скупштине и комисије – 366 • штампарска грешка – 366 • Својеглави новинари – 366 • Печат у служби неистине – 367 • Кад војна команда навија – 367 • Тај Васа мокри са трафике – 368 • Заборавност или ниподашта- вање – 368 • Злоупотреба самоуправљања – рано почела – 368 • Анахронизам, некад и сад – 369 • Непожељни делегат – 370 • Професионална диоптрија – 370 • Тако су му рекли – 370 • Кадија те тужи... – 370 • Лаже као очевидац – 370 • Најдужи мандат – најлошији резултат – 371 • Плаће- ници – 371 • Будућност која се обистинила – 371 • Чистота језика – 372 • Новине ће то објавити – 372 • Аминовање уместо бирања – 372 • глуви активи – 372 • У знаку Жике, Вите и Богдана – 373 • Ко стоји иза Ђоке Вјештице – 373 • Мишино друштво – 373 • Скупо ћутање – 374 • Петиционаш- тво – 374 • Деветогодишњи син одговара за оца – 374 • Отписани и заборављени – 374 • Необич- на биографија – 375 • „Нови журнализам” ТВ Студио Б – 375 • Чудан неки синдикат – 376 • За- твор, вешање, стрељање и прогон – 376 • Седам чуда комунизма – 377 • Није важно име, важна је награда – 377 • Пристрасност – загарантована – 377 Поглавље XX зАпОСЛЕНО ОСОБЉЕ И РАДНА зАЈЕДНИЦА 379 Смештај – 379 • Особље запослено у Удружењу новинара – 380

9Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље XXI СВЕДОЧАНСтВА 383 Последња исплата помоћи новинарима уочи бомбардовања Београда (1941) – 384 • Наређење оку- пационог војног заповедника у Србији (1941) – 384 • Постављење Ивана Нађвинског за секретара Сну (1941) – 385 • Чланарина новинара немачке агенције ДНБ за октобар 1941 – 385 • Писмо пред- седнику Владе Милану армијском ђенералу Милану Ђ. Недићу (1942) –386 • Одговор Милоша Бра- шића на постављена питања (1945) – 387 • Одобрење за рад Удружења новинара Федералне Србије (1945) – 388 • Дозвола Удружењу за усељење у просторије на Теразијама (1945) – 388 • Уверење Бог- дану Марамици (1945) – 389 • Телеграм председнику Владе ФНРЈ маршалу Југославије Јосипу Бозу Титу (1946) – 390 • Телеграм председнику Министарског савета СССР генералисимусу Јосифу Ви- сарионовићу Стаљину (1946) – 390 • Телеграм потпредседнику Владе ФНРЈ едварду Кардељу (1946) – 390 • Телеграм председнику Владе Народне Републике Србије др Благоју Нешковићу (1946) – 391 • Телеграм министру спољних послова Совјетског Савеза Вјачеславу Михајловићу Молотову (1946) – 391 • Телеграм Савету министара иностраних послова великих сила (1946) – 391 • Теле- грам министру унутрашњих дела ФНРЈ Александру Ранковићу – 391 (1946) • Молба Аполона еро- пкина за новчану помоћ (1946) – 392 • Потврда Петру Бешевићу о држању под окупацијом (1947) – 393 • Билтен Удружења новинара (1950) – 394 • Одговор „Политике” на допис Удружења (1952) – 395 • Усмене новине у шапцу – 396 • Отказ Љубомиру Рајнвајну у Танјугу (1952) – 397 • Осуда Милова- на Ђиласа и искључење Владимира Дедијера из Удружења новинара Србије (1954) –398 • Новинар- ска етика (1959) – 398 • Писмо Милорада Комракова Управнм одбору Удружења (2000) – 401 Поглавље XXII пРИЛОзИ 403 Правила Српског новинарског удружења (1941) – 403 • Привремена правила Удружења новина- ра Федералне Србије (1945) – 405 • Правилник о јединственом поступку пред судовима части (1952) – 409 • Правилник о пријему у чланство (1961) – 414 • Студентске демонстрације ’68 – 415 • Правила Секције новинара ветерана (1983) – 418 • Кодекс новинара Србије (2001) – 420 • Статут Удружења новинара Србије (2005) – 422 • Правила Потпорног фонда „Добрица Кузмић” (2006) – 432 • Пословник Потпорног фонда „Добрица Кузмић” (2006) –434 Поглавље XXIII КАЛЕНДАР 435 Поглавље XXIV НАгРАДЕ 443 Осврт на досадашње награде – 446 • Награде према редакцијама – 447 • Лауреати – 448 • ЈУБИ- ларне награде – 449 • Посебно признање – 449 • НАгРАДе „ВеСеЛИН МАСЛешА” – 449 • НА- гРАДе „РАДОВАН ДРАгОВИЋ” – 452 • НАгРАДе „СВеТОЗАР МАРКОВИЋ” – 453 • Специјална на- града „Светозар Марковић” – 457 • Посебна награда – 457 • Похвала – 458 • Награда за животно дело „Светозар Марковић” – 458 • Награда „Златан клас” – 459 • Награда „8. март” – 460 • Награда ССРН Србије – 460 • Награда Привредне коморе Србије – 460 • Награда новинарима ОУР–а – 460 • Награда Савеза синдиката Србије – 460 • НАгРАДА „ДИМИТРИЈе ДАВИДОВИЋ” – 461 • Специјал- на награда „Димитрије Давидовић” – 461 • НАгРАДА „МИЛАН ЖегАРАЦ” – 462 • Посебна повеља за ратне репортере – 462 • ЗЛАТНА ПОВеЉА –462 • Дијамантска повеља – 463 • Специјална по- веља – 463 • НАгРАДА „ЛАЗА КОСТИЋ” – 463 • НАгРАДА „ЖИКА М. ЈОВАНОВИЋ” – 465 • НАгРАДА ЗА ЖИВОТНО ДеЛО – 465 • Специјална награда – 466 • ПОВеЉА – 466 • Повеља за Дан новинара – 466 • Повеља уз јубилеј – 466 • Награда „Зора” за слободу медија 466 • Награда „Зора” – 466 • На- града за животно дело „Моша Пијаде” – 466 • Награда за животно дело Савеза новинара – 467 Поглавље XXV ДОБИНИЦИ НАгРАДА зА ЖИВОтНО ДЕЛО 469 Аврамовић Миодраг Жико, Адамовић Драгослав Зира, Аксентијевић Мирко, Алексић Јован, Бећировић Драгомир, Бибић Никола, Бјелица др Михаило, Благојевић Душан, Богданфи шан- дор, Богуновић Бранко, Брајовић гордана, Бујишић Витомир, Вајдл Јован, Винтерхалтер Вилко, Виторовић Мирослав, Вјештица Ђоко, Влатковић Влатко, Војводић Душан, Војиновић Дејви Бу-

10 Миле Недељковић димир, Вујовић Радомир, Вукашиновић Бранислав, Вукотић Манојло, гајин Сима, гал Ладислав Ласло, гвозденовић Борко, глишовић Милан, глумац Слободан, гузина Растко, густинчич Јуриј, Дадић Бранислав, Дечермић Богдан, Дикић Божидар, Димитријевић Коста, Драгојевић Анђел- ко, Ђикановић Љубомир, Ђоковић Милојко П., Ђорђевић Душан, Ђукић Славољуб, Ђурић Душан, етеровић Иво, Зарић Мирослав, Ивановић Васко, Илић Борисав, Јевтић Милош, Јешић Недељко, Јовановић Бранко, Јовановић Жика М., Јовановић Станоје, Јолић Душан, Јулијус Ђука, Кампере- лић Живота Жика, Катић Каменко, Кићовић Божидар, Кнежевић Предраг, Ковачевић Милан, Крагујевић Стеван, Кушанић Иво, Лакић Чедомир, Лалић Борислав, Лековић др Ананије, Логар Звонко, Лучић Обрад, Манојловић Љубиша, Мариновић Милош, Марковић Марко, Марковић Радивоје, Мехмети шемси, Микља Душан, Миладиновић Иван, Миленковић Владислав, Ми- ленковић Милутин, Милојевић Предраг, Миљанић Михаило П., Мирковић Боривоје, Мироса- вљевић Боривој, Митић Светолик, Митровић Дојчило, Митровић Живан, Михајловић Живорад шиља, Мишић Александар, Мишовић Милош, Недељковић Бора, Недељковић Миле, Недељко- вић Озрен, Николић Љубомир, Обрадовић Слободан, Орловић Милоје Мића, Пејчић Предраг, Петернек Томислав, Пешић Богдан, Поповић Иво, Протић Стојан, Пудар Момчило, Радевић Дра- ган, Раденковић Ђорђе, Радовановић Душан, Радовић Часлав, Радојчић Мирослав, Рашић Ми- хаило, Савић Велизар, Савић Драган, Савковић Петар, Симић Момчило, Симоновић Будо, Сла- вковић Душан, Стаменковић Мирко, Станић Стеван, Станојевић Раде, Стефановић Момчило, Стојаковић Владан, Стојановић Мирослав, Стојиљковић Стојиљко, Тадић Верослава, Тадић Све- та, Теслић Владимир Владо, Тимотијевић Душан, Тоцкић Мехмед, Трнавчевић Захарије, Ћетко- вић Александар, Холодков Игор, Хоџа Хаки, Чолић Милутин, Чупић Мирко, штајнер Мирослав, шћекић Јован, шундић Милика Поглавље XXVI пРЕДСЕДНИЦИ 487 Живко Милићевић (1940–1941) – 488 • Пјер Крижанић (1941) – 488 • Раденко Томић (1941–1944) – 489 • Михаило С. Петровић (1945–1949) – 490 • Миодраг Жико Аврамовић (1950–1951) – 490 • Стојиљко Стојиљковић (1951–1953) – 490 • Најдан Пашић (1953) – 491 • Љубомир Стојовић (1953– 1954) – 492 • Владислав Миленковић (1954–1956) – 492 • Мирко Милојковић (1956–1960) – 493 • Љубиша Манојловић (1960–1962) – 494 • Драгољуб Миливојевић Уча (1962–1964) – 494 • Бранко Дадић (1964–1967) – 494 • Слободан глумац (1967–1969) – 495 • Ђорђе Раденковић (1969– 1971) – 496 • Јованка Бркић (1971–1972) – 496 • Светозар Тадић (1972–1974) – 496 • Захарије Трнавче- вић (1974–1976) – 497 • Драган Марковић (1976–1978) – 498 • Боривоје Мирковић (1978–1981) – 498 • Љубомир Рајнвајн (1981–1983) – 499 • Станислав Маринковић (1983–1985) – 499 • Богдан Дечермић (1985) – 500 • Љиљана Зоркић (1985–1987) – 500 • Југ гризељ (1987–1988) – 501 • Бори- сав Илић (1988–1989) – 501 • Слободан Лазаревић (1989–1992) – 502 • Коста Краинчанић (1992– 1996) – 503 • Милорад Комраков (1996–2000) – 503 • Душан Радовановић (2000–2001) – 503 • Ни- но Брајовић (2001–2009) – 504 ИМЕНОСЛОВАР 505 Индекс личних имена – 505

11Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Историја новинарства, које је с правом названо најважнијом индус- тријом двадесетог века, веома је важна за познавање и разумевање но- вије историје Србије. А као неизоставни, и нарочито битни, део историје српског новинарства, који је у исто време и њен значајан чинилац, јавља се историја Удружења новинара Србије. Ова хроника, која обухвата раз- добље 1941–2006. године је покушај да се сачини преглед најважнијих догађаја и појава, као и њихових носилаца и судеоника, у српском нови- нарству тога времена кроз пресек постојања и рада Удружења новинара као професионалне организације. У том раздобљу су се одиграли крупни догађаји на светском плану, као што је Други светски рат, са свим страхотама и последицама, у на- шој земљи је дошло и до смене друштвено-економског поретка, која је извојевана у бруталном рату, створена је тзв. друга Југославија, која се, на наш братоубилачки начин, крваво распадала крајем двадесетог ве- ка, да би у последњим његовим месецима дошло до коренитог друштве- ног и политичког заокрета, односно до васпостављања капиталистичког друштва уласком у транзицију као мирни процес посткомунистичког развитка грађанских друштвених вредности и тековина. Оволико промена у тако кратком времену наша досадашња исто- рија није забележила. А оне су се одиграле, и на наше очи одигравају, у раздобљу краћем од једног људског века. Да је то тачно, сведоче седе главе живих чланова Удружења новинара Србије, који су прошли кроза све те друштвене мене и промене. Сама, пак, новинарска организација, упркос свим деобама и међу- собним опречностима, кроз које је прошла, очувала је свој континуитет. Овде се, само по себи, отвара важно питање: како је то било могуће, односно како је, једно те исто, Удружење преживело толике друштвене и политичке ломове, праћене неизбежним интервенцијама актуелних носилаца власти? Одговор је једноставан: преживело је захваљујући томе што међу новинарима, а самим тим и у њиховој професионал- ној организацији, никада, па ни онда када је тоталитарни систем имао превагу и неприкосновени утицај, није усахнуо ток чувања професио- налног угледа и етичког достојанства новинарске професије. Сталне деобе. Сада, када се сагледа шездесетпетогодишња исто- рија Удружења новинара Србије, види се да је то било доба сталних по- ларизација, престројавања и диференцијација, али и болних обрачуна и раскида. У рат се ушло са предратним поделама. Окупација је предвојила Уд- ружење, а у самом рату су се кристалисале три новинарске групације – прва је била лојална Немцима (Недићева струја, или тзв. квислинш- ка), друга је била противна Немцима и одана краљу (струја Драже Ми- хаиловића или четничка), а трећа је следила Комунистичку партију, водећи најдоследнији герилски и народносолободилачки рат (Титова струја или партизанска штампа). Обнову Удружења је извела трећа струја, која је окупила и највећи број припадника предратног Удружења новинара Србије, чиме је оства- ПРЕДГОВОР

12 Миле Недељковић рен и персонални континуитет његовог чланства и органа. Ова струја је, без већих потреса, превладала и Резолуцију ИБ и стаљинску блокаду (1948–1953), а касније и скретања која су иницирали Милован Ђилас и Владимир Дедијер (1954). У времену наоко мирног раздобља изградње самоуправног социјалистичког система видљивији траг је оставио нес- налажење у студентском бунту 1968. године и обрачун са тзв. анархо-ли- бералима седамдесетих година, у којем је посмењиван низ уредника. Буру је предсказивало понашање медија, посебно београдске штам- пе, у извештавању о шиптарској контрареволуцији 1981. године па на- даље. Значајну дезилузију и нова раслојавања у новинарским редови- ма су донеле ратне године на тлу бивше Југославије (1991–1995). За судбину новинарске организације је посебно била тешка 1994. година. У овом тренутку ускиптелих политичких страсти, националне ратне катастрофе и бескомпромисних новинарских подела, Удружење новинара Србије се налазило у сопственој блокади. На скупштини Уд- ружења новинара Србије на Тари (1992) превагу је однела скупина но- винара која је следила линију СПС и њеног председника Слободана Ми- лошевића. Противници ове струје су одрицали легитимитет органима изабраним на Тари и захтевали одржавање нове изборне скупштине, али како до тога није дошло, они су иступили из чланства и крајем мар- та 1994. године основали Независно удружење новинара Србије (НУНС). За Удружење новинара Србије (УНС), до тада јединствено, ово је био ве- лики ударац и губитак. Остајући чврсто на својим позицијама, следбеници Милошевиће- вог режима су, имајући Управни одбор у својим рукама, ставили Уд- ружење у послушнички положај према власти, што је нарочито дошло до изражаја после скупштине у Смедереву (1996), када су новинари Београдске телевизије, предвођени Милорадом Комраковом, имали апсолутну превласт у Удружењу, за које су наступили још тежи дани. Незадовољство је посебно изазивало и то што су избори у Смедереву фалсификовани, па је део чланства, као и чланова органа Скупштине, одрицао легитимитет Комракову и његовој управи. Чланство Удружења се поново осипа, дели се начетворо. Један део напушта Удружење и пасивизује се, а други део прелази у НУНС, трећи део остаје у чланству спреман да се бори изнутра, а четврти део, који је у сталном осипању, остаје уз Комракова. Докле је овај четврти део дос- пео најбоље одсликава податак да је на последњу скупштину УНС коју су заказали Комраков и његов секретар Душан Павловић – дошао само један новинар. Када се чинило да је све изгубљено и да се Удружење угасило, најтању нит опстанка је одржала Ванредна скупштина (28. октобра 2000), на којој су се окупили новинари који су се изнутра супротстављали Комракову и они који су, незадовољни радом Удружења које су предводили Коста Краинчанић и Милорад Комраков (1992–2000), напустили Удружење да би се поново укључили на Ванредној скупштини, захваљујући којој је Удружење и опстало. Новинарске конфронтације (УНС – НУНС) у последњој деценији двадесетог века су имале политички печат. После Ванредне скупштине УНС, ово удружење је постало професионална неполитичка организа- ција, док се НУНС, ношен таласом изборне победе 5. октобра 2000. годи- не, и даље политички врло уносно декларисао, дајући својој „независ- ности” врло изразиту политичку боју. Најкраће, у скицуозном прелету, ово је подсетник на токове и зао- крете у раду и делатности Удружења новинара Србије од 1941. године до данас. Попис грађе. У Удружењу новинара Србије је чињен организован покушај да се напише хроника Удружења у којој би се дао преглед свих

13Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. важнијих догађаја, појава и личности које су у новинарству и у Удру- жењу деловале и оставиле трага од његовог оснивања. У марту 1983. године је при Секцији ветерана је основана, како су је тада назвали, Комисије за историју штампе и новинарства у Србији, а њен председник Милош Мишовић је 25. априла 1983. године образовао радну групу у саставу: Марија Благојевић-Вујачић, Витомир Бујишић, Михаило Ћирић, Драган Ђорђевић и Никола Ставридис са задатком да прегледа архиву УНС и утврди шта садржи и у каквом је стању, да са- чини каталог-регистар архивске грађе, да попише оубликације и други документациони материјал УНС, који би могао да се користи приликом писања Хронике Удружења или Историје штампе, да покуша да евиден- тира који се документациони материјал или публикације о Удружењу или српској штампи налазе у приватним збиркама, код појединих чла- нова Удружења или у институтима и другим сличним установама и да да предлоге о даљој обради материјала и руковању документацијом и архивом УНС. Комисија је врло ревносно приступла послу и након два месеца је прегледала архиву до 1972. године и поднела извештај у којем, уз чуђење „да ни за послератни период не постоји архивска књига. На- водно је постојала, али се негде затурила”, између осталог, стоји: „Приликом прегледа архивске грађе констатовали смо да недостају многи драгоцени документи. На пример, нема записника, извештаја, закључака са седница Управног одбора и са скупштина Удружења. Не постоји компетан попис чланства, ни састав свих управа. Нема ни дру- гих важних докумената, на пример о зидању овог дома у којем се сада налазимо. Зна се да је део архиве спаљен за време рата, али вероватно су се овом документацијом служили појединци и нису је вратили.Вре- дело би се заинтересовати код неких аутора публикација о предратној штампи и других новинара и публициста да се можда код њих не наа- лазе ови документи.”1 У закључку комисија апелује да се обезбеде средства да се доку- менти, нарочито они између два светска рата, заштите од даљих пропа- дања, јер „време и прашина су их тако рећи појели”. Подстицај о стогодишњици Удружења. Приликом припрема за прославу стогодишњице Удружења новинара Србије, 1981. године, ожи- вела је замисао да се напише његова хроника. На жалост, по обављеној свечаности, која је врло помпезно протекла 18. фебруара 1982. године, слављенички занос је спласнуо и та замисао је потиснута. У марту ис- те године је поновљена тежња да се напише историја српске штампе и новинарства, „али се брзо устукнуло пред величином и сложеношћу за- датака који су се у вези с тим поставили”.2 Уз то ништа није учињено ни на обећању да се покрене гласило названо „Новинарске свеске”, које су замишљене као трибина за размену мишљења и искустава из теорије и праксе новинарства.3 Ипак, од идеје се није одустајало и крајем 1983. године је удледио подухват који је, иако у целини није успео, дао неке драгоцене и не- сумњиве резултате. На предлог Кадровске комисије Председништво Удружења је 7. де- цембра 1983. године именовало веома репрезентативан Издавачки савет „Хронике Удружења новинара Србије” од 19 чланова, састављен од 15 живих председника Удружења у раздобљу 1950–1984. године и представника важних институција и организација. Савет су чинили председници Миодраг Жико Аврамовић, др Најдан Пашић, Владислав 1 Архива УНС, Извештај радне групе о попису и библиографској обради историјске грађе и до- кументације којом располаже УНС (јун 1983) 2 Мишовић, Од идеје до пројекта, „Новинарски летопис”, год. I, бр. 1. Београд, 1988, 9. 3 Аноним, Покрећу се „Новинарске свеске”, „Политика”, Београд, понедељак 1. март 1982, 9.

14 Миле Недељковић Миленковић, Мирко Милојковић,4 Љубиша Манојловић, Драгољуб Ми- ливојевић Уча, Бранко Дадић, Слободан Глумац (председник), Ђорђе Ра- денковић, Јованка Бркић, Светозар Тадић, Захарије Трнавчевић, Драган Марковић, Љубомир Рајнвајн, Станислав Маринковић, те др Војислав Мићовић (члан Председништва РК ССРН Србије), историчар др Михаи- ло Бјелица (Југословенски институт за новинарство), Богдан Дечермић (уредник „Борбе”) и Драган Ђорђевић (УНС, секретар). На истој седници су одређени и носиоци послова – др Михаило Бје- лица (период 1881–1941) и Миодраг Аврамовић (1945–1981). Хроника је замишљена тако да новинарима омогући увид у то ка- ко су њихова професионална организација и јавна гласила остварива- ла улогу и циљеве у разноим етапама нашег стогодишњег развоја и да постане њихов целисходан политчко-стручни приручник „у садшњој прекретничкој фази нашег социјалистичког самоуправног друштва”,5 а истовремено да буде поуздан допринос научној обради нашег нови- нарства и наше културе. Издавачки савет је на седници одржаној 11. јуна 1984. године усвојио концепт првог дела „Хронике Удружења новинара Србије” који је разра- дио носилац овог дела пројекта др Михаило Бјелица (први период 1881– 1918, други период 1918–1941). Усвојен је и предлог за други део носиоца пројекта Миодрага Аврамовића који обухвата раздобље 1945–1981. На седници одржаној 23. октобра 1984. године усвојен је, на предлог носилаца пројекта, списак аутора појединих тематских прилога „Хро- нике”. Одређено је да први део (1881–1941) пишу др Михаило Бјелица (пет прилога), Миле Недељковић (два), Живорад Ђорђевић (пет), Рад- мило Кљајић (један) и један заједнички др Михаило Бјелица и Миле Недељковић. За ауторе други дела „Хронике”.(1945–1981) су одређени Миодраг Жико Аврамовић (два тематска поглавља), Живота Камперелић (два), Михаило Ђирић (једно), Слободан Обрадовић (једно) и Љубо Млађено- вић и Живојин Стекић (једно заједничко). Уз ове ауторе би у поглављу Прилози сарађивали Живорад Стоковић, Марија Благојевић и Витомир Бујишић, док је одбир фотографија поверен Николи Бибићу, а карика- туре Александру Класу. Ове замисли су половично остварене. Током трогодишњег рада (1984–1987) тим искусних Аврамовићевих сарадника, осведочених новинарских пера, који су истовремено били и учесници и сведоци новинарских збоивања после Другог светског ра- та, пописао је грађу и изворе за послератну хронику Удружења. Радни наслов њиховог пројекта је гласио „Хронологија важнијих догађаја Уд- ружења новинара Србије” и имао је укупно 205 куцаних страна. Попис грађе за раздобље 1945–1986. године су обавили Витомир Бујишић (1941–1950, 11 страна и 1951–1955, 16 страна), Михаило Ћирић (1956–1960, 12 страна), Живојин Стекић (1961–1965, 26 страна), Љуба Млађеновић (1966–1970, 19 страна) и Живорад Стоковић (1971–1981, 57 страна и 1982–1986, 64 стране),6 док је Миодраг Аврамовић дозначио само наслов поглавља која ће има- ти његово раздобље (1941–1944), али га у архиви нема – вероватно је остало код њега у рукописима, које је, по његовој смрти, породица предала Архиву у Ужицу.7 4 Одбио да буде члан Издавачког савета. 5 Архива УНС, Хроника УНС, Резиме седнице од 3. маја 1984. 6 Архива УНС, Хроника УНС – Хронологија рада УНС 1945–1986. 7 Обавештење Милојка П. Ђоковића, публицисте и новинара ветерана (р. 1928, Бреково код Ариља).

15Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Једино је, више од планираног, посао обавио историчар штампе др Михаило Бјелица, који је, не чекајући прилоге осталих предвиђе- них аутора, од којих неки никад нису написали ни слово од преузетих обавеза, сам написао и објавио „Хронику Српског новинарског удру- жења 1881–1941”.8 док је предузимљиви Миодраг Жико Аврамовић са групом, тада млађих, новинара ветерана започето прикупљање грађе за писање хронике Удружења за раздобље после Другог светског рата обуставио крајем 1986. године. Очито, писање хронике Удружења је замашан и сложен посао. Он је изискивао и велику приљежност у раду, која је многима, оптерећеним редовним обавезама, недостајала. Захвалност на помоћи. Пишући ову хронику и предајући је свет- лу дана, а тиме не само на увид, већ и под критички суд културне јав- ности и посленика седме силе, дужан сам да изразим најдубљу захвал- ност коју дугујем старим новинарима Жики М. Јовановићу (1906–1997), оснивачу Музеја штампе и Миодрагу Аврамовићу (1920–1998), некада- шњем председнику Удружења (1950–1951) и председнику Актива но- винара ветерана (1983–1985), јер сам, својевремено, током рада у Удру- жењу (1985–1989) и уређивања „Новинарског гласника” (1985–1987) и „Наше штампе” (1987–1991), у виђањима и разговорима с њима, а сло- бодан сам рећи и у пријатељском дружењу, дознавао многе драгоцене чињенице и та сазнања су, касније, била ослонац мога опредељења и основ настојања да пишем ову књигу. Захваљујем на помоћи коју су ми у прибирању података и увиду у документацију пружили новинари ветерани Растко Гузина, Света Та- дић, Мирко Мариновић и Петар Стојановић. Такође захваљујем мр Будимиру Поточану на подацима о новин- ским агенцијама, новинару Слободану И. Јовановићу на подацима о Музеју српске штампе и новинарства и Потпорном фонду „Добрица Кузмић”, а новинару Слободану Јаковљевићу на подацима о активнос- тима Друштва новинара Војводине, чији је председник, као и колеги- ници Анки Цвијановић, некадашњој председници Удружења новинара Косова, на подацима о делатности и личностима новинарске организа- ције јужне српске покрајине. Посебно сам захвалан историчарима мр Дејану Обрадовићу из На- родног музеја у Крагујевцу на подацима из фондова Историјског архи- ва Шумадије и музејском саветнику Богићу Красићу на подацима из збирки Народног музеја у Ужицу. Изражавам особиту захвалност генералном секретару Удружења новинара Србије, господину Николи Вучетићу, на обимној документа- цији и архивској грађи, којима ме је током рада на овој књизи просто обасипао, и без чијег подстицаја и подршке се, признајем, не бих усу- дио да приђем овако замашном и сложеном подухвату. Аутор 8 Михаило Бјелица, Хроника Српског новинарског удружења 1881–1941, издање Удружења новинара Србије и Југословенског института за новинарство, Београд, 1988.

16 Миле Недељковић Народне демонстрације у Београду против приступања Тројном пакту: 27. март 1941 – „дан када је Југославија нашла своју душу”

17Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље I УДРУЖЕЊЕ ПРЕД АПРИЛСКИ СЛОМ 1941. ПОСЛЕДЊА ПРЕДРАтнА СКУПштИнА нОВИнАРА (Београд, 28. фебруара 1941) • Стање имовине • Помоћ новинарима 1–5. априла 1941. године • Списак чланства на дан 6. априла 1941. године У зиму 1940/1941. године је Европа већ увелико била захваћена ра- том, а тамо где је владао привид- ни мир осећала се неизбежност проширења ратних дејстава. Незадржи- вом инвазијом и успешним муњевитим продорима, Силе осовине су окупирале Чехословачку и Пољску (1939), Данску, Норвешку, Белгију, Холандију, Луксем- бург и Француску (1940), Велика Брита- нија се налазила у грчевитом одбрамбе- ном рату, ратне операције су се шириле по Средоземљу, Блиском истоку и Афри- ци и, очито, било је питање тренутка ка- да ће у ратни ковитлац бити увучена и Југославија. Новинарско удружење у Србији, чији је званични назив био Југословенско новинарско удружење, од- носно Новинарски савез Краљевине Југославије – Секција Београд (односно Новинарско удружење – Београд), било је већ ос- ведочено на становишту независног новинарства, пошто се успешно супро- тстављало покушајима режимских нови- нара, које је у неким тренуцима помагала и жандармерија,1 да преузму удружење и његову имовину. Други светски рат је био у току и већ се слутила зла коб над Југославијом, чији је априлски слом 1941. године био слика и прилика општег друштвеног и политичког расула у земљи. Део тог расула су били и новинари. То се огледало и у њиховој професио- налној организацији. Основна одлика новинара, а самим тим и њиховог Удружења, и његовог Управног одбора, била је велико нејединство, које је ишло до реског супротстављања, а потом, у ратном заоштравању, у буквалном сми- слу речи, до борбе на живот и смрт. 1 Живан Митровић, Новинарска скупштина оп­ кољена жандармима, „Политика”, Београд, 1–2. јануар 1952, (прештампано под насловом: Једна новинарска скупштина опкољена жандармеријом, „Наша штам- па”, год. I, бр. 3, Београд, децембар 1951, 3. МН: Очито, узет је слог са регала „Политике” и, уз незнатне стил- ске измене у трећем пасусу и побољшање неколиких искључака, чланак је пренет, уз поднасловну напоме- ну да је објављен у новогодишњем броју „Политике”, што је било једноставно, јер аутор је био уредник оба листа). Митровић је и касније објављивао овај свој чланак: Једна новинарска скупштина опкољена жан­ дармима, „Новинарски гласник”, Нова серија, број 1, Београд, 18. фебруар 1982, 15; в. Михаило Бјелица, Хроника Српског новинарског удружења 1881–1941, Бе- оград, 1988, 117–118. Живан Митровић

18 Миле Недељковић ПОСЛЕДЊА ПРЕДРАтнА СКУПштИнА нОВИнАРА (Београд, 28. фебруара 1941) У 1941. години у Управном одбору Уд- ружења су били: председник Живко Милићевић („По- литика”), Управни одбор, чланови: Раденко То- мић (незапослен), Радмила Бунушевац („Политика”), Ђиво Вишић (дописник „Новости”), Дојчило Митровић („Време”), Милан Ђоковић („Земља”), Гавро Вели- кић (Агенција Авала), др Миливоје По- повић („Политика”), а у Надзорном одбору: председник Ђорђе Пе- рић (Агенција Авала), чла­ нови Живојин Вукадино- вић („Политика”) и Габро Пилић (дописник „Јутарњег листа”, Загреб). Овај управни одбор је изабран на Скупштини која је одржана 26. маја 1940. го- дине у Београду. Та скуп- штина је, између осталог, расправљала и о погоршаном положају но- винара у друштву, и о томе донела одређене предлоге и захтеве, али је то остало мртво слово на папиру. У време ове скупштине Удружење је имало 236 чланова (140 редовних, 63 при- правна и 33 ванредна).2 Није јасно зашто је овај управни одбор сазвао годишњу скупштину два месеца пре истека свог мандата. На тој скупшти- ни, одржаној 28. фебруара 1941. године у Београду, у Управни одбор су изабрани: председник Пјер Крижанић („Поли- тика”). Управни одбор: потпредседник Раден- ко Томић (незапослен), секретар Спа- соје Ђорђевић („Правда”), чланови Гавро Великић (Агенција Авала), Симо Фран- цен („Политика”), Ђиво Вишић (дописник „Новости”), Дојчило Митровић („Време”), Милан Ђоковић („Земља”), Радмила Бу- нушевац-Дединац („Политика”). При погледу на састав ова два уп- равна одбора, изабрана у десетомесеч- 2 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези- ме, 26. ном размаку, више је него уочљиво да је њихов састав безмало исти. Разлика је у томе што је на месту председника Пјер Крижанић заменио Живка Милићевића, затим што је у чланству Симо Францен заменио др Миливоја Поповића (сва четворица „Политикини” новинари), и што је у нови управни одбор ушао као се- кретар Спасоје Ђорђевић из „Правде”, не рачунајући у битну промену мало поме- рање у којем је незапослени новинар Ра- денко Томић, члан претходног управног одбора, у новом саставу постао потпред- седник. Костур оба управна одбора, сед- мочланог из 1940. и осмочланог из 1941. године чинило је истих шесторо новина- ра – Раденко Томић, Гавро Великић, Ђиво Вишић, Дојчило Митровић, Милан Ђоко- вић и Радмила Бунушевац-Дединац. Ван сваког очекивања, нови управни одбор је био још кратковечнији од старог. Једва је саставио нешто дуже од месец дана, тачније 37 дана, јер је 6. априла из- био рат, у којем су многи чланови удру- жења мобилисани, а после брзог слома и капитулације земље, окупациона не- мачка управа је већ 8. маја 1941. годи- не преузела управљање новинарством у Србији. Ко је умео да разазнаје токове ствари, јасно је видео све противречности међу члановима оваквог малобројног Управ- Живко Милићевић Пјер Крижанић Радмила Бунушевац Гавро Великић Дојчило Митровић Ђорђе Перић Габро Пилић

19Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ног одбора. Под окупацијом су се из но- винарства повукли Пјер Крижанић, Ђиво Вишић и Радмила Бунушевац-Дединац, који ће се активирати по ослобођењу Бе- ограда 1944. године и обновити рад Уд- ружења 1945. године. Гавро Великић је постао шеф Пресбироа Врховне коман- де Драже Михаиловића, Сима Францен, будући да је уређивао окупационо „Ново време”, није од Суда части добио дозволу за рад у новинарству после ослобођења, Раденко Томић је као сарадник окупато- ра осуђен после рата, а Спасоје Ђорђевић је стрељан. Дојчило Митровић је од 1941. у партизанском покрету, док је Милан Ђо- ковић провео окупацију на чудан начин није – био је на списку немачке помоћи 1941. и 1942. и радио у предузећу „Југо- исток”, али је одмах по ослобођењу, 1944– 1946, био уредник „Политике” (што једино може да значи да је под окупацијом дело- вао конспиративно). Девет чланова управног одбора, а та- ко различитих животних опредељења и судбина. Стање имовине Чланствоудружењаје,узнезнатнемање измене, и превођења из ниже у вишу врсту чланства, било устаљено. На дан 26. маја 1940. године удружење је имало 261 члана (186 редовних, 45 приправних и 30 стаже- ра), а почетком 1941. године 264 члана (193 редовна, 42 приправна и 29 стажера). Током 1940. године су умрли чланови Александар Видаковић и Предраг Јовано- вић. Те године је умрла и Живана Милиће- вић, удова првог српског професионалног новинара Стеве Милићевића (Јошанич- ка Бања, 10/22. III 1852 – Београд 9/22. III 1913). Удова Живана је примала месечну помоћ српског новинарског удружења и сахрањена је о његовом трошку.3 И 1941. година је, пре него што ће по- чети ратна и окупацијска страдања, убрала новинарски данак. Из новинарских редова су отишли Манојло Сокић и Даница Шоћ. У удружењу је био устаљен обичај да се о Божићу и Ускрсу даје помоћ незапосле- ним новинарима. На жалост, за ускршњу помоћ 1941. године није било прилике, јер ју је рат претекао. За вожњу авионом, коју им је 1940. го- дине одобрио Аеро-пут, новинари су ужи- вали попуст од 50 одсто. На дан 12. марта 1941. године Произ- вођачка задруга професионалних нови- нара је имала 128 чланова.4 Председник Управе Произвођачке задруге професи- оналних новинара је био Габро Пилић, потпредседник Пјер Крижанић, секретар Драгомир Димитријевић, чланови Ђиво Вишић, Милан Ђоковић, Марко Каваја, Јошко Крошељ, Дојчило Митровић и Ра- денко Томић. У Надзорном одбору су би- ли председник Ж. М. Мичић, чланови Спасоје Ђорђевић и Божидар Тодоровић.5 На основу Одлуке Управног одбора од 21. марта 1941. године, Филип Пејовић је, због одласка на војну вежбу, предао 24. марта Васи Срзентићу новац Произ- вођачке задруге професионалних но- винара (627.206,75 динара) у присуству Марка Каваје. Сутрадан, 25. марта, по ис- том записнику, Васо Срзентић је исти но- вац предао Душану Драгићевићу у при- суству председника Управе Габре Пилића и члана Управе Марка Каваје.6 Душан Драгићевић је, у присуству Бог- дана Билбије и Марка Каваје, 3. априла 1941. године предао Веселину Маслеши благајну Произвођачке задруге професи- оналних новинара, и то у готовом новцу 307.239 динара и у признаницама 514.300 динара, што је укупно 821.539 динара.7 Осим Новинарског дома у Франкопа- новој улици бр. 28 (касније преименоване у Генерала Жданова, Првога маја и Реса- вску), Удружење је имало плац у Нишкој Бањи, плац у Београду и земљиште у Пан- чевачком риту. 3 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/I. 4 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/II. 5 Исто. 6 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/I. 7 Исто. Чланска карта Јанка Туфегџића

20 Миле Недељковић Плац у Нишкој Бањи, величине 600 квадратних метара, био је намењен по- дизању летовалишта за новинаре. Тапија издата од општине Нишка Бања под бр. 3593 од 10. децем- бра 1934, потврђена је од Среског суда 21. августа 1935. године под бр. 3693 „Ј” – 95/935 и решењем Држав- ног савета бр. 12610/33 од 22. априла 1933. одобрено је уступање овога плаца. Плац је 1941. уведен у земљишне књиге Среског суда у Нишу.8 Плац у Београду се налазио на Старом јеврејском гробљу, на углу Драже Павло- вића и Ђушине улице. Плац је уступила Београдска општина за подизање нови- нарских станова, према одлуци Градског већа (О бр. 11.170 од 23. априла 1936), која је на основу $ 134 Закона о градским општинама постала извршна решењем Министарства финансија бр. 4606/V од 14. маја 1936. Плац је површине 3.391,10 квадратних метара, и то парцеле бр. 1017– 1021 и уписане у земљишне књиге код Среског суда за град Београд у земљиш- нокњижном улошку бр. 6 К. о. Београд. По уговору потписаном 24. маја 1940. го- дине Удружење је дужно да за три годи- не сазида зграду од дана потписивања уговора. У противном, уговор губи важ- ност. За уступљено земљиште Удружење 8 Исто. плаћа Општини на име годишње кирије 150 динара. „У случају реорганизације Уд- ружења”, сва права и обавезе по уговору о уступању овог земљишта прелазе на ново Удружење.”9 Земљиште у Панчевачком риту од пет катастарских јутара, које је поклони- ло новинарима Министарство пољопри- вреде, решењем бр. 110895/39 С, уз решење бр. 110894/39. Земљиште је до- дељено на поседу колонизационог фон- да Министарства пољопривреде. Пред сам рат Министарство пољопривреде 9 Исто. Никола Драгићевић Вук Драговић Аполон Еропкин Владимир Жедрински Пјер Крижанић Добросав Кузмић Синиша Пауновић Властимир Петковић Михаило Петровић Предраг Милојевић Андра Милосављевић Ђорђе Николић Радоје Јосимовић Милан Дединац Драгомир Димитријевић Бранко Месаровић Миомир Миленовић Вељко Милићевић Бранко Петровић

21Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. упутило је Комисији за ликвидацију аг- рарне реформе у Петровграду наређење да се земљиште додели и да се Удружење уведе у посед одмах.10 Помоћ новинарима 1–5. априла 1941. Какоје,уследнародногнезадовољства, израженог у демонстрацијама 27. марта 1941. године, војним пучем, који су под- стакли Енглези, свргнута влада Цветко- вић-Мачек и одбачен Тројни пакт, потпи- сан два дана раније у Бечу, било јасно да ће сваког часа рат закуцати и на врата Краљевине Југославије, то је предузимљи- ви потпредседник Управног одбора Раден- ко Томић сав новац у каси разделио члано- вима новинарског удружења да им се, за прву руку егзистенцијалног обезбеђења, нађе у данима који нису наговештавали ничега доброг. По признаницама које су сачуване у архиви Удружења, види се да је 10 Исто. 160 новинара примило ову помоћ, чије је дељење по данима текло овако: 1. априла – 1. Нешковић Боривоје, 2. Туфегџић Јанко, 3. Кесић Боривоје, 4. Ми- ловановић Ђорђе, 5. Симић Александар, 6. Марковић Момчило, 7. Озеровић Манојло, 8. Срећковић Мирко, 9. Марић Никола, 10. Аћимовић Драгољуб, 11. Тодоровић Божи- дар, 12. Касапиновић Душан, 13. Направ- ник Карло, 14. Токин Бошко, 15. Стајић Ду- шан, 16. Стилиновић Божидар, 17. Обичан Јован, 18. Крошељ Јошко, 19. Поповић др Миливоје, 20. Атанасијевић Константин, 21. Димитријевић Драгомир, 22. Павловић Павле, 23. Мандић Ружа, 24. Каваја Марко, 25. Жедрински Владимир, 26. Глуздовски Василије, 27. Лобачев Ђорђе, 28. Лапчевић Дејан, 29. Лопандић Душан, 30. Николић Ђорђе, 31. Милутиновић Јелка, 32. Ђорђе- вић Живорад, 33. Стојковић Љубиша, 34. Алексић Никола, 35. Јерковић Душан, 36. Симић Сима, 37. Билбија Богдан, 38. Гр- дијан Светозар, 39. Маслеша Веселин, 40. Милосављевић Андра, 41. Шантић Милан (подигла Ружица М. Шантић), 42. Јовано- вић Јован, 43. Кукић Станко, 44. Поповић Богдан, 45. Рубен Рака, 46. Смолчић Јо- сип, 47. Степановић Константин, 48. Кри- жанић Пјер, 49. Мартиновић Божидар, 50. Томић Раденко, 51. Хумо Хамза, 52. Глава- дановић Мата, 53. Хоџић Сабахадин, 54. Гајић Милорад, 55. Манојловић Љубиша, 56. Јојић Момчило, 57. Тодоровић Радми- ла, 58. Вукадиновић Живојин, 59. Бановић Гојко, 60. Иванић Славко, 61. Чоловић Ми- лојко, 62. Мичић Љубомир, 63. Недељко- вић Бранислав, 64. Бошковић Жига, 65. Церовић Павле, 66. Тимотијевић Душан, 67. Анђелковић Вукашин, 68. Стевановић Милош, 69. Митровић Дојчило, 70. Сотиро- вић Ратибор (подигао Дојчило Митровић), 71. Марјановић Риста, 72. Божиновић Љу- бомир, 73. Милошевић Милош, 74. Симић Наум, 75. Димитријевић Мића, 76. Вукади- новић Љуба, 77. Деља Лазар, 78. Пуланић Милован, 79. Топаловић др Живко, 80. Ти- мотијевић Синиша, 81. Динчић Светозар, Јован Тановић Добрица Трифуновић Павле Церовић Миливоје Поповић Владислав Рибникар Александар Симић Богдан Симић Воја Станојевић Димитрије Стевановић Григорије Божовић Анђа Бунушевац Милан Гавриловић

22 Миле Недељковић 82. Брашић Милош, 83. Савковић Миод- раг, 84. Сиронић Јосо, 85. Шијачки Душан, 86. Лефковић Ернест, 87. Ароети Јосиф, 88. Краков Станислав, 89. Алексић Драган, 90. Јовановић Бранко, 91. Невистић др Иван, 92. Јовановић-Глишић Деса, 93. Стефано- вић Васа, 94. Тачевић Крста, 95. Жанко Крунослав, 96. Јовановић Станко, 97. Гли- шић Бора, 98. Ковач Анте, 99. Будимир Бо- гдан, 100. Срзентић Васо, 101. Васиљевић Војислав, 102. Цветковић Сава, 103. Финк Виктор, 104. Гелеј др Дезидер, 105. Деди- нац Милан (подигла супруга Радмила Бу­ нушевац); 2. априла – 106. Кузмић Добросав, 107. Милићевић Живко, 108. Митровић Жи- ван, 109. Драговић Вук, 110. Петковић Ни- кола Цико, 111. Великић Гавра, 112. Симић Богдан, 113. Лалић Влајко, 114. Стојано- вић Владан, 115. Благојевић Десимир, 116. Флам др Јосиф, 117. Глишовић Светислав, 118. Главадановић Ватрослав, 119. Мали- нић Нестор, 120. Ђорђевић Спасоје, 121. Де- дић Ђорђе, 122. Ђоковић Милан, 123. Буну- шевац Радмила, 124. Сретеновић Милош, 125. Стефановић-Винтерхалтер Вера (по­ дигао супруг Вилко Винтерхалтер), 126. Иконић др Драгомир, 127. Јанковић Пав- ле, 128. Спасојевић Љубомир, 129. Божо- вић Григорије, 130. Роглић Милан, 131. Га- вриловић Бора (Боривоје Н.), 132. Божовић Гојко, 133. Крстановић др Отон, 134. Меса- ровић Бранислав, 135. Милошевић Мило- рад, 136. Јовановић Драгољуб, 137. Сукдо- лак Борис, 138. Вишић Ђиво, 139. Иконић Мирјана; 3.априла–140.ЛазаревићЈован,141.Бе- шевић Петар, 142. Шулић Лујо, 143. Мрзњак Максим; 4. априла – 144. Павловић Радомир, 145. Костић Гргур, 146. Симић Момчило, 147. Поповић Јован (подигла Јованка По­ повић), 148. Стефановић Ратимир, 149. Инђић Миодраг, 150. Костић Живко (по­ дигла Босиљка Костић), 151. Талви Рафа- ило (подигла Зафира Талви), 152. Грковић Стеван 153. Драгићевић Никола (подигла мр Љубица Драгићевић), 154. Пауновић Синиша (подигла Вера С. Пауновић), 155. Крстић Милан; 5. априла – 156. Петровић Милош, 157. Секуловић Душан Ј., 158. Голубић Зво- нимир, 159. Јовановић Михаило, 160. Ме- дан Василије. Удружење је у том тренутку имало три врсте чланова – редовне, приправне и ста- жере. Из списка се види да је помоћ давана свим категоријама у истом износу (3.700 динара), по свему судећи свима који су у том тренутку били у Београду или су има- ли чланове најуже породице да за њих по- дигну помоћ. Укупно је подељено 592.000 динара. Држава се налазила у расулу, а нови- нарски редови су били поприлично распр- шени, тако да је, као последица општег метежа, трећина новинара остала без ове помоћи. У овим ванредним околностима је 3. априла 1941. године дељена и ванредна помоћ члановима Произвођачке задру- ге професионалних новинара. Помоћ по 3.700 динара је примило 139 њених чла- нова, што укупно износи 514.300 дина- ра. Признанице и менице је, са остатком новца у благајни, истога дана Душан Дра- гићевић предао Веселину Маслеши. Списак чланства на дан 6. априла 1941. године У архиви окупационог удружења је са- чуван списак новинара Србије, који је био достављен Немцима. Настао је непосред- но по окупацији и био је насловљен као списак чланства Удружења на дан 6. ап- рила 1941. године. Судећи према копији која је сачувана у Удружењу, на основу по- датака који су у њега унети, допуњаван је до 1942. године. Списак је имао рубрике: презиме и име, место и година рођења, где је за- послен, положај и звање, где је радио под окупацијом и врста чланства. Овај списак је несумњиво веродос- тојан, јер га је радио Раденко Томић, вишегодишњи члан управних одбора (1934–1941), њихов вишеструки потпред- седник и председник окупационог удру- жења (1941–1944), дакле добар и лични познавалац свих тадашњих новинара, а као функционер веома ажуран и по- уздан. Томићевом списку, ради бољег увида у догађаје и људске судбине, дода- ли смо на крају, уз допуну основних би- ографских чињеница, податке шта је по- сле ослобођења (1945. и даље) било са новинарима који се на њему налазе: До- пуне Томићевом списку су означене кур- зивом. Скраћенице:адм.–администрација,Бгд – Београд, дир. – директор, ДМ – Дража Ми-

23Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. хаиловић, ДНБ – Deutsches Nachrichten Büro, доп. – дописник, изд. – издавачки, кор – ко- ректор, лек – лектор, Мин. – министарство, ОЗН-а – Одељење заштите народа, ок. – оку- паторски, полит. – политички, пом. – помоћ- ник, пред. – предузеће, проп. – пропаган- да, прип. – приправни члан, ред. – редовни члан, реф. – референт, реф. за шт. – рефе- рент за штампу, сар. – сарадник, секр. – се- кретар, сп. – спољни, спик. – спикер, стаж. – стажер, стен. – стенограф, трг. – трговина, упр. – управник, ур. – уредник, чин – чинов- ник, шеф адм. – шеф администрације, шеф одељ. – шеф одељења, шт. – штампа 1. Алексић Драган (Бунић, Кордун, 28. XII 1901), Време, ур., Ново време, ур. Бе- оградске хронике, ред. Поново примљен 1953, умро у Београду 22. VII 1958. 2. Анђелковић Вукашин (?, 30. VII 1900), Авала, ур., Обнова, ур., ред., ван но- винарске професије. 3. Антић Бора (Пирот, 31. VIII 1900), Политика, доп. из Скопља, Ново време, кор., ред. Поново примљен 1952, умро у Београду 1983. 4. Ароети Јосиф (?, 7. I 1903), доп. раз- них страних листова, ред. Нестао у вре­ ме рата. 5. Атанасијевић Константин (?, 1. V 1901), Време, ур., Управник позоришта у Нишу, ред. Искључен одлуком Суда части 1945. 6. Аћимовић Драгољуб (Јагодина, 11. X 1914), Време, сар., Филмске новости, Зен- дер-Белград, (Ресавска 26), ред. Емигрирао у Италију. 7. Бајкић др Велимир (Велико Гра- диште, 20. II 1875), Народно благостање, ур., шеф Батиних предузећа, ред. Наста­ вио рад у државној економији. Умро у Бу­ енос Аиресу 17. II 1952. 8. Бањанин Јова (Госпић, 1876), ред. Емигрирао у САД, умро у Лондону 1960. 9. Бешевић Петар (Сплит, 8. XI 1893), Авала, ур., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 10. Билбија Богдан (Босанско Грахо­ во, 10. VIII 1896), хонорар. сарадник раз- них листова, ред., обновио чланство 1945. 11. Билић Александар (Гацко, 18. X 1897), дописник страних листова, ван но- винарске професије, ред. Члан Удружења 1985. 12. Благојевић Десимир (Топола, 9. I 1905), Правда, сар., Службене новине, сар., ред. Обновио чланство 1945. 13. Божиновић Љубомир (Софија, 19. VI 1908), Време, сар., Оптирао у Бугар- ску, ред. Отишао у Бугарску, где је умро после 1956. 14. Божовић Гојко (?, ?), Сенат, стен., ред. Стрељан на Бањици 1943. 15. Божовић Григорије (Придвори­ ца, Колашин (ибарски), 15. II 1880), По- литика, ур., ур. Пљеваљског весника, ред. Стрељан у Београду 4. I 1945 (по једној верзији у ноћи 1/2. јануара). 16. Бошковић Жига (Старо Шове, Но- ви Сад, 12. IX 1892), дописник страних ли- стова, ред. Убијен 1941. од љотићеваца. 17. Браловић Стојан (?, ?), Пресбиро, сар., ван новинарске професије, ред. Ис­ кључен одлуком Суда части 1945. После рата био дописник Јунајтед преса (United Press Associations(. 18. Брашић Милош (Жупањевац, 27. VIII 1904), Време, ур., ред. Обновио члан­ ство 1945. 19. Будимир Богдан (Мркоњић Град, 25. II 1905), Авала, ур., Дирис, ред. Обновио чланство 1946. Умро у Београду 27. I 1965. 20. Бунушевац-Дединац Радмила (Бе- оград, 16. XI 1911), Политика, сар., ван но- винарске професије, ред. Обновила члан­ ство 1945. 21. Великић Гаврило (?, 8. V 1892), Авала, дир., шеф Пресбироа Врховне ко- манде Драже Михаиловића, ред. Емигри­ рао у Шпанију. Боривоје Антић Гојко Бановић Петар Бешевић Жика М. Јовановић Димитрије Стевановић Десимир Благојевић

24 Миле Недељковић 22. Видаковић Слободан (Лозана, Швајцарска, 1902), Општина града Бео- града, шеф одељ., ред. Умро 27. VIII 1983. 23.ВишићЂиво (Шибеник,1. VIII 1893), Новости, доп., ван новинарске професије, ред., обновио чланство 1945. 24. Вукадиновић Живојин (Ћуприја, 16. IX 1902), Политика, ур., Ипроз, „Ново време”, ред. Обновио чланство 1945. 25. Вукадиновић Љубомир (Трсте­ ник, 3. I 1912); Политика, сар., Обнова, ред. Обновио чланство 1948, умро у Бео­ граду 1. III 1973. 26. Гавриловић Бора (?, 10. II 1901), Балкански институт, сар., члан Јевђевиће- вог штаба, ред., Емигрирао у Шпанију. 27. Гавриловић др Милан (Београд, 23. XI 1882), Село, сар., у емиграцији, ред., Емигрирао у САД. Осуђен у одсуству 1946. Умро у Вашингтону 1. I 1976. 28. Газивода Арсен (?, ?), Пресбиро, доп., ред., ван новинарске професије. 29. Гелеј др Дезидер (?, ?), дописник страних листова, ред. Нестао у току рата. 30.ГлавадановићВатрослав(Сараје- во, 23. VII 1906), Политика, стен., ван но- винарске професије, ред. Обновио члан­ ство 1945. 31. Главадановић Мата (Сарајево, 11. VIII 1899), Народна одбрана, ур., ред., Обновио чланство 1945. 32. Глишић Боривоје (Крагујевац, 31. XII 1908), Време, ур., живео стално у Кра- гујевцу, ред. Обновио чланство 1945. 33. Голубић Звонимир (?, 6. XI 1897), Јутарњи лист, доп., Павелићев официр, ред., Отишао у НДХ. 34. Грдијан Светозар (Вировитица, 19. III 1897), Време, сар., Ново време, ред., емигрирао у САД (МН: погрешно, јер је од­ веден у немачки логор Дахау и тамо ум­ ро 3. VII 1945). 35. Грковић Стеван (?, ?), Дело, сар., у заробљеништву, ред. Умро у заробље­ ништву. 36. Дединац Милан (Крагујевац, 27. IX 1902), Политика, ур., ван новинарске про- фесије (МН: заробљеништво), ред. Обновио чланство 1945. 37. Деља Лазар (?, 25. X 1903), Прес- биро, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1946. 38. Димитријевић Драгомир (Краље- во Село, тимочки, 30. V / 12. VI 1902), По- литика, сар., Коло, ред. Обновио чланство 1945. 39. Димитријевић Мића (?, 30. I 1898), Политика, сар., Коло, ур. ред. Осуђен 1945. на осам година робије. 40. Динчић Светозар (?, 5. VI 1909), Авала, сар., Ново време, пом. полит. ур., ред. Наставио рад у државном предузећу, као пекар. 41. Драгићевић Никола (Сокобања, 18. V 1903), Земља, ур., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 42.ДраговићВук(Цетиње,29.VIII1900), незапослен, ред. Обновио чланство 1945. 43. Ђоковић Милан (Београд, 26. V 1908), Земља, сар., Општина града Бгд, Ново време, ред. Обновио чланство 1945. 44. Ђорђевић Војин (Београд, 4. II 1898), Време, сар., Ново време, ред. Ис­ кључен одлуком Суда части 1945, умро у Београду 4. VIII 1985. 45. Ђорђевић Живорад (Ваљево, 12. VII 1902), Време, ур., Дирис, ред. Обновио члан­ ство 1945. 46. Ђорђевић Спасоје (?, 26. II 1910), Правда, сар., ред. Стрељан. Милош Брашић Јанко Туфегџић Мата Главадановић Ђорђе Дедић Ватрослав Главадановић Нада Дорошки

25Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 47. Еропкин Аполон (Рјазањ, Русија, 3. XII 1865), незапослен, ред. Уживао по­ моћ после Другог светског рата. 48. Жанко Крунослав (Габела, Сто- лац, 13. I 1891), Авала, сар., ред. Убијен од усташа. 49.ЖедринскиВладимир(Москва,31. II 1899), Политика, сар., сарадник усташког листа Спремност, па Беч, позориште, ред. Отишао у НДХ, умро у Паризу 30. IV 1974. 50. Иванковић Петар (?, ?), Пресбиро, доп., Пропагандист ДМ у Анкари, па Лон- дон, ур. југословенских емигрантских но- вина, ред. Емигрирао у Енглеску. 51. Ивезић Милан (?, 12. VII 1890), Привредни преглед, ур., ван новинарске професије, ред. Искључен одлуком Суда части 1945. 52. Иконић др Драгомир (Чачак, 5. X 1883), незапослен, ван новинарске професије, ред., Пензионер 1945. Умро у Београду 16. III 1957. 53. Иконић Мирјана (Бордо, Фран- цуска, 3. IX 1893), Авала, сар., ван нови- нарске професије, ред., ван новинарске професије и после рата. 54. Илијаш Андра (?, 16. XI 1906), Поли- тика, сар., ред., ван новинарске професије. 55. Инђић Миодраг (?, ?), Југословенски курир, дописник страних листова, дир., шеф проп. ДМ у Бгд, ред. Стрељан од Немаца. 56. Јаковљевић Милица (Јагодина, 22. IV 1886), Недељне илустрације, сар., ван новинарске професије, ред. Обнови­ ла чланство 1945. 57. Јерковић Душан (Петриња, 13. III 1903), Политика, сар., ред. Одведен у логор на Бањици, пребачен у логор Бота у Нор­ вешкој, где је убијен 1942. 58. Јовановић Бранко (?, 15. X 1897), Новости, (Загреб), доп., ван новинарске професије, ред., ван новинарске профе- сије и после Другог светског рата. 59. Јовановић Драгољуб (Смедерев­ ска Паланка, 15. IX 1909), Политика, доп., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 60. Јовановић Јован (Кучево, 2. VI 1906), Правда, сар., ред. Обешен на Скели 20. VIII 1941. 61. Јовановић Михаило (?, 19. II 1901), Политика, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 62.КавајаМарко (Никшић, 17. IX 1892), Авала, ур., ред. Обновио чланство 1945. 63. Капетановић Никола (Сремска Митровица, 14. XI 1908), Време, ур., ван новинарске професије. Партизан у Сре­ му, ред. Обновио чланство 1945. 64. Кесић Боривоје (?, 1. V 1906), Време, ур., Ново време, ур., ред., Емигрирао у Беч. 65. Кобасица Стијепо (Дубровник, пре 1887), Авала, ур., ван новинарске профе- сије, ред. Одсељен. Уочи ослобођења се вра­ тио у Београд, где је преминуо 17. XI 1944. године. Опело је обављено у цркви Св. Мар­ ка, а сахрањен је у Новом гробљу 17. XI. 66. Ковач Анте (Врбања, Жупања, 23. V 1897), Време, ур., у заробљеништву, ред. Обновио чланство 1945. 67. Козомарић Градимир (Скопље, 31. VII 1898), дописник страних листова, ред. Умро у затвору у Бечу. 68.КостићГргур(Радујевац,Неготин, 26. XII 1898), Време, ур., у заробљеништву, ред. Обновио чланство 7. IV 1960. 69. Крајшумовић Коста (?, ?), Прес- биро, доп., шеф проп. ДМ Каиру, ред. Еми­ грирао у Енглеску. Павле Јанковић Момчило Јојић Марко Каваја Светозар Дорошки Војин Ђорђевић Живорад Ђорђевић Славко Иванић др Драгомир Иконић Милица Јаковљевић – Мир­Јам

26 Миле Недељковић 70. Краков Станислав (Крагујевац, 29. III 1895), Радио Београд, дир., Ново време, ур., ред., емигрирао у Француску, умро у Сен Жилијену 15. XII 1968. 71. Крижанић Пјер (Глина, 19. V 1890), Политика, сар., ред. Обновио чланство 1945. 72. Крошељ Јошко (Никола) (?, 6. XII 1902), Словенац, доп., ред. Одсељен. 73. Крстановић др Отон (?, 22. X 1899), Гласник Завода сп. трг., ур., ред. Обешен на Скели 29. јула 1941. 74. Крстић Милан (Ваљево, 20. V 1900), Седма сила, сар., у заробљеништву, ред., обновио чланство 1947. 75. Кузмић Добросав (Кораћица, 9. II 1895), Политика, ур., ван новинарске про- фесије, ред. Обновио чланство 1945. 76. Кукић Станко (Церовац, 14. X 1901), Авала, сар., ред. Умро. 77. Лазаревић Јован (?, 7. I 1904), не- запослен, шеф проп. ДМ у Женеви, ред. Емигрирао у Швајцарску. 78. Лазичић Љубомир (Бања Лука, 26. VIII 1909), Самоуправа, ур., ред., ван новинарске професије. 79. Лалић Влајко (Столац, 31. XII 1896), Авала, ур., ДНБ, ур., ред. Наставио рад у ОЗН­и, извоз–увоз. 80. Лапчевић Дејан (Сарајево, 5. III 1906), Политика, сар., у заробљеништву, ред., Обновио чланство 1945. 81. Лефковић Ернест (?, 28. VII 1888), Регели Ујшаг, доп., ред. Убијен од Немаца. 82. Лончаревић Душан (Коломеја, Русија,11. IX 1876), дописник страних ли- стова, ред. Обновио чланство 1945. 83.ЛопандићДушан(Дворови,Бијељи­ на, 19. XII 1905), Политика, сар., ван нови- нарске професије, ред., чин. Мин. просве­ те, 1945. 84. Малинић Нестор (Велес, 23. XII 1902), Правда, стен., ред., ? 85. Манојловић Љубиша (Београд, 18. X 1913), Политика, сар., Нови Сад, 1. јан. 1941. ред., обновио чланство 1945. 86. Марић Никола (?, 19. XII 1908), Време, сар., Ново време, ред. Наставио рад у државној служби, па отишао у пиљаре. 87. Марјановић Риста (Шабац, 1. III 1885), Пресбиро, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 88.МарковићМомчило(?,незапослен, ван новинарске професије, ред. Ван нови­ нарске професије и после ослобођења. 89. Маслеша Веселин (Бањалука, 7. IV 1906), Сајам, реф. за шт., ред. По званичној верзији погинуо на Сутјесци 14. јуна 1943. године. По другој верзији – преживео и на­ станио се у Паризу! 90. Маутнер Еуген (Топоњци, Мађар- ска, 10. VIII 1891), Време, ур., ред. Убијен од Немаца. 91. Медан Василије (?, 28. I 1907), По- литика, сар., ред. Стрељан у Јајинцима. 92. Месаровић Бранислав (?, 14. VII 1902), незапослен, ван новинарске про- фесије, ред. Наставио рад у државнј служ­ би, па постао антиквар. 93. Миленковић Владислав (Ћу- прија, 24. IX 1900), Призад, секр., Дирис, ред. Обновио чланство 1945. 94. Миленковић Радмило (?, 8. I 1908), Наша крила, ур., шеф немачке цензуре, цензор на пошти, ред. Емигрирао у Беч. 95. Миленовић Миомир (Злот, Бор, 1882), Политика, ур., ред. Ван новинар­ ства, умро после Другог светског рата. Михаило Лалић Дејан Лапчевић Душан Лончаревић Градимир Маринковић Радивоје Марковић Душан Мијатовић Алекса Каматовић Никола Капетановић Анте Ковач

27Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 96. Милићевић Живко (Кораћица, 4. II 1896), Политика, ур., ур. и лек. Југоистока, ред., Обновио чланство 1947. Умро у Београ­ ду 29. I 1975. 97. Миловановић Ђорђе (Чачак, 19. IX 1908), Југословенска пошта (Сарајево), доп., ред. Командант артиљерије Чачан­ ског НОП одреда. Погинуо у борбама око Чачка (стрељан од четника) 1941. после прве непријатељске офанзиве). 98. Миловановић Љубиша (?, 7. VI 1887), Авала, ур., ред. Умро. 99. Милојевић Предраг (Београд, 12 XII 1901) Пресбиро, шеф, ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 100. Милосављевић Андра (Пожаре- вац, 16. X 1893), Политика, ур., ред. Обно­ вио чланство 1945. 101. Милославић Јаша (?, ?), Време, доп., ред. Убијен у Дубровнику од усташа 5. V 1941. 102. Милошевић Милорад (Бела Па­ ланка, 2/15. III 1908), незапослен, ред. Об­ новио чланство 1945. 103. Милошевић Милош (Зајечар, 29. XI 1896), Еко д Белград, ур., Српски на- род, ред. Извршио самоубиство при поку­ шају хапшења. 104. Милутиновић Јелка (?, 24. VIII 1898), Авала, сар., ван новинарске профе- сије, ред. Ван новинарске професије и по­ сле ослобођења. (У Танјугу била 1. I 1945 – 1. V 1946. Тражила пензију 15. IX 1958). 105. Митровић Дојчило (Чачак, 1/14. IX 1907), Време, ур., ред. Учесник НОБ од 1941. Обновио чланство 1945. 106. Митровић Живан (Ариље, 17. X 1905), Политика, ур., у заробљеништву, ред. Обновио чланство 1945. 107. Мичић Љубомир (?, 8. VIII 1897), Народ, ур., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 108. Мрзљак Максим (?, 27. VII 1896), дописник страних листова, ред. Одсељен. 109. Невистић др Иван (Коло, Дувно, 22. IX 1899), Југословенски курир, ур., ред. Стрељан од окупатора. 110. Нешковић Боривоје (Ваљево, 1910), незапослен, ред. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Члан 1985. 111. Николић Ђорђе (Брза Палан- ка, 30. IV 1899), Политика, сар., ван нови- нарске професије, ред. Обновио чланство 1945. Умро у Београду 1964. 112. Озеровић Манојло (Београд, 29. VII 1891), Авала, ур., ред. Убијен од љотиће­ ваца. 113. Павловић Павле (Љешница, Јадрански, 20. II 1888), Привредни пре- глед, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 114. Павловић Радомир (?, ?), Полити- ка, сар., четник Драже Михаиловића, ред., ? 115. Паранос Тодор (Неготин, 13. IX 1888), Ошишани јеж, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 116. Пауновић Синиша (Чачак, 25. VIII 1903), Политика, сар., ред. Обновио члан­ ство 1945. 117. Перић Ђорђе (?, 24. IV 1896), Ава- ла, дир., Државна пропаганда, ред. Еми­ грирао у Италију. 118. Петковић Властимир (Београд, 21. IX 1893), Политика, ур. шеф проп. ДМ у Женеви, ред. Емигрирао у Швајцарску. 119. Петковић Цико Никола (?, 20. X 1898), Време, ур., Ново време, ред. Искљу­ чен одлуком Суда части 1945. 120. Петровић др Светислав (?, 24. IV 1895), шеф радио-службе ДМ у САД, ред. Емигрирао у Француску. 121. Петровић Милош (Пожега, 18. XI 1901), Политика, сар., ван новинарске професије, ред., ? 122. Петровић Михаило (Брза Па­ ланка, 16. II 1901), Политика, доп., у Лон- дону, ред. На Оснивачкој скупштини 1945. изабран за председника. 123. Пецарски Ђорђе (Сента, 13. IX 1902), Политика, сар., ван новинарске про- фесије, ред. Искључен одлуком Суда час­ ти 1945. Примљен за редовног члана 13. IX 1949, умро у Београду 20. VII 1960. 124. Пилић Габро (Задар, 20. V 1890), Јутарњи лист, доп., ред. Одсељен. Умро у Сплиту 1975. 125. Поповић Богдан (Столац, 30. VII 1907), Политика, сар., Преса, ок.(упационо) пред.(узеће) за растурање шт.(ампе), ред. Обновио чланство 1945. 126. Поповић др Љуба (Кленак, Рума, 7. I 1889), незапослен, у заробљеништву, ред. Обновио чланство 1945. 127. Поповић др Миливоје (Поглед, Ариље, 12. X 1900), Политика, ур., ред. Стрељан у Јајинцима 21. I 1943. 128. Поповић Јован (?, ?), незапослен, ред. Обновио чланство 1947. 129. Поповић Никола (Београд, 16. VIII 1905), Авала, ур., ред. Обновио члан­ ство 1945. 130. Пуланић Милован (Копривни­ ца, 4. IX 1897), Авала, ур., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945.

28 Миле Недељковић 131. Радовановић Бошко (Београд, 5. III 1900), Земља, сар., ван новинарске про- фесије, ред. Обновио чланство 1945. 132. Радуловић Милан (?, 1. IX 1902), Политика, сар., Ново време, Донау – Це- реале, ред. Обновио чланство 1952. Умро у Београду 1986. 133. Рибникар Владислав (Београд, 15. VI 1900), Политика, дир., ред., Обновио чланство 1945. 134. Роглић Милан (?, 13. VII 1904), Правда, сар., Државна пропаганда, ред., ван новинарске професије. 135. Рубен Рака (Приштина, 12. IV 1903), Политика, сар., ред. Обновио члан­ ство 1945. 136. Савковић Миодраг (Београд, 22. I 1895), Општина града Бгд., шеф одељ., упр. Зоолошког врта, агент Гестапоа, ред. Стрељан 1944, одмах по ослобођењу. 137. Симић Александар (Београд, 24. VII 1898), Политика, сар., Коло, ред. Обно­ вио чланство 1947. Умро у Београду 18. I 1971. као пензионисани уредник фотогра­ фије Борбе. 138. Симић Богдан (Шеовица, Па- крац, 22. VI 1903), Политика, сар., ур. Но- вог времена, ред. Стрељан. 139. Симић Наум (Крагујевац, 4. IV 1899), Јутро (Љубљана), доп., Државна пропаганда, ред. обновио чланство 1954. Умро 1973. 140. Симић Сима (?, ?), Авала и Ново- сти, сар., ван новинарске професије, ред., ? 141. Сиронић Јосо (?, ?), Путник, реф. за шт., ван новинарске професије, ред. Ван новинарске професије и после осло­ бођења. 142. Смолчић Јосип (Карловац, 8. II 1895), Политика, сар., шеф Павелићеве радио-службе, ред. Отишао у НДХ 143. Сокић Дамјан (?, 15. XI 1903), Правда, дир., ред. Осуђен после Другог светског рата. 144. Сокић Манојло (Ивањица, 24. VIII 1887), Правда, дир., ред. Умро у Бео­ граду 1941. 145. Сотировић Ратибор (?, 29. VII 1914), Време, дир., шеф Обавештајног од- сека ДМ, ред. Стрељан 1943. 146. Сретеновић Милош (Ражана, 24. III 1899), Време, ур., у заробљеништву, ред. Обновио чланство 1945. 147. Срећковић Мирко (?, ?), Време, ур., упр. Комичног позоришта, ван нови- нарске професије, ред. Наставио рад у др­ жавном позоришту. 148. Срзентић Василије – Васа Глуви (Улцињ, 10. V 1895), незапослен, ред. Обно­ вио чланство 1945. 149. Стајић Душан (?, 12. VIII 1905), Време, сар., Обнова, сар., ред. Стрељан. 150. Станисављевић Рака (Крагује- вац, 1. VI 1905), Време, доп., ван новинарс- ке професије, ред. Ван новинарске профе­ сије и после ослобођења. 151. Станковић др Михаило (ша- бац, 22. VI 1911), Народна банка, реф. за шт., ван новинарске професије, ред. Об­ новио чланство 1945. 152. Станојевић Воја (?, 9. V 1898), Правда, стен., ред., ван новинарске про- фесије. Ван новинарске професије и после ослобођења. 153. Стевановић Димитрије (Прије­ дор, 1877), Политика, шеф адм., ван но- винарске професије, ред. Ван новинарске професије и после ослобођења. Умро у Бе­ ограду 18. I 1960. 154. Стевановић Милош (Горњи Ми- лановац, 26. II 1908), Политика, сар., ван но- винарске професије, ред. Стрељали га пар­ тизани 19. IX 1944. у Горњем Милановцу. 155. Стевановић Милутин (?, 11. VI 1902), Време, ур., ван новинарске профе- сије, ред. Обновио чланство 1946. 156. Стевановић Мирослав (Бео- град, 16. IV 1911), Политика, сар., ван но- винарске професије, ред. Умро. 157. Степановић Константин (тр- новче, Петровац на Млави, 31. VIII 1912), Политика, сар., ван новинарске профе- сије, ред., обновио чланство 1945. 158. Стефановић Васа (Земун, 14. I 1906), Политика, сар., Преса, ок. пред. за растурање шт., ред., ван новинарске про- фесије 159. Стефановић Вера (?, 23. XI 1909), Време, сар., ред. Заклана од четника у око­ лини Лесковца. 160. Стефановић Ратимир (?, 21. II 1913), Политика, сар., ур. Српског села, ред. Обновио чланство 1945. 161. Стилиновић Божидар (Ђаково, 3. VI 1900), Правда, сар., ур. усташког лис- та Граничар, ред. Отишао у НДХ. 162. Стојадиновић др Милослав (?, 14. IX 1885), Савремена општина, ур., потпредседник Бгд општине, ван нови- нарске професије, ред. Ван новинарске професије и после ослобођења (бавио се књижевним радом). Умро 1977. 163. Стојановић Зоровавељ Владан (?, 24. IV 1892), Авала, ур., Државна про-

29Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. паганда, ред., кор. 1945. Сар. Јежа 1947– 1950. 164. Стојиљковић Стојиљко (Ниш, 1. IX 1901), Политика, доп., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 165. Стојковић Љубиша (Врање, 6/19. IX 1907), Време, ур., ван новинарске про- фесије, ред. Обновио чланство 1945. 166. Стражичић Бранко (Дубровник, 19. VII 1895), Време, доп., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1946. године. Избрисан 1. X 1949. због неплаћања чланарине. Поново примљен 11. IV 1950. за редовног члана. 167. Талви Рафаило (Београд, 28. V 1891), Авала, ур., ред. Умро. 168. Талетов Пера (?, 17. VI 1875), ван новинарске професије, ред. Умро. Тачније стрељан после ослобођења. 169. Тановић Јован (Пожега, 28. VIII 1883), Политика, дир., председник Срп- ског изд. пред., ред. По пресуди војног су­ да Првог корпуса НОВ стрељан 1944. због сарадње са окупатором. 170. Тачевић Крста (Кратово, 10. VI 1884), незапослен, ван новинарске про- фесије, ред., обновио чланство 1945. 171.Тимотијевић Душан (Београд, 11. II 1903), Политика, ур., у заробљеништву, ред., обновио чланство 1945. 172. Тимотијевић Синиша (Смедере- во, 27. IV 1900), незапослен, ур. Српских но- вина у Немачкој, ред. Емигрирао у Немачку. 173. Тодоровић Божидар (Београд, 23. II 1903), Време, ур., сарадник немачке цензуре, ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 174. Тодоровић Миленко (Београд, 1886), Политика, сар., ван новинарске про- фесије, ред. Ван новинарске професије по­ сле ослобођења. Умро после 1967. 175. Токин Бошко (Чаково, Банат, 2. IV 1894), Авала, ур., ур. Кола, ред. Осуђен 1944– 1947. Поново члан од 1948. Пензионисан, умро у Београду 13. XII 1953. 176. Токин Милан (Вршац, 1909), Вре- ме, ур., ван новинарске професије, ред. Ван новинарске професије и после осло­ бођења. Умро у Новом Саду 1962. 177. Томић Раденко (Савковић, Љу­ бовија, 21. II 1902), незапослен, ур. Новог времена, ред. Осуђен. Умро у Београду, 20. IX 1971. 178. Топаловић др Живко (Ужице, 21. III 1886), Радничке новине, ур., сарад- ник ДМ, ред. Емигрирао у Француску. Ум­ ро у Бечу 1972. 179. Трифуновић Добрица (?, ?), Рат- ни инвалид, ур., ред., ? 180. Финк Виктор (Валпово, 1. VII 1898), Политика, сар., Коло, ред. Обновио чланство 1946. Умро у Новом Саду 1976. 181. Флам др Јосиф (?, 18. XI 1893), Напло, доп., ред. Стрељан у Јајинцима. 182. Францен Сима (?, 1. X 1903), По- литика, сар., ур. Новог времена, ред. Еми­ грирао у Немачку. 183.ХерендаАнтон(?,?),Пресбиро,сар., Државна пропаганда, Српски народ, ред., ? 184. Хоџић Сабахадин (Истанбул, 9. III 1909), незапослен, у Турској, ред. Обно­ вио чланство 1945. 185. Хумо Хамза (Мостар, 30. VII 1895), Политика, сар., ред. Одсељен у БиХ. Умро 19. I 1970. 186. Цветков Мирко (Српски Чанад, 10/22. XII 1886 ), Рашка, дир., ван нови- нарске професије, ред. Наставио рад у Милован Пуланић Бошко Радовановић Александар Симић Боривоје Нешковић Павле Павловић Ђорђе Пецарски Владислав Миленковић Ђорђе Миловановић Слободан Глумац

30 Миле Недељковић државном предузећу, преводилац, умро 1973. у Новом Саду. 187. Цветковић Сава (?, 13. XI 1907), Авала, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 188. Церовић Павле (Никшић, 4. XI 1897), Политика, сар., ур. Новог времена, ред., ? 189. Чачуга Бранко (?, 24. VII 1887), Слободна мисао, сар., ред., ? 190. Чоловић Милојко (Милочај, 1. IX 1907), Политика, сар., ван новинарске професије, ред. Обновио чланство 1945. 191. Шантић Милан (Мостар, 30. IX 1904), Политика, сар., организатор чет- ништва у Херцеговини, ред. Погинуо. 192. Шијачки Душан (Стари Фу­ тог, 27. II 1882), Пресбиро, сар., ван но- винарске професије, ред. Обновио члан­ ство 1945. 193. Шулић Лујо (Дубровник, 30. VIII 1890), Авала, сар., ван новинарске профе- сије, ред., ? 194. Алексић Никола (Козјак, Дрин­ ска бановина, 21. IV 1910), Време, ур., Но- во време, прип. Стрељан од Немаца као заробљени борац Сремског одреда у Про­ гару 1943. 195. Бановић Гојко (Мало Палан- чиште, Приједор, 19. V/1. VI 1911), Полити- ка, сар., ван новинарске професије, прип. Обновио чланство 1945. 196. Васиљевић Војислав (Лесковац, 3. VI 1913), Правда, ур., ван новинарске професије, прип. Умро од рана. 197.ГајићМилорад(Клашница,Бања­ лука, 1914), Политика, сар., ?, прип. Обно­ вио чланство 1945. 198. Глишовић Светислав (?, 6. III 1913), Време, сар., Ново време, прип., ван новинарске професије. 199. Глуздовски Василије (Кобишча, Кијев, 12. IV 1898), Време, секр., прип. Убијен од Немаца. 200. Дедић Ђорђе (Буколорам, Про­ купље, 6. V 1912), Правда, сар., Централа за гвожђе, прип. Обновио чланство 1948. Умро у Београду 20. III 1998. 201. Димић др Велимир (?, ?), Пресби- ро, реф., Државна пропаганда, прип. Еми­ грирао у Беч. 202. Ђуровић Блажо (?, 2. VIII 1900), Пресбиро, сар., ?, прип., ван новинарске професије. 203. Златопер Грга (Кистање, 25. X 1910), Политика, доп., прип. Емигрирао у САД, Умро у Вашингтону 1988. 204. Иванић Славко (Тузла, 8. VI 1908), Време, сар., Ново време, прип. Од 1. VII 1944. у партизанима. Обновио члан­ ство 1946. Отишао у Босну. Добио Сребр­ ну плакету СНЈ 1970. 205. Јанковић Павле (Крагујевац, 1912), Авала, сар., ван новинарске профе- сије, прип. Обновио чланство 1947. После Другог светског рата дописник Монда. 206. Јовановић-Глишић Деса (Бео­ град, 1910), незапослена, ?, прип. Обнови­ ла чланство 1945. 207. Јовановић Станко (Пирот, 8. II 1907), Еко д Белград, сар., ван новинарске професије, прип. Обновио чланство 1945. 208. Јовановић Стојан (?, ?), Авала, сар., ван новинарске професије, прип. Ван новинарске професије и после ослобођења. 209. Јојић Момчило (Ђаковица, 14/27. VII 1914), Политика, сар., ?, прип. Обновио чланство 1953, умро у Београду 14. IV 1968. Љубиша Стојковић Божидар Тодоровић Богдан Поповић Момчило Симић Манојло Сокић Стојиљко Стојиљковић Светислав Шумаревић Хамза Хумо Душан Николајевић

31Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 210. Кабиљо Марко Николајевић (?, 31. X 1906), Политика, сар., ?, прип. Обно­ вио чланство 1945. 211. Каматовић Алекса (Оџаци, Тр­ стеник, 22. V 1908), Службене новине, сар., Службене новине, прип. Обновио члан­ ство 1945. 212. Касапиновић Душан (?, 7. II 1903), Време, сар., Ново време, прип., ван новинарске професије. 213. Косић Славко (Велика Кикинда, 22. III 1886), Трговачке новине, ур., ван но- винарске рофесије, прип. Ван новинарске професије и после ослобођења. 214. Костић Живко (?, ?), Авала, сар., ван новинарске професије, прип. Наста­ вио рад у државној установи, посветио се науци. 215. Лобачев Ђорђе (Скадар, 4. III 1909), Политика, сар., Коло, прип. Обно­ вио чланство 1945. 216. Мандић Ружа (Београд, 27. IX 1906), незапослена, ван новинарске про- фесије, прип. Ван новинарске професије и после ослобођења. 217. Манојловић Душан (?, 16. IV 1897), Време, сар., ван новинарске про- фесије, прип. Умро. 218. Марковић Михаило (Тетово, 30. IX 1909), Политика, доп., ?, прип. Обновио чланство 1945. 219. Марковић Радивоје (Мајур, По- церски, 29. I 1909), Радио Београд, спик., ван новинарске професије, Дирис, прип. Обновио чланство 1945. 220. Мартиновић Божа (?, 23. XII 1900), Држава, ур., ван новинарске про- фесије, прип. Обновио чланство 1945. 221. Михаиловић Миливоје (Београд, 16. II 1909), Радио Београд, ур., ван нови- нарске професије, прип. Обновио члан­ ство 1946. 222. Направник Карло (?, 24. VIII 1909), Време, сар., Донау цајтунг, прип. Побегао са Немцима. 223. Недељковић Бранислав (Кра- гујевац, 18. III 1899), Политика, сар., ван новинарске професије, прип. Ван нови­ нарске професије и после ослобођења. 224. Недељковић Озрен (Сремски Карловци, 16. II 1903), Политика, сар., ван новинарске професије, прип. Обно­ вио чланство 1950/51. Умро у Београду 11. VI 1984. 225. Обичан Јован (Кан, Француска, 24. VII 1918), Време, сар., Ново време, прип. Искључен одлуком Суда части 1945. 226. Пајевић Драгомир (?, ?), Истина, ур., ван новинарске професије, прип. Об­ новио чланство 1945. 227. Панић Суреп Милорад (Глого- вац, Мачвански, 14. I 1910), Политика, сар., ван новинарске професије, прип. Об­ новио чланство 1945. 228. Рибникар Мирослав (Београд, 11. II 1904), Политика, сар., ван новинарс- ке професије, прип. Ван новинарске про­ фесије и после ослобођења. Од 1951. са­ радник Политикиног забавника. Поново примљен у Удружење 1952. године. 229. Симић Момчило (Крагујевац, 27. VI 1914), Земља, сар., ван новинарске про- фесије, прип. Обновио чланство 1945. 230. Скорепа Леополд (?, ?), Време, сар., ван новинарске професије, Донау цајтунг (?), прип. Побегао са Немцима. 231. Спасојевић Љубомир (?, 7. VII 1906), Авала, сар., ван новинарске про- фесије, прип. Ван новинарске професије и после ослобођења. 232. Стојковић Александар (Беч, 21. VII 1898), Време, секр., ван новинарске професије, прип. Стрељан. 233. Сукдолак Борис (?, ?), Авала, сар., ван новинарске професије, радио- станица, прип. Одсељен. 234. Тодоровић Радмила (Ниш, 17. XI 1897), Време, сар., ван новинарске про- фесије, прип. Обновила чланство 1945. 235. Туфегџић Јанко (Баново Поље, код Црне Баре, Мачва, 19. VIII 1907), неза- послен, у четницима на Церу, прип. По- гинуо. За време рата издавао Глас Цера (1943–1944). Крајем новембра 1944. по­ шао пут Босне ка Дражи Михаиловићу и успут му се губи сваки траг.11 236. Белкић Властимир (?, ?), Време, сар., Ново време, стаж. Искључен одлуком Суда части 1945. 237. Букиш Данил (?, ?), Правда, доп., ?, стаж., ? 238. Виторовић Мирослав (Јабуко- вац, 20. XI 1913), Политика, доп., у заробље- ништву, стаж. Обновио чланство 1945. 239. Вучковић Драгомир (?, ?), Вре- ме, сар., Ново време, стаж. Наставио рад у Југословенској армији. 240. Галовац Зденка (?, ?), Време, сар., Радио Београд, стаж. Осуђена после осло­ бођења. 11 На подацима захваљујем госпођи Планин- ки Мрковачки (дев. Туфегџић), Јанковој кћери, рође- ној на велику суботу, 15. IV 1944. у Доњем Савковићу, општина Љубовија, сада настањеној у Шапцу.

32 Миле Недељковић 241.ГлумацСлободан (Приједор, 9. XII 1919), Време, сар., ?, стаж. Обновио члан­ ство 1946. Умро у Београду 23. VII 1990. 242. Дорошки Лазаревић Нада (Ско- пље, 7. III 1915), Политика, сар., ван нови- нарске професије, стаж. Обновила члан­ ство 1945. 243. Дорошки Светозар (Шид, 16. IV 1905), Време, доп., у заробљеништву, стаж. Обновио чланство 1945. 244. Ђорђевић Милорад (?, ?), Пра- вда, сар., Централа за хемијске произво- де, стаж. Наставио рад у државној адми­ нистрацији. 245. Јанковић Ђука Ђорђе (?, ?), Време, сар., ван новинарске професије, стаж. Ван новинарске професије и после ослобођења. 246. Лалић Михаило (Трепча, 7. X 1914), Правда, сар., у партизанима, стаж. Обновио чланство 1945. 247. Максимовић Иван (?, ?), Авала, сар., ван новинарске професије, стаж. Ван новинарске професије и после ослобођења. 248. Маринковић Градимир (Доња Сабанта, 18. X 1918), Правда, сар., ван но- винарске професије, (МН пише: добар – Ђоковић, па прецртано), стаж. Обновио чланство 1945. 249. Маринковић Стојан (?, ?), Пра- вда, сар., у заробљеништву, (МН: пише Ђо- ковић – па прецртано), стаж., ван нови- нарске професије. 250.МијатовићДушан(Београд,1919), Време, сар., био на конспиративном раду ван новинарске професије, стаж. Обновио чланство 1945. 251. Огњанов Боривоје (Суботица, 7. XII 1909), Време, сар., Радио Београд, стаж. Обновио чланство 1945. 252. Пекић Стипе (?, ?), Правда, сар., ванновинарскепрофесије,стаж.Стрељан на Бањици 1942. 253. Поповић др Миливоје (Ариље, 10. X 1900), Време (МН: погрешно, треба По­ литика), доп., ?, стаж. Стрељан 21. I 1943. 254. Радуловић Илија (?, ?), Авала, сар., ?, стаж. Искључен одлуком Суда час­ ти 1945. 255. Самарџић Дејан (?, ?), Време, сар., Радио Београд, стаж., ? 256. Секуловић Душан (?, ?), Полити- ка, сар., стаж. Умро. 257. Сотировић Владан (?, ?), Време, сар., Ново време, стаж. Емигрирао у Беч. 258. Стојовић Љубомир (Улцињ, 20. II 1909), Политика, доп., ?, стаж. Обновио чланство 1945. 259. Ћирлић Бранислав (Пирот, 8. VII 1916), Правда, сар., у Нишу, стаж. Об­ новио чланство 1945. 260. Ћерамилац Драгомир (?, ?), Земља, сар., ван новинарске професије, стаж. Обновио чланство 1945. 261. Удицки Предраг (?, ?), Авала, сар., у партизанима, стаж. Погинуо као борац Космајског партизанског одреда у Даросави код Аранђеловца 25. IX 1943. 262. Хаџић Наталија (?, ?), Правда, сар., у партизанима, стаж. Погинула у пар­ тизанима. 263. Цигановић Марко (?, ?), Време, сар., Коло, стаж., ван новинарске професије. 264. Шоћ Даница (?, ?), Авала, сар., стаж. Умрла 1941. На крају овог списка Српског нови- нарског удружења, дописана су (па пре- цртана) десеторица новинара. Свима им је заједничка лева политичка оријента- ција, а многи од њих су били и члано- Душан М. Шијачки Петар Талетов Јован Тановић Коста Луковић Стијепо Кобасица Добросав Кузмић Првослав Васиљевић Лазар Лилић Ели Финци

33Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ви илегалне Комунистичке партије. По свему судећи, ово је дописано због зани- мања немачког комесара за ове новина- ре, о којима је, уз то, био претходно и те како добро обавештен: 265. Дедијер Владимир 266. Васиљевић Првослав 267. Лалић Радован 268. Финци Ели 269. Зоговић Радован 270. Стефановић Долински Миливоје 271. Ђилас Милован 272. Лилић Лазар 273. Младеновић Танасије 274. Ивановић Слободан Од њих су одмах после рата двоји- ца наставила рад у политици (Ђилас, Де- дијер), један у дипломатији (Лилић), је- дан у књижевности (Зоговић), један у универзитетској настави (Лалић), док су петорица прионула на новинарске по- слове (Васиљевић, Ивановић, Младено- вић, Стефановић и Финци). Првослав Васиљевић је био први главни уредник „Политике” после осло- бођења (1944), главни уредник Танју- га (1944–1945), а потом Радио Београда, да би на крају био генерални директор Југословенске заједнице ПТТ. Миливије Стефановић Долински (често писан и као Стевановић), рођен 1912. у Алексин- цу, био је главни уредник Танјуга (1945– 1948), а умро је у Београду 1985. године. Слободан–Лале Ивановић је био уред- ник „Јежа”, који је имао савезни карак- тер и на чију се улогу после Другог свет- ског рата много полагало, али је „пао из руског” (изјаснио се за Резолуцију ИБ). Међутим, био је поштеђен (није загла- вио на Голи оток), а остатак радног ве- ка је провео као административни рад- ник. И Радован Зоговић се изјаснио за ИБ, но ни он није послат на Голи оток, већ је био у кућном притвору и осуђен на ћутање. Пуне две деценије је чекао да му се објаве стихови (песнички га је рехабилитовао Мирослав Крлежа, обја- вивши му циклус песма у загребачком „Форуму”, књижевном месечнику ЈАЗУ). Танасије Младеновић је високо котирао у политици и новинарству (био је уред- ник „20. октобра” (1945–1947), „Гласа” и „Дуге”, али се касније посветио искљу- чиво књижевности (директор „Књижев- них новина” 1954–1969). И Ели Финци, од 1929. године професионални нови- нар, после рата се кратко задржао у но- винарству (уредник „Борбе”), а од 1948. године се посветио литератури (дугого- дишњи главни уредник часописа „Књи- жевност”) и позоришној критици (ре- цензент „Политике”). Уочи априлског слома старе Југо- славије 1941. године, у чланству Удру- жења новинара по старосној структури их је највише у напону животне и ства- ралачке снаге (31–40 година, или 45,95 одсто), следе новинари у пуној зрело- сти (41–50 година, или 35,14 одсто), па новинара између 51–60 година (9,19 од- сто), новинара млађих од 30 година је 8,65 одсто, два најмлађа новинара имају по 22 године (Градимир Маринковић и Јован Обичан), док два новинара имају по 65 година (др Велимир Бајкић и Ду- шан Лончаревић), а само један 75 годи- на (Аполон Еропкин). У погледу редакцијске припадности убедљиво предњачи Политика (70 чла- нова), па Време (52), затим агенција Ава- ла (32), Правда (19), Пресбиро 11, док је незапослених новинара 18. Укупно 202 новинара или 76,5 одсто, односно нешто више од три четвртине. Четврту четврти- ну су чинили дописници, углавном стра- них (10) и југословенских листова (8), по- том следе Радио Београд (3), Земља (3), Еко д Белград (2), Општина града Београ- да (2), Привредни преглед (2) и по један члан из 32 листа, часописа и информа- тивне службе. Несумњиво најутицајнији у Удру- жењу су били Политикини новинари, из чијих редова је биран председник од 1933. до 1941. године (Добросав Кузмић, Живко Милићевић и Пјер Крижанић), са изузетком 1938–1939. године, када је, услед расцепа у Удружењу, као компро- мисна личност, за председника изабран Габро Пилић, дописник загребачког Ју- тарњег листа. На овом списку су, уз Кузмића, Ми- лићевића, Крижанића и Пилића, још чет- ворица некадашњих председника српске новинарске организације – Петар Талетов (председник 1921, после избора Душана Николајевића за председника Југословен- ског новинарског удружења), Душан Мил. Шијачки (1922), Јован Тановић (1923–1924) и Стијепо Кобасица (1925–1926).

34 Миле Недељковић Београд – отворени град: рушевине после мучког немачког бомбардовања 6. априла 1941.

35Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље II ПОД ОКУПАЦИЈОМ Окупационе новинарске сталешке листе • Списак чланства 1941–1944. године • Дописници из унутрашњости • Укидање Произвођачке задруге • Убијени и заробљени новинари • Ратне деобе • Примери етике • Судбина новца заплењеног од Моше Пијада и Веселина Маслеше • Централа за хумор • Спасавање Добросава Кузмића • Потрага за председником Томићем Н епуних недељу дана по мучком, без објаве рата, и свирепом бом- бардовању Београда у недељу, у зору 6. априла 1941, немачке јединице улазе у суботу 12. априла у тај разрушен и у тугу увијен град. У њему су, од бомбардовања 6. и 7. априла, потпу- но порушене 862 зграде, тешко оштеће- на 1.601 зграда, док је 6.829 зграда претр- пело лакша оштећења,1 а само на Новом гробљу је сахрањено више од две хиљаде жртава априлског бомбардовања.2 Дванаестог дана рата, у четвртак 17. априла 1941, опуномоћеници југословен- ске Врховне команде, коју су Немци за- робили на Палама код Сарајева два дана раније, Александар Цинцар-Марковић и генерал Р. Јанковић потписали су без- условну капитулацију у штабу немач- ке Друге армије у Београду. Подручје Ср- бије је стављено под управу окупатора (Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска). У Београду је 29. августа 1941. године за остатак окупиране Србије, који је био под 1 Србија у народноослободилачкој борби, Бео- град, 1964, 60. 2 Mr Miodrag Simić, Okupacioni sistem u Beogradu 1941–1944. i specijalni rat prema kulturi, „Naša štampa”, god. XXXII, br. 325, Beograd, april 1983, 12, ф. 1. немачком управом, образована влада ар- мијског генерала Милана Ђ. Недића. За дивљење је са каквом брзином и ус- пешношћу су Немци деловали у успоста- вљању привредних, друштвених и култур- них токова у покореној Србији и, како се говорило, завођењу реда. У подручју новинарства се немачки утицај показао изузетно брзо. Томе су пого- довале две чињенице. Прво, што је део но- винара – неки профашистички настројени, а неки не сналазећи се у првом тренут- ку – прихватио сарадњу са окупатором, а друго, што је подручјем новинарства, уз окупационог комесара-управљача, руко- водио специјални окупациони управљач (Sonderführer) др Валтер Грубер (Walter Gruber; а од 1944. Отмар Мерт (Othmar Merth, раније Leiter der Pressegruppe), који је био постављен за заступника Штаба вој- ног заповедништва у Србији. Наиме, за српско новинарство је особито био погубан др Валтер Грубер, који је до рата био до- писник немачке агенције ДНБ (Deutsches Nachrichten Büro – Немачки обавештајни биро) из Београда, те је, разумљиво, био вр- ло добро упознат са приликама у Југосла- вији, а исто тако и изванредно обавештен о политичким ставовима и симпатијама

36 Миле Недељковић српских новинара, од којих је многе лич- но познавао. Стављена под строгу контролу, сред- ства информисања у Србији, која су ра- дила по немачком плану, углавном су образована током прве године окупа- ције. Наместо Агенције Авале, у њеним просторијама (у Ресавској улици – тада- шња Франкопанова у Београду), почела је да ради окупациона агенција „Рудник”, а Радио Београд је наставио емитовање, али сада у служби пропаганде Вермахта. Три, већ класична, међуратна београд- ска дневна листа „Политика”, „Правда” и „Време” су престала да излазе 6. априла. Наместо њих су се појавила два дневна листа – „Ново време” (16. маја) и „Обнова” (6. јула). „Ново време” је, заправо, наставак Стојадиновићевог „Времена”, у чијој згра- ди (данас зграда „Борбе” и „Вечерњих но- вости”) наставља са излажењем. (Први број је изашао у петак 16. маја 1941. Лист је излазио до четвртка 5. октобра 1944, укуп- но изашло 1066 бројева.) Директори лис- та – Драгомир Стојадиновић (1941–1944), Јован Тановић (1941–1944), главни уредни- ци – Предраг Милојевић (на почетку из- лажења), др Милош Младеновић (1941– 1943) и Станислав Краков (1944). У згради „Политике” је „Обнова”, која излази као вечерњи дневни лист. (Први број изашао у недељу 6. јула 1941. Изла- зио до четвртка 5. октобра 1944, укупно изашло 986 бројева.) Власник и издавач Српско издавачко предузеће АД. Дирек- тор – Владислав Рибникар (1941), потом Јован Тановић (1941–1944), главни уре- дници – Станислав Краков (1941, прешао у „Ново време”), потом Милан Јовановић Стоимировић (1941–1944). У згради „Правде” (власништво браће Сокића у Влајковићевој улици – данас штампарија „Глас”) смештен је дневни лист „Donauzeitung” („Донауцајтунг” – „Дунавске новине”), који излази на не- мачком језику. Тачно намењени по одређеним циљ- ним групама, покрећу се окупациони не- дељници: „Дом и свет” (први број 21. јуна), вла- сник и издавач, за Српско издавачко пре- дузеће АД – Владислав Рибникар, главни уредник Мирослав Стевановић. Лист је имао додатак Недељни програм београд- ске радио станице, на српском и немач- ком језику, а 17. јануара 1942. године је спојен са листом „Коло”, у који је ушла це- ла редакција. Седмични лист „Понедељак” (поја- вио се 4. августа) излазио је као допуна „Новог времена”, које није излазило поне- дељком.Излазиодопонедељка17.јануара 1944, укупно изашло 125 бројева. Власник и издавач Српско издавачко предузеће АД, директори – Драгомир Стојадиновић (1941–1944), Јован Тановић (1941–1944), главни уредник – Раденко Томић. Убрзо се покрећу и недељници: љотићевска „Наша борба” (1. сеп- Окупациони листови 1941–1944.

37Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. тембра, излазила само годину дана, до 6. септембра 1942; власник и издавач – Војислав Мандић, главни уредник – Рат- ко Парежанин), „Српско село” (1. септембра; излази- ло до суботе 26. августа 1944, укупно иза- шао 151 број; власник и издавач – Српско издавачко предузеће АД, директор – Јо- ван Тановић, главни уредник – Ратимир Стефановић) и кратковеке „Народне новине” (27. октобра). У склопу пропаганде Трећег Рајха повремено (од 1. октобра) излазе „Филмс- ке новости”, информације „Југоисток филма А. Д.”, који је био генерални заступ- ник немачких филмских продуцената за Србију (престао да излази са бројем 28, у среду 15. марта 1944, одговорни уредник – Константин М. Шимић), а крајем године (6. децембра) појављује се и хумористич- ки лист „Бодљикаво прасе” (до 2. септем- бра 1944. године изашло 146 бројева; вла- сник и издавач – Светомир Стојановић, потом, од 1943, Просветна заједница АД, главни уредник – Светомир Стојановић), које је важило за Недићев шаљиви лист.3 Ова шема је употпуњена 1942. годи- не покретањем илустрованог недељника „Коло” (3. јануара; до 30. септембра 1944. године изашла 143 броја), у којем се и да- нас могу наћи вредни прилози, и култур- ног недељника „Српски народ” (6. јуна), 3 Милица Кисић – Бранка Булатовић, Библи- ографија београдске штампе од 1835. до 1991, „Но- винарски летопис”, год. IV, бр. 4, Београд, 1991, 115. са кругом сарадника блиских начелима и политици Владе Милана Ђ. Недића (изла- зио до 13. септембра 1944. године; власник – Михаило Станковић, главни уредник – Велибор Јонић), док је „Ново време” покре- нуло своје недељно спортско издање „Но- во време – Спорт” (4. августа). Престао да излази са бројем 73, у уторак 21. децембра 1943. Главни уредник – Бора Кесић. Као месечник је у јуну 1942. године покренута „Наша жена” (изашла само три броја), власник – Просветна заједница АД, главни уредник – Мирко Срећковић У 1943. је почео да излази „Срп- ски радник” (20. јуна, два пута месечно, престао да излази 1. априла 1944), гласи- ло Српске заједнице рада, власник и изда- вач – др Милорад Јаношевић, главни и од- говорни уредник – Власта Стојковић. Уз неке кратковеке и мање вредне покушаје, ово је била српска новинарска сцена под окупацијом. Очигледно да је штампа у Недићевој Србији окупатору лојална и врло добро циљно постављена, за сваки слој читала- ца одговарајуће новине, да би се утицај што целисходније остваривао. Специјални окупациони управљач над штампом у Србији, заступник Штаба Вој- ног заповедништва у Србији др Валтер Гру- бер, који је седео у Радио Београду (Belgrad Sender), створио је током 1941. године доб- ру шему информисања, прилагођену инте- ресима Немачке, вешто управљајући ње- ном послушношћу. Међутим, та штампа, коју је уз њега контролисала и Недићева Државна про- Окупационе „Општинске новине” са фантастичном причом о немачком заузећу Београда 13. априла 1941. године – само са девет војника, уз сведочење очевица пуковника Таусена, немачког војног аташеа у Београду

38 Миле Недељковић паганда и која важи за тзв. квислиншку штампу, није била сва штампа у окупира- ној Србији. Осим ње, а изван домашаја не- мачких и Недићеве власти, постојала су још два паралелна тока штампе у земљи – четничка и партизанска. Истина, оне ни- су имале ни услове ни технику и сталност, а поготову не и тираже, какве су имали квислиншки листови, али, упркос томе, њихов значај и утицај нису били нимало за потцењивање. Окупационе новинарске сталешке листе Немачки муњевити рат у априлу 1941. године и окупација су омогућили јасно испољавање свих разлика међу српским новинарима. Већ 10. маја 1941. године војни заповедник у Србији – Пропаганд- но одељење „С” (Propagande Abteilung „S” / Südost: Југоисток) – затражило је од Драго- мира Димитријевића, секретара Југосло- венског новинарског удружења, да одмах преда све кључеве и сва документа Произ- вођачке задруге професионалних новина- ра,радинадзоранадЈугословенскимнови- нарским удружењем и над свим његовим прикључним организацијама, укључивши ту и издавачко предузеће „Седму силу”, обавештавајући га уједно и о постављењу за комесарске управљаче др Липерта и др Грубера у име Штаба Војног заповедни- штва у Србији, као специјалног окупаци- оног управљача и његовог заступника. У овом обавештењу је недвосмислено ста- вљено до знања да до даљњега мирују сва права, а заступник има сва овлашћења у складу са наредбом. Другим речима, све је било у рукама др Валтера Грубера.4 ОКУПАЦИОНА НЕМАЧКА УПРАВА Београд, 8. мај 1941 – 26. август 1941. (и до септембра 1944) Окупациони комесар-управљач капе- тан др Јулијус Липерт (Julius Lippert, од 1942. мајор). Специјални окупациони управљач др Валтер Грубер (Walter Gruber; од 1944. Othmar Merth). 4 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/II. НАИМЕНОВАНИ ОРГАНИ УДРУЖЕЊА ПОД ОКУПАЦИЈОМ Београд, 26. август 1941 – 20. октобар 1944. Председник Раденко Томић („Ново време”). Почасни председник (од марта 1942) Таса Динић (министар социјалне поли- тике и народног здравља). Секретар Иван Нађвински (Deutsches Nachrichten Büro, „Donauzeitung”). Почасни председник Сталешког суда Јо- ван Тановић (Српско издавачко предузеће). Чланови Сталешког суда: Ратко Паре- жанин („Наша борба”) и Вукашин Анђел- ковић („Обнова”). Овај наименовани орган Удружења је одобрио др Грубер,5 без чијег благослова, наравно, није могло ништа да се уради. Уредба о штампи је донета 20. маја 1941. године (Verordnung betrefend „die Presse im serbischen Gebiet” vom 20. Mai 1941, Militärverordnungsblatt No 5)6 и, по њој, формално је престала да постоји Бе- оградска секција ЈНУ (односно Новинар- ски савез Краљевине Југославије – Секци- ја Београд) и наместо ње је образовано Српско новинарско удружење. По пословичној систематичности, немачка управа је покушала да дове- де у ред новинаре у Србији и стави их под своју потпуну контролу. Новинари су разврстани у четири групе, односно сталешке листе (листе А, C, D и E). Но- винари су подељени на оне са неогра- ниченим правом рада (листа А), на но- винаре на обуци (листа C), на новинаре са ограниченим правом рада (листа D) и на фоторепортере, илустраторе и цр- таче (листа E). У листу B, у коју нико од 5 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/I. 6 Исто. Љотићевски недељник: „Наша борба” (1941–1942)

39Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. српских новинара није уврштен, уписи- вани су уметнички критичари. На сталешким листама, које су би- ле обавезне за све запослене новинаре, нашло се под окупацијом 185 новина- ра. Међутим, листе не одражавају право стање ствари, јер се на њима налазе и но- винари који тада, а ни касније, нису били у Београду, нити се знало где су, тако да је број новинара који су прихватили са- радњу са окупатором свакако мањи. Иа- ко те листе нису у целини заживеле, оне су значајне као показатељ обима, дубине и трајања сарадње са окупатором, који је њима био постигнут, а нарочито у погледу сарадње чланова предратног Удружења. JOURNALISTEN VERZEICHNIS der Mitglieder des Serbischen Journalisten – Verbandes ОКУПАЦИОНИ СПИСАК ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА 1941–1944. ПО ЛИСТАМА (А, С–Е) ЛИСТА А Р. б. НОВИНАРИ Место и гласило Дописано црвеном оловком 1 Алексић Драган Београд. „Ново време” шеф службе 2 Алексић Никола Београд. „Ново време” шеф службе 3 Анђелковић Вукашин Београд тел. 4 Атанасијевић Константин Београд Жоржа Клемансоа 2 5 Аћимовић Драгољуб Београд. „Ново време” репортер (у отказу) 6 Брашић Милош Београд тел. 7 Вучковић Драгомир Београд. „Ново време” репортер 8 Давидовић Војислав Београд. Агенција „Рудник” преводилац 9 Димитријевић Драгомир Београд Палмотићева 29/II 10 Димитријевић Милутин-Мића Београд. „Обнова” уредник 11 Димић др Велимир Београд Пресбиро 12 Ђоковић Милан Београд 13 Ђорђевић Војин Београд. „Ново време” секретар 14 Ђорђевић Живорад Београд 15 Иконић др Драгомир Београд Авалска 12 16 Јовановић Љубомир Београд. „Обнова” уредник 17 Краков Станислав Београд Призренска 9 18 Лазичић Љубомир Београд питати „Обнову”, секретар Ратна фразеологија „Новог времена” (уторак, 26. септембар 1944): немачка војска одбила нападе „на новим положајима” (не каже се: у повлачењу)

40 Миле Недељковић 19 Лалић Влајко Београд Кумановска 13 20 Маринковић др Никола Schriftleiter, „Обнова” Бео- град Berlin 21 Марковић Милош Београд. „Ново време” репортер 22 Меснер Еуген Београд. „Обнова” Уредник (МН: в. Е/15) 23 Младеновић др Милош Београд. „Ново време” зам. гл. уредника 24 Мојић Милорад Београд 25 Обичан Јован Београд. „Ново време” сарадник 26 Петковић Никола Цико Београд. „Ново време” уредник 27 Прокић др Лазар Београд. „Самоуправа” зграда Аеро клуба 28 Радосављевић Милоје Београд Умка (Велиша Васиљевић, дописник) 29 Радуловић Милан Београд. „Ново време” у Берлину 30 Рибникар Владислав Београд. „Обнова” директор 31 Савковић Миодраг Београд Кнеза Павла 27 32 Симић Богдан Београд. „Ново време” уредник 33 Симић Наум Београд Косовска 10/III 34 Сотировић Владан Београд. „Ново време” репортер 35 Стајић Душан Београд. „Обнова” уредник 36 Стевановић Димитрије-Диша Београд. „Ново време” Поенкареова 31, Политика 37 Стевановић Дим. Мирослав Београд. „Дом и свет” в.д. гл. уредника, листа „ф” 38 Степановић Константин Београд. „Ново време” Ђушина улица 39 Стоимировић Јовановић Милан Београд. „Обнова” гл. уредник 40 Стојадиновић Драгомир Београд. „Ново време” директор 41 Стојановић Зоровавељ Владан Београд. Агенција „Рудник” уредник 42 Стојковић Љубиша Београд. „Ново време” сарадник 43 Тановић Јован Београд. „Ново време” Поенкареова 31, Политика 44 Токин Бошко Београд. Агенција „Рудник” уредник 45 Токин Милан Београд. „Ново време” уредник 46 Томић Раденко Београд. „Ново време” шеф службе 47 Удицки Предраг Београд. Агенција „Рудник” преводилац 48 Финк Виктор Београд. „Дом и свет” уредник 49 Францен Сима Београд. „Ново време” уредник 50 Церовић Павле Београд. „Ново време” уредник 51 Швабић Будимир Београд. „Обнова” није у предузећу (нечитко). Одбио спискове. Балканска 17? 52 Штаглер Раде Београд. Београдски Лојд Душан Пиља Драгомир Димитријевић Боривоје Јевтић Гргур Костић Станислав Краков Коста Луковић

41Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 53 Шумаревић Светислав Београд Централни пресбиро 54 Живадиновић др Милорад Ратко „Обнова”, уредник, Београд 55 Скрбић Мирко сарадник „Обнове” Београд 56 Стефановић Ратимир инж. агр. уредник „Српског села” Београд 57 Стојановић Светомир главни уредник „Бодљикаво прасе” Београд 58 Парежанин Ратко главни уредник „Наше борбе” Београд 59 Крмпотић др Марио уредник „Социјални архив” Београд 60 Јонић Велибор главни уредник нед. листа „Српски народ” Београд 61 Милошевић Милош Београд 62 Стојковић Властимир Д. Београд 63 Марковић Божидар З. уредник листа „Српски рад” у Берлину ЛИСТА С 1 Бабић Младен Београд, Шуматовачка Nr. 102 2 Поповић Предраг Београд „Обнова” сарадник репортер 3 Јанковић Слободан сарадник „Ново време” Београд 4 Синановић Милош секретар редакције листа „Српско село”, Београд (МН: в. листу D, бр 53) 5 Павловић Радослав сарадник „Обнове”, Београд. Јована Петковића 24 6 Јовановић Ч. Велибор сарадник „Обнове”, Београд 7 Дебељевић Драгомир спортски сарадник, „Ново време”, Београд. Његошева 11 8 Ненадовић Добривоје спортски сарадник, „Ново време”, Београд, Краља Александра 97 9 Брзовић Ј. Никола стални дописник „Кола” у Бечу (Валтергасе 6/IV), Бео- град (Стишка 30) 10 Чолић М. Лазар сарадник „Обнове”, Београд. Косовска 39/III 11 Ристић Никола уредник за социјално- културни део „Обнове”, Бео- град 12 Матејић Милорад сарадник, „Ново време”, Београд 13 Пападополос Душан сарадник-репортер, „Обнова”, Београд Војин Пуљевић Бранислав Месаровић Предраг Милојевић Богдан Марамица Синиша Пауновић

42 Миле Недељковић 14 Константиновић г-ђа Вранка сарадник „Ново време”, Бео- град. Милорада Митровића бр. 13 15 Јакшић Георгије сарадник „Српски радник”, Београд. Кол. Минист. Саобраћаја бр. 19/I ЛИСТА D 1 Антић Бора Београд „Ново време” коректор 2 Бановић Гојко Београд „Обнова” није у Београду 3 Браловић Стојан Београд долази овамо 4 Влашић Вера Београд „Ново време” репортер 5 Вукадиновић Љуба Београд „Ново време” „Обнова”, спортски сарадник 6 Галовић Зденка Београд, Радио-станица П. К. Сендер 7 Глишовић Светислав Београд „Ново време” 8 Ђокић инж. Срђа Београд 9 Ђорђевић Димитрије Јагодина „Ново време” 10 Ђорђевић Спасоје Београд 11 Ђукић Страхиња Београд „Обнова” 12 Злох Ани Београд, Радио-станица П. К. Сендер 13 Иванић Славко Београд „Ново време” 14 Иконић Мирјана Београд 15 Исаковић Ђорђе Београд „Ново време” 16 Иконић Михајло Београд 17 Касапиновић Душан Београд „Ново време” 18 Кесић Боривоје Београд „Ново време” 19 Кокошевић Лазар Београд 20 Лазић Светислав Београд Први партизански плакат, рад Боре Баруха и Пива Караматијевића (Ужице, 1941) Вапај избеглица у Србији: плакат Недићеве Владе – аутор Драгослав Стојановић

43Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 21 Манојловић Душан Београд „Ново време” 22 Маринковић Н. Лазар Вршац „Ново време” 23 Марић Никола Београд „Ново време” 24 Матић Мирослав Београд 25 Микић Васа Панчево „Ново време” 26 Милићевић Живко Београд 27 Милићевић Олга Београд „Ново време” 28 Милутиновић Светозар Београд „Ново време” 29 Николић Душан Београд 30 Петровић Радован Београд 31 Пецарски Ђорђе Београд „Обнова” 32 Раичевић Јовиша Умка „Ново време” 33 Симић Владета Крагујевац „Ново време” 34 Срезовић Харитон Београд „Ново време” 35 Станисављевић Миливоје Београд „Самоуправа” 36 Шарић др Љиљана Београд 37 Чујовић Михаило Одељење за пропаганду при Председништву Мин. Сав. Бгд. 38 Вуковојац Душан сарадник, „Ново време”, Београд 39 Јевтић М. Боривоје Народно позориште, Београд 40 Рашић инж. Божидар сарадник, „Обнова”, Београд 41 Пешић Чед. Миодраг Београд, Краља Александра 2/III 42 Пиља Душан коректор, „Дом и свет”, Београд 43 Пуљевић Војин сарадник, „Обнова”, Београд 44 Семеновић Лука уредник, „Дом и свет”, Београд 45 Сокић Сретен сарадник, „Ново време”, Београд 46 Клинт Анастасија сарадник, Агенција „Рудник”, Београд 47 Нађвински Иван секретар Српског новинарског удружења, Београд 48 Лапчевић Гојко коректор, „Обнова”, Београд 49 Подбрежник др инж. Франц Симе Лазића 16, Београд 50 Митрашевић Милан коректор, „Ново време”, Београд 51 Огњанов Боривоје М. новинар, „Радио Београд”, Београд 52 Самарџић Дејан Б. новинар, „Радио Београд”, Београд 53 Синановић Милош секретар редакције листа „Српско село”, Београд (МН: прецртан. Пише: „Види листу Ц/4”) 54 Граббе гроф Ђорђе уредник „Церковнаја жизњи”, Бео- град, Бирчанинова 16 55 Павловић Александар Б. новинар, „Радио Београд”, Београд 56 Ганусовски Борис К. шеф Одељења за пропаганду и штампу, Руски биро 57 Иванов Александар И. уредник за источну пропаганду (Руско одељеље), Радио Београд

44 Миле Недељковић 58 Латишев Сергије Н. уредник за источну пропаганду (Руско одељеље), Радио Београд, кратки таласи 59 Докић Теодор уредник за илустрације, „Бодљикаво прасе”, Београд 60 Меденица Душан Р. Београд, Краља Милана 33/III 61 Динчић Светозар Београд, Стишка 27 62 Брајић Лазар Београд 63 Валић Петар Београд 64 Ђорђевић Милорад Београд, референт за штампу код Централе за хемијске производе, Београд 65 Мочник др Винко Гласник Надбискупије београдске, Јована Ристића 20, тел. 22–566 66 Цветић Јосип Београд 67 Срећковић, Мирко уредник „Наша жена”, Београд 68 Младеновић, Драгослав дописник, Одељење за пропаганду, Предс. Мин. Сав. при Окр. Наче. у Шапцу 69 Кајмаковић Омер Београд, Одељење за пропаганду, Предс. Мин. Сав. 70 Пливелић Оскар Томислав фоторепортер, Београд (МН: Писар поништио. Види листу Е, бр. 12) 70 Шимић Константин М. Београд, Југоисток филм А. Д., Бео- град, Кнез Михајлова 19/II 71 Дедић Ђорђе референт за штампу, уредник „Службених саопштења” Централе за гвожђе и метале, Београд, Кнез Михаилова 36/II, стан Држићева 2/II 72 Јовановић Светозар М. уредник, „Земљорадничка задруга”, Франкопанова 15 73 Трајковић Никола уредник „Српска сцена”, Српско народно позориште, Београд 74 Сергијевски др Петар хонорарни сарадник „Обнова”, Бео- град, Јована Ристића бр. 7 75 Стрнад Марија сарадник, секретар срп. нед. илустр. листа „Коло”, Београд 76 Миленковић Радмило пом. шефа Врховне цензуре при Мин. поште и телеграфа, Београд 77 Стојковић Александар Београд, Одељење за пропаганду, Предс. Мин. Сав. 78 Јонић Боривоје К. уредник Гласника Српске државне страже, Београд 79 Чујкевић Борис 80 Гордовски Иванов Виктор 81 Андерс инж. Валентин 82 Тодоровић Милија С. Бивша листа Ф бр. 5 83 Ристић–Ивановић Лука 84 Милер Константин уредник „Русское слово”, Београд, Краља Милана 12, тел. 21–317

45Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Милоје Радосављевић Константин Степановић Милоје Сокић Вељко Сушић Милош Сретеновић Бошко Токин 85 Јеремић инж. Божидар сарадник „Српски радник” 86 Јовановић Живко М. сарадник–референт Српске државне пропаганде 87 Симић Марко В. дописник „Новог времена” из Ниша 88 Херенда Антоније сарадник „Српског народа”, Београд 89 Јовановић Васа Ј. уредник „Службених саопштења” Индустријске коморе, Београд 90 Радуловић Никола П. сарадник „Обнове”, Београд 91 Сушић Вељко сарадник 7 Српски народ”, Београд, Косте Главинића 25 92 Тодоровић Михајло А. сарадник, „Коло”, Београд, Добрачина 31/III 7 ЛИСТА Е 1 Белкић Властимир Београд „Ново време” цртач 2 Грдијан Светозар Београд „Ново време” фоторепортер 3 Жедрински Владимир Београд „Ново време” цртач 4 Лобачев Ђорђе Београд „Дом и свет” цртач 5 Симић Александар Београд „Дом и свет” фоторепортер 6 Цигановић Марко Београд „Ново време” фотолаборант 7 Цикота Богољуб Београд фоторепортер 8 Андрић гђа Евгенија Београд, „Обнова” хонорарни сарадник 9 Направник Карло Београд, „Донауцајтунг” 10 Роглић Милан Пропагандно одељење Председника Владе фоторепортер 11 Мирковић Златко сарадник–фоторепортер, Београд, Одељење за пропаганду, Предс. Мин. Сав. 12 Пливелић Оскар–Томислав фоторепортер, „Коло”, Књажевац (МН: в. листу D, бр. 70) 13 Богојевић Слободан Б. цртач карикатуриста, „Бодљикаво прасе”, Београд 14 Јаковљевић Миленко Ђ. фоторепортер, „Наша жена”, Београд 15 Меснер Еуген (МН: в. листу А, бр. 22) 16 Којић Михајло фоторепортер, „Ново време” 17 Савић Владимир цртач карикатуриста, „Бодљикаво прасе”, Београд 7 Умро 1982, као члан УНС. 7

46 Миле Недељковић НОВИНАРИ ЧЛАНСТВО У УДРУЖЕЊУ Р.б. до 6. IV 1941 Редакција 1941 1942 1943 1944 1 Алексић Драган + Ново време + + + + 2 Алексић Никола + Ново време + + + + 3 Анђелковић Вукашин + незапослен + + + + 4 Антић Бора + Ново време + + + + 5 Аћимовић Драгољуб + Ново време + + + 6 Бановић Гојко + незапослен + + 7 Белкић Властимир + Ново време + + + + 8 Браловић Стојан + незапослен + + 9 Брашић Милош + у четницима (КПЈ) + 10 Вукадиновић Љубомир + Ново време / Обнова + + + + 11 Вучковић Драгомир + Ново време + + + + 12 Галовац Зденка + Радио Београд + + + + 13 Глишовић Светислав + Ново време + + + + 14 Грдијан Светозар + Ново време + + + + 15 Дедић Ђорђе + Централа за гвожђе + + + 16 Димитријевић Драгомир + незапослен / Коло + + + + 17 Димитријевић Мића + Обнова + + + + Укупно, на окупационим листама 185 новинара, јер је писар грешком уписао два пута Меснера (листа А, бр. 22 и листа Е, бр. 15) и Синановића (листа С, бр. 4 и листа D, бр. 53). Исто тако је два пута уписао и Пли- велића, али је, приметивши грешку, по- ништио редни број 70 у листи D, што зна- чи да он припада листи Е под бр. 15. Списак чланства 1941–1944. године За разлику од сталешких листа, у којима сви уписани нису сарађивали у окупаторској и Недићевој штампи, спис- кови чланства Српског новинарског уд- ружења су реалнија слика новинарског ангажмана под окупацијом. Од новинара који су били чланови Уд- ружења до 6. априла 1941. године, којих је 264, тек сваки четврти, њих 66 или 25 од- сто, прихватио је сарадњу у штампи под окупацијом. Ако се има у виду да су неки у међувремену приступили народноосло- бодилачком покрету (Владислав Рибни- кар, Предраг Удицки), да је Влајко Лалић по ослобођењу радио у ОЗН-и, да је Ћорђе Лобачев био обавештајац Црвене армије (имао је чин пуковника НКВД), да су Дра- ган Алексић, Бора Антић, Гојко Бановић, ЉубомирВукадиновић,ЂорђеДедић,Дра- гомир Лола Димитријевић, Милан Ђоко- вић, Славко Иванић, Живко Милићевић, Јован Обичан, Боривоје Огњанов, Ђорђе Пецарски, Милан Радуловић, Алексан- дар Симић, Наум Симић, Константин Сте- пановић, Ратимир Стефановић, Владан Стојановић Зоровавељ, Љубиша Стојко- вић, Бошко Токин и Виктор Финк наста- вили после ослобођења чланство у Уд- ружењу новинара Србије, што значи или да су били на вези са народним покре- том отпора или да су мање и опростиве грешке починили, тако да се од предрат- ног чланства списак реално може свести на четрдесетак имена која су се прикло- нила, више или мање здушно, интереси- ма и пропаганди Трећег Рајха. Мада га нису на најпогоднији начин исказивали, некима се мора признати ро- дољубље, али их је код послератних побед- ника коштала привидна лојалност према Немцима. Изашли из рата чистих руку, они су закуцали на врата свог Удружења, али су у првом тренутку били одбијени. Српском новинарском удружењу, које је постојало за време окупације, припа- дали су, делимично или све време, ови чланови:

47Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 18 Димић др Велимир + Државна пропаганда + + + 19 Динчић Светозар + Ново време + + + + 20 Ђоковић Милан + Општ. града Бгд + 21 Ђорђевић Војин + Ново време + + + + 22 Ђорђевић Милорад + Централа за хем. п. + + + 23 Ђорђевић Спасоје + Мин. просвете + 24 Жедрински Владимир + Ново време + + 25 Иванић Славко + Ново време + + + + 26 Касапиновић Душан + Ново време + + + + 27 Кесић Боривоје + Ново време + + + + 28 Краков Станислав + Обнова / Н. време + + + + 29 Лалић Влајко + незапослен + + + + 30 Лазичић Љубомир + ван нов. професије + + + + 31 Лобачев Ђорђе + Дом и свет / Коло + + + + 32 Манојловић Душан + Ново време + + 33 Марић Никола + Ново време + + + + 34 Милићевић Живко + Југоисток + 35 Милошевић Милош + Српски народ + + + 36 Направник Карло + Donau Zeitung + + + + 37 Обичан Јован + Ново време + + + + 38 Огњанов Боривоје + Радио Београд + + + + 39 Петковић Цико Никола + Ново време + + + + 40 Пецарски Ђорђе + Обнова + + 41 Радуловић Милан + незапослен + + 42 Рибникар Владислав + Обнова + 43 Роглић Милан + Државна пропаганда + + + + 44 Савковић Миодраг + Управник Зооврта + + + 45 Самарџић Дејан + Радио Београд + + + + 46 Симић Александар + Дом и свет/Коло + + + + 47 Симић Богдан + Ново време + + + + 48 Симић Наум + Државна пропаганда + + + 49 Сотировић Владан + Ново време + + + + 50 Срећковић Мирко + незапослен + + + + 51 Стајић Душан + Обнова + + + + 52 Стевановић Мирослав + Дом и свет / Коло + + + 53 Степановић Константин + Време (отпуштен) + + 54 Стефановић Ратимир + Српско село + + + 55 Стојановић Зоровавељ Владан + Државна пропаганда + + 56 Стојковић Александар + Државна пропаганда + + + + 57 Стојковић Љубиша + Ново време + + 58 Тановић Јован + Ново време + + + + 59 Токин Бошко + Коло + + + + 60 Токин Милан + Ново време + + + 61 Томић Раденко + Ново време + + + +

48 Миле Недељковић 62 Удицки Предраг + DNB (КПЈ) + 63 Финк Виктор + Дом и свет / Коло + + + + 64 Францен Сима + Ново време + + + + 65 Церовић Павле + Ново време + + + + 66 Цигановић Марко + Ново време + + + + 67 Андерс инг. Валентин немачка листа D + + + 68 Андрић Евгенија немачка листа Е + + + 69 Бабић Младен Ново време + + + + 70 Беговић С. Бранко ? + 71 Богојевић Слободан Бодљикаво прасе + + + + 72 Валић Петар незапослен + + 73 Влашић Вера Ново време + 74 Вуковојац Душан Ново време + + + + 75 Ганусовски Борис К. Руски биро + + + 76 Гордовски Виктор Иванов немачка листа D + + + + 77 Глигорић Војислав Д. Лозница Ново време + + 78 Граббе Георгије Церковнаја жизњ + + + 79 Давидовић Војислав Агенција Рудник + + 80 Дебељевић Драгомир Ново време + + + + 81 Докић Теодор Бодљикаво прасе + + + + 82 Ђорђевић Димитрије Јагодина Ново време + + + 83 Ђукић Страхиња Обнова + + + + 84 Живадиновић др Милорад Ратко Обнова + + + + 85 Исаковић Ђорђе Ново време + + + + 86 Јаковљевић Миленко Ђ. Наша жена + + + 87 Јанковић Душан ? + 88 Јанковић Слободан Ново време + 89 Јевтић Боривоје Српска сцена + 90 Јовановић Велибор Ч. Обреновац Ново време + + + + 91 Јовановић Љубомир Обнова + + + + 92 Јовановић Милан С. Бајина Баш. Ново време + + 93 Јовић Драгомир Панчево Обнова + + 94 Карапанџић Боривоје Ваљево Ново време + + 95 Клинг Анастазија DNB + + + + 96 Којић Михаило немачка листа Е + + 97 Константиновић Бранка немачка листа C + 98 Лазић Светислав незапослен + + + + 99 Лапчевић Гојко Обнова + + + + 100 Латишев Сергије Н. Руско одељење + + + 101 Маринковић др Никола Берлин W Обнова + + + + 102 Маринковић Лазар Н. Вршац Ново време + + 103 Марковић Бранко Шабац Обнова + 104 Марковић Милош Ново време + + + + 105 Матејић Милорад немачка листа C + +

49Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 106 Меденица др Душан незапослен + + 107 Меснер Еуген поб. са Нем. Обнова + 108 Микић Васа Панчево Ново време + + + 109 Милер Константин Русское слово + 110 Милићевић Олга Ново време + + + + 111 Милошевић Илија А. Пожаревац Ново време + + 112 Милутиновић Светозар Ново време + + + + 113 Минић Светислав М. Ариље Ново време + + 114 Мирковић Златко Државна пропаганда + + + + 115 Митрашевић Милан Ново време + + 116 Младеновић др Милош Ново време + + + 117 Мојић Милорад Наша борба + + + 118 Момчиловић Новица Сокобања Ново време + + 119 Мочник др Винко Гласник Надбискуп. + + + + 120 Нађвински Иван DNB + + + + 121 Николетић Магдалена-Лина Трстеник Ново време + + 122 Павловић Александар Радио Београд + + 123 Павловић Радослав Обнова + + + + 124 Пападополос Душан Обнова + + 125 Парежанин Ратко Наша борба + + 126 Пешић Чед. Миодраг немачка листа D + + + 127 Пиља Душан Дом и свет / Коло + + + + 128 Пливелић Оскар Томислав немачка листа Е + + + 129 Подбрежник др. инг. Франц немачка листа D + + 130 Поповић Предраг Обнова + + + 131 Прокић др Лазар немачка листа А + + + 132 Пуљевић Војин Обнова + + 133 Радуловић Никола П. немачка листа D + + 134 Раичевић Велиша Умка Ново време / Обнова + + + + 135 Рашић инг. Божидар Обнова + + + + 136 Ристић Никола Обнова + + + 137 Ристић-Ивановић Лука немачка листа D + + 138 Савић Владимир Бодљикаво прасе + + 139 Семеновић Лука Дом и свет + 140 Сергејевски др Петар немачка листа D + + 141 Симић Владета Крагујевац немачка листа D + + + 142 Симић Марко В. Ниш Ново време / Обнова + + + 143 Синановић Милош Српско село + + 144 Скрбић Мирко Обнова + + + + 145 Сокић Сретен Ново време + + 146 Срезовић Харитон Ново време + + + + 147 Станисављевић Миливоје немачка листа D + + +

50 Миле Недељковић 148 Стефановић Живојин Јагодина Ново време + + 149 Стоимировић Јовановић Милан Обнова + + 150 Стојадиновић Драгомир Ново време + + + + 151 Стојановић Светомир Бодљикаво прасе + + + + 152 Стојковић Властимир Д. немачка листа А + + 153 Стрнад Марија немачка листа D + + + + 154 Тодоровић Милија С. немачка листа D + + + + 155 Цветић Јосип немачка листа D + + + 156 Цикота Богољуб немачка листа Е + + + + 157 Чујовић Михајло немачка листа D + + 158 Шилић Лазар ? + + 159 Шимић Константин М. немачка листа D + + + 160 Шкиљевић Благоје Јагодина Ново време + + 161 Шумаревић Светислав Централни пресбиро + 66 142 136 117 86 Пада у очи стално опадање чланства Удружења под окупацијом: 1941 – 142, 1942 – 136, 1943 – 117, 1944 – 86. Опадање је при- метно како код предратних чланова, тако и новопримљених под окупацијом. Предрат- ни чланови су у осипању под окупацијом, тако да их је 1941 – 66, 1942 – 60, 1943 – 50, 1944 – 40, а смањује се и број новопримље- них: 1941 – 76, 1942 – 76 (седморо ишчлање- но, седморица учлањена у односу на 1941), 1943 – 67, 1944 – 46. У српско новинарство је под окупа- цијом ступило на сцену тзв. квислинш- ке штампе нових 119 новинара. Највише 1941. године – 84. Следеће године знатно мање – 23, а 1943. године, када су немачка кола очигледно пошла низбрдо, само 12. Специјални окупациони комесар- управљач над српским новинарством др Валтер Грубер, ваљда немајући пове- рења у Србе који су му приступили, уба- цио је у Удружење новинара (које је преи- меновао у Српско новинарско удружење), и друге неке „Србе”, чија су имена, осим о пореклу, говорила и о „добрим” наме- рама – инж. Валентин Андерс и др инж. Франц Подбрежник, за које се није зна- ло ни где ни шта раде, док су други би- ли распоређени по београдским редак- цијама – Никола Гутје („Дом и свет”), Ани Злох (Зендер Белград), Анастасија Клинт (Агенција Рудник), Еуген Меснер („Обно- ва”), Иван Нађвински (секретар СНУ), Ду- шан Пападополос („Обнова”), Раде Штаг- лер (Београдски Лојд), и др., а с њима је и др Винко Мочник, који, ширећи благоде- ти католичанства, уређује „Гласник Над- бискупије београдске”. Били су ту и руски емигранти-белогардејци, који су у Хитле- ру, спремни због тога да му служе, видели ослободиоца своје отаџбине – Борис Га- нусовски, Виктор Иванов Гордовски, гроф Георгиј Граббе (са два „б”), Александар И. Иванов, Сергије Н. Латишев, Борис Чуј- кевич, који су у Београду уређивали ли- стове („Вједомости корпуса”, „Церковнаја жизњ”), или у Радио Београду (станица П. К. Зендер) били у Руском одељењу, заду- женом за источну пропаганду. Од 287 професионалних српских нови- нара, од којих је 264 било учлањено у Удру- жење на дан 6. априла 1941. године, око три четвртине их није прихватило сарадњу са окупатором. Међутим, једна четвртина, та- Богољуб Цикота Никола Трајковић Светислав Шумаревић

51Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. чнијењих74,ушлисуумлинтзв.квислинш- ке штампе. Природно, највише их је било из „Времена”, које је последњих година пред рат и уређивано са очигледном наклоно- шћупремаНемачкој.Гледанопоредакцији- ма, листа новинара који су за време окупа- ције остали у новинарском послу изгледа овако: „Време” 28, „Политика” 20, Агенција Авала 7, „Правда” 5, Пресбиро 3, незапосле- на 4 и из других, углавном мањих, редак- ција по 1 („Еко де Белград”, „Земља”, „Јутро”, „Наша крила”, Општина Града Београда, Ра- дио Београд и „Самоуправа”). Очито, имајући у виду величину пред- ратних редакција, најчасније су се поне- ли новинари „Правде”, јер су испољили најмању спремност за колаборацију. При томе, ниједан новинар „Правде” није зау- зео неко важно или утицајно место у но- винама и пропаганди. Од ове петорице „Правдиних” новинара, Спасоје Ђорђе- вић, до рата секретар Удружења, отишао је у Недићево Министарство просвете, где је водио одсек задужбина. Фоторепортер Милан Роглић се запослио у Пропаганд- ном одељењу Председника Владе, док је Сретен Сокић, један од власника „Правде”, постао коректор у „Новом времену”, а Ми- лорад Ђорђевић и Ђорђе Дедић су нашли уточиште водећи службена саопштења – први Централе за хемијске производе, а други Централе за гвожђе и метале. Од њих петорице је најгоре прошао Спасоје Ђорђевић, који је стрељан по ослобођењу Београда. Сретену Сокићу је конфискова- на имовина, али није диран, као ни Ми- лорад Ђорђевић и Милан Роглић, док је Ђорђе Дедић наставио новинарски рад и дочекао пензију као уредник „Борбе”. Врло су различити мотиви којима су се руководили новинари кад су присту- пили сарадњи у окупационим гласили- ма. Неки су то чинили да би спасли главу, неки из невоље да би преживели, неки да би притајени деловали за друге циљеве, неки по тајном задатку, али многи из уве- рења, искрено и здушно. У сваком случају, пристајање на сарадњу је вукло са собом и одређени комфор. Новинари, по немач- кој уредби подељени на листе А, Ц, Д и Е (у прво време је постојала и Ф листа), по- ређани су по профилима делатности, а уз то и статусно, на основу чега је происти- цао и одређени третман. Данас делује као тамна мрља у биогра- фијама неких новинара чињеница да су се налазили на овим немачким листама. Ис- тина, сви нису прихватили то што су уврш- тени у списак. Међу њима је и Будимир Швабић, бивши новинар „Политике”, који је, као искрени родољуб, отишао у четнике, те је његово име накнадно прецртано на листи, уз примедбу да „није у предузећу” (иначе је био предвиђен да ради у „Обно- ви”). Такође није био „у предузећу” ни Гојко Бановић. Али су зато неки други новина- ри „Политике”, неки извесно време, а неки стално, били „у предузећу”. Јован Тановић је потписивао „Обнову”, а Владислав Риб- никар „Дом и свет”. Обојица су врло рев- носно достављали према потреби податке Удружењу. Рибникар, који је добио „Парти- занску споменицу 1941”, отишао је, после кућног притвора, где је чекао позив и везу, у партизане у октобру 1943. године. Са дру- ге стране, врсна новинарска, а уз то и књи- жевна пера, међу којима Драган Алексић, Мића Димитријевић, Боривоје Јевтић, Ми- лан Јовановић Стојимировић, Станислав Краков, Живко Милићевић и Светислав Шумаревић, остала су доследно на пози- цијама Недићевих погледа. Већина новинара, неједнаких ангаж- мана и судбина, чекала је расплет до- гађаја који није било тешко предвидети. Заклонукојемсууживалиунаокомир- ном Београду, као и привремена и угодна егзистенцијална сигурност што ју је доно- сио новинарски рад, ишчилели су пред крај рата. Када су Немци увели обавезни кулук за све, он је 1943. године обухватио и новинаре.8 Тиме се сва потреба окупатора за интелектуалним услугама српских но- винара показала у правом светлу. А уз то је постало и јасно да се ратна срећа преокре- нула 1943. године. Трогодишњи повлашћени положај но- винара сарадника окупаторске штампе нестајао је у маглама уљуљкујућих заблу- да и нимало безазленог самозаваравања. Ближило се време свођења рачуна и жестоког обрачуна у новинарству и међу новинарима. Комформизам увек испоста- вља своје рачуне. Дописници из унутрашњости У првој години излажења београдски листови су развили дописничку мрежу. У 8 По наређењу Фелдкомандантуре 590–825 А бр. VIII/ 29 од 7. III 1943. и новинари су подлезали оба- везном раду и кулуку, УНС, Општа архива, К–1, 1940– 1943, ф. 1943.

52 Миле Недељковић томе је предњачило „Ново време”, које је на дан 14. марта 1942. године имало дописни- ке у 30 места у унутрашњости Србије, и то: Велиша Раичевић (Умка), Велибор Јо- вановић (Обреновац), Васа Микић (Пан- чево), Бора Николић (Ћуприја), Милош Ножица (Ваљево), Лазар Маринковић (Вр- шац), Милорад Палинкашев (Кикинда), Милан Јеротијевић (Крушевац), Јевта Јова- новић(Шабац),СлавкоГрујић(Алексинац), Владета Симић (Крагујевац), Сава Горано- вић (Краљево), Милутин Петровић (Ниш), Војислав Бранковић (Зајечар), Атанасије Петровић (Бела Паланка), Лазар Радуно- вић (Врњачка Бања), Бранислав Митровић (Лесковац), Милоје Васић и Милан Милен- тијевић (Велико Градиште), Љуб. М. Стоја- новић (Ужице), Милосав Урошевић (Сме- деревска Паланка), Светислав Марковић (Велико Орашје), Богосав Митић (Ћиће- вац –Варварин), Михаило Миловановић (Младеновац), Илија А. Милошевић (По- жаревац), Бр. М. Дамњановић (Смедерево), Благоје Шкиљевић (Јагодина), Александар Ђорђевић (Деспотовац), Риста Ђорђевић (Књажевац), Милан С. Јовановић (Баји- на Башта), Слободан Динић (Неготин),9 од којих су само осморица били чланови Срп- ског новинарског удружења. Према списку од истога дана, 14. мар- та 1942. године, вечерњи дневник „Обнова” (Erneuerung) имала је кудикамо скромнију дописничку мрежу – др Никола Маринко- вић (Берлин W), Велимир Цековић (Кра- гујевац), Чедомир Јовановић (Обреновац), док су Марко Симић (Ниш) и Велиша Ра- ичевић (Умка) истовремено били и допи- сници „Новог времена”.10 Како је, истога датума, Никола Пе- тковић, уредник „Новог времена” за про- винцију, известио председника Раденка Томића, велика већина дописника је у не- могућности да живи од хонорара допис- ничког, „већ су то људи махом запослени у државној или приватној служби, а нови- нарство им је споредна професија. Према томе они не могу бити чланови Српског новинарског удружења”.11 У Српском новинарском удружењу су 13. новембра 1942. године регистрова- ни као дописници, чиме им је признато право на новинарско-дописничку служ- бу, дописници „Новог времена” Новица 9 Архива УНС, Општа архива, К 1, 1940–1943, ф. 1942. 10 Исто. 11 Исто. Момчиловић (Сокобања), Магдалена–Ли- на Николетић (Трстеник), Војислав Д. Гли- горић (Лозница), Живојин Стефановић (Јагодина), и дописник „Обнове” Бранко Марковић (Шабац). Убрзосу,21.новембра1942.године,овај статус добили још дописници „Новог вре- мена” Илија А. Милошевић (Пожаревац), Марко Симић (Ниш), Благоје Шкиљевић (Јагодина), Светислав М. Минић (Ариље), Боривоје Карапанџић (Ваљево), Милан С. Јовановић (Бајина Башта) и дописник „Об- нове” Драгомир Јовић (Панчево, односно Нови Бечеј).12 Укидање Произвођачке задруге Одмах по окупацији забрањен је рад Произвођачке задруге професионалних новинара, а Одлуком војног заповедника од 26. августа 1941. је решено да Српско новинарско удружење преузме имовину те задруге, „с тим да ће се накнадно доне- ти одлука о намени те имовине”, јер је Уд- ружење „принудна установа без циља за- раде, тј. без тековинског занимања”.13 Убијени и заробљени новинари Од новинара који су уживали углед као професионалци, па су прихваћени и у чланство Удружења у Београду, први су по- казали своје лице Жедрински, Божиновић и Голубић. Владимир Жедрински (цртач „Политике”) одлази у Хрватску и постаје истакнути сарадник усташког листа „Спремност”. Љубомир Божиновић, нови- нар „Времена”, пребацује се у Бугарску и тек тад се открива да је он Бугарин чије је право име Љубен Божинов. Најдаље је от- ишао Звонимир Голубић, дописник загре- бачког „Јутарњег листа”, који, користећи рат за своје праве амбиције, постаје Павелићев официр. Првијепослеаприлскогсломанастра- дао Јаша Милославић, дописник „Време- на” из Дубровника. У његов стан су, одмах по успостављању тзв. Независне државе Хрватске, за клање Срба вазда спремни, провалиле 5. маја 1941. године усташе и, после зверског мучења, стрељале га. У ње- 12 Исто. 13 Архива УНС, Општаархива, 1940–1943,ф.1941/I, Verordnung betrefend „die Presse im serbischen Gebiet” vom 20. Mai 1941 (Militärverordnungsblatt No 5).

53Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. говом стану (улица Између палача бр. 4) уништени су врло вредна библиотека и сав намештај, а његова удо- вица Веле (рођена Ђоно- вић), оставши беспомоћна са двоје деце, доживела је нервни слом, уз оштећење вида, који јој је касније де- лимично повраћен. Дошав- ши тек у октобру 1946. го- дине у Београд, удовица Милославић је једноставно овако изрази- ла свој живот у Дубровнику за време Ен- дехазије: „Тешке и крваве дане сам про- живела са својом децом под окупацијом.” Српско друштво Црвеног крста оба- вештава Српско новинарско удружење 1. јануара 1942. године о логорима у којима се налазе српски новинари – заробљени- ци и о њиховим логорашким бројевима: Гргур Костић, Сталаг IV Б, Милберг на Лаби, бр. 85356, Живан Митровић, Офлаг 78, бр. 6402, Властимир Петковић, Кампо п. г. Монтемале, Италија, Милан Дединац, Сталаг VIII Ц, бр. 60211, Душан Тимотијевић, Офлаг XIII Б, бр. 2888, Синиша Тимотијевић, Офлаг VI Ц, бр. 903, Милош Сретеновић, Офлаг VI Ц, бр. 1101, др Љуба Поповић, Офлаг VI Ц, бр. 2870, Михаило Живанчевић, Офлаг XIII Б, бр. 3001, Станислав Винавер, Офлаг V Д, бр. 713, Милорад Иванић, Офлаг XIII Б, бр. 5085. А по приватним обавештењима: Милан Крстић, Офлаг VI Ц, бр. 1190/Б. 13, Драги Д. Тодоровић, Сталаг VI Б, бр. 22467.14 Српско новинарско удружење је свим новинарима у заробљеништву послало па- кете, а од Српског друштва Црвеног крста је тражило 9. марта 1942. године адресу др 14 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/II. Анте Ковача, који је у заробљеништву, како би му могло послати пакет.15 Касније је Удружење дознало и адре- се још два члана, који су се налазили у логору у Оснабрику (Oflag VI C, Osnabrück – Everscheide): Никола Петровић, Офлаг VI Ц, бр. ?, Божа Марковић, Офлаг VI Ц, бр. 3481, барака 21.16 У немачко и италијанско заробље- ништво допала су 23 новинара, од којих су шесторица из „Политике”, четворица из „Времена”, двојица из „Правде”, двојица от- пуштених из Пресбироа и деветорица која су се тренутно налазила ван новинарс- ке професије. У немачке логоре, претеж- но око Оснабрика, смештени су још Миро- слав Виторовић, Стеван Грковић, Светозар Дорошки, Дејан Лапчевић, Стојан Марин- ковић, а у италијанском Оскар Давичо, док је Душан Јерковић 1941. године одведен прво у логор на Бањици, а затим пребачен у логор Бота у Норвешкој. За време рата, по капитулацији Ита- лије (1943), Властимир Петковић одла- зи из логора Кампо код града Монтема- ле у Швајцарску, одакле се придружује емиграцији у Лондону, а Оскар Давичо из логора за Јевреје на Корчули, где је преба- чен по хапшењу у Сплиту, доспева из Лом- бардије преко Монте Гаргана на острво Вис и ступа у Прву пролетерску дивизију. Удружење је слало божићне пакете двадесет осморици новинара у заробље- ништву. У ту сврху се обраћало ДИРИСУ (Дирекцији за снабдевање) са молбом да може од ње да купи одговарајућу коли- чину кекса, пасуља, јабука и мармеладе, као и управи пекаре „Соко”, за куповину по два килограма кекса за 28 заробље- ничких пакета.17 Ратне деобе Уз покрет Драже Михаиловића прис- тају др Живко Топаловић, некада уред- ник „Радничких новина”, а сада најближи сарадник Драже Михаиловића, Гавро Ве- ликић, директор Агенције Авала, постаје 15 Архива УНС, Општа архива, К 1, 1940–1943, ф. 1942. 16 Архива УНС, Општа архива, К–1, 1940–1943, ф. 1943. 17 Архива УНС, Општа архива, К 1, 1940–1943, ф. 1942. Станислав Винавер

54 Миле Недељковић шеф Пресбироа Врховне команде, дирек- тор „Времена” Ратибор Сотировић постаје шеф Обавештајног одсека Драже Миха- иловића, а сарадник „Политике” Милош Стевановић ради у Дражином штабу и на Равној гори у редакцијама листова „Ра- вногорска мисао” и „Слобода”. Јанко Туфегџић, војујући под четнич- ком заставом у Подрињу, издаје „Глас Це- ра”, једно од најугледнијих пера, не само „Политике” него и тадашњег новинарства, Григорије Божовић, уређује четнички лист „Пљеваљски вјесник” (април 1942 – мај 1943),18 а Милан Шантић из „Политике” организује четнички покрет у Херцегови- ни. Милош Брашић из „Времена” важи као близак Пећанчевим четницима у Врњач- кој Бањи, владало је уверење да је он на- челник штаба гочких четника (а у ствари је био главна веза Комин- терне са Титом), док се Бо- ра Гавриловић, некадашњи сарадник Пресбироа и Бал- канског института, нашао у четничком штабу Доброса- ва Јевђевића. Истакнути новинар „По- литике” и раније члан уп- раве Удружења новинара Будимир Швабић делује у Шумадији, учествујући у из- давању четничких новина „Глас Опленца”, у којем пи- ше ватрене чланке у славу краља Петра Другог и књи- жевне записе, потписујући се као Змај од Рудника. Осо- бито су му били добри све- чани бројеви за 27. март, који је слављен као четнич- ки празник, јер – тог дана, када је, у знак незадовољства због потпи- сивања пакта са Немачком, 1941. године извршен пуч, „наш краљ” је ступио на југо- словенски престо. Четничке новине у унутрашњости об- ично нису наводиле место излажења, не- го су, уместо тога, уписивале „на поло- жају”, „у слободним планинама”, ССП (што је скраћеница за „слободне српске плани- не”, сл. За четничку пропаганду је посебно би- ло важно оснивање агенције „Демократска 18 Добрило Аранитовић, Пљеваљски крај у пу- тописној прози Григорија Божовића (предговор у књизи: Григорије Божовић, „Кроз некадању тро- међу”, ИКП „Заслон”, Шабац, 2007), 6–13. Југославија”, коју је водио др Ђура Ђуровић. Агенција је почела рад у августу 1943. го- дине депешом Драже Михаиловића аме- ричком председнику Рузвелту. Како на- води Иво Вејвода, који је у ослобођеном Београду 23. октобра 1944. године преу- зео руковођење партизанском агенцијом Танјуг, „та је Дражина агенција доставља- ла своје извјештаје агенцијама ’Associated Press’ и ’United Press’ и листовима ’New York Times’ и ’Србобрану’ у САД.”19 До сада су, како наводи истраживач агенцијског новинарства Будимир По- точан, у историјским прегледима, кад је реч о новинским агенцијама, углавном помињани Авала и Танјуг, уз узгредно помињање окупационе агенције Рудник (која је заменила укинуту Авалу), тако да у јавности „деценијама је остала непозна- та чињеница да прва југословенска но- винска агенција, настала у рату, није би- ла партизански ТАНЈУГ, него, на супротној идеолошкој страни, четничка Демократ- ска Југославија.”20 Заслуга за ово првора- зредно откриће, по Поточану, припада историчару Николи Миловановићу, „не- посредном и аутентичномсведоку, који је први обелоданио да је новинска агенција Демократска Југославија основана у селу Јанчићи, код Рожаја, у Црној Гори, авгус- та 1943. године. Збило се то, дакле, три ме- сеца пре него што је настала Телеграфска агенција нове Југославије”,21 при чему По- точан упућује на Миловановићев текст Прича о колаборацији водећих грађанских странака са окупатором.22 Ово само сведочи о грчевитом напору супарничких страна да се осим оружјем води и беспоштедни медијски рат, од чијег исхода зависи став великих савезника,а то значи и судбина четничког и партизан- ског покрета. Од новинара који су се затекли у ино- странству или успели да емигрирају пред рат или током окупације, највише их је би- ло наклоњено четничком покрету, погото- ву после наименовања Драже Михаило- вића за ђенерала и команданта Краљевске војске у Југославији. То су, у првом реду, уг- ледни новинар „Села” и „Политике” др Ми- 19 Иво Вејвода, Танјуг у Београду (у. књ. Танјуг – пола века, Београд, 1993), 15. 20 Будимир Поточан, Новинске агенције у Србији на почетку трећег миленијума, Мегатренд универ- зитет, Београд, 2007. 21 Исто. 22 Објављен у НИН-у 21. септембра 1980, стр. 64. Владимир Дедијер Будимир Швабић

55Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. лан Гавриловић, дипломата и члан Владе у избеглиштву, затим службеници Прес- биора Коста Крајшумовић, Петар Иванко- вић и Јован Лазаревић, који су деловали као шефови пропаганде покрета у Каиру, Анкари и Женеви, Светислав Петровић у Америци и Милоје Сокић („Правда”) који је водио пропаганду код Константина Фо- тића. Синиша Пауновић („Политика”) пр- вобитно је сарађивао у пропаганди на Блиском истоку, док је Миодраг Инђић („Југословенски курир”), шеф пропаганде „Глас Опленца” – орган Горске гарде Њ. В. краља Петра II (1943) „Исток” – гласило југословенских муслимана „Полет” – орган равногорског радничког покрета „Равногорски херој” – орган Пожешког корпуса „Уједињено Српство” (2. април 1944) „Свитање кроз равногорски покрет” – орган за Шумадијски корпус ЈВУО (30. мај 1944) „Небојша” – орган Београдске равногорске омладине (јун 1944) „Шумске вести” – издање Рачићевог пропагандног штаба (12. јул 1944)

56 Миле Недељковић Драже Михаиловића за Београд, ухваћен 1943. године од Немаца и стрељан. За разлику од такозване квислиншке или Недићеве штампе, којој су у Београ- ду стајале на располагању тада најбоље штампарије са савременом ротацијом, и за разлику од четничке штампе која је у унутрашњости, поготову у градовима из којих су одсуствовали Немци, могла да се отисне на флах-машинама, па и тиглови- ма, преношеним из места у место, парти- занској штампи није, нарочито у почетку, стајала на располагању никаква техника. Уз то, партизански покрет није имао ни- каквих услова за развој своје штампе, јер је био илегалан, без сталне слободне те- риторије, без транспорта и без мреже за растурање до читалаца. Па ипак, како је рат одмицао, то је партизанска штам- па све више нарастала и била све при- сутнија у становништву. То је и логична последица чињенице да је партизански покрет посвећивао највећу пажњу својој пропаганди и штампи, без које се ни сам покрет не би могао развијати. На подручју окупиране Србије од 1941. до краја 1944. године излазило је би- ше од 50 наслова листова, часописа и бил- „Слобода или смрт” (1941) „Слобода или смрт” – глас Делиградског корпуса ЈВУО (1944) „Равногорска мисао” – орган Првог равногорског корпуса (Ускрс 1944) „Равна гора” – глас непокорене Југославије (1944) Новинар и капетан друге класе Јанко Туфегџић са супругом Зором на дан венчања (27. I 1943). Звоник Рачићеве брвнаре. Лево борац Церског корпуса, десно капетан Раде Павловић „Глас Цера” – новине Церско- -мајевичке групе корпуса

57Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. тена и више од 100 наслова других пуб- ликација. И у раскомаданој Војводини је излазило на десетине периодичних и дру- гих публикација. На простору Југославије, подељеној на разне окупационе зоне, из- лазило је у том периоду око 4.000 наслова партизанске штампе и око 6.000 посебних издања, у чему је велики удео новинара и јединица из Србије, које су, војујући ши- ром Југославије, издавале своје листове, билтене или џепне новине.23 У списку новинара који су били чла- нови Удружења на дан 6. априла 1941. го- дине додато је на крају десет имена. То су: Владимир Дедијер, Првослав Васиљевић, Радован Лалић, Ели Финци, Радован Зо- говић, Миливоје Долински Стефановић, 23 Др Милан Весовић, одредница Партизанска штампа, за Енциклопедију српског новинарства (ру- копис). Милован Ђилас, Лазар Лилић, Танасије Младеновић и Слободан Ивановић. Да ли су њихова имена дописана због распитивања добро обавештеног специјал- ног комесара Валтера Грубера, или су му, можда, накнадно, са комплетираним спис- ком предата, не може поуздано да се закљу- чи. Али пада у очи да су на списку све сами интелектуалци, врло јаке стваралачке лич- ности, у напону снаге и да је лева оријен- тација, тачније Комунистичка партија, оно што их одређује. У том тренутку су сви би- ли у илегалности, а убрзо ће се видети да су у партизанском покрету, са оружјем и пе- ром у руци. Вероватно се само могло претпостави- ти да ће то бити њихов развојни пут. Као што се, у општем метежу првих дана оку- пације, није заправо ни знало где се све ко од новинара налази. У партизанском покрету су се, даље, обрели многи новина- ри. Међу њима Никола Капетановић, Ми- хаило Лалић и Веселин Маслеша, као и две жене – Наталија Хаџић и Вера Стефа- новић (заклана од четника код Лесковца). Међу последњима је (1. јуна 1944) у парти- зане отишао Славко Иванић, који је дотад радио у „Новом времену”. Партизанском покрету су припадали Предраг Удицки, Душан Мијатовић и Пе- тар Бешевић. Удицки је добио надимак Де- неба, по немачкој агенцији ДНБ, у којој је, по партијском задатку, остао да ради, док су се друга двојица налазила на конспира- тивном задатку ван професије, што ће се сазнати тек по ослобођењу. Уз то је Петар Први број ужичке „Борбе” (14. октобар 1941) „Војвођанка у борби” (фебруар–март 1944) „Глас” Седме српске бригаде XXIII ударне дивизије (1. новембар 1944) „Ратне новости”, гласило Пропагандног одсека Главног штаба НОВ и ПО Србије (30. септембар 1944)

58 Миле Недељковић Бешевић, живећи повучено у Београду, та- ко добро обавио задатке, да је одмах по ос- лобођењу био сумњив и морао писмено 30. октобра 1944. године да се изјашњава шта је радио за време окупације. Његово изјашњавање пред непозна- тим му, а строгим, представницима тек ус- постављене партизанске власти, почиње овом претходном реченицом, коју је као мото подвукао: „Заиста ми није пријатно да говорим о себи, али кад већ морам, нека буде…” Бешевић је последњи главни уред- ник Агенције Авала, на чије је чело, на- лазећи се на месту дописника из Софије, постављен после пуча од 27. марта. Добро познат у новинарским круговима међу страним дописницима у Софији и Бео- граду, Бешевић није ни најмање уживао наклоност немачког специјалног комеса- ра др Грубера, који га је, одмах по преузи- мању власти у Србији, разрешио дужности и посла, тачније отпустио, о чему му је 16. јула 1941. године издао, стављајући на њу уз ликовање и свој потпис, званичну по- тврду, која гласи: „Овим потврђујем да је г. Петар Бешевић био запослен до 6. априла о. год. у Агенцији Авали, као главни уред- ник са месечном платом од 7.000.– дин., а да из политичких разлога није преведен у службу ДНБ-а у Београду.” Примери етике За велики број правих новинара, који су били и искрени родољуби, а уз то су и доследно остали верни новинарској ети- ци, прилике створене окупацијом нису биле нимало лаке. Многи неспремни да оду у неизвесност живота у тзв. „слобод- ним српским планинама”, тј. међу четни- ке, или у позадинске земунице и шумску герилу, односно у партизане, нису знали како да преживе, али су одбили да раде „Космај” – лист IV космајске бригаде VI пролетерске дивизије „Никола Тесла” (фебруар 1945) „Наша борба”, орган КПЈ за Војводину (год. IV, 15. јануар 1944) „Омладинска буктиња”, лист свих приштабских јединица 21. српске дивизије (1945) „Новости” – лист Штаба НОПО „Др Драгиша Мишовић” (16. октобар 1941)

59Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. у окупаторској и квислиншкој штампи, сналазећи се на разне начине. У новинарске уџбенике и у приме- ре етичког кодекса треба, између оста- лих, навести понашање Десимира Бла- гојевића из „Правде”, најбољег новинара своје генерације, Жику М. Јовановића, но- винара демократских погледа и покре- тача више листова, међу којима и првих филмских новина у Србији, и Душана С. Мијатовића, сарадника „Правде”. Благоје- вић (рођен 1905. у Тополи) зарађивао је за хлеб тако што се није либио тога да ра- ди као физички радник. Дочекујући возо- ве на београдској железничкој станици, био је носач, док је Душан С. Мијатовић (р. 1919) био физички радник у магацину Српске књижевне задруге. Било је још часних новинара који се нису ставили у службу окупатора. Тако је за време окупације Богдан Билбија живео у селу Велика Иванча код Младеновца, а Јован Пешић запослен као пољопривред- ни радник у селу Ланишту код Јагодине. Стојиљко Стојиљковић је радио приватно као повртарски радник, а Мирослав Ра- дојчић је радио приватно као надничар и физички радник, Деса Јовановић Глишић се бавила земљорадњом у околини Кра- гујевца, а Дејан Алексић радио у Београ- ду као физички радник. Жика М. Јовановић (р. 1906. у Крагује- вцу) носио се мишљу да се, одмах по ап- рилском слому, са неколико колега пре- баци у Грчку, тачније у Солун, и да тамо, као што је то учинио Манојло Сокић 1916– 1918. године, у избеглиштву издају днев- ни лист „Правду”. Како им није пошло за руком да изађу из земље, а убрзо је, поче- тком маја, Италија уз помоћ Немаца оку- пирала Грчку, замисао им је пропала и потом су се сналазили како је ко знао и умео. Јовановић је код приватника у пе- кари „Балкан”, која се налазила на тада- шњој београдској периферији, на крају Александрове улице (код данашњег рес- торана „Лион”), од раних јутарњих часова продавао хлеб. У списку новинара који је достављен комесару Груберу, у рубрици за податке где данас раде, најчешћи је одговор „ван новинарске професије”, а у рубрици за ад- ресу стана има много упитника. Искушења за ову врсту новинара су тек предстојала. Неки ће свему одолети и изаћи из рата без игде ичега, али са сачу- ваном чашћу, а неки међу њима ће, вољ- но или невољно, настрадати самлевени у жрвњу окупације. Ђорђе Андрејевић Кун: Политички час Кућа сељака Вујковца у селу Толисавац код Крупња, одакле је радио-станица Врховног штаба НОВ и ПОЈ емитовала програм око 20 дана (1941) Дејан Алексић Жика М. Јовановић Душан Мијатовић

60 Миле Недељковић Судбина новца заплењеног од Моше Пијада и Веселина Маслеше Удружење се занимало за судбину благајне Произвођачке задруге профе- сионалних новинара (у признаницама 514.000 динара и у готовини 307.239 ди- нара), која је дата Веселину Маслеши 3. априла 1941. године. Непуне две године потом, војни изас- ланик Краљевског италијанског изаслан- ства у Београду пуковник Карло Кијузи (col. Carlo Chiusi), актом бр. 91, од 12. фебруара 1943. године, известио је г. Ра- денка Томића о трагању за новцем Београдског нови- нарског савеза. По овом извештају, који је потписао командант Су- хопутне станице у Требињу мајор Мих. Марковић, но- вац у износу 490.000 дина- ра је 11. априла 1941. годи- не у Требињу „запленила војна команда од двојице грађана (ци- вилних лица) избеглих из Београда, и то од Моше Пијаде и Веселина Маслеше”. Биће да су Пијаде и Маслеша успут дошли до још неког новца, јер је сума у готовини, за којом је Удружење трагало, била мања (307.239 динара). Сав тај новац, према исказу сведо- ка, југословенска војна команда је поло- жила Среском начелству, а начелство га је доставило Пореској управи у Требињу. Управник Пореске управе био је тада Петар Клисић („сада при пореској управи у Бару”), а благајник је био Адем Капетановић („мус- лиман, сада у пензији и настањенуСарајеву”).Осим Клисића и Капетановића, као сведок је саслушан и тадашњи председник требињске општи- не Симо Вулетић. У овом извештају стоји: „Поисказуреченихчиновника,актапо овом предмету налазе се у финансијској дирекцији у Сарајеву; свота је, веле, на овај начин ушла у југословенску држав- ну благајну. Са том свотом и другим нов- цем којим је располагала, Пореска упра- ва у Требињу, веле, исплатила је пензије и помоћи за два месеца јавним служ- беницима среза и избеглицама из дру- гих крајева пред окупацију (тога краја) од стране трупа Сила Осовине. Тако је поступљено према једној наредби мини- стра финансија Шутеја.”24 Из једног рата се ишло у други, па се није ни могло очекивати да ће новац остати нетакнут. Централа за хумор Српско новинарско удружење је од 1. фебруара 1944. године, у сагласности са надлежним немачким властима, а по наређењу председника српске владе армијског ђенерала Милана Ђ. Недића, преузело позориште „Централа за ху- мор”. Приликом преузимања овог позо- ришта, удружење се обавезало да њего- вом дотадашњем власнику Станиславу Михајловићу исплати за инвентар и рек- визите два милиона динара. Како удру- жење није имало толико новца, обрати- ло се за помоћ Дирекцији за надзор над банкама да дозволи закључење уговора о зајму код Општинске штедионице. Зајам је добијен и већ 19. фебруара је обављена примопредаја инвентара и реквизита.25 Пословођа позоришта, или нека врста оперативног управника, био је Милорад Иванић, са којим се, како наводи Вук Дра- говић, врло брзо почело парничити преко окупа- торских власти због нов- ца који је он присвојио, користећи као изговор савезничко бомбардова- ње Београда.26 У раду позоришта су, између осталих, учество- вали Милан Р. Драгути- новић, Стеван Лапчевић, Ђорђе Симић27 и Софија Перић-Нешић, али је стварну бригу о ње- му водио највише председник Удружења Раденко Томић, који је званично и словио као управник позоришта (Theaterleiter). 24 Архива УНС, Општа архива, К–1, 1940–1943, ф. 1943. 25 Исто. 26 Вук Драговић, Српска штампа између два ра- та, Београд, 1965, 365. 27 Ђорђе Симић (Београд, 10. XI 1924 – Београд, 8. VII 2001), после Другог светског рата новинар- илустратор и хумориста, добитник многих награда Радио Београда за хумор и сатиру. Објавио је неко- лико запажених књига, а пензионисан је као илу- стратор синдикалног недељника „Рад”. Моша Пијаде Веселин Маслеша Ђорђе Симић (аутокарикатура)

61Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Програм Централе за хумор је одобра- вао (цензурисао) Propaganda–Abteilung „Südost” – Theater und Artistik, а у програму су 12–31. марта 1944: године била „Дорћол- ска посла”, шала у два чина с певањем, у преради Централе за хумор. Први чин, који се догађао на старом Дорћолу, напи- сао је Чича Илија Станојевић, а други чин, који се догађа у „време садашње”, дописао је Мића Димитријевић. Музику је припре- мио Петар Крстић, редитељ је био Душан Животић, сценограф С. Рајковић, корео- граф Б. Јовановић. Улоге су тумачили Јован Танић, Аца Цветковић, Душан Животић, Микица Јо- вановић, Софија Перић-Нешић, а у алтер- нацији у улози Мариоте су наступале та- да славне глумице Жанка Стокић и Ана Паранос, уз суделовање већег броја глу- маца (С. Јелесин, Ж. Митровић, С. Криша- новић, Г. Џимић, Б. Јовановић, Н. Гашић, Ч. Јовановић, М. Замуровић, Ч. Јанковић, П. Ћурчић, госпође Д. Џимић, В. Петрић, Р. Протић, М. Павловић, М. Предојевић, Б. Андоновић, госпођице О. Хет, Д. Јанко- вић, Т. Панојковић и С. Лазаревић). У недељу 12. марта 1944. у 10,30 при- ређен је и матине народне и забавне му- зике:, на којем су наступили певачи Ружа Протић, Војин Милановић, Павле Чуко- вић, Лела Лештарић, Петар Младеновић, Никола Мухар, трио Милутиновић. Пева- не су песме умилне, народне сентимен- тално-љубавне и срцепарајуће роман- се (Пролазе ноћи, Твој лик, Од живота ништа немам, Мене мајка негује и гле- да, Девојка је пошла, Ублажи немир мој, Лети, лети, песмо моја мила, Булбул ми поје, Да зна зора, Темпо маестро, Ти пла- виш, зоро красна, Три мале сестре и др.). На матинеу народне и забавне музи- ке, одржаном у недељу 26. марта 1944. у 10,30 часова, певали су Бранка Андоно- вић (Чај, горо чарна, По градини, Синоћ ми драги долази), Божидар Милосављевић (Колика је ноћца, Мало ја, мало ти, Два су цвета), Ана Кадијевић (Безброј жеља, Караван, Ја знам), Олга Николић (Снег, снег, Ти си моја мала главобоља, Хоћу да играм), Војин Поповић (Чудим се зашто, Олга, Била среда или петак), Воја Матије- вић (Једино палме знају, Златан прстен, Довиђења, У нашем малом граду) и Дра- гица Брајевић (Drei Lieder – три песме). У недељу 2. априла 1944. у 10,30 је приређен матине модерне музике срп- ских композитора (извођачке нумере Војин Милановић, Петар Младеновић, Загорка Димитријевић, Душан Симић и Бранко Ћеловић). На концерту оперских арија, 15. март 1944. у 16 часова, суделовали су г-ђица Анита Мезе, г. Никола Цвејић и Лазар Јо- вановић, уз клавирску пратњу г. Богда- на Бабића. На програму су биле арије из познатих опера. Никола Цвејић је певао арије из Бизеове опере „Кармен”, Гуноовог „Фауста” и Моцартовог „Дон Жуана”; г-ца Анита Мезе из Веберовог „Чаробног стре- лца”, Пучинијеве „Мадам Бетерфлај” и „Ђани Скики”, те Сметанине „Продане не- весте”, Лазар Јовановић из Бизеове „Кар- мен”, Ђорданове „Андре Шеније”, Маснео- вог „Вертера” и Доницетијевог „Љубавног напитка”. У недељу, 19 марта, на музичком ма- тинеу, како се наводи у писму упућеном сутрадан директору Милораду Иванићу, било је више замерки: наступа се у неу- ређеној сали, у којој су бројеви редова ис- писани кредом по зиду, а на чијој је та- ваници стакло разбијено. Публику су сачињавали платежни гледаоци (они који су платили седење) и неплатежни стајачи. Ових других је безбројно више и ометају оне који седе. Сала је неподесна, а како се публика пушта у салу и после почет- ка програма, то они који улазе, не видећи у полутами степенасте преломе на поду у партеру, саплићу се „па изазивају гро- хотан смех публике баш у најлепшим мо- ментима соло певања, што страшно сме- та и нервира целу публику, нарочито ону спреда. А на певаче утиче врло обеспо- којавајуће кад се публика у сред песме насмеје грохотом, а певач не зна чему, па мисли можда њему и његовој песми. (Треба забранити улаз после почетка.)” Уз то, иначе „сјајни конферансије” Аца Цве- тковић је до заморности једнолично наја- вљивао све тачке истим речима: „А сада ћете чути…”, „А сада ћете чути…” Наслућујући могуће бомбардовање Београда, а журећи да што пре исплати дуг за куповину позоришта, Српско нови- нарско удружење је почело да организује ове музичко-певачке концерте ради при- бирања средстава. Међутим, овим при- редбама се успротивио Зендер Белград, услед чега су оне забрањене, па је о то- ме генерални интендант за позориште М. Малетин обавестио Удружење. Позоришни комад је одобрен од ше- фа Цензур-штеле Пропаганда–Абтајлунг

62 Миле Недељковић „Зидост” капетана др Тангла (5. јула 1943), као и од Позоришног артистичког одсека Пропаганда–Абтајлунг „Зидост” (20. ок- тобра 1943). Извесни број улазница је достављан Позоришном одсеку Одељења државне пропаганде Председништва Министар- ског савета „како би се доследно могла спроводити контрола извођења”. Позоришни одсек Одељења држав- не пропаганде је 11. априла 1944. захте- вао да се из представе безусловно избаце сцене играња чочека и дијалог из дру- гог дела између г. Аце Цветковића (уло- га Николе аласа, званог Барон) и г. Душа- на Животића (улога Тоше, званог Шулце), јер оне не „негују уметност и национално васпитање српског народа”. Из СНУ је одговорено да дијалог из- међу господе Цветковића и Животића, „којим се оштро шиба и жигоше полтрон- ство појединаца који за љубав свог тре- нутног успеха игноришу и своју нацио- налну историју, и своје пријатеље итд.” ни по чему није у сукобу са племенитом тежњом да се развија виши уметнички ниво и национално васпитање српског народа, а „што се тиче призора са чочеци- ма, то је саставни део познатог првобит- ног комада Чича-Илије Станојевића, који је као такав годинама извођен и у Народ- ном позоришту, а никад ни са надлежног места, ни у јавности, није се чуо глас про- теста противу те сцене”. Како су до Ускр- са (који је те године био 16. априла) биле предвиђене још три представе овог кома- да, то је затражено да се одобри њихово одигравање (13, 16. и 17. априла). Укидањем те две спорне сцене, ука- зује се у допису СНУ, била би укинута и сама представа, а њеним укидањем, по- што је то био једини комад на репертоару, практично би било укинуто и само позо- риште. Услови рада позоришта су иначе би- ли наповољни. Играло се између сирена које су упозоравале на могуће ваздушне нападе. На жалост, могући ваздушни на- пади су се обистинили. На Ускрс, 16. ап- рила, англо-америчка авијација се обру- шила на Београд и бомбе су сравниле са земљом позориште, па је самим тим и спор постао беспредметан. Пошто је у бомбардовању разорена дворана „Централе за хумор”, привреме- но је, од 30. априла, требало да се наста- ви са приказивањем програма у дворани биоскопа „Вук Караџић” у Краља Алек- сандра улици, близу Цветкове кафане. Ка- ко је у овој дворани предвиђено прикази- вање скечева који су претходно одобрени од цензуре и већ приказивани у београд- ским позориштима („Гвоздени нерви”, „Вереница” и „Шах-мат”, чији су аутори Јо- ван Танић, Душан Животић и Аца Цветко- вић), то се може закључити да су „Дорћол- ска посла” скинута са репертоара. Позориште „Централа за хумор” је потпуно уништено у ускршњем англо- америчком бомбардовању Београда, по- новљеном сутрадан, на ускршњи поне- дељак 17. априла 1944. Бомбе су сравниле са земљом позорницу, демолирале салу и остале споредне просторије, уништиле и сву имовину и инвентар тог позоришта (скупоцене завесе, глумачку гардеробу са инсталацијама и прибором, магацин са костимима, кулисама и разним рек- визитима), а укупна штета је процењена на три милиона динара. Удружење, које се задужило са 2.000.000 динара, од чега је требало да отплати још 1.265.000 дина- ра ради откупа тог инвентара, на подло- зи менице и стављања хипотеке на свој Дом, обратило се министру социјалне по- литике и народног здравља Таси Динићу са молбом да додели новчану помоћ, јер није било у могућности да отплаћује уго- ворених 20 одсто од бруто позоришног прихода свакодневно, чиме је довело у питање свој Дом. Динић је од марта 1942. године од Немаца, у знак признања за заслуге, постављен за почасног председ- ника Српског новинарског удружења, па је то био разлог више да има разумевања за то тражење. Међутим, сва очекивања су се изјаловила. Услови за рад „Централе за хумор” у Београду су крајем априла погоршани. Било је много пречих послова у тада разо- реном и уцвељеном Београду, у чијим ру- шевинама је било још неоткопаних леше- ва. Позориште, сасвим уништено, било је затрпано гомилом рушевина суседне па- лате „Југоисток”, која се на њега обруши- ла. Глумци и естрадни уметници окупље- ни у „Централи за хумор” су остали без запослења и зараде, па је Удружење тра- жило излаз у слању једне позоришне тру- пе на турнеју по унутрашњости, а са дру- гим делом уметника да се види могућност приказивања представа у некој двора- ни или башти на периферији Београда. Зато је 6. маја 1944. затражено да Пропа-

63Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ганда–Абтајлунг одобри турнеју позори- шне трупе „Централе за хумор” кроз Ба- нат и Србију. Предложено је да се у већим градовима Баната изводи „искључиво за- бавни програм без икакве тенденције” (ausschliesslich ein Unterhaltungsprogramm ohne irgendwelchen Tendenzionen), који би се састојао из скечева, соло продукција и песама. Уколико се од надлежних немач- ких власти не добије сагласност за посете већим банатским градовима, предложе- но је да трупа обави турнеју по мањим на- сељима Баната. Наравно, од немачких власти је одго- ворено да нису повољне прилике за так- ву турнеју, па је та могућност опстајања позоришта и прехрањивања глумаца из разумљивих разлога отпала. Последња резерва Удружења у износу од 200.000 динара исплаћена је глумцима 1. маја и они су сада били не на ивици оскудице него буквалне глади. И само грађанство се, услед страха од нових бомбардовања, привремено измештало из Београда, а тиме је и број могућих посетилаца позо- ришних представа видљиво смањен. Ка- ко је дуг Удружења могао да доведе до то- га да оно изгуби зграду свог Дома, после чега „не би било у стању да врши ма как- ву хуману или социјалну акцију, чак не би могло више ни да опстане”, то се пред- седник Раденко Томић, истичући у писму да је свестан чињенице да се свима који су оштећени у бомбардовању једностав- но не може дати обештећење, ипак, бу- дући да је Удружење било у очајном по- ложају, обратио 15. маја 1944. за помоћ Драгом Љ. Јовановићу, изванредном Вла- дином комесару, председнику Београд- ске општине и управнику Града Београда. Као што се и могло очекивати, председ- ник Драги Љ. Јовановић је нетом, кратко и јасно, одговорио да Београдска општи- на није у стању да додели Удружењу ни- какву помоћ. Председник Раденко Томић је и даље чинио све да се створе какви-такви усло- ви за рад позоришта „Централе за хумор”. Једно од решења је било изнајмљивање баште ресторана „Котеж–Неимар”, који се налазио на углу Јужног булевара и улице Престолонаследника Петра (данас Мак- сима Горког), чији је власник био Петар Цветковић. После усмених договора са Цветковићем, Удружење га 17. маја 1944. писмом обавештава да ће, у крају баште, који би био за то одређен, о свом трош- ку изградити летњу позорницу и глумач- ке гардеробе и обезбедити седишта (без столова) за публику, уверавајући га да ће на тај начин и посета његовом рестора- ну бити знатно већа. Припремни радови су почели одмах, а планирано је да се пр- ва представа одржи у суботу 20. или у не- дељу 21. маја. На жалост, већ сутрадан по овом пис- му, у четвртак 18. маја, у новом крвнич- ком налету англо-америчких бомбарде- ра, бачена су два „тепиха” бомби на овај, како се процењивало, мирни и безбед- ни крај Београда, услед чега се и највећи број Београђана сконцентрисао на Паши- но брдо (данас Лекино брдо). Изгинуло је много људи, погођене су, оштећене или срушене многе зграде, а међу њима је по- рушен и ресторан „Котеж–Неимар”. Са- мим тим, отпала је свака могућност рада позоришта у том крају. Општа пометња, дезоријентација и психоза становништва су утицале још више на немогућност би- ло каквог рада позоришта. Зато се председник Томић обратио 22. маја шефу Државне пропаганде Ђорђу Перићу да, као спасоносно решење, како у материјалном погледу, тако и ради спа- савања глумаца и техничког особља од крајње беде у коју су запали, одобри тур- неју позоришта по унутрашњости Србије. Томићева молба је била глас вапијућег у пустињи. Из Државне пропаганде је од- говорено да се турнеја не одобрава и да давање представа треба наставити негде на периферији Београда. Томићев захтев је убрзо поновљен, уз поткрепљивање разлога и преклињање, али га је Држав- на пропаганда поново одбила. Позориште није имало своју зграду и дворану, нити је налазило одговарајућа решења за то. Просторије на месту Кне- жев споменик бр. 5, где је оно претходно изводило представе, биле су ненаменске, тесне и неподесне. Зато је Удружење нови- нара затражило још 23. марта 1944. годи- не од Београдске општине у закуп терасу на Калемегдану за позориште „Централа за хумор”. У Београду су тада радили На- родно позориште, Позориште Удружења глумаца и Београдска оперета и у њему није постојала ниједна слободна распо- ложива сала, па су и та позоришта била заинтересована за калемегданску терасу. Захтев је поновљен 29. маја, уз образло- жење да је зграда „Централе за хумор” по- рушена у бомбардовању 16. и 17. априла,

64 Миле Недељковић као и да је ресторан „Котеж–Неимар”, где су почети радови на изградњи летње по- зорнице, такође срушен у бомбардовању 18. маја. По свему, Новинарско удружење са својим позориштем је требало да има првенство, јер Народно позориште и По- зориште Удружења глумаца у Косовској улици имају неоштећене зграде, а уз то је Народно позориште почело изградњу своје летње позорнице у Кајмакчалан- ској улици, док, како се наводи, Београд- ска оперета није уопште ни основана. Но, ни од тога није било ништа. Позориште је било у расулу. Део глу- маца је на своју руку, без знања и одо- брења Управе, отишао да за свој рачун даје представе по Смедереву и Пожаре- вцу. Најзад се председник Томић 10. јуна 1944. обратио највишој инстанци, пред- седнику Владе народног спаса ђенералу Милану Ђ. Недићу, наводећи да није са- мо рад позоришта „Централе за хумор” битно угрожен него је, услед више силе, доведен у питање и опстанак новинарске матице, Српског новинарског удружења. Ради спаса Удружења, Томић је тражио од генерала Недића да притекне у помоћ да се покрије дуг Удружења код Општин- ске штедионице, чиме би се спасао Нови- нарски дом. Као резултат овог дописа, Удружење је у сарадњи са Националном службом за обнову Србије организовало свечану ака- демију, уз присуство српских и немачких власти, у Коларчевом народном универ- зитету у оквиру прославе Видовдана, 28. јуна, уз рецитације националних песама и премијеру комада „Душаново јутро” од Слободана Исаковића. Последња представа, колико се из ар- хивских података види, коју је одиграло позориште „Централа за хумор” била је „Ожалошћена породица” Бранислава Ну- шића, изведена у дворани Коларчевог на- родног универзитета 20. јула 1944. годи- не. Приход од 5.264 динара је сутрадан од шефа Коларчеве билетарнице Милана М. Ракића за „Централу за хумор” примио Душан Драгићевић.28 После тога, ни стрва ни јава. Фронт не- мачке окупације и одступнице је све ви- ше сужаван и августовско-септембарска мртва позоришна сезона је била у очеки- вању ослобођења Београда и земље. 28 Архива УНС, Општа архива, К–1, 1940–1943, ф. 1943. За усмерени и тенденциозно обоје- ни хумор „Централе” – враг је однео сва- ку шалу. Спасавање Добросава Кузмића Ма како се судило о окупационом председнику Раденку Томићу, не може му се порећи да је истрајно показивао ко- легијалност према новинарима и, у гра- ницама моћи, предузимао што је треба- ло за њихову добробит. По једној верзији, он је као предратни потпредседник прис- тао да буде под окупацијом наименован за председника Удружења да би се тако заштитили интереси Удружења и новина- ра. На ту функцију је био предложен Вла- дислав Рибникар, али се он одрекао (по некима извукао) у Томићеву корист. Изразити пример Томићеве колегијал- ности и срчаног заузимања за ухапшеног новинара је његово писмо упућено 2. мар- та 1944. године Пропагандном одељењу Ју- гоисток. Заузимајући се за ослобађање До- брице Кузмића,29 Томић објашњава да је Добрица Кузмић у свом дугогодишњем новинарском раду био увек одличан па- триота и националиста и да се никада није бавио партијском политиком, те да се увек залагао за интересе свога сталежа. После државног слома 1941. године, Кузмић се, услед болести, повукао у своје родно село Кораћицу на Космају, „залажући се увек међу својим сељацима за одржавање ми- ра и реда”. Међутим, „с обзиром на немиле прилике које су завладале у његовом крају, он се прошлог лета преселио у Београд, где је такође живео повучено, испољавајући увек потпуну лојалност и истичући потре- бу одржавања мира и поретка”. На жалост, Кузмића су органи немачке SD ухапсили у ноћи између 16. и 17. фебруара и он је сада смештен у логор на Дедињу. Зато Новинарско удружење умољава немачке власти да интервенишу у корист господина Кузмића, „пошто може да тврди даоннеманикаквевезесаонимелементи- ма који су допринели немирима и смутња- ма у нашој земљи” (da wir überzeugt sind, dass er keinerlei Verbindungen zu denjenigen Еlementen hatte, welche in unserem Lande Unrue und Unfrieden stuften). Оцртавши Кузмића као човека доследно лојалног 29 Исто, Писмо 696/44.

65Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Недићевим начелима, Томић је рачунао на одјек такве карактеристике код Нема- ца. На крају, као особа која је уживала не- сумњиво поверење немачких власти, То- мић се врло здушно залаже за ослобађање Кузмића, које је, наравно, уследило убрзо после тог писма. Потрага за председником Томићем По повлашењу Немаца и ослобођењу Београда, председник окупационог Срп- ског новинарског удружења Раденко То- мић је нестао. Претпостављало се да је побегао са Немцима. За њим је Одељење унутрашњих послова Првог рејона у Бео- граду (Томић је од 1942. године био прија- вљен у Чика Љубиној улици бр 11) упор- но трагало. С обзиром на то да је Раденко (Ивко) Томић рођен 1902. године у селу Торник у Азбуковачком срезу, то се служ- ба унутрашњих послова обратила Среском народноослободилачком одбору у Љубо- вији, тражећи да се конфискује целокуп- на његова имовина коју има на подручју тога среза.30 Томић се, међутим, две године успеш- но крио у Београду, а на крају је откривен и ухапшен. Осуђен је на неколико година робије, коју је издржао, и, живећи повуче- но, умро у Београду седамдесетих година. Зато што је знао где се Томић скрива, а то није пријавио надлежним властима, на казну затвора је осуђен и његов шурак Ђорђе Симић, који је, као млади борац, учествовао у пробоју Сремског фронта. По исказу самог Симића, кога је по очевој смрти Томић прихватио и школо- вао, он није могао да изда свога добротво- ра. Симић, који је као младић наступао у „Централи за хумор”, касније је рехаби- литован. 30 Архива УНС, Општа архива 1944–1946, II, Писмо бр. 539 од 24. маја 1946. Добросав Кузмић (карикатура Сабахадина Хоџића)

66 Миле Недељковић Командант Прве армијске групе генерал-лајтнант Пеко Дапчевић и комесар пуковник Мијалко Тодоровић са командантом Трећег украјинског фронта маршалом Совјетског Савеза Фјодором Толбухином на сахрани погинулих бораца за ослобођење Београда (октобар 1944)

67Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље III ОБНОВА УДРУЖЕЊА ОсНиВАчкА скУПштиНА (Београд, 29. априла 1945) • Веза између старог и новог удружења и имовинско-правни континуитет са предратним удружењем новинара • Избор прве послератне Управе, Надзорног одбора и Суда части • Акциони одбор за оснивање Савеза новинара Југославије • Рад прве Управе • Обнова „Јежа” • Сталешка питања • Списак новинара 1945. године Ј есен, 20. октобар 1944. године у Бео- граду. Град оживљује. На први поглед, све је исто, али је све другачије. У ис- тим зградама и истим штампаријама излазе три дневна листа. На истом месту ради новинска агенција и емитује се ра- дио-програм. И многи исти људи су у њи- ховим редакцијама. У зграду „Времена” и окупационог „Новог времена” смешта се „Борба”, ор- ган Комунистичке партије, а у згради „Правде” браће Сокића у Влајковићевој улици, после кратке сеобе на две адресе, излази дневни лист „Глас”. „Борба” се ве- зивала за традицију радничког и кому- нистичког покрета (први број, као гла- сило илегалне Комунистичке партије, изашао у Загребу 18. фебруара 1922) и народноослободилачке борбе (бројеви изашли у Ужицу 1941. и Дринићу 1942. и 1943), док се „Глас” везивао за илегалу, у којој је поникао као гласило Јединстве- ног народноослободилачког фронта Ср- бије (први број изашао 30. августа 1942). Од међуратних дневних листова прежи- вљује једино „Политика”. На њеном че- лу је Владислав Рибникар, што оличава и породични континуитет оснивача овог листа браће Рибникара. У кући Рибника- ра на Дедињу донета је 1941. године од- лука о подизању устанка (што је касније слављено као Дан борца, 4. јули). Уз то, Владислав Рибникар је са Мошом Пијаде основао Танјуг (петак, 5. новембар 1943, у Шареници у Јајцу). Иако то на свима није писало, очиг- ледно је да су сва три београдска дневна листа била гласила Комунистичке партије и партизанске војске, са којом су умарши- рали њени уредници и већина чланова редакција, или су им се придружили на- пуштајући илегалу. Први се, по природи ствари, огласио Танјуг (21. октобра), који је дан раније из Аранђеловца емитовао у свет вест да је Београд ослобођен од Немаца. Од но- вина се прво, у славу ослобођења, поја- вио „20. октобар”, који је, захваљујући предузимљивости Владимира Дедијера, спремљен на брзу руку (24. октобра). Од дневних листова се прво појављује „По- литика” (28. октобра), која гладном, из- мученом и десеткованом становништву главног града враћа ведрину и живот- ни полет, затим „Глас” (7. новембра), па „Борба” (15. новембра).

68 Миле Недељковић Последњих дана октобра се појављује и борбени омладински недељник „Ом- ладина”, а Радио Београд почиње емито- вање 10. новембра. У тадашњим условима радио је имао кудикамомањизначајодштампе.Уземљи јебило1945–1947.годинеоко75.000радио- претплатника. Радио Београд је у почетку имао предајник јачине 300 вати, а потом 20 киловата. Уз њега су у Србији постоја- ле само још три радио-станице, симболич- ног и врло локалног значаја. Занимљиво је да је Радио Зајечар друга станица која се огласила у ослобођеној Србији (20. де- цембра 1944). Следеће го- дине је врло скромно поче- ла да ради Радио Приштина (5. фебруара 1945), а затим Радио Ниш (31. децембра 1945), и то су до шездесетих година биле једине радио- станице у Србији. Када се пажљивије по- гледа намена ондашње штампе, види се да је, са јасном наменом, покривала све делове становништва. У политичком погледу листови Кому- нистичке партије или листови Јединстве- ног народноослободилачког фронта, који су били под њеним утицајем и непосред- ним руководством, нису имали премца. Комунисти су дозволили да излазе два листа других странака, које нису би- ле десничарске. То су „Република”, орган Југословенске републиканске демократ- ске странке (излазила до 1956) и „Село”, орган Уједињене земљорадничке странке (излазило до 1952). Међутим, трећи лист, политички недељник „Демократија” Ми- лана Грола, који је излазио четвртком од 27. септембра 1945. године, као орган Де- мократске странке, озбиљно се умешао у одсудне изборе у јесен 1945. године, засту- пајући листу избегличке Владе и краља Петра II Карађорђевића, због чега је од ко- мунистичких власти био једноставно угу- шен после свега шест бројева. Штампан је и седми број (8. новембра 1945), од кога је спасено вр- ло мало примерака.1 Предратне странке Ју- гословенска републикан- ска демократска странка и Уједињена земљораднич- ка странка нису као поли- тички чинилац имале ни- какав значај после Другог светског рата, јер нису има- ле ни јаку организацију ни бројно чланство, ни већи утицај, па нису ни предста- вљале никакву опасност за нове власти, те је њихово присуство у политичком жи- воту било више него симболично. Једино упориште сасвим благе и умерене опози- ције био је лист „Република”, око које је био окупљен круг грађански настројених ин- телектуалаца. Лист се продавао под буд- 1 „Демократија Милана Грола”, предговор Де- симира Тошића, издање „Наша реч”, Харо, Велика Британија, 1990, CLXXI–CCII, CCV. Уреднички колегијум дневног листа „Глас”. Слева надесно: Љубомир Вуњак, Марко Каваја, Душко Грбић, Павле Малетин, Љубиша Стојковић, Жика Аврамовић (главни уредник), Алекса Каматовић, Велибор Косић, Ђорђе Раденковић, Раде Јањушевић, Стеван Мајсторовић и Фрања Кулунџић (1948) Станислав Сондермајер, сарадник „Републике” Душан Тројановић Ђека, уредник „Републике”

69Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ним оком власти, испод тезге, по правилу слоју грађанских интелектуалаца и опо- зиционо расположених читалаца. Главниуредник„Републике”Станислав Милијановић је био члан Удружења нови- нара Србије и после Другог светског ра- та. Овај ветеран је почео да се бави нови- нарством као занимањем у Скерлићевом „Дневном листу” 1905. године, а већ сле- деће године је учлањен у Удружење. Како као републиканац није могао бити у др- жавној служби Краљевине Југославије, био је главни уредник „Републике” од 1922. го- дине, што му је после Другог светског рата код нових власти, као антимонархисти, био значајан поен. Милијановићев помоћник од 1947. године, Душан Тројановић (Рисан, 30. IV 1897 – Београд, 6. IX 1988), такође је био члан Удружења (примљен 1951), а по престанку излажења „Републике” био је шеф документације „Илустроване полити- ке”, а потом „Радио ТВ ревије”. У „Републи- ци”, коју је као власник потписивао Влади- мир Св. Симић, сарађивали су Станислав Винавер, Радоје Радовановић (унук Радоја Домановића), Станислав Сондермајер и др. Настављајући традицију „Републике”, која је покренута 1907. године, да би две годи- не касније постала орган републиканске демократије, а после Првог светског рата орган Југословенске републиканске стран- ке (1920), „Република” је у новембру 1945. године обновила излажење као орган Ју- гословенске републиканске демократске странке. Овај недељник је излазио уторком, а са бројем 587, који је изашао 16. октобра 1956, престао је да излази, објашњавајући то материјалним тешкоћама.2 Под окриљем нове власти, после осло- бођења је за раднике излазио синдикални „Рад” (лист Јединствених синдиката рад- ника и намештеника Југославије, први број 25. јануара 1945), за сељаке „Задруга” (орган Главног савеза земљорадничких задруга) и „Сељачка борба”, за жене „Жена 2 Обавештење Редакционог одбора пријатељи- ма, претплатницима и читаоцима „Републике”, „Ре- публика”, год. XXIII, бр. 587, Београд, уторак, 16. окто- бар 1956, 1. Ратни талас новинарства. У средини Олга Креачић (Загреб, 1913), новинар, првоборац, после рата директор Танјуга и помоћник секретара за информације Савезног извршног већа. Лево – „Жена данас”, гласило Антифашистичког фронта жена Југославије, бр. 22, новембар 1943. Десно – „Жена данас”, бр. 33, септембар 1944. Уреднице Митра Митровић и Олга Ковачић (девојачко име Олге Креачић) Лист у славу ослобођења Београда, штампан 24. октобра 1944. Последњи број „Републике”

70 Миле Недељковић данас” (орган Антифашистичког фронта жена Југославије) и „Зора” (орган Антифа- шистичког фронта жена Србије), за омла- дину „Омладина” (лист УСАОЈ-а) и „Млади борац” (лист УСАОС-а), за пионире „Пио- нирске новине” (орган Савеза пионира Ју- гославије) и „Пионири” (Централни одбор УСАОЈ-а), а за војску, која је служена три и четири године (морнарица) и обухватала велики постотак становништва, „Народна армија” (лист Југословенске армије). Да- нас је тешко схватити да је војни лист „На- родна армија” имао редакцију која се по броју новинара равнала са највећим дне- вним листовима или Танјугом. Као врло важно оружје борбе и пропаганде обно- вљен је, непосредно пред парламентар- не изборе, хумористички лист „Јеж” (први број 22. октобра 1945), који је имао значај централне штампе. Локални листови у унутрашњости су били гласила Јединственог народно-ос- лободилачког фронта на окружном или општинском нивоу, покретани су овим редом: „Вести” у Ужицу (10. X 1944), „Реч на- рода” у Пожаревцу (15. X 1944), „Народни лист” у Нишу (21. X 1944), „Слобода” у Пи- роту (22. X 1944), „Братство” у Новом Паза- ру (1. XI 1944), „Наша реч” у Лесковцу (7. XI 1944), „Победа” у Крушевцу (16. XI 1944), „Слободна реч” у Врању (1. XII 1944), „Глас Подриња” у Шапцу (16. XII 1944), „Јединство” у Приш- тини (25. XII 1944), „Свет- лост” у Крагујевцу (3. I 1945), „Слободни глас” у Чачку (18. I 1945), „Све за победу” у Ваљеву (15. II 1945), „Нови пут” у Јагодини (3. III 1945), „Хрватска ријеч” у Суботи- ци (26. VIII 1945), те „Народ- ни глас” у Прокупљу и „Наш живот” у Зајечару. У Војводили излази „Слободна Војво- дина” (лист ЈНОФ Војводине), „Војвођанка у борби” (гласило АФЖ Војводине), „Глас омладине”, „Hlas ludu” („Хлас људу”, орган Словака, Бачки Петровац). И сами називи листова, по револуци- онарно-романтичном заносу, одавали су значење нових тежњи, духа новог време- на и његове власти. Једноставно, штампа нове власти је садржајем покривала све друштвене слоје- ве, или, како се тада говорило: „раднике, сељаке и поштену интелигенцију”, од врха до дна, од најмлађих до најстаријих, у рас- пону од централног до локалног оквира и значаја. ОсНиВАчкА скУПштиНА (Београд, 29. априла 1945) Претпоследњи3 дан априла, 1945. Не- деља. Рат којем се назире крај. Као што зи- ма ошине репом, тако и разјарени неприја- тељ, пред сломом, пружа жилав отпор. Још сви делови земље нису ослобођени. Нови- не бележе последње свирепости окупатора и сарадника. Црвена армија је већ увели- ко, на пушкомет, пред Берлином. У Загребу још стрељају родољубе. Пред привременом владом Демократске Федеративне Југосла- вије послова напретек, унутрашњих, спољ- них, непредвиђених. Београд, десеткован, са још видљивим последицама рата, али је презимио у сло- боди и у њој се припрема за прославу Пр- 3 V. Mile Nedeljković, Prethodnica i sazivač Saveza, „Naša štampa”, god. XXVIII, br. 357, Beograd, decembar 1985, 5. Севделин Андрејевић „Демократија” Милана Грола Станислав Винавер

71Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вог маја. У Дому графичара, у Цетињској 3, на трећем спрату, Савез радника и намеш- теника графичке индустрије Југославије са својим подружницама организује изложбу зидних новина, дотад издатих. Рекли бис- мо: то је, помало запостављено, свитање нашег некадашњег система информисања у удруженом раду. Новине јављају да ће тих дана, у сто хиљада примерака, на де- вет табака у две боје, изаћи преко потреб- ни уџбеник, чији је наслов, по себи, речито сведочанство тог историјског тренутка – „Буквар и читанка за народне школе и не- писмене одрасле”. Новинари се прибирају. Они нису са- мо учесници, него и сведоци ослобођења. Његови историчари из дана у дан. Како су изгледали у том међувремену слобо- де? „Редакције су биле војне јединице и формацијски су потпадале под команду града Београда”, записао је, у присећању на те дане, учесник и изабрани функци- онер Оснивачке скупштине Дојчило Мит- ровић, додајући: „ноћно кретање новина- ра било је само помоћу одзива и лозинке, које су свакодневно редакције добијале од Команде Београда” и одсликавши вр- ло пластично време скупштине овим ре- чима: „У атмосфери једног новинарског интензитета, када се нису примале пла- те и живело од оброка по војничким ку- хињама, бринуло за обнову машинског и уопште техничког графичког парка, за набавку хартије и разних других мате- ријалних потреба за штампање листова, стављена је на дневни ред потреба про- фесионалног организовања београдских новинара.”4 Вест о припреми Оснивачке скупшти- не донела је једино „Борба”, на сам дан одр- жавања5 . Безмало дискретно. Ова слабост је остала тврдокорна. И данас новинари као да пишу са устручавањем о својој про- фесионалној организацији. А она је, хтели или не, чинилац општег развоја. Коларчев народни универзитет, мала дворана.УзаписникуОснивачкескупшти- не, који се чува у Архиву Удружења нови- нара Србије, стоји: Скупштина је отворена у 9.45 часова (реч „отворена” је дописана изнад прецртаних речи „почела са радом” – прим. М. Н.). 4 Дојчило Митровић, Удружење новинара Феде- ралне Србије основано још у току рата, „Новинар- ски гласник”, Нова серија, год. I, бр. 1, Београд, 18. фебруар 1982, 11. 5 „Борба”, 29. април 1945. Скупштину је отворио друг Пјер Кри- жанић, сарадник „Политике”, у име Ак- ционог одбора за оснивање Удружења новинара Федералне Србије, стоји на по- четку записника. У кратком уводном об- раћању Крижанић је рекао да је ово пр- ви новинарски скуп после ослобођења, до кога новинари имају различиту про- шлост у току протекле четири године ра- та, истичући да „неко је то време провео са пушком у руци, неко у огорченој борби са окупатором у позадини и самом Београ- ду, а неки су, каљајући часно име новина- ра, дочекали ослобођење у служби окупа- тора и његових помагача... Многих данас нема међу нама, нема оних другова који су, најчасније испуњујући дужност нови- нара и грађанина, оставили своје животе на пољу части и борбе за слободу.” После одавања поште палим друго- вима минутом ћутања, на Крижанићев предлог је изабрано радно председни- штво Скупштине – председник Мирко Ћуковић (Танјуг), чланови Душан Бла- гојевић („Борба”), Душан Тимотијевић („Политика”), Павле Павловић („Рад”), затим записничари Љубица Буба Јан- чић („Омладина”) и Бранислав Ћирлић („Глас”). Уводни реферат „О улози новинара у народно-ослободилачкој борби и Демо- кратској Федеративној Југославији” дао је Мирко Ћуковић, главни уредник Танју- га, у којем је истакао значај истинољу- бивог и борбеног новинарства, односно напредног и ангажованог новинарства, како у минулом рату тако и у савреме- ним мирнодопским условима. У записнику стоји да су о овом про- грамском реферату, који је „поздрављен од свих присутних”, дискутовали Дра- гољуб Јовановић („Нови дани”), који је говорио „о потреби већег повезивања ок- ружне штампе ради бољег испуњавања њених задатака” (у „Сребрном јубилеју” пише: Богољуб Јовановић); Лончаревић (у самом записнику накнадно руком, уз упитник, дописано: „? Душан”. по чему се дознаје да је то стари новинар Душан Лончаревић, рођ. 1876. у Русији, познти предратни дописник страних листова) ис- такао је да ће Удружење бити „један од ос- лонаца у изградњи нове Југославије”; Љ. Манојловић (уколико је то знаменити је- жевац Љубиша, јер, колико сам схватио у једном недовршеном разговору с њим – он је изабран у Управу, али није учествовао

72 Миле Недељковић на Скупштини) предложио је да се изда „споменица другова палих и погинулих у народноослободилачкој борби и да се по- могне провинцијска штампа”; др Хаџи– Димитријевић (без имена, уз записничко објашњење у загради: „уред. Новог села”, што значи да му је име Тодор) питао је о уметности двоструког вредновања Григо- рија Божовића – као издајника (на скупш- тини) и једног од највећих српских имена (у Друштву Светог Саве); Милован Пула- нић се заузео за незапослене новинаре; Велизар Савић (дописник „Борбе”) зало- жио се за боље односе новинара и графи- чара, а Мартиновић (у записнику стоји упитник, а у књизи име „Саво”) издвојио је у засебну категорију новинара оне „који су само мало погрешили за време окупа- ције”, свакако у настојању да се буде бла- жи према њима, итд. Вероватно је то био повод да реч узме др Душан Мишић и укаже на три врлине новинара Федеративне Југославије – мо- ралност, стручност и познавање основних принципа народноослободилачке борбе. Веза између старог и новог удружења и имовинско-правни континуитет са предратним удружењем новинара У дискусији о Нацрту правила, које је прочитао Слободан Ивановић, учество- вали су (Душан) Лопандић и Петар Гли- шовић, који су образложили везу између старог и новог удружења и указали на имовинско-правни континуитет са пред- ратним Удружењем, што је прихваћено, и унето у Привремена правила Удружења новинара Србије.6 Кад се пажљиво погледају учесници тзв. Оснивачке скупштине, очигледно је да између старог и новог удружења постоји персонални континуитет,7 јер су управо новинари који су били чланови Удружења пре 6. априла 1941. године обновили рад 6 Премда прва послератна скупштина има у свом називу одређење „Оснивачка”, она је, заправо, била настављачка, јер је наставила делатност пред- ратног Удружења. Тако је 1951. године прослављена 70-годишњица, а поводом 100-годишњице, 1981. го- дине, тадашњи председник Љубомир Рајнвајн је ис- правно апострофирао овај континуитет – в. антрфи- ле Како је настављен рад Удружења новинара Србије, „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 2, Београд, 8. април 1983, 2. 7 Želimir Marković, Čija je zaista zgrada koja već ima vlasnika, „Duga”, broj 1766, Beograd, 6. jul 2001, 30–32. Удружења на Оснивачкој скупштини 29. априла 1945. године у Београду, па је тај континуитет и нормативно утврђен.8 Ос- нивачку скупштину сазива Акциони од- бор, чији је председник Пјер Крижанић, иначе последњи предратни председник Удружења, који и отвара ову скупштину. У органе Удружења на Оснивачкој скупш- тини, од 32 новинара (изабрана у Упра- ву, Надзорни одбор и Суд части) изабране су две трећине предратних новинара, од- носно 21 новинар који је био члан Удру- жења 6. априла 1941.9 У прве послератне органе Удружења су бирани: Пјер Крижанић, Радмила Бу- нушевац, Дојчило Митровић, Ђиво Вишић (сви чланови последње предратне упра- ве, а Крижанић уз то последњи предрат- ни председник Удружења), Миливоје По- повић и Владислав Миленковић (чланови претпоследње предратне управе до 28. фебруара 1941), Живојин Бата Вукадино- вић (члан Надзорног одбора до 6. априла 1941), Душан Дуда Тимотијевић (секретар Удружења 1936. године), Богдан Билбија (члан Суда части 1938), затим Михаило С. Петровић, Стојиљко Стојиљковић, Мили- воје Стефановић, Милорад Панић Суреп, Љубиша Манојловић, Петар Бешевић, Ми- лорад Милошевић, Павле Павловић, Мом- чило Павићевић, Мирко Ћуковић, Дејан Лапчевић, Ђорђе Николић. Од предратних председника Удру- жења после рата су били чланови Пјер КрижанићиЖивкоМилићевић,аодпред- ратних чланова постали су председници Удружења после рата Михаило С. Петро- вић, Стојиљко Стојиљковић, Владислав Миленковић, Љубиша Манојловић и Сло- бодан Глумац, што је све очигледни пер- сонални континуитет Удружења. Већину чланства и органа Удружења новинара Србије првих година после Другог светског рата (1945–1949) чини- ли су новинари који су били чланови Уд- ружења или су почели да се баве нови- 8 Nino Brajović, Isti ljudi, isto udruženje, „Duga”, broj 1767, Beograd, 4. avgust 2001, 45. 9 Многим изјавама председница и председни- ка НУНС-а (Гордане Суше, Милице Лучић-Чавић, Небојше Бугариновића, Надежде Гаће), као и напа- дима у штампи, па и судском тужбом, НУНС (ина- че основан 1994. године), не само што је оспоравао УНС-у континуитет са предратним удружењем, него је тврдио да он има право (?!?) на имовинско-прав- ни континуитет, тражећи деобу имовине УНС-а, што је, као потпуно неоснован захтев, одбијено судском пресудом 2007. године.

73Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. нарством пре Другог светског рата, што је такође доказ континуитета Удружења и његовог чланства. Уз то, установљен је инормативни континуитет, јер је у члану 34. Привре- мених правила, усвојених на Оснивачкој скупштини, уписано да „имовинска пра- ва и обавезе бившег Југословенског нови- нарског удружења – Београдске секције прелазе на Удружење новинара Федерал- не Србије.”10 Избор прве послератне Управе, Надзорног одбора и Суда части На предлог кандидационе комисије (Пјер Крижанић, Радован Лалић и Љуби- ша Манојловић), у прве послератне орга- не Удружења су једногласно изабрани: председник Михаило С. Петровић („Политика”), Управа: I потпредсед- ник Душан Благојевић („Борба”), II потпредседник Дојчило Митровић („По- литика”), секретар Слобо- дан Ивановић („20. окто- бар”), благајник Стојиљко Стојиљковић („Полити- ка”), чланови: Пјер Крижа- нић („Политика”), Миливоје Стефановић (Танјуг), Марко Перић („Борба”), Живојин Вукадиновић („Политика”), Милан Сла- ни („Борба”), Љубица Буба Јанчић („Ом- ладина”), Милорад Панић Суреп („Глас”), Радмила Бунушевац („Политика”), Љуби- ша Манојловић („Глас”), Богдан Билбија (Танјуг), Милутин Рајковић („Слободна Војводина”), Данило Грујић („Слободна Војводина”), Зденко Хас („Рад”). Надзорни одбор: председник Петар Бешевић (Министарство информација), чланови: Милорад Милошевић („Глас”), Павле Павловић („Рад”). Заменици: Бра- нислав Ћирлић (Радио Београд), Мом- чило Павићевић („Глас”). Судчасти:председникМиркоЋуковић (Танјуг), чланови: Богдан Пешић („Јеж”), Ђиво Вишић (Танјуг), Дејан Лапчевић („Борба”), Душан Тимотијевић („Глас”). Заменици: Ђорђе Николић („Политика”), Момчило Симић (Радио Београд). 10 Архива УНс, Привремена правила Удружења новинара Федералне Србије, Оснивачка скупштина 1945. У оквиру посебне тачке (Питања и предлози) друг Булановић (како погреш- но стоји у записнику, али то је, несумњи- во, Милован Пуланић) предложио је да се Управа постара око упослења незапосле- них новинара, а Ђ. Махровић (!?) је пред- ложио Управи да се заузме код Градског народног одбора да неке улице у Београ- ду „носе имена часно палих новинара у народноослободилачкој борби”. Скупштина је упутила поздравне те- леграме маршалу Југославије и председ- нику Владе Демократске Федеративне Југославије Јосипу Брозу Титу, председ- нику АВНОЈ-а др Ивану Рибару, председ- нику Народне скупштине Србије др Си- ниши Станковићу и председнику Владе Србије др Благоју Нешковићу, и усвојила Резолуцију у којој се каже: „Штампу као моћно средство пропа- ганде, покушавали су да ставе у службу својих интереса сви ненародни режими бивше Југославије. Највећи број новина- ра, организован у своје професионално удружење, имао је да издржи тешку борбу за одбрану права слободно писане речи. У народно-ослободилачком покрету новинари су под најтежим условима да- вали велики допринос борби наших наро- да против окупатора и домаћих издајника. Како на бојишту, тако и они који су радили под најтежим илегалним условима, нови- нари су давали све од себе да и под окупа- цијом штампом подигну и одрже борбе- ни дух наших херојских народа. Други део новинара, који активно није учествовао у покрету, по цену најтежих прогона и жр- тава, чинио је све да под окупацијом сачу- ва неокаљану част свог позива. Један део новинара, међутим, ставио се у службу окупатора и његових помага- ча, извршио срамну издају свога народа и тиме нанео тешку љагу новинарском позиву. Најоштрије осуђујући њихов из- дајнички рад, ми наглашавамо да су так- вим својим радом изгубили право да бу- ду у нашим редовима и да се убудуће баве новинарством. У нашој народној Демократској Фе- деративној Југославији штампа има зна- чајну улогу васпитања најширих маса за проширење и учвршћење братства и је- динства наших народа и свих других те- ковина народно-ослободилачке борбе. Свесни огромних жртава које су на- ши народи дали за слободу и независност наше нове државе, новинари ће дати све Михаило С. Петровић

74 Миле Недељковић од себе да радећи у слободи помогну об- нову наше земље, учвршћење народне власти и изградњу новог, срећнијег живо- та наших народа. У времену када Црвена армија и савез- ничке армије победоносно завршавају рат на територији Немачке, када наша јунач- ка Југословенска армија завршава осло- бођење још неослобођених наших краје- ва, новинари ће са новом снагом помоћи да се углед наше земље у слободољубивом свету сачува и ојача, да слободном речи у земљи помогну дело послератне изградње мира у свету.”11 Усвајањем Резолуције, чији је текст, једногласно прихваћен у целости, пред- ложио Слободан Ивановић,12 Оснивачка скупштина је завршила рад. * Записник тзв. Оснивачке скупштине као документ садржи неодвојиву хроно- лошку нит. Хронолошки су интонирани и извештаји13 који су се сутрадан поја- вили у „Политици” и „Борби” о оснивању Удружења новинара Федералне Србије. Донекле се издваја извештај објављен у првомајском броју „Гласа” под насловом „Новинари Србије о својим задацима”. У првој реченици се лаконски саопштава: „Новинари Федералне Србије основали су своје удружење.” То је све о оснивању, припремама, атмосфери, дискусији. Са становишта тзв. „тврде вести”, од мини- мална четири елемента, извештај елип- тичан, непотпун – не каже се прецизно кад нити где. Али у хитњи, ангажовано новинарство предочава и истиче опре- дељења и задатке, оно што предстоји, а не оно шта је и како је било. Зато „Глас” даље саопштава ко је изабран у управу Удру- жења и коме су које садржине послати телеграми са Оснивачке скупштине пос- већујући пола написа новинарској Резо- луцији чији текст доноси у целини. Ту ангажовану страну и антиципи- рајући карактер новинарства непосредно 11 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Вито- мир Бујишић, Архивски подаци за хронику УНС 1945– 1950, 1–2. 12 Име Слободана Ивановића, тада веома агил- ног функционера Удружења новинара, и особе од великог утицаја и моћи, ускоро, после 1948. годи- не, биће потискивано, из политичких разлога, јер се разишао са линијом КПЈ. 13 В: „Политика”, „Борба” и „Глас”, 30. април 1945. по ослобођењу, датумски оперважене Ос- нивачком скупштином, зналачки је уочио и потцртао Ђорђе Раденковић у реферату о двадесетпетогодишњици Удружења: „На дневном су реду исполински подухват об- нове сасвим опустошене земље, сузбијање домаће реакције која се уздала у међуна- родну реакцију и међународне реакције која је подстицала домаћу, учвршћивање онога што је револуција оружјем освоји- ла и постављање основа за оно што тек у миру има да се сагради. Вишеструке пот- ребе тренутка уобличавају вишеструку улогу штампе, која, опремљена скромним техничким и изражајним могућностима, неуморно дејствује: распршити обмане што ничу из тла срушеног поретка, моби- лисати ентузијазам и енергију у условима опште немаштине, из тегоба данашњице откривати шансу сутрашњице.”14 Није довољно само стварати историју. Треба оставити и веродостојна сведочан- ства о томе. Непотпуности докумената се могу објашњавати, па и разумети, али не и оправдати. Поготову данас, пуних шест деценија од Оснивачке скупштине, после које је уследило и време најдужег мира (1945–1991) у двадесетом веку. Нигде у архивској грађи и објавље- ној литератури нема податка колико је новинара учествовало у оснивању Удру- жења, нити ко су они били, у којим су ре- дакцијама тада радили. Поуздано је само то ко је на Скупштини изабран у органе Удружења. Али – да ли су сви изабрани учествовали у раду Оснивачке скупшти- не? Несумњиво, они који су узели реч у дискусији били су присутни, али – сви нису поуздано идентификовани до да- нас. Данашњем читаоцу, а и будућем ис- торичару, нису од помоћи ни лексикони, ни „ко је ко”, ни штампа онога времена, чак за поједина имена ни књига „Сребр- ни јубилеј”,15 па ни преглед чланства Уд- ружења новинара Србије16 , на којем је, са екипом сарадника, изгарајући устрајао Миодраг Жико Аврамовић, а, на жалост, ни извор првог реда – записник вођен на самој Оснивачкој скупштини. 14 Đorđe Radenković, Pozitivne vrednosti i rezultati novinarstva – pretežu ubedljivo nad onim što nije postignuto ili je pogrešno urađeno (u knj. Srebrni jubilej – Savez novinara Jugoslavije 1945–1970, knj. 1, Beograd, 1971), 41. 15 Srebrni jubilej – Savez novinara Jugoslavije 1945–1970, knj. 1–2, Beograd, 1971–1972. 16 Чланство Удружења новинара Србије, „Нови- нарски гласник”, бр. 7, јун 1985, Додатак.

75Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Оснивачка скупштина Удружења но- винара Федералне Србије је имала ка- рактер двоструке претходнице. Прво, но- винари се организују четири месеца пре доношења Закона о штампи, а овај се, опет, доноси пре изгласавања Устава. Рекло би се, обрнути ред потеза. Међутим, то са- мо потврђује да су новинари били ствар- на авангарда новога друштва. И, друго, на овој скупштини је усвојен предлог др Са- ве Косановића, министра за информације Владе ДФЈ, да до оснивања савезне органи- зације новинара српско удружење „врши улогу репрезентативног удружења”. Оно ту улогу не само да је успешно обавило, него се показало и врло ефикасним у ор- ганизовању оснивачког скупа југословен- ске новинарске организације. У сумарном прегледу рада у првој години, о томе је ос- тављен кратак запис: „Ово Удружење је ор- ганизовало Оснивачку скупштину Савеза и издржавало делегате осталих федерал- них удружења за време трајања скупшти- не; припремило банкет.”17 Актом од 15. маја 1945. године Удру- жење је поднело Министарству унутра- шњих послова Србије на одобрење При- времена правила, које је Министарство 23. маја 1945. године, у сагласности са Министарством просвете Србије, одобри- ло под бр. 3512.18 Акциони одбор за оснивање Савеза новинара Југославије У складу са закључцима Оснивачке скупштине, Удружење новинара Србије је имало репрезентативну улогу савеза но- винарских удружења федералних једи- ница Југославије до његовог оснивања и, сходно томе, у Удружењу је, на Десетој се- дници Управе,19 образован Акциони одбор за оснивање Савеза удружења новинара Федеративне Народне Републике Југосла- вије, који је конституисан 3. октобра 1945. године20 и у чијем је чланству било осмо- ро чланова Управе – 1. потпредседник Ду- шан Благојевић („Борба”) и 2. потпред- седник Дојчило Митровић („Политика”), 17 Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945, Преглед седница Председништва и Управе. 18 Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945. 19 Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945, Преглед седница Председништва и Управе. 20 Srebrni jubilej – Savez novinara Jugoslavije 1945–1970, knj. 1, Beograd, 1971, 104. секретар Слободан Ивановић („20. ок- тобар”), чланови Пјер Крижанић („Поли- тика”), Милан Слани („Борба”), Љубица Буба Јанчић („Омладина”), Милорад Па- нић Суреп („Глас”) и Зденко Хас („Рад”), три члана Суда части – председник Мирко Ћуковић (Танјуг) и чланови Богдан Пе- шић („Јеж”), Ђиво Вишић (Танјуг) и два угледна члана изван органа Удружења – Добросав Кузмић („Политика”) и Тодор Ђ. Паранос (секретар „Јежа”). За Оснивачку скупштину Савеза уд- ружења новинара Југославије су из Ср- бије делегирани Дојчило Митровић, Сло- бодан Ивановић, Тодор Паранос, Милорад Панић Суреп и Михаило С. Петровић.21 Уз њих, у Оснивачкој скупштини Савеза удру- жења новинара Југославије учествовала је и делегација централне (савезне) штампе из Београда (данас је занимљиво која су гласила тада сматрана централним или савезним), у којој су били новинари „Бор- бе” (Маријан Стилиновић, Милан Слани, Душан Благојевић), Танјуга (Ђиво Вишић, Мирко Ћуковић), „Политике” (Пјер Кри- жанић, Живан Митровић), синдикалног „Рада” (Зденко Хас), „Омладине” (Љубица Буба Јанчић) и „Јежа” (Богдан Пешић).22 Сви делегати су били чланови српског удружења, а, осим Маријана Стилиновића и Живана Митровића, такође и чланови његове Управе или Суда части, из чега се најбоље види колики је био допринос Уд- ружења новинара Србије у оснивању Саве- за 28. и 29. октобра 1945. године, у његовом сазивању, одржавању и припреми потреб- них докумената (уводни реферат, прави- ла, програм рада, резолуција и др.). Уз то, Акциони одбор је пружио и драгоцену по- моћ у саветима, упутствима и материја- лима за оснивање удружења новинара у свим осталим федералним јединицама. Акциони одбор је 7. децембра 1945. го- дине23 поднео Министарству унутрашњих послова ФНРЈ Правила Савеза удружења новинара ФНРЈ на потврду, која су потом, решењем бр. 6621, потврђена 24. децембра 1945. године.24 21 Isto, 109. В: Архива УНС, Оснивачка скупшти- на 1945 (у којој је неко уз име Слободана Ивано- вића дописао: не, вероватно стога што се Ивановић касније изјаснио за Резолуцију ИБ – прим. М.Н. ) 22 Srebrni jubilej – Savez novinara Jugoslavije 1945–1970, knj. 1, Beograd, 1971, 109. В: Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945, Делегати (списак). 23 Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945. 24 Srebrni jubilej – Savez novinara Jugoslavije 1945–1970, knj. 1, Beograd, 1971, 123.

76 Миле Недељковић Рад прве Управе Нова Управа је одржала седамнае- ст седница, од којих дванаест у 1945. а пет у 1946. години. Радило се углавном у кворуму Управе, јер су само три седнице одржане у ужем саставу Председништва Управе. Једно од најзначајнијих питања којима се бавила та Управа је сређивање чланства. Отуда је, осим на деветој сед- ници, која је била посвећена примени Уредбе о платама и надницама у складу са Колективним уговором, и последњој, седамнаестој седници, која је била пос- већена припремама за одржавање прве редовне годишње скупштине 1946. годи- не, разумљиво да је на петнаест седница једна од кључних тачака била пријем у чланство. На девет седница је то била и једина тачка дневног реда. На првој се- дници је, уз то, одређена месечна члана- рина од 20 динара, а у октобру је она по- већана на 25. Управа је одбила 36 молби за пријем у чланство, а главни разлози су били што кандидатима новинарство није главно занимање или што не заслужују да буду чланови овог удружења, понајви- ше услед лошег држања под окупацијом. Због сарађивања у окупаторским но- винама су одбијени предратни чланови: Драган Алексић (уредник београдске хронике „Новог времена”), Боривоје Антић (коректор „Новог времена”), Константин Атанасијевић (под окупацијом управник Нишког позоришта), Властимир Белкић (сарадник „Новог времена”), Љубомир Ву- кадиновић (сарадник „Новог времена” и „Обнове”), који је, пре тога, био и осуђен,25 Јован Обичан (сарадник „Новог времена”), Александар Павловић (радио у немачкој радио-станици Зендер Белград (Sender Belgrad), Никола Петковић (сарадник „Но- вог времена”), затим Наум Симић (радио у Државној пропаганди), Милан Радуло- вић (радио у Donau–Zerealien, тзв. Доану- церале), Војин Ђорђевић (сарадник „Новог времена”), Милоје Радосављевић (радио у Пресбироу), Александар Симић (уредник „Кола”) и Дамјан Сокић, предратни уред- 25 Као осуђеник, Љубомир Вукадиновић је био у бригади која је чистила Београд од рушевина, и имао је срећу да га је, случајно, видео Владислав Рибникар, с којим се знао као предратни сарадник „Политике”, па је, захваљујући заузимању утицајног Рибникара, ослобођен и враћен новинарском послу. (Казивач: Драгомир Лола Димитријевић, у години 1985, у редакцији „Наше штампе”). Наравно, касније је Вукадиновић поново примљен у чланство УНС. ник „Правде”, за кога је речено да се нала- зи у емиграцији (САД). Од бивших чланова одбијени су још Лазар Брајић (био у Одсеку за штампу На- ционалне службе, потом коректор у „По- литици”), Милан Ивезић, Милан Крстић, Чедомил Митриновић, Ђорђе Пецарски, Миодраг Пешић, Сретен Сокић и Мили- воје Михаиловић. Том приликом су одбијени Ђорђе Ра- денковић (сарадник „Младог борца”) и Де- санка Стојиљковић (новинар Радио Ни- ша), вероватно из формалних разлога, али су касније обоје учлањени, док је Раденко- вић постао и председник Удружења. У архиви нису сачувана образложења за одбијање молби тринаесторо кандида- та (Бранко Андрејић, Радован Антуновић, Живорад Ивановић, Јелена Крнари, Миха- ило Милановић, Светомир Милосављевић, Ђорђе Наумовић, Тихомир Николић, Ми- лета Поповић, Данило Ристановић, корек- тор „Политике”, Светислав Спајић, Борислав Степановић, Кирил Цвијовић),26 али како се они не налазе ни на којем списку предрат- них и ратних или окупационих новинара, вероватно су одбијени зато што им нови- нарство није било главно занимање. Са Културно-просвјетним друштвом Босанаца и Херцеговаца „Младен Стојано- вић” је 14. јуна 1945. године, поводом дво- годишњице смрти одржана свечана коме- моративна академија Веселину Маслеши. Међу предратним новинарима на листи погинулих се налази и Веселин Маслеша. Овај врсни новинар, истакнути публициста и аутор вредних историјских студија о Младој Босни и Светозару Мар- ковићу, како код нас пише у свим уџбени- цима и лексиконима, погинуо је као пар- тизан у Петој офанзиви „приликом другог ноћног преласка Сутјеске, сутрадан по- сле тешке битке на Озрену, која се водила за пролаз рањеника”. То се збило 14. јуна 1943. Проглашен је за народног хероја. По ослобођењу су његово име понеле многе улице у земљи, народни и раднички уни- верзитети, културно-уметничка друштва, једна издавачка кућа и др. Међутим, недуго после ослобођења је процурела вест да је Веселин Маслеша – жив. Али, то је, новинарским језиком ре- чено, непроверена вест. По њој, Маслеша 26 Исто, Списак лица која су поднела молбу за пријем у чланство Удружења новинара Федералне Србије, а нису примљени у чланство.

77Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. није погинуо, већ је на Сутјесци заробљен од Немаца. По капитулацији Немачке се пребацио у Париз и ту живео. Рушењем мита о његовој погибији би, свакако, по- тамнео његов херојски ореол. А осим то- га биле би оспораване многе чињенице борбе и победе. Зато се о томе ћутало. Колико је у томе истине, а колико је гла- сина, остаје да се види. Јер, по уверавањима са више страна, сумња у Маслешину поги- бију је основана. Оповргавање Маслешине смрти би изазвало несумњиве ломове у јавности, као и у новинарству. Али и без тога, срп- ско новинарство су после Другог светског рата чекали нови ломови. И они су убр- зо дошли. Неки мањи, а неки већи и тра- гичнији. Удружење је приредило и пријем при- ликом доласка чешких новинара у Југо- славију. Обнова „Јежа” Приступивши врло озбиљно покре- тању „Јежа”, Управа је позвала 26 новина- ра, са којима је желела да рачуна у овом подухвату, да дођу на састанак 15. сеп- тембра и понесу неку шалу, козерију или карикатуру. Настојећи да његово излажење почне што пре, Управа је образовала редакцију „Јежа” (8. седница). Како је „Јежу” био на- мењен карактер савезног гласила, то је 3. октобра 1945. године (на 10. седници) од- лучено да се о његовом излажењу стара Акциони одбор за Оснивачку скупштину Савеза удружења новинара Југославије, на који ће потом прећи власништво и из- давање „Јежа”. И одиста, „Јеж”, чији су покретачи 1935. године били Пјер Крижанић, Брана Цве- тковић, Миливоје Предић, Живојин Бата Вукадиновић, Брана Димитријевић Бран- дим, Сабахадин Хоџић и Добрица Кузмић, ауредникивласникзаЈугословенсконови- нарско удружење – Секција Београд Мата Главадановић, и који је излазио под стал- ном присмотром полиције и у надмудри- вању са предратном цензуром, обновио је излажење 13. октобра 1945. године и у пр- ве две године је имао тираж 180.000 при- мерака, што до сада није досегао ниједан хумористичко-сатирични лист. У првој послератној редакцији су били главни уредник Богдан Пешић, сарадници Тодор Паранос и Миша Сретеновић, кари- катуристи Иван Лучев, Сабахадин Хоџић и Деса Јовановић-Глишић, те Божидар Тодо- ровић (технички уредник) и др Михаило Станковић (редактор). Сталешка питања Зашлосевећујесен,аУдружењенасво- јим прозорима на Теразијама нема стакла, која су полупана од бомбардовања, па се 3. октобра обратило Министарству грађеви- на за десет стакала за прозоре ( четири ко- мада 170х59 и шест комада 180х64 цм).27 Посебно је била значајна 12. седница (14. децембра 1945), када је решено да но- винари добију Р–1 картице, које су им омо- гућавале бољу исхрану. Ову повластицу, у то време поратне оскудице, уживале су по- себне категорије (народни хероји, носиоци споменице, ратни војни инвалиди и руда- ри, којима је била потребна јача исхрана). На истој седници је склопљен и уговор са Танјугом о коришћењу зграде Удружења у Улици генерала Жданова 28, у коју се Танјуг уселио трећег дана по ослобођењу Београда 1944. године, а само Удружење је било смештено на трећем спрату Задужби- не Симе А. Игуманова (Теразије 31/III). Једини предах у напорним редовним новинарским пословима и у добровољном, а исцрпљујуђем, раду у новинарском удру- жењу Управа и чланство су имали 31. де- цембра, када је у хотелу „Мажестик” при- ређен дочек Нове 1946. године. У том првом мирнодопском новогодишњем слављу, уз одабрани програм (оперски певач Никола Цвејић, сопран Злата Цесардић, балетски играчи Аница Прелић и Доброхотов, група балетских играча у националним ношњама игра народна кола, уз учешће чланова На- родног позоришта и соло тачки Јелене Вуја- новић, певача народних мелодија), на којем су, уз наше истакнуте личности, били предс- тавници амбасада и стране и домаће штам- пе, новинари и њихови гости су у највед- ријем расположењу дочекали Нову годину. Удружење је, на скупштини Произвођач- ке задруге професионалних новинара, одр- жаној у петак 17. маја 1946. године ликвиди- рало Задругу,28 из које је издвојило Потпорни фонд. 27 Архива УНС, Општа архива 1944–1946, II, До- пис Министарству грађевина Србије. 28 Исто, Допис Одсеку унутрашњих послова Народног одбора Трећег рејона у Београду бр. 538.

78 Миле Недељковић Управа се жалила на неажурност ре- дакција у достављању података о проме- нама у њима, као и на то да новинари не- уредно измирују чланарину и испуњавају друге обавезе према Удружењу, услед че- га је у децембру 1945. године извесни број новинара брисан са списка. Тако су од новинара примљених у чланство 1. јула, избрисани 14. децембра 1945. године редовни чланови Јелена Зр- нић, Милица Јаковљевић, Љубомир Ми- чић, Озрен Суботић и Крста Тачевић, а од приправних чланова Станко Јовановић и Драгомир Пајевић, док је редовном чла- ну Сави Цветковићу остављен рок од три месеца да извести Удружење. По Прави- лима, незапослени новинари су дужни да известе Удружење о свом запослењу у року од шест месеци, а уколико то не учине, сматра се да нису у новинарству и аутоматски су брисани из списка. Укупносуизбрисана 22члана (11редов- них, 6 приправних и 5 регистрованих).29 Уплата уписнине и редовно плаћање чланарине су били важна обавеза нови- нара. Због неплаћања чланарине пет ме- сеци (јул–новембар), последњу опомену је добило 24. децембра 1945. године шеснае- сторо новинара. Списак новинара 1945. године На крају 1945. године у Удружењу су била 152 чланова. и то је било прво об- новљено професионално језгро новина- ра Србије. Према расположивим подаци- ма и непотпуним списковима, у којима за поједине новинаре недостају и најоснов- нији подаци, Удружење новинара Србије је на крају те године имало ове чланове: Абинун, Вера (Загреб, 21. I 1924), 1945, Танјуг, Бгд. Одсељена у Израел, уда- та Ћуковић, брисана 1947. Алечковић, Мира (Нови сад, 2. II 1924), 1945, Пионир, Бгд. Умрла 27. фебру- ара 2008. Андрић, Родољуб (Чапљина, 15. VIII 1922), 1945, Омладина, Бгд. Анђелић, Љубо (Колашин, 15. X 1913), 1945, Танјуг, Бгд. Бајагић, Радослав (Букве, Травник, 24. III 1910), 1945, Танјуг, Бгд, Добио Сребр- 29 Архива УНС, Оснивачка скупштина 1945, Из- вештај о раду Управе. ну плакету СНЈ 1970. Преминуо у Београ- ду 7. III 1990. Баков, Никита (Лењинград, 19. V 1916), 1945, Звезда, Бгд. Бановић Гојко (Мало Паланчиште, Приједор, 19. V/1. VI 1911), 1945, Полити- ка, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Пензионисан 1971. Белић, Станислава (?, ?), 1945, Поли- тика, Бгд, отпуштена. Бешевић, Петар (Сплит, 10. XI 1893), 1924, Авала, Мин. сп. посл., Бгд, члан Уп- раве 29. IV 1945. Умро 14. VI 1980. у Бео- граду. Билбија, Богдан (Босанско Грахово, 10. VIII 1896), 1920, хон. сар. разних листо- ва; Борба, Бгд. Умро у Београду 8. I 1953. Бихали-Мерин, Ото (Земун, 3. I 1904), 1945, Борба, Бгд. Умро у Београду 1993. БлагојевићДесимир(Топола,9.I1905), 1945, Танјуг. Умро у Београду 12. II 1983. Милош Брашић Ђорђе Бузгановић Витомир Бујишић Радослав Бајагић Десимир Благојевић Бранко Богуновић Анђа Бунушевац Владета Влатковић Радомир Вујовић

79Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Благојевић, Душан (Бос. Градишка, 8. II 1914), 1937, Борба, Бгд, први потпред- седник 29. IV 1945. Богуновић, Бранко (Доњи Лапац, 30. X 1920), 1945, Борба (из Борбе отишао за Сарајево, па поново Борба), Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 1996. Брајичић, Бранко (? – Београд, 1946), 1945, Борба, Бгд. Брашић Милош (Жупањевац, 27. VIII 1904), 1945. Умро 24. X 1985. у Београду. Бузгановић, Ђорђе (Доњи Милано- вац, 28. V 1921), 1945, Глас, Бгд. У Поли- тици од 1952. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 16. IV 1991. у Београду. Бујишић, Витомир (Криваја, 3. X 1917), 1945, Глас Подриња, Шабац. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Булатовић,Вуксан(Туларе,16.VI1925), 1945, Млади борац, Бгд. Бунушевац Бингулац, Анђа (Ниш, 28. XI 1900), 1945, Политика. Правник. Пр- ва жена професионални новинар Полити- ке. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Умр- ла у Сланкамену 6. XI 1980. Бунушевац Дединац, Радмила (Београд, 16. XI 1911), 1930, Политика, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Умрла у Бе- ограду 2005. Васиљевић, Милица (?, ?), 1945, По- литика, Бгд. Васиљевић, Првослав (Белошевац, Крагујевац, 21. V 1911), 1945, Политика, Бгд. Преминуо у Београду 13. I 1986. Вејвода, Иво (Карловац, 13. XI 1911), 1945, Танјуг, Бгд. Умро у Загребу 1991. Винавер, Станислав (Шабац, 16. II / 1. III 1891), 1945, Бгд. Преминуо у Нишкој Бањи, 1. VIII 1955. Винчић, Вера (Београд, 1. X 1919), 1945, Рад, Бгд. Виторовић Мирослав (Јабуковац, 20. XI 1913), 1945. Умро у Београду 22. VI 1998. Вишић, Ђиво (Шибеник, 1. VIII 1893), 1919, Новости, Бгд, члан Суда части 29. IV 1945, Танјуг, Бгд. Пензионисан у Танјугу. Умро у Ријеци 1976. Влатковић, Владета (Београд, 28. IV 1925), 1945, Радио Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Вошњак, Митја (Птуј, 3. II 1923), 1945, Омладина, Бгд. Отишао у Слове- нију 1947. Вујановић, Никола (Друшићи, Це- тиње, 19. XII 1911), 1945, Сељачка борба, Бгд. Затим Борба. Умро као политички радник у Београду 1981. Вујић,Невенка(Добрљин,3.VIII1909), 1945, Задруга, Бгд. Вујовић, Радомир (Орја Лука, 6. I 1913), 1945, Сељачка борба, Бгд. Од. 1. VII 1945. у Борби. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро после 1980. Вукадиновић, Живојин (Ћуприја, 16/29. IX 1902), 1922, Политика, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Умро у Београду 15. VII 1949. Вучковић, Бранислав (Суботинац, 19. VI 1920), 1945, 20. октобар, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београ- ду 21. XII 1989. Гавела, Бранко (Босански Петровац, 27. III 1914), 1945, Пионир, Бгд. Археолог, Умро у Београду 1994. Гавриловић Коен, Вукосава (Лон- дон, 7. IV 1917), 1945, Политика, Бгд. Велизар Савић Бојан Димитријевић Драгомир Димитријевић Бранислав Вучковић Милорад Гајић Јуриј Густинчич Вук Драговић Алекса Ивановић Миодраг Јевремовић

80 Миле Недељковић Гајић, Милорад (Клашница, Бањалу- ка, 1914), 1945. Отишао у Сарајево, где је умро 1981. Галогажа, Слободан (Сарајево, 20. XI 1918), 1945, Омладина, Бгд. Умро у Бео- граду 2. XI 1984. Германовић, Анка (Беочин, 15. V 1909), 1945, Танјуг, Бгд. Главадановић, Ватрослав (Сарајево, 23. VII 1906), 1945. Политика. Шеф стено- графског одељења. Уређивао шаховску ру- брику (1950–1971). Добио Сребрну плаке- ту СНЈ 1970. Главадановић, Мата (Сарајево, 11. VIII 1899), 1945. Глишић, Боривоје (Крагујевац, 31. XII 1908), 1945. Умро 1988. Грујић, Данило (Бачки Брестовац, 21. XII 1919), 1945, Слободна Војводина, Нови Сад, члан Управе 29. IV 1945. Густинчич, Јуриј (Трст, 30. VIII 1921), 1945, Омладина, Бгд. Потом Поитика. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Одсељен у Љубљану. Давичо, Оскар (Шабац, 18. I 1909), 1945, Борба; Глас, Бгд. Умро у Београду 1. X 1989. Дапчевић, Соња (Цетиње, 13. V 1923), 1945, Борба, Бгд. Дедијер, Стеван (Београд, 6. VII 1911), 1945, Танјуг. Дединац Милан (Крагујевац, 27. IX 1902), 1945, Политика. Умро у Опатији 26. IX 1972. Димитријевић, Бојан (Вел. Бечкерек, 31. I 1923), 1945, Народна армија, Бгд. Димитријевић Драгомир (краљево Село, тимочки, данас Минићево, Књажевац, 30. V 1902), 1945, Политика. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 1990. Димитријевић, Сергије (Пирот, 19. III 1912), 1945, Наша реч, Лесковац. Умро у Београду 11. VIII 1987. Дорошки Лазаревић, Нада (Ско- пље, 7. III 1915), 1945. Политика. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Прославила 50-годињшицу новинарског рада 1986. Дорошки, Светозар (Шид, 16. IV 1905), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 4. VIII 1983. Драгићевић, Никола (Сокобања, 18. V 1903), 1945. Умро у Београду после 1988. Драговић, Вук (Цетиње, 29. VIII 1900), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 21. V 1974. Драшковић, Бранко (Гвозд, Никшић, 27. VII 1912), 1945, Танјуг. Био главни уред- ник Политике. Касније отишао у дипло- матију. Умро 1979. Ђоковић, Милан (Београд, 26. V 1908), 1945. Умро у Београду 5. X 1994. Ђорђевић, Живорад (Ваљево, 12. VII 1902), 1945. Танјуг. Добио Сребрну плаке- ту СНЈ 1970. Преминуо 1988. Ђорђевић, Милутин (Аранђеловац, 17. III 1911), 1945, село, Бгд. Ђорђевић, Мирослав (Ужице, 6. X 1915), 1945, Народна армија, Бгд. Жарковић, Марија (Херцегнови, 6. IX 1922), 1945, Омладина, Бгд. Живановић-Ерцег, Неда (Сарајево, 3. XII 1922), 1945, Жена данас, Бгд. Живковић, Ана (?, ?), 1945, Мин. ин- формација, Бгд. Жицина, Милка (Првча, Нова Гра- дишка, 9. X 1902), 1945, Рад, Бгд. Умрла у Београду 3. II 1984. Жухина, Клавдија (Царицин, данас Волгоград, 1892), 1945. Захаров, Евгеније (Одеса, 2. XI 1903), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 1975. Златарић, Александра (Подгорица, 27. X 1916), 1945, Политика, Бгд. Зрнић, Јелена (?, ?), 1945. Ивановић, Алекса (Цетиње, 27. X 1914), 1945, Народна армија, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Ивановић, Слободан (Бољевац, 1. II 1915), 1945, 20. октобар, секретар Удружења 1945. Секретар Јежа. Умро после 1985. Ивезић, Борислав (?, ?), 1945, Полити- ка, Бгд. Јаковљевић, Милица (Јагодина, 22. IV 1886), 1945. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Умрла у Београду 22. XII 1952. Јанковић, Видосава (Рим, 6. III 1919), 1945, Танјуг, Бгд. Јанковић, Славко (Ердевик, 30. X 1912), 1945, 20. октобар, Бгд. Јанчић, Љубица Буба (?, 13. V 1916), 1945, Омладина, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Јапунџић, Венделин (?, ?), 1945. Јевремовић, Миодраг (Штип, 7. VIII 1920), 1945, село, Бгд. Добио Сребрну пла- кету СНЈ 1970. Умро у Сплиту 29. VIII 1975. Јовановић, Богдан (Шабац, 15. VIII 1922), 1945, Нови дани, Бгд. Јовановић, Гојко (?, ?), 1945, Глас, Бгд. Јовановић, Драгољуб (Смедеревска Паланка, 15. IX 1909), 1945, Нови дани, Бгд. Умро 15. XI 1971.

81Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Јовановић, Зоран (Скопље, 16. XII 1923), 1945, Млади борац, Бгд. Јовановић, Михаило (?, ?), 1945. Јовановић, Момчило (?, ?), 1945, Танјуг, Бгд. Јовановић, Светислав (Десимировац, 13. XII), 1945, Радио Бгд. Добио Сребрну пла- кету СНЈ 1970. Јовановић, Станко (Пирот, 8. II 1907), 1945. Пензионисан 1958. Јовановић-Глишић, Деса (Београд, 1910), 1945. Умрла у Београду 1991. Јовашевић, Момчило (Пљевља, 23. IV 1928), 1945, Танјуг, Бгд. Каваја, Марко (Никшић, 17. IX 1892), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 18. VII 1975. у Београду као пензио- нисани уредник Борбе. Кадија, Нико (Његуши, Цетиње, 1914), 1945, Фронт, Бгд. Кадијевић, Љубица (Мостар, 27. IV 1920), 1945, Одељење за штампу Председ- ништва Скупштине, Бгд. Каматовић, Алекса (Оџаци, Трсте- ник, 22. V 1908), 1945, Глас, па Полити- ка, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 1982. Капетановић,Никола(СремскаМит- ровица, 1908), 1945. Слободна Војводина. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 11. III 1976. Карановић, Миленко (Бихаћ, 16. III 1911), 1945, Пионир, Бгд. Катић,Стојадин(Београд,12.VIII1906), 1945, Народна армија, Бгд. Кек, Жига (Црвенка, 27. I 1907), 1945, Magyar Szo, Нови Сад. Умро у Новом Са- ду 22. II 1980. Керн, Никола (Подравска Слатина, 9. IX 1914), 1945, Политика, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 1978. у Београду. Ковач, Анте (Врбања, Жупања, 23. V 1897), 1945, Радио Београд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 16. X 1972. Којић, Бранко (Прњавор, 23. IX 1902), 1945, Танјуг. Наставио у Хрватској као слободни новинар. Добио Сребрну плаке- ту СНЈ 1970. Умро 1992. Кокошевић, Лазар (Скадар, 1912), 1945, Привредни преглед, Бгд. Добио Сребр- ну плакету СНЈ 1970. Колар, Владимир (Славонски Брод, 23. IV 1923), 1945, Борба, Бгд. Потом НИН. До- био Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 1981. Колендић, Антон (Омиш, 18. IX 1914), 1945, Борба, Бгд. Отишао у дипломатију. Комарецки, Виктор (Рача Крагује- вачка, 31. I 1923), 1945, 20. октобар, па Глас, Бгд. Умро 16. I 1973. Константиновић, Душан (Прокупље, 1. III 1913), 1945, Народни глас, Прокупље. Кораћ, Смиља (Мостар, 20. XII 1913), 1945. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Умрла у Београду 10. IV 1992. Краварић, Маја (Београд, 3. I 1924), 1945, Борба, Бгд. Краљевић, Василије С. (Црнојевића Ријека, 21. IV 1924), 1945, Борба, Бгд. До- био Сребрну плакету СНЈ 1970. Креачић, Ванда (Сента, 23. XII 1923), 1945, Борба, Бгд. Потом Савезни секрета- ријат за информације. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Крижанић, Пјер (Глина, 19. V 1890), 1920, Политика, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Умро у Београду 31. I 1962. Анте Ковач Бранко Којић Лазар Кокошевић Светислав Јовановић Момчило Јојић Никола Керн Смиља Кораћ Ванда Креачић Ананије Лековић

82 Миле Недељковић Кузмић, Добросав (Кораћица, 7. II 1895), 1920, Политика, Бгд. 1945. Умро у Београду 17. III 1962. Кујунџић, Момир (Приједор, 11. XII 1912), 1945, Глас, Бгд. Купрешанин Вељко (Пула, 4. VIII 1912 – ?). Посветио се књижевности и историји. Лазаревић, Јулија (?, ?), 1945. Лалић, Михаило (Трепча, 7. X 1914), 1945. Посветио се књижевности. Умро у Београду 30 XII 1992. Лалић, Радован (Цецуни, Андријеви- ца, 9/22. III 1908), 1945, Борба, Бгд. Посве- тио се славистици. Умро у Опатији 1972. Лаловић, Драгомир (Уб, 9. VII 1904), 1945, Рад, Бгд. Лапчевић,Дејан(Сарајево,5.III1906), 1934, Политика, Бгд, члан Суда части 29. IV 1945. Касније радио у Борби и Танјугу. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Латак, Стеван/Иштван (Ада, 22. IX 1910), 1945, Magyar Szo, Нови Сад. Умро 3. I 1970. Лекан,Андрија(Суботица, 22. XI 1911), 1945, Magyar Szo, Нови Сад. Лековић, Ананије (Годиње, Бар, 6. I 1907), 1945, Службени лист, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београ- ду 28. VII 1998. Ленард, Леополд (1879), 1945. Умро у Београду 23. I 1962. Леонтић,Соња(Дубровник,28.IV1921), 1945, Борба, Бгд. Лобачев, Ђорђе (Скадар, 4. III 1909), 1945. Умро у Санкт Петербургу, Русија, 1. VIII 2002. Лончаревић, Душан (Коломеја, Руси- ја, 11. IX 1876), 1945, дописник страних ли- стова, Бгд. Лопандић, Душан (Дворови, Бијељи- на, 19. XII 1905), 1945. Танјуг, Бгд. Лучев, Иван (Херцегнови, 16. XII 1904), 1945. Ошишани јеж, Бгд. Умро у Београду 3. VIII 1958. Љубеновић, Светозар (Предејане, 11. III 1923), 1945, Борба, Бгд. Мајсторовић, Стеван (Неготин, 29. V 1921), 1945, Млади борац, Бгд. Умро у Бе- ограду 6. V 1988. Малчицки, Ладислав (?, ?), 1945. Мандић, Светислав (Мостар, 8. III 1921), 1945, Омладина, Бгд. Посвети се уметности, умро у Београду 2003. Манојловић, Љубиша (Крагујевац, 18. X 1913), 1935, Политика, Глас, Јеж, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Умро у Београду 27. I 1997. Маринковић, Градимир (Доња Сабан- та, 28. X 1918), 1945, Борба, Бгд. Добио Сребр- ну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 1981. Марјановић,Риста(Шабац,1.III1885), Танјуг, 1945. Умро у Београду 7. IV 1969. Марковић, Вида Е. (Загреб, 16. XII 1916), 1945, Танјуг, Бгд. Посветила се ан- глистици, преминула 2001. Марковић, Мирко (?, 10. V 1907), 1945. Марковић, Михаило (Тетово, 30. IX 1909), 1945. Марковић, Радивоје (Мајур, поцер- ски, 29. I 1909), 1945, Радио Београд. Ум- ро 19. VII 1979. Маркуш, Зоран (Земун, 18. I 1925), 1945, Глас, Бгд. Посветио се историји уметности. Умро у Београду 1996. Мартиновић,Божидар (?, 23. XII 1900), 1945. Матовић, Десанка (Крушевац, 21. I 1917), 1945, Танјуг, Бгд. Риста Марјановић Јован Месаровић Даница Мићковић Мехмед Тоцкић Иван Лучев Стеван Мајсторовић Владимир Паскаљевић Синиша Пауновић Марко Перић

83Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Месаровић, Јован (?, 28. V 1908), 1945, Југославија. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 29. IX 1984. Мијатовић Душан (Београд, 1919), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 28. IX 1983. Мијушковић, Марко (Херцегнови, 14. IX 1919), 1945, Танјуг, Бгд. Мијушковић, Петар (Никшић, 1. I 1910), 1945, Танјуг, Бгд. Миленковић, Владислав (Ћуприја, 24. IX 1900), 1945. Умро у Београду 28. X 1991. Милеуснић, Озрен (?, ?), 1945. Милијановић, Станислав (Ниш, 30. IX/12. X 1884), 1945, гл. ур. Републике. Ум- ро 31. I 1963. у Београду. Миловић, Стеван (Сремска Мит- ровица, 19. XII 1893), 1945, Здравствени радник, Бгд. Умро у Београду 6. XII 1959. као дописник аустријске новинске аген- ције АПА. Милојевић, Предраг (Београд, 12 XII 1901), 1945, Глас. Умро у Београду 1999. Милосављевић, Андра (Пожаре- вац, 16. X 1893), 1945, Политика, Бгд. Умро 1963. Милошевић, Милорад (Бела Палан- ка, 2/15. III 1908), члан Надзорног одбора 29. IV 1945. Умро 21. VI 1951. као генерал- ни секретар Борбе. Мимица, Блаженка (?, ?), 1945, Же- на данас, Бгд. Митровић, Дојчило (Чачак, 14. IX 1907), други потпредседник 29. IV 1945. Умро у Београду 1. IX 1995. Митровић, Живан (Ариље, 12. X 1905), 1945, Политика, Бгд. Добио Сребрну пла- кету СНЈ 1970. Умро у Сланкамену 28. IV 1983. Михел, Никола (Београд, 24. XI 1908), 1945, Танјуг, Бгд. Мичић, Љубомир (?, 8. VIII 1897), 1945. Младеновић, Танасије (Сараорци, 15. IV 1913), 1945, Дуга, Бгд. Умро у Бео- граду 2003. Нађ, Мирко (?, ?), 1945, Szabad Vajdaság (Magyar Szó), Нови Сад. Нановић, Војислав (Скопље, 12. VIII 1922), 1945, Политика, Бгд. Посветио се филму. Нешовић, Слободан (Рашка, 1908 – Београд, ?), 1945, Службени лист, Бгд. Ум- ро 2003. Николајевић Кабиљо, Марко (?, 31. X 1906), 1945. Николић, Ђорђе (Брза Паланка, 17. IV 1899), 1926, Политика, Бгд, заменик Богдан Пешић Богдан Ђ. Поповић Божидар Раденковић Ацо Шопов Здравко Печар Раде Печник Бранко В. Радичевић Мирослав Радојчић Милан Слани члана Суда части 29. IV 1945. Умро у Бео- граду 26. V 1964. Новичић, Милан (Божиће, 2. I 1918), 1945, Рад, Бгд. Његуш, Роксанда (Дрниш, 7. I 1915), 1945, Борба, Бгд. Посветила се књижев- ности. Огњанов Боривоје (Суботица, 7. XII 1909), 1945, Радио Београд. Умро 10. I 1969. у Београду. Павићевић, Момчило (Ваљево, 16. IV 1909), 1938, Правда, Глас, Бгд, заменик члана Надзорног одбора 29. IV 1945. Павловић, Павле (Лешница Јадран- ска, 20. II 1888), 1909, Привредни преглед, Бгд, члан Надзорног одбора 29. IV 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 23. X 1971. Пајевић, Драгомир (?, ?), 1945. Панић Суреп, Милорад (Глоговац, Мачвански, 14. I 1912), 1936, Политика,

84 Миле Недељковић Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Преминуо у Београду 22. IV 1968. Пантелић, Јован (Београд, 1876 – Бе- оград, новембар 1945), 1945. Умро у но- вембру 1945. Тестаментом поклонио ле- гат у Врњачкој Бањи Удружењу новинара Србије. Паранос, Тодор (Неготин, 13. IX 1888), 1945, Ошишани јеж, Бгд. Умро у Београду 26. VIII 1960. Пармачевић, Стеван (?, ?), 1945. Партонић, Андреја (Пожаревац, 7. III 1913), 1945, Танјуг, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Паскаљевић, Владимир (Ниш, 17. XI 1918), 1945, Народни лист, Ниш. Потом Дуга. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Пауновић, Синиша (Чачак, 25. VIII 1903), 1945, Политика. Добио Сребрну пла- кету СНЈ 1970. Умро у Београду 1995. Пашић, Најдан (Скопље, 28. VI 1922), 1945, Млади борац, Бгд. Посветио се по- литици. Перић, Марко (Осијек, 26. IV 1914), 1945, Борба, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Петровић, Бошко (Орадеа Маре, Ру- мунија, 7. I 1915), 1945, Слободна Војводи- на, Нови Сад. Посветио се књижевности. Умро 2001. Петровић, Михаило С. (Брза Паланка, 16. II 1901), 1924, Политика, Бгд, председ- ник 29. IV 1945. Умро у Београду 21. VI 1949. Печар, Здравко (Чаковец, 2. II 1920), 1945, Политика, Бгд. Пензионисан као уредник Привредног прегледа 1964. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Печник, Раде (Цеље, 3. XI 1900), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Пешић, Богдан (Берн, 8. XII 1911), 1936, Јеж, Бгд, члан Суда части 29. IV 1945. Умро 1998. Поповић, Богдан (Столац, 30. VII 1907), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро 1985. Поповић, др Љуба (Кленак, 7. I 1889), 1936, Јеж, Бгд, члан Суда части 29. IV 1945. Умро 1970. Поповић Никола (Београд, 16. VIII 1905), 1945. Поповић, Озрен (?, 12. I 1899), 1945, Танјуг. Прица, Срђа (Високо, 20. IX 1905), 1945, Рад, Бгд. Умро 1984. као политички функционер. Продановић, Љубомир (Париз, 21. VIII 1921), 1945, Политика, Бгд. Прпић, Вјекослав (Костајница, 16. V 1918), 1945, Борба, Бгд. Преминуо 1990. Пуланић, Милован (Копривница , 4. II 1897), 1945, Танјуг, Бгд. Пензионисан 1961. Раденковић, Божидар (Вишеград, 15. V 1921), 1945, Политика, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београ- ду у јануару 1991. Радичевић, Бранко В. (Чачак, 14. V 1924), 1945, Слободни глас, Чачак; Дуга, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Ум- ро у Београду 11. I 2001. Радовановић, Бошко (Београд, 5. III 1900), 1945. Брисан 2. III 1948. због не- плаћања чланарине, поново примљен 21. VII 1949. за редовног члана. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 1975. Радојчић, Мирослав (Сарајево, 24. VIII 1920), 1945, Политика, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београ- ду 14. I 2000. Душан Костић Десанка Стојиљковић Љубомир Стојовић Ненад Ставјел Тихомир Станојевић Блаженка Стејић Јован Тановић Душан Тимотијевић Виктор Финк

85Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Рајковић, Милутин (Требиње, 5. III 1900), 1945, Слободна Војводина, Нови Сад, члан Управе 29. IV 1945. Ратковић, Радослав (Ужице, 15. VII 1921), 1945, Млади борац, Бгд. Рибар, Вељко (?, 6. I 1897), 1945, На- родна армија, Бгд. Рибникар, Владислав (Београд, 15. VI 1900), 1945, Политика. Умро у Београ- ду 1. XII 1953. Ристић, Аристомен (?, ?), 1945. Ристић, Драгољуб (Пећ, 12. VIII 1917), 1945, Народна армија, Бгд. Умро 1987. Ристић, Љубиша (Поскурице, 13. III 1917), 1945, Танјуг, Крагујевац. Рубен, Рака (Приштина, 12. IV 1903), 1945, Политика, Бгд. Умро, Сљеме, 21. X 1950. Сабо, Гизела (Варад Селеш, Румунија, 6. XII 1926), 1945, Szapad Vajdasak, Нови сад. Умрла 1981. Савић, Велизар (Бихаћ, 12. II 1921), 1945, Борба, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 13. II 1989. Сарајчић, Иво (Канижа, Славонски Брод, 1915), 1945, Борба, Бгд. Сегединац, Милан (Чуруг, 16. X 1924), 1945, Омладина, Бгд. Сеферовић, Нусрет (Мостар, 3. I 1923), 1945, Омладина, Београд. Касније уредник Борбе. Симић, Вера (Београд, 13. IV 1920), 1945, Танјуг, Бгд. Симић, Момчило (Крагујевац, 27. VI 1914), 1932, Земља, Радио Бгд, заменик члана Суда части 29. IV 1945. Умро у Бео- граду у среду 22. VII 1984. као пензиониса- ни директор и главни уредник Привред- ног прегледа. Симовић, Александар (Пећ, 14 VII 1921), 1945, Задругарева реч, Бгд. Слани, Милан (Краљевица, 5. X 1913), 1945, Борба, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Био у Хрватској слободни новинар. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Ријеци 28. XI 1995. Солдић, Лука (Сплит, 29. VII 1920 – ?, 1964), 1945, Глас Сплита; Радио Бгд Сретеновић, Милош (Ражана, 24. III 1899), 1945. Умро у Београду 1964. Срзентић, Васо (Улцињ, 10. V 1895), 1945. Умро 1959. Ставјел, Ненад (Метлика, 26. V 1924), 1945, Омладина, Бгд. Добио Сребрну пла- кету СНЈ 1970. Ставридис, Никола (Скопље, 1917), 1945. Умро у Београду 9. VIII 1986. Станковић др Михаило (Шабац, 22. VI 1911), 1945. Станковић, Момчило (Неготин, 21. I 1924), 1945, Светлост, Крагујевац. По- том Комуна. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Станојевић, Тихомир (Смед. Палан- ка, 23. IV 1912), 1945, Танјуг, Бгд. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Стејић, Блаженка (Самобор, 13. VI 1922), 1945, Глас Подриња, Шабац; Танјуг. Бгд. Добила Сребрну плакету СНЈ 1970. Степановић, Константин (Трновче, Петровац на Млави, 31. VIII 1912), 1945. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београду 1976. Стефановић, Миливоје (Лозница, 19. VIII 1912), 1933, Танјуг, Бгд, члан Упра- ве 29. IV 1945. Умро у Београду 1985. Стефановић Ратимир (?, 21. II 1913), 1945. Стефанчић, Мирослав (Орахово, 9. I 1915), 1945, Танјуг, Бгд; Омладина, Бгд. Стилиновић, Маријан (Св. Недјеља, Самобор, 27. XI 1904), 1927, Борба, Бгд. Умро у Задру 6. XII 1959. Стојиљковић, Стојиљко (Ниш, 1. IX 1901), 1921, Политика, Бгд, благајник 29. IV 1945, умро у Београду 12. IX 1983. Стојковић Љубиша (Врање, 6/19. IX 1907), 1945, 20. октобар. Умро у Београду 8. I 1965. Стојовић, Љубомир (Улцињ, 1909), 1945, Политика. Умро у Београду 26. XII 1969. Стопар, Владимир (Бјеловар, 8. III 1925), 1945, Сељачка борба, Бгд. Отишао у Хрватску. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Суботић, Озрен (?, ?), 1945. Тасић, Фрида (Сарајево, 3. II 1913), 1945, Глас, Бгд. Тачевић, Крста (Кратово, 10. VI 1884), 1945. Умро у Београду, 11. IV 1976. Ели Финци Живко Билбија Душан Мил. Шијачки

86 Миле Недељковић Тимотијевић, Душан (Београд, 21. II 1903), 1922, Политика, Бгд, члан Суда час- ти 29. IV 1945. Умро у Београду 23. XII 1967. Тодоровић, Божидар (Београд, 23. II 1903), 1945. Јеж, потом Глас, па Полити- ка. Умро 4. XI 1970. у Београду. Тодоровић, Радмила (Ниш, 17. XI 1897), 1945. Томић, Здравко (Травник, 1. I 1906), 1945, Танјуг, Бгд. Трајковић, Игњат (?, ?), 1945, Борба, Бгд. Ћерамилац, Драгомир (?, ?), 1945, Зад- руга, Бгд. Ћирић, Милорад (Врање, 23. IX 1912), 1945, Борба, Бгд. Наставио у Јежу. Добио Сребрну плакету СНЈ 1970. Умро у Београ- ду 1994. Ћирлић, Бранислав (Пирот, 8. VII 1916), 1940, Правда, Бгд, заменик члана Надзорног одбора 29. IV 1945. Био у Гласу и Радио Београду. Дописник из Пољске. Та- мо докторирао и предавао на Универзи- тету. Умро у Варшави 2006. Ћуковић, Мирко (?, 8. XI 1908), 1935, Танјуг, Бгд, председник Суда части 29. IV 1945. Умро 1986. Финци,Ели(Сарајево, 28. III 1911), 1945, Борба, Бгд. Умро у Београду 27. I 1980. Флам, Љиљана (?, ?), 1945, Танјуг, Бгд. Фодор, Драгутин (Земун, 22. IX 1909), 1945, Политика, Бгд. Хас, Зденко (Воћин, 27. V 1913), 1936, Рад, Бгд, члан Управе 29. IV 1945. Хидвеги, Фрањо (?, ?), 1945, Танјуг, Бгд. Хоџић, Сабахадин (Истанбул, 9. III 1909), 1945, Ошишани јеж. Умро у Београ- ду 1982. Цази, Јосип (Чепин, Осијек, 16. III 1907), 1945, Рад, Бгд, зам. члана Суда час- ти 29. IV 1945. Умро у Загребу 22. XI 1977. Цар, Мартин (?, ?), 1945, Танјуг, Бгд. Цветковић, Сава (?, 13. XI 1907 – ?), 1945. Цекић, Душан (Лесковац, 16. IX 1913), 1945, Наша реч, Лесковац; доп. Гла- са, Бгд. Чогурић, Ђорђе (Њујорк, 22. X 1923), 1945, Глас, Бгд. Чоловић, Милојко (Милочај, 1. IX 1907), 1945. Шаљић, Радомир–Миодраг (Пећ, 6. IV 1924), 1945, Народна армија, Бгд. Шаморел–Алтрамар, Жаклина (?, ?), 1945, Борба, Бгд. Шијачки, Душан Мил. (Стари Фу- тог, 27. II 1882), 1945. Умро 1963. Шопов, Ацо (Штип, 20. XII 1923), 1945, Омладина, Бгд. Вратио се у Маке- донију и касније био амбасадор СФРЈ у Сенегалу. У сталном бдењу о чланству, које је због напредовања средстава информи- сања постајало све бројније, прва Управа је у свом мандату учланила 162 редовна члана, 70 приправних чланова и 57 ре- гистрованих30 , тако да је Удружење до Пр- ве редовне скупштине у јуну 1946. године имало 289 чланова. 30 Регистровани чланови су почетници у нови- нарству (од шест месеци у дневним и до годину да- на професионалног стажа у недељним листовима), приправни чланови су прошли фазу регистрова- них и кад напуне укупно две године професионал- ног стажа превођени су у редовно чланство.

87Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље IV У обнови и изградњи Прва редовна годишња скУПштина (београд, 2. јун 1946) • Стравичан биланс рата • Феминизација струке • Новинарски клуб у Новом Саду • Рад другог Управног одбора • Болна тачка – образовање н а сваком кораку видљиве после­ дице рата. Неизбрисива сећа­ ња на проживљене патње, многе ране незацељене. Упркос свему, код људи је изражена спремност да се зе­ мља подиже и изграђује и да се живље­ ње, што је могуће брже и више, употпуњу­ је. Прве поратне године, уз ведри поклич: „Нема одмора док траје обнова!”, означе­ не су као етапа обнове и изградње пору­ шене земље. Прва редовна годишња скУПштина (Београд, 2. јун 1946) Прва редовна годишња скупштина Удружења новинара Србије, одржана у ма­ лој сали Коларчеве задужбине 2. јуна 1946. године, имала је свечан почетак. Апла­ узом је подржан предлог да Скупштина упути поздравне телеграме маршалу Ти­ ту, генералсимусу Стаљину, председнику Владе Едварду Кардељу, председнику Вла­ де НР Србије др Благоју Нешковићу, ми­ нистру СССР Вјачеславу Молотову, Савету министара иностраних послова великих сила и министру унутрашњих дела ФНРЈ Александру Ранковићу, коме се честита на хватању генерала Драже Михаилови­ ћа. Предлоге, од којих је сваки прихваћен бурним аплаузом, прочитао је књижев­ ник Милорад Панић­Суреп. Реферат о задацима наше штампе је прочитао председник Удружења Михаи­ ло С. Петровић. Следећи лењинска прави­ ла штампе, тадашњи новинари су тражи­ ли и налазили своје задатке, место и улогу у остваривању друштвеног напретка. Пошто се нико није пријавио да гово­ ри о реферату, реч су добили делегати из братских република. Иван Братко (Слове­ нија) говорио је о потреби помагања бор­ бе Словенаца у Јулијској крајини и Ко­ рушкој, затим Нино Рупчић (Хрватска) говорио је о новом патриотизму у Хрват­ ској, Дејан Алексић (Македонија) захва­ лио је за допринос српских новинара на помоћи у подизању младе македонске штампе, а Лазар Праштало (Босна и Хер­ цеговина) изнео је колико су тешке при­ лике рада новинара у тој републици, ка­ ко у погледу технике, тако и материјала и кадрова. Слободан Лале Ивановић, секретар, известио је о раду Управног одбора, ко­ јем је највише времена одузело разма­ трање чланства и услова уписа. Члан­ ство се тада пребирало сваког месеца и спискови су се мењали из месеца у ме­ сец. Тако су између Оснивачке скупшти­

88 Миле Недељковић не и Прве редовне годишње скупштине преведени у редовно чланство 26, у при­ правно 55 и примљено на стаж 39 нови­ нара, а истовремено брисано из стажа 9, из приправног 7 и из редовног 9 чла­ нова, тако да је на дан одржавања Прве редовне годишње скупштине Удружење је имало укупно 283 члана, од тога 157 редовних, 71 приправног и 55 на нови­ нарском стажу. Знатну пажњу је Управа посветила регулисању плата новинари­ ма у складу са Уредбом о платама. Уз то, Управни одбор је 23. априла 1946. годи­ не доделио помоћ од по 1.000 динара Ев­ генији Бошковић, удови новинара Жи­ ге Бошковића, кога су љотићевци убили 1941. године, и Софији Шкргић, удови страдалог новинара из Загреба.1 Благајник Стојиљко Стојиљковић је упознао скупштину о финасијском стању. Укупни приходи су 490.307,25 динара, а расходи 483.268,75 динара, тако да је у ка­ си 7.083,50 динара. Дојчило Митровић је обавестио да су на скупштини 17. маја ликвидирани Потпорни фонд и Произвођачка задру­ га професионалних новинара, тако што ће се имовина фонда поделити између оних који су у њега уплаћивали, у скла­ ду са уплатама, а чланови задруге су до­ нели одлуку о њеном једноставном уки­ дању. Скупштина је изабрала председника, нову управу, Надзорни одбор и Суд части. I редовна годишња скУПштина Београд, 2. јуна 1946 – 29. јуна 1947. Председник Михаило С. Петровић („Политика”). Управа: I потпредседник Душан Ти­ мотијевић („Борба”), II потпредседник Танасије Младеновић („20. октобар”), секретар Дојчило Митровић („Поли­ тика”), благајник Стојиљко Стојиљко­ вић (танјуг), чланови: Пјер Крижанић („Политика”), Миливоје Стефановић (танјуг), Марко Перић („Борба”), Живо­ јин Вукадиновић („Политика”), Милан Слани („Борба”), Љубица Буба Јанчић („Омладина”), п.пуковник Сава Вукче­ вић („Народна армија”), Слободан Ива­ 1 Архива УНС, Записник са Прве редовне годиш­ ње скупштине 2. јула 1946. новић („20. октобар”), Љубиша Маној­ ловић („Глас”), Богдан Билбија (танјуг), Милутин Рајковић („Слободна Војво­ дина”), Милан Дединац („Политика”), Зденко Хас („Рад”). Надзорни одбор: председник Петар Бешевић (Министарство информација), чланови: Момчило Павићевић („Глас”), Павле Павловић („Рад”). Заменици: Ми­ лорад Милошевић („Глас”), Ватрослав Главадановић („Политика”). Суд части: председник Дејан Лапче­ вић („Борба”), чланови: Богдан Пешић („Јеж”), Ђиво Вишић (танјуг), Мирослав – Миле Виторовић („Звезда”), Милорад Панић Суреп („Дуга”), Јосип Цази („Рад”). Заменици: Ђорђе Николић („Политика”), Момчило Симић (Радио Београд). Стравичан биланс рата Српско новинарство је настајало за време ратова, у туђини. Први наш лист, „Серпскија новини”, појавио се у Бечу 14. марта (по старом календару) 1791, то јест последње године аустро­турског рата, ко­ ји је код нас познат као Кочина крајина. После двадесетогодишње паузе, такође у Бечу, Димитрије Давидовић обнавља на­ ше новинарство покрећући „Новине Срб­ ске” 1813. године, када је, како сликовито каже Јован Скерлић, Србија посртала на бојном пољу. И ратна трагика, од тада до данашњих дана, сустопице прати наше новинарство. Тако, између осталих, у балканским ратовима страдају Љуба Јовановић и Владета Ковачевић, а у Првом светском рату браћа Владислав и Дарко Рибника­ ри, Димитрије Туцовић, Вељко Мушиц­ ки, Милан Мићић, Радоје Радојловић, Јован Мандил, Душан Спасић… Гину на бојиштима Цера и Колубаре, умиру у ло­ горима (Нежидер), страдају у одступању или подлежу ратним тегобама код Ва­ лоне, у Солуну, на Крфу, у Египту, Фран­ цуској итд. Други светски рат је, међутим, био најсуровији. По његовом завршетку срп­ ски новинари нису били десетковани, не­ го су из њега изашли преполовљени – 135 новинара (или равно 51,14 одсто од 264, колико их је било 6. априла 1941. године у чланству Удружења), више није било у новинарским редовима, а већина од њих ни у животу, напустивши новинарство у

89Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. широком спектру врло различитих суд­ бина и врста смрти. Умрли: Кобасица Стијепо, Кукић Стан­ ко, Манојловић Душан, Миленовић Ми­ омир, Миловановић Љубиша, Секуловић Душан, Сокић Манојло, Стевановић Ми­ рослав, Талви Рафаило, Талетов Пера, Шоћ Даница, стрељани од окупатора: Алексић Ни­ кола, Глуздовски Василије, Ђорђевић Спа­ соје, Инђић Миодраг, Лефковић Ернест, Маутнер Еуген, Невистић др Иван, Пекић Стипе, Поповић Ар. Миливоје, обешени на Скели: Јовановић Јован, Крстановић др Отон, стрељани у логору: у Јајинцима – Ме­ дан Василије, Поповић др Миливоје, Флам др Јосиф; на Бањици – Божовић Гојко, стрељани од четника: Миловановић Ђорђе, Соти­ ровић Ратибор, стрељани од парти­ зана: Божовић Григорије, Савковић Миодраг, Симић Богдан, Стајић Душан, Сте­ вановић Милош, Стојковић Александар, Тановић Јован, стрељан је, после суђења 1944. године, и бивши пред­ седник Удружења Коста Лу­ ковић, а чувени новинар Крста Цицварић, одмах по ослобођењу Београда, стрељан је 31. октобра 1944, без суђења),2 убијени од усташа: Жанко Крунослав, Милославић Јаша, убијени од љотићеваца: Бошковић Жига, Озеровић Манојло, страдали у заробљеништву у лого­ ру: Грковић Стеван, Јерковић Душан (уби­ јен), Грдијан Светозар (умро), погинули у четницима: Шантић Ми­ лан, Туфегџић Јанко, погинули у партизанима: Маслеша Веселин, Удицки Предраг, Хаџић Наталија, заклана од четника: Стефановић Вера, умро од рана: Васиљевић Војислав, умро у затвору у Бечу: Козомарић Гра­ димир, извршио самоубиство при хапше­ њу: Милошевић Милош, одсељени из Србије: Крошељ Јошко (Никола), Мрзљак Максим, Пилић Габро, Сукдолак Борис, Хумо Хамза, 2 Милојко П. Ђоковић, Крста Цицварић 1879– 1944, Звезда булеварке штампе (у књ. Два века срп­ ског новинарства, Београд, 1992), 349–350. отишли усташама у тзв. НДХ: Го­ лубић Звонимир, Жедрински Владимир, Смолчић Јосип, Стилиновић Божидар, оптирао у Бугарску: Божиновић Љу­ бомир, нестали: Ароети Јосиф, Букиш Да­ нил, Гелеј др Дезидер, Малинић Нестор, Павловић Радомир, Херенда Антон, побегли са Немцима: Направник Кар­ ло, Скорепа Леополд, Тимотијевић Сини­ ша, Францен Сима, емигрирали: у Аустрију – Кесић Бо­ ривоје, Миленковић Радмило, Димић др Велимир, Сотировић Владан; у Енглеску – Иванковић Петар, Крајшумовић Коста; у Италију – Аћимовић Драгољуб, Перић Ђорђе; у САД – Бањанин Јова, Гавриловић др Милан, Златопер Грга; у Француску – Краков Станислав, Петровић др Светислав, Топаловић др Живко; у Швајцарску – Лаза­ ревић Јован, Петковић Властимир; у Шпа­ нију – Великић Гаврило, Гавриловић Бора, побегли па враћени и осуђени: Га­ ловац Зденка, напустили новинарску професи­ ју – Анђелковић Вукашин, Атанасијевић Константин, Газивода Арсен, Глишовић Светислав, Ђуровић Блажо, Иконић Мир­ јана, Илијаш Андра, Јанковић Ђука Ђор­ ђе, Јовановић Бранко, Јовановић Стојан, Касапиновић Душан, Косић Славко, Ла­ зичић Љубомир, Максимовић Иван, Ман­ дић Ружа, Маринковић Стојан, Марковић Момчило, Милутиновић Јелка, Недељко­ вић Бранислав, Рибникар Мирослав, Ро­ глић Милан, Сиронић Јосо, Спасојевић Љубомир, Станисављевић Рака, Станоје­ вић Воја, Стевановић Димитрије, Стефа­ новић Васа, Стојадиновић др Милослав, Тодоровић Миленко, Токин Милан, Цига­ новић Марко, наставили рад у другим делатно­ стима: Бајкић др Велимир (економија), Вучковић Драгомир (Југословенска ар­ мија), Динчић Светозар (пекарска рад­ ња), Ђорђевић Милорад (администраци­ ја), Костић Живко (наука), Лалић Влајко (ОЗНА), Лилић Лазар (дипломатија), Ло­ пандић Душан (од 1946. професор Пољо­ привредног факултета), Марић Никола (трговина), Месаровић Бранислав (ан­ тикварство), Срећковић Мирко (позори­ ште), Цветков Мирко (преводилаштво), непозната судбина: Видаковић Сло­ бодан, Петровић Милош, Самарџић Дејан, Симић Сима, Трифуновић Добрица, Церо­ вић Павле, Чачуга Бранко, Шулић Лујо. Крста Цицварић

90 Миле Недељковић Феминизација струке Међу сто највећих српских нови­ нара, одабраних поводом обележава­ ња 200­годишњице српског новинарства (1791–1991), налазе се свега три жене – Мага Магазиновић (1882–1968), Милица Јаковљевић, популарна Мир­Јам (1886– 1952) и Деса Глишић (1910–1991). Овај податак, да су у два века српског нови­ нарства само три жене уврштене међу стотину наших највећих новинара, раз­ говетно показује да је, дуго и претежно, а у прво време искључиво, новинарство било мушко занимање. Магу Магазиновић, која је, осим у но­ винарству, оставила видљив траг у музи­ ци (сматра се зачетником модерног ба­ лета и ритмике), публициста Милојко П. Ђоковић тачно и сликовито означује као „прву ласту феминизма”. Водећи рубрику „Женски свет” у „Политици”, у коју је сту­ пила 1905, Мага Магазиновић је показа­ ла да, и те како, жене могу бити добри но­ винари, без узмака пред јачим полом. На дан 6. априла 1941. године Удру­ жење новинара је имало 264 члана, ме­ ђу којима само 12 жена (4,54 одсто), што је мање од двадесетине. Лепши пол нови­ нарске професије су биле Мирјана Ико­ нић, Јелка Милутиновић, Даница Шоћ (Агенција Авала), Радмила Дединац­Буну­ шевац, Нада Дорошки (Политика), вера Стефановић, Радмила Тодоровић, Зденка Галовац (Време), Наталија Хаџић (Прав­ да), Милица Јаковљевић (Недељне илу­ страције), Деса Глишић и Ружа Мандић (без сталног запослења). На жалост, све нису дочекале осло­ бођење и наставиле рад у новинарству. Даница Шоћ је умрла, Наталија Хаџић је страдала у партизанима, Веру Стефа­ новић су заклали четници код Лесковца, док је Зденка Галовац, пре рата сарад­ ник Времена, а под окупацијом уредник немачке радиостанице Зендер Белград, пред ослобођење побегла са Немцима у Беч, али је, ипак, као гестаповка, дошла под народни суд у Београд. Три су оста­ ле ван новинарског занимања, које због година, које због ратних тегоба (Мирја­ на Иконић, Јелка Милутиновић, Ружа Мандић и Милица Јаковљевић), а пет су наставиле новинарску делатност по­ сле Другог светског рата – Радмила Бу­ нушевац, Нада Дорошки, Деса Глишић и Радмила Тодоровић, досежући до нај­ виших домета у новинарству. Ускоро ће се њима придружити нова и врло бројна млађа генерација жена­новинара. При томе, као знак непрекидности и непо­ сустајања, Радмила Бунушевац је била члан последње предратне (до 6. априла 1941) и прве послератне (изабране 29. априла 1945) управе Удружења. Једва да је месец и по дана прошло од тзв. претерничких борби против остат­ ка окупаторских трупа, завршених 15. маја 1945, а већ 1. јула Удружење саста­ вља списак од 34 своја регистрована чла­ на, који имају својство некадашњих но­ винара­стажера. Пада у очи да је међу њима 15 жена. Отуда се овај списак мо­ же сматрати не наговештајем него по­ четком преваге женског пола у српском новинарству. На списку су Вера Абинун, Анка Германовић, Соња Леонтић, Вида Е. Марковић, Десанка Матовић, Вера Си­ мић, Љиљана Флам (Танјуг), Станислава Иванка Бешевић Ева Биро Јованка Солдатић Роксанда Грчић Спаравало Милева Јаковљевић Марија Кирић Анђа Бунушевац Вида Е. Марковић Олга Милетић

91Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Белић, Милица Васиљевић, Вукосава Га­ вриловић, Смиља Кораћ (Политика), Жа­ клина Шаморел­Алтрамар (Борба), Не­ венка Вујић (Задруга), Ана Живковић (Министарство информација) и Љубица Кадијевић (Председништво Скупштине). У овом списку од 34 регистрована члана заокружено је десет бројева, а ис­ под пише: „Заокружене превести у при­ правно чланство”. Од десет заокружених, већина је женског пола, њих шест: Не­ венка Вујић, Вукосава Гавриловић, Сми­ ља Кораћ, Соња Леонтић, Вида Е. Марко­ вић и Жаклина Шаморел­Алтрамар. У прве две године после Другог свет­ ског рата удео жена у новинарству се осет­ но повећава, тако да је у односу на 1941. учетворостручен. У београдским редакцијама током 1946. године запослено је 250 чланова Удружења, од којих је 49 жена, што је не­ што мање од петине или 19,6 одсто. У Тан­ југу од 47 чланова редакције 12 су жене, у Борби од 36 – 9, Полити­ ци од 40 – 6, Омладини од 18 – 4, Радио Београду од 7 – 2, Раду од 7 – 2, Пионирским новинама од 8 – 2, Мла­ дом борцу од 13 – 2, Гласу од 15 – 2, Председништву Скупштине 1, Задрузи од 2 – 1, Пиониру од 4 – 1, Ми­ нистарству информација од 5 – 1, 20. октобру од 7 – 1, Јежу од 8 – 1 и Народној армији од 32 – 1. Угледу и месту жена у новинарству, публицистици, култури и друштвеном животу су, тада и касније, уз старије колегинице Милицу Јаковљевић и Радмилу Тодоровић, својим способности­ ма и умећем допринеле: Вида Е. Марковић, Анка Германовић, Милојка Млађеновић, Десанка Мато­ вић, Милица Чича, Вера Николова, Ана Костић­Палавестра, Вера Бакотић, Ве­ ра Абинун, Вера Симић, Бојана Јаковље­ вић, Љиљана Флам (Танјуг), Соња Леон­ тић, Маја Краварић, Деса Миљеновић, Владислава Нановић, Соња Дапчевић, Емилија Живановић, Милева Јаковље­ вић, Ванда Креачић, Ибољка Буба Ми­ шић (Борба), Радмила Бунушевац, Нада Дорошки, Нада Марковић­Јанков, Сми­ ља Кораћ, Јелица Тимотијевић, Невенка Гостовић (Политика), Љубица Јанчић, Олга Милетић, Душица Илић­Чангало­ вић, Марженка Жарковић (Омладина), Клавдија Жухина, Роксанда Његуш (Ра­ дио Београд), Милка Жицина, Вера Вин­ чић (Рад), Јелена Билбија, Олга Мар­ ковић (Пионирске новине), Ангелина Левићанин, Љубица Лопичић (Млади борац), Иванка Бешевић, Фрида Тасић (Глас), Мира Алечковић (Пионир), Љу­ бица Кадијевић (Председништво Скуп­ штине), Невенка Вујић (Задруга), Анђа Бунушевац (Министарство информа­ ција), Јулија Лазаревић (20. октобар), Деса Глишић (Јеж), Џина Прља (Народна армија). До пролећа 1947. го­ дине у Удружењу новина­ ра се налазе нове чланице из београдских редакција – Ленка Аљиновић, Марија Благојевић, Невенка Госто­ вић, Роксанда Грчић­Спа­ равало, Олга Влатковић, Наташа Ђурић, Стана Жив­ ковић, Нада Живановић­ Ерцег, Ковиљка Јакшић, Видосава Јан­ ковић, Веселинка Јањатовић, Босиљка Јововић, Стамена Лапчевић, Душица Ма­ нојловић, Нада Марић, Блаженка Ми­ мица, Вишеслава Мишић, Добрила По­ повић, Јелена Протић, Љубица Ристић, Јованка Солдатић, Вера Црнобори, Вера Шеган, а из унутрашњости Марија Ки­ рић, Гизела Сабо, Јелена Петровић и Ве­ ра Спасојчевић (Слободна Војводина, Ма­ ђар со), из Шапца Блаженка Стејић (Глас Подриња, касније Танјуг), из Ниша Десан­ ка Стојиљковић (Радио Ниш). У првој половини 1947. Удружење броји 392 члана, од чега су 83 жене, тј. ви­ ше од петине или 21,2 одсто. У односу на 1941, број жена у новинарству је повећан седам пута. То је био почетак за превагу лепшег пола у најтежем занимању. Непуне две деценије касније, 1964. го­ дине, у Србији је 1717 новинара, од тога су 190 жене или 11 одсто, од којих 122 раде у Роксанда Његуш Вера Шеган Даница Перић Милка Жицина Милојка Млађеновић

92 Миле Недељковић београду.3 Постотак је мањи, али је два пу­ та више жена у новинарству него 1947. И од тада ће се повећавати и постотак и ап­ солутни број жена у новинарству. Новинарски клуб у Новом Саду До Другог светског рата су новинари Војводине били организовани у Секци­ ји Нови Сад Југословенског новинарског удружења. Међутим, под окупацијом, Бачка је припала Мађарској, па су мно­ ги новинари избегли са подручја које су окупирали Мађари. Секција се распала, и сав новац који је она имала и капитал створен у Произвођачкој задрузи и Пот­ порном фонду је за српске новинаре пропао, односно, како стоји у писму Срп­ ском новинарском удру­ жењу, које су 1. децембра 1941. године упутили из­ бегли чланови бивше Сек­ ције Нови Сад (Димитрије Ђорђевић, Душан Р. Меде­ ница и Радивој Грујичић), „све су то међусобно поде­ лили они чланови који су приступили Мађарском новинарском савезу”. 4 Новосадска секција је имала 27 чланова, од којих је било највише Мађара, приличан број новинара јеврејске националности је постао бесправан, а пе­ торица Срба новинара су избегла. То су, уз тројицу потписника писма, Милорад Мојић, но­ винар из Петрограда (данас Зрењанин), и Александар Орестијевић, који је погинуо приликом експлозије у Смедереву. Зато избегли новинари понавља­ ју захтев 12. јануара 1942. године да мо­ гу да користе уложну књижицу Секције код Хипотекарне банке, на којој је 120.000 динара, јер, како наводе, „ова књижица представља само делић имовине коју смо били дугогодишњим радом и откидањем од својих плата заимали и која се цени на близу 2.000.000 динара.5 У архиви да­ 3 A.(leksa) Kamatović, Značaj idejno­političkog od­ nosa štampe i novinara prema sistemu dohotka, „Naša štampa”, god. XII, br. 127, Beograd, novembar 1964, 7–8. 4 Архива УНС, Општа архива, 1941. 5 Исто. ље нема трага о судбини ове уложне књи­ жице, али биће, највероватније, да је и то волшебно ишчезло. После ослобођења су новинари Војво­ дине, у складу са чл. 4. Правила, основали Новинарски клуб 23. августа 1946. године и изабрали секретаријат. За секретара је изабран Божидар Стојадиновић („Слобод­ на Војводина”), а за чланове секретарија­ та Јосиф Шулхоф („Magyar Szo”) и Славко Иванић („Слободна Војводина”). У писму секретаријат Клуба предла­ же Удружењу да примли двадесет ново­ садских новинара у чланство, које је он овако разврстао: редовни – Павле Малетин, Божи­ дар Стојадиновић, Славко Иванић, Јосиф Шулхоф, Богдан Чиплић, Виктор Финк, др Рудолф Хох, Радивоје Берар, Ђура Теодо­ ровић, Слободан Глумац, Душан Грбић, приправни – Стеван Шустријан, Ђура Шукић, Гизела Сабо, Јелена Петровић, Ве­ ра Спасојчевић, Александар Тишма, регистровани – Марија Кирић, Озрен Крстоношић и Александар Вачић. У писму се не помиње да су Славко Иванић и Слободан Глумац били члано­ ви Удружења и пре Другог светског рата, и то први у својству приправника, а дру­ ги стажера. Секретаријат се позива на чињени­ цу да је већина новинара предложених за чланство, учествовала у раду штампе у народноослободилачкој борби, а уз то је потребно да Клуб има више чланова, па предлаже Удружењу да списак прими овако како су се они разврстали, без об­ зира што неки нису испунили стаж који је предвиђен Правилима.6 Управни одбор Удружења је, на својој другој седници, одржаној 11. октобра 1946. године, одобрио оснивање Клуба и избор секретаријата, и о томе обавестио Клуб у Новом Саду актом бр. 577 од 14. октобра 1946. године.7 Међутим, није ни слово на­ писао о учлањењу новосадских новинара како је Клуб предложио. Рад другог Управног одбора У земљи тек изашлој из рата, у којој се оскудица свега осећала на сваком кораку, 6 Архива УНС, Прва редовна годишња скупшти­ на 2. јула 1946, писмо Клуба Удружењу. 7 Исто, писмо Удружења Клубу. Божидар Стојадиновић Јожеф Шулхов

93Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. невољника је било више него што им је би­ ло могуће помоћи. Неки од њих нису има­ ли коме да се обрате до свом Удружењу. Зато је прва седница новог Управног одбо­ ра, одржана 12. августа 1946. године, била посвећена давању помоћи, коју су добиле новинарске удовице Мица Бојовић, Дани­ ца Алексић и Евгенија Бошковић, по 1.000 динара. Толико је добио и Аполон Ероп­ кин, 75­годишњи ветаран, који није имао никаквих средстава за живот. И одлучено је да „другарица Отона Крстановића иде на летовање у Дом новинара у Краљеви­ ци, о трошку Савеза”. Организован је бесплатни стенограф­ ски течај за новинаре и оне који желе да се посвете новинарству. На осмомесечни течај, који је почео 27. октобра, примљено је 180 полазника. По молби Веле Милославић, удови­ ци Јаше Милославића, убијеног од уста­ ша, додељена је, на трећој седници, одр­ жаној 3. децембра 1946. године, помоћ од 2.000 динара. Управни одбор је још упу­ тио 5.000 динара помоћи пострадалима у Албанији, а од редакција су прикупљени прилози за подизање споменика Габрије­ лу Перију, спољнополитичком уреднику париског дневника „Иманите” (L’Huma­ nité, орган Комунистичке партије Фран­ цуске), кога су у време окупације Немци стрељали. У београдским редакцијама је прикупљено укупно 33.725 динара. На истој седници је одлучено да се ликвиди­ ра Потпорни фонд. На четвртој седници, одржаној 11. ја­ нуара 1947. године, поново је одобрена помоћ од 1.000 динара Аполону Еропки­ ну. Толику помоћ је добила и Живка Јови­ чић из Шапца, супруга новинара Драго­ љуба Јовичића, дописника „Политике” из Шапца, кога су 1943. године заклали чет­ ници у селу Јаловику, Срез Владимирци. На истој седници је изабран редакциони одбор за покретање усмених новина, у који су ушли Танасије Младеновић, Дој­ чило Митровић и Срђа Прица (Венделин Јапунџић). Одржано је неколико усмених новина у Крагујевцу и Нишу. Исплаћен је целокупни предратни дуг за Новинарски дом (зграда у Франко­ повој улици бр. 28), који је, после валори­ зације, износио са интересом 30.597 ди­ нара. Пописан је целокупни инвентар Удружења и процењена је и пријављена ратна штета, која износи 8.192.000 дина­ ра. (5. седница, 11. марта 1947). Примљени су и домаћински дочека­ ни бугарски новинари, којима су покло­ њене луксузно повезане књиге (6. седни­ ца, 13. априла 1947). Да је тај дочек био издашан најбоље се види из податка да је укупан трошак Удружења у тој годи­ ни био 203.000 динара, а да је за дочек бугарских новинара потрошено 120.000 динара. На последњој седници су разматране новинарске пензије и закључено да оне треба да се повољно регулишу (7. седни­ ца, 2. јуна 1947). Болна тачка – образовање Одељење за штампу Председништва Владе Народне Републике Србије се обра­ тило Удружењу за податке о професио­ налним новинарским кадровима чла­ новима Удружења, будући да Одељење за штампу Владе ФНРЈ саставља централну картотеку за професионалне новинарске кадрове из целе земље. Удружење је до­ ставило тражене податке. Међутим, ре­ публичко Одељење за штампу, преко ко­ га је ишло прикупљање ових података, обратило се новим писмом Удружењу, бр. 797/46 од 24. децембра 1946. године, кон­ статујући да за достављене новинаре ни­ су испуњене две рубрике: стручна спре­ ма и оцена рада. Нагласивши да су ови подаци хитно и неодложно потребни до краја 1946. године, Одељење је замолило да Удружење за своје чланове испуни од­ говоре по овим рубрикама.8 Удружење је истога дана, писмом бр. 667, одговорило да није у могућности да пошаље те податке, јер, будући да у на­ шој земљи досад није било стручних но­ винарских школа, то ниједан новинар нема стручне школске спреме и да се она стицала практичним радом у редак­ цијама. Удружење је претходно посла­ ло Комисији списак новинара у којем је, уместо школске спреме, уписана вр­ ста чланства: редовни (онај који је био годину дана приправни члан и бавио се новинарством као главним занимањем), приправни (који су провели шест месе­ ци радећи у дневном листу или годину дана у недељном листу као стални са­ радници) и регистровани (почетници за 8 Архива УНС, Прва редовна годишња скупшти­ на 2. јула 1946, писмо бр. 797/46.

94 Миле Недељковић које се још не зна да ли ће остати нови­ нари, закључујући да према овим група­ ма „може се ценити стручна спрема но­ винара”.9 Тада, и све до данас, стручна спре­ ма је остала у запећку новинарске делат­ ности. Јер, нешто друго је било важније – тзв. подобност и, још више од тога, по­ литичка припадност. 9 Исто, писмо бр. 667. Врло површно схватање лењинског принципа партијности штампе, кад је важније припадање од умећа борбе и до­ приношења том борбом одређеним схва­ тањима и вредностима. Како је, борећи се против интелектуалне трапавости, ре­ као Мирослав Крлежа: глупост и у соци­ јализму остаје глупост. А ње није било мало.

95Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље V У ЗНАКУ ПРВЕ ПЕтоЛЕтКЕ ДРУгА РЕДоВНА гоДИШЊА сКУПШтИНА (Београд, 29. јуна 1947) • 25 најбољих новинара • Рад треће Управе • Нерад новосадског Клуба • тРЕћА РЕДоВНА гоДИШЊА сКУПШтИНА (Београд, 28. марта 1948) Д руга редовна годишња скупшти­ на Удружења новинара НР Срби­ је је одржана у Београду, 29. ју­ на 1947. године. У уводној речи је председник Михаило С. Петровић го­ ворио о досадашњем раду Удружења и о задацима који стоје пред новинарима у борби за остварење Петогодишњег пла­ на, који је, на иницијативу Комунистич­ ке партије Југославије, заснован као пр­ ви петогодишњи план социјалистичке изградње (1947–1951). Секретар Удружења Дојчило Митровић је прочитао извештај Управе о раду између две скупштине 1946/1947. године, из кога је видљив податак да је питање чланства било на дневном реду свих њених седни­ ца. „Примена Правила у питањима члан­ ства била је потпуна” – нагласио је Митро­ вић – „тако да је сваки новинар приман у категорију чланства која му припада пре­ ма годинама рада у новинарству.” У току минуле године примљено је на стаж 39, преведено у приправно чланство 55 и у редовно 26 новинара, а из члан­ ства је брисано девет стажера, седам при­ правних и девет редовних чланова, тако да је у тренутку одржавања ове скупшти­ не Удружење имало укупно 329 чланова, од којих 173 редовна, 85 приправних и 71 на стажу. Истичући огромни историјски значај Петогодишњег плана за развитак при­ вреде Југославије и за све наше народе, а полазећи од дужности новинара у допри­ ношењу испуњења Петогодишњег пла­ на, Скупштина је закључила да Удружење треба да организује састанке на којима ће се претресати начин учешћа новинара и њиховог залагања за План „на срећу, на­ предак и благостање народа Југославије”, као и да ће организовати предавања, по­ главито у унутрашњости, ради подстица­ ња остваривања Петогодишњег плана. Скупштина је ставила у задатак но­ вој управи да организује курсеве за сво­ је приправне чланове и стажисте, на ко­ јима ће искусни новинари предавати о новинарству и практичном новинарском раду, преносећи своја искуства на мла­ ђе колеге, као и да организује бесплатне курсеве стенографије. На Скупштини су усвојене неколи­ ке измене Правила које је предложила Управа: да се у приправно чланство при­ мају новинари који су радили годину да­ на у дневном листу или новинској аген­ цији, а две године у недељном листу (став 3, члан 11), да Управа броји девет чланова (члан 17) и да се редовна скупштина мо­ ра одржати сваке године до краја јануа­ ра (члан 27).

96 Миле Недељковић Скупштина је примила извештај Над­ зорног одбора (реферисао Павле Павло­ вић), као и извештај Суда части, који није имао ниједан предмет за решавање. На крају је Скупштина једногласно изабрала нову управу, надзорни одбор и суд части: II РЕДоВНА гоДИШЊА сКУПШтИНА Београд, 29. јуна 1947 – 28. марта 1948. Председник Михаило С. Петровић („Политика”). Управа: I потпредседник Душан Ти­ мотијевић („Борба”), II потпредседник Танасије Младеновић („Глас”), секре­ тар Дојчило Митровић („Југославија”), благајник Најдан Пашић („Млади бо­ рац”), чланови: п.пуковник Саво Вукче­ вић („Народна армија”), Стево Дедијер (танјуг), Живан Димитријевић („Глас”), Љубица Буба Јанчић („Омладина”). За­ меници: Радомир Вујовић („Борба”), Љу­ биша Манојловић („Глас”), Живан Ми­ тровић („Политика”). Надзорни одбор: председник Богдан Билбија („Борба”), Момчило Павићевић („Глас”), Павле Павловић (Главни одбор Јединствених синдиката). Заменици: Ми­ лорад Панић Суреп („20. октобар”), Ђи­ во Вишић (танјуг), Милорад Милоше­ вић („Глас”). Суд части: председник Бранко Драшковић („Бор­ ба”), секретар Дејан Лап­ чевић („Борба”), Милан Дединац („Политика”), Ми­ лан Слани („Рад”), Мили­ воје Стефановић (танјуг). Заменици: Богдан Пешић („Јеж”), Зденко Хас (Дирек­ ција за информације), Бо­ ривоје Глишић („Дуга”). 25 најбољих новинара Лондонски издавач Именика свет­ ских писаца и новинара „Ко је ко” Ец. Ст. Вилијамс, замолио је Савез удруже­ ња новинара ФНР Југославије да му ста­ ви на располагање списак најбољих и најзначајнијих живих југословенских новинара, који би дошли у обзир да уђу у тај светски именик, а Савез удружења новинара се 30. јула 1947. године обра­ тио Удружењу новинара Србије са мол­ бом да хитно пошаље списак од 25 но­ винара са свог подручја, са подацима о њиховом животу пре рата и за време окупације. Непуна два месеца ка­ сније, на седници одржа­ ној 22. септемра 1947. годи­ не, Управа је начинила свој избор, и 27. септембра по­ слала списак 25 најбољих и најзначајнијих новинара у Србији1 , на којем су, по ред­ ним бројевима (по азбуч­ ном реду, а не месту на ли­ сти) ови новинари: 1. Бихали Ото, 2. Благојевић Душан, 3. Васиљевић Првослав, 4. Вукадиновић Живојин, 5. Вукчевић Саво, 6. Дедијер Стеван, 7. Дединац Милан, 8. Димитрије­ вић Живан, 9. Драшковић Бранко, 10. Жи­ цина Милка, 11. Кош Ерих, 12. Крижанић Пјер, 13. Младеновић Танасије, 14. Павло­ 1 АрхиваУНС,Другаредовнагодишњаскупшти­ на 29. јуна 1947, писмо бр. 113 и 224. Ерих Кош Моша Пијаде Бранко Ћопић (карикатура Адија Мулабеговића)

97Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вић Павле, 15. Петровић Михаило, 16. Пи­ јаде Моша, 17. Прпић Вјекослав, 18. Риб­ никар Владислав, 19. Сарајчић Иво, 20. Слани Милан, 21. Стилиновић Маријан, 22. Тимотијевић Душан, 23. Ћопић Бран­ ко, 24. Финци Ели, 25. Фодор Драгутин. Пада у очи да се на овом списку на­ шло десет новинара који су функционе­ ри Удружења: председник и оба потпред­ седника, три члана Управе, један члан Надзорног одбора, председник и два чла­ на Суда части. Времена се мењају, али људска сујета је погубно иста. Када је после непуних пола века пра­ вљен избор од сто најзначајнијих нови­ нара, са листе од ових 25 су ушла само седморица – Павле Павловић, Моша Пи­ јаде, Пјер Крижанић, Живојин Вукадино­ вић, Михаило С. Петровић, Душан Тимо­ тијевић и Ели Финци.2 Рад треће Управе Управа је одржала десет седница на којима су претресана текућа питања и радила „на испуњењу задатака који су јој били постављени закључцима Друге ре­ довне годишње скупштине”. Организован је осмомесечни стено­ графски курс, који је почео 1. новембра 1947. године на Правном факултету, и има двочасовну дневну наставу. Курс има 69 полазника, од којих га 50 уредно поха­ ђају. Стенографски курс су Народна скуп­ штина ФНРЈ и Народна скупштина НР Ср­ бије помогле са по 12.500 динара. Управа је 27. септембра 1947. годи­ не одобрила Танјугу подизање зграде за потребе агенције у дворишту Новинар­ ског дома, с тим да и даље плаћа кири­ ју за дом Удружењу, а зграду да подигне о свом трошку (2. седница). Главни приходи Удружења су били закупнима Танјуга за Новинарски дом (15.000 динара месечно) и чланарина (4.500 динара). Одржане су усмене новине у Желе­ знику 29. новембра 1947. године, који­ ма је присуствовао огроман број радни­ ка, док су у Бору (19. фебруара 1948) и у Трепчи (20. марта 1948) посете биле ку­ дикамо мање. 2 Два века српског новинарства, Портрети 100 одабраних новинара, Београд, 1992, 317–396. Тромесечни курс за новинарске са­ раднике, који има тридесет и пет пола­ зника, међу којима и представника наци­ оналних мањина који се оспособљавају за рад у мањинској штампи (шиптарској, мађарској и словачкој), почео је 9. мар­ та 1948. године. Настава је свакодневна, курс се држи на Коларчевом народном универзитету, полазници се хране у мен­ зи „Рада”, а смештени су у мушком рад­ ничком склоништу. Тромесечни курс за фоторепортере, који има дванаест пола­ зника, почео ја 16. марта 1948. године. Двочасовна настава се држи три пута не­ дељно на Правном факултету.3 Током 1948. године је одржано пет предавања: 1. Развитак НОБ, 2. Решење националног питања кроз НОБ, 3. Народ­ ни фронт и остале масовне организаци­ је, 4. Петогодишњи план, 5. Друштвена и економска структура Југославије. Српски новинари су били врло агил­ ни на три скупа на којима су, како стоји у извештају, „претресана питања штампе и новинарства и доношени закључци у ци­ љу унапређења новинарства, даљег узди­ зања штампе код нас и борбе против рат­ нохушкачких елемената чија је кампања уперена против држава народне демо­ кратије, њихове слободе и независности. На њима је указано на лажи, клевете и стварање ратне психозе коју врши про­ паганда америчких империјалиста, и на методе борбе против наше народне де­ мократске државе.”4 Ти скупови су Скуп­ штина Савеза удружења новинара ФНРЈ (Сарајево, 21–22. децембра 1947), Савето­ вање словенских новинара (Загреб, 27– 30. јанаура 1948) и Конференција члано­ ва Удружења новинара Србије поводом загребачког саветовања (Београд, 15. фе­ бруара 1948). Нерад новосадског Клуба Годишњу скупштину је требало изве­ стити и о раду Клуба новинара у Новом Саду. Извештај о томе, који је технички секретар Удружења Душанка Савић при­ бавила од друга Мирослава Штајнера, уредника привредне рубрике „Слободне Војводине”, врло је кратак: 3 АрхиваУНС,Трећаредовнагодишњаскупшти­ на 28. марта 1948, Извештај Управног одбора. 4 Исто.

98 Миле Недељковић „Из Новог Сада су јавили да Клуб по­ стоји само на папиру, а да ништа нису ра­ дили.”5 тРЕћА РЕДоВНА гоДИШЊА сКУПШтИНА (Београд, 28. марта 1948) Као и претходне, Трећа редовна скуп­ штина Удружења новинара је одржана у малој сали Коларчевог народног универ­ зитета у Београду 28. марта 1948. године. „Трећа редовна годишња скупштина Удружења новинара Народне Републике Србије одржава се у другој години наше Петолетке, за чије испуњење народи нове Југославије, организовани у својој једин­ ственој општенародној политичкој орга­ низацији Народном фронту, залажу у пу­ ном радном елану своју снагу, способност и љубав према задацима”, стоји на почет­ ку извештаја Управног одбора. О задацима штампе је реферисао пот­ председник Удружења Миодраг Аврамо­ вић, главни уредник „Гласа”. За разлику од претходних година, када се о главном реферату није дискутовало, овај реферат је изазвао врло плодну дискусију. Александар Шокорац, уредник „Бор­ бе”, истакао је улогу штампе у развијању стваралачке иницијативе маса и сматра да у штампи треба давати ликове живих људи, који се залажу за остваривање Пе­ тогодишњег плана. Да би се што боље по­ везало са широким масама трудбени­ ка, треба разгранати дописничку мрежу. Мића Рајковић, заменик главног уред­ ника „Политике”, замерио је што се у кул­ турним рубрикама не доприноси довољ­ но развијању културног живота маса, а Стево Рајковић, сарадник „Рада”, указао је на потребу да сарадници на терену дола­ зе у живљи и непосреднији однос са рад­ ницима. С обзиром на то да је број страница у нашим новинама драстично смањен, Иво Сарајчић, главни уредник „Борбе”, у исцрпној дискусији се заложио за прона­ лажење такве форме писања која ће да учини штиво занимљивим. Замерио је што се многи чланци из спољне полити­ 5 Исто. ке, којима се води борба против ратноху­ шкачких елемената, пишу на начин који није нашој штампи ни потребан ни од ко­ ристи. У тим чланцима се само грди, без­ мало псује, због чега су они неубедљиви. Бранко Драшковић, главни уред­ ник „Политике”, подсетио је на потребу да се новинари идејно­политички узди­ жу и стручно усавршавају, јер многи нису стручно оспособљени, а немали је број и оних који не знају ниједан страни језик. На дан одржавања ове скупшти­ не Удружење је имало 360 чланова (187 редовних, 83 приправна и 90 стажера). Скупштина је прихватила предлоге из­ мене Правила и изабрала нове органе. III РЕДоВНА гоДИШЊА сКУПШтИНА Београд, 28. марта 1948 – 27. марта 1949. Председник Михаило С. Петровић („Политика”). Управа: I потпредседник Миодраг Аврамовић („Глас”), II потпредседник Жига Кек („Magyar Szo”), секретар Дој­ чило Митровић („Југославија”), благај­ ник Најдан Пашић („Млади борац”), чланови: Саво Вукчевић, потпуковник („Народна армија”), Првослав Васиље­ вић (Радио Београд), Стеван Дедијер (танјуг), Александар Шокорац („Борба”), Ђеладин Хана („Rilindja”), Милорад Га­ јић („Сељачка борба”). Заменици: Марко Перић („Борба”), Милорад Милошевић („Глас”), Младен Ољача („Омладина”). Надзорни одбор: председник Богдан Билбија („Борба”), секретар Драгомир Ћерамилац („Задруга”), члан Павле Па­ вловић (Статистички уред). Заменици: Ђиво Вишић (танјуг), Гојко Бановић („Политика”), Роксанда Његуш („Књи­ жевне новине”). Суд части: председник Бранко Дра­ шковић („Борба”), секретар Славко Јан­ ковић („20. октобар”), чланови: Милан Слани („Рад”), Богдан Пешић („Јеж”), Бо­ ривоје Глишић („Дуга”). Заменици: Дејан Лапчевић („Борба”), Живан Митровић („Политика”), Милка Жицина („Рад”).

99Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље VI ОТПОР СТАЉИНСКОЈ БЛОКАДИ ЧеТвРТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 27. марта 1949) • Сужњи и борци • ПеТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 10. марта 1950) • Оживљен рад Секције за Космет • Оснивање тематских секција • шеСТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 25. фебруара 1951) • Задаци штампе • Повереништво новинара за АП Војводину • Повереништво новинара за Аутономну косовско-метохијску област (АКМО) • Борба за новинарске зараде • Таворење стручних секција • Успех усмених новина • Повратак стрипа • Тужан крај Милице Јаковљевић-Мирјам • Прослава 70-годишњице Удружења • СедМА редОВнА гОдишњА СКуПшТИНА (Београд, 13. априла 1952) у брзо после Треће редовне скуп- штине Удружења новинара Срби- је, одржане 28. марта 1948. године у Београду, дошло је до политич- ког раскида и отвореног државног сукоба са Совјетским Савезом. искра која је раз- буктала ватру је уводник објављен 1. ју- на у гласилу Коминформа (информаци- они биро комунистичких и радничких партија, тзв. информбиро или, скраће- но: иБ), „За чврсти мир, за народну де- мократију!” у којем је оштро нападнута једна комунистичка партија, по свему је јасно да је то југословенска, уз навођење мисли великог друга Стаљина, који каже да „Партија која скрива истину од народа, партија која се боји светлости и критике – није партија, већ клика варалица осу- ђена на пропаст”. Сукоб је постао очигле- дан, и неизбежан, после објављивања, 28. јуна 1948. године, резолуције Коминфор- ма, којом су отворено и јавно критикова- ни југословенска комунистичка партија и њено руководство, што је изазвало запре- пашћење код нас, а и у свету. ЦК КПЈ је од- мах сутрадан, 29. јуна, о томе дао изјаву, а следећег дана, 30. јуна 1948. године, сва југословенска штампа – сада на запрепа- шћење и неверицу Стаљина и Коминфор- ма – објавила је потпуни текст резолуци- је Коминформа и изјаву ЦК КПЈ, чиме је сукоб у потпуности обелодањен. У том сукобљавању са Стаљином и његовом тежњом подређивања свих пар- тија и земаља властитом руковођењу и одлучујућем утицају СКП(б), југословен- ске политичко-државне смернице су до- биле свој темељни став на Петом кон- гресу Комунистичке партије Југославије, одржаном 21–27. јула 1948. године у Бео- граду, који је одбацио све оптужбе Стаљи- на, СССр-а и информбироа. За Југославију, њено политичко и др- жавно руководство и народ су насту- пили врло тешки дани. Стаљинова еко- номска блокада је нанела велике штете

100 Миле недељковић земљи. најтеже од свега је било то што се Југославија нашла на брисаном просто- ру, усамљена и изложена многоврсним недаћама. Како је то виспрено и слико- вито изражено, европа је тада била поде- љена на Запад (земље Атлантског пакта), исток (земље Варшавског пакта) и – Југо- славију. Сенчећи тај сукоб, и увиђајући његов драматични опсег и историјски значај, књижевник Марко ристић је у јеку сукоба, 14. септембра 1951. године, записао да се: „данас и овде, када су овамо, кон- кретно на овај наш Београд, из кога још није нестала турска калдрма, упрте очи света, јер се, после свега што се у овој зе- мљи догодило последњих година, и што је већ довољно велико и значајно да би за навек нашло себи места на најзрачнијим и најпатетичнијим странама историје, и данас у њој одиграва једна грандиозна драма људске воље за слободу и отпора тиранији сада прерушеној у своју супрот- ност, да од исхода те драме зависи не са- мо будућност ових народа, него бар дели- мично и будућност свих народа, јер је у крајњој анализи у питању спас саме иде- је социјализма од смртоносне парализе стаљинизма, од руске гангрене”.1 ЧеТвРТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 27. марта 1949) Од јуна 1948. године дани су почи- њали и завршавали се у сенци спора са Стаљином и Коминформом. Партијска штампа и радији источног лагера и ко- мунистичких и радничких партија (Бу- гарске, румуније, Мађарске, Чехосло- вачке, Пољске и СССр, уз представнике Француске и италије), није престајала са диригованим нападима, оптужујући југословенске комунисте за ревизиони- зам и национализам, изградивши уста- љени арсенал негативних квалификаци- ја за КПЈ (кулачка партија, грешке руских мењшевика), југословенске комунисте (ситнобуржоаски националисти, леви- чарска демагогија, терористички режим, обмањивање властите партије и наро- да, авантуристи, канцеларијско декре- тирање) и Тита (антисовјетска политика, 1 Marko Ristić, Književna politika, Beograd, 1952, Predgovor, 10. контрареволуционарни троцкизам, ам- бициозност, охолост, уображеност, ликви- даторство), позивајући народ да их збаци са власти и допринесе победи интерна- ционалистичког руководства. ни југословенска страна није седела скрштених руку, упорно и доследно одба- цујући све оптужбе као зломислене кле- вете и скривену Стаљинову намеру да беспоговорно диригује међународним радничким покретом. У томе је био вели- ки и свакодневни допринос штампе и ра- дија, од уводника до карикатура и исмеја- вања стаљинизма на сваком кораку. руководство Удружења новинара Ср- бије је чврсто стајало на позицијама Кому- нистичке партије Југославије, тако је из- бегло драстичне казне које су чекале оне који су се определили за Стаљина и резо- луцију иБ. У реферату о данашњим задацима но- винара први потпредседник Удружења Миодраг Аврамовић је посебно нагласио значај одупирања Стаљиновом притиску и диктату. У дискусији су многи оценили да ће наша штампа, поводом хајке која је по- Новине политемиграције које су, на језицима југословенских народа, излазиле уз подршку Совјетског Савеза у земљама „социјалистичког лагера”

101Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. кренута против наше земље, с још већим снагама и још бржим реаговањем наста- вити борбу против свих клевата и лажи, и против дискриминације наших представ- ништава у иностранству. У извештају о раду Удружења секре- тар дојчило Митровић је истакао: „на- ши новинари и наша организација, и поред свих информбировских покуша- ја разбијања наших јединствених народ- них снага и ометање изградње социјали- зма, поред све клеветничке кампање и непријатељског рада против ФнрЈ, поред клеветања и покушаја каљања наших напора у рату и миру, остали су непоко- лебљиви у борби за социјализам и испу- њење Петогодишњег плана развитка на- родне привреде.”2 Са друге стране, ни Коминформ није седео скрштених руку. Под диригентском палицом Москве из земаља тзв. соција- 2 Билтен Удружења новинара Србије, бр. 3, Бео- град, 20. април 1949. листичког лагера вођена је жестока про- паганда против Југославије и титоизма. Током 1949. године су под окриљем ин- формбироа покренуте новине „За соција- листичку Југославију” у Москви, „напред” у Софији, „нова борба” у Прагу, „Под заста- вом интернационализма” у Букурешту, „За победу” у Варшави и „За људско змаго” у Будимпешти, које су се изјашњавале као органи југословенских комуниста – поли- темиграната и разобличавале Тита као из- дајника социјализма3 . Крајем 1949. године је прорадила у Букурешту, где је било седиште инфор- мбироа,радиостаницајугословенскихре- волуционарних емиграната, која је 1950. године променила назив у радио „Сло- бодна Југославија”, емитујући до 1954. го- дине програмна српскохрватском, слове- начком и македонском језику из Москве, Варшаве, Прага, Будимпеште, Букурешта, Софије и Тиране.4 Удружење је покренуло своје гласило – „Билтен Удружења новинара Србије”, чији је први број изашао 15. јануара 1949. годи- не (излазио до 1. јануара 1951. године), у којем је објављено много драгоцених при- лога, од текућих сведочанстава до историј- ске грађе и теоријских журналистичких садржаја. О билтену, бесплатно дељеном члановима, бринули су се секретари (дој- чило Митровић, а потом никола Крсма- новић)5 . У њему су, између осталих, обја- вљени и прилози академика Александра Белића и књижевника иве Андрића о је- зику и Маријана Јурковића о московском информбировском ревизионизму и др. на крају је донета резолуција којом се осуђује клеветничка кампања против наше земље. новинарски клуб у новом Саду је 1948. године прерастао у Секцију новинара АП Војводине, а на Косову је образована Сек- ција новинара Косовско-метохијске обла- сти, чији је неуспели зачетак био 1946. го- дине. на Четвртој редовној скупштини Удру- жења, у органе су већином изабрани они који су били у саставу претходних органа. 3 Dragoslav Simić – Milan Petrović, Dražesni KGB – javi se, Radio „Slobodna Jugoslavija” iz Bukurešta izveštava, Udruženje novinara Srbije, Beograd, 2009, 61–65. 4 Isto, 30–31. 5 никола Крсмановић (шид, 1909 – Београд, 1. IX 1970). извор: „Naša štampa”, god. XX, br. 178, Beograd, avgust–septembar 1970, 22. ТиТО: Продајем на велико и на мало. Вади доларе! (Објављено у листу „За социјалистичку Југославију”, бр. 1, Москва, 1. мај 1949, страна 5) карикатура НАЈНОВИЈИ ЛИФЕРАНТ ВОЛ-СТРИТА „... ми имамо тако лијепе ствари за продају, за које можемо добити све што хоћемо” (из Титовог закључног говора на III конгресу народног фронта)

102 Миле недељковић IV РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА Београд, 27. марта 1949 – 10. марта 1950. Председник Михаило С. Петровић (уредник „Политике”). Управни одбор: I потпредседник Ми­ одраг Аврамовић (главни уредник „гла- са”), II потпредседник Ласло Рехак (глав- ни уредник „Magyar Szo”), секретар Дојчило Митровић (уредник „Југослави- је”), благајник Бранко Петровић (главни уредник „Младог борца”). Чланови: Диди Седат (главни уредник „Rilindjе”), Алек­ сандар Шокорац (уредник „Борбе”), Ми­ лорад Гајић (главни уредник „Задруге”), Божидар Раденковић (уредник Танјуга), Роксанда Грчић (уредник „Слободне Вој- водине”), Душан Дозет (уредник „народ- не армије”). Заменици чланова Управног одбора: Роксанда Његуш (уредник „Књи- жевних новина”), Милорад Милошевић (уредник „гласа”), Алек­ сандар Адамовић (уред- ник „Омладине”). Надзорни одбор: пред- седник Богдан Билбија (лектор „Борбе”), секретар Драгомир Ћерамилац (главни уредник „њиве”), члан Павле Павловић (Централни одбор Син- диката). Заменици члано- ва Надзорног одбора: Гој­ ко Бановић (уредник „Политике”), Ђиво Вишић (уредник Танјуга), Иванка Беше­ вић (сарадник „20. октобра”). Суд части: председник Бранко Дра­ шковић (главни уредник „Политике”), се- кретарДејанЛапчевић(уредник„Борбе”). Чланови Милан Слани (главни уредник „рада”), Првослав Васиљевић (директор радио-Београда), Богдан Пешић (уред- ник „Борбе”). Заменици: Драгутин Шола­ јић (главни уредник „20. октобра”), Нико­ ла Керн (уредник „Политике”). Од 27 чланова органа Треће скуп- штине у састав органа наредних скуп- штина је изабрано двадесет, или више од две трећине. Тако је најуже руковод- ство изабрано на Четвртој скупштини ис- то – председник (Михаило С. Петровић), први потпредседник (Миодраг Авра- мовић) и секретар (дојчило Митровић), исти је председник Суда части (Бранко драшковић), као и председник (Богдан Билбија) и секретар надзорног одбора (драгомир Ћерамилац), исти су члано- ви Управе (Александар шокорац, Мило- рад гајић), два су иста члана Суда части (Милан Слани, Богдан Пешић), један је исти члан надзорног одбора (Павле Па- вловић), исти је један заменик члана надзорног одбора (Ђиво Вишић), један члан претходне Управе изабран је у Суд части (Првослав Васиљевић), један члан Управе изабран је за заменика члана но- ве Управе (Милорад Милошевић), а је- дан заменик члана Суда части је изабран у Суд части (дејан Лапчевић), један заме- ник члана надзорног одбора је изабран у Управу (роксанда његуш), док ће неко- лицина бити на следећим скупштинама бирана у нове органе (Живан Митровић, Марко Перић, гојко Бановић), а један и за председника (најдан Пашић). То је омогућило миран рад Удружења, без већих потреса, тим више што су они чланови који су се изјашњавали за Ста- љина и резолуцију иБ хапшени и упући- вани на издржавање казне на голи оток, па су аутоматски брисани из евиденције Удружења, јер, просто, више нису били у новинарству. Сужњи и борци У 1949. години је сачињен преглед но- винара београдских редакција са пода- цима где су били и шта су радили за вре- ме окупације. из прегледа се види да је евгеније Жуков био у логору дахау. Милутин Чо- лић је био у концлогору у норвешкој. гој- ко Бановић је од јула 1943. у нОБ, али је, заробљен, од јануара 1944. године био у логору у Аустрији. никола Ставридис је 1941. интерниран од Бугара, потом одве- ден у логор у немачкој. Андрија Парто- нић је од 1943. у логору у немачкој. Живко Милић Александар Ацковић Живко Билбија Раде М. Алексић Злоречки

103Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. никола Лекић је ухваћен као парти- зан и одведен у логор у Албанији, али је од јануара 1944. опет у партизанима. Ја- ков Леви је био у интернацији у италији, а од 1944. године је у нОБ. Љубомир Жу- нић је био у затвору у Лесковцу и Аран- ђеловцу, затим је живео у Врању, а по- том, интерниран од Бугара, побегао и ступио у нОБ. Михаило Лалић је до јула 1942. године био у нОБ, када је заробљен и интерниран у Солун у логор нeмачких заробљеника, одакле је побегао у ослобо- дилачку војску грчке „Eлас”. Богдан Пе- шић је био у заробљеништву у италији, а по њеној капитулацији је био политички комесар одреда „гарибалди”. Војислав Јовановић, заробљен у нОБ, касније интерниран у немачку. гавро Алт- ман је у нОБ од 1941, али је касније допао логора. шека Алмули била у интернаци- ји у италији, потом у емиграцији. Влади- мир Алексић у затвору на Цетињу, а потом у интернацији у Албанији. Марко Кава- ја интерниран у италију, Албанију и не- мачку. Александар Ацковић је после 1943. интерниран у немачку. Слободан глумац 1943. ухапшен и био у логору на Бањици, а потом интерниран у Аустрију. У немачком заробљеништву су још били радомир Вујовић, Мирослав Вито- ровић, Стеван гец Вујовић, радосав Лу- кић, ратомир Миликић, Миодраг ни- колајевић, душан Тимотијевић, Стеван Марјановић, Милорад Станојевић, Мило- рад драгутиновић, драгомир Лазин, Жи- ван Митровић, Миша Сретеновић, Лав го- рович Захаров... Војислав Ђукић је био у заробљени- штву у италији. Судбину заробљеника су још, између осталих, искусили драгољуб Катић, Алек- сандар Мишић, иван Седлачек, душан Арежина, Ђорђе Витез, Красоје давидо- вић, Сима Караоглановић,6 Сретен Кари- мановић, Анте Ковач и Чедомил Митри- новић (који је због болести почетком 1942, био отпуштен, и био је повезан са групом илегалаца)... У нОБ су од 1941. године били Влади- мир дедијер, Воја Терић, Антоније иса- ковић, Мита Миљковић, душан Костић, Живорад Михаиловић, Бранко Богуно- вић, Младен Ољача, Здравко Печар, Мило Поповић, Тодор Поповски, Живко Билби- ја, Божидар Кићовић, Станка Веселинов, Љубица Јанчић, рашида Поповић, Јован- ка Солдатовић, Зденка шегвић, ненад Ставјел, нусрет Сеферовић. Аница Кабиљо је до 1942. сарађивала, а потом отишла у нОБ. растко гузина је као скојевац у нОБ од 15. јуна 1942. годи- не. исте године су ступили у нОБ Франце Врег, Вјекослав Прпић и Сима Тесла. Од 1943. године су у редовима нОБ Велизар Савић, Бошко Станковски, Златко глик, Александар Марковић, Живко Ми- лић, Владимир Колар, Слободан Вујица, Светозар глигорић, Милош Величковић, Фахрија Јовановић, никола Ђорђевић, ра- дослав Бајагић, Федор Станић, Крста не- надић, раде М. Алексић-Злоречки... Током 1944. године у нОБ су ступили Благоје Лазић и Јован раичевић (од мар- та), никола Капетановић (од јуна), Ана- није Лековић (од јула), Александар Ви- дојковић, Владимир Вуксан и драгољуб годић (од августа), реља Атанасијевић, Александар Баљковић, Бранко Васиље- вић, Мирослав Митровић, ранисав Лаза- ревић, драган Марковић, Слободан Об- радовић и Петар Стевчић (од септембра), Миливоје Марковић (од 1. октобра), дра- гослав илић (од 20. октобра), драгољуб голубовић, Стјепан Вукушић и Милан Миљковић (од октобра), Велимир Буди- мир и Лазар Мартиновић (од новембра), Младен гавриловић (од децембра). Стојиљко Стојиљковић се склонио, ра- дећи приватно као повртарски радник, а 6 Умро 1982. Томан Брајовић Светозар Глигорић Лав Захаров Сима Караоглановић Душан Костић Александар Марковић

104 Миле недељковић од 1944. године је прешао на слободну те- риторију Сокобање. Борци су били нико- ла Виторовић, Смиља Вукићевић, Влада Митровић и Јован шћекић. илегално су радили за нОП душан Поповић и Младен Петринић, док је ни- кола Крсмановић од краја 1943. године био позадински радник. Томан Брајовић, касније главни уред- ник „инвалидског листа”, од 1941 до сеп- тембра 1943 године је провео у Јагодини у Заводу за глувонеме. Од августа 1943. до септембра 1944. године у Прокупљу. Во- ђен као наставник одељења за дефект- ну децу које је тамо у ствари формално постојало, а од септембра 1944. године је ступио у нОВ. ПеТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 10. марта 1950) Пета редовна скупштина Удружења наставила је антиинформбировску бор- бу, а за председника је, пошто је вишего- дишњи председник Михаило С. Петровић преминуо, изабран Миодраг Аврамовић, у претходна два мандата први потпред- седник, што је био и природни наставак и израз истог опредељења рада Удружења. између две скупштине је у новом Са- ду основана Секција УнС за Војводину, а у Приштини, средином новембра 1949. године Секција УнС за Косовско-мето- хијску област. Како је оцењено, ове сек- ције биће помоћни органи Удружења у раду на помагању локалне штампе и ма- њинске штампе у покрајини Војводини и области Косова и Метохије.7 V РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА Београд, 10. марта 1950 – 25. фебруара 1951. Председник Миодраг Аврамовић (главни уредник „гласа”), секретар Никола Крсмановић, бла- гајник Бранко Петровић, чланови: Љубо­ мир Стојовић („Политика”), Раде Вујовић („Борба”), Божидар Раденковић (Танјуг), Никола Керн („Политика”), Олга Чолић 7 Билтен Удружења новинара Србије, бр. 1, Бео- град, 15. јануара 1949. (радио Београд), Блаженка Мимица („Жена данас”), Милош Мимица („рад”), Мирко Калезић („народна армија”), Бранко Богуно­ вић („Омладина”), Душан Дозет („народна армија”) – Јован Вујошевић (главни уредник „народне арми- је”– кооптиран 30. септем- бра 1950. на место душана дозета). Финансијска контрола (Надзорни од- бор): председник Јован Шћекић (радио Бе- оград). Суд части: председник Васко Ратко­ вић (Танјуг), секретар Ранко Лозо (радио Београд), члан Драгутин Шолајић (глав- ни уредник „20. октобра”). Занимљиво је да је ова скупштина под тачком „разно”, која је била последња или 13. на дневном реду, усвојила измене и допуне Правила, које је образложио се- кретар Удружења дојчило Митровић, ис- тичући да су измене нужне ради усагла- шавања са Правилима Савеза новинара Југославије. Оживљен рад Секције за Космет У Приштини је 10. октобра 1950. годи- не одржана Пета редовна годишња скуп- штина Секције новинара нр Србије за Ко- сово и Метохију, која је, како се наводи у извештају о раду, од новембра 1949. годи- не па до сада била у расформирању. на такво стање је највише утицало то што се број чланова из дана у дан смањивао, пр- во јер су многи напустили новинарско за- нимање, друго што је неколико чланова одсутно због похађања новинарске шко- ле при ЦК КП Србије, и треће што су неки као присталице резолуције иБ одстрање- ни. Уз то су председник и секретар Секци- је премештени на нове дужности, тако да је од старе управе остао само благајник. Сада је рад оживљен. на састанку ко- јем су присуствовала 22 новинара је иза- бран нови управни одбор, за председни- ка је изабран Аслан Фазлија, одговорни уредник „рилиндје” (који се новинар- ством бави „још од 1947. године”), за се- кретара Милован Ђорђевић (који се но- винарством бави „још од 1948. године као стални дописник Јединства, сада по- моћник директора радио Приштине”), а Миодраг Жико Аврамовић

105Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. благајник је и даље остала даница Мић- ковић (иначе једина на састанку која је члан Удружења новинара). нова управа је доставила списак од девет чланова Удружења који се и даље баве новинарством: Хаки Хоџа, Ђета Ље- ка, Мустафа шаља („рилиндја”), Милу- тин Богићевић, даница Мићковић, Зо- ран Стаменковић („Јединство”), Трифун Мићковић (радио Приштина), Јосиф Ле- ви (дописник „Борбе”) и Милан Ангелски (дописник листа „За победу”). на крају се додаје и податак да на Космету има још 27 новинара који нису учлањени у Удру- жење, па се траже приступнице за њих.8 Оснивање тематских секција Врло предузимљиви председник Ми- одраг Аврамовић је иницирао оснивање секција новинара по тематској сродности. Тако су у Београду 23. децембра 1950. го- дине основане Секција новинара унутра- шње-политичких рубрика, 24. децембра Секција новинара привредних рубрика, 26. децембра Секција новинара културних ру- брика. Све три секције су основане у сали „Политике”, а окупљале су новинаре десе- так београдских листова („Политика”, „Бор- ба”, „рад”, „20. октобар”, „Студент”, „Омлади- на”, „Просветни преглед”, „народна армија”, „Млади борац”, „Културни живот”). шеСТА РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА (Београд, 25. фебруара 1951) Почетком 1951. године новинарску организацију су очекивали велики иза- зови, од којих је, на плану организовања, најбитнији струковни прелазак у члан- ство Савеза синдиката Југославије, што је изазвало више недоумица око самог ста- туса новинара и права запослених у но- винско-издавачким и радијским кућама, јер сви запослени у њима, једноставно, нису новинари, нити им је новинарство основно занимање и извор прихода, а, са друге стране, њиховим разликовањем и статусним раздвајањем ствара се синди- кална неједнакост међу запосленима у 8 Архива УнС, Записници седница Управног од- бора 1950–1954, рад Председништва 1950, писмо Уд- ружењу новинара нр Србије, Приштина, 16. децем- бра 1950. истом колективу, чиме се руши основно начело синдикалног организовања, бор- бене узајамности и класне солидарности. У складу са инкорпорирањем Савеза но- винара Југославије у Савез синдиката Ју- гославије, Удружење новинара Србије се реорганизовало тако што је у Београду и унутрашњости основана 31 синдикал- на подружница новинара, и то у Београ- ду 20, у нишу једна, док су синдикалне групе новинара у Крагујевцу и Титовом Ужицу укључене у синдикалну подру- жницу при секретаријату Удружења у Бе- ограду. десет осталих подружница су на територији повереништава за АП Војво- дину и АО Косово и Метохију, и то у Вој- водини осам и у Приштини две.9 друго, услед врло тешког економско- политичког стања у земљи, новинари су водили свакодневну битку за његово пре- вазилажење, како на спољнополитичком плану, сузбијањем жестоке антијугосло- венске кампање информбироа, тако и на унутрашњем плану, откривањем и жиго- сањем унутрашњих непријатеља, па и у сопственим редовима (малограђаншти- на, саботаже, информбировштина и сл.). Удружење је разматрало могућности унапређења обласне штампе, поједини чланови Управе су задужени за праћење мањинске штампе, како би се сагледао најпогоднији начин њеног побољшања. Уз то је и само Удружење било у оску- дици (дуговало је 400.000 динара, услед чега, како наводи председник Удруже- ња Стојиљко Стојиљковић у реферату на Седмој редовној годишњој скупштини, одржаној 13. априла у Београду, „Управа је стављена у неугодан положај да изађе пред Арбитражни суд, и да председник Арбитражног суда нашем председни- ку говори о потреби да се правне обаве- зе морају извршавати и у социјалистич- кој Југославији”.10 Због тога је Удружење морало да направи план за побољшање свог материјалног положаја, па је од Са- веза удружења новинара затражено да се Удружењу врати издавачко предузеће. По одлуци Пленума Управног одбора Савеза новинара Југославије, одржаног 29. јула, Удружење новинара Србије је преузело 9 н.(икола) К.(рсмановић), Делатност Удружења новинара Србије, „наша штампа”, год. I, бр. 1, Београд, 1. август 1951, 4. 10 Архива УнС, Записник скупштине, 1952, рефе- рат председника Стојиљка Стојиљковића на Седмој редовној годишњој скупштини, 13. априла 1952.

106 Миле недељковић своје некадашње новинско и издавачко предузеће, а сва обртна средстава затече- на на дан 30. јуна 1951. године подељена су попола између СнЈ и УнС. Предузеће је враћено са свим основнним средствима, инвентаром, канцеларијским материја- лом, возним парком и новооснованим егализационим фондом, тако да се убрзо осетила благодет његовог повратка. У другој половини 1951. године је обја- вљена књига Михаила С. Петровића „Оглед из историје штампе”, збирка докумената „рапалски уговор” Војислава М. Јованови- ћа, „да ли знате енглески?” Александра Ви- даковића и две књиге хумористичке би- блиотеке. Удружење је организовало за београд- ске редакције курсеве енглеског и фран- цуског језика за новинаре. Јавило се 70 полазника (ниједан из дневних листова), али се временом њихов број преполовио. Укупно у Београду и у унутрашњости је организован 21 курс енглеског, францу- ског, италијанског и бугарског језика, ко- је је похађало 196 новинара. Посвећена је пажња и образовању но- винара. из петнаест редакција је 168 но- винара уписано на факултете, али редов- но даје испите само њих 107. VI РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА Београд, 25. фебруара 1951 – 13. априла 1952. Председник Стојиљко Стојиљковић (уредник „Политике”). Управни одбор: I пот- председник Ласло Рехак (главни уредник „Magyar Szo”),IIпотпредседникРаде Вујовић (уредник „Борбе”), секретар Милорад Ми­ лошевић (главни уредник „Задруге”), благајник Мио­ драг Николајевић (уред- ник „20. октобра”). Чланови: Мирко Калезић (главни уредник „народне арми- је”), Бранко Васиљевић (сарадник Тан- југа), Никола Крсмановић (уредник „Ју- гославије”), Љубомир Стојовић (уредник „Политике”), Бранко Богуновић (глав- ни уредник „Омладине”), Аслан Фазли­ ја (главни уредник „Rilindjе”). Заменици: Градимир Маринковић („Борба”), Ђор­ ђе Бузгановић (радио Београд), Бранко Шкрињар (главни уредник информатив- ног програма радио Београда). Финансијска контрола (Надзорни од- бор): председник Добросав Кузмић (уред- ник „Политике”), Анте Ковач („глас”), чланови: Јован Шћекић (радио Београд). Заменици: Гојко Бановић (уредник „По- литике”), Смиља Кораћ („Задруга”). Судчасти:председникДушанБлагоје­ вић („Борба”), секретар Ранко Лозо (радио Београд). Чланови Милан Слани (главни уредник „рада”), Драгутин Шолајић (глав- ни уредник „20. октобра”), Данило Вуко­ вић („Борба”). Заменици: Руди Штајдухар (Танјуг), Ђорђе Богојевић („Борба”). Задаци штампе Педесетих година се у штампи очи- тује ангажовано новинарство, у чијим су основама лењински принципи штампе, што се најбоље види у првом броју „наше штампе”, који у врховима прве три стране преко свих стубаца доноси наслове у ко- јима се понавља обавезујућа реч задаци (подв. М.н.): „Задаци пред којима стоји наша организација после конгреса у Ма- рибору” (страна 1), предавање председ- ника Српске академије наука Александра Белића под насловом „О данашњим зада­ цима књижевног језика”, (страна 2), пре- давање председника Савета за екстратив- ну индустрију и заменика председника Привредног савета Светозара Вукмано- вића Темпа одржано у привредној сек- цији УнС под насловом „нови привред- ни систем и задаци радничких савета и управних одбора, (страна 3).11 Председник Удружења новинара Ср- бије Стојиљко Стојиљковић је у уводнику „наше штампе” писао: „Савезна и управе неких републичких удружења после кон- греса у Марибору и два пленума у Бео- граду учиниле су доста за активирање и усмеравање рада наших новинарских ор- ганизација: секција и подружница. Али се још није у активности достигао онај степен који наша организација треба да има по своме карактеру и по задацима који се постављају нама новинарима.”12 11 „наша штампа”, год. I, бр. 1, Београд, 1. август 1951, 1–3. 12 St.(ojiljko) Stojiljković, Mi i naša novinarska orga- nizacija, „Naša štampa”, god. I, br. 2, Beograd, 30. oktobar 1951, 1. Стојиљко Стојиљковић

107Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. То истицање задатака се наставља и даље и прелази у манир: „наши нови зада­ ци” (поводом припремања нацрта Устав- ног закона о највишим органима власти), „Актуелни задаци пред нашом штампом” (уводник, са семинара за новина одржа- ног у Београду),13 „О неким задацима и проблемима дечје штампе”14 и др. Повереништво новинара за АП Војводину У новом Саду је 18. маја 1951. године одржана Оснивачка скупштина Повере- ништва новинара за АП Војводину. Пове- реништво је наставило де- латност дотадашње Секције УнС за Војводину. За пред- седника је изабран Ласло рехак („Magyar Szo”), за се- кретара Војислав Коларов („Слободна Војводина”), а за благајника Јожеф Колин („Magyar Szo”). Популар- ни Јошка Колин је био тако омиљен и изврсан благај- ник да је на то место биран још око две деценије, јер „приликом конституисања, кад дође ред на избор благајника, сви углас, као по до- говору, узвикну: Па, нашег Јошку!”15 Повереништво и редакције су се ба- вили „потребом борбе за стварање ли- ка новинара као политичко-друштвеног радника” и борбом „против ситнобуржоа- ских наноса, који нису мимоишли ни но- винаре у Војводини”, затим „рашчишћа- вањем неких појава информбировштине и шовинизма” (Бранко дадић), борбом против малограђанштине, која је овде комбинована са шовинизмом, као и про- тив аморалности (Ласло рехак). на Првој годишњој скупштини, одр- жаној 11. априла 1952. године у новом Са- ду,16 изабран је Управни одбор у саставу: председник Петар Станков („Слобод- на Војводина”), секретар Иштван Не­ 13 „наша штампа”, год. II, бр. 5, Београд, фебру- ар 1952, 1. 14 „наша штампа”, год. II, бр. 7, Београд, мај–ју- ни 1952, 1, 3. 15 Đ.(orđe),Beljanski,Večitiblagajnik,„Našaštampa”, god. XV, br. 136 (jubilarni), Beograd, oktobar 1965, 19. 16 Архива УнС, Записници седница Управног од- бора 1950–1954, записник годишње скупштине По- вереништва новинара за АП Војводину, 11. априла 1952. мет (радио нови Сад), благајник Јожеф Колин (Het nap), чланови Ласло Рехак („Magyar Szo”), Бранко Дадић (радио но- ви Сад), Ласло Гириз (Завод за уџбени- ке АП Војводине) и Ђорђе Бељански (до- писник „Политике”). Овај управни одбор (чији су секретари још били Шандор Бог­ данфи и Ласло Гириз), радио је до скуп- штине 1955. године. надзорни одбор: Јан грња немет (ра- дио нови Сад), Јован Виловац („Слобод- на Војводина”) и Виктор Финк („Слобод- на Војводина”). А за годишњу скупштину Удруже- ња новинара Србије су изабрани делега- ти, који пропорционално заступају све ре- дакције: Мита дивјак, Адам Тибор, Милета Павловић, Сеја Зрнић, иштван не- мет, Петар Станков, Виктор Финк, Чеда Михајловић, душан Попов, Бојана Бе- љански, Ђорђе Бељански, ЈосипКолин,енверМулаху- сић, Велизар Зечевић, Ани- ца Кабиљо, Периша Вуко- тић, Андраш Ковач, Петер Тел, Милан ерцеган, Лазар Марковић, Марија Хорњак- Пушкаш, Само Склабински, Јанош Ковач и другови радисављевић и Буник (?). на скупштини 1953. године Повере- ништво је преименовано у Веће новина- ра Војводине. Повереништво новинара за АКМО Оснивачка скупштина Поверени- штва новинара за Аутономну косовско- метохијску област (АКМО) одржана је у Приштини 14. марта 1951. године, чиме је дотадашња Секција реорганизована у Повереништво. несупео покушај органи- зовања новинара у Аутономној косовско- метохијској области је учињен 1946. годи- не оснивањем секције, која је формално образована 1948. године, али је њен рад оживљен на скупштини одржаној 10. ок- тобра 1950. године. Скупштина Повереништва је указала на слаб квалитет листова и емисија, на то да „Rilindja” више представља директиву нижим органима власти него што оба- вештава народ о збивањима (Ђето Лека), да су новинарски кадрови неизграђени и Велизар Зечевић Јожеф Колин

108 Миле недељковић слабо обучени (есад Мекули), да управа Секције није водила бригу о оспособља- вању кадрова (Милутин Богићевић) и да треба развијати дописничку мрежу (да- ница Мићковић). Тајнимгласањемскупштинајеизабра- ла Управни одбор у који су ушли: Мустафа Шаља (председник), Трифун Мићковић (секретар), Брана Караџић (благајник) и чланови Аслан Фазлија и Хаки Хоџа, а за заменике су предложени Скендер Ђина­ ли и Пера Вуковић. У финансијску контролу су изабрани Рагип Махмути, Даница Мићковић и Џафер Беголи. 17 Почетком маја градски народни од- бор Приштине је доделио просторије за клуб новинара, у којем нема никаквог ин- вентара, осим једног радиоапарата који је даровала „Rilindja”, па се Повереништво обратило Удружењу новинара Србије за опрему или средства за уређење клуба.18 Борба за новинарске зараде Удружење новинара Србије је значај- ну пажњу посветило доношењу Уредбе о платама односно зарадама новинара. По предлогу Удружења, за први пројекат те уредбе биле су предвиђене четири кате- горије новинара. Прва категорија, иначе најмалоброј- нија, којој припадају висококвалифико- вани новинари и највиши руководећи ка- дар у редакцијама, имала би плату 16.000 динара. друга категорија, у којој је руководе- ћи кадар у редакцијама, имала би плату од 10.000 динара. Трећа категорија, у којој су новина- ри оспособљени за самосталан рад, има- ла би плату од 8.000 динара. Четвртој категорији припадају нови- нари почетници и новинари са радним стажом краћим од три године, а њихова основна плата би била 6.000 динара. Међутим, на првом састанку у Ко- митету за законодавство Владе ФнрЈ овај предлог је, на инсистирање др николе Ба- лога, одбијен. и други предлог, који је био унеколико измењен у односу на претход- ни, такође је одбијен у Комитету за зако- 17 исто, записник Оснивачке скупштине Пове- реништва новинара за АКМО, 14. марта 1951. 18 исто, писмо Удружењу новинара нр Србије, Приштина, бр. 2, 9. маја 1951. нодавство, опет на интервенцију др Ба- лога. и том приликом се десило нешто неуобичајено: новинари су, незадовољни – напустили састанак. излаз је нађен у обраћању Ђури Сала- ју, председнику Савеза синдиката Југосла- вије, који је уједно био и члан Комитета за законодавство. Захваљујући томе, усво- јена је Уредба по којој се одређивање та- рифних ставова препушта самим редак- цијама, што треба да потврди републичко удружење новинара, односно Савез нови- нара Југославије. То ће, по оцени председ- ника Удружења Стојиљка Стојиљковића, „бити прилично компликован посао, јер треба рачунати са партикуларистичким тенденцијама”.19 но, у сваком случају, из- борена је повољност за награђивање но- винара и отворена самосталнија могућ- ност за вредновање њиховог одговорног и мукотрпног рада. Један од послова који је требало оба- вити јесте разграничење ко се може сма- трати новинаром и који су новинарски послови, што је подразумевало да се оба- ви ревизија чланства у новинарској ор- ганизацији. По Уредби о расподели фон- да плата у новинарским и издавачким предузећима и о радним односима нови- нара, донетој 15. априла 1952. године, по члану 2, као новинари се сматрају: уред- ници, сарадници, лектори-уредници, тех- нички уредници, сликари-илустратори, сликари-карикатуристи, стенографи-но- винари и фоторепортери-сарадници, а као помоћно стручно новинарско особље сматрају се: коректори, лектори, редакто- ри, преводиоци, технички сарадници, фо- торепортери, цртачи и стенографи.20 Таворење стручних секција Упоредо са синдикалним реорганизо- вањем, Управа је реорганизовала и струч- не секције при Удружењу, којих је било седам (Секција спољнополитичких но- винара, Секција новинара који раде на унутрашњополитичким рубрикама, Сек- ција новинара привредних рубрика, Сек- 19 исто, записник годишње скупштине Повере- ништва новинара за АП Војводину, 11. априла 1952, дискусија Стојиљка Стојиљковића. 20 Аноним, Уредба о расподели фонда плата у но- винарским и издавачким предузећима и о радним од- носима новинара, „наша штампа”, бр. 6, март–април 1952, 1.

109Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ција новинара културних рубрика, Секци- ја спортских новинара, Секција лектора и коректора и Секција фоторепортера.). Сек- ција новинара привредних рубрика је ор- ганизовала два предавања, која су била ве- ома посећена, и којима су присуствовали и новинари из других република. Предава- чи су били високи руководиоци Светозар Вукмановић Темпо, министар-председ- ник Савета за енергетику и екстрактивну индустрију, о новом привредном систему и задацима радничких савета и управ- них одбора, и Мијалко Тодоровић, мини- стар-председник Савета за пољопривреду и шумарство, о задругарству и сељачким радним задругама.21 но, гледано у целини, рад ових сек- ција није био много плодан, углавном се сводио на предавања, док су остале фор- ме (семинари, дискусиони састанци и др.) биле занемарене, што се објашњава- ло незаинтересованошћу чланова. Успех усмених новина највише успеха је Удружење имало у организовању усмених новина. У Бео- граду су 11. фебруара 1951. године одр- жане прве послератне усмене новине на Коларчевом народном универзитету, на којима су учествовали новинар Ми- ле Станковић, глумац де- јан дубајић, књижевник Александар Вучо, профе- сор Универзитета др Ми- лан Бартош и инж. Мики- ца Арсенијевић.22 Укупно су четворе усмене новине приређене на Коларчевом народном универзитету, троје у домовима Арми- је у Београду и Земуну и по једне у Крагујевцу, ни- шу, новом Саду и Сремској Митровици. Секција спортских новинара је приреди- ла усмене новине у Београду, а спортске филмске новине приређене су у новом Саду, Чачку и Земуну.23 21 н.(икола) К.(рсмановић), Делатност Удружења новинара Народне Републике Србије, „наша штампа”, бр. 1, 1. август 1951, 4. 22 Архива УнС, Општа архива, 1921–1981, рези- ме, 45. 23 Архива УнС, Општа архива, 1921–1981, резиме, 45; н.(икола) К.(рсмановић), Делатност Удружења новинара Народне Републике Србије, „наша штампа”, бр. 1, 1. август 1951, 4. између две скупштине је организова- но 28 усмених новина, које су биле изван- редно топло примљене у Београду, Крагу- јевцу, новом Саду, Сремској Митровици, Земуну, шиду, Панчеву, Крушевцу, Врњач- кој Бањи, Трстенику, као и у Скопљу. У шиду су 29. октобра 1951. године приређене дво- је усмене новине, једне за омладину и ђаке, а друге за грађанство и сељаке околи- не шида. Учествовали су но- винар Слободан нешовић, књижевник Бранко Ћопић, спортски уредник „Полити- ке” Љубомир Вукадиновић, члан драме радио Београда драгутин добричанин (по- пуларни Чика Прока), кари- катуриста Милорад Ћирић, опуномоћени министар др Милан Бартош и никола Капетановић, главни уредник редакције публикација у дирекцији за ин- формације. Записано је да је више од хиљаду мла- дих са великим занимањем пратило изла- гања говорника и сваког понаособ награ- ђивало дугим аплаузима.24 Повратак стрипа Одбацивањем чврсте доктрине жда- новизма и у култури уских погледа ти- мофејевштине, српско новинарство је полако лабавило стаљинистичке стеге у друштву, па и у сопственој пракси. Тако су се 1951. године поново појавили по- пуларни стрипови, раније окарактериса- ни као средство за отупљивање радног и борбеног морала трудбеничких маса. настао крајем XIX века у Америци, тачније 5. маја 1895. године, када је цртач и карикатуриста Фелтон Ауколт објавио свог стрипованог јунака, тзв. Жутог дера- на (The Yellow Kid), стрип је неповратно закорачио на ступце штампе и већ два- десетих година XX века доживео процват широм света. између два светска су би- ли врло популарни стрипови о Тарзану, Принцу Валијанту, Флашу гордону, Попа- ју, Мики Маусу... „Политика” упознаје чи- таоце на својим странама са стрипом 21. 24 Аноним, Успеле усмене новине београдских новинара у Шиду, „наша штампа”, бр. 2, 30. октобар 1951, 6. На удару политике: сатиричар Бранко Ћопић Миле Станковић

110 Миле недељковић октобра 1934. године, а њен цртач Ђорђе Лобачев следеће године стрипује роман „Хајдук Станко” Јанка Веселиновића.25 После другог светског рата, стрип, ко- ји је због порекла (Жути деран) повези- ван са тзв- жутом штампом,26 која је на- зивана петпарачком, булеварском или револверашком, био је уз нас проскрибо- ван. ногу је повукла београдска „Омлади- на”, званични орган народне омладине Југославије, објављујући стрип о робину Худу, појавили су се потом некада омиље- ни јунаци Мики Маус, Паја Патак, Попај... Пример „Омладине” је охрабрио предузи- мљиве приватне издаваче, па се тако по- јавио „Стрип” Боривоја Б. Поповића са три стрип-романа: „Тарзан”, „Буфало Бил” и „Мандрак”,27 а као усамљени занесењак и стваралац стрипова деловао је и популар- ни Жика Стрип,28 чији су неки уникатни, 25 Жика Богдановић, Историја стрипа, „Поли- тика”, Београд, субота, 27. октобар 1983. 26 v. „Žuta štampa”, Leksikon novinarstva, Beograd, 1979, 366. 27 никола Крсмановић, О стрипу, „наша штам- па”, год. I, бр. 2, 30. октобар 1951, 5. 28 Брансилав В. недељковић, Живорад Тодоро- вић Жика Стрип – Жак Себастијан (1925–1969), го- дишњак бр. 5 Удружења грађана „Баштина и бу- дућност – АрАнЂеЛОВАЦ 1859”, Велика госпојина, Аранђеловац 2006, 36–38. тушем цртани стрипови, кришом кружи- ли из руке у руку. Стрип је полако, и прећутно, без бучне најаве, освајао место под сунцем. У „По- литикином забавнику” су излазили радо читани стрипови о доживљајима Мики- ја и шиље, Паје, његових сестрића и Пате, шанг-Лина, Снежане и Мазе... Поклоници стрипова су их исецали из новина и кори- чили као књигу. ипак, друштвеним душе- брижницима, који су ревносно следили пропагандну логику политичке чистоте, стрип је и даље био трн у оку, важећи као опасно средство за одвођење омладине и радних људи од животне праксе, попу- штање малограђанским навикама и ла- бављење револуционарне борбе. Тужан крај Милице Јаковљевић–Мирјам У неравноправној утакмици са млади- ма,29 популарна новинарка и списатељи- ца, аутор више романа, међу којима и врло читаног „рањеног орла”, безуспешно је по- 29 V. Mile Nedeljković, Ranjeni orao naše štampe, Press, br. 1.100, Beograd, nedelja, 18. januar 2009, Pre- ssmagazin, 115, 20–21. Богдан Ђ. Поповић разгледа свој „Забавник”

111Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. кушала да непосредно после другог свет- ског рата поново једе новинарски хлеб. Ме- ђутим, изнуреност под окупацијом, коју је достојанствено пребродила, и поодмакле године су учиниле своје. А када се, несум- њиво у великој оскудици и невољи, пред смрт, обратила 1951. године Удружењу но- винара Србије ради регулисања пензије, добила је здушну подршку колега. Али, по свему судећи, то није било довољно. Уочи априлског слома Краљевине Ју- гославије 1941. године, Удружење новина- ра Србије је имало 264 члана. Организаци- ја није била тако бројна, безмало сви су се међусобно знали, али је била врло јака и добро организована. За разлику од савре- меног састава, у којој превагу носе припад- нице лепшег пола, у Удружењу је пре дру- гог светског рата било само дванаест жена. рат је, гледано у целини, преполовио чланство Удружења. ништа боље нису про- шле ни његове чланице. Три нису дочека- ле ослобођење, једна је осуђена на робију због сарадње са окупатором, три су преста- ле да се баве новинарством, а само их је пет обновило чланство 1945. године. новинарством као главним занима- њемнаставилесу1945.годинедасебавеса- мо њих пет – сараднице „Политике” радми- ла Бунушевац-дединац и нада дорошки, сарадница „Времена” радмила Тодоровић, која је у родном нишу наставила новинар- ски посао, деса глишић, легендарни ка- рикатуриста „Јежа”, и Милица Јаковљевић, популарна Мирјам, сарадница „недељних илустрација”, а по ослобођењу новинар бе- оградског вечерњег листа „глас”. Од њих пет, једна није могла да издр- жи превелики новинарски напор, који у та- дашњим условима („нема одмора док тра- је обнова”) није имао ограничене ни норму ни време. Била је то Милица Јаковљевић, најчитанија новинарка и списатељица из- међу два светска рата. Уосталом, она је би- ла и најстарија. навршавала је 1945. године шесту деценију и била старија од радмиле Тодоровић 11, радмиле Бунушевац 16, де- се глишић 25, а наде дорошки 30 година. Ова честита жена и, ван спора, вели- ки родољуб, преживела је две окупације и из обе изашла неокаљаног образа. Све то, наравно, није било лако и оставило је трага на њој. није јој било потребно по- зивање на рођеног брата Стевана. наиме, њен млађи брат Стеван Јаковљевић, про- слављени солунац и писац чувене „Срп- ске трилогије”, изабран за одборника Кра- гујевца на листи Комунистичке партије на првим изборима после Првог светског рата, касније универзитетски наставник Писмо Милице Јаковљевић–Мирјам

112 Миле недељковић (1922), познати биолог, члан Српске ака- демије наука (1937), био је после рата председник комисије за обнову Београд- ског универзитета (1945), народни посла- ник и члан Президијума Савезне народне скупштине. нису јој били потребни ни по- моћ ни заштита брата Стевана, у то време врло истакнуте, угледне и утицајне лич- ности у новој комунистичкој власти. Јер, она је имала своје достојанство и чиње- нице које су довољно говориле о њој. Уморна и стара. Под окупацијом, коју је провела на ивици сиромаштва и беде, Милица Јаковљевић је 1941. године одби- ла позив да сарађује у окупационим днев- ним листовима „ново време” и „Обнова”, под изговором да је уморна и стара. Међутим, 1945. године, упркос изну- рености и годинама, дакле још уморнија и старија, ипак је покушала да једе нови- нарски хлеб у „гласу”, који је после иле- галног ратног периода (од 1942), наставио излажење у ослобођеном Београду 7. но- вембра 1944, да би од 22. априла 1945. го- дине, кад рат још није био завршен, почео да излази као дневни лист. Тада су „Поли- тика” и „Борба” имале статус савезних гла- сила, а „глас” је био републички лист. ре- дакција се налазила у Влајковићевој 8, где је данас штампарија (у згради предратне „Правде” браће Сокић, којима је имовина конфискована). У прво време је главни уредник био новинарски вук душан дуда Тимотијевић и „глас” је важио за расадник младих ка- дрова, који ће убрзо постати најзапаже- нија пера српског новинарства. Кроз ову својеврсну школу новинарства прошли су првих поратних година, између оста- лих, Влатко Влатковић, Жика Кампере- лић, Живорад шиља Михаиловић, Ђор- ђе раденковић, душан Славковић, Мирко Милојковић, Љубиша Манојловић, игор Холотков, Милутин Чолић, драгољуб го- лубовић и касније друга запажена пера која ће се распоредити безмало у свим бе- оградским редакцијама. на жалост, Милица Јаковљевић је из- губила своју шестомесечну борбу да оста- не у новинарству 1945. године. По тада- шњим правилима Удружења, новинар који шест месеци буде незапослен – гу- би статус новинара. Она није успела да се одржи у „гласу”. Удружење је из чланства 1945. године избрисало 22 новинара. Међу њима је из- брисана и Мирјам. По окрутном слову Правила, бриса- на је из чланства Удружења 14. децембра 1945. године. да иронија буде већа, истога дана је одржана 12. седница Управе, на ко- јој је решено да новинари добију р–1 кар- тице, које су им омогућавале бољу исхра- ну, што у време поратних несташица, па и потхрањености, није било безначајно. Прикупљање потврда. Милица Јако- вљевић је, као у две преживљене окупа- ције, поново остала без средстава за жи- вот. Пред крај живота, свакако у великој оскудици и невољи, закуцала је на врата свога Удружења, на чију је адресу стигло ово њено, својеручно написано, писмо: „Почела сам новинарску каријеру 1. ју- на 1921. г. и радила непрекидно до 6. апри- ла 1941. г. у дневном листу новости (првих 5 година) и недељним илустрацијама (15 година). Мој лични рад почиње са учитељским позивом од 1906. до 1919. г. и са годинама новинарског рада навршила сам 33 годи- не службе 1941. и тиме стекла право на пуну пензију. Последња плата, коју сам уживала две године, била је 4.500 дин. За све време била сам члан Удруже- ња новинара. Молим Удружење новинара да ми из- да уверење о годинама мог новинарског рада од 1. јуна 1921. до 6. априла 1941 и о висини плате последње две године као но- винарског сарадника. Ово ми је потребно ради регулисања пензије. После Ослобођења била сам примље- на у Удружење новинара за шест месеци, с тим да се упослим. Ја сам била слаба, уморна од темпа рада без одсуства и пре- даха (држала сам рубрике: историјску, ет- нографску, дописивање са читаоцима, дру- штвени живот свију слојева, психолошке теме, филмску рубрику, позоришну кри- тику, приповетку и роман) да нисам могла више да радим и такмичим с младим да- нашњим новинарима. нису ми допуштале ни године (рођена сам 22. априла 1886. г.). Ако ми и време Окупације улази у го- дине за пензију, молим да ми се урачуна. Милица Ј. Јаковљевић Мирјам 31. III 1951. Београд.”30 30 Архива УнС, Општа архива, 1945–1954, Писмо Милице Јаковљевић–Мирјам, 31. март 1951.

113Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. допис је истог дана службено заведен у Удружењу новинара и прослеђен Коми- сији за пензије, која је врло брзо, након две седмице, доставила своје мишљење Управном одбору Удружења новинара нр Србије. Подршка Удружења. Чланови коми- сије су били предратни новинари Богдан Билбија и добросав Кузмић. Богдан Бил- бија је пре рата био хонорарни сарадник више листова и члан илегалне Комуни- стичке партије, а сада је био уредник пар- тијског дневног листа „Борба”. Као добар новинар, а осведочени партијски кадар, био је врло утицајан и поштован. Крајем 1951. године Удружење је прославило 80- годишњицу постојања и доделило три ју- биларне и једну специјалну награду. Спе- цијалну награду је добио стари новинар, високи државни и партијски функцио- нер Моша Пијаде, а добитник једне од ју- биларних награда је био Богдан Билбија. друге две су припале Пјеру Крижанићу, првом председнику Савеза новинара Ју- гославије (1945) и Владиславу Миленко- вићу, који је 1951. године био председник Удружења новинара Србије. добрица Кузмић је био новинар „По- литике” и уживао је посебно велики углед у чланству, јер је био најактивнија личност Удружења, што потврђује чиње- ница да је у раздобљу 1929–1938. године на скупштинама два пута биран за пот- председника (1929. и 1931), а четири пута за председника српске новинарске орга- низације (1933, 1934, 1936, 1937). За ње- говог председниковања је подигнут дом новинара Србије у Франкопановој (сада ресавској) улици бр. 28. Билбија и Кузмић су се, уз то, врло до- бро знали са госпођицом (сада другари- цом), својом колегиницом Милицом Ја- ковљевић, популарном Мирјам, и врло ажурно и ревносно су сачинили извештај комисије. извештај Управном одбору се чува у Архиви Удружења новинара Срби- је, а у њему стоји: „Милица Јаковљевић-Мирјам моли да јој се изда уверење о годинама прове- деним у новинарству и то од 1. јуна 1921. до 6. априла 1941, што значи за период од деветнаест година десет месеци и дваде- сет четири дана. навела је листове у ко- јима је радила: ‚новости’ и ‚недељне илу- страције’. Као доказ приложила је три новинарске легитимације: једну из 1923, једну из 1929. и једну из 1940. године. Молитељка је била члан Југословенског новинарског удружења – секција Београд (прим. ур.: тако се у том времену звала српска новинарска организација). ” У наставку текста, куцаног писаћом машином, подвучен је следећи став: „Комисија је нашла да горњи наво­ ди одговарају истини па зато сматра да се Милици Јаковљевић­Мирјам може издати тражено уверење да се бавила новинарством као главном професијом и у њему провела 19 година 10 месеци и 24 дана”, иза којег је напомена: „Услучајуданијеуплаћиваласвојудео за обавезно новинарско пензионо осигу- рање од априла 1939. до априла 1940. го- дине – Комисији није познато да ли ће јој пензиони завод ту последњу од наведених година признати или оспорити.” У погледу других тражења Милице Јаковљевић-Мирјам, Комисија врло бла- гонаклоно даје следеће одговоре: „што се тиче тражења да јој се, по мо- гућности, урачунају и ратне године (1941– 1945), молитељку Мирјам треба упутити да се уверење о раду у тим годинама доби- ја другим путем и од других установа, а не од Удружења новинара. Молитељка има право на признање тих година, као нови- нарских, у пензионе сврхе, али под услови- ма да се није огрешила за време окупаци- је о националну част, да није сарађивала у окупаторској и проокупаторској штампи итд., о чему издају уверења народни од- бори, судови и сличне установе. из молбе молитељкине види се да јој то није јасно, па је зато треба у то упутити.”31 Једна од три међу сто. на крају овог извештаја комисије, датираног 15. априла 1951. године, Билбија и Кузмић додају: „Молитељка Милица Јаковљевић- Мирјам има иначе, пре него што се одала новинарству, четрнаест година учитељске службе (од 1906. до 1919), која јој се ура- чунава у радни стаж за пензију, што за- једно са наведеним новинарским стажом износи укупно округло 34 године службе – довољно за стицање пензије. Сем тога је у 65–тој години живота, те и у том погле- ду испуњава услове за пензију.” разуме се, молитељки је Удружење од- мах издало уверење о признавању нови- 31 исто, Мишљење чланова Комисије за пензије Богдана Билбије и добросава Кузмића Управном одбору Удружења новинара нр Србије.

114 Миле недељковић нарског стажа (19 година 10 месеци и 24 дана) „у сврху регулисања пензије”, а пот- писалисугалевосекретарМилорадМило- шевић (који је непуна три месеца касније умро у својству генералног секретара „Бор- бе”) и десно председник Стојиљко Стојиљ- ковић, тада уредник „Политике”. и Мило- шевић и Стојиљковић су били предратни новинари и чланови Удружења, а на тзв. Оснивачкој скупштини Удружења новина- ра Србије 1945. године су изабрани у њего- ве органе. Стојиљковић за члана Управног одбора, где је био благајник, а Милошевић за члана надзорног одбора. Ова четири потписа (Билбија, Кузмић, Милошевић и Стојиљковић) била су до- вољно јемство за признавање новинарског стажа Милици Јаковљевић-Мирјам. нема података о даљем току њеног захтева за регулисање пензије. Али с об- зиром на то да је већ следеће године (22. децембра 1952) умрла усамљена и забора- вљена, може се претпоставити да је није добила или, бар, да је није дуго уживала. Када су свођени рачуни за два века српског новинарства (1791–1991), међу сто најзначајнијих новинара уврштене су само три жене – Мага Магазиновић, де- са глишић и Милица Јаковљевић-Мир- јам. То је, несумњиво, највеће признање за допринос професији и за место у њој. Утешно. Али, не без горчине. Прослава 70-годишњице Удружења Удружење је, свим тешкоћама у ра- ду упркос, приредило прославу 70-годи- шњице свог постојања. годишњица је тим значајнија што је ово удружење једна нај- старије професионалних организација ове врсте у свету, па се то, разумљиво, мо- же сматрати једном од најдрагоценијих чињеница наше културе и цивилизације. на жалост, како је истакнуто у извештају на Седмој редовној годишњој скупштини, Управа Удружења, због заузетости својих чланова, није била у могућности да про- слави прида шири карактер. Заправо, та прослава је спремљена у последњем тренутку, и на брзу руку. на седници Управног одбора, сазваној под хитно, одржаној 17. децембра 1951. годи- не, одлучено је да се обележи седам де- ценија од оснивања Удружења новинара Србије. Састанак је, у одсуству председ- ника и оба потпредседника, сазвао се- кретар Милорад Милошевић, који му је и председавао, а присутна су била само че- творица чланова Управног одбора (Мио- драг николајевић, Мирко Калезић, нико- ла Крсмановић и Бранко Богуновић), док је записник водио никола Ставридис.32 иако је било мишљења да се прослава од- ложи за фебруар следеће године, присут- ни су одлучили да се она, ипак, одржи. Свечана академија је била 24. де- цембра 1951. године на Ко- ларчевом народном уни- верзитету у Београду, у присуству бројних углед- ника и гостију из власти. реферат је поднео Стојиљ- ко Стојиљковић, председ- ник Удружења, који је дао сумарни преглед развитка штампе у нас (1791–1951), посебно њеног социјали- стичког тока (1871–1951), и рад Удружења од оснивања (1881–1951) до данас.33 Поводомпрославе70-годишњицеУнС, одлуком Управе награђени су јубиларним наградама Моша Пијаде, Пјер Крижанић, добросав Кузмић и Богдан Билбија, а деци тројице страдалих новинара, Алексе Мар- кишића, Јована Јоце Јовановића и Отона Крстановића, додељена је једнократна по- моћ по 15.000 динара.34 СедМА редОВнА гОдишњА СКуПшТИНА (Београд, 13. априла 1952) Седма редовна годишња скупштина УдружењановинараСрбијеодржанајеуне- дељу 13. априла 1952. године у Београду, а извештај о раду прочитао је секретар Удру- жења Милорад Милошевић. У извештају је истакнуто да су организовани семинари, усмене новине, курсеви страних језика и низ предавања на народним универзите- тима у Београду и у унутрашњости. Скупштина је држана у тренутку ка- да је у Лондону расправљано о Југосло- 32 Архива УнС, Записници са седница Управног одбора 1951–1953, записник седнице од 17. децем- бра 1951, 1–6. 33 Аноним, Прослава седамдесетогодишњице Удружења новинара Србије, „наша штампа”, бр. 3, децембар 1951, 1. 34 Аноним, Одлуке Управе Удружења новинара Србије, „наша штампа”, бр. 3, децембар 1951, 2. Моша Пијаде (слика са робије)

115Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. венској зони СТТ (Слободне Територије Трста), па је са повишеном температуром говорено о поновном придизању фаши- стичких тежњи у италији.35 Председништво Савеза новинара Ју- гославије је слало по једног свог члана на све годишње републичке скупштине и тако пратило њихов рад и обавештавало се о проблемима покренутим у дискуси- ји. Сумирајући прикупљени материјал, Председништво је, у тежњи за координа- цијом, указивало на извесна запажања, при чему је Седма годишња скупштина Удружења новинара Србије лоше оцење- на. Скупштини је у име СнЈ присуство- вао, и на њој дискутовао, душан Благо- јевић, председник Председништва СнЈ, што значи да је ова оцена његова: „годишња скупштина Удружења но- винара Србије заслужује нарочиту па- жњу. Она се уопште није бавила радом управе у прошлој години који је по сво- јим резултатима давао материјала да се о њему дискутује. Та је скупштина била најпосећенија од свих досадашњих по- сле рата. Међу чланством се о њој рани- је говорило, па су чак помињана и пита- ња која ће бити покренута и за која су се, то се на самој скупштини видело, извесни чланови унапред припремали и опреде- љивали. Међутим, то нису била никаква принципијелна питања, о којима би мо- рала да решава скупштина. Захваљујући створеној атмосфери која ни по чему ни- је скупштини давала демократски изглед, она је потпуно занемарила важна пита- ња која су морала бити расправљана, већ су централно место заузела она која су јој, из својих личних прохтева и расположе- ња, наметнули појединци. Конкретно, у питању је покренута дискусија о положа- ју ‚Јежа’ и односа његове редакције пре- ма Управи Удружења. У дискусији о томе било је исувише личних момената који су наткрилили сав остали рад скупштине. За годишњу скупштину новинара Ср- бије може се рећи да је била без садржаја, да начин и тон дискусије нису омогућили да се са свом озбиљношћу разматрају ве- ома важна питања која смо већ у почет- ку поменули, да су излагања дискутаната била непоткрепљена доказима, да избо- ри разних одбора нису спроведени како то налажу демократски принципи, да су из- 35 Аноним, Седма скупштина Удружења новина- ра Србије, „наша штампа”, бр. 6, март–април 1952, 2. бори вршени у одсуству великог броја чла- нова који су напустили скупштину, да на скупштини није владао ред, да скупшти- на није донела никакве закључке о буду- ћем раду итд. Оцењујући њихов рад, а нарочито скупштине Удружења новинара Србије, Председништво Савезне управе сматра да се пред нас озбиљно поставља питање састава самих скупштина то јест питање система представништва на скупштина- ма: да ли ће и убудуће сваки члан удру- жења представљати самог себе или ће се увести принцип делегата који ће заступа- ти своје синдикалне подружнице. Будући да наше синдикалне подружнице још ни- су стале на ноге и да нису пронашле фор- ме и садржај свога рада, Председништво сматра да је питање састава наших скуп- штина веома важно.”36 Вредан је помена податак да је Удруже- ње помогло да 31 члан регулише пензију. неки новинари су предлагали Удру- жењу да у оквиру издавачке делатности покрене вечерњи лист, али је овај пред- лог, иако оцењен као врло значајан, оста- вљен следећој управи на одлучивање. Удружење је материјално помогло ста- ре и изнемогле новинаре, а Комисија за пензије је помогла у регулисању 31 поро- дичне пензије. Управни одбор Удружења је у свом мандату 1952/1953. године издао 27 уве- рењастаријимновинаримазарегулисање радног стажа, старосних или породичних пензија (новинари Матија романовић, Бранко Стражичић, Синиша Кордић, ра- доје Јосимовић, Милан Владисављевић, Милан Вуловић, гаврило Великић, ду- шан николајевић, Предраг Милојевић, Андра Милосављевић, Макс Мрзјак, ни- кола Петковић Цико, Моша Пијаде, Све- тислав шумаревић, Љубо Поповић, Сима Симић, Влајко Лалић, радомир Јанковић, дејан Алексић, Војин Ђорђевић, Људевит шегвић, Миливоје Поповић, Миодраг По- повић, Манојло Озеровић, душан наран- чић, Отон Крстановић и гргур Костић). новчану помоћ су добили новинари Ђорђе дедић (незапослен), иванка Пери- шић и нина Богорадова (болесне), Богдан Билбија (болест), ученик нишке гимнази- је драг. М. Поповић (син преминулог но- 36 Аноним, Поводом годишњих скупштина на- ших републичких удружења, „наша штампа”, бр. 6, март–април 1952, 2. (Мн: Текст је непотписан, али га је, по свему судећи, писао душан Благојевић.)

116 Миле недељковић винара), Марија Павловић (супруга пре- минулог новинара), породица Богдана Билбије (за сахрану). Скупштина је усвојила извештаје о раду Управног одбора и о финансијском пословању и изабрала ново руководство, дајући поново поверење Стојиљку Сто- јиљковићу као председнику. VII РеДОвНА гОДИшњА СКуПшТИНА Београд, 13. априла 1952 – 7. јуна 1953. Председник Стојиљко Стојиљковић (уредник „Политике”). Управни одбор: I потпредседник Ла­ сло Рехак (главни уредник „Magyar Szo”), II потпредседник Раде Вујовић (уредник „Борбе”), секретар Мило­ рад Милошевић (уредник „Борбе”), благајник Мио­ драг Николајевић (уред- ник Југопреса). Чланови: Богдан Осолник (дирек- тор радио Југославије), Милосав Никић (уредник „народне армије”), Бран­ ко Дадић (уредник радио Новог Сада), Добрила По­ повић (уредник „Задруге”), Драгослав Адамовић (уредник нин-а), Момчило Симић (уредник радио Бео- града), Скендер Џинали (уредник ра- дио Приштине), Даница Перић (уредник „Жене данас”), Најдан Пашић (главни уредник нин-а), Милорад Ћирић (уред- ник „Јежа”). Надзорниодбор:председникДобросав Кузмић (уредник „Политике”), чланови: Љубиша Манојловић (главни уредник „Јежа”), Никола Капетановић (начелник дирекције за информације Владе ФнрЈ). Суд части: председник Живан Ми­ тровић (заменик главног уредника „По- литике”), секретар Никола Крсмановић („Југославија”), чланови: Мирко Калезић (уредник „народне армије”) и Душан Ти­ мотијевић (декан новинарско-дипломат- ске високе школе и уредник „Борбе”). Драгослав Адамовић Бранко Петровић Васко Ратковић Душан Николајевић

117Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље VII ЗАЧЕЦИ САМОУПРАВЉАЊА • Посета хрватских новинара • Комисија за повраћај зграде • Девета реДовна гоДишња сКуПштина (Београд, 16–17. маја 1954) • сузбијање Ђиласовог утицаја • ДЕСЕтА РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина (Београд, 24. априла 1955) • ревизија чланства • Прослава десетогодишњице снЈ • Пријем новинара искључених по иБ линији • ЈеДанаеста реДовна гоДишња сКуПштина (Београд, 21. маја 1956) • недеља штампе • ванреДна сКуПштина (Београд, 30. јуна 1957) • Допуњено чланство • изложба фотографија • Дванаеста реДовна сКуПштина (Београд, 23. фебруара 1958) • штампа у комуни • тринаеста реДовна сКуПштина (Београд, 22. маја 1960) • о језику • из извештаја управног одбора • Четрнаеста реДовна сКуПштина (Београд, 13. маја 1962) г одином 1953. почиње нова етапа у друштвеном развоју и економ­ ском уређењу југословенског дру­ штва. После настанка радничких савета (први је изабран у фабрици „Пр­ воборац” у солину 29. децембра 1949. го­ дине), донет је основни закон о управља­ њу државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радника (27. јуна 1950), а 13. ја­ нуара 1953. године се доноси уставни за­ кон о основама друштвеног и политич­ ког уређења ФнрЈ, који означује раскид са тзв. административним социјализмом и установљује социјалистичку демокра­ тију, отварајући могућности за увођење самоуправљања не само у привреди него и у другим областима рада и друштвеног живота. у том знаку се 7. јуна 1953. годи­ не у Београду одржава осма редовна го­ дишња скупштина. ОСМА РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина (Београд, 7. јуна 1953) извештај о раду управног одбора ни­ су поднели ни председник стојиљко сто­ јиљковић ни секретар Милорад Мило­ шевић, који је, после краћег боловања, преминуо 21. јуна 1952. године,1 већ је то учинио први потпредседник Љубомир стојовић. истакавши, укратко у уводу, позитивну улогу и успехе наше штампе, „која у све већој мери постаје значајан израз слободног јавног мнења наше дру­ штвене заједнице”, и да су, одликујући се самосталношћу у претресању проблема, у изношењу гледишта и доношењу оцене 1 аноним,УмројеМилорадМилошевић;ст.(ојиљко) стојиљковић, Милорад Милошевић као човек и новинар, „наша штампа”, год. II, бр. 7, Београд, мај–јуни 1952, 5.

118 Миле недељковић разних догађаја у земљи и иностранству, слободом у избору тема, у начину обра­ де материјала и новинарском раду уоп­ ште, наши листови и програми радио­ станица постали живљи и разноврснији и ближи стварности коју обрађују и чита­ оцу коме су намењени, стојовић је глав­ ну пажњу уперио на недостатке. највећи недостатак наших листо­ ва, по стојовићу, лежи у недовољној па­ жњи нашој унутрашњој политици, услед чега су унутрашњополитичке рубрике у новинама најслабије, а томе доприно­ си и недостатак дописног кадра. Као нај­ већи пропуст управног одбора стојовић је означио недовољност упорне борбе за идејно­политичку чистоту наше штампе, а нарочито у борби на идеолошком фрон­ ту, која у редовима новинара и у самој штампи мора заузимати прво место, на­ водећи да „највећу штету социјалистич­ ком лику наше штампе и даље наносе ра­ зни негативни утицаји са Запада који на овај или онај начин продиру и преко но­ винских написа у нашу јавност. ти штет­ ни утицаји преносе се у нау јавност преко разних забавника, илустрованих часопи­ са, разних стрипова и криминалних ро­ мана, које у трци за приходима не обја­ вљују само разна издавачка предузећа, него и наша новинска. Појава шунд ли­ тературе постаје све изразитија у овим новим условима привредног пословања и оправдава се потребом санирања фи­ нансијског стања предузећа”, а тиме се „нашој штампи одузима њена револуци­ онарна улога васпитача народних маса”.2 Многи написи у нашим листовима, истакао је стојовић, показују да новина­ ри не поседују ни оно најнужније струч­ но познавање привредних и друштвених 2 аноним, Наша штампа мора да задржи револу­ ционарну улогу васпитача радних маса (извештај са осме редовне годишње скупштине унс), „наша штам­ па”, год. II, бр. 11, Београд, јул 1953, 2. Тиражни вечерњак „Политика експрес” (штампа у захукталој ротацији „Политике”) Иницијатор за покретање „Вечерњих новости” Душан Дуда Тимотијевић (у средини) са новинарима „Вечерњих новости” Душаном Ђурићем (лево) и Николом Бибићем

119Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. проблема о којима пишу. отуда долази или површност у прикупљању података и бежање од солидне анализе суштине про­ блема, или његово лоше постављање, што неизбежно компромитује и аутора и сам лист у очима обавештеног читаоца. од три секције је била активна само једна (спољнополитичка), а за утеху су усмене новине, које су постале омиљене код наших људи, биле врло успешне – ор­ ганизовано је 40 усмених новина у око 30 места у србији. Дискутанти су се поглавито устреми­ ли против шунд литературе, замерајући свима који, у бескрупулозној трци за што већом зарадом, издају разне криминал­ не и авантуристичке романе и стрипове „који својом садржином трују нашу чи­ талачку публику, а нарочито омладину”,3 предлажући скупштини да се из члан­ ства удружења одстране сви који на тај начин штете угледу новинара. на скупштини се расправљало и о стручном и општекултурном квалитету наших новинара, при чему је констато­ 3 Исто. вано да међу члановима удружења има знатан број оних који немају потребних услова да буду добри новинари. говорећи на скупштини, председник савеза новинара Југославије Душан Бла­ гојевић је нагласио да новинарска орга­ низација треба да се мобилише у оштрој борби против оних такозваних новинара који злоупотребљавају звање југословен­ ског новинара да би били носиоци нама туђе пропаганде и туђе, антијугословен­ ске, политике. Председник суда части Живан Ми­ тровић, заменик главног уредника „По­ литике”, предложио је да удружење пре­ дузме кораке да поврати своју зграду (Дом новинара), у којој би се концентри­ сао друштвени живот наших новинара, и да се оснује фонд за новинарске награде из кога би се годишње награђивали но­ винари који у своме послу постигну нај­ бољи успех. са скупштине су послата само два по­ здравнателеграма(Председникурепубли­ ке Јосипу Брозу титу и председнику извр­ шног већа нр србије Петру стамболићу), после чега су изабрани нови органи. VIII РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина Београд, 7. јуна 1953 – 16–17. маја 1954. Председник Најдан Пашић (нин). – од 22. септембра 1953. године, због Паши­ ћевог одласка у иностранство, место пред­ седника заузима Љубомир Стојовић.4 Управни одбор: I пот­ председник Љубомир Сто­ јовић („Политика”), II пот­ председник Ласло Рехак (главни уредник „Magyar Szo”), секретар Владо Ду­ бравчић („Борба”), благај­ ник Живота Камперелић („радник”). Чланови: Са­ ва Солдатовић („Дневник”, нови сад), Зоран Жујовић („Политика”), Имер Пуља („Rilindja”), Радивоје Мар­ ковић (радио Београд), Живан Митровић („Политика”), Васко Ратковић (танјуг), Ва­ силије Краљевић („Борба”), Дејан Алек­ сић (танјуг), Дејан Лапчевић (танјуг), Марко Перић (радио Југославија). 4 архива унс, општа архива, 1921–1981, резиме. Плима вечерње штампе – први број „Вечерњих новости” (петак, 16. октобар 1953) Најдан Пашић

120 Миле недељковић Надзорни одбор: председник Гојко Бановић („Политика”), чланови: Никола Капетановић („спорт”), Петар Стевчић („Борба”). Суд части: председник Ананије Леко­ вић („Борба”), чланови: Мирко Калезић („народна армија”), Владислав Милен­ ковић („економска политика”), Ђорђе Бу­ згановић („Политика”), Бошко Божовић (радио Београд). Посета хрватских новинара враћајући посету удружења новина­ ра србије, чији су чланови крајем 1953. године одржали усмене новине у Кар­ ловцу, Загребу и Љубљани, 5 у четвртак 25. марта 1954. године су допутовали у петодневну посету члано­ ви Друштва новинара Хрватске – Фадил Хаџић, председник и главни уредник „вјесника у сриједу”, иве Миховиловић, спољнополитички коментатор „вјесни­ ка”, Ђорђе Зелмановић, уредник загре­ бачког издања „Борбе”, влатко Павлетић, књижевник и уредник „вјесника”, Звон­ ко Летица, коментатор радио Загреба, веселко велчић, уредник радио Загреба, Мирко тришлер, главни уредник „Керем­ пуха”, Звоне Морнар, уредник „народ­ ног спорта”, ото рајзингер, карикатури­ ста „вјесника”, Мирослав Печек, секретар Друштва, и неда остојић, спикер радио Загреба. гостима из Хрватске је уприличен су­ срет са Петром стамболићем, председни­ ком скупштине нр србије, Ђурицом Јој­ кићем, председником градског народног одбора Београда, гезом тиквицким, пред­ седником извршног већа народне скуп­ штине аП војводине, и светозаром Јовано­ вићем, председником градског народног одбора новог сада, немањом Маркови­ ћем, председником градског народног од­ бора Крагујевца, а посетили су редакције „Политике”, „Борбе”, радио Београда, тан­ југа, нин­а, Југопреса, Музеј у Крагујевцу, стару крагујевачку гимназију, а у Београ­ ду још и популарну боемску четврт ска­ дарлију. Хрватски новинари су 25. марта у 17 часова приредили усмене новине за не­ 5 Anonim, Usmene novine članova Udruženja no­ vinara Srbije u Hrvatskoj i Sloveniji, „Naša štampa”, god. IV, br. 14, Beograd, januar 1954, 3. колико стотина радника и намештеника фабрике „иво Лола рибар” у Железнику, а у 20 часова на Коларчевом народном уни­ верзитету (влатко Павлетић је прочитао три своје песме). у петак, 26. марта, усме­ не новине су приређене у новом саду у препуном Дому Јна, у суботу 27.марта у Дому Јна у Крагујевцу, а у недељу 28. мар­ та, пре подне, одржане су још једне усме­ не новине за више од хиљаду радника и службеника фабрике „Црвена застава”. Потом су хрватски новинари посети­ ли Лужнице, село удаљено 12 километа­ ра од Крагујевца, одржали, иако нису би­ ле предвиђене, мале усмене новине, а у задружном дому им је приређен свечани ручак. После ручка је испред дома заи­ грало шумадијско коло, у које су се ухва­ тили и хрватски новинари. у сумрак су отишли у посету опленцу, где су разгле­ дали опленачку цркву, а у селу Бањи по­ сетили венчачку виноградарску задругу, да би, увече, у Младеновцу одржали по­ следње усмене новине.6 Комисија за повраћај зграде у складу са захтевом постављеним на седмој годишњој скупштини унс, упра­ ва је образовала комисију која ће се ба­ вити зградом која је власништво унс, а у којој је од 1944. године смештен танјуг. иначе, ово је трећа скупштина удружења на којој је тражено враћање зграде. танјуг плаћа удружењу кирију од 20.000 динара. но, став је управе, није реч о кирији, него о томе да је за редовне активности удружењу потребна сопстве­ на зграда. удружење је изразило и спремност да танјуг пронађе и откупи за удружење не­ ку другу зграду, или да држава поклони удружењу неку зграду која би одговара­ ла његовим потребама. удружење је спремно да са овим ис­ тупи и пред извршним већем нр срби­ је. управа подсећа да је садашња зграда удружења новинара србије, у којој се на­ лази танјуг, грађена пре рата из средста­ ва Потпорног фонда удружења новинара и кредита које је преузело удружење.7 6 N.(ikola) К.(rsmanović), Usmene novine zagre­ bačkih novinara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Mladenovcu, „Naša štampa”, br. 16, mart 1954, 3. 7 Anonim, Pitanje zgrade Udruženja novinara Srbije postaje aktuelno, „Naša štampa”, br. 18, maj–jun 1954, 3.

121Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ДЕВЕтА РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина (Београд, 16–17. маја 1954) штампа и друга средства информи­ сања у србији постају отворенији за пре­ тресање важних друштвених питања, све више делују као трибина у којој се не из­ носе само директивни чланци, него се, осим гледишта новинара, у њимма све више налазе мишљења и ставови како угледних јавних и култур­ них радника тако и тзв. људи из публике. о томе је, на Деветој скупштини, у извешта­ ју који је поднео секретар владо Дубравчић, закљу­ чено да су несумњиви ус­ песи наше штампе и да је њен углед данас у све­ ту огроман. После овако високе оцене делују нело­ гично замерке које је Ду­ бравчић упутио штампи: низак, за задатке улогу и место наше штампе не­ довољан идеолошки ни­ во претежног дела нови­ нара, да би анкета о томе колико су новинари, наро­ чито млађи, читали и раз­ умевали дела из маркси­ стичке литературе, или радове друга тита, Кардеља и других, дала негативне резул­ тате са још негативнијим последицама, да су унутрашњополитичке рубрике и да­ ље без јасне оријентације, као и привред­ не рубрике, које су сасвим запостављене, да ни спољнополитичко новинарство „ни­ је остало поштеђено последица недоста­ така идеолошко­политичке наобразбе”, да се у културним и забавним рубрикама ја­ вило „највише дивљих носилаца ,културе’, највише штетних, углавном страних ути­ цаја, највише збрке у изналажењу начина и изношењу проблема и највише незнања и несигурности, како у уређивању тако и у писању”, да се спортске рубрике углавном претерано оријентишу на фудбал, а да ка­ рикатури, као и нашем новинарству уоп­ ште, недостаје смелости.8 8 Anonim, Nesumnjivi su uspesi naše štampe (izve­ štaj sa Devete redovne godišnje skupštine UNS), „Naša štampa”, god. IV, br. 17, Beograd, april 1954, 1–2. секције су добиле задовољавајућу оце­ ну, а похвале су побрале усмене новине, које су посебно дошле до израшаја у пред­ изборној активности. Приређено је сто се­ дам усмених новина у Београду и србији, које су, као жива спона новинара и чита­ лаца, постале омиљена приредба. Значајна новина у раду удружења је додељивањеновинарскихнаградаизфон­ да „веселин Маслеша”. овај фонд је, како стоји у преамбули Правилника,9 основан ради одавања признања за најбоље радо­ ве и као подстицај новинарима – члано­ вима удружења новинара србије за уна­ пређење новинарства. Сузбијање Ђиласовог утицаја скупштина је указала на то да су се, као крупна слабост, испољиле „негатив­ не тенденције буржоаско­анархистичког карактера”, против којих новинари треба да се даноноћно боре, а као пример је на­ веден одраз и утицај Ђиласових чланака на нашу штампу и новинаре. Прећутавши чињеницу да је годину дана раније, 23. априла 1953. године, удру­ жење, посредством своје секције спољно­ 9 Objavljen u „Našoj štampi”, god. IV, br. 14, Beo­ grad, januar 1954, 3. TIME OUT – Не можете на суђење Ђиласу и Дедијеру, претрес је тајан. – Како, па ми смо њихови адвокати! (Карикатура Драгана Савића)

122 Миле недељковић политичке рубрике, организовало диску­ сиони састанак са Милованом Ђиласом о социјалистичким и радничким покрети­ ма у свету, који је изазвао општу пажњу и којем је присуствовало више од 400 члано­ ва београдских редакција,10 владо Дубрав­ чић je у извештају управног одбора рекао: „Мада Ђиласове идеје нису захватиле дубљег корена у штампи која излази на те­ риторији наше републике и у главама чла­ нова нашег удружења, ипак је један део новинара, због површног схватања, недо­ вољне марксистичке културе и самог Ђи­ ласовог ауторитета – с почетка доста ла­ ко примао, па местимично и пропагирао само Ђиласове идеје, било као такве било као стил рада и односе који су из тих иде­ ја произилазили. Међутим, трећи пленум, речи друга тита и реферат друга Кардеља, дискусија и одлуке Пленума схваћени су правилно, што је на време спречило те ви­ ше назначене и започете него свесне и ор­ ганизоване тенденције популаризације и разрађивања Ђиласових поставки.” управни одбор удружења је на ван­ редној седници 27. децембра 1954. године осудио поступке Милована Ђиласа и вла­ димира Дедијера, а Дедијера искључио из удружења.11 и са ове скупштине су послата само два поздравна телеграма (Председнику ре­ публике Јосипу Брозу титу и председнику извршног већа нр србије Петру стамболи­ ћу), а потом су изабрани нови органи. IX РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина Београд, 16–17. маја 1954 – 24. априла 1955. Председник Владислав Миленковић („економска политика”). Управни одбор: потпредседник Љубо­ мир Стојовић („Политика”); секретар Не­ над Ставјел („Борба”); благајник Павле Малетин (радио Београд). Чланови: Сло­ бодан Глумац („вечерње новости”), Ра­ дивоје Марковић (радио Београд), Ласло Рехак („Magyar Szo”), Љубиша Маној­ ловић („Јеж”), Милутин Чолић („Поли­ тика”), Велибор Поповић (танјуг), Гојко 10 Б. Д., Рад спољнополитичке секције Удружења новинара Србије, „наша штампа”, год. II, бр. 10, Бео­ град, мај 1953, 4. 11 архива унс, општа архива, 1921–1981, рези­ ме, 51. Бановић („Политика”), Александар Пет­ ковић („Борба”), Исмет Муља (радио При­ штина), Владо Дубравчић („Борба”), Ва­ силије Краљевић („Борба”). Надзорни одбор: председник Момчи­ ло Симић (радио Београд), чланови: Да­ ница Перић („Жена данас”), Дејан Алек­ сић (танјуг). Заменици: Милорад Ћирић („Борба”), Миле Деспот („народна арми­ ја”), Милка Перишић („Зора”). Суд части: председник Јаша Давичо („економска политика”), чланови: Божи­ дар Божовић (радио Београд), Божидар Кићовић (радио Београд), Љубиша Стој­ ковић („Борба”), Бошко Ристић („Поли­ тика”). Заменици: Владислав Митровић (радио Београд), Живота Камперелић („радник”). ДЕСЕтА РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина (Београд, 24. априла 1955) у Београду је, у просторијама радио­ Београда, 24. априла 1955. године, уз уче­ шће 115 делегата подружница, одржана Десета редовна годишња скупштина удру­ жења новинара србије. извештај о раду удружења између две годишње скупшти­ не је поднео секретар ненад ставјел. За разлику од претходних година, када су у првом плану били општа друштвена питања и политичко образовање новинар­ ских кадрова, 1954/1955. године удружење почиње да решава своја, дотад потиснута сталешка и професионална питања – ста­ тус и положај новинара, њихово награђи­ вање и пензионо осигурање. у претходних десетак година су ста­ лешка питања била запостављена, па су се нагомилали проблеми који су чекали на решавање. управни одбор са председником вла­ диславом Миленковићем је, не желећи да се расплине у безброј послова, највећу па­ жњу у раду посветио решавању пет основ­ них питања – 1. награђивању новинара, односно борби за одговарајуће новинарске плате, 2. ревизији чланства, 3. усклађива­ њу делатности удружења, које је истовре­ мено и синдикална и сталешка организа­ ција, 4. решавању новинарских пензија и 5. налажењу зграде за рад удружења. Посебно је било сложено питање нови­ нарскихплата,очемује,насавезномнивоу, водио бригу савез новинара Југославије.

123Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. После увида у пословање новинско­изда­ вачких предузећа уочена је велика несра­ змера у платама новинара и државних слу­ жбеника, услед чега је настало приметно осипање најбољег новинарског кадра због прелажења у државне установе ради ве­ ћих плата. савез новинара је упутио пред­ ставку савезном извршном већу, изража­ вајући незадовољство због таквог положаја новинара, као и самих новинско­издавач­ ких кућа, чије је пословање врло отежано. Предложено је да се новинарске плате по­ већају за 25 одсто, да се снизе цене новин­ ске хартије и штампарских услуга и укину камате на основна средства и савезни по­ рез на промет огласа. Двојност устројства удружења нови­ нара србије, које је, са једне стране, про­ фесионално и сталешко удружење, а, са друге, синдикална организација, довела је до тога да је настала збрка у чланству и изгубљен увид како у његов број тако и занимања која су њиме обухваћена. сто­ га је из самих синдикалних подружница је потекла иницијатива да се претресе двојност члан­ ства подружница и удру­ жења новинара и испита да ли је она одржива. управни одбор се нај­ дуже, и стално, бавио пита­ њима новинарских пензи­ ја, заузевши став да ће се њима бавити све до конач­ ног решења. што се тиче зграде која је својина удру­ жења (Дом новинара у ге­ нерала Жданова 28), у њу је смештен танјуг, који ме­ сечно, у споразуму са удру­ жењем, на основу уредбе о коришћењу пословних про­ сторија, за закупнину пла­ ћа удружењу 10.000 динара (до 31. децембра 1954. годи­ не је плаћао 20.000 динара месечно), што је врло ниска цена. управ­ ни одбор удружења је заузео став да треба да се реши питање зграде и просторија за рад удружења, било тако што ће танјуг да откупи садашњу зграду удружења за себе, а да удружењу за тај новац купи другу, би­ ло да држава, која је у удружење сместила танјуг, дâ удружењу неку другу зграду. овај захтев је, по речима председника Милен­ ковића, „утолико оправданији што удру­ жење поседује зграду. но, од ње нема ника­ кве користи, осим једне несхватљиво мале кирије.” Почетком 1955. године је стамбена заједница, због неколико станова који се налазе у згради удружења у којој је и тан­ југ, припојила ту зграду, тако да за њу удру­ жење не прима никакву надокнаду. стручно и политичко образовање но­ винара је пребачено на синдикалне по­ дружнице, које су у заједници са редакци­ јама настојале да се новинарима омогући стицање стручног знања тако што су орга­ низовани предавања, курсеви и разгово­ ри (какве су повремено организовале „По­ литика” и „Борба”, као и радио Београд), а неке редакције у Београду су неколицину својих новинара уписале на курсеве ен­ глеског језика који су одржавани на Прав­ ном факултету. Ревизија чланства током минуле године се посебна ко­ мисија управног одбора бавила ревизи­ Влада Дубравчић Михаило Ћирић Бане Ђуричић Владислав Митровић Зуко Џумхур Ивко Пустишек Божидар Божовић Бранко Поповић Велибор Поповић Мирко Милојковић Љубомир Стојовић

124 Миле недељковић јом чланства, али до скупштине није за­ вршила посао, јер многе подружнице нису схватиле правилно ревизију, па је, у више случајева, Комисија за ревизију чланства, у којој су били Љубомир сто­ јовић, ненад ставјел, александар Петко­ вић и радивоје Марковић, морала да пре­ суђује. тако је, између две скупштине, из редова удружења избрисано 150 члано­ ва који су раније сврставани у новинаре или стручно новинарско особље, па у тре­ нутку ове скупштине има 780 новинара, од којих 650 редовних и 130 приправних. До те ревизије удружење није имало евиденцију свога чланства. Претходних година, кад је удружење било чисто стале­ шка организација, оно је, како оцењује не­ над ставјел, имало јасан преглед чланства – сређену картотеку, извесну документаци­ ју и контролу над пријемом нових чланова, али је 1951. године та пракса поремећена. удружење новинара је постало синдикат, те су подружнице у новинско­издавачким предузећима и редакцијама добиле двоја­ ку улогу: да буду и синдикалне и сталешке организације, па су сви чланови синдика­ та у новинским кућама аутоматски поста­ јали чланови удружења новинара.12 Било је случајева да су и неки курири били учлањени. Комисија сматра да тре­ ба допунити правилник удружења о при­ јему у чланство, на пример да се објасни кад технички уредник може да се сматра новинаром, а кад стручним помоћним новинарским особљем, затим који корек­ тори могу да буду учлањени а који не у удружење, као и фоторепортери који ра­ де у пропагандним едицијама појединих државних и привредних установа или ра­ де искључиво на лаборантским послови­ ма, те дактилографкиње, секретарице и чиновници у редакцијама. у дискусији је истакнуто да је посе­ бан проблем стварања новинара­еконо­ миста, који би зналачки тумачили најва­ жнија питања наше економске политике и привредне изградње. управни одбор је пружао могућност да се већа новинара војводине и Косова и Метохије што више осамостале. веће новинара војводине је приреди­ ло 50 усмених новина (од којих „Magyar Szo” 37), којима је у просеку присуствова­ ло 400 посетилаца, а имало је и успеха у 12 Nenad Stavjel, Pred revizijom članstva, „Naša štam­ pa”, god. IV, br. 18, Beograd, maj–jun 1954, 2. стручном уздизању новинара. Замерен је маћехински однос удружења према војво­ ђанским новинарима, чија је жеља да се укључе у секције унс остала неуслишена. веће новинара Косова и Метохије је имало успеха у организовању стручног усавршавања новинара, што се огледа у повећању тиража новина. истиче се да је „Јединство” удвостручило тираж. одржа­ но је и 10 усмених новина. После ревизије, у војводини од 1. ја­ нуара 1955. године има 76 новинара који су прешли трогодишњи стаж, 34 новина­ ра приправника и 17 оних који спадају у помоћно новинарско особље.13 скупштина је изабрала нове органе, поклонивши поново поверење председ­ нику владиславу Миленковићу. Прослава десетогодишњице СНЈ Прославу 10­годишњице савеза нови­ нара Југославије су заједнички организо­ вале управе савеза и удружења новина­ ра србије. 13 Anonim, Rešavanje profesionalnih pitanja, „Na­ ša štampa”, br. 28, Beograd, maj–jun 1955, 2. Мирко Милојковић: Пази, испада више него што је било! (Карикатура Милорада Добрића) РЕВИЗИЈА ЧЛАНСТВА

125Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Посебно место су имале усмене нови­ не, којих је било приређено 38 у 25 места и неким њиховом околним насељима (Бе­ оград, Лозница, Зворник, Љубовија, него­ тин, Бор, Зајечар и село у околини, Проку­ пље, Блаце, Куршумлија, Бела Паланка, Димитровград, Прибој, Пријепоље, нова варош, Крупањ, осечина, Каменица, ва­ љево и околина, аранђеловац, смедерев­ ска Паланка, Лапово, свилајнац, Деспото­ вац, Пожаревац и околина). и у војводини се добро радило. Покра­ јинско веће унс за војводину одржало је у 1955. години око 80 усмених новина које су привукле пажњу око 5.000 посетилаца.14 Пријем новинара искључених по ИБ линији управни одбор је два пута распра­ вљао о новинарима који су се својевреме­ но изјаснили за резолуцију информбироа и сада, по издржаној казни, траже понов­ ни пријем у чланство. на седници управног одбора, одржа­ ној 20. децембра 1955. године, секретар удружења александар Петковић је пред­ ложио да се донесе начелна одлука о но­ винарима који су у тренутку хапшења аутоматски искључивани из чланства удружења, а сада се поново пријављују за пријем. он је поставио питање да ли ће се преузети ранија пракса да се чла­ нови удружења, искључени из политич­ ких разлога, предлажу за поновни при­ јем годишњој скупштини удружења, или ће се наставити пракса из прошле године да се о таквим лицима доноси одлука од случаја до случаја, како је то птрепоту­ чила савезна управа. По мишљењу Ђор­ ђа раденковића, таква лица су де факто примљена у удружење самим тим што су примљена у синдикалне подружнице новинара. Председник владислав Ми­ ленковић је изнео мишљење да „кад је једно такво лице примила редакција на рад, она је то учинила по ингеренција­ ма меродавних органа, па, према томе, не види разлога да се сада иде на про­ цедуру предлагања годишњој скупшти­ ни да таква лица буду тим путем при­ мана у чланство удружења.”15 одлучено 14 Anonim, Oko 80 usmenih novina za godinu da­ na, „Naša štampa”, br. 37, Beograd, februar 1956, 3. 15 архива унс, управни одбор 1955, Записник седнице од 20. децембра 1955, 1/2. је да се одлука о појединцима донеси од случаја до случаја. Месец и по дана касније, на седници одржаној 3. фебруара 1956. године, управ­ ни одбор је заузео другачији став. Пред­ седник владислав Миленковић је на овој седници покренуо питање поновног при­ јема у чланство „лица која су осуђивана по иБ линији”. (Пада у очи да се на обе седнице ови кандидати за поновни при­ јем, својевремено искључени по лини иБ, означавају као „лица” , а не као „новина­ ри” – прим. М. Н.) По мишљењу председ­ ника Миленковића, „таква лица су у своје време аутоматски искључивана из удру­ жења. Међутим, сада смета двојно члан­ ство – учлањавање у синдикалне подру­ жнице и учлањавање у удружење. Пошто се известан број таквих лица враћа на рад уразнередакције,синдикалнаподружни­ ца их прима у чланство и удружење дола­ зи у положај да санкционише овакву од­ луку подружнице”, и он је предложио „да би требало о њиховом поновном учлањи­ вању да решава суд части, као што је то случај и са лицима која су сарађивала са окупатором и о којима одлуку о рехаби­ литацији доноси суд части.”16 Закључено је да се убудуће „таква ли­ ца” примају само одлуком суда части. X реДовна гоДишња сКуПштина Београд, 24. априла 1955 – 25. маја 1956. Председник Владислав Миленковић („економска политика”). Управни одбор: пот­ председник Милорад Мијо­ вић (радио Београд), секре­ тар Александар Петковић („Борба”), благајник Божи­ дар Раденковић (Југопрес). Чланови: Љубомир Стојо­ вић („Политика”), Велибор Поповић (танјуг), Момчи­ ло Симић (радио Београд), Ласло Рехак („Magyar Szo”), Исмет Муља (радио При­ штина), Деса Глишић („Јеж”), Васили­ је Краљевић („Борба”), Ненад Ставјел („Политика”), Милутин Чолић („Полити­ ка”), Ђорђе Раденковић (нин), Миодраг Аврамовић (танјуг). 16 архива унс, управни одбор 1956, Записник седнице од 3. фебруара 1956, 2. Владислав Миленковић

126 Миле недељковић Надзорни одбор: председник Бранко Поповић (радио Београд), чланови Мио­ драг Николајевић („Борба”), Сима Бего­ вић (радио Београд). Заменици: Михаи­ ло Ћирић („Задруга”), Радоња Радоњић (Приштина). Суд части: председник Јаша Давичо („економска политика”), секретар Ђорђе Бузгановић („Политика”), чланови: Све­ тозар Дорошки („радник”), Божидар Бо­ жовић (радио Београд), Миливоје Мар­ ковић (радио Београд). ЈеДанаеста реДовна гоДишња сКуПштина (Београд, 21. маја 1956) „Протекла 1955. година може се ока­ рактерисати као година у којој је цео дру­ штвени и државни механизам још више усавршаван. Дошло је до реорганизаци­ је локалне самоуправе и увођења новог комуналног система. у области привре­ де, протекла година била је необично бо­ гата догађајима.” овимречимајепочеопредседниквла­ дислав Миленковић извештај о раду удру­ жења у минулој години на Једанаестој ре­ довној годишњој скупштини, држаној 21. маја 1956. године на радничком универ­ зитету у Београду, додајући да је све то мо­ рало да се одрази у нашој штампи, као и у раду удружења новинара србије и њего­ ве управе. Било је то време реорганизације ло­ калне самоуправе, а унутрашњи живот зе­ мље се одликује јачањем друштвеног са­ моуправљања. у том времену се од штампе тражило да буде информатор и васпитач нашег човека. указујући на то да и даље постоји збр­ ка због нерашчишћене двојаке улоге удру­ жења, које је истовремено и сталешка ор­ ганизација и синдикат, Миленковић је врло смело предложио скупштини да раз­ мотри могућност иступања из савеза син­ диката, што је и став управног одбора. Миленковић је указао на неодржи­ вост два гледишта о месту и улози удруже­ ња новинара србије. По првом, удружење треба да буде искључиво професионал­ на организација, која се бави сталешким питањима – платама, пензијама, радним односима и социјалним осигурањем, а по другом удружење треба да има претежно синдикални карактер. Миленковић сма­ тра да удружење има двојаку улогу. оно је истовремено и сталешка, професионална организација новинара и синдикална ор­ ганизација. он је изнео став да удруже­ ње сматра да новинарска организација у ужем, професионалном, смислу треба да буде одвојена од синдиката, и препоручу­ је да се тај став проследи савезу новина­ ра Југославије и тамо уреди јединствено за целу земљу. он је, даље, истакао да, по­ лазећи од становишта да је удружење но­ винара друштвено­политичка организа­ ција, управа сматра да удружење има два основна задатка: изградњу новинарских кадрова и друштвено­политичку актив­ ност новинара.17 тај управни одбор је довршио реви­ зију чланства. Примљено је 169 нових чланова, од којих 57 редовних и 112 при­ правних. на дан одржавања те скупштине удружење је имало укупно 949 чланова, од којих 707 редовних и 242 приправна. на годишњој скупштини већа нови­ нара Косовско­метохијске области, одр­ жаној 8. јуна 1955. године, за председни­ ка је изабран Миодраг Николић. веће је одржало десет усмених новина и објави­ ло звирку репортажа. секције удружења је требало да поне­ су лавовски део активности, али оне тај за­ 17 Anonim, Štampu i ulogu naše organizacije mora­ mo posmatrati kao deo čitavog društveno­političkog me­ hanizma, „Naša štampa”, br. 39, Beograd, maj 1956, 3. Јаша Алмули Слободан Шиндолић Милан Ковачевић Васа Јакшић Зоран Жујовић Шиме Кроња

127Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. датак нису обавиле, јер су и ону једнострану форму, ор­ ганизовање састанака и пре­ давања државних руководи­ лаца, сасвим запоставиле. изузетак је секција за усмене новине, која је 1955/1956. године органи­ зовала 38 усмених новина, претежно у крајевима где их је слабо било, а одржана су и предавања о значају штампе по школама, сели­ ма и гарнизонима. осим у Београду, где су приређене централне усмене новине, усмене новине су приређе­ не у Лозници, Зворнику, Љу­ бовији, неготину, Бору, Заје­ чару (и селима у околини), Прокупљу, Блацу, Куршу­ млији, Белој Паланци, Ди­ митровграду, Прибоју, При­ јепољу, новој вароши, Крупњу, осечини, ваљевској Каменици, ваљеву (и селима у околини), аранђеловцу, смедеревској Па­ ланци, Лапову, свилајнцу, Деспотовцу, те у Пожаревцу (и селима у околини), а усме­ не новине су приредила и већа новинара војводине и Косова и Метохије.18 Кад је реч о подружницама, у којима треба да се развија рад на стручном и по­ литичком образовању и уздизању члан­ ства, оне су, по Миленковићевој оцени, у том погледу најмање дале. са друге стра­ не, подружнице су показале једино зани­ мање за решавање материјалног поло­ жаја новинара.19 у Приштини је 23. јануара 1956. го­ дине одржана скупштина већа новина­ ра Косова и Метохије (којем је управ­ ни одбор унс одобрио помоћ од 200.000 динара), а у фебруару је одржана скуп­ штина већа новинара војводине, које је у протеклој години приредило осамде­ сет усмених новина. За председника ве­ ћа је поново изабран Бранислав Дадић, а за потпредседника андраш Ковач, за се­ кретара војислав Милин, а за благајни­ 18 Al.(eksandar) P.(etković), Na izložbi štampe i radiјa u Beogradu 60.000 posetilaca, „Naša štampa”, go­ dina V, broj 35, Beograd, decembar 1955, 1. 19 Anonim, Štampu i ulogu naše organizacije mo­ ramo posmatrati kao deo čitavog društveno­političkog mehanizma (izveštaj sa Jedanaeste redovne godišnje skupštine UNS), „Naša štampa”, god. VI, br. 41, Beograd, maj 1956, 3. ка Јожеф Колин, док су у управни одбор ушли Ђорђе Бељански, шандор сабатка, Дејан ненин, сретен вуканић, Димитри­ је Чичовачки и војислав Милин.20 у дискусији на Једанаестој годишњој скупштини удружења новинара србије је указано на то да је углед новинара код нас на прилично сумњивом нивоу (Зуко Џум­ хур), а спортски новинари примећују да су више цењени у грађанству него у нови­ нарској организацији (Милан Ковачевић). на иницијативу унс у Београду је 13. јула 1955. године основана Прва стам­ бена новинарска задруга. За председни­ ка управног одбора је изабран Миодраг Јевремовић (радио Загреб), за секретара никола ставридис (Борба), а за председ­ ника надзорног одбора Момчило симић (Привредни преглед). стамбена задруга је намењена реша­ вању стамбених питања свих београдских новинара који немају станове или оску­ девају у стамбеном простору. Према пла­ ну, већ почетком јесени требало је да поч­ не градња првог задружног дома.21 на залагање Десе глишић, 24. фебруа­ ра 1956. године додељена је помоћ 10.000 динара болесном и пензионисаном нови­ нару Драгану алексићу. на седници 28. јуна 1956. године је додељена новчана помоћ за лечење новинарима вељку Ку­ прешанину, Љубиши стојковићу и шан­ дору Богданфију и гимназијалки Мирја­ ни гогић, кћери пок. новинара радослава гогића. Помоћ је 20. септембра 1956. годи­ не додељена бившем новинару Дамјану сокићу и Мирјани ингић, кћери пок. но­ винара Миодрага ингића, као и оболелом новинару радио Београда сими Беговићу. Пошто је удружење стално добијало већи број захтева за новчану помоћ, то је на седници управног одбора 28. јуна 1956. године образован иницијативни одбор за оснивање Потпорног фонда у који су ушли Драган вукобратовић, Момчило си­ мић и Ђорђе Бузгановић. Недеља штампе у новембру 1955. године на 1.200 ква­ дратних метара у Безистану је приказан 20 архива унс, Хроника УНС – Хронологија рада УНС 1945–1986. Михаило Ћирић, Хронологија унс од 1956. до 1960, рукопис, 1. 21 аnonim, Osnovana prva stanbena novinarska zadruga u Beogradu, „Naša štampa”, br. 30, jul 1955, 4. Љубомир Милин Нандор Фаркаш

128 Миле недељковић историјски развитак српске штампе и листова који из­ лазе у србији, а историјски развитак радија је предста­ вљен изложбом у просто­ ријама радио Београда. на изложби у Безиста­ ну је постојала минијатур­ на редакција са штампа­ ријом (сец машина и тигл са капацитетом 2.000 при­ мерака на сат), која је при­ премала дневни лист „недеља штампе”. Лист је имао дванаест страница мањег формата (половина формата „Полити­ ке”). сваки број листа је припремао нов уредничко­сараднички састав. спрема­ ле су га редакције од три до четири чла­ на, које су се дневно смењивале, а њихов рад и целокупан процес припреме и штампања ли­ ста посетиоци су могли да прате посматрајући их кроз велике прозоре, иза којих се све то одвијало. Посетиоци су тако могли да виде цео процес припреме листа и упознају се са начи­ ном, организацијом, писа­ њем, уређивањем и штам­ пањем новина. уз редовне рубрике (новинари у на­ родној револуцији, Пионири српске штам­ пе, развитак штампе у србији, разговор са старим новинарима, Десет година соција­ листичкеизградње,развитакштампарства и др.) лист „недеља штампе” је имао и ро­ ман у наставцима, чијих је седам настава­ ка писало седам новинара и илустровало седам карикатуриста. Лист је излазио у два­три издања дневно и имао је тираж око 30.000 примерака. у посебном делу изло­ жбе је приказано десет по­ слератних година изградње земље кроз снимке београд­ ских фоторепортера, а у оквиру ње, у једној сали, по­ стављена је изложба „Пе­ десет година фотографије ристе Марја­ новића”, којом је представљен рад нашег најстаријег фоторепортера. Због великог успеха, изложба, која је планирана као седмодневна, продуже­ на је за четири дана, па је тако трајала и у време празника јубиларног Дана репу­ блике. тих празничних дана је гласило „изложба штампе” било једини лист који је штампан у Београду. уз изложбу је штампан врло изража­ јан каталог. Пооценисекретараудружењаалексан­ дра Петковића, „све у свему, може се сло­ бодно рећи да је цела прослава била једна врло корисна и досад највећа друштвено­ политичка манифестација и акција наше новинарске организације. Као таква она је озбиљно допринела попу­ ларисању штампе код чита­ лаца и упознавању људи са начином и важношћу нови­ нарског посла.”22 изложбујевиделовише од 60.000 посетилаца, а са­ ма изложба је, уместо пред­ виђених седам, трајала че­ тири дана дуже. та изложба је оцењена као корисна и досад највећа и најуспели­ ја друштвено­политичка манифестација новинарске организације.23 XI РЕДОВнА гОДИшЊА сКуПштина Београд, 21. маја 1956 – 30. јуна 1957. Председник Мирко Милојковић („По­ литика”). Управни одбор: потпредседник Бран­ ко Богуновић („омладина”), секретар Владислав Митровић (радио Београд), благајник Драган Вукобратовић („Бор­ ба”). Чланови: Љубомир Стојовић („По­ литика”), Влатко Влатковић (радио Бео­ град), Ђорђе Раденковић (нин), Бранко Дадић (радио нови сад), Александар Петковић („Борба”), Бранко Васиљевић (танјуг), Велибор Поповић (танјуг), Ба­ не Ђуричић („Јеж”), Василије Краље­ вић („Борба”), Живко Милић („Полити­ ка”), Иван Вучковић („народне новине”, ниш). Надзорни одбор: председник Даница Перић („Жена данас”), чланови: Слобо­ дан Пошарац („Дневник”, нови сад), Ни­ кола Капетановић („спорт”), Томислав Јеринић („светлост”, Крагујевац), Нико­ ла Бибић („Борба”). 22 Al.(eksandar) P.(etković), Na izložbi štampe i radiјa u Beogradu 60.000 posetilaca, „Naša štampa”, go­ dina V, broj 35, Beograd, decembar 1955, 1. 23 Isto, 1. Гојко Бановић Радивоје Марковић Слободан Нешовић Антоније Исаковић

129Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Суд части: председник Стеван Мај­ сторовић (нин), чланови: Милан Бајец („Борба”), Љубиша Манојловић („Јеж”), Ивко Пустишек (радио Београд), Миро­ љуб Лазаревић („Политика”). ванреДна сКуПштина (Београд, 30. јуна 1957) у присуству 98 делегата из свих син­ дикалних подружница у Београду је, у просторијама радио Београда, 30. јуна 1957. године одржана ванредна скупшти­ на удружења новинара србије, посвеће­ на измени Правила удружења ради уса­ глашавања са статутом савеза новинара Југославије, који је усвојен на Четвртом конгресу савеза новинара Југославије, одржаном 1. и 2. марта 1957. године у За­ гребу. По статуту снЈ, савез новинара Ју­ гославије је колективни члан социјали­ стичког савеза радног народа Југославије (члан 3) и савез новинара Југославије је учлањен у савез синдиката Југославије, при чему је, по основи рада, сваки члан савеза новинара Југославије истовре­ мено и члан синдиката, али се пријем у чланство новинара регулише према ста­ туту савеза новинара (члан 4).24 реферат о непосредним задацима но­ винара и удружења је поднео председ­ ник Мирко Милојковић, истичући да је пажња штампе и радиостаница правил­ но усмерена на изградњу комуналног си­ стема, повећање продуктивности рада у индустрији, унапређење пољопривред­ не производње, што је од виталног знача­ ја за нашу друштвену заједницу, разору­ жање, забрану термонуклеарног оружја, истицање вредности политике активне мирољубиве коегзистенције држава са различитим друштвеним уређењима.25 „нико не спори, рекао је Милојковић, да на терену има спутавања новинара. но­ ви дописници из унутрашњости уструча­ вају се да критикују и указују на слабости, јер су бивали излагани многим непријат­ ностима. неки су чак и саслушавани због својих, иначе одмерених и правилних, написа. Било је случајева и спречавања 24 Statut Saveza novinara Jugoslavije, „Naša štam­ pa”, god. VII, br. 50, Beograd, mart 1957, 7–8. 25 Anonim, Naši listovi i radiostanice sve bolje i svestranije prate i tumače rešavanje bitnih ekonomsko­ političkih pitanja (izveštaj sa Vanredne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. VII, br. 41, Beograd, jun–jul 1957, 3. новинара да дођу до неопходних подата­ ка. али то су, колико схватљиве, толико и пролазне појаве у нашем друштву, које се упорно ослобађа чиновничког резонова­ ња и бирократске ограничености.”26 Предложене измене Правила удру­ жења новинара србије је ванредна скуп­ штина прихватила онако како их је пред­ ложила организационо­правна комисија удружења без већих измена. Приређено је низ усмених новина, ко­ је су прихваћене као корисна и добро при­ премљена форма новинарске друштвено­ политичке делатности. Комисија за усмене новине, састављена од београдских нови­ нара, стриктно је водила бригу о садржини програма и саставу учесника у одржавању усмених новина, настојећи да се том вр­ стом приредби обухвати што више места, да се посете и мања насеља, као и радни колективи по фабрикама и градилишти­ ма, да се допре и до места у којима рани­ је нису одржаване усмене новине. између две скупштине је приређено више од педе­ сет усмених новина у којима је усчествова­ ло око две стотине београдских новинара из већих и мањих редакција и око двадесет новинара из унутрашњости. Планирано је да ће исто толико новинара учествовати и на усменим новинама које ће се одржати у току предизборне кампање.27 Прихваћена Правила, по којима ће управни одбор имати 27 чланова, а из ње­ говог састава се образује Председништво као његово оперативно тело, уносе извесне новине у погледу организације удружења, као и састава и рада његових органа, па је управни одбор проширен са осморо нових чланова. ванреДна сКуПштина Београд, 30. јуна 1957 – 23. фебруара 1958. (ванредна скупштина је постојеће органе допунила новим члановима) Постојећи органи Председник Мирко Милојковић („По­ литика”). Управни одбор: потпредседник Бран­ ко Богуновић („омладина”), секретар Владислав Митровић (радио Београд), 26 архив унс, ванредна скупштина унс, 1957, Стенографске белешке, 36. 27 Исто, извештај о организацији усмених новина.

130 Миле недељковић благајник Живота Камперелић („рад­ ник”). Чланови: Љубомир Стојовић („По­ литика”), Влатко Влатковић (радио Бео­ град), Ђорђе Раденковић (нин), Бранко Дадић (радио нови сад), Александар Петковић („Борба”), Бранко Васиљевић (танјуг), Велибор Поповић (танјуг), Ба­ не Ђуричић („Јеж”), Василије Краљевић („Борба”), Живко Милић („Политика”), Иван Вучковић („народне новине”, ниш). Надзорни одбор: председник Даница Перић („Жена данас”), чланови: Слобо­ дан Пошарац („Дневник”, нови сад), Ни­ кола Капетановић („спорт”), Томислав Јеринић („светлост”, Крагујевац), Нико­ ла Бибић („Борба”). Суд части: председник Стеван Мај­ сторовић (нин), чланови: Милан Бајец („Борба”), Љубиша Манојловић („Јеж”), Ивко Пустишек (радио Београд), Миро­ љуб Лазаревић („Политика”). Допуњено чланство Управни одбор: Аслан Фазлија („Ri­ lindja”), Ђука Јулијус („Политика”), Ра­ де Вујовић („Борба”), Сава Солдатовић („Дневник”, нови сад), Мехмед Тоцкић („народна армија”), Деса Глишић („Јеж”), Витомир Бујишић („глас Подриња”, ша­ бац), Сабатка Шандор (радио нови сад). Изложба фотографија изузетно велики успех је имала изло­ жба „Југословенска новинска фотографи­ ја 1957”, коју је у Београду, у сали ванар­ мијског војног кабинета на теразијама, од 29. новембра до 15. децембра приредило удружење новинара србије. разуме се, ла­ вовски део посла је одрадила секција фо­ торепортера. За генералног секретара из­ ложбе је постављен фоторепортер никола Бибић, а за плаћеног секретара никола ставридис. уз њих двојицу су у органи­ зациони одбор ушли новинари Драгутин шолајић, велибор Поповић, Љубомир сто­ јовић и владо теслић, фоторепортери Жи­ ка Милутиновић, станко врзић, Живорад вучић и Момчило вучићевић и архитекта изложбе арх. Креша Мартинковић. изложба је била врло посећена и наи­ шла је на изванредно леп пријем у јавно­ сти. Додељен је низ вредних награда, по тематским и жанровским скупинама, а за фотографију године је проглашен сни­ мак под насловом „Предах” николе Би­ бића (на којој је снимљен Моша Пијаде, председник савезне народне скупштине, опхрван сном у скупштинкој сали). Дванаеста реДовна сКуПштина (Београд, 23. фебруара 1958) особеност Дванаесте редовне годи­ шње скупштине удружења новинара ср­ бије, одржане 23. фебруара 1958. године у Београду, лежи у податку да јој је прису­ ствовало око две стотине новинара, међу којима је био и велики број неделегата. скупштином је, у име радног председ­ ништва, руководио Јаша Давичо, одговор­ ни уредник „економске политике”, а рефе­ ратјеподнеопредседникудружењаМирко Милојковић, који је оценио да су новина­ ри у штампи, агенцијама, радиостаница­ ма и Филмским новостима са много више успеха и целовитије него до сада прика­ зивали динамични развитак наше зајед­ нице, истицали оно што је битно у томе и подстицали да се отклоне уочене слабости и недостаци, а да је највећа пажња посве­ ћена оном на чему се заснива социјали­ стичка демократија и што гарантује даља Плакат изложбе

131Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. достигнућа, оном што карактерише наше друштво и чини га специфичним у савре­ меном свету социјализма – радничком и друштвеном управљању.28 говорећи о непосредним актуелним задацима новинара, Милојковић указао на потребу интензивнијег ангажовања новинара у друштву и у организацијама друштвеног управања, социјалистичког савеза и другим организацијама и уста­ новама. До изражаја је дошла и Милојковиће­ ва књижевна виспреност, јер је у осврту на забавну штампу и забавне додатке ли­ стова изнео поприлично дисонантно гле­ диште. Констатујући да, као и свуда у све­ ту, и у нашој земљи таква штампа има свога оправдања, Милојковић је рекао да „има извесног претеривања у коришћењу забавног материјала, па се отуда и јавља­ ју сензационалистички и ненаучни при­ лози који неизбежно заводе читаоца, по­ готову оног мање образованог, намећући му нетане закључке”,29 те би ваљало обра­ тити више пажње изворима из којих се прикупља овај материјал и новинарским кадровима који уређују овако одговорне и потребне рубрике. Пленум савеза новинара Југославије, одржан 31. марта 1956. у Копру,30 заузео је став да се управе републичких удруже­ ња убудуће бирају с мандатом од две го­ дине, а будуће управе савеза са манда­ том на четири године. ово је потребно нарочито у републичким удружењима и друштвима ради континуитета у изврша­ вању задатака за одређени период. ова скупштина удружења је усвојила став са­ веза новинара, уневши га у своја прави­ ла, те ће се, убудуће њене скупштине одр­ жавати на две године. у 1957. години је приређивање усме­ них новина било олакшано захваљујући помоћи од 200.000 динара коју је соција­ листички савез радног народа дао удру­ жењу новинара. До јуна 1957. године су усмене новине приређене у 21 граду (Кра­ гујевац, ваљево, титово ужице, Краљево, шабац, Лозница, Зворник, смедерево, По­ 28 Anonim, Novinari su sa mnogo više uspeha i ce­ lovitije nego do sada prikazivali dinamičan razvitak naše zajednice (izveštaj sa Dvanaeste redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. VIII, br. 60, Beograd, februar 1958, 3. 29 Isto. 30 Plenum Saveza novinara Jugoslavije: Da bi stalno pratili i dublje prikazivali našu socijalističku stvarnost novinari moraju biti idejno i stručno izgrađeni, „Naša štampa”, godina VI, broj 38, Beograd, mart 1956, 3. жаревац, велико градиште, Младеновац, Кикинда, Панчево, Приштина, Косовска Митровица, Липљан, урошевац, Љубовија, шид, аранђеловац, Лесковац), а до фебру­ ара 1958. године је одржано још 37 усме­ них новина. усмене новине су поновљене у Краљеву, великом градишту, Младенов­ цу, док су у Пожаревцу приређене још два пута, а одржане су и у вучитрну, Пећи, Призрену, Крупњу, Пироту, Бору, Зајечару, Књажевцу, суботици, Бачкој тополи, све­ тозареву, орашцу, наталинцима, Куману, новом Бечеју, Зрењанину... уз то су усмене новине одржане на седам места у Београ­ ду, у три београдске фабрике и у студент­ ском граду у новом Београду. у усменим новинама, којима је у про­ секу присуствовало око 300 посетилаца, учествовало је око 200 новинара.31 Штампа у комуни рад на изградњи комуналног систе­ ма, којим би се спровела децентрализа­ ција и утемељили облици непосредне демократије, наметнуо је и потребу раз­ воја комуналне штампе као јаке полуге остваривања овог система. управни од­ бор је чешће расправљао о комуналној штампи, а припремио је о њој и анализу. у дискусији је између осталог указа­ но на то да су унутрашње рубрике одво­ јене од живота (раде вујовић, уредник „Борбе”), да се аквизитери представљају као новинари, што штети угледу новин­ ских предузећа и установа (славко на­ гуљ, уредник „трговинског гласника”) и да је локална штампа видно напредова­ ла (Ласло рехак, уредник „Magyar Szo”). указујући поново поверење Мирку Милојковићу, скупштина је изабрала но­ ве органе. XII реДовна сКуПштина Београд, 23. фебруара 1958 – 22. маја 1960. Председник Мирко Милојковић („По­ литика”). Управни одбор: потпредседник Јаша Алмули („Борба”), секретар Владислав 31 архив унс, XII редовна годишња скупшти­ на, 1958, Извештај о раду Удружења између две скупштине.

132 Миле недељковић Митровић (радио Београд), благајник Живота Камперелић („радник”). Члано­ ви: Стеван Мајсторовић (радио Београд), Зоран Јовановић (нин), Иванка Буну­ шевац („Младост”), Василије Краљевић („вечерње новости”), Велибор Поповић (танјуг), Даница Перић („Жена данас”), Бане Ђуричић („Јеж”), Драган Марко­ вић („Комунист”), Раде Вујовић („Бор­ ба”), Миливоје Марковић (радио Бео­ град), Ђука Јулијус („Политика”), Милан Ковачевић („спорт”), Љубомир Стојовић („Политика”), Добрила Поповић („Задру­ га”), Ненад Ставјел („Политика”), Драган Вукобратовић („Борба”), Владислав Ми­ ленковић („економска политика”), Ас­ лан Фазлија („Rilindja”), Иван Вучковић („народне новине”, ниш), Предраг Ми­ лојевић („Политика”), Владимир Паска­ љевић („Дуга”). Председништво: Мирко Милојко­ вић, Јаша Алмули, Владислав Митро­ вић, Живота Камперелић, Драган Ву­ кобратовић, Драган Марковић, Ђука Јулијус, Иванка Бунушевац, Василије Краљевић, Стеван Мајсторовић и Вла­ димир Паскаљевић. Надзорни одбор: председник Драго­ слав Адамовић (нин), чланови: Васа Поповић („Политика”), Никола Бибић („Борба”), Мирослав Радојчић („Полити­ ка”), Здравко Печар („Борба”). Заменици: Живко Милић („Борба”), Мило Ђукић („Младост”), Велибор Косић („Задруга”). Суд части: председник Ђорђе Ра­ денковић (нин), чланови: Ранко Лозо (радио Београд), Драгољуб Траиловић („Борба”), Драгољуб Катић („радио За­ греб”), Љубиша Ристовић („Комунист”). Заменици: Драган Николић („туристич­ ке новине”), Илија Томић („народна ар­ мија”), Слободан Шиндолић („Привред­ ни преглед”). тРИнАЕСтА РЕДОВнА сКуПштина (Београд, 22. маја 1960) у недељу, 22. маја 1960. године, у присуству 130 делегата, који у заступа­ ли 1.242 редовна члана, одржана је у Бе­ ограду тринаеста редовна скупштина удружења новинара србије. основу ре­ ферата председника Мирка Милојкови­ ћа, поднетог овој скупштини, чиниле су одлуке Петог конгреса социјалистичког савеза радног народа Југославије, који је указао на смернице даљег друштвеног развитка. Да би допринели што бржем развит­ ку социјалистичке демократије и прева­ зилажењу примитивизма, бирократизма и остатака прошлости у свести људи, но­ винари треба што пре да отклоне оне не­ достатке у свом раду који ометају и ума­ њују агитационо­пропагандно дејство штампе, радија, телевизије и филма на свест људи, истакао је председник Милој­ ковић, додавши да треба: „пре свега, да што потпуније и што истинитије инфор­ мишемо јавност о значајним остварењи­ ма радних људи и динамичним проме­ нама у нашем друштву, уочавајући оно што је битно у томе, што представља бу­ дућност. Затим да с више знања, полета и разумевања пишемо о том преображају, ослобађајући се рутинерства у истој оној мери у којој се наше друштво ослобађа превазиђених облика и организација.”32 у наставку је указано на то да треба избе­ гавати рутинерске написе и више и при­ јемчивије писати о продуктивности ра­ да, јер од ње зависи општи материјални успон друштва и стандард грађана. Милојковић се заложио за то да пи­ сање о променама на селу и о пољопри­ вредној производњи треба писати и више и боље: „од силних резултата и података, метричких центи и трактора, није се мо­ гло докучити шта се збива у свести сеља­ ка, која осцилира између врачара и теле­ визора, празноверица и комбајна. није се видео човек оптерећен тешком про­ шлошћу, али који сваким даном постаје 32 Anonim, Organizacija novinara rukovodi se odlu­ kama Petog kongresa SSRNJ u određivanju svojih zadata­ ka (izveštaj sa Trinaeste redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. X, br. 86, Beograd, maj 1960, 1–2. Игор Холотков

133Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. свеснији своје личности и свог положаја у друштву... најпосле, живот људи на се­ лу не исцрпљује се у производњи. сеља­ ци ступају у одређене друштвене и еко­ номске односе са задругом. они веома пажљиво прате политичка збивања у зе­ мљи и иностранству. све се више интере­ сују за савремена техничка и научна до­ стигнућа, све више користе електричне апарате у својим домовима. Мењају сво­ је навике у породици и међусобним од­ носима. Једном речи, у њиховој свести настају промене саобразно променама у производњи и нашем друштву у цели­ ни. није то више ни из далека сељак све­ толика ранковића и Јанка веселиновића, ни сељак из времена ЈрЗ и Јнс, наткри­ љен државом и хипотеком, ни сељак из времена рата, ни онај непосредно после рата. Додуше, унапредили смо га у по­ љопривредног произвођача, али то није довољно да би се објаснила његова сада­ шња друштвено­економска, политичка и културна физиономија.”33 О језику Будући да је сувопарни, администра­ тивни стил, и језик шапирографисаних материјала који врви од канцеларизама и уопштених варваризама, већ почео да смета у новинарским написима, пред­ седник Мирко Милојковић је у реферату посветио пажњу новинарском стилу и је­ зику, нагласивши: „акутно се осећа недостатак чистог новинарског језика и израза, ослобође­ ног административних, стручних и дру­ гих наноса да понекад новине личе на 33 Isto, 2. зборник појединих професија које се сво­ јим језиком и терминологијом обраћају јавности, а новинари им служе само као посредници. Зар није чудно и парадок­ сално да се новинарским језиком готово једино пише о криминалу, несрећама и неким трећеразредним појавама. тако су се у новинарству образовала два стила, два израза, два језика. о седницама рад­ ничких савета или производњи неке фа­ брике пише се натмурено озбиљно, суво, загушено с десетак овешталих економ­ ских израза. ретки су примери да се о не­ ком закону пише, и не употреби десетак правничких израза, који само оптерећују суштину и остављају читаоца у недоуми­ ци и незнању. Међутим, ако се свака професија слу­ жи својим језиком, утолико је неопход­ није да се то преведе на чист говорни је­ зик. остаје нам или да то учинимо, или да захтевамо од грађана да изуче сва зна­ ња, што је, очевидно, бесмислено. штави­ ше под утицајем штампе, градски човек, а делом чак и сеоски, почиње да забора­ вља матерњи језик и све чешће говори неким полуадминистративним језиком. Ми често нисмо ни свесни колику штету наносимо свом језику и својој култури. није тачно да ће нам неко замери­ ти ако одступимо од сувих економских, правних, медицинских, грађевинских и металуршких израза. тачно је нешто дру­ го: да новинар, или не схвата суштину материје о којој пише, па је преноси ауто­ матски, заправо преписује оно што чује, или нема снаге да је друкчије транспо­ нује, или му је лакше да препише него да креира, или не зна довољно свој језик.”34 За разлику од претходних скупшти­ на, када је читан, на овој скупштини је учесницима подељен умножен извештај управног одбора, у којем се констату­ је да су се у складу са општим друштве­ ним развитком развијали и напредовали штампа и радио. наравно, телевизија се не помиње, јер је она тек била у зачетку. Из извештаја Управног одбора у извештају се наводи да се у србији растура око 500.000 примерака дневних листова, више од 280.000 недељних, више од 300.000 забавних листова и часописа, 34 Isto. Светолик Митић

134 Миле недељковић затим више од 100.000 локалних недељ­ них листова и око 50.000 примерака не­ дељних мањинских листова. уз то постоје и три радиостанице и више од 450.000 радио­пријемника. то је тада деловало врло импресивно, као несумњиви напредак у развоју дру­ штва и масовних медија. Међутим, ти по­ даци, с друге стране, говоре да је у том тре­ нутку примерак дневног листа долазио на 15 становника, примерак недељних нови­ на на 27, примерак забавних листова на 25, примерак локалних недељних листова на 76, и да је један радио­пријемник дола­ зио на 17 становника, односно да је посто­ јао тек у сваком четвртом домаћинству. Почетком 1960. године удружење но­ винара има 1.354 члана, од којих 1.183 ре­ довна и 171 приправног.35 Битна измена положаја новинарске организације је то да, после Четвртог кон­ греса савеза синдиката Југославије, одр­ жаног 23–26. априла 1959. године, савез новинара Југославије није више струков­ ни синдикат. скупштина је после плодне дискусије усвојила извештаје, дала разрешницу до­ садашњим и изабрала нове органе удру­ жења и 62 делегата за Конгрес саваеза новинара Југославије. XIII реДовна сКуПштина Београд, 22. маја 1960 – 13. маја 1962. Председник Љубиша Манојловић („Јеж”). Управни одбор: пот­ председник Милан Бајец („Борба”), секретар Ми­ одраг Маровић („Поли­ тика”), благајник Живота Камперелић („рад”). Чла­ нови: Ђорђе Бељански (до­ писник „Политике”, нови сад), Зоран Жујовић („По­ литика”), Шандор Богдан­ фи („Dolgozok”), Војислав Јовановић („Комунист”), Благоје Лазић („Борба”), Родољуб Богојевић (танјуг – уместо њега кооптиран Слободан Обра­ довић, танјуг), Миливоје Марковић (ра­ дио Београд), Милан Братић („вечерње 35 Anonim, Izveštaj Saveznog odbora Petom kon­ gresu Saveza novinara, „Naša štampa”, god. X, br. 91, Beograd, novembar 1960, 3. новости”), Никола Бибић („Борба”), Воји­ слав Коларов („Дневник”, нови сад), Јо­ ван Шћекић (радиотелевизија Београд), Градимир Маринковић (радиотелеви­ зија Београд), Милош Бајагић („народ­ не новине”, ниш), Васа Јакшић („Поли­ тика”), Даница Перић („Жена данас”), Фахрија Јовановић („Борба”), Влади­ слав Брунер (танјуг), Миодраг Јевре­ мовић (радиотелевизија Загреб), Јосип Киригин („Комунист” – уместо њега ко­ оптиран Бранко Петровић, нин), Дра­ гољуб Траиловић (радиотелевизија Бе­ оград), Милосав Мирковић („Младост”), Фаркаш Нандор („Magyar Szo” – веће но­ винара војводине), Аслан Фазлија („Ri­ lindja” – веће новинара аутономне косов­ ско­метохијске области). Председништво: Љубиша Манојло­ вић, Милан Бајец, Миодраг Маровић, Живота Камперелић, Војислав Коларов, Зоран Жујовић, Драгољуб Траиловић, Војислав Јовановић и Даница Перић. Надзорни одбор: председник Милан Ковачевић (радиотелевизија Београд), чланови: Милан П. Ђоковић („Чачански глас”), Момчило Марић („Младост”), Ми­ лан Погачник (дописник „Дела”, Љубља­ на), Саво Марић („туристичке новине”). Заменици: Сава Солдатовић („Пољопри­ вредник”, нови сад), Миомир Симовић („Борба”), Сава Раткнић (танјуг). Суд части: председник Ђорђе Бузга­ новић („Политика”), секретар Љубомир Милин („рад”), чланови: Никола Вито­ ровић (радиотелевизија Београд), Марко Перић (Публицистички завод „Југослави­ ја”), Драган Николић („туристичке нови­ не”). Заменици: Шандор Сабатка (радио нови сад), Мирко Стаменковић („Бор­ ба”), Фадил Шиљак (танјуг). ЧЕтРнАЕСтА РЕДОВнА сКуПштина (Београд, 13. маја 1962) скупштине удружења добијају све отворенији карактер, па је тако Четрнае­ стој редовној скупштини, одржаној 13.ма­ ја 1962. године у Београду, уз 164 изабра­ на делегата, присуствовао велики број новинара, како из београдских тако и ре­ дакција из унутрашњости. осим основног реферата, који је под­ нео председник Љубиша Манојловић, на скупштини је дато и седам корефера­ Љубиша Манојловић

135Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. та седморице чланова управног одбора (Миодраг Маровић, Зоран Жујовић, Јо­ ван шћекић, Милош Бајагић, владислав Брунер, Миодраг Јевремовић, Драгољуб траиловић), што говори о сложеном сно­ пу питања којима се скупштина бавила. Председник Љубиша Манојловић је засновао реферат на ставовила Пленума савеза новинара Југославије, одржаног у Приштини 16–17 априла 1962. године, на којем је врло темељно расправљано о ме­ сту и улози средстава инфорисања у на­ шем савременом систему,36 и на крају донети усмеравајући, а умногоме и оба­ везујући, Закључци. а један од првих за­ кључака Пленума је, по речима Манојло­ вића, борбено новинарство: „Потребно је изградити активније и борбеније нови­ нарство. смисао тога је да, поред попула­ рисања разних одлука и мера, садржајни­ је и смелије треба да улазимо у проблеме друштва и у стварности брзо откривамо најпрогресивнија социјалистичка реше­ ња, пружајући им свестрану подршку”,37 36 Anonim, Sredstva informacija, novinari i Savez novinara u savremenim uslovima razvitka našeg druš­ tva (prikaz Plenuma SNJ održanog u Prištini), „Naša štampa”, god. XII, br. 107, Beograd, april 1962, 1–7. 37 Anonim, Sprovođenje odluka prištinskog Plenu­ ma – osnovni zadatak (izveštaj sa Četrnaeste redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XII, br. 108, Beo­ grad, maj 1962, 1–2. у чему се лако препознају Лењинове тезе о улози и партијности штампе. из коре­ ферата се издвајају следећи ставови: извори информација – треба да бу­ ду отворенији, ефикаснији и савремени­ је организовани, а било би потребно до­ нети законске, а и политичке, мере да би се спречило затварање информација под изговором да се ради о привредним тај­ нама и сл. (Јован Шћекић); друштвена одговорност – одражава­ јући друштвена кретања, штампа треба да указује на слабости и да помаже раз­ откривању њихових узрока, најзад да до­ приноси успостављању принципа одго­ Крагујевачка штафета (Александар Клас) Пјер Крижанић у редакцији „Јежа” разгледа нови број листа – седе Жика М. Јовановић, Никола Рудић, Пјер Крижанић, Љубиша Манојловић, Миле Станковић, стоји Димитрије Живадиновић (петак, 14. децембар 1961)

136 Миле недељковић ворности у свим друштвеним ешалонима и на свим нивоима (Зоран Жујовић); образовање новинара – потпунијим коришћењем и постојећих облика усавр­ шавања новинара, као што су једногоди­ шње школовање, специјализовани курсеви и тематски семинари, може се брже и лакше доћи до од­ говора на питање: где и како постати новинар (Драгољуб Траиловић); локална штампа – пр­ венствено треба радити на даљем кадровском јачању редакција, како би се про­ блеми комуне политички зрелије и студиозније обра­ ћивали, поготову што мно­ ги другови из комуна и срезова нису схва­ тили какав је то посао издавање новина (Милош Бајагић); фабричка штампа – треба захтевати да се руковођење листовима у колекти­ вима повери само квалификованим но­ винарима, члановима савеза новинара, како би се преко њих могло да утиче на квалитетнији рад на овом пољу инфор­ мисања радних људи (Миодраг Маровић); расподела дохотка – у новинским кућама треба да се усагласи са општм интересима, а с тим је повезано и тезга­ рење у најгорем смислу те речи, под чи­ ме се не подразумева рад у нормалном смислу, јер је хонорарни рад користан и оправдан, већ тезгарски производ који је често на ивици криминала (Ладислав Брунер); рад секција – више није спорно да ли су секције потребне или не. треба зато прихватити иницијативу новинара и до­ бро је усмеравати како би секције поста­ ле њихове друштвено­политичке триби­ не око којих ће се окупљати највећи број новинара појединих рубрика и редакци­ ја (Миодраг Јевремовић). После краће дискусије, у којој су уче­ ствовалиМиодрагаврамовић(улогаштам­ пе у систему непосредне демократије), Милан Ковачевић (облици телевизијског рада), Данило Кнежевић (фабричка штам­ па као инструмент радничке самоуправе), алекса Брајовић (положај локалних листо­ ва), војислав Добријевић (тешкоће рада у локалним гласилима), александар спасић (статус школа Југословенског института за новинарство), Миодраг Јоцић (заједничке тешкоће локалне и фабричке штампе) и Драгиша стефановић (о техничкој штам­ пи), скупштина је завршила рад избором нових органа. XIV реДовна сКуПштина Београд, 13. маја 1962 – 15. новембра 1964. Председник Драгољуб Миливојевић („Политика”). Управни одбор: пот­ председник Миодраг Ма­ ровић („Младост”), секре­ тар Драгош Стојановић (танјуг), благајник Брани­ слав Бошковић („спорт”). Чланови: Деса Глишић („Јеж”), Божидар Божовић (радио Београд), Јожа Вла­ ховић („Политика”), Сла­ вољуб Ђукић („Борба”), Александар Веселиновић („рад”), Драгољуб Катић (радио Београд), Слободан Глумац („Борба”), Милош Ми­ шовић (нин), Даница Перић („Жена данас”), Војислав Коларов („Дневник”, нови сад), Шиме Кроња („народна ар­ мија”), Владислав Миленковић („еко­ номска политика”), Слободан Сабић („Комунист”), Драгољуб Јанковић („на­ родне новине”, ниш), Слободан Крстано­ вић (радиотелевизија Београд), Милан П. Ђоковић („Чачански глас”), Жика Ми­ лутиновић („Политика”). Председништво: Слободан Глумац, Божидар Божовић, Шиме Кроња, Дани­ ца Перић, Слободан Крстановић, Сла­ вољуб Ђукић и Жика Милутиновић. Надзорни одбор: председник Сима Те­ сла (Прес­сервис), чланови: Бранко По­ повић (радио Београд), Милан Братић („вечерње новости”), Момчило Симић („Привредни преглед”), Владимир Паска­ љевић („Дуга”). Заменици: Драган Павло­ вић (танјуг), Живорад Живковић („Бео­ градска недеља”), Јелена Радвањ (радио нови сад). Суд части: председник Илија Томић („народна армија”), чланови: Милорад Ћирић („Борба”), Момо Пудар (танјуг), Војин Шантић („Политика”), Иванка Бунушевац („спорт и свет”). Замени­ ци: Звонко Логар (радиотелевизија Бе­ оград), Сава Марић („туристичке нови­ не”), Миодраг Поповић („илустрована политика”). Војислав Добријевић Драгољуб Уча Миливојевић

137Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље VIII вРЕМЕ САМОУПРАвНОГ СОЦИЈАЛИЗМА ПЕТНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Београд, 15. новембра 1964) • Противречан положај штампе • шЕСНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Крагујевац, 22. априла 1967) • Осуда Декларације и Предлога за размишљање • Студентске демонстрације • СЕдАМНАЕСТА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Панчево, 17. маја 1969) • Страни дописници из Србије • Неуспела замисао о прес-центру • ОСАМНАЕСТА РЕдОвНА СКУПШТИНА (Аранђеловац, 5. јуна 1971) • Зла крв полемика • Исправке и забране • Стање чланства д еценија 1953–1963. означује два те- мељна заокрета и почетка нових етапа у друштвеном развоју и еко- номско-политичком уређењу зе- мље. Увођењем радничког управљања и узакоњењем самоуправног пута у дру- штвеном развоју, за који Уставним зако- ном из 1953. године нису нађена нити про- писана решења, него је то остављено да заживи и потрди се у непосредној пракси, уз тежње ка децентрализацији (развијање комуналног система) и усавршавањем об- лика социјалистичке демократије, створе- ни су предуслови за прелазак на виши об- лик друштвеног живљења и уређења који је широм отворио врата самоуправном со- цијалистичком развоју, што је утемељено Уставом донетим 7. априла 1963. године и манифестантно исказано у промени на- зива земље, која је и именом показивала свој друштвено-економски и идеолошку структуру – Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Сходно уставним решењима, Савезна скупштина је 1953. била дводомна, уз Са- везно веће је уведено Веће произвођача, које је оличавало радништво као носиоца власти, а 1963. године су, уз Савезно веће које је остало (а у оквиру кога се образује Веће народа), уведена четири већа радних заједница (Привредно, Просветно-култур- но, Социјално-здравствено и Организа- ционо-политичко веће), која бирају оп- штинске скупштине и она имају карактер делегата радних људи у радним заједни- цама, што је последица развитка самоу- прављања у свим подручјима живота и рада, а истовремено је и израз непосред- нијег задовољавања потреба радних љу- ди и грађана, чије су слободе битно про- ширене и садржински испуњеније. Уз то, забрањена је реизборност и уведен прин- цип ротације (осим за Јосипа Броза Тита). ПЕТНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Београд, 15. новембра 1964) У току припрема, јавне дискусије и до- ношења Устава 1963. године средства ин- формисања су дала велики допринос. За-

138 Миле Недељковић то је председник Драгољуб Миливојевић у реферату на Петнаестој редовној скуп- штини Удружења новинара Србије, одр- жаној у Београду 15. новембра 1954. годи- не, могао да истакне: „Положај штампе и новинарства знатно се изменио и побољ- шао у односу на ранији период, а њихова улога је порасла заједно с њиховом одго- ворношћу. Не само својим написима, иа- ко је то било и остаје најважније од свега, већ и на други начин новинари непо- средније и шире учествују у друштвено- политичком и јавном животу. Данас има знатно више новинара посланика у свим скупштинама, затим у разним форуми- ма и руководствима друштвено-политич- ких организација, у органима друштеног управљања културних и других инсти- туција итд.” Миливојевић је указао и на промене извора информација у односу према штампи, јер су постали отворени- ји него икад, што произилази из реализа- ције уставног начела о јавности рада свих државних и друштвених органа и органи- зација и начела о информисању радних људи, без чега не би било могуће истин- ско остваривање права на самоуправља- ње, те, стога, „новинар се сада јавља као један од најнепосреднијих и најзначајни- јих извршилаца начела јавности”.1 Самим тим је и посао новинара постао много од- говорнији. Закључно са 1. новембром 1964. годи- не, Удружење је имало 1.717 чланова, од којих 1.527 мушких и 190 женских (од ко- јих 122 раде у Београду). По местима ра- да, највише је новинара у Београду – 1.017, затим у Војводини 385, Косову и Метохији 133, у активу новинара југоисточне Срби- је 75, западне Србије 42, северозападне Ср- бије 39 и активу на подручју Крагујевца и Светозарева 26. У дискусији је Милан П. Ђоковић („Ча- чански глас”) говорио о побољшању поло- жаја локалне штампе у западној Србији, где су новинари опремљени савременим средствима за рад, већина новинара је добила станове, а добро су и награђени. Међутим, тешкоће су у графичкој инду- стрији, јер су редакције, због неподесно- сти штампарија, принуђене да штампају новине у другим местима. ВитомирБујишић(„ГласПодриња”,Ша- 1 A.(leksa) Kamatović, Značaj idejno-političkog odno- sa štampe i novinara prema sistemu dohotka (izveštaj sa XV redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XII, br. 127, Beograd, novembar 1964, 7. бац) замерио је Секцији за локалну штам- пу што уопште није радила, али је зато по- хвалио активе новинара Шапца, Ваљева, Смедерева и Пожаревца, који су били ве- ома активни, нашавши садржаје и облике рада и без помоћи ове комисије. Миодраг Јоцић („Напред”, Ваљево) из- нео је неправилан однос функционера општине Ваљево према листу „Напред” и његовим сарадницима, који су изложени малтретирању и притисцима да не пишу о негативним појавама. Говорећи о награђивању новинара према раду, Владо Теслић („Борба”) при- метио је да се то своди на награђивање квантитета, а не квалитета, „што је су- бјективно тумачење те пароле, квазие- кономско тумачење уколико се слажемо да новинари не производе ципеле већ да обављају друштвено-политички рад”. Влатко Вешовић (Радиотелевизија Бе- оград) указао је на неповољан положај новинара и запитао: „Ако се стартна осно- ва узме као надокнада за нормалан рад, онда се мора поставити питање каква су то мерила према којима се одређује вред- ност друштвено-корисног рада људи запо- слених у нашој струци? Какви су узроци и шта је у питању да један одличан нови- нар, с дугогодишњим радним стажом, по- требном стручношћу и великим угледом у јавности, има исти или мањи доходак од директора трговинског предузећа, посло- Љубомир Стојовић

139Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вође неког ресторана, или шефа веће пи- љарнице?... Да ли је у питању омаловажа- вање, несхватање или немогућност?” Противречан положај штампе Увођењем принципа дохотка је омо- гућено слободније функционисање при- вреде и афирмисано тржише, чиме је пре- вазиђено административно управљање привредом са свим бирократским мисти- фикацијама. Налазећи се у том систему, и бивајући значајан део тог система, штам- па се нашла у двострукој улози и, самим тим, у очигледној противречности, што је Миливојевић језгровито објаснио: „Она с једне стране треба да се бори за развој тог система, да буде на висо- ком идејном нивоу, да учвршћује и раз- вија своју социјалистичку оријентацију итд., али она с друге стране мора тако- ђе да остварује доходак, да обезбеђује зараде за новинаре и друге раднике, за- тим просту и проширену репродукцију итд. То подвргавање новинарског и жур- налистичког рада тржишту, односно де- ловању слободних економских закона и систему стицања личних доходака нови- нара, рефлектује се на разне начине у на- шој пракси и у нашем новинарству уоп- ште. Упрошћено говорећи, јављају се две тенденције. По једној није могућно уса- гласити идејно-политику борбу, прин- ципијелност и социјалистичку етику у штампи са успехом на тржишту и зато се треба вратити на етатистичка решења, на дотације, на фиксне плате итд. Разне ва- ријанте ове тенденције имамо у пракси. Друга тенденција полази од исте основе, то јест од неспојивости ова два фактора, али излаз тражи у томе да штампа, ако се већ третира као роба на слободном тр- жишту, треба и да се прави тако да има што већу прођу. Из ове противречности се и јавља данас толико гласовити про- блем комерцијализма у штампи, с којим је непосредно повезан и проблем награ- ђивања новинара према раду. Тај комер- цијализам се обично схвата као задово- љавање такозване тражње на тржишту и укуса читалаца. У самом принципу не би требало видети ништа лоше када се при томе не би губили критеријуми о томе шта је то стварно укус читалаца. Скупштина је завршила рад избором својих нових органа. XV РЕдОвНА СкУПшТИНА Београд, 15. новембра 1964 – 22. априла 1967. Председник Бранко Дадић (Радиоте- левизија Београд). Управни одбор: пот- председник Влада Теслић („Борба”), секретар Ненад Ставјел („Политика”), бла- гајник Слободан Крста­ новић („Борба”). Чланови: Слободан Глумац („Вечер- ње новости”), Брана Црн­ чевић („Јеж”), Иванка Бешевић („Политика”), Ду­ шан Ђурић („Вечерње но- вости”), Миодраг Јоцић („Напред”, Ваљево), Васа Поповић (НИН), Влатко Вешовић (Ра- диотелевизија Београд), Никола Бибић („Вечерње новости”), Ратко Гајић („Кому- нист”), Драгош Ивановић („Политика”), Живојин Стекић (Радиотелевизија Бео- град), Милутин Богосављевић („Економ- ска политика”), Милан П. Ђоковић („Ча- чански глас”), Мехмед Тоцкић („Народна армија”), Александар Веселиновић (Тан- југ), Драгољуб Јанковић („Народне нови- не”, Ниш), Јожеф Мучи („Magyar Szo”). Председништво: Мехмед Тоцкић, Влатко Вешовић, Васа Поповић, Ратко Гајић, Милутин Богосављевић, Иванка Бешевић и Миодраг Јоцић. Надзорни одбор: председник Драган Стефановић („Економска политика”), чланови: Драгољуб Никитовић (Радио- телевизија Београд), Нада Марић („Тури- стичка штампа”), Никола Рудић („Јеж”), Велизар Савић (НИН). Заменици: Добри­ ла Поповић („Задруга”), Живко Васић („Сремске новине”, Сремска Митровица), Братислав Ђорговски (Радиотелевизија Београд). Бранислав Дадић Милош Мишовић Брана Црнчевић Васа Поповић

140 Миле Недељковић Суд части: председник Бошко Ста­ нишић („Вечерње новости”), чланови: Даница Перић („Жена данас”), Милош Мишовић (НИН), Драган Д. Марковић („Борба”), Љубиша Жарић (Радиотелеви- зија Београд). Заменици: Витомир Буји­ шић („Глас Подриња”, Шабац), Владета Недељковић („Спорт”), Душан Војводић (Радиотелевизија Београд). шЕСНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Крагујевац, 22. априла 1967) Заседањем Шеснаесте редовне скуп- штине 22. априла 1967. године у Крагујев- цу, почиње одржавање скупштина Удруже- ња новинара Србије ван Београда, што ће надаље бити устаљено. Удружење има 1.770 чланова, а Скупштини присуствује 85 де- легата (на сваких 20 чланова по делегат). Делегатима су раније упућени рефе- рат Управног одбора и извештај о раду, те ови документи нису ни читани. Кра- ће уводно излагање за дискусију о основ- ним темама реферата је дао председник Удружења Бранко Дадић. Он је указао на остатке бирократско-етатистичких и анархолибералистичких схватања, ко- ја нису ишчезла из глава свих наших но- винара, затим да су у пракси све чешћа спотицања око појмова слободе штампе и друштвене критике у средствима јав- ног информисања, као и око начела јав- ности рада, те улоге Удружења новинара у новим условима.2 Осуда Декларације и Предлога за размишљање Иако су највиши политички органи и најшира јавност осудили тешке нацио- налистичке испаде изазване Деклараци- јом о равноправности хрватског језика у Хрватској и одговором на њу изсказаним у Предлогу за размишљање у Србији, ко- је су потписали интелектуалци, научни и књижевни радници ових двеју репу- блика, учесници крагујевачке скупштине Удружења новинара Србије нису сматра- ли да је осудом потписника ових доку- мената завршена борба против нацио- 2 Anonim, Štampa, radio i televizija su integralni deo našeg samoupravnog mehanizma (izveštaj sa XVI redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XVII, br. 149, Beograd, april 1967, 9–12. налистичких деформација, па су о томе отворили дискусију. У Декларацији и Предлогу је виђен опасан покушај да се поткопа братство и јединство наших народа. О томе је, од- ређен од Управног одбора, на Скупшти- ни опширно говорио Живојин Стекић. Он је прво изнео податке о националном са- ставу чланства Удружења новинара Срби- је, у којем је 1.021 Србин, 88 Црногораца, 94 Хрвата, 18 Словенаца, 18 Македонаца, 315 Мађара, 105 Шиптара, 5 Руса, 1 По- љак, 2 Чеха, 19 Румуна, 7 Бугара и 5 Ру- сина, што илуструје правилну национал- ну и културну политику која се код нас води, а онда изнео став да „овде, свакако, највећа одговорност лежи на нама, Срби- ма, јер по логици закона вероватноће нај- већа опасност у тежњи за супрематијом одавде може и да проистекне”,3 додајући да Предлог носи адресу Удружења књи- жевника Србије, да су међу потписници- ма ствараоци чија имена најчешће сре- ћемо на новинским ступцима, у најавама радио-програма или шпицама телевизиј- ских емисија, а да су двојица међу њима – Брана Црнчевић и Васа Поповић – не са- мо чланови Удружења новинара Србије него су и чланови овог Управног одбора, изабраног на претходној скупштини. По њему, неке редакције су постале својевр- сна берза идеја најразличитијег садржаја, од прогресивних до оних увезених споља са мутном садржином сензационализма и проблематичним идејним теретом, где се продаје све и свашта од ласцивних до шовинистичких вицева, до црног хумора. У атмосфери посипања пепелом, као прилог Стекићевом ставу да нису кри- ви само аутори спорних и деструктивних написа, него да су још више криви уред- ници и новине које их објављују, за реч се јавио Миодраг Јоцић, новинар из Ваљева, налазећи за потребно, пошто се књижев- ник Матија Бећковић осећа и изјашњава као Ваљевац, да се извини припадници- ма шиптарске националности за поједи- не ексцесе оних колега који србују данас када не треба србовати. Навео је као при- мер „трућање” Матије Бећковића (пита- јући: чији је син Матија Бећковић?), који је „са собом донео пуно туђег и реакцио- нарног”, и за то је Јоцић окривио оне који му омогућују да објављује текстове. 3 Isto, 9, Živojin Stekić, Platforma „Predloga” želela da naše društvo vrati 120 godina unazad.

141Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Томе неодмереном нападу се оштро и аргументовано супротставио Љубиша Манојловић, главни уредник „Јежа”, где се објављују Бећковићеви прилози, обја- шњавајући да он пушта, и жели да то и надаље чини, Бећковићеве текстове ко- је иначе не доживљава као „трућање” не- го као вредна остварења једног даровитог песника и хумористе. После одлуке да се оснује Фонд за уза- јамну помоћ новинара и обавезивањем Управног одбора да донесе правила о ње- говом пословању (с тим што се од 300 ди- нара чланарине сваког члана издваја по 100 динара за овај фонд), Скупштина је за- вршила рад избором нових органа. Студентске демонстрације Ниједан догађај пре тога у социјали- стичкој Југославији није дочекан са више неспремности, и више неспретности, ка- ко власти тако и штампе, као што је био случај са студентским демонстрацијама 1968. године. Не само до последњег тре- нутка бурне осмице у јуну (од 3. до 9), не- го и задуго потом. Конфузија је била то- лика, како је приметио Раде Кузмановић, тадашњи заменник секретара Универзи- тетског комитета Београдског универзи- тета, да су због исте ствари, тј. ангажова- ња у демонстрацијама, на једној страни људи искључивани из Партије, а на дру- гој примани у њу. Несагласности су биле, и остале, све време. „СТУДЕНСТКА 68. и данас – четрдесет година касније – још увек изазива подеље- на мишљења. Публицистика, без обзира што то дуже од три деценије није табу те- ма, није успела чак ни да нађе термин ко- јим би обележила та збивања. Липањска гибања, студентске демонстрације, сту- дентски штрајк, нереди, револуција, (кон- трареволуција), завера, побуна...” Овим речима почиње Иван Милади- новић увод у књигу о студентским неми- рима 1968.4 4 Иван Миладиновић, 1968 – последњи велики сан, Београд, 2008, 9. Студентске демонстрације – Кордон полиције зауставља 3. јуна 1968. године студенте код подвожњака у Новом Београду (снимио Томислав Петернек)

142 Миле Недељковић Сама новинарска организација, како савезна тако и српска, задуго се није око тога ни средила ни стишала. А новинари су се нашли на брисаном простору уна- крсне паљбе. И слева и здесна, и од базе и од врхушке, и као сведоци и као учесни- ци, и као ствараоци и као преносници јавног мнења. Новине су лепљене на стуб срама, жигосани су поједини извештачи и коментатори, слављени и оспоравани текстови у штампи, на радију и телеви- зији, оснивачи су изрицали осуде и опо- мене, уредници и новинари се ограђива- ли од написа... Без компаса, редакције су остављене себи, да се сналазе како знају и умеју. Де- мострације су избиле ненадано и спон- тано. Почело се недоличним испадом групе силеџија у недељу 2. јуна поподне на Радничком универзитету у Новом Бе- ограду, непосредно наспрам Студентског града, а кад је изгредницима запрети- ла опасност од полицијских батина, они су почели да извикују пароле о великим идеалима, па су догађаји почели да до- бијају другачији ток и брзо, подгрејани студентском јунском испитном психо- зом, прерасли у снажан студентски бунт. Пожар је букнуо, ђавољи дух је изашао из боце и није се могло седети скрште- них руку. Српска новинарска организација се дуго није изјашњавала. Заслуга за то при- пада председнику Слободану Глумцу и његовом Главном одбору, који целога ју- на није одржао седницу, очекујући да се у међувремену страсти стишају и неке чи- њенице искристалишу. Тек крајем јуна је била проширена седница Председни- штва Савезног одбора Савеза новинара Ју- гославије, који је на седници одржаниој 25. јуна у Београду имао пет тачака днев- ног реда, са врло важном проблематиком као што су тезе за закон о информисању и предлог за измене и допуне закона о но- винским предузећима и установама, али је највише пажње посветио првој тачци –студентским демонстрацијама у Београ- ду, насловљеној као Разматрање приме­ даба поводом приказа догађаја на уни­ верзитетима у штампи, на РТВ и преко Агенције Танјуг, са уводним излагањем Божидара Новака (директора загребачког „Вјесника”), тадашњег председника Саве- за новинара Југославије. Међутим, Новак није написао ника- кво уводно излагање, него је сматрао да расправу треба базирати „на процени Удружења новинара Србије, јер су се на његовој територији појавиле најжешће критике и најозбиљнији проблеми.”5 Међутим, иако је у међувремену по- средством телевизије Председник Тито одржао обавезујући говор, а уз то су обја- вљене и Смернице Централног комитета Савеза комуниста, председник Удруже- ња новинара Србије Слободан Глумац је хладно рекао да не може да говори у име свог Удружења, јер оно још нема ставове о минулим догађајима, који, иначе, зах- тевају подробну анализу.6 Учесници сед- нице су превидели да је Слободан Глумац био тада главни и одговорни уредник „Ве- черњих новости”, најтиражнијих новина у земљи, које су и те како биле увучене у извештавање о студентским немирима и да је, хтео-не-хтео, био целим бићем у вр- зином колу јунских политичких догађа- ња. Занимљиво је како су на овој седни- ци Савезног одбора говорили делегати из Србије. Укратко, редом: Влатко Вешовић (Радиотелевизија Београд): „Мислим да о првој тачки днев- ног реда не можемо парцијално да ди- скутујемо.” Мирко Милојковић (заменик дирек- тора „Политике”): „Ја мислим да Свез но- винара треба да разматра последње дога- ђаје и донесе одређене закључке о њима. Нисам само сигуран да је у овом тренут- ку Председништво спремно да темељно и аналитично разговара о студентским демонстрацијама.” Бранко Дадић (главни уредник Ра- дио Београда): „Под пуном моралном и политичком одговорошћу одбацујемо ин- синуиране нападе. А да исто тако каже- мо јавности да смо спремни да избрши- мо анализу свега онога што смо писали, ако то има неког друштвеног и политич- ког значаја.” Перо Ивачић (главни уредник Танју- га): „Залажем се да Председништво Саве- за новинара Југославије данас реагује на ова питања, с тим да се о темељитим ана- лизама говори касније у Удружењу нови- нара Србије, а пре свега у редакцијама које су извештавале.” Богдан Пешић (директор „Борбе”): „Врло одлучно и одређено одбијамо ова- 5 Božidar Novak, Razmatranje napada na sredstva informisanja zbog prikaza studentskih događaja, „Naša štampa”, god. XVIII, br. 159, Beograd, jun–jul 1968, 1. 6 Isto, reč Slobodana Glumca u diskusiji, str. 1.

143Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. кве клевете какве се против штампе из- носе из тзв. студентског покрета. Друго је сад питање једне брижљиве анали- зе како смо се ми понашали, једне на- ше интерне анализе проблема које смо имали.” Живота Камперелић (уредник „Ра- да”): „Тешко је било снаћи се у целој тој ситуацији, јер су постојала веома контро- верзна гледишта о свему: и код појединих политичких форума, и код појединих по- литичара. Веома опречна гледишта, вео- ма опречне оцене.” Миодраг Аврамовић (генерални се- кретар СНЈ): „Поставља се захтев за изра- ду анализе о томе како је штампа пратила студентске демонстрације. На основу че- га да се изради анализа? Не би ли штам- па требало да преузме улогу истражног судије? Па ни званична комисија Репу- бличког већа Србије није успела да саста- ви извештај који би разјаснио ток другог дана демонстрација у Новом Београду, јер њени чланови нису могли усагласи- ти мишљења.” Драгољуб Миливојевић (уредник „Политике”, потпредседник СНЈ): „Чини ми се да нас овај „политички земљотрес” на неки начин обавезује на једну темељ- ну анализу наше организације редакци- ја, способности новинара за реаговање, за укључивање у ток политичких дога- ђаја. То би сигурно показало шта смо ми све погрешили и шта све није било до- бро. али ја хоћу да кажем да анализа у сваком случају не би потврдила паушал- не осуде које се јављају.” Димитрије Чичовачки (главни уред- ник „Дневника”, Нови Сад): „Свака ана- лиза, коју и ја подржавам, али она може и касније да дође, показала би, уз изве- сну нашу самокритичност, оно што је ре- као друг Мијалко Тодоровић: да је у гло- балу штампа одражавала конфузију која је владала и да је и сама стварала кон- фузију.” Очито, уз много изговорених речи, у вишесатној расправи, и варирање мно- гих опрезних исказа, основну нит у ди- скусији учесника из Србије чинило је указивање на анализу коју би требало са- чинити.7 Био је то мудар начин да се од- ложи пребрзо закључивање и укаже на хаос који су створиле студентске демон- страције у тадашњим процесима самоу- 7 Isto, diskusija o prvoj tačci dnevnog reda, str. 1–5. правног развоја, чије су се пукотине дра- стично указале. XVI РЕдОвНА СкУПшТИНА Крагујевац, 22. априла 1967 – 17. маја 1969. Председник Слободан Глумац („Ве- черње новости”). Главни одбор – чла- нови: Владимир Булато­ вић ВИБ („Политика”), Де­ са Глишић („Јеж”), Ненад Ставјел („Политика”), Ми­ лош Мишовић (НИН), Јо­ ванка Бркић („Борба”), Богдан Дечермић („Бор- ба”), Света Тадић („Бор- ба”), Драгољуб Траиловић („Политика”), Никола Ви­ торовић (Радиотелевизи- ја Београд), Радивоје Марковић (Ради- отелевизија Београд), Љубомир Ловрић („Спорт”), Влатко Вешовић (Радиотеле- визија Београд), Момчило Благојевић (Танјуг), Алекса Брајовић (Танјуг), Нада Дорошки („Политика”), Мустафа Шаља („Rilindja”). Надзорниодбор:председ- ник Милоје Легетић („Еко- номска политика”), члано- ви: Тодор Ђурић („Сремске новине”, Сремска Митрови- ца), Александар Весели­ новић (Танјуг), Милош Ба­ јагић („Народне новине”, Ниш), Владимир Каћански („Привредни преглед”). За- меници: Ђуро Лаћак („Ру- ске слово”), Михајло Рашић („Вечерње новости”), Сима Тесла (Прес-сервис). Суд части: председник Милош Ве­ личковић (Радиотелевизија Београд), се- кретар Драган Михајловић („Борба”), чланови: Бранко Стошић („Вечерње но- вости”), Витомир Бујишић („Глас Подри- ња”, Шабац), Мутезаји Назир („Rilindja”). Заменици: Жика Вучић (Танјуг), Милан П. Ђоковић („Чачански глас”), Драгослав Ранчић („Борба”). За ванредни конгрес Савеза новина- ра Југославије је изабрано 10 делегата из Србије и по пет делагата из аутономних покрајина Војводине и Косова. Владимир Булатовић ВИБ Слободан Глумац

144 Миле Недељковић СЕдАМНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Панчево, 17. маја 1969) Седамнаеста редовна скупштина Удружења новинара Србије, одржана 17. маја у Панчеву, била је у знаку значајног јубилеја – стогодишњице изласка првог броја „Панчевца”, недељника који изла- зи и данас. Отворена је и прикладна из- ложба старе српске штампе Од Орфелина до „Панчевца”, откривена је спомен-биста првом уреднику листа Јовану Павлови- ћу, а учесницима и гостима скупштине је подељено фототипско издање „Манифе- ста Комунистичке партије” Маркса и Ен- гелса у преводу Светозара Марковића (а по некима Марковић га није превео, но је само дао подстицај за његово превође- ње), објављеног у Панчеву 1871. године. Делегатима Скупштине, којих је би- ло 95, благовремено је достављен штам- пани материјал, тако да није читан, само је председник Слободан Глумац у увод- ној речи кратко подсетио на резулта- те рада Удружења у решавању друштве- них и стручно-професионалних питања чланства и указао на актуелне проблеме средстава информисања и деловања но- винара и новинарске организације у да- нашњим условима. На овој скупштини је вођена распра- ва о студентским демонстрацијама у јуну 1968. године, што показује дубоку трау- матичност због избијања тих демонстра- ција, које несумњиво имају шире дру- штвено значење. XVII РЕдОвНА СкУПшТИНА Панчево, 17. маја 1969 – 5. јуна 1971. Председник Ђорђе Ра­ денковић (НИН). Главни одбор: секретар Драган Вукобратовић („Ве- черње новости”), благајник Добривоје Ђоковић („Ту- ристичке новине”). Члано- ви: Милан Ковачевић (Те- левизија Београд), Ненад Ставјел („Политика”), Све­ толик Митић (Телевизи- ја Београд), Милош Мишо­ вић (НИН), Богдан Дечермић („Борба”), Марија Марковић (Радио Београд), Ми­ лан П. Ђоковић („Чачански глас”), Све­ тозар Тадић („Борба”), Милош Бајагић („Народне новине”, Ниш), Мехмед Тоцкић („Народна армија”), Димитрије Чичовач­ ки („Дневник”, Нови Сад), Вехаб Шита („Ri- lindja”), Душан Костић (новинар-пензио- нер), Јелисавета Хариш (Радио Нови Сад). Председништво: Милан Ковачевић, Богдан Дечермић, Ненад Ставјел, Ми­ лош Мишовић, Мехмед Тоцкић, Свето­ зар Тадић. (Чланови Председништва су и председници већа новинара АП Војво- дине и Косова – који ће бити делегирани пошто се одрже покрајинске конферен- ције већа новинара.) Надзорни одбор: председник Иван Се­ длачек (новинар-пензионер), чланови: Нада Дорошки („Политика”), Бошко Ком­ неновић (Телевизија Београд), Жика М. Јовановић („Јеж”), Љубомир Олић (Ра- дио Београд). Заменици: Брана Вучковић („Дуга”), Јосип Антуновић (Радио При- штина), Јан Макан (Радио Нови Сад). Суд части: председник Ђорђе Богоје­ вић („Борба”), чланови: Живота Кампе­ релић („Рад”), Милан Будак („Дневник”, Нови Сад), Мирко Зечић („Вести”, Титово Ужице), Светозар Лозо („Задруга”). Заме- ници: Драган Николић („Туристичке но- вине”), Миодраг Спајић („Глас Подриња”, Шабац), Луко Андраш (Радио Нови Сад). Страни дописници из Србије Интересовање страних медија за на- шу земљу добило је снажније импулсе због отпора Стаљиновој блокади средином двадесетог века и водеће улоге Југослави- је у покрету несврстаних земаља шезде- сетих година. Тих година су у Удружењу новинара Србије чињени покушаји да се образује нека врста међународног клуба новинара, обављене су припреме за ње- гово оснивање и сачињен програм њего- вих делатности, али се од тога одустало да Ђорђе Раденковић Добривоје Ђоковић Душан Костић

145Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. се не би обављала паралелна делатност са Савезом новинара Југославије, преко ко- га се углавном одвијала међународна ак- тивност и у којем је Удружење новинара Србије имало највиднијег учешћа. Оживљене су везе са иностраним но- винарским организацијама, при чему је наглашавано да је реч о напредним но- винарским организацијама. Од 21. маја до 11. јуна 1951. године наша новинарска делегација је била у посети Великој Бри- танији. После ове, ишла је и друга делега- ција, која је у Великој Британији провела око месец дана. Од 25. септембра до 7. ок- тобра 1951. године наши новинари су бо- равили у Аустрији.8 Француске и шведске новинаре, који су били наши гости у окто- бру 1951. године, примио је и маршал Ти- то, а договорене су посете Швајцарској и Норвешкој Током 1952. године наша новинарска делегација је отпутовала Велику Брита- нију 27. фебруара и тамо боравила три не- деље. Друга делегација је 10. маја отишла у Француску, где је била петнаест дана. У Норвешкој су наши новинари провели 20 дана, од 25. августа до 12 септембра.9 Гру- па наших новинара је била у Данској десет дана,10 колико су у узвратној посети били и дански новинари у нашој земљи (од 17. до 27. октобра). У Турској су наши новина- ри били од 5. до 26. августа, а у септембру је седам норвешких новинара било код нас.11 У Западној Немачкој је 15 наших но- винара било 22 дана (од 15. септембра до 6. октобра), а осам аустријских новинара је било од 21. октобра до 6. новембра код нас. Са белгијским и грчким новинарима су обављене узвратне посете. Развијање сарадње са страним нови- нарским организацијама је настављено и у 1953 години. Од 2. до 23. фебруара седам наших новинара је било у Великој Брита- нији, а 4. маја је у Западну Немачку отпу- товало 15 наших новинара.12 Од 9. до 23. 8 Vilko Vinterhallter, Poseta naših novinara Velikoj Britaniji i Austriji, „Naša štampa”, god. I, br. 2, Beograd, 30. oktobar 1951, 4. 9 Божидар Дикић, Прва посета Норвешкој, „На- ша штампа”, год. II, бр. 9, Београд, 1952, 4. 10 А.(лександар) Л.(ебл), Пријем југословенских новинара у Данској, „Наша штампа”, год. II, бр. 9, Бе- оград, (јануар 1953), 8. 11 Аноним, Страни новинари у нашој земљи, „Наша штампа”, год. II, бр. 9, Београд, (јануар 1953), 3. 12 Аноним, Узајамне посете наших и страних новинара, „Наша штампа”, год. II, бр. 10, Београд, мај 1953, 7. јуна су наши новинари били у Шведској. Понекад су за посете коришћене и држав- не везе. Тако је у фебруару приликом по- сете грчког министра иностраних посло- ва Стефанопулоса допутовало и тринаест грчких новинара, а приликом пута Ко- че Поповића, државног секретара за ино- стране послове, у Грчку и Турску путова- ло је и осам наших новинара. Седам наших новинара је било у Нор- вешкој 10 дана (од 22. августа), пет нови- нара у Данској (од 17. до 27. октобра), а од 22. октобра 15 новинара у Туркој 21 дан. После Турске део делегације (пет нови- нара) боравио је у Сирији седам дана.13 Перо Трутин, високи чиновник у Оде- љењу за штампу и информације Држав- ног секретаријата за иностране послове, писао је о томе како се дочекују страни новинари, истичући „Од прекида са Ко- минформом, углед наше земље, због ње- не чврсте решености да брани своју сло- боду и независност, као и због њене сталне мирољубиве политике, знатно је порастао и изазвао пажњу мирољубивог човечанства. Од тада је долазак страна- ца, посебно људи од пера, знатно порас- тао. Само у овој години Савез новинара Југославије примио је две новинарске де- легације из Сједињених Америчких Др- жава са укупно 64 члана, једну норвешку са седам чланова, турску са 9, западно- немачку са 15, аустриску са 8, а касније ће примити данску, белгијску и друге де- легације. Поред ових, стотине новинара и репортера” 14 Током 1969. године из Србије је 60 но- винара из 20 земаља извештавало за 56 светских медија, од којих 19 агенција, 28 дневних и недељних листова и девет ра- дио и ТВ станица. У погледу на медије, из седамнаест земаља радила су 24 дописника, 19 аген- ција и два дневна листа: Велика Британија – Ројтер (Reuter, дописник Миодраг Клун), Западна Немачка – DPA (Deutsche Press Agentur, дописник Волфганг Либал – Wolfgang Libal), Данска – Venstres Presse Bureau (до- писник Кристл фон Кол – Christl von Kohl), 13 Аноним, Посете наших новинара иностран- ству, „Наша штампа”, год. II, бр. 9, Београд, (јануар 1953), 8. 14 Перо Трутин, Како дочекујемо стране нови- наре, „Наша штампа”, год. II, бр. 9, Београд, 1952, 4.

146 Миле Недељковић Француска – AFP (Agence France–Pres- se, дописник Жорж Албер Салван – Geor- ges Albert Salvan), Италија – ANSA (Agenzia Naziona- le Stampa Associata, дописници др Оскар Мило – dr Oscar Millo и Душан Пилић), Аустрија – APA (Austria Presse Agen- tur и „Приморски дневник”, дописник инж. Божа Божић), Совјетски Савез – ТАСС (Телеграф- ное Агенство Советского Союза, дописни- ци Герман Кисељев и Иван Титов) и АПН (Агенство Печати Новости, дописници Ју- риј Ткаченко и Николај Јурилин), Источна Немачка – ADN (Allgeme- iner Deutscher Nachrichtendienst, допи- сник Зигфрид Кениг – Siegfrig König), Чехословачка – ČTK (Československa Tiskova Kancelaž и „Руде право”, дописник Јижи Јакоубек – Jiři Jakoubek), Пољска – PAP (Polska Agencia Prasowa, дописник Тадеуш Ракчек – Tadeusz Raczek), Бугарска – БТА (Блгарска телеграфна агенција, дописник Тихомир Зарев), Мађарска – MTI (Magyar Tavirati Iroda, дописник Тамаш Кочиш – Tamas Kocsis), Румунија – Agerpress (Agencia Roma- na de Presa, дописник Николаје Плопеа- ну – Nicolae Plopeanu), Кина – Hsinhua (Нова Кина, допи- сник Чанг Чија Чи – Chang Chia Chi, пре- водилац Ванг Сен – Wang Sen), Јапан – NHK (дописник Таиши Јоши- нари – Taishi Joshinari), Египат – MENA (Middle East News Agency, дописник Фарид Камил), Сједињене Америчке Државе – Асоши­ ејтед прес (AP, Associated Press, дописник др Борислав Бошковић) и Јунајтед прес (UPI, United Press International, дописни- ци Ричард Сјудхалтер – Richard Sudhalter, Небојша Ђурић и Павле Швабић); из десет земаља била су 22 дописни- ка, 23 дневна и недељна листа: Велика Британија – „Дејли експрес” (Daily Express, дописник Тодор Обрадо- вић) и „Дејли телеграф” (Daily Telegraph, дописник Надежда Обрадовић), Сједињене Америчке Државе – „Њу­ јорк тајмс” (The New York Times, допи- сник Тед Шулц – Tad Szulc), „Тајм” (Ti- me) и „Лајф” (Life, дописник Кристофер Берд – Christopher Bird), „Вашингтон стар” (Washington Star, дописник Дени- сон Расиноу – Dennison Rusinow), „Форум ворлд фичер” (Forum World Features LTD, дописник Андреа Карман – Andrea Kar- man), „Кал кроникл њуспејп” (Call Chro- nicle Newspapers, дописник Чарлс Бирба- уер – Charles Bierbauer), Француска – „Монд” (Le Monde, допи- сник Павле Јанковић) и „Фигаро” (Figaro, дописник Мирослава Дујковић), Западна Немачка – „Франкфуртер алгемајнe цајтунг” (Frankfurter Allge- meine Zeitung, дописник др Јохан Рајс- милер – dr Johann Reismüller), „Зид­ дојче цајтунг” (Süddetsche Zeitung, дописник Карл Бухала – Carl Buchalla), „Ханделсблат” (Handelsblatt, дописник Александер Јушка – Alexander Juschka), „Шпигл” (Spiegel, дописник Ханс Рул- ман – Hans Rullman), „Ди велт” (Die Welt, дописник Георг фон Хибенет – Ge- org von Hübbenet), Источна Немачка – „Велт дер арбајт” (Welt der Arbeit, дописник Петер Валд – Peter Wald), „Нахрихтен фир Аусенхан­ дел” (Nachrichten für Aussenhandel, допи- сник Манфред Ојлерт – Manfred Eulert), Аустрија – „Оберестерајхише на­ хрихтен” (Oberösterrechische Nachrichten, дописник Маргарета Халупа – Margaret- ta Chalupa), затим „Експреса” (Express, до- писник Васа Казимировић), Италија – „Уните” (Unita, дописник Франческо Петроне – Francesko Petrone), Совјетски Савез – „Правде” (допи- сник Тимур Гајдар), Индија – „Индијан експреса” (Indian Express, дописник Кришна Мурти – Kris- hna Moorthy) и Бугарска – „Вечерњих новина” (до- писник Димитрина Тодорова-Зарева); из шест земаља било је седам допи- сника седам радио и ТВ станица: Аустрија – (Radio­Wien, дописник Густав Халупа – Gustav Chalupa), Совјетски Савез – (Радио и ТВ СССР, дописник Александар Плевако), Пољска – (RTV Varsava, дописник Збигњев Таргош– Zbigniew Targosz), Источна Немачка – (NDR Radio, до- писник Урсула Ендерле – Ursula Enderle), Сједињене Америчкеј Државе – (UPI TV, сниматељ Расим Црновршанин) и Чехословачка – (Radio­Prag, допи- сник Карел Јездински – Karel Jezdinsky); уз ове новинаре, настањене у Београ- ду, Србију и главни град су покривали и седам страних дописника настањених у

147Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. пет градова Југославије, који су извешта- вали пет медија из четири државе: ЗападнаНемачка–берлински„Шпан­ дауер фолксблат” (Spandauer Volksblatt, дописник – Hans Jörg von Jena, настањен у Новом Саду), Израел – „Јевиш кроникл” (Jewish Cronicle, дописник Давид Леви – David Levy, настањен у Загребу), Судан – „Ел Раи” (дописник Фејсал Мохамед Меки – Faysal Mohamed Mekki, настањен у Загребу), Италија – РАИ (Radiotelevisione Ita- liana, дописник Валерио Запија – Valerio Zappia, настањен у Ријеци; Клаудио Ра- дин – Claudio Radin, настањен у Пули; Ве- рардо Либеро – Verardo Libero, настањен у Копру) и болоњски Стадио (Stadio, до- писник Еторе Мазијери – Ettore Mazzieri, настањен у Ријеци). Неуспела замисао о прес-центру Борећи се за повраћај Дома новина- ра, своје зграде у тадашњој улици Првог маја бр. 28 (данас Ресавска улица), Удру- жење је издејствовало да му Савезно из- вршно веће додели на коришћење у тој згради приземље и први спрат. Полазећи од тога да је Београд једна од ретких престоница која нема центар за страну штампу, овај простор је Удружење било наменило Међународном новинар- ском центру који је намеравало да осну- је. За оснивање овог центра Удружење је из својих скромних средстава издвојио пет милиона динара. И пуне две године (1969–1971) Удружење је радило на оства- рењу ове замисли, а његова управа је на већини седница имала као тачку дневног реда оснивање и рад овога центра. Међутим, Савезни завод за статистику, који је користио сав простор изнад првог спрата, захтевао је и део првог спрата, као и неке споредне просторије у приземљу. Настао је маратонски спор, који је Удру- жење решило у своју корист , али је онда искрсао финансијски проблем – требало је за адаптацију обезбедити 400 милиона динара, колико је износила предрачунска сума, а тај новац Удружење није имало. У међувремену је Међународни но- винарски центар основан као посебна установа, али се његов директор Влатко Вешовић тешко разболео, тако да је све стало, а уз то је запретила и опасност да додељене просторије буду поново одузе- те јер су зврјале празне. То се, на жалост и догодило и тако је пропала и замисао о стварању овог прес-центра. ОСАМНАЕСТА РЕдОвНА СкУПшТИНА (Аранђеловац, 5. јуна 1971) У Буковичкој бањи у Аранђеловцу, у присуству 125 опуномоћених делегата од око 150 делегираних новинара, и њихо- вих гостију, одржана је 5. јуна 1971. године Осамнаеста редовна скупштина Удруже- ња новинара Србије. У уводном излагању председника Ђорђа Раденковића је указа- но на три основна правца будуће делат- ности – окретање питањима и дилемама развоја земље и друштва, прецизно де- финисање улоге и статуса новинарства у компликованом механизму савременог самоуправног друштва и решавање ви- талних професионалних питања. Излаз је, по његовом мишљењу, у сталном дого- варању у сфери јавне речи како би се до- принело друштвеном напредовању нови- нарства, затим у стрпљивом деловању на разним правцима решавања професио- нално-сталешких проблема и у још одлуч- нијем заступању оправданих интереса но- винарства као професије и новинара као појединца, да би се још ефикасније бра- нила угрожена права и животни и радни услови припадника овог позива. „Политички, друштвено и етички наш позив је на брисаном простору веома сло- жене и напрегнуте битке за прогрес, где се гледишта конфронтирају с повишеном температуром, противречности избијају с највећом жестином, интереси сукобљава- ју с многоструким одјеком, где све добро и лоше једног раздобља и једне ситуаци- је дабија најоштрије извучене контуре и најгромкији ехо”, нагласио је Раденковић и додао: „Штампа, радио и телевизија – то је огледало које друштво држи пред сво- јим задовољним или забринутим лицем – које је и даље, али истовремено, и супер- оружје данашњице, за које је веома важно ко га држи у рукама и како га употребља- ва. Ово двојство које наш занат вечито но- си на својој битној ознаци, добија у сада- шњим југословенским условима посебно значење и појачан нагласак. Наша само- управна социјалистичка демократија као историјски експеримент који представља

148 Миле Недељковић мукотрпно освајање непознатог, значајна је тековина а још више изазов и тест, иза- зов енергије и издржљивости, тест мудро- сти и одговорности.” Председник Ђорђе Раденковић, из- носећи потребу борбе против национа- лизма и затварања извора информаци- ја, посебно се задржао на расветљавању стварне и могуће независности новинар- ства: „У ово преломно време улогу но- винара мора да карактерише, још више него под нормалним околностима, не- разлучив спој истинске позитивно схва- ћене независности и изоштреног осећа- ја одговорности. Ако не постоји стварна независност изражена у могућности- ма слободног аналитичког утврђивања и просуђивања чињеница, истражива- ња проблема, заузимања ставова, онда је и сама одговорност илузорна. Ако не постоји разумљива велика политичка и етичка одговорност новинара за оно што пишу, говоре и како делују, независност средстава јавног информисања по свом смислу и ефекту лако се претвара у сво- ју супротност.”15 15 Anonim, Uloga novinara – pozitivno shvaćena nezavisnost i izoštreno osećanje odgovornosti (izveštaj sa XVIII redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XX, br. 186, Beograd, jun 1971, 4–5. Зла крв полемика У овом времену се, више него рани- је, полемисало у јавности, у чему су узе- ли учешћа и многи јавни, културни и по- литички радници и, што је некад ретко бивало, истакнути функционери. Осврћу- ћи се на учестале полемике, председник Ђорђе Раденковић је рекао: „На нашим ступцима, радио таласи- ма и ТВ екранима било је у последње вре- ме доста запаљивих полемика на разне теме и у различитим околностима – ви- ше двобоја у којима су глобална оружја и муниција употребљавани без милости и обзира. Те полемике су често дизале много прашине и каткад остављале злу крв. Зато се јављају гласови да би пробле- матичке конфронтације требало избега- вати и њихов опсег ограничавати. Чини нам се да није тежиште проблема у бро- ју и размерама полемика које се воде, већ у начину на који се одвијају. Отворе- но, поштено, садржајно, културно а при- том чак и бритко полемисање неопходно је у нашој јавној речи и самоуправном прогресу. Оно је саставни део поднебља истинске демократије. Такве полемике, можемо рећи, још немамо у нашем но- винарству и друштву. Оно, против чега се Књижевна раскршћа: Танасије Младеновић и Милош Црњански – различитих погледа, по политичком ангажману противници, приватно пријатељи

149Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. морамо борити енергично, што се не су- среће одвећ ретко, јесте некоректна по- лемика примитивна по облику, агресив- на по духу у којој ниски ударци замењују снагу аргумената, у којој се предност на- стоји извојевати вређањем, етикетира- њем и инсинуацијама. Такав стил поле- мичног дуелисања заслужује одлучну осуду. Он затамњује срж проблема и изо- пачује нарави средине.”16 Дискусијанаскупштинијебилаусред- сређена на два битна тематска круга: модернизација средстава информи­ сања – у око 750 насеља Србије не допире ниједан програм радија, да се из средста- ва претплате створи заједнички фонд за изградњу, развој и одржавање радиоди- фузне мреже у Србији (Драган Марковић, Студио Б), да се што хитније побољшава незадовољавајући положај великог дела наше штампе (Васко Ратковић, Танјуг); решавање професионалних про­ блема – систем бодовања од нуле је екс- плоатација новинарског рада (Андреја Партонић, „Борба”), да се призна бене- фицирани стаж у новинарству и да но- винари, чије радне организације немају могућности за то, добијају станове (Бра- нислав Вучковић, „Наша крила”). У тренутку одржавања ове скупшти- не Удружење је имало 2.350 чланова, од којих око 1.650 раде у београдским ре- дакцијама или дописништвима. У члан- ству Удружења је 330 жена. Покренуто је 16 Isto, 4. и регулисање статуса слободних нови- нара и њиховог социјалног осигурањаа, слично као уметника и филмских радни- ка и чека се одговор Завода за социјално осигурање о висини доприноса које тре- ба уплаћивати. Усвајањем измена Статута (уводна реч Света Тадић, „Борба”) и избором нових ор- гана Скупштина је завршила рад. Исправке и забране Над овом скупштином се прећутно надносила сенка сучељавања међу јав- ним гласилима, понајвише на релаци- ји Београд–Загреб, њиховим међусобним приговорима и оптужбама, са несумњи- вим притајеним националним осећа- њем, понекад и националистичким, огор- чењем, због чега се доносе исправке, које то у ствари нису, а посебно су, као Дамо- клов мач над слободом штампе, лебделе забране гласила због објављивања порно- графије или политичких ставова који, ка- ко се каже, узнемиравају грађане. У 1971. години се покреће лавина не- слагања у интерпретирању догађаја, по- јава и изјава, неспоразума у њиховом тумачењу и исправки у њиховом цело- витом предочавању. Понекад се преко- рачују границе објективности, а понекад се попушта редакцијској некритичности. Стога ову годину означава и већи број за- брана новина него раније. Као савезно гласило, „Наша штампа” редовно прати

150 Миле Недељковић ову појаву и преноси полемичке написе листова из свих република.17 Између београдске „Економске поли- тике” (1. фебруара) и загребачког „Вјесни- ка у сриједу” (ВУС, 6. и 27. јануара) избијају варнице због изјава Крсте Црвенковског у Загребу о улози Срба у Хрватској и Турака и Албанаца у Македонији. „Вечерње новости” реагују одговором Стјепану Ивићу на његове оптужбе про- тив „Вечерњих новости”, „Економске по- литике” и „Јежа” у Извршном комитету ЦК СК Хрватске (20. фебруара 1971). „Борба” (20. фебруара) и „Вјесник” (26. фебруара) споре се око речи председ- ника Републичке конференције ССРН Хр- ватске Стјепана Ивића. „Вечерње новости” ( 27. фебруара) на- падају „Јеж” због србовања и антихрвато- вања. „Вјесник” (24. маја) оптужује „Вечер- ње новости” и „Политику” за дезинформа- ције о колони аутомобила који су, идући за Вировитицу ради оснивања пододбора Матице хрватске, прошли кроз Подрав- ску Слатину са заставама без петокраке и преправљеним хрватским грбовима, на шта су одговорили „Вечерње новости” (26. маја) и „Политика” (27. маја), која пре- дочава да су националистички испад у Подравској Слатини осудили „4. јул” (11. маја), „Комунист” (13. маја) и „Нова Ма- кедонија” (14. маја). Окружни јавни тужи- лац у Загребу је 25. маја привремено забранио „Ве- черње новости” због ка- рикатуре „Кафански сто” Ранка Гузине, објављене на другој страници листа, „којом се одговорним др- жавним и политичким ру- ководиоцима СР Хрватске настоји приписати при- кривени национални екс- тремизам и национална искљуивост, а истовремено се грубо вређа и хрватски национални грб – дакле, наноси повреда части и угледа хрватског народа и њего- вих највиших представника те износе ла- жне тврдње којима се изазива узнемире- ње грађана.” На то су „Вечерње новости” одговориле написом „Карирана забрана” 17 Polemike o štampi i u štampi, „Naša štampa”, god. XX, br. 185, Beograd, maj 1971, 8–10; Isto, „Naša štam- pa”, god. XX, br. 189, Beograd, oktobar 1971, 12–13; (27. маја), али је веће загребачког Окру- жног суда потврдило „карирану забрану” („Вечерње новости”, 28. маја). Међутим, Врховни суд СР Хрватске је 7. јуна укинуо решење Окружног суда о забрани („Ве- черње новости”, 10. јуна). И у Београду пљуште забране. Право- снажном одлуком Кривичног већа троји- це Врховног суда Србије забрањен је број „Студента”, гласила студената Београдског универзитета,од30.априла, у којем су, како се наводи у пресуди, објављена „лажна и алармантна тврђења која могу изазвати узнемирење грађана”, затим број мага- зина „Чик-екстра” од 1. ма- ја, „због тешке повреде мо- рала и због садржаја којим се наноси штета васпитању деце и омладине”, а трајно је забрањен и новопокрену- ти „Флеш-магазин” због композиције која је „сама по себи монструозна и политички неморална” (објављена је, између осталог, на страници 17, под насловом „W. R. или мистерија оргазма”, фотографија на којој се види акт голе женске фигуре испред зи- да на којем је плакат с фигуром човека у средини и напис на руском језику: „Лењин вођа међународног пролетаријата”).18 Правоснажном пресудом Врховног суда Србије трајно је забрањено растура- ње броја за мај–јун 1971. године часопи- са „Анали Правног факултета” у Београду због написа Косте Чавошког, др Михајла Ђурића, др Стевана Ђорђевића и др Ан- дрије Гамса, у којима се износе тврђења која су по свом „смислу таква да изази- вају узнемирење грађана или угрожавају јавни ред и мир” и, према оцени Врховног суда, „представљају атак на друштвено- политики систем, излажу руглу систем власти, повампирују од наших народа од- бачене грађанске теорије, говоре о навод- номсамовлашћуполитичкогврха,разбук- тавају шовинистичке страсти, бринући се за будућност Србије”. („Политика”, 9. јун). У Приштини су 13. јуна критиковани студентски листови „Нови свет” и „Бота е ре”, а њихови уредници Фехим Кајевић и Даут Демаку смењени, и то, између оста- лог, први због чланка „Могућност мајори- зације албанске народности на Косову”, а други, како је образложено, због навође- 18 Isto, Sudske zabrane štampe, 10. Милош Жанко Милош Мимица

151Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ња нетачних разлога за одлазак радника са Косова у Западну Немачку. Хрватски новинар и друштвено-поли- тички радник Милош Жанко је прогово- рио о плими национализма у Хрватској и стао у одбрану Срба, што је изазвало узбу- ђење у хрватском руководству и очекива- ну осуду Жанковог иступања. На несрећу, „Наша штампа” омашком објави Жанкову фотографију, без икаквог текста и повода, па је и то оцењено као намерно подгреја- вање целог случаја, због чега је лист мо- рао да објави објашњење. Стање чланства Савез новинара Југославије је 1. јуна 1972. године имао 5.079 чланова, од то- га је у чланству Удружења новинара би- ла безмало половина, тачније 2.289 (или 45 одсто). Новинара у Србији је било највише у Београду и тзв. ужој Србији – три четврти- не, тачније 1.752 (76,53 одсто), затим у Вој- водини 365 (15,94 одсто), а на Косову и Ме- тохији 172 (7,5 одсто). Жена је било 314, од којих 252 у Београду и тзв. ужој Србији, 51 у Војводини и 11 на Косову и Метохији. Највише новинара је радило у днев- ним листовима – 1.549, затим на РТВ 1.254, недељним листовима 369, локалним ли- стовима 357, забавној и ревијалној штам- пи 221, фабричкој штампи 185 итд. Главних уредника је било 284, уред- ника 1.653, а сарадника 1.692, дописника 241, фоторепортера 181, техничких уред- ника 63, публициста 59, лектора и корек- тора 49, слободних новинара 46, карика- туриста 26, илустратора 7 итд.19 Просечна старост новинара у Југосла- вији је била 42 године, а у Србији 45 (од тога у Београду 45, у тзв. ужој Србији 37, на Косо- ву и Метохији 34 и Војводини 41 годину). 19 Anonim, Stanje članstva Saveza novinara Ju- goslavije, „Naša štampa”, god. XXI, br.197, Beograd, jun 1972, 10. Активи новинара Шапца и Ваљева, најјачи и најагилнији у унутрашњости Србије. Стоје: Драган Стефановић, Богдан Ранковић, Јован Иванковић, Зоран Трипковић, Никола Смиљанић, Миодраг Јоцић, Владимир Ђурђевић, чуче Вита Бујишић, Обрад Ковић и Драгиша Пењин (1964)

152 Миле Недељковић На дан 31. децембра 1968. године образовна структура чланства Савеза но- винара Југославије је била следећа: са нижом школском спремом 8 одсто, сред- њом 52, вишом 12, високом 27 и са пост- дипломским студијама 1 одсто. У Удру- жењу новинара Србије 55 одсто новинара је имало средњу, а вишу и високу 37 од- сто новинара.20 У Југославији је 1971. године било 15 одсто неписменог становништва стари- јег од десет година. Највише је неписме- них било на Косову, безмало сваки трећи становник или 32 одсто, затим у Босни и Херцеговини – безмало четвртина ста- новништва или 23 одсто, а следе Срби- ја без покрајина и Македонија по 18 од- сто, Црна Гора 17, Хрватска и Војводина по девет и Словенија два одсто. Нарав- но, неписмено становништво је искљу- чено из коришћења штампе, а, по прави- лу, у погледу радија и телевизије је удео неписменог становништва у негативној корелацији са распрострањеношћу ових медија, јер што је неписмених више, то је мања слушаност радија и мања гледа- ност телевизије. 21 XVIII РЕдОвНА ГОдИшЊА СкУПшТИНА Аранђеловац, 5. јуна 1971 – 1. јуна 1973. Председник Јованка Бркић („Борба”); од 19. XII 1972. в. д. председника, а од 8. II 1973. председник Света Тадић („Борба”).22 Главни одбор: секретар Алекса Бра­ јовић (Танјуг), благајник Живота Кампе­ 20 Anonim, Stanje članstva Saveza novinara Jugo- slavije, „Naša štampa”, god. XXI, br. 198, Beograd, jul– avgust 1972, 10. 21 Igor Leandrov, Rasprostranjenost televizije u Ju- goslaviji, „Naša štampa”, god. XXII, br. 209–210, Beo- grad, jul–avgust 1973, 10. 22 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези- ме, 90. релић („Рад”). Чланови: Милан Коваче­ вић (Телевизија Београд), Деса Глишић („Јеж”), Божидар Богдановић („Полити- ка”), Живко Милић („Вечерње новости”), Драгош Жунић („Колектив”, Бор), Мило­ рад Добрић („Јеж”), Марко Марковић (Радио Београд), Милош Мимица („Поли- тика”), Бранко Перошевић (Радио Ниш), Велимир Будимир (Танјуг), Југ Гризељ („Вечерње новости”), Александар Вито­ ровић (Телевизија Београд), Првољуб Пе­ јатовић (Телевизија Београд). Председништво: Света Тадић, Ми­ лан Ковачевић, Александар Виторовић, Божидар Богдановић, Велимир Буди­ мир, Деса Глишић, Живко Милић, Мар­ ко Марковић. Надзорни одбор: председник Бојан Димитријевић (Радио Београд), чланови: Бошко Комненовић (Те- левизија Београд), Никола Петковић („Слобода”, Чачак), представник Војводи- не (делегираће га Веће Војводине), Бе­ хајрудин Исмаили (представник Ве- ћа Косова). Заменици: Васко Ратковић (Танјуг), представник Војводине (делеги- раће га Веће), представник Косова (деле- гираће га Веће). Суд части: председник Драгослав Адамовић („Политика”), секретар Ми­ одраг Николајевић (Телевизија Бео- град), чланови: Драгомир – Лола Дими­ тријевић (слободни новинар), Драгослав Ломпар (Радио Београд), Славко Павлов („Панчевац”). Заменици: Андрија Парто­ нић („Борба”), Менсур Сеферовић („На- родна армија”), Радмило Стаменковић („Привредни преглед”)

153Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље IX У ДЕЛЕГАТСКОМ СИСТЕМУ ДЕВЕТнАЕСТА РЕДОВнА СКУПШТИнА (Кладово, 1. јуна 1973) • Друштво новинара Војводине • Удружење новинара Косова • ДВАДЕСЕТА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Београд, 22. фебруара 1974) • Креативно и конфекцијско писање • ДРУГА ВАНРЕДНА СКУПШТИНА (Аранђеловац, 12–13. септембра 1975) • ДВАДЕСЕТ ПРВА РЕДОВнА СКУПШТИНА (Матарушка бања, 13–14. марта 1976) • Стање чланства 1976. године • Враћање Дома новинара Удружењу • ДВАДЕСЕТ ДРУГА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Аранђеловац, 15–16. новембра 1978) ДЕВЕТнАЕСТА РЕДОВнА СКУПШТИнА (Кладово, 1. јуна 1973) А ктивност новинара од претход­ не скупштине у Србији је била у знаку 21. седнице Председни­ штва Савеза комуниста Југосла­ вије, која се обрачунала са сепаратистич­ ким тежњама и продором национализма, као и Писма Председника Тита и Извр­ шног бироа Председништва СКЈ, којим су жигосани либерализам, технократизам и друге антисоцијалистичке девијације. Деветнаестој редовној скупштини Удружења новинара, одржаној у Кладо­ ву 1. јуна 1973. године, присуствовало је више од 200 новинара, од којих 130 де­ легата. Међу новинарима је било петна­ ест директора и главних уредника већих листова и радиотелевизијских станица, а међу гостима су били најистакнутији функционери државних установа и дру­ штвено­политичких организација Феде­ рације и Србије (Тодо Куртовић, Живан Васиљевић, Бора Симић, Аранђел Рани­ сављевић, Филип Матић, Вукоје Булато­ вић, Владо Неоричић и др.). У уводном реферату председника Све­ те Тадића је наглашено да савремени дру­ штвени тренутак захтева већи идејно­по­ литичкиутицајСавезакомунистаидругих друштвених чинилаца на идејну оријен­ тацију штампе и РТВ, где нема места нео­ предељенима, подвлачећи да је „обавеза и редакција и новинарске организације да учине више на појединачном и укупном оспособљавању новинара, како би било што мање промашаја, што мање продора буржоаских манира, малограђанштине и олаког уздизања на пиједастал партизан­ ског односа према професији”.1 На основу делегатског система је оне­ могућен тзв. метрополски састав Главног одбора, јер, по новом статуту, у највишим извршним телима Удружења ће бити за­ 1 Anonim, Samo slobodna i angažovana javna reč može odgovoriti zahtevima samoupravnog društva (izve­ štaj sa XIX redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XXII, br. 208, Beograd, jun 1973, 4.

154 Миле Недељковић ступљени сви жанрови новинарства, сви активи, па и појединци, који делују ино­ косно по разним мањим редакцијама и информативним службама. Посебно је значајна одлука ове скупштине о начи­ ну избора, по којој су предвиђене изборне групе актива привредне, војне, ревијално­ техничко­филмске штампе, затим штам­ пе друштвено­политичких организација Југославије („Комунист”, „Рад”, „Младост”, „Четврти јул”), актива информативних служби, актива стручно­сталешких гласи­ ла с дописницима и др. Друштво новинара Војводине Од 1972. године Веће новинара Војво­ дине је преименовано у Друштво нови­ нара Војводине, а за његовог првог пред­ седника је изабран Мирослав Штајнер, уредник „Дневника”. До Другог светског рата су новина­ ри Војводине били организовани у Сек­ цији Нови Сад Југословенског новинар­ ског удружења, коју су под окупацијом Мађари укинули. После ослобођења, но­ восадски Новинарски клуб је основан 23. августа 1946. године, а његов секретар је био Божидар Стојади­ новић. Новинарски клуб у Новом Саду је 1949. године прерастао у Секцију нови­ нара АП Војводине. У Новом Саду је 18. ма­ ја 1951. године одржана Оснивачка скупштина По­ вереништва новинара за АП Војводину, које је наставило делатност дотадашње Секције УНС за Војводину. За председника је изабран Ласло Рехак. Повереништво је 1953. године преи­ меновано у Веће новинара Војводине, за чијег председника је на редовној годи­ шњој скупштини, одржаној 13. јуна 1954. године, изабран Бранко Дадић. на овој скупштини је у први план истакнута по­ треба свестраног образовања новинара и подизања њиховог угледа у друштву.2 Скупштина Већа новинара Војводине, одржана 9. фебруара 1958. године, којој су присуствовала 64 делегата, изабрала је за 2 Anonim, Godišnja skupština Veća novinara Voj­ vodine, „Naša štampa”, god. IV, br. 18, Beograd, maj–jun 1954, 6. председника Управног одбора Ласла Ре­ хака, а за секретара Милету Павлова и образовала фонд „Светозар Марковић То­ за” за награђивање најбољих новинарских остварења са подручја Покрајине.3 Прве награде добили су Душан Попов и Јожеф Серенчеш (1958), Шандор Богданфи, Ду­ шан Славковић и Геза Вуковић (1959). По­ сле прекида деведесетих година, награде из фонда „Светозар Марковић Тоза” су об­ новљене 2000. године. На скупштини Већа новинара Војво­ дине, одржаној 14. децембра 1960. годи­ не у Новом Саду, Нандор Фаркаш поднео реферат о наредним задацима новинара, а Војислав Коларов о двогодишњем раду Већа. За председника УО поново изабран Нандор Фаркаш, за потпредседнике Јан Груја и Димитрије Чичовачки, за се­ кретара Војислав Коларов, за благајни­ ка Ђорђе Бељански, а за чланове Већа Адам Тибор, Ласло Варга, Душан Васић, Лајош Вебел, Васа Добросављевић, Ву­ кашин Дробац, Петер Ђери, Золтан Ко­ лапиш, Тибор Коложи, Драгомир Куцу­ рак, Чеда Михајловић, Андреј Попин, Душан Попов, Јожеф Серенчеш, Андреј Фекете. У Надзорни одбор су изабрани Сретен Вуканић, Иштван Ловош, Петер Мајорош, Лука Тереза и Сава Солдато­ вић.4 Те године Веће новинара је има­ ло 240 чланова, у Војводини су излазила 42 листа на пет језика, у Војводини има 230.000 радиоапарата, а Радио Нови Сад је емитовао програм на шест језика... На редовној годишњој скупштини Покрајинског већа новинара Војводи­ не, одржаној 16. децембра 1962. године у клубу Радио Новог Сада, истакнут је ви­ да напредак – у Војводини излази 75 ли­ стова, од којих између две скупштине покренуто 20 фабричких и пет општин­ ских и око 100 билтена. За председника је изабран Димитрије Чичовачки („Днев­ ник”), за потпредседника Луко Андраш („Мађар со”), за секретара Јелисавета Ха­ риш (Радио Нови Сад), а за благајника Јо­ жеф Колин („Мађар со”).5 Основана 12. јануара 1963. године Секција војвођан­ 3 Mileta Pavlov, Više osvrt nego dogovor, „Naša štampa”, godina VIII, broj 60, Beograd, februar 1958, 4. 4 Dušan Slavković, Sve veći značaj štampe i radija u Vojvodini, „Naša štampa”, godina XI, br. 94, Beograd, januar 1961, 4. 5 Đ.(orđe) Beljanski, Razvoj štampe i afirmacija novinara, „Naša štampa”, godina XII, br. 112, Beograd, novembar–decembar 1961, 7. Мирослав Штајнер

155Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ских хумориста, (председник Ласло Гал), а 12. фебруара Секција спортских нови­ нара (председник Ласло Лепеш).6 Редовна годишња скупштина, одр­ жана 18. децембра 1964. године, највише пажње посветила положају новинарских кућа и награђивању новинара. За пред­ седника изабран Ласло Варга, а за секре­ тара Вукашин Дробац.7 На скупштини одржаној 8. новембра 1970. истакнут развој самоуправног но­ винарства и напредак штампе и радија у Војводини на пет језика. За председника изабран Лајош Вебел. Скупштина ДНВ одржана 22. јуна 1972. године у Новом Саду, на којој је из­ вештај поднео Лајош Вебел, имала је при­ звук обрачуна са бившим, већ смењеним, председником ПК СК Војводине Мирком Чанадановићем, који је нападнут због ни­ подаштавајућег односа према војвођан­ ској штампи. Вебел је, осим тога, напао Друштвени договор о основама и мери­ лима за остваривање друштвене полити­ ке расподеле дохотка и личних доходака у Војводини. По овом друштвеном дого­ вору новинари без одговарајућих квали­ фикација треба да имају нижи лични доходак, па се Вебел заложио да се у Вој­ водини „15 или 20 година стажа у нови­ нарству признаје као висока квалифика­ ција онима који у своје време нису имали могућности за даље школовање”. За новог председника је изабран Мирослав Штај­ нер (уредник „Дневника”.8 Ванредна скупштина, посвећена годи­ шњици спровођења Писма, одржана 8. но­ вембра 1973. године у Новом Саду, закљу­ чила је да се од војвођанских новинара очекује доследна борба за даљу изградњу самоуправних социјалистичких односа. У редакцијама се преиспитује кадровска по­ литика, а у дискусији је наведено да је но­ винар „Апатинских новина” ухапшен због непријатељске делатности.9 Дан новинара Војводине је први пут обележен 15. новембра 1975. године, у спо­ 6 Đ.(orđe) Beljanski, U Novom Sadu osnovane dve novinarske sekcije pokrajinskog karaktera, „Naša štam­ pa”, godina XIII, br. 114, Beograd, februar 1963, 4. 7 Anonim, Pokrajinsko veće novinara Vojvodine 1946–1965, „Naša štampa”, godina XV, br. 138, Beograd, decembar 1965, 13 8 Aleksandar Vačić, Krupne pozitivne promene u novinarstvu Vojvodine, „Naša štampa”, godina XXII, br. 208, Beograd, jun 1973, 9. 9 Р.(адован) Ковачевић, У правцу ангажованог но­ винарства, „Дневник”, Нови Сад, 9. новембар 1973, 9. мен на дан када је у Но­ вом Саду под уредништвом Светозара Марковића­Тозе 1942. године изашао први број „Слободне Војводине”, органа Покрајинског на­ родноослободилачког одбо­ ра за Војводину.10 Том при­ ликом је додељена Повеља Јовану Веселинову Жарку, првом главном уреднику „Слободне Војводине”, а ше­ здесеторо новинара је до­ било сребрне плакете за 25­годишњи рад. О историјском развоју војвођанског нови­ нарства је говорио Душан Попов. За пред­ седника је поново изабран Мирослав Штај­ нер, уредник „Дневника”.11 У 1976. години Друштво новинара Војводине има 720 чланова, у Војводи­ ни има 11 регионалних листова, 23 ра­ дио­станице и 180 гласила организација удруженог рада.12 У 1977. години Друштво новинара Вој­ водине је имало 651 члана, од којих 526 мушкараца и 125 жена, а национални са­ став је био следећи: 290 Срба, 175 Мађа­ ра, 49 Југословена, 46 Словака, 30 Руму­ на, 24 Русина, 17 Хрвата, 13 Црногораца, 3 Јеврејина, 2 Македонца и по једног Сло­ венца и Буњевца. Друштво је имало 13 ак­ тива и шест секција, а на годишњој скуп­ штини, одржаној 19. новембра у Новом Саду, за председника је изабран Ердељи Карољ, главни и одговорни уредник „Ма­ ђар соа”,13 за председника Надзорног од­ бора је изабран Милан Крзмарић, а Су­ да части Јован Вавић. На првој седници Извршног одбора потврђен је избор пред­ седника, потпредседника (Георге Босиок, Ђура Кохут), секретара (Душан Попов), благајника (Ернест Нађ) и три члана Из­ вршног одбора (Влада Ракић, Еуген Се­ геди и Мирослав Пушић).14 10 Владислав Урбан – Славко Марић, Одлучно за ангажовано новинарство, „Дневник”, Нови Сад. год. XXXIV, бр. 10.433, недеља, 16. новембар, 1975, 1, 4–5. 11 Anonim, Novinarstvo Vojvodine karakteriše veća borbenost i odgovornost, „Naša štampa”, godina XXIV, br. 237, Beograd, novembar 1975, 3. 12 С.(лавко) Марић, Ангажованији и борбенији него раније, „Дневник”, Нови Сад, уторак, 16. новем­ бар, 1976, 4. 13 R.(osanda) D.(ragović) G.(ašpar), Vojvođansko novinarstvo jače nego ikad, „Naša štampa”, godina XXVI, br. 260, Beograd, novembar 1977, 4. 14 Anonim, Prvi broj „Vojvođanskog novinara”, „Naša štampa”, godina XXVI, br. 261, Beograd, decem­ bar 1977, 5. Народни херој Светозар Марковић Тоза

156 Миле Недељковић За првог председни­ ка Друштва новинара Вој­ водине са једногодишњим мандатом, који је пред крај Титовог живота био у моди, изабран је Јан Макан (ТВ Нови Сад) на редовној из­ борној скупштини одржа­ ној 17. новембра 1979. годи­ не у Сремској Митровици. У извештају са ове скуп­ штине се каже да је иници­ јатива друга Тита о колективном раду и одговорности имала снажан одјек међу војвођанским новинарима.15 У ново руко­ водство ДНВ су изабрани Георге Босиок, Никола Цветковић, Ласло Ковач, Миро­ слав Маричевић, Захаријаш Месарош, Душан Познановић, Златица Радоса­ вљевић, Љубомир Рамаћ, Лајош Шифи­ лиш и Љубомир Вукмановић. Рад Друштва новинара Војводине је критикован на редовној изборној скуп­ штини одржаној 12. децембра у Новом Саду, која била посвећена проблемима информисања у делегатском систему. Нај­ више замерки је упућено због одвојености руководства од чланства. За председника је изабран Никола Цветковић, главни и одговорни уредник Радио Новог Сада, а за секретара Јармила Добромиров, главни и одговорни уредник словачке редакције Радио Новог Сада.16 Као основ за расправу о предстојећим седницама централних комитета СК Ју­ гославије и Србије послужио је реферат председника Николе Цветковића, поднет на редовној скупштини Друштва новина­ ра Војводине, одржаној 31. јануара 1982. године у Новом Саду, на којој су учество­ вала 134 делегата из 26. актива. За пред­ седника је изабран Слободан Станојевић, уредник Покрајинске редакције „Борбе” за Војводину.17 У фебруару 1984. године на изборној скупштини је изражена спремност војво­ ђанских новинара да се до краја, свим сво­ јим стваралачким потенцијалима укључе у борбу за економску стабилизацију. Иза­ 15 Anonim, Angažovano i stvaralačko novinarstvo, „Naša štampa”, godina XXVIII, br. 284, Beograd, novem­ bar 1979, 3. 16 R.(osanda Dragović) G.(ašpar), Društvo novina­ ra odvojeno od članstva, „Naša štampa”, godina XXX, br. 309, Beograd, decembar 1981, 5. 17 Anonim, Loše posledice jednostrane kritike no­ vinara, „Naša štampa”, godina XXXII, br. 322, Beograd, januar 1983, 2. брано је ново руководство – председник Јожеф Пољ­ ваш, главни и одговорни уредник „Долгозока”.18 Досадасупредседници војвођанских новинара би­ ли Ласло Рехак (1951), Пе­ тар Станков (1952), Бранко Дадић (1954, 1956), Нандор Фаркаш (1958, 1960), Ди­ митрије Чичовачки (1962, 1967), Ласло Варга (1964), Лајош Вебел (1970), Мирослав Штајнер (1972), Ердељи Карољ (1977), Јан Ма­ кан (1979), Георге Босиок (1980), Никола Цветковић (1981), Слободан Станојевић (1983), Јожеф Пољваш (1984), Ирина Хар­ ди­Ковачевић (1986), Душан Вијук (1987), Тодор Ђурић (1988, координатор), Обрад Лучић (1988), Љубомир Лукић (1989), Јо­ ван Николић (1996) и Слободан Јаковље­ вић (2000–2009). Удружење новинара Косова У Приштини је 18. маја 1973. годи­ не одржана редовна скупштина Већа но­ винара Косова, које је променило назив у Друштво новинара Косова, за чијег је председника изабран Михајло Стојако­ вић („Јединство”), а за секретара Бехај­ дин Исмајли (ТВ Приштина). На Косову је 1948. године образова­ на Секција новинара Косовско­метохиј­ ске области, чији је неуспели зачетак био 1946. године. Секција је оживела рад 10. октобра 950. године, а прерасла је у По­ вереништво на скупштини одржаној 14. марта 1951. године у Приштини, када је за председника изабран Мустафа Шаља. У Приштини је 2. октобра 1959. одр­ жана скупштина Већа новинара Косова и Метохије. За председника Већа је изабран Аслан Фазлија, за секретара Васа Војино­ вић, а за благајника Јаша Антуновић. Ве­ ће новинара Косова и Метохије је устано­ вило годишње новинарске награде 1967. године.19 Председници косовско­метохијских новинара су били Мустафа Шаља (1951), 18 Branislav Gulan, Manje „plašiti” – više mobili­ sati, „Naša štampa”, godina XXXIII, br. 335, Beograd, fe­ bruar 1984, 5. 19 Anonim, Ustanovljene godišnje novinarske na­ grade, „Naša štampa”, godina XVII, br. 152, Beograd, septembar–oktobar 1967, 18. Душан Попов Ласло Гал

157Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Миодраг Николић (1954), Петко Вукиће­ вић (1956), Аслан Фазлија (1959), Вехап Шита (1967), Јусуф Келменди (1969), Ми­ хајло Стојаковић (1973), Фахрудин Гунга (1976), Невзат Худаверди (1981), Милисав Милић (1983), Максут Шеху 1984), Осман Гаши (1985), Анка Цвијановић (1986), Мухарем Баћај (1987), Бошко Дробњак (1988), Живорад Игић и др. На мала врата и нестатутарно је про­ мењен назив Друштва новинара Косова у Удружење новинара Косова. Овим нази­ вом, који је већ превладао до 1985. годи­ не, парирало се Удружењу новинара Ср­ бије као равноправном организацијом, а претекло се Друштво новинара Војводи­ не, чиме је косовско­метохијској органи­ зацији новинара дат већи значај. У статуту Удружења новинара Срби­ је, усвојеном на Скупштини у Матару­ шкој бањи 12. марта 1976. године, дослов­ це у члану 4. пише да „у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини и Со­ цијалистичкој Ааутономној Покрајини Косово делују друштва новинара”. (подв. М. Н.).20 О овој чињеници није расправљано у Удружењу новинара Србије, али је у Ста­ тут Удружења новинара Србије, усвојен на скупштини у Аранђеловцу 15–16. маја 1982. године, округло па на ћоше унето: „Социјалистичке аутономне покраји­ не Косово и Војводина имају своје Удру­ жење односно Друштво. Те се организаци­ 20 Архива УНС, Статут Удружења новинара Србије, усвојен на скупштини у Матарушкој бањи 12. марта 1976. је самостално удружују у Савез новинара Југославије и делују на територији својих покрајина, а саставни су део Удружења новинара Србије. Покрајинско удруже­ ње, односно Друштво, доноси свој Статут, утврђује и спроводи заједничке и своје програме и задатке у складу са Статутом, одлукама Скупштине и програмским ци­ љевима Удружења новинара Србије.”21 Иста одредба је унета и у Новелирани статут Удружења, усвојен 11. маја 1985. године на скупштини у Нишу, са допу­ ном да се покрајинске организације са­ мостално удружују у Савез новинара Ју­ гославије закључивањем самоуправног споразума о удруживању.22 Неколико година касније, услед тихог, а потом отворениог бојкота шиптарских новинара, који иступају из косовске нови­ нарске организације, Удружење новинара Косова, уз неколико часних изузетака, по­ стаје једнонационално, односно српско. * Због доношења новог Статута, којим је установљен нов начин и поступак из­ бора, а посебно због усаглашавања избо­ ра са делегатским системом, које треба да се обави у неколико наредних месе­ ци, Скупштина Удружења новинара Срби­ је је продужила мандат својим органима (Главном одбору, чији је назив промењен у Републички одбор, Надзорном одбору и Суду части) до следећих избора. На Скупштини у Кладову су изабра­ ни делегација за Скупштину Савеза но­ винара Југославије и делегати Удружења у њеним органима (Савезни одбор, Над­ зорни одбор). Усвајањем Акционог програма и упу­ ћивањем поздравног писма Председни­ ку Титу скупштина је завршила рад. ДВАДЕСЕТА РЕДОВнА СКУПШТИнА (Београд, 22. фебруара 1974) У складу са начелима делегатског си­ стема, уграђених у Статут на Скупштини у Кладову, Двадесета редовна скупштина 21 Статут Удружења новинара Србије, „Нови­ нарски гласник”, нова серија, бр. 2, Београд, 8. април 1983, прилог, члан 4, став1. 22 Новелирани статут Удружења новинара Ср­ бије, „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 7, Бео­ град, 8. јул 1985, додатак, члан 4, став 3 и 4. Захвалност Председника Тита на поздравном писму

158 Миле Недељковић Удружења новинара Србије, одржана 22. фебруара 1974. године у Београду, распра­ вљала је о актуелним политичким зада­ цима у Републици и верификовала ман­ дате чланова новог Републичког одбора. Скупштина је држана дан по свеча­ ном проглашењу новог Устава СФРЈ, што јој је давало помало самозадовољни и еуфорични тон. Уводно излагање је имао председник Света Тадић, који је рекао: „У овом тре­ нутку можемо слободно рећи да је нови­ нарство у Србији учинило веома озбиљан напор, и успело у томе, да се заиста окре­ не даљем развоју самоуправних односа, и валоризовању социјалистичких морал­ них норми, које су у протеклом перио­ ду почеле да бивају занемариване, као и да у запаженој мери измене нека сво­ ја ранија понашања у начину презенти­ рања кретања у такозваним другим сре­ динама, то јест другим републикама.” По Тадићу, новинарска организација има све услове да у времену које долази бу­ де много више укључена у подизање оп­ штег политичког и професионалног ни­ воа својих чланова ради комплетнијег испуњавања задатака који стоје пред ре­ дакцијама листова, радија и телевизије, а у спровођењу у живот нових уставних начела и решења чији је оријентир поли­ тика Савеза комуниста. При томе, додао је Тадић, „И сам нови начин организовања Удружења новина­ ра Србије, укључујући и чињеницу да смо сада први пут бирали и Републички одбор Удружења на бази делегатског принципа, даје више шанси за такав успешнији рад новинарске организације. Биће јача ве­ за, непосреднији контакт у одлучивању између органа Удружења и актива, чи­ ји се представницви сада обавезно нала­ зе у Републичком одбору, док је то рани­ је било препуштено резултатима избора на скупштинама. Биће, дакле, и више мо­ гућности за непосреднији утицај актива на укупан рад Удружења, и обратно – ве­ ћа гаранција да ће одлуке непосредније бити оживотвораване у активима.”23 После дискусије, у којој су углавном вариране интерпретације појединих Та­ дићевих ставова и опаски, Скупштина је верификовала – тачније примила к зна­ 23 Anonim, Okrenuti se budućim zadacima (izveštaj sa XX redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XXI­ II, br. 216, Beograd, februar 1974, 6. њу – састав новог Републичког одбора, Надзорног одбора и Суда части. На основу (амандманског) Стату­ та, донетог претходне године у Кладо­ ву, Републички одбор Удружења новина­ ра је саставаљен по кључу од изабраних делегата из актива, од изборних група актива, од делегата које делегирају по­ крајинска друштва новинара и од пред­ седника постојећих секција (плус пред­ седник Суда части). У Републички одбор, на изборима обављеним на Скупшти­ ни у Београду 22. фебруара 1974. годи­ не, ушли су делегати по том кључу у сле­ дећем броју: представници Друштва новинара САП Војводине – 5, представници Друштва новинара САП Косова – 5, Актив новинара НИП „Борба” – 4, Актив новинара НИП „Политика” – 4, Актив новинара Радио Београда – 2, Актив новинара Телевизије Београд – 2, Актив новинара Танјуга – 2, Актив новинара војне штампе – 1, Актив новинара привредне штампе – 1, Актив новинара ревијалних, техничких и филмских средстава информисања – 1, Актив новинара штампе друштвено­ политичких организација Југославије – 1, Актив новинара информативних слу­ жби – 1, Актив новинара стручних, сталешких, просветних и сличних гласила – 1, Група актива новинара западног де­ ла уже Србије – 2, Група актива новинара југоисточне уже Србије – 1, Секција новинара карикатуриста и ху­ мориста – 1, Секција туристичких новинара – 1, Секција новинара­фоторепортера – 1, Секција новинара регионалне штам­ пе и радија – 1, Секција спортских новинара – 1, Секција новинара за питања друштве­ но­економског положаја жена и породи­ це – 1, председник Суда части – 1. Пада у очи да, у овом „делегатском кључу”, средишног дела УЖАС–а (како се популарно називала „ужа Србија”), или Шумадије, са Крагујевцем, који је колев­ ка новинарства на српском тлу – нема! Наравно да то није превид, нити случај­ ност, јер је фамозни делегатски систем ишао на разбијање Србије.

159Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Креативно и конфекцијско писање Републички одбор Удружења нови­ нара је одржао 22. децембра 1974. годи­ не проширену седницу на којој је главна тачка била разматрање друштвене опре­ дељености новинара и политике личних доходака, о којој је реферисао председник Захарије Трнавчевић. Говорећи о друштве­ ним приликама насталим после усвајања новог Устава и одржаних конгреса, он је рекао: „Истовремено, ово су прилике ка­ да се услед тешкоћа у привредној сфери гласније чују разни тумачи и самозвани предводници – људи који би хтели, који то хоће и чине, да понуде и натуре радним људима другачија објашњења наших те­ шкоћа, затим друге погледе па, на крају, и идеологију супротну Платформи СК и са­ моуправног социјализма.” А о начину из­ вештавања Трнавчевић је посебно указао на његову лошу страну: „Превага форумског писања, реги­ стровања и записничког приступа поја­ вама око нас, над написима који садрже креативне ноте и акценте, доказује да, на жалост, у средствима јавног информиса­ ња не постоји онај жељени степен истин­ ског опредељења и ангажмана. Мање је анализа и истраживања а више записни­ ка, екстензивног извештавања, преноше­ ња разних излагања и цитата, при чему се аутори не поводе за садржајем колико им је важније звање и положај људи чија ми­ шљења преносе.”24 За расправу о личним дохоцима (ЛД) обављена је анкета. Активима је посла­ то 1.246 анкетних листова, а пристигло је само 240 попуњених упитника. На питање да ли лични доходак за­ виси и од квалитета и броја написа би­ ла су 172 одречна одвора, а само 57 по­ тврдних. Три четвртине нису задовољне сада­ шњим правилницима о ЛД. На питање да ли правилник подстиче новинаре на уса­ вршавање новинарског заната била су 173 одречна одговора, а 34 да правилни­ ци имају и ту димензију. У закључку ове анкете стоји да се мо­ же констатовати да „у новинским кућама влада извесна уравниловка која, као и у свакој другој делатности, погубно делује 24 N.(ikola) S.(tavridis), Kreativno i „konfekcijsko” pisanje – plaćeno isto, „Naša štampa”, god. XXIII, br. 226, Beograd, decembar 1974, 2. на њено усавршавање. Радио много, ра­ дио мало, ЛД је исти. Радио најквалитет­ није, радио просечно – ЛД је опет исти.”25 XX РЕДОВнА СКУПШТИнА Београд, 22. фебруара 1974 – 12–13. септембра 1975. Председник Захарије Трнавчевић (Те­ левизија Београд). Републички одбор: пот­ председник Богдан Дечер­ мић („Борба”), секретар Добривоје Ђоковић (Сек­ ција туристичких новина­ ра), благајник Гордана Га­ логажа (Актив новинара ревијалних, техничких и филмских средстава ин­ формисања). Чланови: Све­ та Тадић, Здравка Бело­ шевић Жегарац (Актив новинара НИП „Борба”), Ђорђе Раден­ ковић, Живорад Стојановић, Бранко Михајловић (Актив новинара НИП „По­ литика”), Бранислав Вукашиновић, Ра­ домир Ћуровић (Актив новинара Радио Београда), Милица Лучић (Актив нови­ нара Телевизије Београд), Јован Мирић, ДрагославМилосављевић (Актив новинара Танју­ га), Милан Кавгић (Актив новинара војне штампе), Слободан Шиндолић (Ак­ тив новинара привредне штампе), Мирослав Ко­ раксић (Актив новина­ ра штампе друштвено­по­ литичких организација Југославије), Мирко Ма­ риновић (Актив новина­ ра информативних слу­ жби), Соња Леонтић (Актив новинара стручних, сталешких, просветних и слич­ них гласила), Зоран Трипковић, Бори­ воје Николић (Група актива новина­ ра западног дела уже Србије), Светозар Јовановић (Група актива новинара југо­ источне уже Србије), Душан Ћук, Миро­ слав Штајнер, Синиша Николић, Ми­ ра Вујин, Мирон Жирош (представници Друштва новинара САП Војводине), Бе­ хајрудин Исмаили, Имер Битићи, Са­ фет Прека, Михајло Стојаковић, Селим 25 Isto. Захарије Трнавчевић Менсур Сеферовић

160 Миле Недељковић Арифи (представници Друштва новина­ ра САП Косова), Деса Глишић (Секција новинара карикатуриста и хумориста), Живојин Милутиновић (Секција но­ винара­фоторепортера), Милан П. Ђо­ ковић (Секција новинара регионалне штампе и радија), Драган Никитовић (Секција спортских новинара), Вјера М. Хаџи­Ценић (Секција новинара за пита­ ња друштвено­економског положаја же­ на и породице), Милош Мишовић (пред­ седник Суда части). Председништво: Живорад Стојано­ вић (главни уредник „Политикиног за­ бавника”), Мирослав Кораксић (уредник „Комуниста”), Соња Леонтић (уредник у Привредној комори Југославије), Милан П. Ђоковић (уредник „Чачанског гласа”), Зо­ ран Трипковић (уредник Радио Ваљева). Надзорни одбор: председник Пре­ драг Вуковић („Политика”), чланови: Бојан Димитријевић (Радио Београд), Никола Булатовић (Радио Нови Сад), Исмаили Скендер („Rilindja”), Мурте­ заји Масар (Телевизија Београд). Заменици: Ми­ одраг Јанковић („При­ вредни преглед”), Наташа Ђурић („Борба”), Иван Се­ длачек (публициста). Суд части: председник Милош Мишовић (нИн), чланови: Јован Вавић (до­ писник Танјуга, Нови Сад), Трифун Мићковић („Бор­ ба”), Живота Камперелић („Рад”), Луко Андраш („Комунист”, Но­ ви Сад). Заменици: Анђелко Драгојевић („Вечерње новости”), Шемси Мехмети („Комунист”, Приштина), Велимир Петро­ вић („Политика”). ДРУГА ВАнРЕДнА СКУПШТИнА (Аранђеловац, 12–13. септембра 1975) Ова скупштина Удружења новинара Србије, која је означена као ванредна, ни­ је била изборна, већ је, као и она одржа­ на у Кладову 1973. године, само изабрала делегацију за XIV скупштину Савеза но­ винара Југославије и делегате Удружења у њеним органима (Савезни одбор, Над­ зорни одбор). Скупштина је искористила овај по­ вод и за разговоре о раду Удружења и ре­ шавању професионалних питања, као и задатака које пред Удружење стављају извршни органи друштвено­политичких организација, Савез комуниста и Соција­ листички савез. У уводној речи председник Захарије Трнавчевић је упознао Скупштину о ра­ ду Републичког одбора и његовог Пред­ седништва. „Од самог почетка Председ­ ништво је одлучило да нагласак у своме раду стави на оживљавање делатно­ сти основних делова, актива и секција. Удружење се интересовало за политику награђивања у новинским колективи­ ма, са жељом да осветлимо у којој ме­ ри је политика личних доходака ставље­ на у службу ангажованог обавештавања радних људи, читалаца, слушалаца и гледалаца, у којој мери подстиче рад на личном, стручном и политичком узди­ зању, квалитетније писање и квалитет­ Гордана Галогажа Својеврсни летописац Војводине – Радомир Суботић

161Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. није новинарство уопште” 26 , рекао је Тр­ навчевић. Велику пажњу Председништво је по­ свећивало животним и радним условима новинара и борби за њихов бенефицира­ ни стаж, на чеми је радила, ради тога и основана, посебна комисија. Као темељ будућег рада Удружења председник Трнавчевић је узео недавно објављени заједнички документ Извршног комитета ЦК СКЈ и Секретаријата Пред­ седништва Савезне конференције ССРН Југославије о идејно­политичким аспек­ тима изградње система информисања на основама социјалистичког самоуправља­ ња, који проистиче из одлука Десетог кон­ греса СКЈ. У дискусији је, између осталог, поста­ вљено питање колико се у активима уоп­ ште расправљало о кршењу моралних нор­ ми нашег новинарства (Гордана Галогажа, „Фељтон”), указано је на то да новинари имају све више разлога да се брину за мо­ рално­политички и друштвени положај, углед свога чина, свога рада и свога звања, јер се на адресу новинарског рада говори­ ло о продуженом либералистичком, нео­ дговорном, неетичком, о сензационали­ стичком, о чак непријатељском деловању у појединим редакцијама или од стране новинарства у целини (Милутин Милен­ ковић, Радио Београд), да наши листови све више изгледају као излог разних извешта­ ја, званичних материјала, званичних на­ писа, тако да се често од таквих написа не види овај наш читалац, , не види онај наш радни човек и не виде се његови пробле­ ми (Мирко Милојковић, „Политика”). За делегате XIV скупштине СНЈ су иза­ брани: Александар Баљковић (ТВ Београд), Јован Хаџи­Костић („Вечерње новости”), Наташа Ђурић („Борба”), Божидар Ди­ кић („Политика”), Бојан Димитријевић (Радио Београд), Милан П. Ђоковић („Ча­ чански глас”), Божидар Кићовић (Радио Београд), Јованка Терзин (СИНФ Србије), Живојин Стекић (ТВ Београд), Миомир Марковић („Трудбеник”). Из Друштва новинара Војводине су делегирани: Тибор Адам (Радио Нови Сад), Матилда Варга („Magyar Szo”), Љу­ бомир Рамаћ („Руске слово”), Самјуел 26 Nikola Stavridis, Za predstojeće zadatke neophod­ na bolja organizovanost (izveštaj sa Vanredne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XXIV, br. 236, Beograd, sep­ tembar 1975, 5. Микловиц („Хлас луду”), Недељко Мили­ ћевић („Суботичке новине”), а Друштво новинара Косова ће накнадно одредити своје делегате. ДВАДЕСЕТ ПРВА РЕДОВнА СКУПШТИнА (Матарушка бања, 13–14. марта 1976) Удружење новинара Србије, на својој Двадесет првој редовној скупштини, одр­ жаној у хотелу „Термал” у Матарушкој ба­ њи 13–14. марта 1976. године, којој је при­ суствовало 98 делегата из новинарских актива и велики број гостију, исказало је задовољство својим радом у протекле две године. То је нагласио и председник За­ харије Трнавчевић у уводној речи: „Кад се оцењују ове две минуле го­ дине, од XX до ове XXI скупштине, може се рећи да су новинари, као трудбеници у средствима јавног информисања да­ ли значајну подршку и допринос глав­ ним задацима и акцијама, да су свој рад у већој мери ускладили са интересима читалаца и слушалаца наших листова, односно емисија. Може се узети као ди­ јагностички знак да гласила радних љу­ ди више не служе интересима поједи­ наца и ужих група, које су испољавале несоцијалистичке, узурпаторске тенден­ ције и тежње да штампа стане и остане у служби националистичке еуфорије, ли­ берализма и других струја. Захваљујући томе, обновљено је поверење и порастао је углед штампе и новинара. То значи да Удружење новинара има у својим редови­ ма кадрове способне да уоче и да одаберу правце свог деловања у подударности са тежњама и надама радних људи.”27 У веома живој и исцрпној, вишеча­ совној дискусији, уз најчешће позивање на речи друга Тита у интервјуу председ­ ници Друштва новинара Хрватске Да­ ри Јанековић за „Вјесник”, покренута су, између осталог, питања повраћаја До­ ма новинара Удружењу, критеријума за примање нових чланова, потребе увође­ ња зимског одмора за новинаре, струч­ ног усавршавања новинара, повластице ЈАТ­а новинарима, лутања у расподели личних доходака и др. 27 Nikola Stavridis, Značajan doprinos razvoju sa­ moupravnog novinarstva (izveštaj sa XXI redovne skup­ štine UNS), „Naša štampa”, god. XXV, br. 241, Beograd, mart 1976, 4–5.

162 Миле Недељковић Упућено је писмо Председнику Титу, у којем га учесници XXI скупштине увера­ вају да ће „у сваком ретку својих чланака и у сваком минуту својих емисија имати на уму основне интересе Социјалистич­ ке Федеративне Републике Југославије, неразлучиве и неприкосновене заједни­ це свих наших народа и народности, су­ очених са појавама трајног иностраног политичког и економског притиска и на нашу и на остале несврстане земље”.28 Усвајањем новог Статута, у којем је доследно примењен делегатски систем, и избором новог Извршног и Надзорног одбора, Суда части и Комисије за етику, Скупштина је завршила рад. XXI РЕДОВнА СКУПШТИнА Матарушка бања, 13–14. марта 1976 – 15–16. новембра 1978. Председник Драган Марковић („По­ литика”). Извршни одбор: потпредседници Ми­ хајло Ћирић (Телевизи­ ја Београд), Лазар Марти­ новић („Борба”), секретар Добривоје Ђоковић (Сек­ ција туристичких новина­ ра). Чланови: Предраг Ву­ ковић („Политика”), Кољ Широка (Савезни коми­ тет за информације), др Манојло Глушчевић (Сту­ дио Б), Јован Хаџи­Ко­ стић („Вечерње новости”), Миливоје Павловић („Рад”), Јован Ма­ нић (Секција регионалних листова и ра­ 28 Isto, Pismo drugu Titu, 4. диостаница), Љубомир Рајнвајн (Тан­ југ), Миша Васиљевић („Спорт”), Петар Радић (Радио Београд), Љиљана Ђорђе­ вић („Ибарске новости”), Драгош Жунић („Колектив”, Бор), Фахрудин Гунга (Дру­ штво новинара Косова), Мустафа Руши­ ти (Друштво новинара Косова): делегати Друштва новинара Војводине (два) – до­ ставиће се накнадно. Надзорни одбор: председник Миомир Марковић („Каблови”, Светозарево), чла­ нови: Слободан Вујица („Борба”), Ранко Лозо (Телевизија Београд), Гордана Ло­ гар („Вечерње новости”), Бојана Јежина (Секретаријат за информације Привред­ не коморе Југославије). Суд части: председник Шиме Кроња („Народна армија”), чланови: Растко Јо­ ветић („Комунист”), Србољуб Манојло­ вић („Политика експрес”), Манојло Ву­ котић („Вечерње новости”), Александар Малушевић („Панчевац”). Комисија за етику: Захарије Трнав­ чевић (Телевизија Београд), Менсур Се­ феровић („Народна армија”), Душан Симић („Политика”), Милан П. Ђоко­ вић („Чачански глас”), Петар Голубовић („Наш глас”, Смедерево). Стање чланства 1976. године Крајем 1976. године у Србији је било 3.270 чланова Удружења новинара Срби­ је, од тога у Србији без покрајина 2.466, у Војводини 581 и на Косову 223. Доносимо преглед по редакцијама и активима без покрајина, из кога се види састав по полу и партијској припадности.29 29 Архива УНС, Новинари свих редакција, попис. Р. б. РЕДАКЦИЈА Укупно Мушки Женски Члан­ ство у СКЈ Политика 1 Политика 140 120 20 105 2 Политика експрес 76 70 6 57 3 Илустрована политика 27 23 4 15 4 нИн 25 23 2 20 5 Политикин забавник 12 7 5 6 6 Темпо 11 11 0 5 7 Политика базар 14 7 7 9 8 Радио ТВ ревија 17 12 5 9 Драган Марковић

163Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 9 ПП (Пропаганда­публицитет) 3 3 0 2 Борба 10 Борба 138 100 38 81 11 Вечерње новости 138 107 31 103 12 Спорт 27 27 0 14 13 Економска политика 20 16 4 14 14 ТВ новости 14 10 4 6 15 нада 11 4 7 7 16 Кекец 10 9 1 4 17 Свет 3 3 0 1 Радио Београд 18 Радио Београд – Први програм 127 103 24 101 19 Радио Београд – Други програм 25 18 7 16 20 Радио Београд – Трећи програм 13 9 4 10 21 Београд 202 10 7 3 9 22 Радио Југославија 24 16 8 22 23 Програмска служба 11 8 3 4 24 ЕКО ­ производња и продаја плоча 9 9 0 7 25 Телевизија Београд 177 140 37 141 Савезна гласила 26 Танјуг 165 128 37 145 27 Комунист 31 27 4 29 28 Радничка штампа 20 17 3 16 29 Привредни преглед 78 49 29 40 30 Филмске новости 22 22 0 13 31 Железничке новине 13 12 1 9 32 4. јул 11 6 5 9 33 Новости из Југославије 4 4 0 2 34 Међународна политика 4 3 1 4 35 Младост 12 8 4 6 36 Комуна 2 2 0 1 37 Заједница за одмор радника 1 0 1 0 38 Ехо 7 7 0 4 39 Eco de Jugoslavia 2 2 0 1 40 Експорт прес 9 7 2 7 41 Југославија паблик 9 8 1 3 42 Југословенски преглед 3 1 2 1 43 Југословенска ревија 9 7 2 3 Војна гласила 44 Народна армија 19 18 1 19 45 Фронт 17 15 2 17 46 Крила Армије 6 5 1 6 47 Војник 5 5 0 5 48 Граничар 9 9 0 9 49 Војно дело 2 2 0 2

164 Миле Недељковић 50 Војно­политички информатор 3 3 0 3 51 Застава филм 8 8 0 8 52 Војноисторијски институт 1 1 0 1 53 ССНО – Политичка управа 15 15 0 15 54 Савремена пракса 9 6 3 8 55 Глас осигураника 2 1 1 2 56 Партизан (ДТВ) 4 4 0 3 57 Јеж 25 24 1 13 58 Дуга 30 17 13 17 59 Задруга 17 10 7 12 60 Техничка штампа 7 6 1 4 61 Туристичка штампа 15 11 4 11 62 Заједница радиодифузних станица 2 1 1 0 63 Студио Б 10 9 1 8 64 Просветни преглед 5 3 2 1 65 Пословна политика 3 3 0 1 66 Омладинске новине 1 1 0 1 67 Југословенски институт за новинарство 5 4 1 5 68 Савез новинара Југославије 2 1 1 1 69 Удружење новинара Србије 1 1 0 0 70 Удружење издавача 2 1 1 0 71 Графичар 1 1 0 1 72 Пласман и тржиште 3 3 0 1 73 Естрада 1 1 0 0 74 Интерпреглед 1 1 0 0 75 Индустријско обликовање 2 2 0 1 76 ИП Слобода 1 1 0 1 77 Делта прес 1 1 0 1 78 Књижевна реч 3 3 0 3 79 Књига и свет 1 1 0 1 80 Змај 1 0 1 1 81 Будућност (трезвењачка) 1 1 0 1 82 Православље 1 1 0 0 83 ФК Партизан 1 0 1 1 84 ФК Црвена звезда 1 1 0 0 85 Народна књига 1 0 1 1 86 Народни музеј 1 0 1 0 87 Југословенска књига 1 0 1 1 88 Потрошачки информатор 2 1 1 1 Актив новинара шумадијског подручја 89 Светлост 12 9 3 11 90 Радио Крагујевац 4 4 0 3 91 Секретаријат за информисање СО Крагуј. 3 3 0 2 92 Радио Шумадија (Аранђеловац) 2 2 0 2 93 Радио Светозарево 10 8 2 7

165Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 94 Наша комуна и Радио Смед. Паланка 6 6 0 5 95 Наш глас и Радио Смедерево 14 12 2 12 96 Реч народа (Пожаревац) 7 7 0 6 Актив новинара северозападне Србије 97 Радио Подриње (Лозница) 6 6 0 5 98 Напред и Радио Ваљево 12 10 2 10 99 Глас Подриња (Шабац) 18 17 1 17 Актив новинара западне Србије 100 Полимље (Пријепоље) 5 5 0 5 101 Ибарске новости и Радио Краљево 12 10 2 11 102 Информативна служба СО Краљево 1 1 0 1 103 Вести (Ужице) 10 10 0 10 104 Центар за информације (Трстеник) 3 3 0 3 105 Дечје новине (Горњи Милановац) 12 9 3 5 106 Победа (Крушевац) 3 3 0 3 107 Лист завода за послове осигурања (Круш.) 1 1 0 1 108 Радио Чачак 4 4 0 4 109 Чачански глас 8 8 0 8 110 Врњачке новине 2 2 0 2 Актив новинара Бор – Зајечар 111 Тимок и Радио Зајечар 6 6 0 6 112 Радио Мајданпек 1 1 0 1 113 Колектив (Бор) 4 4 0 4 114 Радио Бор 7 7 0 7 Актив новинара југоисточне Србије 112 101 11 96 115 Народне новине (Ниш) 19 17 2 18 116 Радио Ниш 23 20 3 22 117 Братство (Ниш) 14 13 1 8 118 Информативна служба ОК Ниш 1 1 0 1 119 Информативна служба СО Ниш 1 1 0 1 120 СИЗ за информисање 1 1 0 1 121 Међуопштинска конференција СК 1 1 0 1 122 Дописништво Комуниста 1 1 0 1 123 Дописништво Танјуга 2 1 1 2 124 Дописништво Политике 1 1 0 1 125 Слобода (Пирот) 10 10 0 9 126 Радио Лесковац 4 4 0 3 127 Основна привредна комора Лесковац 1 1 0 1 128 Наша реч (Лесковац) 5 4 1 4 129 Служба за информисање СО Лесковац 1 1 0 1 130 Врањске новине 6 5 1 4 131 Топличке новине (Прокупље) 2 2 0 1 132 Листови радних организација (108 л.) 177 148 29 139 133 Новинари запослени у другим установама (са стеченим правом) 25 25 0 24

166 Миле Недељковић 134 Новинари запослени у другим установама (без стеченог права) 15 15 0 15 135 Новинари ван редакција (са стеченим правом) 16 14 2 12 136 Дописници републичких листова и радио­станица 43 37 6 24 137 Новинари прешли у друге републике 16 15 1 12 138 Новинари ван редакција 15 10 5 10 139 Информативне службе 127 88 39 111 УКУПнО 2466 1997 469 1846 Враћање Дома новинара Удружењу Законом од 29. децембра 1976. године Удружењу новинара Србије је враћен Дом новинара у Улици генерала Жданова (да­ нас Ресавској улици) бр. 28. Закон је сту­ пио на снагу 1. јануара 1977. године. Почетком јануара Удружење је осно­ вало Управни одбор Дома новинара Ср­ бије у који су ушли Захарије Трнавчевић, Добривоје Ђоковић, Љубомир Рајнвајн, Петар Радић, Никола Ставридис и Јеврем Милановић.30 Тако се, после више деценија потуца­ ња, у ову своју лепу шестоспратницу, коју је подигло сопственим напорима и сред­ ствима, Удружење новинара Србије нај­ зад уселило.31 ДВАДЕСЕТ ДРУГА РЕДОВнА СКУПШТИнА (Аранђеловац, 15–16. новембра 1978) Српско новинарство, на темељима Устава из 1974. године и тзв. устава рад­ ничке класе, тј. Закона о удруженом раду (популарног ЗУР­а), донетог 1976. годи­ не, ушло је, како је примећено на Дваде­ сет другој редовној скупштини Удружења новинара Србије, одржане у Аранђелов­ цу 15–16. новембра 1978. године, у про­ цес зрелог доба. Давши ову опаску, пред­ седник Удружења Драган Марковић је у уводној речи нагласио: „Југословенско новинарство, поред свих добрих демократских и револуцио­ 30 D.(obrivoje) Đ.(oković), Osnovan Upravni odbor Doma novinara Srbije, „Naša štampa”, god. XXVI, br. 250, Beograd, januar 1977, 4. 31 N.(ikola) Stavridis, Novinari Srbije ponovo u svo­ joj zgradi, „Naša štampa”, god. XXVI, br. 251, Beograd, februar 1977, 6. нарних традиција, мора сада издржати, као и цело друштво, још једну велику и одлучујућу пробу за сопствени преобра­ жај, за мењање свог лика, за прелазак, ка­ ко то класици марксизма кажу – из етапе оруђа у име радничке класе у етапу не­ посредног оруђа те класе... Маневрисање у стилу мало лево, мало десно, мало ли­ берално, па опет мало затварања, а то је све било па и јесте и даље пракса повре­ мена и понегде у нашем систему јавног обавештавања, у најбољем случају ни­ је ништа друго него знак идеолошке збу­ њености, па и опортунизма. Ми морамо тако мислити о онима који би да живот у нашој професији проживе мирно и без узбуђења. Морамо бити против чинов­ ничког, хладног и поданичког новинар­ ства, против парола о личној безбедно­ сти и миру.”32 У дискусији је, између осталог, ука­ зано на то да је недефинисано шта је то заједнички производ у новинским и уопште издавачким кућама, недефини­ сане су пропорције учешћа и уопште не постоји неки реални критеријум на ко­ ји се може ослонити (Слободан Зоговић, „Привредни преглед”), да је наша поли­ тичка штампа данас чак мање борбена него што је некад била и да она што вре­ ме одмиче, не постаје борбенија, него опортунистичкија (Василије Рокић, „Бор­ ба”), да је беспредметан избор органа без програма активности, а тај програм није понуђен Скупштини (Милутин Милен­ ковић, Радио Београд, председник СНЈ). Избором Извршног одбора, Одбора друштвене контроле и Већа части скуп­ штина је окончала рад. 32 Nikola Stavridis, Neophodna transformacija or­ ganizacije (izveštaj sa XXII redovne skupštine UNS), „Naša štampa”, god. XXVII, br. 272, Beograd, novembar 1978, 4–6.

167Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. XXII РЕДОВнА СКУПШТИнА Аранђеловац, 15–16. новембра 1978 – 20–21. фебруара 1981. Председник Боривоје Мирковић (Те­ левизија Београд). Извршни одбор: пот­ председници Љубомир Рајнвајн (Танјуг), Ми­ лан П. Ђоковић („Чачан­ ски глас”), Живко Васић (главни уредник „Комуни­ ста” – издање за Војводи­ ну), Рамиз Баља (Друштво новинара Косова). Чланови: Љиљана Зоркић („Полити­ ка експрес”), Гордана Па­ вловић (Секција листова ОУР–а), Василије­Вања Краљевић („По­ литика”), др Драган Марковић (Студио Б), Захарије Трнавчевић (Телевизија Бе­ оград), Александар Поповић (Радио Ју­ гославија), Милојко П. Ђоковић („Рад”), Драган Димитријевић (дописник Радио Београда из Ниша – делегат Актива но­ винара југоисточне Србије), Петар Радић (Радио Београд), Марко Марковић (Радио Београд), Милорад Исаиловић („Радио ТВ ревија” – председник Секције фоторепор­ тера), Миливоје Штрбић („Рад” – Секција новинара техничких уред­ ника), Предраг Радовано­ вић („Реч народа”, Пожаре­ вац – Секција регионалне штампе и радиостаница), Миливоје Бојовић („Поли­ тика експрес”), Томислав Милиновић („Вечерње но­ вости”), Петар Илић („По­ литика”), Душан Мандић („Фронт”), Слободан Вуји­ ца („Борба”), Бошко Кију­ рина (Танјуг), Саво Кржавац („Комунист” – издање за Србију), Бранко Јовановић („Борба”); Мустафа Рушти („Rilindja”), Градимир Петаковић („Јединство”, При­ штина); делегати Друштва новинара Вој­ водине (доставиће се накнадно). Одбор друштвене контроле: председ­ ник Љубиша Ђурић (Телевизија Београд), чланови: Драгица Јовановић („Привред­ ни преглед”), Велимир Обрадовић („СС но­ вине”, Крагујевац), Љубисав Пауновић (Се­ кретаријат за информације Привредне коморе Југосла­ вије), Драгана Стојановић (Радио Ниш), Љубица Ше­ шеринац (Радио Југослави­ ја),КрстанЂорђевић(Инекс информатор). Веће части: председ­ ник Живота Камперелић („Рад”), чланови: Сава Стај­ чић (Савезни секретаријат за информације), Милорад Ђокић (дописник „Привредног прегледа”, Крагујевац), Божидар Раденковић („По­ литика”), Драгош Жунић („Задруга”). Боривоје Мирковић Вехап Шита Гордана Павловић Бранко Јовановић (Карикатура Паје Станковића)

168 Миле Недељковић Надзорни одбор (2005–2009): Бошко Стајић, Горан Шљивић и Аладин Јумеровић

169Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље X С ТИТОМ ПОСЛЕ ТИТА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Светозарево, 20–21. фе­бру­а­ра­1981)­•­Раз­у­ђе­на­ак­тив­ност­•­Про­сла­ва­сто­го­ди­шњи­це •­ДВА­ДЕ­СЕТ­ЧЕ­ТВР­ТА­РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА­(Со­ко­ба­ња,­8–9. апри­ла­1983)­•­Исту­па­ње­Ра­дој­чи­ћа­и­По­по­ви­ћа­•­ДВА­ДЕ­СЕТ­ПЕ­ТА РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА­(Ниш,­10–11.­ма­ја­1985)­•­Ко­су­но­ви­на­ри у­Ср­би­ји­•­Штам­па­удру­же­ног­ра­да­•­ДВА­ДЕ­СЕТ­ШЕ­СТА­РЕ­ДОВ­НА­ СКУП­ШТИ­НА­(Див­чи­ба­ре,­8–9.­ма­ја­1987)­•­Уз­бу­на­због­тзв. „Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­•­ДВА­ДЕ­СЕТ­СЕД­МА­РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА­ (Но­ви­Сад,­27.­ју­на­1989) ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Светозарево, 20–21. фебруара 1981) У дру­же­ње­но­ви­на­ра,­као­и­це­ло­ју­ го­сло­вен­ско­дру­штво,­би­ло­је­за­о­ ку­пље­но­ви­ше­ме­сеч­ном­бо­ле­шћу­ и­смр­ћу­Пред­сед­ни­ка­Ти­та­(4.­мај­ 1980).­ Го­во­ре­ћи­ о­ то­ме,­ вр­ши­лац­ ду­жно­ сти­пред­сед­ни­ка­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Љу­ бо­мир­Рајн­вајн­је­у­увод­ној­ре­чи­на­Два­де­ сет­тре­ћој­ре­дов­ној­скуп­шти­ни­Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­Ср­би­је,­одр­жа­ној­у­Све­то­за­ре­ву­ 20–21.­фе­бру­а­ра­1981.­го­ди­не,­ре­као­да­су­ чла­но­ви­Удру­же­ња­„свој­део­по­сла­у­тим­ те­шким­ тре­ну­ци­ма­ оба­ви­ли­ та­ко­ да­ се­ мо­же­твр­ди­ти­да­су­на­те­шком­ис­пи­ту­по­ ло­жи­ли­са­нај­ве­ћом­оце­ном”. Дру­штве­ни­ тре­ну­так­ у­ ко­јем­ се­ од­ и­гра­ва­ла­та­скуп­шти­на­био­је­обе­ле­жен­ ко­лек­тив­ним­ру­ко­во­ђе­њем,­као­ис­ка­зом­ је­дин­ства­ од­ нај­ви­шег­ др­жав­ног­ и­ по­ ли­тич­ког­вр­ха­до­ме­сних­за­јед­ни­ца­као­ основ­них­дру­штве­них­ће­ли­ја,­за­тим­по­ тре­бом­из­ра­де­про­гра­ма­еко­ном­ске­ста­ би­ли­за­ци­је­ –­ што­ је­ био­ нај­ра­зго­вет­ни­ ји­знак­да­су­те­о­ри­ја­и­прак­са­у­раз­во­ју­ дру­штва­и­са­мо­у­пра­вља­ња­би­ле­у­рас­ко­ ра­ку­и,­на­кра­ју,­те­жњом­за­да­љим­раз­ во­јем­де­мо­крат­ских­од­но­са.­Уз­то,­у­овој­ го­ди­ни­су­два­зна­чај­на­ју­би­ле­ја­ко­је­тре­ ба­при­клад­но­обе­ле­жи­ти­–­40­го­ди­шњи­ ца­по­ди­за­ња­устан­ка,­20­го­ди­шњи­ца­не­ свр­ста­ва­ња­и­при­пре­ме­за­Тре­ћи­кон­грес­ са­мо­у­пра­вља­ча­ ко­ји,­ на­рав­но,­ тре­ба­ да­ бу­де­ по­ка­за­тељ­ успе­ха­ раз­вит­ка­ са­мо­у­ прав­не­со­ци­ја­ли­стич­ке­Ју­го­сла­ви­је. Ука­зав­ши­на­то,­в.­д.­пред­сед­ни­ка­Рајн­ вајн­је­до­дао:­„Згра­да­на­шег­си­сте­ма­јав­ног­ ин­фор­ми­са­ња­мо­ра­се­бр­же­и­да­ље­гра­ди­ ти.­Реч­је­о­гра­ђе­ви­ни­ко­ја­ће­у­пот­пу­но­сти­ су­штин­ски­од­го­ва­ра­ти­на­шем­рад­ном­чо­ ве­ку­као­са­мо­у­пра­вља­чу­и­де­ле­га­ту,­у­ко­ јој­ће­он­има­ти­све­усло­ве­за­из­вр­ша­ва­ње­ сво­јих­ве­о­ма­од­го­вор­них­и­ве­ли­ких­за­да­ та­ка,­оба­ве­за­и­ду­жно­сти­и­за­оства­ри­ва­ ње­ сво­јих­ ши­ро­ких­ пра­ва­ у­ си­сте­му­ са­ мо­у­пра­вља­ња­ и­ де­ле­гат­ском­ си­сте­му.­ Ту­ ди­ле­ма­не­мо­же­би­ти,­јер­та­квом­усме­ре­

170 Миле­Недељковић њу­ ал­тер­на­ти­ве­ не­ма.­ При­ то­ме­ мо­ра­мо­ отво­ре­но­и­сме­ло­при­зна­ти­да­су­у­на­шем­ дру­штву­и­си­сте­му­под­јед­на­ко­нео­др­жи­ви­ ка­ко­ди­ри­го­ва­ње­штам­пом­та­ко­и­ди­ри­го­ ва­ње­штам­пе.”1 У­ди­ску­си­ји­је,­из­ме­ђу­оста­лог,­ре­че­но:­ по­ста­ла­је­прак­са­да­јед­ни­ра­де­и­гре­ше,­а­ дру­ги­да­ло­ве­гре­шке,­и­при­то­ме­ми­сле­ да­су­не­по­гре­ши­ви­(Живко Васић, „Кому­ нист” – издање за Војводину),­ нај­го­ри­ је­ хра­бар­ не­зна­ли­ца,­ ко­ји­ мла­та­ра­ ле­во­ и­ де­сно­око­се­бе,­он­је­го­ри­и­од­ку­ка­ви­це­ (Саво Кржавац, „Комунист”),­свр­ше­ни­сту­ ден­ти­Фа­кул­те­та­по­ли­тич­ких­на­у­ка­са­да­ до­би­ја­ју­ди­пло­ме­ви­со­ке­струч­не­спрем­ но­сти,­а­да­ни­су­на­у­чи­ли­да­пра­ве­ни­нај­ кра­ћу­ вест,­ ни­ ин­фор­ма­ци­ју­ (Станислав Маринковић, „Борба”),­гу­би­ци­се­са­кри­ва­ ју,­про­бле­ми­се­за­та­шка­ва­ју,­и­мо­гу­да­се­ от­кри­ју­тек­ка­да­се­на­го­ми­ла­ју­то­ли­ко­да­ ви­ше­не­мо­гу­да­бу­ду­са­чу­ва­ни­у­раз­ме­ри­ нор­мал­не­ кри­ти­ке,­ не­го­ не­ми­нов­но­ по­ ста­ју­афе­ре­(Милутин Миленковић, Радио Београд),­ ад­ми­ни­стра­тив­ни­ је­зик­ све­ ви­ ше­гу­ши­не­са­мо­наш­по­ли­тич­ки­жи­вот,­ већ­по­чи­ње­да­гу­ши­и­жи­вот­обич­них­љу­ ди,­а­гу­ши­и­но­ви­нар­ство,­че­му­се­у­Удру­ же­њу­ као­ про­фе­си­о­нал­ној­ ор­га­ни­за­ци­ји­ не­по­све­ћу­је­до­вољ­но­па­жње­и­све­је­ве­ ћи­ути­сак,­на­жа­лост,­да­тај­оту­ђе­ни­је­зик­ за­хва­та­и­све­ве­ћи­део­но­ви­на­ра­(Србољуб Манојловић, „Политика експрес”). Разуђена активност У­Удру­же­њу­но­ви­на­ра­Ср­би­је­је­38­ак­ ти­ва,­од­ко­јих­су­32­у­Бе­о­гра­ду,­а­шест­у­ уну­тра­шњо­сти­ –­ Ак­тив­ но­ви­на­ра­ ју­го­ и­сточ­не­ Ср­би­је,­ Ак­тив­ Бо­ра­ и­ За­је­ча­ра,­ Ак­тив­ ре­ги­о­на­ Кра­ље­во,­ Ак­тив­ ре­ги­о­на­ Ти­то­во­Ужи­це,­Ак­тив­Шу­ма­диј­ског­и­По­ ду­нав­ског­ре­ги­о­на­и­Ак­тив­но­ви­на­ра­се­ ве­ро­за­пад­не­Ср­би­је. Удру­же­ње­има­14­сек­ци­ја­–­Сек­ци­ја­но­ ви­на­ра­ло­кал­них­ли­сто­ва­и­ра­дио­ста­ни­ ца,­Сек­ци­ја­ли­сто­ва­рад­них­ор­га­ни­за­ци­ја,­ Сек­ци­ја­ ту­ри­стич­ких­ но­ви­на­ра,­ Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ фо­то­ре­пор­те­ра,­ Сек­ци­ја­ но­ви­ на­ра­ аграр­но­по­ли­тич­ких­ ру­бри­ка,­ Сек­ ци­ја­но­ви­на­ра­тех­нич­ких­уред­ни­ка,­Сек­ ци­ја­но­ви­на­ра­спорт­ских­ру­бри­ка,­Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­кул­тур­них­ру­бри­ка,­Сек­ци­ја­но­ 1 Božidar Veljković, Samoupravni položaj novinar­ stva – doprinos demokratskom razvoju društva (izve­ štaj­ sa­ XXIII­ redovne­ skupštine­ UNS),­ „Naša­ štampa”,­ god.­XXX,­br.­299,­Beograd,­februar­1981,­4–5 ви­на­ра­ уну­тра­шњо­по­ли­тич­ких­ ру­бри­ка,­ Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­спољ­но­по­ли­тич­ких­ру­ бри­ка,­ Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ка­ри­ка­ту­ри­ста­ и­ ху­мо­ри­ста,­ Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ли­сто­ва­ и­ ру­бри­ка­ за­ дру­штве­ну­ ак­тив­ност­ же­на­ и­по­ро­ди­це,­Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­ру­бри­ка­за­ по­сло­ве­оп­ште­на­род­не­од­бра­не­и­Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ве­те­ра­на.­ У­Удру­же­њу­ра­ди­и­шест­ко­ми­си­ја­–­ Ко­ми­си­ја­за­ме­ђу­на­род­не­ве­зе,­Ко­ми­си­ја­ за­рад­и­рад­не­од­но­се,­Ко­ми­си­ја­за­иде­ о­ло­шка­ пи­та­ња,­ Ко­ми­си­ја­ за­ фи­нан­сиј­ ска­пи­та­ња,­Ко­ми­си­ја­за­етич­ка­пи­та­ња­ и­Ко­ми­си­ја­за­ре­а­ли­за­ци­ју­пра­ва­усе­ље­ ња­у­згра­ду.­ Скуп­шти­на­ни­је­усво­ји­ла­пред­лог­из­ ме­на­и­до­пу­на­Ста­ту­та,­јер­он­ни­је­бла­ го­вре­ме­но­ до­ста­вљен­ ак­ти­ви­ма,­ од­но­ сно­де­ле­га­ти­ма.­Ка­ко­би­Удру­же­ње­мо­гло­ нор­мал­но­да­ра­ди,­уво­је­не­су­са­мо­не­ко­ ли­ке­ста­ту­тар­не­од­лу­ке,­ко­је­омо­гу­ћа­ва­ју­ до­след­ну­при­ме­ну­прин­ци­па­о­ко­лек­тив­ ном­ра­ду,­од­лу­чи­ва­њу­и­од­го­вор­но­сти.­Уз­ то­је­усво­је­на­де­фи­ни­ци­ја­да­је­Удру­же­ње­ но­ви­на­ра­ Ср­би­је­ дру­штве­но­про­фе­си­о­ нал­на­ор­га­ни­за­ци­ја­ко­ја­де­лу­је­у­окви­ру­ ССРН­Ср­би­је­као­фрон­та­ор­га­ни­зо­ва­них­ со­ци­ја­ли­стич­ких­ сна­га.­ Скуп­шти­на­ би­ ра­Пред­сед­ни­штво­од­21­чла­на,­а­оно­из­ сво­јих­ре­до­ва­пред­сед­ни­ка­и­из­свог­са­ ста­ва­би­ра­де­ле­га­те­за­Пред­сед­ни­штво­и­ Скуп­шти­ну­СНЈ. Из­бо­ром­но­вих­ор­га­на,­ко­ји­ма­је­до­ дат­и­Од­бор­за­ДСЗ­и­ОНО­(дру­штве­ну­са­ мо­за­шти­ту­ и­ оп­ште­на­род­ну­ од­бра­ну),­ скуп­шти­на­је­за­вр­ши­ла­рад. XXIII РЕДОВНА СКУПШТИНА Светозарево, 20–21. фебруара 1981. 8–9. априла 1983. Председник Љубомир Рајнвајн­(Тан­југ).­ Председништво: члано­ ви: Василије – Вања Кра­ љевић­ („По­ли­ти­ка”),­ Дој­ чило Митровић­ (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ве­те­ра­на),­Мило­ рад Исаиловић­ („Ра­дио­ ТВ­ ре­ви­ја”),­ Радмила Мијато­ вић­(Ра­дио­Бе­о­град),­Мом­ чило Благојевић­ (Тан­југ),­ Наим Курт­(Ра­дио­Ју­го­сла­ви­ја),­Миливо­ је Штрбић­ („Рад”),­ Божидар Вељковић (Ра­дио­ Бе­о­град),­ Милорад Милановић („Наш­ глас”,­ Сме­де­ре­во),­ Стеван Ћирић Љубомир Рајнвајн

171Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. („На­пред”,­Ва­ље­во),­Драгисав Филиповић („По­љо­ин­ду­стри­ја”,­ ПКБ),­ Гордана Логар („Ве­чер­ње­ но­во­сти”),­ Гордана Павловић („МАГ”,­Ниш),­Љубица Марковић­(Тан­југ),­ Бранислав Милетић­ („На­род­на­ ар­ми­ја”),­ Александар Мишић­(„По­ли­ти­ка”),­Стани­ слав Маринковић­(„Бор­ба”),­Соња Ђурић (Те­ле­ви­зи­ја­ Бе­о­град),­ Нада Максимовић („Днев­ник”,­ Но­ви­ Сад­ –­ де­ле­гат­ Дру­штва­ но­ви­на­ра­ Вој­во­ди­не),­ Милисав Милић (пред­сед­ник­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ко­со­ва).­ Одбор друштвене контроле: пред­ седник Милан П. Ђоковић­ („Ча­чан­ски­ глас”),­чланови: Сава Мијалковић­(Тан­ југ),­ Душан Ђорђевић­ (Ра­дио­ Бе­о­град),­ Милутин Пешић­(„ЈАТ”),­Станимир Бо­ жанић­(„Рад”).­ Веће части: председник Душан Ман­ дић­ („На­род­на­ ар­ми­ја”),­ чланови: Милан Ковачевић­ (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Живко Васић­(„Ко­му­нист”­–­из­да­ње­за­Вој­ во­ди­ну),­Ђорђе Пилчевић­(„Ве­сти”,­Ти­то­во­ Ужи­це),­Душица Петковић­(„Бор­ба”). Одбор за ДСЗ и ОНО: председник Љубо­ мир Рајнвајн, чланови: Бранислав Ми­ летић­ („На­род­на­ ар­ми­ја”),­ Драган Ђор­ ђевић­(се­кре­та­ри­јат­УНС).­ Прослава стогодишњице Удру­же­ње­ је­ вр­ло­ успе­шно­ спро­ве­ ло­про­сла­ву­сто­го­ди­шњи­це,­ко­ју­је­пред­ у­зи­мљи­ви­ пред­сед­ник­ Љу­бо­мир­ Рајн­ вајн­ вр­ло­ сми­шље­но­ во­дио.­ На­ тре­нут­ке­ је­про­сла­ва,­с­об­зи­ром­на­то­ко­је­све­био­ укључ­ен­ у­ ње­но­ ор­га­ни­зо­ва­ње,­ до­би­ ја­ла­ пом­пе­зан­ об­лик.­ Са­ма­ це­ре­мо­ни­ ја­100­го­ди­шњи­це­је­одр­жа­на­у­Бе­о­гра­ду­ у­ ре­пре­зен­та­тив­ном­ Са­ва­цен­тру.­ Све­ча­ ној­ ака­де­ми­ји­ је­ при­су­ство­ва­ло­ ви­ше­ од­ 1.400­ но­ви­на­ра­ Ср­би­је­ и­ број­них­ го­сти­ ју­и­зва­ни­ца,­ме­ђу­ко­ји­ма­нај­и­стак­ну­ти­ ји­дру­штве­но­по­ли­тич­ки,­кул­тур­ни,­јав­ни­ и­при­вред­ни­рад­ни­ци,­као­и­пред­став­ни­ ци­ про­фе­си­о­нал­них­ но­ви­нар­ских­ ор­га­ ни­за­ци­ја­ дру­гих­ ре­пу­бли­ка­ и­ по­кра­ји­на­ и­стра­ни­до­пи­сни­ци­у­Бе­о­гра­ду.2 ­По­здрав­ но­сло­во­је­одр­жао­пред­сед­ник­По­ча­сног­ од­бо­ра­ про­сла­ве­ Жи­ка­ Ра­дој­ло­вић,­ члан­ Пред­сед­ни­штва­РК­ССРН­Ср­би­је,­уче­сни­ке­ је­по­здра­вио­пред­сед­ник­Са­ве­за­но­ви­на­ ра­Ју­го­сла­ви­је­Ви­то­мир­Су­дар­ски,­а­по­том­ је­увод­ну­бе­се­ду,­по­све­ће­ну­сто­го­ди­шњи­ ци­Удру­же­ња,­имао­пред­сед­ник­Љу­бо­мир­ Рајн­вајн.3 ­По­сле­ака­де­ми­је,­ко­ја­је­има­ла­ и­при­го­дан­умет­нич­ки­про­грам,­одр­жа­ но­је­дру­гар­ско­ве­че­са­1.200­зва­ни­ца.­ У­вр­ло­за­ни­мљи­вом­умет­нич­ком­про­ гра­му­су­уче­ство­ва­ли­ис­так­ну­ти­бе­о­град­ ски­глум­ци,­чи­та­ју­ћи­на­из­ме­нич­но­иза­ бра­не­но­ви­нар­ске­тек­сто­ве,­по­чев­од­Пе­ре­ То­до­ро­ви­ћа,­а­на­кра­ју­се­из­звуч­ни­ка­чуо­ им­пре­си­ван­ и­ уз­бу­ђу­ју­ћи­ глас­ Ра­ди­во­ја­ Мар­ко­ви­ћа­(ре­про­дук­ци­ја­ње­го­вог­чу­ве­ ног­ пре­но­са­ па­ра­де­ у­ част­ 9.­ ма­ја,­ Да­на­ по­бе­де,­на­та­ла­си­ма­Ра­дио­Бе­о­гра­да).4 Уз­сто­го­ди­шњи­цу­је­об­но­вље­но­из­ла­ же­ње­ „Но­ви­нар­ског­ гла­сни­ка”,­ гла­си­ла­ Удру­же­ња,­чи­ји­је­пр­ви­број­иза­шао­1934.­ го­ди­не.­Пр­ви­број­но­ве­се­ри­је­је­иза­шао­ 18.­фе­бру­а­ра­1982.­го­ди­не­и­де­љен­је­на­ све­ча­ној­ака­де­ми­ји­у­Са­ва­цен­тру. Сто­го­ди­шњи­ца­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­ Ср­би­је­је­про­пра­ће­на­при­год­ним­про­гра­ ми­ма,­на­пи­си­ма­и­еми­си­ја­ма­то­ком­це­ ле­ 1982.­ го­ди­не,­ а­ за­вр­шна­ све­ча­ност­ је­ 2 Д.(раган)­Ђ.(орђевић),­Стогодишњица у Сава цен­ тру,­„Новинарски­гласник”,­нова­серија,­бр.­2,­Београд,­ 8.­април­1983,­12. 3­Љубомир­Рајнвајн,­Поруке стогодишњице, „Но­ винарски­гласник”,­нова­серија,­бр.­1,­Београд,­18.­феб­ руар­1982,­1–3. 4 Плоднадвогодишњаактивност,извештај­Пред­ седништва­о­раду­Удружења­новинара­Србије,­„Нови­ нарски­гласник”,­нова­серија,­бр.­2,­Београд,­8.­април­ 1983,­3. Станимир Божанић (Карикатура Паје Станковића)

172 Миле­Недељковић одр­жа­на­ 17.­ де­цем­бра­ у­ Сме­де­ре­ву,­ где­ су­ при­ре­ђе­ни­ све­ча­на­ ака­де­ми­ја,­ из­ло­ жба­ штам­пе­ и­ усме­не­ но­ви­не.5 ­ Сме­де­ ре­во­ је­ ода­бра­но­ сто­га­ што­ је­ ту­ про­вео­ по­след­ње­ го­ди­не­ жи­во­та­ (1835–1838)­ и­ са­хра­њен,­ по­ред­ цр­кве­ на­ Ста­ром­ гро­ бљу,­Ди­ми­три­је­Да­ви­до­вић,­ко­ји­с­раз­ло­ гом­ сло­ви­ за­ оца­ срп­ског­ но­ви­нар­ства.­ За­хвал­ни­Сме­де­рев­ци­су­му­1936.­го­ди­не­ по­ди­гли­спо­ме­ник­(де­ло­Лој­зе­До­ли­на­ра)­ ко­ји­ се­ да­нас­ на­ла­зи­ по­ред­ но­вог­ До­ма­ кул­ту­ре.­Уз­то,­у­овом­гра­ду­је,­као­млад­ но­ви­нар,­ Бра­ни­слав­ Ну­шић,­ ко­ји­ је­ ка­ сни­је­био­пред­сед­ник­удру­же­ња­срп­ских­ но­ви­на­ра,­по­кре­нуо­и­уре­ђи­вао­„Сме­де­ рев­ски­ гла­сник”­ (из­ла­зио­ 1883/84),­ што­ је­био­до­дат­ни­раз­лог­да­Сме­де­ре­во­бу­де­ до­ма­ћин­за­вр­шне­све­ча­но­сти. РАДНА СКУПШТИНА (Аранђеловац, 15­16. априла 1982) Ре­дов­на­сед­ни­ца­скуп­шти­не­је­тре­ба­ ло­да­се­одр­жи­18.­фе­бру­а­ра­1982.­го­ди­не,­ од­но­сно­на­дан­ка­да­је­одр­жа­на­про­сла­ва­ 100­го­ди­шњи­це­ Удру­же­ња.­ Ис­по­ста­ви­ло­ се­да­је­у­тим­окол­но­сти­ма­би­ло­не­мо­гу­ ће­одр­жа­ва­ње­скуп­шти­не,­тим­ви­ше­што­ је,­про­ве­ром­пу­но­моћ­ја,­уста­но­вље­но­да­ је­ при­сут­но­ са­мо­ сто­ти­нак­ де­ле­га­та,­ па­ скуп­шти­на­ не­ би­ мо­гла­ ква­ли­фи­ко­ва­но­ ни­да­од­лу­чу­је.­За­то­је­за­ка­зан­но­ви­да­ тум­ње­ног­одр­жа­ва­ња,­што­је­и­учи­ње­но­ у­Аран­ђе­лов­цу­15–16.­апри­ла­1982.­го­ди­ не,­уз­уче­шће­око­200­де­ле­га­та­и­го­сти­ју. Ова­скуп­шти­на­је­оце­ње­на­као­је­дан­ од­нај­плод­ни­јих­и­нај­у­спе­шни­јих­ску­по­ва­ но­ви­на­ра­у­по­след­њих­де­се­так­го­ди­на. Усво­јен­је­но­ви­Ста­тут­Удру­же­ња,­ко­ јим­је­за­ме­њен­прет­ход­ни,­до­нет­1953.­го­ ди­не.­На­и­ме,­све­до­аран­ђе­ло­вач­ке­скуп­ шти­не­ је­ овај­ ста­тут­ био­ ва­же­ћи,­ јер­ је­ био­ре­ги­стро­ван­и­при­знат­од­над­ле­жних­ вла­сти.­Ста­тут­ко­ји­је­Скуп­шти­на­усво­ји­ ла­1976.­го­ди­не­је­био­прак­тич­но­не­ва­же­ ћи,­бу­ду­ћи­да­ни­је­био­ре­ги­стро­ван,­а­у­ ме­ђу­вре­ме­ну­ је,­ по­сле­ до­но­ше­ња­ ЗУР­а­ (За­ко­на­о­удру­же­ном­ра­ду),­би­ло­по­треб­ но­са­ње­го­вим­од­ред­ба­ма­уса­гла­си­ти­но­ ви­Ста­тут,­а­и­За­кон­о­дру­штве­н­им­ор­га­ ни­за­ци­ја­ма­ је­ на­ла­гао­ да­ се,­ нај­ка­сни­је­ до­1984.­го­ди­не,­сва­ак­та­уса­гла­се­са­ње­ 5­Милорад­Милановић,­Завршна свечаност сто­ годишњице Удружења новинара Србије у Смедереву, „Новинарски­гласник”,нова­серија,­бр.­2,­Београд,­8.­ап­ рил­1983,­1. го­вим­сло­вом.­Та­ко­се­пу­не­две­де­це­ни­ је­Ста­тут­из­1953.­го­ди­не­по­вла­чио­и­про­ вла­чио­до­1982.­го­ди­не. На­ скуп­шти­ни­ у­ Аран­ђе­лов­цу­ је­ до­ нет­и­но­ви­Пра­вил­ник­о­на­гра­да­ма­„Све­ то­зар­Мар­ко­вић”.6 ДВА­ДЕ­СЕТ­ЧЕ­ТВР­ТА­РЕ­ДОВ­НА СКУПШТИНА (Сокобања, 8–9. априла 1983) Ни­кад­се­та­ко­и­то­ли­ко­ни­је­рас­пра­ вља­ло­ о­ но­ви­нар­ству­ и­ но­ви­на­ри­ма­ као­ по­сле­ сед­ни­ца­ цен­трал­них­ ко­ми­те­та­ Са­ ве­за­ко­му­ни­ста­Ср­би­је­и­Са­ве­за­ко­му­ни­ ста­ Ју­го­са­ви­је,­ по­све­ће­них­ про­бле­ми­ма­ ин­фор­ма­тив­ног­ си­сте­ма.­ Том­ кон­ста­та­ ци­јом­је­пред­сед­ник­Удру­же­ња­Љу­бо­мир­ Рајн­вајн­ по­чео­ увод­ну­ реч­ на­ отва­ра­ њу­ Два­де­сет­ че­твр­те­ ре­дов­не­ скуп­шти­ не­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је,­одр­жа­не­у­ Со­ко­ба­њи­8–9.­апри­ла­1983.­го­ди­не,­и,­по­ том,­ ука­зу­ју­ћи­ на­ не­до­вољ­ну­ отво­ре­ност­ из­во­ра­ин­фор­ма­ци­ја,­на­ста­вио: 6 Плодна двогодишња активност, извештај­Пред­ седништва­о­раду­Удружења­новинара­Србије,­„Нови­ нарски­гласник”,­нова­серија,­бр.­2,­Београд,­8.­април­ 1983,­2–3. Позивница за прославу 100­годишњице Удружења

173Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. „Сла­бо­сти­ у­ јав­ним­ гла­си­ли­ма­ ни­су­ са­мо­ре­зул­тат­не­по­сред­них­сла­бо­сти­но­ ви­на­ра,­већ­су­и­по­сле­ди­ца­ути­ца­ја­сла­ бо­сти­ужих­или­ши­рих­дру­штве­них­сре­ ди­на.­Не­ке­сла­бо­сти­но­ви­на­ра­че­сто­ву­ку­ ко­ре­не­ из­ на­ше,­ за­и­ста­ за­бри­ња­ва­ју­ће,­ оп­ште­пар­це­ли­за­ци­је­ка­ко­еко­но­ми­је­та­ ко­и­по­ли­ти­ке,­кул­ту­ре­и­иде­о­ло­ги­је.­Ин­ фор­ма­ци­је­ по­ста­ју­ оме­ђе­не­ не­ са­мо­ у­ ата­ре­ре­пу­бли­ка­и­по­кра­ји­на,­већ­и­ма­ њих­ дру­штве­но­по­ли­тич­ких­ за­јед­ни­ца.­ Но­ви­на­ри­се­то­ме­мо­ра­ју­од­у­пре­ти­и­до­ при­не­ти­да­се­до­кра­ја­ус­по­ста­ви­је­дин­ стве­но­ју­го­сло­вен­ско­ин­фор­ма­тив­но­тр­ жи­ште.”7 У­ди­ску­си­ји­је­ука­за­но­на­то­да­су,­иа­ ко­ су­ пр­во­бит­но­ због­ то­га­ на­па­да­ни,­ но­ ви­на­ри­ча­сно­и­про­фе­си­о­нал­но­до­бро­из­ ве­шта­ва­ли­о­кон­тра­ре­во­лу­ци­ји­на­Ко­со­ву,­ ко­јом­су­та­мо­при­лич­но­по­ру­ше­ни­мо­сто­ ви­ брат­ства­ (Милисав Милић, дописник ТВ Београд из Приштине),­за­тим­да­тре­ба­ спро­ве­сти­кон­фрон­та­ци­ју­у­но­ви­нар­ским­ ре­до­ви­ма,­јер­у­но­ви­нар­ству­има­љу­ди­ко­ ји­ма­ту­ни­је­ме­сто­(Слободан Станојевић, 7 Božidar Veljković, Na idejnim osnovama Saveza ko­ munista (izveštaj sa XXIV redovne skupštine UNS), „Naša štampa”,­god.­XXXII,­br.­325,­Beograd,­april­1983,­4–5. председник Друштва новинара Војводи­ не),­ да­ су­ ин­фор­ма­тив­на­ гла­си­ла­ у­ рад­ ним­ор­га­ни­за­ци­ја­ма­под­ре­ђе­на­по­сло­вод­ ним­и­ру­ко­во­де­ћим­струк­ту­ра­ма,­уме­сто­ са­мо­у­прав­ним­ ор­га­ни­ма,­ од­но­сно­ са­мо­ у­пра­вља­чи­ма­ (Божидар Вељковић, Радио Београд),­ фа­брич­ка­ штам­па­ се­ као­ пр­ва­ ста­вља­под­удар­еко­ном­ске­ста­би­ли­за­ци­ је­и­на­њој­се­спро­во­ди­не­ка­ква­штед­ња­ (Гордана Павловић, МАГ, Ниш),­да­из­да­на­ у­дан­ра­сту­при­ти­сци­на­глав­ног­уред­ни­ ка­и­ко­ле­ги­јум­НИН­а,­због­че­га­је­лист­све­ бле­ђи­и­ма­ло­крв­ни­ји,­па­ње­го­ва­скра­ће­ ни­ца­ви­ше­не­зна­чи­„Не­дељ­не­ин­фор­ма­ тив­не­но­ви­не”­не­го­„Не­дељ­не­из­ви­ња­ва­ју­ ће­но­ви­не”­(Драган Јовановић, НИН). Иступање Радојчића и Поповића Скуп­шти­ну­су­ус­та­ла­са­ла­сво­јим­ди­ ску­си­ја­ма­ два­ де­ле­га­та­ „По­ли­ти­ке”,­ Ми­ ро­слав­ Ра­дој­чић­ и­ Пе­тар­ По­по­вић,­ ко­ји­ су­ отво­ре­но,­ без­ око­ли­ше­ња­ и­ дла­ке­ на­ је­зи­ку,­из­не­ли­ста­во­ве­са­ко­ји­ма­се­мно­ ги­ни­су­мо­гли,­или­сме­ли,­сло­жи­ти,­јер­су­ са­мо­кри­тич­ки­го­во­ри­ли­о­сла­бо­сти­ма­са­ мих­но­ви­на­ра­и­не­до­пу­сти­вом­упли­та­њу­ по­ли­тич­ких­струк­ту­ра­у­но­ви­нар­ство. Расправа о статуту: у првом реду Растко Гузина, Миодраг Жико Аврамовић и др Михаило Бјелица

174 Миле­Недељковић „За­то­што­углед­но­ви­на­ра­ни­је­ве­ли­ ки­кри­ви­смо­ми­са­ми,­јер­смо­че­сто­би­ли­ игра­чи­на­жи­ци­у­не­ком­пол­трон­ству­пре­ ма­струк­ту­ра­ма.­Ти­ме­смо­се­и­са­ми­бо­ ри­ли­за­ме­сто­у­тим­струк­ту­ра­ма,­уме­сто­ да­смо­се­бо­ри­ли­за­углед­на­шег­по­зи­ва”,­ ре­као­је­Ра­дој­чић,­а­на­оп­ту­жбе­да­но­ви­ на­ри­хо­ће­да­бу­ду­парт­не­ри­по­ли­тич­ким­ струк­ту­ра­ма­од­го­во­рио:­„Ја­уоп­ште­не­же­ лим­да­бу­дем­парт­нер,­ја­же­лим­да­бу­дем­ но­ви­нар”,­ до­да­ју­ћи­ да­ ње­го­ва­ ре­дак­ци­ја­ не­ма­усло­ве­да­од­лу­чу­је­о­то­ме­ко­ће­би­ти­ глав­ни­уред­ник,­већ­да­је­то­ствар­не­ких­ струк­ту­ра­са­стра­не­и­да­по­сто­ји­гор­чи­на­ од­при­ти­са­ка­струк­ту­ра,­услед­че­га­је­све­ ма­ње­но­ви­на­ра­са­ве­ли­ким­угле­дом­бли­ зу­ме­сти­ма­где­се­од­лу­чу­је. Го­во­ре­ћи­ о­ че­стим­ при­ти­сци­ма­ на­ штам­пу,­ко­ји­до­ла­зе­са­свих­ме­ста,­а­по­ не­кад­ то­ чи­не­ и­ нај­ни­жи­ чи­нов­ни­ци­ у­ не­ком­фору­му,­па­чак­и­у­ме­сним­за­јед­ ни­ца­ма,­Пе­тар­По­по­вић­је­ре­као­„да­је­до­ ста­оних­ко­ји­на­гла­ша­ва­ју­не­ку­но­ви­нар­ ску­кри­ви­цу,­кри­ви­цу­штам­пе,­да­се­суд­о­ тој­кри­ви­ци­из­ри­че­као­крај­њи,­да­се­не­ оста­вља­про­стор­за­де­мо­крат­ски­ди­ја­лог­ о­њој,­па­ис­па­да­да­кри­ви­ца­штам­пе­за­ и­ста­и­по­сто­ји­иако­ни­је­до­ка­за­на”,­до­да­ ју­ћи­ да­ у­ „По­ли­ти­ци”­ но­ви­на­ри­ не­ма­ју­ усло­ва­да­се­из­бо­ре­за­сво­је­ста­во­ве,­иако­ је­исти­на­на­њи­хо­вој­стра­ни.8 Скуп­шти­на­ је­ за­вр­ше­на­ усва­ја­њем­ За­кљу­ча­ка,­у­ко­ји­ма­се­од­но­ви­на­ра­зах­ те­ва­ сва­ко­днев­ни­ ан­га­жман­ на­ до­след­ ном­ оства­ри­ва­њу­ по­ли­ти­ке­ СКЈ,­ и­ из­бо­ ром­но­вих­ор­га­на. XXIV­РЕ­ДОВ­НА­ИЗ­БОР­НА СКУПШТИНА Сокобања, 8–9. априла 1983. 10–11. маја 1985. Председник Станислав Маринковић („Рад”);­ од­ 20.­ апри­ла­ 1984.­ Богдан Де­ чермић­(„Бор­ба”).­ Председништво: Коса­ ра Балабановић­ (Те­ле­ви­ зи­ја­ Бе­о­град),­ Мирослав Радојчић­(„По­ли­ти­ка”),­Рад­ мила Мијатовић­(Ра­дио­Бе­ о­град),­Нада Милутиновић (Тан­југ),­Божидар Богдано­ вић­ („По­ли­ти­ка­ екс­прес”),­ Јован Кесар­ („Ве­чер­ње­ но­ 8 Isto. во­сти”),­ Гаја Петковић­ („На­род­на­ ар­ми­ ја”),­ Радован Перовић­ (Сек­ци­ја­ ли­сто­ва­ ОУР­а),­ Миодраг Жико Аврамовић­ (Сек­ ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Милан П. Ђо­ ковић­ („Ча­чан­ски­ глас”),­ Момир Томић („Мла­дост”),­ Зоран Богавац­ („Јеж”),­ Дра­ гош Жунић­(„За­дру­га”),­Мирослав Михај­ ловић­ („Ко­лек­тив”,­ Бор),­ Милорад Мила­ новић­ („Наш­ глас”,­ Сме­де­ре­во),­ Живорад Ђорђевић­ („Ко­му­нист”),­ Александар По­ повић­(Ра­дио­Ју­го­сла­ви­ја),­Јан Гарај­(де­ле­ гат­Дру­штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­не),­Џемаљ Реџепи­(де­ле­гат­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ко­со­ ва), Слободан Станојевић­(по­по­ло­жа­ју­–­ пред­сед­ник­Дру­штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­не),­ Максут Шеху­(по­по­ло­жа­ју­–­пред­сед­ник­ Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ко­со­ва).­ Веће части: председник Божидар Вељ­ ковић­ (Ра­дио­ Бе­о­град),­ чланови: Борка Ковачевић­ (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Бранислав Ђуричић­(Ра­дио­Бе­о­град),­Ми­ рослав Турудић­ („Ве­чер­ње­ но­во­сти”),­ Ве­ рољуб Јовановић­(„На­род­не­но­ви­не”,­Ниш).­ Заменици: Слободан Лукић­(„Деч­је­но­ви­ не”,­ Гор­њи­ Ми­ла­но­вац),­ Драган Милиса­ вљевић­(Ра­дио­„Шу­ма­ди­ја”,­Аран­ђе­ло­вац).­ Комисија за самоуправну контролу и друштвену самозаштиту: председник СтанимирБожанић­(„Рад”),­чланови:Љу­ бодраг Чудомировић­(„По­ли­ти­ка”),­Зла­ тоје Стојадиновић­(„Са­вре­ме­на­прак­са”),­ Лазар Зиројевић­(„Та­ко­во”,­Гор­њи­Ми­ла­ но­вац),­Ђорђе Дедић­(Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на). Комисија за општенародну одбра­ ну: председник Станислав Маринко­ вић­(„Рад”),­чланови: Драган Ђорђевић (се­кре­тар­Удру­же­ња,­по­функ­ци­ји),­Гаја Петковић­(„На­род­на­ар­ми­ја”).­ На­15.­сед­ни­ци­Пред­сед­ни­штва,­одр­ жа­ној­ 20.­ апри­ла­ 1984.­ го­ди­не­ у­ хо­те­лу­ „Шу­ма­ди­ја”­у­Гор­њем­Ми­ла­нов­цу,­уме­сто­ Ми­ро­сла­ва­Ра­дој­чи­ћа­и­Мо­ми­ра­То­ми­ћа­ за­ чла­но­ве­ Пред­сед­ни­штва­ су,­ на­ пред­ лог­сво­јих­ак­ти­ва,­иза­бра­ни­Ристо Бајал­ ски­ („По­ли­ти­ка”)­ и­ Божидар Андрејић (Омла­дин­ска­штам­па). XXV РЕДОВНА СКУПШТИНА (Ниш, 10–11. маја 1985) Под­се­тив­ши­ на­ два­ ју­би­ле­ја­ –­ че­тр­ де­сет­ го­ди­на­ од­ об­но­ве­ ра­да­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­Ср­би­је­и­ју­би­лар­ност­ово­го­ди­ шње,­Два­де­сет­и­пе­те,­скуп­шти­не­–­пред­ сед­ник­ Бог­дан­ Де­чер­мић­ је­ у­ увод­ној­ Станислав Маринковић

175Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ре­чи­на­Два­де­сет­пе­тој­скуп­шти­ни,­одр­ жа­ној­ у­ Ни­шу­ 10–11.­ ма­ја­ 1985.­ го­ди­не,­ ко­јој­ је­ при­су­ство­ва­ло­ ви­ше­ од­ 200­ но­ ви­на­ра,­ под­ву­као­ да­ су­ вре­ме­на­ озбиљ­ на,­да­је­угро­же­на­стра­те­шка­ли­ни­ја­дру­ штве­ног­раз­вит­ка­и­да­је­са­мо­у­пра­вља­ње­ у­за­сто­ју,­у­бу­квал­ној­оп­са­ди­од­на­ра­слог­ и­мул­ти­пли­ци­ра­ног­ета­ти­зма­и,­из­ме­ђу­ оста­лог,­ре­као: „За­ове­че­ти­ри­де­це­ни­је­Удру­же­ње­је­ има­ло­је­дан­те­исти­стра­те­шки­про­грам:­ оку­пља­ње­и­мо­би­ли­са­ње­сво­га­члан­ства­ у­оства­ри­ва­њу­ре­во­лу­ци­о­нар­них­за­да­та­ ка­ сва­ке­ да­те­ ета­пе­ у­ дру­штве­ном­ пре­ о­бра­жа­ју,­ рад­ на­ идеј­но­по­ли­тич­ком­ и­ струч­но­про­фе­си­о­нал­ном­ обра­зо­ва­њу­ и­ уса­вр­ша­ва­њу­но­ви­на­ра­и­ја­ча­ње­и­афир­ ма­ци­ју­ њи­хо­вог­ дру­штве­ног­ по­ло­жа­ја­ и­ бо­љих­жи­вот­них­и­рад­них­усло­ва”9 ,­оце­ њу­ју­ћи­да­је­про­те­кли­дво­го­ди­шњи­пе­ри­ од,­од­со­ко­бањ­ске­скуп­шти­не­до­са­да,­био­ из­у­зет­но­бо­гат­мно­гим­ак­тив­но­сти­ма. У­ди­ску­си­ји­се­чу­ло­да­је­у­јав­ним­гла­ си­ли­ма­за­по­ста­вље­на­рад­нич­ка­реч­и­да­ тре­ба­ про­ве­сти­ идеј­ну­ ди­фе­рен­ци­ја­ци­ ју­по­кри­те­ри­ју­му:­ко­ни­је­за­Плат­фор­му­ Са­ве­за­ ко­му­ни­ста,­ ни­је­ ни­ за­ но­ви­нар­ 9 R.(osanda) G.(ašpar), Vratiti ugled novinarstvu (izveštaj sa XXV redovne skupštine UNS), „Naša štam­ pa”,­god.­XXXIV,­br.­350,­Beograd,­maj­1985,­4–5. ство­ (Станислав Маринковић, „Борба”), да­су­сло­бод­ни­но­ви­на­ри­без­по­сла­и­без­ оси­гу­ра­ња­и­да­скуп­шти­на­у­за­кључ­ци­ма­ тре­ба­да­пред­ви­ди­ор­га­ни­зо­ва­но­ре­ша­ва­ ње­ег­зи­стен­ци­јал­них­пи­та­ња­тих­но­ви­на­ ра (Божидар Андрејић, „Нове омладинске новине”),­да­ви­ше­зна­мо­о­дру­гим­зе­мља­ ма­ не­го­ о­ сво­јим­ ре­пу­бли­ка­ма,­ о­ на­шој­ омла­ди­ни­и­се­би­и­да­је­пре­пре­ка­до­бром­ но­ви­нар­ству­чи­ње­ни­ца­да­је­не­спо­со­бан­ но­ви­нар­под­за­шти­том­за­ко­на:­не­мо­жеш­ га­от­пу­сти­ти,­а­но­вог­ква­ли­тет­ног­чо­ве­ ка­не­мо­жеш­при­ми­ти­(Алекса Брајовић, Танјуг),­да­су­на­при­ме­ру­кон­тра­ре­во­лу­ ци­је­ на­ Ко­со­ву­ но­ви­на­ри­ по­ло­жи­ли­ ис­ пит­бо­ље­од­по­ли­ти­ча­ра­(Милош Мишо­ вић, НИН). Узи­ма­ју­ћи­реч,­ДраганНикитовић(Те­ левизија Београд)­не­по­сред­ни­је­је­од­оста­ лих,­и­без­устру­ча­ва­ња,­ука­зао­на­не­до­пу­ сти­во­ по­пу­шта­ње­ но­ви­на­ра­ управ­ним­ и­ по­ли­тич­ким­струк­ту­ра­ма:­„Цео­рад­је­за­ сно­ван­на­не­ра­ду­и­ћу­та­њу,­а­но­ви­нар­ство­ би­мо­ра­ло­да­се­бо­ри­за­мо­рал.­Тре­ба­ло­би­ бо­ље­да­нас­пла­те­за­ово­што­ћу­ти­мо,­јер­ је­то­чи­ста­услу­га­не­ким­струк­ту­ра­ма.­Ја­ сам­спре­ман­да­од­го­ва­рам­за­оно­што­ка­ жем­и­на­пи­шем,­док­на­ши­глав­ни­уред­ ни­ци­чу­ва­ју­сво­је­по­зи­ци­је.”­ Го­во­ре­ћи­ о­ обез­вре­ђи­ва­њу­ но­ви­нар­ ског­ра­да­и­по­ни­жа­ва­њу­но­ви­на­ра,­Дра­ Гости 25. изборне скупштине у Нишу: др Војислав Мићовић, Бранко Дадић, Момчило Баљак и Јован Лакићевић

176 Миле­Недељковић гољуб Голубовић (слободни новинар)­ре­као­ је:­„Јав­но­ми­шље­ње­из­гле­да­би­ро­кра­ти­ји­ као­из­да­ја­ње­не­ми­сте­ри­је,­па­је­до­бро,­за­ сва­ки­слу­чај,­но­ви­на­ра­уна­пред­обез­вре­ ди­ти­као­по­у­зда­ног­ин­фор­ма­то­ра...Глав­ не­уред­ни­ке,­ина­че,­не­би­ра­мо­ми,­као­ни­ ро­ди­те­ље.­Са­да­ће­нам­и­уред­ни­ке­би­ра­ ти­дру­го­ви­из­дру­штва.­Ми­смо­по­ли­тич­ ке­ бе­бе,­ нео­д­го­вор­ни­ смо.­ По­треб­ни­ су­ нам­ста­ра­те­љи.” Усва­ја­њем­ из­ме­на­ и­ до­пу­на­ Ста­ту­ та,­ усло­вље­них­ За­ко­ном­ о­ дру­штве­ним­ ор­га­ни­за­ци­ја­ма­ и­ удру­же­њи­ма­ гра­ђа­на­ (30.­апри­ла­1982),­о­че­му­је­во­ђе­на­жуч­ на­ али­ бес­пред­мет­на­ рас­пра­ва,­ и­ из­бо­ ром,­тач­ни­је­ве­ри­фи­ко­ва­њем,­но­вих­ор­ га­на,­скуп­шти­на­је­за­вр­ши­ла­рад. XXV РЕДОВНА СКУПШТИНА Ниш, 10–11. маја 1985 – 8–9. маја 1987. Председник БогданДечермић­(„Бор­ба”)­ –­од­1986.­Љиљана Зоркић­(„По­ли­ти­ка”). Председништво: Божидар Андре­ јић­ („Но­ве­ омла­дин­ске­ но­ ви­не”),­ Нада Милутино­ вић­(Тан­југ),­Гаја Петковић („На­род­на­ ар­ми­ја”),­ Зоран Павловић­ (Сек­ци­ја­ ли­сто­ ва­ ОУР­а),­ Слободан Глу­ мац­ (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Верољуб Јова­ новић­ („На­род­не­ но­ви­не”,­ Ниш),­ Радивоје Бојичић („Јеж”),­Миливоје Вуковић (Ра­дио­ Бе­о­град),­ Зо­ран­ Јо­ ва­но­вић­ („Ко­му­нист”),­ Слађана Секулић (Ак­тив­но­ви­на­ра­Ти­то­вог­Ужи­ца),­Душан Миловановић­(„Ве­чер­ње­но­во­сти”),­Мар­ ко Марковић­ (Ра­дио­ Бе­о­град),­ Бориво­ је Лошић­(„Деч­је­но­ви­не”,­Гор­њи­Ми­ла­но­ вац),­ Рајко Павићевић­ („4.­ јул”),­ Мирко Мариновић­ (Ак­тив­ Са­ве­зног­ се­кре­та­ри­ ја­та­за­ин­фор­ма­ци­је),­Миле Недељковић („Рад”),­ Драган Д. Марковић­ (Сту­дио­ Б),­ Зденко Ненадић­(де­ле­гат­Дру­штва­но­ви­ на­ра­ Вој­во­ди­не),­ Бошко Дробњак­ (де­ле­ гат­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­ Ко­со­ва),­ Ирина Харди Ковачевић­(по­по­ло­жа­ју­–­пред­сед­ ник­Дру­штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­не),­Осман Гаши­(по­по­ло­жа­ју­–­пред­сед­ник­Удру­же­ ња­но­ви­на­ра­Ко­со­ва)­–­од­5.­ју­на­1985.­Ан­ ка Цвијановић. Веће части: председник Бранко Јова­ новић­ („Бор­ба”),­ чланови: Љубиша Ма­ нојловић­ (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на­ – повукао се из здравствених разлога), Љубиша Ђурић­(Тан­југ),­Милош Јевтић (Ра­дио­ Бе­о­град),­ Драган Д. Марковић (Сту­дио­ Б­ –­ одустао због избора у Пред­ седништво),­ а­ на­ ме­сто­ Ма­ној­ло­ви­ћа­ и­ Мар­ко­ви­ћа­су­ушли­заменици: Миодраг Спајић­(„Глас­Под­ри­ња”,­Ша­бац)­и­Јован Поп­Коцић­(Ак­тив­но­ви­на­ра­Ле­сков­ца),­ па­је­Ве­ће­ра­ди­ло­у­ком­плет­ном­са­ста­ву. Одбор за самоуправну контролу: председник Душан Мијић­ („Са­вре­ме­на­ прак­са”),­чланови: Слободан Аврамовић (пред­став­ник­ ОУР–а­ Ра­ко­ви­ца),­ Мила­ дин Вукосављевић­(„Ча­чан­ски­глас”).­ Ко су новинари у Србији Пре­ма­по­да­ци­ма­до­би­је­ним­из­87­но­ вин­ских­и­ра­ди­о­ди­фу­зних­ор­га­ни­за­ци­ја­ у­Ср­би­ји,­у­ин­фор­ма­тив­ној­де­лат­но­сти­је­ 13.400­ за­по­сле­них,­ ме­ђу­ ко­ји­ма­ је­ 3.575­ но­ви­на­ра­ –­ не­што­ ви­ше­ од­ че­твр­ти­не.­ Ако­се­из­у­зме­не­што­ви­ше­од­1.000­гра­ фич­ких­рад­ни­ка­и­око­1.500­ин­же­ње­ра­и­ тех­ни­ча­ра,­ви­ди­се­да­је­пре­ве­ли­ки­број­ ад­ми­ни­стра­тив­ног,­ко­мер­ци­јал­ног­и­тзв.­ оста­лог­ осо­бља,­ јер­ они­ чи­не­ две­ пе­ти­ не­за­по­сле­них,­та­ко­да­ни­но­вин­ске­ку­ће­ ни­су­ по­ште­ђе­не­ не­ра­ци­о­ нал­ног­за­по­шља­ва­ња­и­ма­ мут­ског­ад­ми­ни­стра­тив­ног­ апарата. Ме­ђу­ но­ви­на­ри­ма­ су,­ ка­ко­ је­ пре­не­ла­ „На­ша­ штам­па”­Тан­ју­гов­из­ве­штај,­ 36­док­то­ра­и­ма­ги­ста­ра­на­ у­ка,­а­ре­ла­тив­ну­ве­ћи­ну­чи­ не­ они­ са­ ви­со­ком­ струч­ ном­спре­мом,­ко­јих­је­1.613.­ Са­ ви­шом­ спре­мом­ је­ 371,­ са­сред­њом­1.476,­а­са­ни­жом­79­но­ви­на­ра.­ Да­кле­–­кон­ста­ту­је­се­у­из­ве­шта­ју­–­још­је­ из­у­зет­но­ве­ли­ки­по­сто­так­оних­ко­ји­не­ма­ ју­од­го­ва­ра­ју­ће­обра­зо­ва­ње­(40­од­сто)­и­то­ Богдан Дечермић Ирина Харди Ковачевић Љиљана Зоркић Јованка Бркић Максут Шеху

177Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. се­ви­ше­не­мо­же­као­не­ка­да­ прав­да­ти­ рат­ним­ усло­ви­ ма,­ об­но­вом­ и­ из­го­во­ри­ма­ у­сти­лу­„Ва­жан­је­та­ле­нат”.­ Ме­ђу­ но­ви­на­ри­ма­ је­ 2.387­ чла­но­ва­ Са­ве­за­ ко­ му­ни­ста,­ или­ не­што­ ви­ше­ од­ две­ тре­ћи­не­ (66,77­ од­ сто).­ Же­на­ је­ 960,­ од­но­сно­ 28­од­сто.­ Про­сеч­на­ ста­рост­ но­ ви­на­ра­је­40­го­ди­на. Овај­ из­ве­штај­ се­ за­кљу­чу­је­ при­мед­ бом:­„Нај­те­жи­при­го­вор­ко­ји­се­мо­же­упу­ ти­ти­дру­штве­ној­бри­зи­за­ка­дров­ску­по­ ли­ти­ку­у­ин­фор­ми­са­њу­је­сте­што­се­она­ ис­цр­пљу­је­ у­ из­бо­ру­ ру­ко­во­де­ћих­ ка­дро­ ва.­Це­ли­на­про­бле­ма,­по­чев­од­бри­ге­за­ ’под­мла­дак’,­обра­зо­ва­ње,­струч­но­и­идеј­ но­по­ли­тич­ко,­до­флук­ту­а­ци­је­ка­дро­ва­–­ оста­је­та­ко­из­ван­не­по­сред­ног­ан­га­жо­ва­ ња­дру­штве­но­по­ли­тич­ких­ка­дро­ва.”10 Штампа удруженог рада Јед­на­од­осо­бе­но­сти­си­сте­ма­ин­фор­ ми­са­ња­ у­ со­ци­ја­ли­стич­кој­ Ју­го­сла­ви­ ји­је­сте­тзв.­штам­па­удру­же­ног­ра­да­или­ штам­па­рад­них­ор­га­ни­за­ци­ја.­Ово­је­до­ би­ло­по­себ­но­прав­но­уте­ме­ље­ње­у­За­ко­ ну­о­удру­же­ном­ра­ду­(1976.­го­ди­не),­ко­ ји­је­сло­вио­као­„Устав­рад­нич­ке­кла­се”,­и­ у­ко­јем­је­јед­но­по­гла­вље­по­све­ће­но­ин­ фор­ми­са­њу­у­удру­же­ном­ра­ду,­услед­че­га­ је­оно­по­ста­ло­оба­ве­за­рад­них­ор­га­ни­за­ ци­ја.­Раз­ви­ја­ју­се­на­чи­ни­ин­фор­ми­са­ња­ (ле­ци,­днев­не­ин­фор­ма­ци­је,­зид­не­но­ви­ не,­бил­те­ни,­раз­гла­сне­ста­ни­це,­ли­сто­ви­ и­ ча­со­пи­си).­ Мно­га­ пред­у­зе­ћа­ по­кре­ћу­ ли­сто­ве,­ нај­че­шће­ ме­сеч­не.­ Ве­ћи­ ко­лек­ ти­ви­(ПКБ­и­­РТБ)­има­ју­не­дељ­не­ли­сто­ ве,­до­бро­уре­ђи­ва­не­и­вр­ло­ин­фор­ма­тив­ не,­а­они­ма­њи­му­ку­му­че,­јер­се­су­сре­ћу­ са­ ни­зом­ те­шко­ћа­ –­ ло­ка­циј­ска­ раз­ба­ ца­ност,­ не­ма­ње­ струч­ног­ про­фе­си­о­нал­ ног­ ка­дра­ за­ ин­фор­ми­са­ње,­ па­ се­ до­ви­ ја­ју­ на­ раз­не­ на­чи­не.­ Мно­ги­ ко­лек­ти­ви­ за­ду­жу­ју­ не­ког­ од­ за­по­сле­них­ (ин­же­ње­ ра,­ еко­но­ми­ста,­ прав­ни­ка),­ ко­ји­ма­ ста­ вља­ју­у­за­ду­же­ње­да,­уз­ре­дов­не­по­сло­ве,­ во­де­и­ин­фор­ми­са­ње,­а­ни­је­ре­дак­слу­чај­ да­се­ово­га­по­сла­ла­ти­и­не­ки­од­ру­ко­во­ ди­ла­ца,­чи­ме­је­ауто­мат­ски­ин­фор­ми­са­ 10 Anonim, Ko su novinari u Srbiji,­„Naša­štampa”,­ god.­XXXII,­br.­326,­Beograd,­maj­1983,­4. ње­ ста­вље­но­ под­ кон­тро­лу­ по­сло­вод­них­ струк­ту­ра.­ Ова­штам­па­је­има­ла,­сто­га,­ве­ли­ких­ не­до­ста­та­ка,­ што­ се­ нај­бо­ље­ по­ка­зи­ва­ло­ у­кри­зним­слу­ча­је­ви­ма­(гу­би­ци,­штрај­ко­ ви,­од­лу­чи­ва­ње­о­фон­до­ви­ма­и­сл.).­По­не­ кад­се­у­то­ме­и­пре­те­ри­ва­ло­па­су­се­не­ки­ ли­сто­ви­пре­тва­ра­ли­у­ал­бум­ге­не­рал­ног­ ди­рек­то­ра,­јер­су­до­но­си­ли­и­по­пет­на­е­ стак­ње­го­вих­сли­ка­у­истом­бро­ју.­ Ме­ђу­тим,­ без­ об­зи­ра­ на­ све,­ штам­ па­удру­же­ног­ра­да­је­за­жи­ве­ла­и­раз­ви­ ја­ла­се­у­на­сто­ја­њу­да­пре­ва­зи­ђе­све­не­ до­стат­ке.­На­жа­лост,­тај­раз­вој­је­пре­се­чен­ осам­де­се­тих­го­ди­на,­ка­да­се­ја­вља­ју­пр­ви­ зна­ци­кри­зе­и­еко­ном­ске­стаг­на­ци­је­Ју­го­ сла­ви­је.­У­про­гра­му­про­кла­мо­ва­не­штед­ ње­и­ста­би­ли­за­ци­је­пр­ва­је­на­уда­ру­би­ла­ –­штам­па­удру­же­ног­ра­да.­Уки­да­ни­су­ли­ сто­ви,­ но­ви­на­ри­ оста­ја­ли­ без­ по­сла­ или­ пре­ба­ци­ва­ни­на­дру­ге­по­сло­ве.­ Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­удру­же­ног­ра­да­је­ би­ла­вр­ло­ак­тив­на­у­Удру­же­њу­но­ви­на­ра­ и­на­не­ким­скуп­шти­на­ма­игра­ла­ве­ли­ку­ уло­гу,­јер­је,­као­нај­број­ни­ја,­по­де­ле­гат­ ској­за­сту­пље­но­сти­од­лу­чу­ју­ће­де­ло­ва­ла­ при­ли­ком­не­ких­из­бо­ра­(нпр.­скуп­шти­на­ у­Сме­де­ре­ву­1996.­го­ди­не).­ Удру­же­ње­но­ви­на­ра­је­знат­но­до­при­ не­ло­ оства­ре­њу­ уло­ге­ но­ви­на­ра­ у­ удру­ же­ном­ра­ду,­да­ју­ћи­им­сна­жну­по­др­шку­ на­њи­хо­вом­оку­пља­њу­и­ре­ша­ва­њу­про­ фе­си­о­нал­ног­ста­ту­са,­а­Ју­го­сло­вен­ски­ин­ сти­тут­за­но­ви­нар­ство­је­у­сво­јим­шко­ла­ ма­струч­но­оспо­со­бља­вао­за­но­ви­нар­ске­ и­уред­нич­ке­по­сло­ве­мно­го­по­ла­зни­ка­из­ при­вре­де. Радомир Андрић Консултације два председника: Света Тадић и Миливоје Вуковић

178 Миле­Недељковић У­пред­ста­вља­њу­де­лат­но­сти­Удру­же­ ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­нео­п­ход­но­је­има­ти­ у­ви­ду­ове­чи­ње­ни­це,­са­свим­њи­хо­вим­ до­брим­и­ло­шим­стра­на­ма.­До­но­си­мо­ов­ де­ пре­глед­ штам­пе­ удру­же­ног­ ра­да­ око­ 1985.­го­ди­не,­ка­да­је­она­би­ла­на­нај­ви­ шој­тач­ци­свог­успо­на.­ Уз­на­зив­ли­ста­у­за­гра­ди­је­на­ве­ден­на­ зив­рад­не­ор­га­ни­за­ци­је­чи­ји­је­он­гла­си­ло,­ за­тим­ го­ди­на­ ка­да­ је­ гла­си­ло­ по­кре­ну­то,­ па­име­уред­ни­ка­са­ме­стом­и­го­ди­ном­ро­ ђе­ња,­го­ди­ном­при­је­ма­у­члан­ство­Удру­же­ ња­но­ви­на­ра­и­по­дат­ком­да­ли­је­члан­СКЈ.­ Ако­је­у­гла­си­лу­ви­ше­но­ви­на­ра,­на­пр­вом­ ме­сту­је­на­ве­де­но­име­глав­ног­уред­ни­ка.­ Код­но­ви­на­ра­ко­ји­ни­су­би­ли,­ни­ти­су­ка­ сни­је­по­ста­ли,­чла­но­ви­Удру­же­ња­но­ви­на­ ра­Ср­би­је­је­ста­вљан­упит­ник­(?). АГРО­ВОЈ­ВО­ДИ­НА­ (Сло­же­но­ пред­у­зе­ ће­„Агро­вој­во­ди­на”,­Но­ви­Сад),­1974,­Да­ мјан­Ма­ле­шев­(?). АГРО­КОМ­БИ­НАТ­ (Ниш),­ ?,­ Бо­жи­дар­ Ђор­ђе­вић­(Ниш,­1919),­1978;­Ђу­ри­ца­Цвет­ ко­вић­(Гор­ња­Гла­ма,­Бе­ла­Па­лан­ка,­1947),­ 1977,­члан­СКЈ.­ АГРО­О­ПРЕ­МА­ (Ор­га­ни­за­ци­ја­ за­ ме­ ђу­на­род­ну­ и­ уну­тра­шњу­ тр­го­ви­ну,­ Бе­о­ град),­ 1975,­ Гор­да­на­ Пе­тро­ни­је­вић­ (Бе­о­ град,­1951),­1978. АГРО­РУ­МА­ (По­љо­при­вред­но­ пред­у­ зе­ће­„Агро­ру­ма”,­Ру­ма),­1972,­Жељ­ко­Сто­ ја­но­вић­(?). АГРО­У­НИ­ЈА­(Ин­ђи­ја,­из­да­вач­„Срем­ ске­но­ви­не”),­1973,­Ми­лан­Да­мја­нац­(?). АЕРО­ДРОМ­ БЕ­О­ГРАД­ (Рад­на­ ор­га­ни­ за­ци­ја­за­аеро­дром­ске­услу­ге,­Бе­о­град),­?,­ Љу­бо­мир­Ми­ло­вић­(Гу­бин­До,­1934),­1973.­ АИК­ (Агро­ин­ду­стриј­ски­ ком­би­нат,­ Ле­ско­вац),­ ?,­ Ми­ли­сав­ Ма­рин­ко­вић­ (Га­ ри­ње,­1929),­1964. АИК­НО­ВИ­НЕ­(Агро­ин­ду­стриј­ски­ком­ би­нат­„Вра­ње”,­Вра­ње),­1981,­Гор­да­на­Ни­ ко­лић­(?). АПА­(Дру­штве­но­пред­у­зе­ће­„Апа­тин­ ска­пи­ва­ра”,­Апа­тин),­1975,­Ду­шан­ка­Ку­ пре­ша­нин­(?). АТЕКС­ (По­слов­на­ за­јед­ни­ца­ „Атекс”,­ Бе­о­град),­1968,­Дра­шко­Мар­ја­но­вић­(?). АУТО­МО­БИЛ­СКО­ „БЕ­О­ГРАД”­ (Рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ја­ за­ уну­тра­шњи­ и­ ме­ђу­на­ род­ни­тран­спорт,­Бе­о­град),­1962,­Ве­се­лин­ Ива­но­вић­(За­бр­ди­ца,­Ва­ље­во,­1930),­1974. АУТО­ПРЕ­ВОЗ­ (Ча­чак),­ ?,­ Хри­сти­во­је­ Пе­тро­вић­(Ка­тр­га,­Ча­чак,­1949),­1977;­Ан­ дри­ја­Ран­ђић­(Ива­њи­ца,­1937),­1971;­Дра­ гић­Ћир­ко­вић­(Ча­чак,­1950),­1978. АУТО­ПУТ­(Гра­ђе­вин­ска­рад­на­ор­га­ни­ за­ци­ја­„Ауто­пут”,­Бе­о­град),­1960,­Не­дељ­ко­ Ни­ки­то­вић­(Ко­мар­ни­ца,­1937),­1974. АУТО­СА­О­БРА­ЋАЈ­(Рад­на­ор­га­и­за­ци­ја­ за­пут­нич­ки­и­те­рет­ни­са­о­бра­ћај,­Кра­гу­ је­вац),­1963,­Љи­ља­на­Срећ­ко­вић­(?). БАЛ­КА­НИ­ЈА­ (Пред­у­зе­ће­ за­ за­сту­па­ ње,­Бе­о­град),­Све­тла­на­Гу­шчин­(Бе­о­град,­ 1948),­1972;­Сло­бо­дан­Кља­јић­(Че­ла­ре­во,­ 1948),­1975. БАС­ (Бе­о­град­ска­ ауто­бу­ска­ ста­ни­ца,­ Слу­жба­ за­ ин­фор­ми­са­ње),­ Ми­о­драг­ Ву­ ко­тић­(Ник­шић,­1949),­1978.­ БЕ­КО­(Бе­о­град­ска­кон­фек­ци­ја),­1964,­ Би­ља­на­Ко­зо­ма­ра­(Бе­о­град,­1943),­1973.­ БЕ­О­БАН­КА­(Бе­о­град­ска­бан­ка­–­Бе­о­ бан­ка­ДД),­Зо­ран­Па­вло­вић­(Кур­шу­мли­ ја,­1948),­1975;­Ве­сна­Ка­ра­ман­(Бе­о­град,­ 1951),­ 1978;­ Ми­ро­сла­ва­ Па­шић­Ђор­ђе­ вић­ (Ча­је­ти­на,­ 1950),­ 1969;­ Мир­ко­ Ста­ мен­ко­вић­(Гор­њи­Ка­тун,­1929),­1948;­Љи­ ља­на­ Ун­ко­вић­ (Ко­сов­ска­ Ми­тро­ви­ца,­ 1938),­ 1975;­ Сав­ка­ Чу­чу­ков­ски­ (Хр­ва­ћа­ ни,­ 1940),­ 1976;­ Рај­ко­ Џа­ко­вић­ (Брај­ко­ вац,­ 1945),­ 1975;­ Сло­бо­дан­ка­ Шу­ко­вић­ (Звор­ник,­1944),­1976.­ БЕ­О­ГРАД­(Дру­штве­но­пред­у­зе­ће­Лу­ка­ Бе­о­град),­1967,­Бог­дан­Јо­ва­но­вић­(Ужи­це,­ 1940),­1974. БЕ­О­ГРАД­(Ин­ду­стри­ја­ме­тал­них­кон­ струк­ци­ја),­1961,­Ди­ми­три­је­Р.­Јо­ва­но­вић­ (Аран­ђе­ло­вац,­1944),­1973,­члан­СКЈ.­ БЕ­О­ГРАД­ (Ин­ду­стри­ја­ обу­ће,­ Зе­мун),­ 1967,­Ми­ле­на­Узе­лац­(Ти­ја­ње,­Гу­ча,­1942),­ 1974,­члан­СКЈ.­ БЕ­О­ГРАД­ (Пред­у­зе­ће­ за­ пу­те­ве­ „Бе­ о­град”),­ 1969,­ Бо­жи­дар­ Ђу­ро­вић­ (Вир­па­ зар,­1934),­1971,­члан­СКЈ;­Ми­ло­је­Лу­чић­ (Ужи­це,­ 1934),­ 1956;­ Ми­ло­рад­ Ми­ло­ше­ вић­(?). БЕ­О­ГРАД­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­Роб­не­ ку­ће­„Бе­о­град”),­1966,­Ми­ло­ван­Ко­ма­ти­ на­(До­ња­Ржа­ни­ца,­1932),­1977,­члан­СКЈ.­ Бо­го­мир­Па­вла­ше­вић.­ БЕ­О­ГРАД­ПУТ­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ја­ „Бе­о­град­пут”),­ 1967,­ Ве­ра­ Лу­го­ња­(?). БЕ­О­ГРАД­СКА­ БАН­КА­ (ка­сни­је­ Удру­ же­на­бе­о­град­ска­бан­ка­–­Оде­ље­ње­за­ин­ фор­ма­ци­је),­ ?,­ До­бри­ла­ Ле­по­са­вић­ (Ђе­ не­рал­ Јан­ко­вић,­ 1938),­ 1965;­ Ми­о­драг­ Ни­ко­лић­(Шан­та­ро­вац,­1943),­1975,­члан­ СКЈ;­ Бо­ја­на­ Ал­фи­ре­вић­ (Пи­ла­тов­ци,­ 1947),­1979;­Ље­ра­Де­си­ми­ро­вић­(Бе­о­град,­ 1947),­1976.;­Ми­ло­са­ва­Пе­шић­(Ча­је­ти­на,­ 1950),­ 1977;­ На­де­жда­ Уш­ће­бр­ка­ (Ча­чак,­ 1934),­1967.

179Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. БЕ­О­ГРАД­СКИ­ СА­ЈАМ,­ ?,­ Слав­ко­ Ња­ гуљ­(Цре­па­ја,­1915),­1950. БИЛ­ТЕН­ ПА­МУЧ­НОГ­ КОМ­БИ­НА­ТА­ (Вра­ње),­?,­Ми­ли­во­је­Ста­мен­ко­вић­(Ора­ не,­Бој­ник,­1930),­1968.­ БИ­НАЧ­КА­МО­РА­ВА­(Хи­дро­гра­ђе­вин­ ско­ин­ду­стриј­ско­пре­дуз­ће­„Би­нач­ка­Мо­ ра­ва”,­При­шти­на),­1982,­Ста­ни­слав­Ста­но­ је­вић­(?). БИП­ (Бе­о­град­ска­ ин­ду­стри­ја­ пи­ва),­ 1964,­Жи­во­јин­Ра­до­са­вље­вић­(?). БРАТ­СТВО­ (Дру­штве­но­ пред­у­зе­ће­ „Брат­ство”,­Су­бо­ти­ца),­1963,­Бер­нар­да­Ко­ пу­но­вић­(?). БРО­ДО­ГРА­ДИ­ТЕЉ­ (Бро­до­гра­ди­ли­ште­ „Ти­то”,­ Бе­о­град),­ 1966,­ Мо­мир­ Кр­сма­но­ вић­(Бу­ра­и­ћи,­1933),­1959,­члан­СКЈ.­ БУ­ДУЋ­НОСТ­ (Спе­ци­ја­ли­зо­ва­но­ ли­ мар­ско­ пред­у­зе­ће­ „Бу­дућ­ност”,­ Бе­о­град),­ 1974,­Ми­ло­рад­Ку­зма­но­вић­(?).­ БУ­КО­ВИЧ­КА­ БА­ЊА­ (Аран­ђе­ло­вац),­ ?,­Жи­ва­дин­Сто­ја­но­вић­(Гло­бо­дер,­1972),­ 1971;­Ду­шан­ка­Ми­ја­то­вић­(Аран­ђе­ло­вац,­ 1953),­1980;­Рад­ми­ла­Ми­ло­ва­но­вић­(Гор­ ња­Тре­шње­ви­ца,­1946),­1972.­ ВА­ТРО­СПРЕМ­ (Фа­бри­ка­ ва­тро­га­сних­ спра­ва­ и­ уре­ђа­ја,­ Бе­о­град),­ 1976,­ Све­то­ лик­Но­ва­ко­вић­(Ста­за,­1927),­1976.­ ВЕ­СНИК­ (Ба­гер­ско­бро­дар­ско­ пред­ у­зе­ће,­Бе­о­град),­1960,­Ђор­ђе­Та­нић­(Сви­ ња­ре,­ Ко­сов­ска­ Ми­тро­ви­ца,­ 1939),­ 1969,­ члан­СКЈ.­ ВЕ­СНИК­ (Ком­би­нат,­ По­жа­ре­вац),­ ?,­ Сло­бо­дан­ То­мић­ (По­жа­ре­вац,­ 1935),­ 1966. ВЕ­ЋЕ­ СА­ВЕ­ЗА­ СИН­ДИ­КА­ТА­ (Кру­ше­ вац),­?,­Ра­до­слав­Га­ври­ло­вић­(Ужи­це,­1942),­ 1964,­члан­СКЈ.­ ВИ­СКО­ЗА­(Ло­зни­ца),­1958,­Ми­лош­Ко­ ша­рић­ (По­драв­ска­ Сла­ти­на,­ 1938),­ 1967,­ члан­СКЈ;­Ве­се­лин­Кр­стић­(Ло­зни­ца,­1933),­ 1965,­ члан­ СКЈ;­ Ти­хо­мир­ Ми­ло­са­вље­вић­ (Ло­зни­ца,­1923),­1968­(умро 1978);­Бо­жи­ дар­ Сто­ја­ди­но­вић­ (Пе­тро­вац­ на­ Мла­ви,­ 1921),­1952,­члан­СКЈ.­ ВИ­ТАЛ­ (ДП­ „Ви­тал”,­ фа­бри­ка­ уља­ и­ биљ­них­ма­сти,­Вр­бас),­1983,­Ми­лан­Ми­ ло­вић­(?). ВИ­ШЊИ­ЦА­(Уго­сти­тељ­ско­пред­у­зе­ће­ „Ви­шњи­ца”,­ Бе­о­град),­ 1971,­ Ми­о­драг­ Не­ дељ­ко­вић­(?). ВО­ДО­ВОД­(Пред­у­зе­ће­Бе­о­град­ски­во­ до­вод­и­ка­на­ли­за­ци­ја),­1960,­Мир­ја­на­Ка­ стра­пе­ли­(?). ВО­ДО­ПУТ­(РО­за­вод­не­пу­те­ве­„Иван­ Ми­лу­ти­но­вић”,­Бе­о­град),­1959,­Мом­чи­ло­ Алек­сић­(Дра­ги­нац,­1933),­1973. ВО­ДО­ТЕР­МА­ (Ор­га­ни­за­ци­ја­ удру­же­ ног­ра­да,­Бе­о­град),­1967,­Ма­ри­ја­Ми­ло­са­ вље­вић­(?). ВОЈ­ВО­ДИ­НА­ПУТ­(Но­ви­Сад),­1967,­Ду­ ши­ца­Ва­сић­(?). ВОЈ­ВО­ЂАН­СКА­БАН­КА­(Но­ви­Сад),­1983,­ На­та­ша­Иве­тић­(Ки­кин­да,­1947),­1983. ГА­ЛЕ­НИ­КА­ (Фар­ма­це­ут­ско­хе­миј­ска­ ин­ду­стри­ја,­Бе­о­град),­?,­Ша­зи­ја­Ше­ће­ров­ (Са­ра­је­во,­1934),­1971;­Обрен­Пан­тић­(Гор­ ња­Ба­да­ња,­1944),­1974,­члан­СКЈ;­Ми­лан­ Са­вић­(Бе­о­град,­1948),­1977,­члан­СКЈ,­Ми­ ро­слав­Си­мић­(Бе­о­град,­1943),­1974. ГЕ­НЕКС­ ИН­ФОР­МА­ТОР­ (РО­ „Ге­не­ра­ лек­спорт”,­Бе­о­град),­1977,­Вла­ди­мир­Фи­ ли­по­вић­(Ер­де­вик,­1932),­1955;­Алек­сан­ дар­До­лин­шек­(Ма­ри­бор,­1943),­1970. ГЕ­НЕ­РА­ЛЕК­СПОРТ­(Бе­о­град),­?,­Ро­до­ љуб­Кр­стић­(Ниш,­1928),­1973,­члан­СКЈ. ГЕ­О­СОН­ДА­ (Пред­у­зе­ће­ за­ ис­тра­жне­ ра­до­ве­ „Ге­о­сон­да”,­ Бе­о­град),­ 1962,­ То­ми­ слав­Ђу­кић­(?). ГЛАС­ ПРО­ИЗ­ВО­ЂА­ЧА­ (Јав­но­ пред­у­ зе­ће­„Елек­тро­при­вре­да”,­руд­ни­ци­угља­и­ тер­мо­е­лек­тра­не­ Ко­сто­лац),­ 1957,­ Со­фи­ја­ Жив­ко­вић­(Ми­хај­ло­вац,­1951),­1973;­Кри­ сти­на­ Ја­ни­ћи­је­вић­ (Со­пот,­ 1946),­ 1977;­ Ми­лош­Ја­ње­то­вић­(Ко­сто­лац,­1955),­1977;­ Че­до­мир­ Ра­дој­чић­ (Д./оње/­ Раш./ане?,­ Ву­чи­трн?/,­ 1945),­ 1974;­ Сло­бо­дан­ Са­вић­ (Срем­ска­Ми­тро­ви­ца,­1947),­1979.­ ГЛАС­ САЈ­МА­ (Ле­ско­вац),­ ?,­ Слов­ка­ Сто­ји­чић­ (Бо­јин­це,­ Ве­ли­ки­ Ши­ље­го­вац,­ 1937),­1971,­члан­СКЈ.­ ГЛАС­ТЕК­СТИЛ­ЦА­(Пи­рот),­?,­Ми­ло­рад­ Јан­ко­вић­(Пи­рот,­1931),­1977,­члан­СКЈ. ГЛА­СНИК­ (Ју­го­сло­вен­ско­ реч­но­ бро­ дар­ство,­Бе­о­град),­1957,­Ср­би­слав­Ан­ђел­ ко­вић­(Сур­ду­ли­ца,­1922),­1950,­члан­СКЈ.­ ГЛА­СНИК­(Хе­миј­ска­ин­ду­стри­ја­„Зор­ ка”,­ Ша­бац),­ 1959,­ Си­ни­ша­ Јан­чић­ (Кр­ стур,­ Но­ви­ Кне­же­вац,­ 1931),­ 1968,­ члан­ СКЈ;­Но­ви­ца­Пр­сто­је­вић­(Со­пјан­ска­Гре­да,­ По­драв­ска­Сла­ти­на,­1931),­1968,­члан­СКЈ;­ Бра­ни­слав­ Пе­рић­ (Ша­бац,­ 1940),­ 1977,­ члан­ СКЈ;­ Ми­лан­ Ста­ној­чић­ (Цр­на­ Ба­ра,­ 1935),­ 1972,­ члан­ СКЈ.­ Бра­ни­слав­ Пе­рић­ (Ша­бац,­1940),­1962;­Сте­ван­Ма­тић­(Тр­бо­ си­ље,­1938),­1970. ГО­ША­(СО­УР­„Го­ша”,­Сме­деревс­ка­Па­ лан­ка),­1960,­Ми­ло­сав­Ескић­(Ко­ва­че­вац,­ 1947),­1978;­Дра­го­љуб­Ја­ној­лић­(Се­ле­вац,­ 1951),­1971;­Љу­би­ца­Ла­зић­(Ве­ли­ка­Бра­и­ на,­Ту­ла­ре,­Ме­две­ђа,­1950),­1978;­Љу­би­во­ је­Миљ­ко­вић­(Се­ле­вац,­1950),­1980.­ ГРА­ДИ­ТЕЉ­ (Гра­ђе­вин­ско­ ин­ду­стриј­ ско­ пред­у­зе­ће­ „Гра­ди­тељ”,­ Гор­њи­ Ми­ла­

180 Миле­Недељковић но­вац),­ 1965,­ Рад­ми­ла­ Ман­дић­ (Гор­њи­ Ми­ла­но­вац,­1928),­1973,­члан­СКЈ. ГРА­ЂЕ­ВИ­НАР­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­ зе­ће­ „Гра­ђе­ви­нар”,­ Ниш),­ 1962,­ Ми­о­драг­ Ко­ма­ди­нић­ (Ши­ро­ке­ Њи­ве,­ Пе­стиш,­ То­ плич­ка­ Ма­ла­ Пла­на,­ 1934),­ 1969,­ члан­ СКЈ;­ Љу­би­сав­ Па­вло­вић­ (Ду­че­вац,­ 1948),­ 1974;­ Дра­ги­ Сто­ји­чић­ (Ниш.­ 1945),­ 1976;­ Јо­ван­Трич­ко­вић­(Ниш,­1935),­1979. ГСП­ (Град­ско­ са­о­бра­ћај­но­ пред­у­зе­ ће­Бе­о­град),­1961,­Мил­ка­Ри­лак­(Ри­ба­ри,­ 1945),­ 1976;­ Ру­жи­ца­ Јак­шић­ (Па­ра­ћин,­ 1940),­1976.­ ГСП­(Град­ско­са­о­бра­ћај­но­пред­у­зе­ће,­ Бе­о­град),­1961,­Бра­ни­слав­Хри­стић­(Бе­о­ град,­1944),­1977,­члан­СКЈ;­Ни­ко­ла­Јоц­ко­ вић­(Бе­о­град,­1936),­1975. ДА­ВИД­ПА­ЈИЋ­(Пред­у­зе­ће­за­про­јек­ то­ва­ње,­про­из­вод­њу,­мон­та­жу­и­одр­жа­ва­ ње­лиф­то­ва,­Бе­о­град),­1967,­Ра­до­ван­Пе­ ро­вић­(?). ДВА­ДЕ­СЕТ­ ДРУ­ГИ­ ДЕ­ЦЕМ­БАР­ (Про­ из­вод­но­про­мет­но­пред­у­зе­ће­„22.­де­цем­ бар”,­Кра­гу­је­вац),­?,­Сло­бо­дан­Илић­(Кра­ гу­је­вац,­1938),­1973,­члан­СКЈ. ДИВ­ НО­ВИ­НЕ­ (Ду­ван­ска­ ин­ду­стри­ја­ Вра­ње),­ ?,­ Сло­бо­дан­ Сто­шић­ (Ђа­ко­ви­ца,­ 1960),­1969,­члан­СКЈ. ДМБ­ (СО­УР­ Два­де­сет­пр­ви­ мај­ Бе­о­ град,­Фа­бри­ка­мо­то­ра­и­зуп­ча­ни­ка­Ра­ко­ ви­ца),­1958,­Оли­ве­ра­Јо­ва­но­вић­(Бе­о­град,­ 1946),­1978.­ ДУ­ВАН­ (тр­го­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Ду­ ван”),­ 1975,­ Ми­ло­је­ Пе­тро­вић­ (Бе­о­град,­ 1934),­1975. ДУ­ГА­(Ин­ду­стри­ја­бо­ја­и­ла­ко­ва­„Ду­ га”,­Бе­о­град),­1969,­Ми­ло­је­Ла­лић­(?). ДУ­НАВ­(За­јед­ни­ца­оси­гу­ра­ња­имо­ви­не­ и­ ли­ца,­ Бе­о­град),­ Мир­ко­ Јо­ви­ће­вић­ (Пре­ вла­ка,­ Це­ти­ње,­ 1928),­ 1967,­ члан­СКЈ;­Пре­драг­Ми­ло­ше­ вић­ (Ко­сје­рић,­ 1936),­ 1974;­ Сло­бо­дан­Пе­тро­вић­(Гњи­ла­ не,­1926),­1946,­члан­СКЈ.­ ЂЕР­ДАП­ (Хи­дро­е­лек­ тра­на­ „Ђер­дап”,­ За­је­чар),­ 1971,­ Дра­го­слав­ Је­ре­мић,­ (Тр­на­вац,­1947),­1970. ЕИ­НО­ВИ­НЕ­(Елек­трон­ ска­ин­ду­стри­ја­Ниш),­1964,­ То­ми­слав­ Смиљ­ко­вић­ (Бе­ о­град,­ 1940),­ 1970;­ Озрен­ Ми­ло­ва­но­вић­ (Бе­о­град,­ 1936),­ 1967,­ члан­ СКЈ;­ Ве­ли­мир­ Фи­ли­по­вић­ (Бо­шња­ не,­1933),­1969,­члан­СКЈ;­То­ми­слав­Бр­за­ ко­вић­(?);­Ми­ло­са­ва­Ми­ла­но­вић­(Тма­ва,­ 1958),­ 1977;­ Сла­ви­ца­ Ра­ди­во­је­вић­ (Бе­ о­град,­ 1940),­ 1979;­ На­де­жда­ Трип­ко­вић­ (Ро­си­ца,­1947),­1978. ЕЛЕК­ТРО­ВОЈ­ВО­ДИ­НА­(Јав­но­пред­у­зе­ ће­за­ди­стри­бу­ци­ју­елек­трич­не­енер­ги­је,­ Но­ви­Сад),­1962,­Ан­дри­ја­Ива­не­жа­(?). ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА­ (Пред­у­зе­ће­ за­ди­стри­бу­ци­ју­елек­трич­не­енер­ги­је,­Бе­ о­град),­1960,­Ду­шан­Жив­ко­вић­(?). ЕЛЕК­ТРО­И­СТОК­(Пред­у­зе­ће­за­пре­нос­ елек­трич­не­енер­ги­је,­Бе­о­град),­1960,­Ми­ ло­сав­Лу­цић­(?). ЕЛЕК­ТРОН­(Ор­га­ни­за­ци­ја­удру­же­ног­ ра­да­ „Елек­трон”,­ Бе­о­град),­ 1960,­ Мир­ко­ По­ло­ви­на­(Бе­о­град,­1948),­1976.­ ЕЛЕК­ТРО­ПОР­ЦУ­ЛАН­(Ин­ду­стри­ја­ елек­ тро­пор­цу­ла­на,­Аран­ђе­ло­вац),­?,­Љу­би­во­је­ Сте­фа­но­вић­(Аран­ђе­ло­вац,­1949),­1977. ЕЛЕК­ТРО­ТЕХ­НА­(Тр­го­вин­ска­рад­на­ор­ га­ни­за­ци­ја­„Елек­тро­тех­на”,­Бе­о­град),­1956,­ Ђор­ђе­Са­мар­џић­(?). ЕЛЕК­ТРО­ТЕХ­НИЧ­КЕ­ НО­ВИ­НЕ­ Зо­ран­ Ко­стић­(?).­ ЕНЕР­ГО­ПРО­ЈЕКТ­(Ин­же­ње­ринг­ор­га­ни­ за­ци­ја­„Енер­го­про­јект”,­Бе­о­град),­1963,­Дра­ гој­ла­Ја­ко­вље­вић­(Ужи­це,­1943),­1973;­Ду­шан­ Лу­кић­(Уро­ше­вац,­1924),­1953,­члан­СКЈ. ЖЕ­ЛЕ­ЗНИ­ЧАР­(Спорт­ско­дру­штво­„Же­ ле­зни­чар”,­Бе­о­град),­1972,­Ду­шан­Ву­кић­(?). ЗА­ЈЕД­НИ­ЦА­ЗА­ОР­ГА­НИ­ЗО­ВА­ЊЕ­ОД­ МО­РА­ (Бе­о­град),­ ?,­ Ми­лан­ка­ Јо­ва­но­вић­ (Шај­каш,­1927),­1971. ЗА­ШТИ­ТА­РА­ДА­(НИ­РО­„За­шти­та­ра­ да”,­ Бе­о­град),­ 1960,­ Бо­шко­ Ком­не­но­вић­ (Бе­о­град,­1922),­1948.­ ЗА­ШТИ­ТА­ ЧО­ВЕ­КО­ВЕ­ СРЕ­ДИ­НЕ­ (Бе­ о­град),­ ?,­ Јо­ван­ Ан­ге­лус­ (Бе­о­град,­ 1938),­ 1975,­члан­СКЈ.­ ЗВЕ­ЗДА­РА­ (Ор­га­ни­за­ци­ја­ за­ уну­тра­ шњу­и­спољ­ну­тр­го­ви­ну,­Бе­о­град),­Ра­де­Ка­ ра­но­вић­(По­драв­ска­Сла­ти­на,­1938),­1978. ЗВЕ­ЗДИ­НА­РЕ­ВИ­ЈА­(ре­ви­ја­Спорт­ског­ дру­штва­„Цр­ве­на­зве­зда”,­Бе­о­град),­1953– 1955,­1961,­Дра­гу­тин­Ма­ле­тић­(Бе­ли­Ма­ на­стир,­1936),­1967,­члан­СКЈ. ЗЕ­ЛЕН­ГО­РА­(Фа­бри­ка­три­ко­та­же,­Ум­ка),­ 1961,­Ми­ли­во­је­Стој­ко­вић­(Ка­ра­ја­зов­ци,­Бо­ сан­ска­Гра­ди­шка,­1938),­1969,­члан­СКЈ. ЗЕ­ЛЕ­НИ­ЛО­(Ди­рек­ци­ја­за­град­ско­зе­ ле­ни­ло,­РО­„Зе­ле­ни­ло­Бе­о­град”),­1977,­Ру­ жи­ца­Ри­стић­(Обре­но­вац,­1936),­1977;­Ра­ дан­Ву­ја­ди­но­вић­(Бео­град,­1950),­1978. ЗЕП­(Здру­же­на­елек­тро­при­вре­да­Ср­би­ је,­ Бе­о­град),­ ?,­ Алек­сан­дар­ Ра­дић­ (Ча­пра­ зли­је,­Гу­бин,­Лив­но,­1937),­1971,­члан­СКЈ.­ ЗМАЈ­ (Ин­ду­стри­ја­ по­љо­при­вред­них­ ма­ши­на­„Змај”,­Бе­о­град),­?,­Зо­ри­ца­Јок­си­ мо­вић­(?). Мирко Јовићевић

181Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ЗОР­КА­(Сло­же­но­пред­у­зе­ће­Хе­миј­ска­ ин­ду­стри­ја­„Зор­ка”,­Ша­бац),­1959,­Бра­ни­ слав­Пе­рић­(Ша­бац,­1940),­1962.­ ИКЛ­ НО­ВО­СТИ­ (Ин­ду­стри­ја­ ко­тр­ља­ ју­ћих­ле­жа­је­ва,­Бе­о­град),­1965,­Ол­га­Зе­ ка­ви­ца­(?). ИМР­ (Ин­ду­стри­ја­ мо­то­ра­ Ра­ко­ви­ца,­ Бе­о­град),­ 1958,­ Љу­бо­мир­ Ве­ско­вић­ (Ко­ шту­ни­ћи,­1935),­1971,­члан­СКЈ;­Сло­бо­дан­ Авра­мо­вић­(Сје­ни­ца,­1942),­1971,­члан­СКЈ;­ Дра­гу­тин­Жу­јо­вић­(Ма­ла­Вр­би­ца,­Мла­де­ но­вац,­1940),­1968. ИМТ­(Ин­ду­стри­ја­мо­то­ра­и­трак­то­ра,­ Бе­жа­ни­ја),­1961,­Жи­ван­Лу­ко­вић­(Лај­ко­ вац,­1944),­1977,­члан­СКЈ. ИН­ВЕСТ­БАН­КА­ (Ин­ве­сти­ци­о­на­ бан­ ка,­Бе­о­град),­1964,­Љу­би­ша­Плав­шић­(Бе­ о­град,­1928),­1961;­Гор­да­на­Ди­ми­три­је­вић­ (Бе­о­град,­1950),­1978;­Ми­лин­ко­Ђор­ђе­вић­ (Ко­на­ре­во,­1928),­1948;­Сре­тен­Ста­но­је­вић­ (Бе­о­град,­1949),­1978. ИН­ВЕСТ­ИМ­ПОРТ­(Ва­ље­во),­1979,­Ра­ да­Пај­ко­вић­(?). ИНЕКС­ ИН­ФОР­МА­ТОР­ (По­слов­на­ за­ јед­ни­ца­ Инекс,­ Бе­о­град),­ 1970,­ Кр­стан­ Ђор­ђе­вић­(Охрид,­1926),­1975;­Бог­дан­Ду­ кић­(Ки­кин­да,­1935),­1956;­Бо­жо­Мај­сто­ ро­вић­(Ке­сте­но­вац,­1933),­1968,­члан­СКЈ.­ ИНОС­(СО­УР,­Бе­о­град),­?,­Ду­шан­Ре­са­ вац­ (Сме­де­рев­ска­ Па­лан­ка,­ 1930),­ 1973;­ Сла­ви­ца­Пе­јо­вић­(Ко­сан­чић,­1957),­1981. ИН­СА­(Ин­ду­стри­ја­са­то­ва,­Зе­мун),­Да­ ни­ца­Ди­мић­(?). ИН­СТИ­ТУТ­ ЗА­ ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈУ­ МЕ­СА­ (Бе­о­град),­?,­Бран­ко­Мар­ко­вић­(Са­ра­је­во,­ 1923),­1969.­ ИН­ТЕ­ГРАЛ­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Ин­те­грал”,­Су­бо­ти­ца),­1964,­Ни­ко­ла­Бу­ ло­вић­(?). ИН­ТЕР­ПЛАС­ (Ин­ду­стри­ја­ пла­стич­ них­ про­из­во­да,­ Бе­о­град),­ 1969,­ Ве­ли­мир­ Ми­ло­ше­вић­ (Та­мја­ни­ца,­ Бе­ла­ Па­лан­ка,­ 1936),­1973. ИН­ФОР­МА­ТИВ­НИ­БИЛ­ТЕН­(Рад­на­ор­ га­ни­за­ци­ја­за­оба­вља­ње­сер­ви­сних­услу­ га­„Бе­о­град”,­Бе­о­град),­1976,­Жељ­ко­Но­гић­ (Љу­бо­ви­ја,­1952),­1979.­ ИН­ФОР­МА­ТИВ­НИ­ ГЛА­СНИК­ (Ме­ди­ цин­ски­фа­кул­тет­Но­ви­Сад),­1978,­др­Ан­ дри­ја­Ра­дић­(?). ИН­ФОР­МА­ТОР­(Ин­сти­тут­„Ки­рил­Са­вић”,­ Бе­о­град),­1974,­Дра­го­слав­Сто­ја­но­вић­(?). ИН­ФОР­МА­ТОР­ (Основ­на­ бан­ка­ Ју­го­ бан­ке,­Бе­о­град),­Љи­ља­на­Мар­ти­но­вић­(За­ греб,­1953),­1976.­ ИН­ФОР­МА­ТОР­ (РО­ Тран­шпед,­ Бе­о­град),­ Љи­ља­на­Па­ви­ће­вић­(Кра­гу­је­вац,­1949),­1975. ИН­ФОР­МА­ТОР­ „СУ­БО­ТИ­ЦА”,­ ?,­ Вељ­ко­ Ће­клић­(Ка­ли­но­вик,­1926),­1971. ИН­ФОР­МА­ТОР­ УНИ­ВЕР­ЗАЛ­ Ва­си­ли­је­ Ла­тин­кић­(Ја­зак,­Ириг,­1934),­1974,­члан­ СКЈ.­ ИНФОРМАТОР ФАП–ФАМОС (СОУР Фап–Фа­мос,­ Бе­о­град),­ 1963,­ Ми­ло­са­ва­ Ма­леш­(Пи­рот,­1927),­1975,­члан­СКЈ. ИН­ФОР­МА­ЦИ­ЈЕ­ (Бе­о­град­ски­ ву­нар­ ски­ком­би­нат),­1961,­Цве­тан­Го­шић­(?). ИПМ­(Ин­ду­стри­ја­пре­ци­зне­ме­ха­ни­ ке,­Бе­о­град),­1961,­Жи­ка­Пе­рић­(?).­ ЈА­БЛА­НИ­ЦА­(Гра­ђе­вин­ско­пред­у­зе­ће­ „Ја­бла­ни­ца”,­Бе­о­град),­1962,­Цви­је­та­Ра­до­ са­вље­вић­(?). ЈАВ­НА­ ХИ­ГИ­ЈЕ­НА­ (Јав­но­ ко­му­нал­но­ пред­у­зе­ће­ „Град­ска­ чи­сто­ћа”,­ Бе­о­град).­ 1967,­Оли­ве­ра­Јо­ва­но­вић­(Бе­о­град,­1946),­ 1975. ЈА­ВОР­ (Пред­у­зе­ће­ за­ из­ра­ду­ ро­лет­ни­ „Ја­вор”,­Бе­о­град,­1978,­Зо­ри­ца­То­до­ро­вић­(?). ЈА­ДРАН­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­­ја­­за­за­вр­ шне­ ра­до­ве­ у­ гра­ђе­ви­нар­ству­ и­ ан­ти­ко­ ро­зив­ну­ за­шти­ту,­ Мо­лер­ско­фар­бар­ско­ пред­у­зе­ће­ „Ја­дран”,­ Бе­о­град),­ 1969,­ Ми­ лош­Ко­ва­че­вић­(?). ЈАН­КО­ЛИ­СЈАК­(Мон­та­жно­пред­у­зе­ће­ „Јан­ко­Ли­сјак”,­Бе­о­град),­1964,­Ол­га­Ки­ли­ бар­да­(Пан­че­во,­1953),­1990. ЈА­СЕН­(Шум­ско­ин­ду­стриј­ски­ком­би­ нат­„Ја­сен”,­Кра­ље­во),­?,­Ра­ди­ша­Ко­ва­че­ вић­(Чу­чу­ге,­1942),­1975,­члан­СКЈ: ЈА­СТРЕ­БАЦ­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Ја­стре­бац”,­Кру­ше­вац),­1966,­Ми­ро­љуб­Ни­ чо­вић­(?). ЈАТ­ (Ју­го­сло­вен­ски­ аеро­тран­спорт,­ Бе­о­град),­ ?,­ Ми­лу­тин­ Пр­шић­ (Ко­ше­ви,­ Кру­ше­вац,­ 1942),­ 1976,­ члан­ СКЈ;­ Дра­ ган­Ко­стић­(Кра­гу­је­вац,­1952),­1976:­Мар­ ко­Ра­дош­(Бо­сан­ски­Но­ви,­1948),­1977;­Јо­ во­Си­ми­шић­(Оштрељ,­1953),­1978;­Вин­ко­ Ша­ле­(Жр­но­во,­Кор­чу­ла,­1921),­1976. ЈЕ­ДИН­СТВО­(БИГЗ­–­Бе­о­град­ски­из­да­ вач­ко­гра­фич­ки­за­вод),­1955,­Зо­ран­Мар­ ко­вић­(Зе­ни­ца,­1951),­1974;­Оли­ве­ра­Жи­ во­тић­ (По­жа­ре­вац,­ 1932),­ 1972;­ Сла­ви­ца­ Зе­ка­ви­ца­По­по­вић­(Бе­о­град,­1951),­1974. ЈЕ­ДИН­СТВО­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Је­дин­ство”,­Бе­о­град),­1968,­Љу­бо­мир­Пе­ тро­вић­(?). ЈУ­ГО­А­ЗБЕСТ­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­„Ју­ го­а­збест”,­ Мла­де­но­вац),­ 1964,­ Ми­ло­сав­ Ба­ра­лић­(?). ЈУ­ГО­БАН­КА­ (Удру­же­на­ бан­ка,­ Бе­о­ град),­1972,­Ве­ли­мир­Ши­пе­тић­(Граб,­Лу­ ча­ни,­1926);­Ве­ра­Сте­па­но­вић­По­љак­(Ср­ бо­бран,­1938),­1972,­члан­СКЈ.

182 Миле­Недељковић ЈУ­ГО­ДР­ВО­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја,­Бе­о­ град),­1976,­Ве­ли­зар­Стан­ко­вић­(Бе­о­град,­ 1948),­1978,­члан­СКЈ. ЈУ­ГО­ДУ­ВАН­ (Ниш),­ Све­то­зар­ Јо­ва­но­ вић­(Про­ку­пље,­1936),­1963;­Мир­ја­на­Про­ да­но­вић­(Ниш,­1953),­1977. ЈУ­ГО­ЕК­СПОРТ­(Пред­у­зће­за­спољ­ну­и­ уну­тра­шњу­тр­го­ви­ну­Ju­go­ex­port,­Бе­о­град),­ 1978,­Ле­по­са­ва­Жи­ва­но­вић­(?);­Мом­чи­ло­ Оцо­ко­љић­(Са­ма­и­ла,­1928),­1967.­ ЈУ­ГО­Е­ЛЕК­ТРО­ (Рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ ја­„Ју­го­е­лек­тро”,­Бе­о­град),­1963,­Бо­жи­дар­ Кр­стић­(?).­ ЈУ­ГО­МЕ­ТАЛ­ (Ком­би­нат­ Сме­де­ре­во,­ Здру­же­но­пред­у­зе­ће),­1972,­Ву­ка­дин­Аћи­ мо­вић­(Ло­зо­вик,­1935),­1960;­Иван­Сто­јић­ (Кру­ше­вац,­1936),­1974. ЈУ­ГО­ПЕ­ТРОЛ­ (Дру­штве­но­ пред­у­зе­ће­ за­про­мет­наф­те­и­нафт­них­де­ри­ва­та,­Бе­ о­град),­1962,­Ми­лу­тин­Ата­нац­ко­вић­(Бе­о­ град,­1931),­1968,­члан­СКЈ;­Пре­драг­Жи­ кић­ (Вра­тар­ни­ца,­ 1951),­ 1977;­ Не­бој­ша­ Пет­ко­вић­ (Па­ра­ћин,­ 1942),­ 1977;­ Бран­ко­ Ста­ни­шић­ (Ко­њиц,­ 1951),­ 1977;­ Зо­ри­ца­ Ко­тла­јић­(Бе­о­град,­1928),­1977. ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКА­КЊИ­ГА­(Бе­о­град),­?,­ На­де­жда­Дра­гић­(Вин­ков­ци,­1930),­1963.­ ЈУ­ГО­СЛО­ВЕН­СКИ­ СА­ВЕТ­ ЗА­ ЗА­ШТИ­ ТУ­ И­ УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊЕ­ ЧО­ВЕ­КО­ВЕ­ СРЕ­ДИ­ НЕ­(Бе­о­град),­?,­Ра­до­мир­Иван­че­вић­(Бе­ о­град,­1936),­1961.­ ЈУ­ГО­ХЕ­МИ­ЈА­(Пред­у­зе­ће­за­про­из­вод­ њу­и­пла­сман­хе­миј­ских­про­из­во­да­„Ју­го­ хе­ми­ја”,­Бе­о­град),­1971,­Ни­ко­ла­Ја­сић­(?);­ Си­мо­Те­сла­(Кли­пи­но­Бр­до,­1922),­1950.­ КА­БЛАР­ (Кра­ље­во),­ ?,­ Жи­во­рад­ Ра­ до­ва­но­вић­(Шу­ма­ри­це,­1933),­1974,­члан­ СКЈ;­ Мар­ко­ Слав­ко­вић­ (До­ња­ Ко­њу­ша,­ 1947),­1973. КА­БЛО­ВИ­ (Ин­ду­стри­ја­ ка­бло­ва­ „Мо­ ша­ Пи­ја­де”,­ Све­то­за­ре­во),­ ?,­ Ста­ни­слав­ Жив­ко­вић­ (Мо­трић,­ 1938),­ 1975,­ члан­ СКЈ;­Дра­го­љуб­Го­лу­бо­вић­(Пре­ше­во,­1930),­ 1971,­члан­СКЈ;­Ми­о­мир­Мар­ко­вић­(Ја­го­ ди­на,­1939),­1965,­члан­СКЈ;­Све­ти­слав­Ка­ нач­ки­(Вр­шац,­1928),­1971;­Жи­во­мир­Кр­ стић­(Ја­го­ди­на,­1931),­1961,­члан­СКЈ. КА­ЗИ­МИР­ ВЕЉ­КО­ВИЋ­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­„Ка­зи­мир­Вељ­ко­вић”,­Кра­гу­је­ вац),­1969,­Све­то­мир­Ма­ђа­ре­вић­(Лу­жни­ це,­1948),­1975;­Ми­лу­тин­Мла­де­но­вић­(?);­ Ми­лу­тин­Ђу­рић­(Кор­ман,­1950),­1977. КЕ­РА­МИ­КА­ (РО­ „Ке­ра­ми­ка”,­ Мла­де­ но­вац),­1964,­Ан­дра­Ра­до­са­вље­вић­(?). КЛУЗ­ (Ин­ду­стри­ја­ па­до­бра­на­ и­ кон­ фек­ци­је,­Бе­о­град),­1977,­Пе­тар­Љу­ба­но­вић­ (При­је­вор,­1932),­1976.­ КО­ЛЕК­ТИВ­ (Ниш),­ ?,­ Ра­до­слав­ Бо­жи­ но­вић­(Шљи­во­вик,­1927),­1981. КО­ЛЕК­ТИВ­ (Ру­дар­ско­то­пи­о­ни­чар­ски­ ба­сен,­Бор),­?,­Љи­ља­на­Го­лу­бо­вић­(Бе­о­град,­ 1949),­1973;­Дра­го­љуб­Ми­тић­(Ниш,­1931),­ 1963;­ Че­до­мир­ Ни­ко­лић­ (За­је­чар,­ 1927),­ 1972;­Нац­ка­Ни­ко­лов­(Ма­згош,­Ди­ми­тров­ град,­1948),­1974;­Сла­ви­ша­Пе­тро­вић­(Кња­ же­вац,1951),­1980;­Ве­се­лин­Пе­шић­(Ста­ро­ Се­ло,­1948),­1971;­Иван­Ра­ич­ко­вић­(Ис­тан­ бул,­1933),­1962;­Ми­лан­Сто­ја­ди­но­вић­(Из­ вор,­ 1927),­ 1967;­ Или­ја­ Те­ле­ско­вић­ (Мај­ дан­пек,­1951),­1972.­ КО­ЛУ­БА­РА­ (Ру­дар­ско­енер­гет­ски­ин­ ду­стриј­ски­ ком­би­нат,­ Ла­за­ре­вац),­ 1960,­ Бо­са­Ву­ле­тић­(Мој­ко­вац,­1942),­1972,­члан­ СКЈ;­ Ми­ло­рад­ Ђо­ко­вић­ (Ро­га­ти­ца,­ 1953),­ 1972;­ Ми­ро­слав­ Жи­ва­но­вић­ (Аран­ђе­ло­ вац,­1952),­1971;­То­ми­слав­Жив­ко­вић­(Љиг,­ 1950),­1972;­Сло­бо­дан­Мар­ко­вић­(Ћу­при­ја,­ 1950),­ 1976;­ Ми­ха­и­ло­ Ми­ха­и­ло­вић­ (Ско­ баљ,­1935),­1971,­члан­СКЈ;­На­де­жда­Ра­до­ ва­но­вић­(За­је­чар,­1944),­1974;­До­бри­ла­Си­ мић­(Са­ра­је­во,­1950),­1972;­Ми­лун­Та­дић.­ КОМ­ГРАП­ (СО­УР­ Гра­ђе­вин­ски­ ком­ би­нат­ „Ком­грап”,­ Бе­о­град),­ 1959,­ Ра­до­ ван­Пе­ро­вић­(Тре­бе­вић,­1936),­1961,­члан­ СКЈ;­Љи­ља­на­Де­спо­то­вић­(Бе­о­град,­1952),­ 1975;­ Фе­рид­ Му­је­зи­но­вић­ (Но­ви­ Па­зар,­ 1946),­ 1967;­ Ве­се­лин­ Не­сто­ро­вић­ (Ђа­ке,­ 1941),­ 1973;­ Ан­дри­ја­ По­по­вић­ (Бе­о­град,­ 1947),­1977,­члан­СКЈ.­ КО­ПА­О­НИК­ (Пред­у­зе­ће­ за­ про­мет­ гра­ђе­вин­ским­ ма­те­ри­ја­лом­ „Ко­па­о­ник”,­ Бе­о­град),­1976,­Ми­ло­је­Спа­се­но­вић­(?). КО­СМАЈ­(Ауто­мо­тор­но­пред­у­зе­ће­„Ко­ смај”,­Бе­о­град),­1969,­Мир­ко­Ко­ба­че­вић­(?). КО­СО­ВО­ (Елек­тро­при­вре­да­ Ко­со­во,­ При­шти­на),­1965,­Рад­ми­ло­Иван­че­вић­(?). КРА­ГУ­ЈЕ­ВАЦ­(Уго­сти­тељ­ско­ту­ри­стич­ ко­ пред­у­зе­ће­ „Кра­гу­је­вац”),­ 1972,­ Ми­ро­ слав­Ла­за­ре­вић­(?). КРИ­СТАЛ­(Ме­шо­ви­то­пред­у­зе­ће­„Кри­ стал”,­За­је­чар),­1973,­Дра­га­на­Јо­вић­(За­је­ чар,­1954),­1978. КРОН­(Фа­бри­ка­пре­чи­ста­ча­и­спој­ни­ ца,­Бе­о­град),­1976,­Све­тла­на­Ка­бић­Бо­ља­ но­вић­(Ло­зни­ца,­1953),­1978. КРУ­ШЕ­ВАЦ­ ПРО­МЕТ,­ ?,­ Де­си­мир­ Ри­ стић­ (До­ња­ Ома­ши­ца,­ 1935),­ 1968,­ члан­ СКЈ. КРУ­ШИК­(Хол­динг­кор­по­ра­ци­ја­„Кру­ шик”,­ Ва­ље­во),­ ?,­ Сло­бо­дан­ Ми­ја­и­ло­вић­ (Мар­ко­ва­Цр­ква,­1934),­1964,­члан­СКЈ.­ ЛА­СТА­(Ауто­сао­бра­ћај­но­и­тран­спорт­ но­пред­у­зе­ће­„Ла­ста”,­Бе­о­град),­1972,­Бра­ ни­мир­Ми­тић­(?).

183Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ЛА­СТА­(Ауто­са­о­бра­ћај­но­и­тран­спорт­ но­пред­у­зе­ће­„Ла­ста”,­Бе­о­град),­1972,­Бра­ ни­слав­Де­вић­(Кр­че­дин,­1932),­1977,­члан­ СКЈ;­ Би­ља­на­ Ко­зо­ма­ра­ (Бе­о­град,­ 1943),­ 1977,­члан­СКЈ. ЛЕ­МИНД­(Ле­ско­вац),­?,­Ми­о­драг­Ан­ дре­је­вић­(Ле­ско­вац,­1946),­1982.­ ЛЕ­СКО­ТЕКС­ (Сло­же­но­ пред­у­зе­ће­ Ле­ ско­вач­ке­ тек­стил­не­ ин­ду­стри­је,­ Ле­ско­ вац),­?,­Сло­бо­дан­То­мић­(Ле­ско­вац,­1945),­ 1875,­члан­СКЈ. ЛИВ­НИ­ЦА­ „БЕ­О­ГРАД”­ (Лив­ни­ца­ са­ ни­тар­ног­емај­ли­ра­ног­и­си­вог­ли­ва­„Бе­о­ град”),­1973,­Алек­сан­дар­Си­мић­(?). ЛИ­ТАС­(Пред­у­зе­ће­у­дру­штве­ној­сво­ ји­ни,­По­жа­ре­вац),­1966,­Ми­ро­слав­Ра­дин­ ко­вић­(?). ЛМК­ (Лив­нич­ко­ме­тал­ни­ ком­би­нат,­ Бе­о­град),­1977,­Дра­го­мир­Бо­жић­(?). ЛУ­КА­БЕ­О­ГРАД­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­ лу­ка­и­скла­ди­шта),­1967,­Бог­дан­Јо­ва­но­ вић­(Ужи­це,­1940),­1974. ЛУ­ТРИ­ЈА­(Лу­три­ја,­Бе­о­град),­Ми­ло­рад­ Бог­да­но­вић­(?). ЉУ­БИ­ША­ МИ­О­ДРА­ГО­ВИЋ­ (При­је­по­ ље),­?,­Срет­ко­Ра­ду­ло­вић­(При­је­по­ље,­1948),­ 1980. МАГ­ (СО­УР­ Ма­ши­но­град­ња,­ Бе­о­ град),­ 1970,­ На­та­ли­ја­ Ко­ла­ре­вић­ (Бе­о­ град,­1936),1964.­ МАГ­НО­ХРОМ­ (СП­ „Маг­но­хром”­ руд­ ни­ци­ и­ ин­ду­стри­ја,­ Кра­ље­во),­ ?,­ Ми­ло­ мир­ Ма­рић­ (Кра­ље­во,­ 1933),­ 1961,­ члан­ СКЈ;­Пе­тар­Цвет­ко­вић­(­Гра­чац,­По­ду­нав­ ци,­1929),­1962.­ МА­ЈЕ­ВИ­ЦА­(Ме­тал­на­ин­ду­стри­ја­„Ма­ је­ви­ца”,­ Но­ви­ Сад),­ 1979,­ На­да­ Јан­ко­вић­ (?). МА­ЛИ­ДНЕВ­НИК­(НИШЈП­„Днев­ник”,­ Но­ви­Сад),­1964,­Ра­ди­вој­Бо­ло­ри­на­(?). МА­НИ­ПУ­ЛА­ЦИ­ЈА­ –­ СКЛА­ДИ­ШТЕ­ЊЕ­ (Бе­о­град),­?,­Ми­ро­слав­Ни­ки­то­вић­(Бр­ђа­ ни,­Гор­њи­Ми­ла­но­вац,­1913),1935;­Ду­шан­ Ла­зи­чић­(Бе­о­град,­1941),­1975. МА­ТРОЗ­(Фа­бри­ка­це­лу­ло­зе­и­па­пи­ ра­ „Ми­лан­ Сте­па­но­вић­Ма­троз”,­ Срем­ ска­ Ми­тро­ви­ца),­ 1964;­ Би­ља­на­ Сто­ја­ди­ но­вић­(?). МЕ­РИ­МА­(Хе­миј­ска­ин­ду­стри­ја­„Ме­ ри­ма”,­Кру­ше­вац),­?,­Ми­ло­ван­Ерац­(Ма­ла­ Дре­но­ва,­Кру­ше­вац,­1939),­1974,­члан­СКЈ;­ Ра­де­Ста­ни­вук­(?).­ МЕ­ТА­ЛАЦ­(Гор­њи­Ми­ла­но­вац),­?,­Ми­ лан­Пан­тић­(Јар­ме­нов­ци,­1929),­1974,­члан­ СКЈ. МЕ­ТА­ЛАЦ­(Пред­у­зе­ће­„Ба­не­Се­ку­лић”,­ Сом­бор),­1969,­Бог­дан­Су­па­(?). МЕ­ТАЛ­СЕР­ВИС­ (Рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ ја­за­про­мет­ме­тал­не­и­елек­тро­тех­нич­ке­ ро­бе,­Бе­о­град),­Мир­ја­на­То­па­ло­вић­(?). МЕ­ТРО­ПОЛ­ (Хо­тел­ско­ пред­у­зе­ће,­ Бе­ о­град),­ 1970,­ Љи­ља­на­ Би­се­нић­ (Бе­о­град,­ 1942),­1971;­Све­тла­на­Кр­кић­(Бе­о­град,­1939),­ 1979;­Зо­ран­Ма­рић­(Бе­о­град,­1948),­1977.­ МИ­ЗА­НАС­И­О­НА­МА­(Но­вин­ско­из­ да­вач­ко­ штам­пар­ско­ пред­у­зе­ће­ „При­ вред­ни­ пре­глед”,­ Бе­о­град),­ 1965,­ Сло­бо­ дан­По­по­вић­(?). МИ­ЛАН­ БЛА­ГО­ЈЕ­ВИЋ­ (Хе­миј­ска­ ин­ ду­стри­ја­ „Ми­лан­ Бла­го­је­вић”,­ Лу­ча­ни),­ 1965,­Ра­дој­ка­Гру­ји­чић­(?). МИ­ЛИ­ЦИ­О­НАР­ (Рад­на­ за­јед­ни­ца­ Град­ског­ СУП­а,­ Бе­о­град),­ 1978,­ Све­ти­ слав­Јо­кић­(?);­Ми­ле­на­Миљ­ко­вић­(Опо­ во,­1943),­1973. МИ­ЛО­ЈЕ­ЗА­КИЋ­(Кру­ше­вац),­?,­Здрав­ ко­Ко­стић­(Куп­ци,­1936),­1967,­члан­СКЈ.­ МИН­(Ма­шин­ска­ин­ду­стри­ја­Ниш),­?,­ Гор­да­на­Бу­ра­Па­вло­вић­(Ниш,­1941),­1968,­ члан­СКЈ;­Дра­га­на­Ан­дре­је­вић­(Ниш,­1952),­ 1975;­Ра­ди­вој­Вуч­ко­вић­(Срп­ске­Мо­ра­ви­ це,­1930),­1969,­члан­СКЈ;­Сло­бо­дан­Го­лу­ бо­вић­(Ра­ча­Кра­гу­је­вач­ка,­1944),­1971;­Јо­ ван­ Ми­лић­ (Ниш,­ 1930),­ 1975,­ члан­ СКЈ;­ Не­над­Не­ран­џић­(Ниш,­1939),­1968,­члан­ СКЈ;­Сло­бо­дан­ка­По­по­вић­(До­њи­Ма­те­је­ вац,­1944),­1977;­Бо­го­љуб­Стој­ко­вић­(Бе­о­ град,­1923),­1950,­члан­СКЈ;­Ми­ло­рад­То­ шић­(Гор­њи­Ма­те­је­вац,­1935),­1959.­­ МИ­НЕЛ­ (Хол­динг­ кор­по­ра­ци­ја,­ Бе­ о­град),­ 1970,­ Дра­ган­ Ви­дић­ (Бо­сан­ски­ Брод,­1937),­1965;­Мо­мир­Ву­ја­нац­(Бр­ве­ ни­ца,­Ра­шка,­1925),­1975,­члан­СКЈ. МИП­(Ме­тал­ско­пре­ра­ђи­вач­ка­ин­ду­ стри­ја­ „МИП”,­ Ћу­при­ја),­ ?,­ Ве­сна­ Стој­ко­ вић­(?). МОН­ТА­ЖА­(Гра­ђе­вин­ска­рад­на­ор­га­ ни­за­ци­ја­ „Мон­та­жа”,­ Бе­о­град),­ 1963,­ Ро­ до­љуб­Слеп­че­вић­(Лу­ки­ће­во,­1947),­1970.­ МО­СТРО­ГРАД­ЊА­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­ на­ ор­га­ни­за­ци­ја,­ Бе­о­град),­ 1960,­ Дра­гу­ тин­ Ву­ки­ће­вић­ (Све­тлић,­ То­по­ла,­ 1910),­ 1964;­ Дра­го­сла­ва­ Пе­тро­вић­ (При­шти­на,­ 1926),­1972. МПИ­(Млин­ско­пе­кар­ска­ин­ду­стри­ја,­ Бе­о­град),­1967,­М.­Лон­чар­(?). НА­ВИП­(На­род­но­ви­нар­ство­и­по­дру­ мар­ство,­ Бе­о­град),­ Гор­да­на­ Ри­стић­ (?);­ Мил­ка­Кон­чар­(Кла­до­во,­1954),­1979. НА­ПРЕД­(Гра­ђе­вин­ска­рад­на­ор­га­ни­ за­ци­ја­„На­пред”,­Бе­о­град),­1961,­Рат­ко­Ми­ тро­вић­(Ба­тај­ни­ца,­1950),­1976,­члан­СКЈ.­ НАФ­ТА­ГАС­ (Но­ви­ Сад),­ 1965,­ Жив­ко­ Са­кло­вач­ки­(?).

184 Миле­Недељковић НАШ­ ГЛАС­ (Дру­штве­но­ пред­у­зе­ће­ „Наф­та­гас­про­мет”,­Но­ви­Сад),­1963,­Ни­ ко­ла­Фи­ли­по­вић­(?). НАШ­ РАД­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­на­ ор­га­ ни­за­ци­ја­„Рад”,­Бе­о­град),­1958,­Зо­ран­Ми­ лић­ (?);­ Љу­би­во­је­ Ву­ко­ма­но­вић­ (Ча­чак,­ 1945),­ 1969;­ Дра­ги­ца­ Ра­до­ји­чић­ (Пи­рот,­ 1950),­1970: НА­ША­ ПРАК­СА­ (Из­да­вач­ко­штам­ пар­ско­ пред­у­зе­ће­ „Са­вре­ме­на­ ад­ми­ни­ стра­ци­ја”,­ Бе­о­град),­ 1965,­ Ми­лу­тин­ Дра­ ку­лић­(Чен­та,­1920),­1955. НА­ША­РЕЧ­(Гра­фич­ко­пред­у­зе­ће­„Сло­ бо­дан­Јо­вић”,­Бе­о­град),1962;­Ђу­ра­Кне­же­ вић­(?). НА­ША­РЕЧ­(Ин­ду­стри­ја­ста­кла,­Пан­ че­во),­1962,­Сте­ван­Ман­дић­(Ба­ва­ни­ште,­ 1930),­1968. НА­ША­ФА­БРИ­КА­(Кра­ље­во),­?,­Ми­лан­ Пан­то­вић­(Кра­ље­во,­1934),­1974,­члан­СКЈ.­ НА­ШЕ­ ДЕ­ЛО­ (Ин­ду­стри­ја­ тек­сти­ла­ „Бран­ко­Кр­сма­но­вић”,­Па­ра­ћин),­1955,­Жи­ во­јин­Миљ­ко­вић­(Ћу­при­ја,­1931),­1967. НА­ШЕ­ НО­ВИ­НЕ­ (Ком­би­нат­ „Спорт”,­ Бе­о­град),­1965,­Пе­тар­Сто­ја­но­вић­(?). НА­ШЕ­НО­ВИ­НЕ­(РО­„Пе­тар­Драп­шин”,­ Мла­де­но­вац),­1964,­Ми­ша­Ји­ме­ша­(?). НА­ШЕ­СТА­КЛО­(Дру­штве­но­пред­у­зе­ће­ „Срп­ска­фа­бри­ка­ста­кла”­–­Ин­ду­стри­ја­ста­ кла,­Па­ра­ћин),­1954;­Ол­ги­ца­Стој­чић­(?). НЕ­И­МАР­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Не­и­мар”,­Бе­о­град),­1960,­Ми­лан­ка­Иван­ ча­јић­(Бе­о­град,­1950),­1976;­Вла­ди­мир­Де­ ја­но­вић­(Бе­о­град,­1945),­1966. НЕ­И­МАР­(Гра­ђе­вин­ско­пред­у­зе­ће­„Не­ и­мар”,­Но­ви­Сад),­1954,­Спо­мен­ка­Га­јић­(?). НИ­КО­ЛА­ТЕ­СЛА­(Тер­мо­е­лек­тра­на­„Ни­ ко­ла­Те­сла”,­Обре­но­вац),­1979,­Ђор­ђи­на­По­ по­вић­(?). НИШ­ ЕКС­ПРЕС,­ ?,­ Ми­о­драг­ Аран­ђе­ ло­вић­(Пу­ко­вац,­То­плич­ко­Ко­ча­не,­1928),­ 1967. НО­ВИ­ДОМ­(Ор­га­ни­за­ци­ја­за­про­мет­ ро­бе­на­ма­ло­и­ве­ли­ко­„Но­ви­дом”,­Бе­о­ град),­ 1977,­ Јо­ван­ Га­јић­ (?);­ Гој­ко­ Ан­тић­ (Бе­о­град,­1945),­1968.­ НОВ­КА­БЕЛ­(Ин­ду­стри­ја­ка­бло­ва,­Но­ ви­Сад),­?,­Пе­тар­Ба­нов­ча­нин­(?).­ НО­ВО­СТИ­(Ин­ду­стри­ја­пла­сти­ке,­Бе­о­ град),­?,­Љу­би­ша­Сто­јиљ­ко­вић­(Бу­ја­но­вац,­ 1944),­1969,­члан­СКЈ;­ ОБИ­ЛИЋ­(РЕК­„Ко­со­во”,­При­шти­на),­?,­ Мам­ди­Ша­ља­(Груд­на,­1935),­1972. ОБИ­ЛИ­ЋЕ­ВО­ (Кру­ше­вац),­ ?,­ Здрав­ко­ Ко­стић­(Куп­ци,­1936),­1965.­ ОМЛА­ДИН­СКА­ФА­БРИ­КА­(Ин­ду­стри­ ја­ма­ши­на­„Иво­Ло­ла­Ри­бар”,­Же­ле­зник),­ 1948,­Јо­ван­По­по­вић­(За­је­чар,­1940),­1980;­ Ра­дош­ Дра­гу­ти­но­вић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1946),­ 1975;­ Љи­ља­на­ Жив­ко­вић­ (Ум­ка,­ 1952),­ 1976;­Па­вле­Ма­рин­ко­вић­(Пре­ка­дин,­То­ плич­ка­Ма­ла­Пла­на,­1938),­1961;­Гор­да­на­ Мар­ко­вић­(По­же­га,­1949),­1874.­ ОСИ­ГУ­РА­ЊЕ­ (Де­о­нич­ко­ дру­штво­ за­ оси­гу­ра­ње­„Ду­нав”,­Бе­о­град),­1972,­Љи­ља­ на­Ла­за­ре­вић­Да­ви­до­вић­(?). ПАР­ТИ­ЗАН­(Ча­чак),­?,­Ми­о­драг­Мар­ ко­вић­(Ку­ли­на,­1936),­1978.­ ПАР­ТИ­ЗАН­СКИ­ ПУТ­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ја­ „Пар­ти­зан­ски­ пут”,­ Бе­о­град),­ 1960,­ Ми­лош­ Ву­чић­ (Ба­ња­лу­ ка,­1934),­1963,­члан­СКЈ;­Бра­ни­слав­По­ по­вић­ (При­леп,­ 1947),­ 1972;­ Љи­ља­на­ Ву­кас­(Бе­о­град,­1952),­1975;­Ми­лош­Кра­ мар­шич­(?). ПЕ­ТО­ЛЕТ­КА­ (Ин­ду­стри­ја­ хи­дра­у­ли­ ке­ и­ пне­у­ма­ти­ке­ „Пр­ва­ пе­то­љет­ка”,­ Тр­ сте­ник),­ ?,­ Стан­ко­ Бзе­нић­ (До­ња­ Цр­ни­ ша­ва,­ Тр­сте­ник,­ 1937),­ 1973,­ члан­ СКЈ;­ Ми­о­мир­ Бо­жо­вић­ (Ко­њу­хе,­ 1944),­ 1980;­ Ми­ло­сав­Ђа­лић­(Ло­паш,­Тр­сте­ник,­1944),­ 1973,­члан­СКЈ;­Зо­ри­ца­Ку­шић­(Вр­њач­ка­ Ба­ња,­1956),­1979;­То­ми­слав­Ми­ло­са­вље­ вић­(Бог­да­ње,­Тр­сте­ник,­1946),­1973,­члан­ СКЈ;­Миљ­ко­По­ља­ко­вић­(Сто­па­ња,­Тр­сте­ ник,­ 1942),­ 1970,­ члан­ СКЈ;­ Ду­шан­ Ми­ лен­ко­вић­(Бре­сно­По­ље,­Тр­сте­ник,­1936),­ 1975;­ Ми­лан­ Ми­ле­тић­ (Тр­сте­ник,­ 1954),­ 1979;­ Јо­ван­ Ми­лић­ (Ниш,­ 1930),­ 1974,­ члан­СКЈ.­ ПИК­ ТА­КО­ВО­ (Гор­њи­ Ми­ла­но­вац),­ ?,­ Вла­де­та­ Мла­де­но­вић­ (Ниш,­ 1929),­ 1970;­ Ду­шан­Па­пић­(Пра­ња­ни,­1946),­1973. ПЛА­НУМ­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­на­ ор­га­ ни­за­ци­ја,­ Зе­мун),­ Све­тла­на­ Јо­ва­но­вић­ (Ко­пља­ри,­1948),­1974. ПЛА­СМАН­ И­ ТР­ЖИ­ШТЕ­ (Бе­о­град),­ ?,­ Урош­ Кр­сто­вић­ (Ма­ји­но­вић,­ Ва­ље­во,­ 1929),­1965. ПО­БЕ­ДА­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­за­мон­та­ жу­ин­ста­ла­ци­ја­и­про­јек­то­ва­ње,­Бе­о­град),­ 1972,­Је­ле­на­Са­вић­(Зе­мун,­1938),­1968.­ ПО­ДУ­НА­ВЉЕ­(Бе­о­чин,­из­да­вач­„Срем­ ске­но­ви­не”),­1973,­Бо­ри­слав­ка­Ву­че­тић­(?). ПО­ЛЕТ­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­за­де­ко­ ра­тив­не­ра­до­ве,­Бе­о­град),­Љи­ља­на­Бу­ла­ то­вић­(?). ПО­ЛИ­ТИ­КА­ЗА­НАС­(НИП­„По­ли­ти­ка”,­ Бе­о­град),­1967,­Ср­бо­љуб­Ма­ној­ло­вић­(Бе­ ло­сав­ци,­То­по­ла,­1939),­1962. ПО­ЉО­ИН­ДУ­СТРИ­ЈА­ (ПКБ,­ По­љо­при­ вред­ни­ком­би­нат­Бе­о­град),­1967,­Дра­ган­ П.­Ђор­ђе­вић­(Зла­до­вац,­Про­ку­пље,­1948),­ 1971,­члан­СКЈ;­Ву­ко­са­ва­Ан­тић­(Ве­ли­ки­

185Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Јо­ва­но­вац,­ Пи­рот,­ 1948),­ 1977,­ члан­ СКЈ;­ Алек­сан­дар­ Бу­ћан­ (Бор,­ 1931),­ 1976;­ Зо­ ран­Илић­(Зе­мун,­1951),­1978;­Ди­ми­три­је­ Ја­ни­чић­(Бро­ћа­нац,­Ник­шић,­1935),­1971,­ члан­ СКЈ;­ Све­ти­слав­ Јо­ва­но­вић­ (Ба­нат­ ски­Кар­ло­вац,­1931),­1975;­Ве­сна­Ко­стић­ (Бе­о­град,­ 1954),­ 1980;­ Сло­бо­дан­ Ко­плић­ (Бе­о­град,­ 1934),­ 1978,­ члан­ СКЈ;­ Ни­ко­ла­ Ј.­ Ма­ри­но­вић­ (На­ље­жи­ћи,­ Гр­баљ,­ Ко­тор,­ 1944),­1969;­Бран­ко­Ми­ло­ше­вић­(Ми­сло­ ђин,­1937),­1974,­члан­СКЈ;­Ни­ко­ла­Мр­вић­ (Мој­ко­вац,­ 1945),­ 1964,­ члан­ СКЈ;­ Зо­ран­ Па­вло­вић­ (Бе­о­град,­ 1939),­ 1973;­ Ве­сна­ Про­ко­пље­вић­ (Сур­чин,­ 1948),­ 1978;­ Ђу­ ра­Сте­ва­но­вић­(До­њи­Де­јан,­Вла­со­тин­це,­ 1939),­1967,­члан­СКЈ;­Дра­гош­Сто­ја­но­вић­ (Бе­о­град,­1952),­1977;­Амет­Су­ли­ма­но­вић­ (Би­ља­ча,­ Бу­ја­но­вац,­ 1940),­ 1978;­ Ми­лан­ То­мић­ (Бе­о­град,­ 1950),­ 1977,­ члан­ СКЈ;­ Оли­ве­ра­Три­фу­но­вић­То­мић­(При­сло­ни­ ца,­Ча­чак,­1949),­1977;­Све­тла­на­Ћир­лић­ (Бе­ла­Па­лан­ка,­1944),­1977,­члан­СКЈ;­Дра­ ги­сав­ Фи­ли­по­вић­ (Ри­ба­ше­ви­на,­ 1939),­ 1968,­члан­СКЈ;­ ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕД­НА­ БАН­КА­ (Бе­о­ град),?,­Са­ва­Ан­ђел­ко­вић­(Бе­о­град,­1924),­ 1952,­ члан­ СКЈ;­ Иван­ка­ Јо­ва­но­вић­ (Бе­о­ град,­1926),­1955. ПО­МО­РА­ВЉЕ­(Ћу­при­ја),­?,­Ра­до­је­Ран­ ко­вић­(Бор­ци,­1929),­1949.­ ПР­ВА­ ИСКРА­ (СО­УР­ „Пр­ва­ искра”,­ Ба­ рич),­1962,­Де­сан­ка­Бр­кић­Дре­шић­(Глу­хи­ До,­Це­ти­ње,­1938),­1967,­члан­СКЈ;­То­ми­слав­ Ми­ло­је­вић­ (Зе­мун,­ 1953),­ 1978;­ Ста­ни­ца­ Здрав­ко­вић­(Остру­жни­ца,­1950),­1974;­Ан­ ге­ли­на­Ко­стић­(Ки­кин­да,­1953),­1980. ПР­ВИ­ МАЈ­ (Пи­рот),­ 1966,­ Ран­ко­ Ан­ тић­(Пи­рот,­1926),­1977,­члан­СКЈ;­Мир­ја­ на­Игић­(Пи­рот,­1948),­1978;­Ми­лан­Па­у­ но­вић­(Пи­рот,­1945),­1977,­члан­СКЈ;­Ми­ра­ Са­вов­(Ве­ли­ка­Лу­ка­ња,­1953),­1978.­ ПР­ВИ­ ПАР­ТИ­ЗАН­ (Ти­то­во­ Ужи­це),­ ?,­ Рад­ми­ла­Јо­ва­но­вић­(Сив­чи­на,­1948),­1972;­ Сла­ђа­на­Се­ку­лић­(По­же­га,­1947),­1970. ПРЕ­ПО­РОД­(Ре­пу­блич­ки­од­бор­Удру­же­ ња­ ин­ва­ли­да­ ра­да­ Ср­би­је,­ Бе­о­град),­ 1957,­ То­ми­слав­Ме­са­рош­(Об­ро­вац,­1948),­1965. ПРО­ГРЕС­(Пред­у­зе­ће­за­спољ­но­тр­го­ вин­ски­ и­ уну­тра­шњи­ про­мет,­ Бе­о­град),­ 1978,­Јо­ван­Мар­ко­вић­(?);­Сла­во­љуб­Гли­ шић­(Јаг­њи­ло,­1947),­1969.­ ПРО­ЈЕК­ТО­МОН­ТА­ЖА­(Мон­та­жно­пред­ у­зе­ће­ „Про­јек­то­мон­та­жа”,­ Бе­о­град,­ 1967,­ Па­вле­Ста­ро­вић­(?). ПРО­ЛЕ­ТЕР­ („Про­ле­тер”,­ Срем­ска­ Ми­ тро­ви­ца,­из­да­вач­„Срем­ске­но­ви­не”),­1972,­ Мир­ко­Ро­љић­(?). ПРО­СВЕ­ТА­ (Из­да­вач­ко­ пред­у­зе­ће­ „Про­све­та”,­ Бе­о­град)­ 1962,­ Сло­бо­дан­ Је­ лић­(?). ПРО­СТОР­(Стам­бе­на­за­дру­га­„Про­стор”,­ Бе­о­град),­1972,­Ро­до­љуб­Жив­ко­вић­(?).­ ПРУ­ГА­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­за­же­ле­ знич­ки­ тран­спорт,­ Бе­о­град),­ 1971,­ Јо­ван­ Пу­а­лић­(Су­бо­ти­ца,­1933),­1970.­ ПТТ­ ВЕ­СНИК­ (За­јед­ни­ца­ ју­го­сло­вен­ ских­ПТТ,­Бе­о­град),­?,­Дар­ко­Гор­шек­(Ива­ њи­ца,­1941),­1969;­Дра­го­Та­дић­(Доп­син,­ Оси­јек,­ 1939),­ 1965;­ Мом­чи­ло­ Пе­тро­вић­ (Мар­ко­ва­Цр­ква,­1927),­1961,­члан­СКЈ.­ ПТТ­ ВЕ­СНИК­ (ин­фор­ма­тив­ни­ лист­ За­јед­ни­це­ ју­го­сло­вен­ских­ ПТТ,­ Бе­о­град),­ Жи­ван­Лу­ко­вић­(Лај­ко­вац,­1944),­1974. ПТТ­ МУ­ЗЕЈ­ (Бе­о­град),­ ?,­ Ка­та­ри­на­ Ада­ња­(Су­бо­ти­ца,­1921),­1954.­ ПУ­ТАР­(Пред­у­зе­ће­за­пу­те­ве­„Кра­гу­је­ вац”,­Кра­гу­је­вац),­1973,­Бра­ти­слав­Ми­ла­ но­вић­(Цве­то­је­вац,­1947),­1978.­ ПУТ­НИК­ (Рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ја­ „Пут­ ник”,­ Бе­о­град),­ 1965,­ Сло­бо­дан­ка­ Ма­ра­ вић­(?).­ РА­ДУ­ЛА­ШКА­(Рад­на­ор­га­ни­за­ци­ја­за­ про­јек­то­ва­ње­и­мон­та­жу­опре­ме­за­тр­го­ ви­ну,­ Бе­о­град),­ Сла­ви­ца­ По­ло­ви­на­ (Бе­о­ град,­1953),­1980.­ РА­КЕ­ТА­ (Ти­то­во­ Ужи­це),­ ?,­ Ра­ди­во­је­ Ма­тић­(Пи­ли­ца,­1936),­1971. РА­ФИ­НЕ­РАЦ­(Ра­фи­не­ри­ја­наф­те,­Пан­ че­во),­?,­Алек­сан­дар­Ма­нић­(?). РА­ШКА­(Тек­стил­ни­ком­би­нат­„Ра­шка”,­ Но­ви­Па­зар),­1960,­До­бри­ца­Бе­лић­(?). РЕ­КОРД­(Фа­бри­ка­гу­ме­них­про­из­во­да­ „Ре­корд”,­Бе­о­град),­1962,­Маг­да­ле­на­Ју­го­ вић­(?),­ РЕМ­БАС­ (Ре­сав­ско­мо­рав­ски­ ба­сен,­ Ре­са­ви­ца),­ 1979,­ Пре­драг­ Вуч­ко­вић­ (ар­ хе­о­лог,­управ­ник­Му­зе­ја­ру­дар­ства­Ср­би­ је);­Ми­ле­Не­дељ­ко­вић­(Кр­ће­вац,­То­по­ла,­ 1941),­1972. РУ­БИН­ (Дру­штве­но­ пред­у­зе­ће­ „Ру­ бин”,­Кру­ше­вац),­1970,­Ве­ли­бор­Стој­ко­вић­ (Ја­бла­ни­ца,­ 1937),­ 1967,­ члан­ СКЈ;­ Мом­ чи­ло­ Ива­но­вић­ (Бе­ла­ Во­да,­ 1937),­ 1966,­ члан­ СКЈ;­ Ми­о­мир­ Ри­сто­вић­ (Беп­град,­ 1938),­1963,­члан­СКЈ.­ СА­ВА­(Бро­до­гра­ди­ли­ште­„Са­ва”,­Срем­ ска­Ми­тро­ви­ца),­1983,­Бо­жи­дар­По­по­вић­ (?). СА­МО­У­ПРА­ВА­ (Гра­ђе­вин­ска­ рад­ на­ ор­га­ни­за­ци­ја­ „Рат­ко­ Ми­тро­вић”,­ Бе­ о­град),­ 1961,­ Ми­о­драг­ Га­ври­ло­вић­ (Лис,­ 1947),­ 1971;­ Зо­ран­ То­ма­ше­вић­ (По­жа­ре­ вац,­ 1937),­ 1976;­ Вој­кан­ Мар­ко­вић­ (Бе­о­ град,­1953),­1977.­

186 Миле­Недељковић СДК­ (Бе­о­град),­ ?,­ Се­ли­мир­ Ја­ни­ћи­је­ вић­(Бе­о­град,­1928),­1966,­члан­СКЈ.­ СЕ­ВОЈ­НО­ (Ва­ља­о­ни­ца­ ба­кра­ „Сло­бо­ дан­Пе­не­зић­Кр­цун”,­Се­вој­но),­?,­Ми­лу­тин­ Јо­ви­чић­ (По­то­чањ,­ 1933),­ 1962;­ Жи­во­јин­ Уро­ше­вић­ (Се­вој­но,­ 1948),­ 1978;­ Ми­ло­је­ Це­ро­вић­(Алек­сан­дро­вац,­1940),­1966.­ СЕД­МИ­ ЈУ­ЛИ­ (Ауто­са­о­бра­ћај­но­ дру­ штве­но­пред­у­зе­ће­„7.­ју­ли”,­Ша­бац),­1965,­ Дра­ги­ша­Ко­ста­ди­но­вић­(?). СЕД­МИ­ ЈУ­ЛИ­ (Оп­ште­ гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­„7.­ју­ли”,­Бе­о­град),­1960,­Ми­лан­ Ма­рић­(Бе­о­град,­1926),­1960. СИГ­НАЛ­ (Же­ле­знич­ка­ тран­спорт­на­ ор­га­ни­за­ци­ја­–­ООУР­за­ЕТД,­Бе­о­град),­Ве­ сна­Пе­тра­шков­(Бје­ло­вар,­1952),­1978.­ СИМ­ПО­НО­ВИ­НЕ­(ДП­за­про­из­вод­њу,­ про­мет,­екс­порт­им­порт­на­ме­шта­ја,­Вра­ ње),­1970,­Пе­тар­Јо­вић­(?). СЛО­БО­ДА­ (СДП­ „Сло­бо­да”,­ Ча­чак),­ 1961,­ Ни­ко­ла­ Пет­ко­вић­ (Ча­чак,­ 1936),­ 1968,­члан­СКЈ;­То­ми­слав­Ра­ше­вић­(Ве­ли­ ко­Се­ло,­1944),­1970.­ СО­КО­ШТАРК­(РО­„Со­ко­–­На­да­Штарк”,­ Пред­у­зе­ће­за­про­из­вод­њу­кан­ди­ти­ра­них­ про­из­во­да,­ Бе­о­град,­ 1966,­ Сло­бо­дан­ Ћук­ (Гра­чац,­1947),­(?). СР­БИ­ЈА­ТЕКС­ (Тр­го­вин­ска­ рад­на­ ор­га­ ни­за­ци­ја­ Ср­би­ја­текс,­ Бе­о­град),­ 1976,­ Ми­ ро­слав­Ђор­ђе­вић­(Вла­со­тин­це,­1934),­1955.­ СР­БИ­ЈА­ТРАНС­(Ниш),­?,­Бо­бан­Ца­кић­ (Ниш,­1951),­1978. СР­БО­КОП­(Бе­о­град),­?,­Сте­ван­Мик­сић­ (Ка­ча­ре­во,­1924),­1953,­члан­СКЈ.­ СТЕ­ВАН­ ДУ­КИЋ­ (Ин­ду­стри­ја­ сви­ле­ „Сте­ван­Ду­кић”,­Зе­мун),­1965,­Ла­зар­Дра­ кул­(?).­ СТОП­(Бе­о­град),­?,­При­би­слав­Са­вић­(?),­ 1965. СТРЕ­ЛА­(Сло­же­но­пред­у­зе­ће­ауто­са­о­ бра­ћа­ја­„Стре­ла”,­Ва­ље­во),­?,­Ми­ле­ва­Вра­ нић­(Гњи­ла­не,­1948),­1973.­ ТА­КО­ВО­(ПИК­„Та­ко­во”,­Гор­њи­Ми­ла­ но­вац),­1967,­Ла­зар­Зи­ро­је­вић­(Не­гор­ци,­ Ђев­ђе­ли­ја,­1936),­1976. ТА­МИШ­ (ПИК­ „Та­миш”,­ Пан­че­во),­ ?,­ Мом­чи­ло­Че­га­њац­(Осо­ни­ца,­1941),­1972;­ Рај­ко­ Ћу­ко­вић­ (Са­зли­ја,­ Ко­со­во,­ 1940),­ 1971. ТЕК­СТИЛ­НИ­ КОМ­БИ­НАТ­ ЛЕ­СКО­ВАЦ,­ ?,­Ми­лан­Јо­ко­вић­(Но­ви­Сад,­1940),­1974,­ члан­СКЈ. ТЕ­ЛЕ­ОП­ТИК­(Фа­бри­ка­пре­ци­зних­ин­ стру­ме­на­та,­опре­ме­и­ауто­мат­ских­уре­ђа­ ја,­Зе­мун),­Не­над­Пе­зо­(Зе­мун,­1949),­1979. ТЕР­МО­Е­ЛЕК­ТРО­(Пред­у­зе­ће­за­про­из­ вод­њу­мон­та­жних­еле­ме­на­та­и­из­град­њу­ мон­та­жно­гра­ђе­вин­ских­ обје­ка­та­ „Тер­ мо­е­лек­тро”,­Бе­о­град,­1962,­Љу­би­ша­Јо­ва­ но­вић­(?). ТЕХ­НИЧ­КЕ­ НО­ВИ­НЕ­ (На­род­на­ тех­ ни­ка­ Ју­го­сла­ви­је,­ Бе­о­град),­ ?,­ Са­ша­ Им­ перл­(Бе­о­град,­1949),­1978;­Бран­ко­Ни­ко­ лић­(?). ТЕХ­НО­ГАС­(СО­УР,­Бе­о­град),­1967,­Ду­ шан­ Ре­са­вац­ (Сме­де­рев­ска­ Па­лан­ка,­ 1930),­1973,­члан­СКЈ;­Сло­бо­дан­ка­Вуч­ко­ вић­(Бо­га­тић,­1945),­1977,­члан­СКЈ;­Ђур­ ђи­ца­Јо­ва­но­вић­(Оси­јек,­1948),­1977. ТЕХ­НО­ЛО­ГИ­ЈА­ МЕ­СА­ (Ју­го­сло­вен­ска­ ин­ду­стри­ја­ме­са,­Бе­о­град),­?,­Бран­ко­Мар­ ко­вић­(Са­ра­је­во,­1923),­1973. ТЕХ­НО­ПРО­МЕТ­ (Рад­на­ ор­га­ни­за­ци­ ја,­Бе­о­град),­1976,­Ра­де­Бо­ро­је­вић­(Ра­јић,­ 1937),­ 1972;­ Ду­брав­ка­ Го­ли­ја­нин­ (Ниш,­ 1950),­1978.­ ТИ­ГАР­(Пред­у­зе­ће­за­­про­и­звод­њу­гу­ ме­них­ про­из­во­да­ „Ти­гар”,­ Пи­рот),­ 1966,­ Сла­во­љуб­ Сто­ја­но­вић­ (Ра­сни­ца,­ 1948),­ 1874. ТИЗ­ (Тек­стил­на­ ин­ду­стри­ја­ Зе­мун),­ 1980,­ Ста­на­ Ва­си­ље­вић­ (Зе­мун,­ 1950),­ 1979.­ ТРАН­СПОРТ­(Ко­лек­тив­за­тран­спорт­ не­ услу­ге­ и­ ме­ђу­на­род­ну­ и­ уну­тра­шњу­ шпе­ди­ци­ју,­Бе­о­град),­1973,­Ан­ге­ли­на­Ми­ ко­вић­(При­шти­на,­1935),­1977,­члан­СКЈ;­ Бран­ко­ Да­шић­ (Ше­ку­лар,­ 1920),­ 1963,­ члан­СКЈ. ТР­ГО­ВАЧ­КО­ ПРЕД­У­ЗЕ­ЋЕ­ „СР­БИ­ЈА”­ (Кра­гу­је­вац),­?,­Жи­во­та­Мар­ко­вић­(До­ња­ Цр­ну­ћа,­1937),­1975,­члан­СКЈ. ТРЕП­ЧА­ (Ру­дар­ско­ме­та­лур­шко­хе­ миј­ски­ ком­би­нат­ „Треп­ча”,­ Зве­чан,­ Ко­ сов­ска­ Ми­тро­ви­ца),­ 1947,­ Ра­до­ња­ Ра­до­ њић­(Пећ,­1927),­1954. ТРИ­БИ­НА­(Бе­о­град­ска­бан­ка­ДД,­Бе­о­ град),­1975,­Све­тла­на­Пан­те­лић­(?). ТРИ­БИ­НА­ (лист­ ју­го­сло­вен­ског­ гра­ ђе­ви­нар­ства,­Бе­о­град),­?,­Ми­ло­рад­Ми­ха­ и­ло­вић­(Ко­со­во­По­ље,­1926),­1966. ТРИ­БИ­НА­ (ХИП­ „Пе­тро­хе­ми­ја”,­ Пан­ че­во,­1961,­Дра­го­ман­Јар­чо­вић­(?). ТРУД­БЕ­НИК­ (ИГМ,­ Ин­ду­стри­ја­ гра­ ђе­вин­ског­ ма­те­ри­ја­ла­ „Труд­бе­ник”,­ Бе­о­ град),­1976,­Ђор­ђо­Јо­ва­но­вић,­Со­ња­Ста­но­ је­вић­Кр­сић­(Бе­о­град,­1948),­1978.­Зо­ран­ Алек­сић­(?).­ ТРУД­БЕ­НИК­(Ком­би­нат­за­мон­та­жне­ и­оп­ште­гра­ђе­вин­ске­ра­до­ве­КМГ­„Труд­ бе­ник”,­ Бе­о­град),­ 1954,­ Жи­во­ти­је­ Пе­тро­ вић­(Ста­лаћ,­1937),­1977. ТУ­НЕ­ЛО­ГРАД­ЊА­ (Гра­ђе­вин­ско­ пред­ у­зе­ће­ „Ту­не­ло­град­ња”,­ Бе­о­град­ –­ оти­шла­

187Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. у­сте­чај­1977.­и­лист­пре­стао­да­из­ла­зи),­ 1959,­Еми­на­Ђе­ра­си­мо­вић­(?). УГО­СТИ­ТЕЉ­(Удру­же­ње­струч­них­уго­ сти­тељ­ских­рад­ни­ка­Бе­о­гра­да),­1971,­То­ дор­Н.­То­до­ро­вић­(?). УГО­СТИ­ТЕЉ­СТВО­ (Бе­о­град),­ ?,­ На­да­ Си­мо­вић­(По­же­га,­1943),­1970. УДАР­НИК­ (ОУР,­ Бе­о­град),­ 1974,­ Сло­ бо­дан­Ми­ло­ва­но­вић­(Да­ви­до­ви­ца,­Ши­ло­ пај,­Гор­њи­Ми­ла­но­вац,­1945),­1972. УКУС­ (Тр­го­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Укус”,­ Ин­ђи­ја,­ из­да­вало­ „Срем­ске­ но­ви­не”),­ 1973,­Дра­ган­Ле­жа­јић­(?). УМИ­(Бе­о­град),­?,­Бо­жи­дар­Мла­де­но­ вић­(Го­ле­мо­Се­ло,­1938),­1973,­члан­СКЈ. УНИ­ВЕР­ЗАЛ­ (Пред­у­зе­ће­ за­ спољ­ну­ и­ уну­тра­шњу­тр­го­ви­ну,­Бе­о­град),­1963?,­Ва­ си­ли­је­Ла­тин­кић­(Ја­зак,­Ириг,­1934),­1967.­ УНИ­Е­ЛЕК­ТРО­ (Сло­же­на­ ор­га­ни­за­ци­ ја­удру­же­ног­ра­да­за­уну­тра­шњу­и­спољ­ну­ тр­го­ви­ну,­Бе­о­град),­1979,­Или­ја­Бо­бић­(?).­ УТВА­ (Пан­че­во),­ ?,­ Ми­о­драг­ Ми­шић­ (Бе­о­град,­1920),­1948. ФА­БРИ­КА­ВА­ГО­НА­(Кра­ље­во),­?,­Ми­ ро­љуб­Ду­га­лић­(Бре­сник,­1955),­1982;­Ка­ та­ Јо­ва­но­вић­ (Му­ри­на,­ 1950),­ 1979;­ Ду­ шан­Сто­јић­(Ши­по­ље,­1949),­1982.­ ФА­БРИ­КА­ МА­ЗИ­ВА­ (Кру­ше­вац),­ ?,­ Жи­во­јин­Ми­ла­ди­но­вић­(Вар­ва­рин,­1931),­ 1968,­члан­СКЈ.­ ФА­БРИЧ­КЕ­ НО­ВИ­НЕ­ (Ча­чак),­ ?,­ Дра­ ган­ Зо­рић­ (Ча­чак,­ 1952),­ 1977;­ Ми­ло­рад­ То­до­ро­вић­(Ча­чак,­1953),­1979.­ ФКК­ (Фа­бри­ка­ га­ло­вих­ ла­на­ца­ „Фи­ лип­Кља­јић”,­Кра­гу­је­вац),­1968,­Ве­ли­мир­ Об­ра­до­вић­ (Ива­ње,­ Би­је­ло­ По­ље,­ 1947),­ 1973,­члан­СКЈ.­ ФРУ­ШКА­ ГО­РА­ (Фа­бри­ка­ обу­ће­ „Фру­ шка­го­ра”,­Ру­ма),­1979,­Дра­го­љуб­Ча­вић­(?). ХЕ­МИЈ­СКА­ИН­ДУ­СТРИ­ЈА­(Пра­хо­во),­?,­ Ол­га­Ни­ко­лић­(Рт­ко­во,­1949),­1976.­ ХИ­ДРО­ГРАД­ЊА­(Ча­чак),­?,­Мла­ден­Бра­ јо­вић­(Ко­сов­ска­Ми­тро­ви­ца,­1928),­1965. ХИ­ДРО­ТЕХ­НИ­КА­ (Гра­ђе­вин­ски­ ге­о­ тех­нич­ки­ ком­би­нат,­ Бе­град),­ 1964,­ Ми­ ли­вој­Ни­ко­лић­(Бол­ман,­Бе­ли­Ма­на­стир,­ 1932),­ 1975,­ члан­ СКЈ;­ Мла­ден­ко­ Гве­ро­ (Гла­моч,­ 1950),­ 1976;­ Сне­жа­на­ Пе­ро­вић­ (Бе­о­град,­1954),­1978. ЦА­РИ­НИК­ (Ца­рин­ска­ слу­жба­ СФРЈ,­ Бе­о­град),­Мир­ко­То­до­ро­вић­(Ка­ран,­Ужи­ це,­1942),­1978;­Рок­сан­да­Кон­стан­ти­но­вић­ (Зо­ви­на,­Це­ти­ње,­1925),­1979;­Пе­тар­Ра­јић­ (Би­стри­ца,­1941),­1968;­Рат­ко­Гај­гер­(Бе­о­ град,­1946),­1983. ЦЕН­ТРО­ПРОМ­ (СО­УР­ за­ про­мет­ и­ про­из­вод­њу­ пре­храм­бе­них­ про­из­во­да,­ Бе­о­град),­1970,­Ми­ле­на­Ја­њић­(Ши­бе­ник,­ 1948),­1971. ЦЕН­ТРО­ТЕК­СТИЛ­ (По­слов­на­ ин­те­ре­ сна­ за­јед­ни­ца,­ Бе­о­град),­ 1974,­ Све­то­зар­ Пе­ро­вић­(Пећ,­1929),­1977,­члан­СКЈ.­ ЦЕН­ТРО­ТУ­РИСТ­ (Бе­о­град),­ ?,­ Дра­го­ мир­ Ђор­ђе­вић­ (Сме­де­ре­во,­ 1933),­ 1974,­ члан­СКЈ. ЦР­ВЕ­НА­ ЗА­СТА­ВА­ (За­во­ди,­ Кра­гу­је­ вац),­ ?,­ Зо­ран­ Про­кић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1949),­ 1973,­ члан­ СКЈ;­ Је­ли­са­ве­та­ Га­ври­ло­вић­ (Кра­гу­је­вац,­1946),­1975,­члан­СКЈ;­Жи­во­ рад­ Гли­шо­вић­ (Ждра­љи­ца,­ 1942),­ 1975,­ члан­ СКЈ;­ Бо­сиљ­ка­ Ди­нић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1933),­ 1975,­ члан­ СКЈ;­ Зо­ран­ Жи­ва­ди­но­ вић­(Лу­жни­це,­1950),­1975;­Ми­лош­Јо­ва­но­ вић­(Но­ви­Трав­ник,­1953),­1976;­Зор­ка­Ка­ ра­кла­јић­(Ки­кин­да,­1951),­1976;­Сло­бо­дан­ Ла­за­ре­вић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1940),­ 1976;­ Ми­ ро­слав­ Ми­ли­во­је­вић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1925),­ 1972;­ Ми­ле­та­ Ми­ло­ра­до­вић­ (Кра­гу­је­вац,­ 1948),­1974;­Дра­ган­Об­ра­до­вић­(Ра­до­виш,­ Ма­ке­до­ни­ја,­1935),­1965,­члан­СКЈ;­Зво­ни­ мир­Осреч­ки­(Ва­ра­ждин,­1949),­1976;­Алек­ сан­дар­Ран­ко­вић­(Кра­гу­је­вац,­1935),­1967,­ члан­СКЈ;­Бра­ни­слав­Ру­са­лић­(Кра­гу­је­вац,­ 1938),­1967,­члан­СКЈ;­Оли­ве­ра­То­мић­(Ра­ ча­Кра­гу­је­вач­ка,­1952),­1978;­Ла­зар­Ча­бар­ ка­па­(До­бри­ло­ви­на,­1935),­1968,­члан­СКЈ.­ ЦР­ВЕ­НА­ ЗА­СТА­ВА­ (Шум­ско­ин­ду­ стриј­ски­ком­би­нат,­Кру­ше­вац),­?,­Ста­ни­ мир­Ле­кић­(Бор,­1926),­1973,­члан­СКЈ.­ ЦР­ВЕ­НА­ЗВЕ­ЗДА­(Мла­де­но­вац),­?,­Сло­ бо­дан­Стан­ко­вић­(Мла­де­но­вац,­1946),­1973. ЦР­НО­ТРА­ВАЦ­ (Оп­ште­ гра­ђе­вин­ско­ пред­у­зе­ће­ „Цр­но­тра­вац”,­ Бе­о­град),­ 1973,­ Га­либ­Омер­ба­шић­(Брч­ко,­1927),­1952.­ ЧЕ­ТВР­ТИ­ ОК­ТО­БАР­ (Лив­ни­ца­ „Ки­ кин­да”),­1950,­Да­ни­ца­Стој­ков­(?). ЧЕ­ТР­НА­Е­СТИ­ ОК­ТО­БАР­ (Ин­ду­стри­ја­ „14.­ок­то­бар”,­Кру­ше­вац),­?,­Ра­до­слав­Са­ вић­(Ма­ска­ре,1942),­1972;­Рат­ко­Ми­ле­тић­ (Ра­та­је,­1945),­1973,­члан­СКЈ. ША­МОТ­ (Фа­бри­ка­ ша­мо­та,­ Аран­ђе­ ло­вац),­1964,­Не­вен­ка­Ђор­ђе­вић­Ма­ти­је­ вић­(То­по­ла,­1950),­1973,­члан­СКЈ;­Зо­ри­ ца­Не­дељ­ко­вић­(Ниш,­1949),­1974.­ ШПИК­(Ива­њи­ца),­?,­Дра­го­љуб­Ра­ди­ во­је­вић­(?).­ ШТАМ­ПА­РИ­ЈА­ГЛАС­(Бе­о­град),­?,­Ра­ дој­ко­ Мр­љеш­ (Ба­ле­ти­ће,­ Но­ви­ Па­зар,­ 1941),­1970,­члан­СКЈ. ШУ­МА­ДИ­ЈА­ (Сло­же­на­ ор­га­ни­за­ци­ ја­за­про­из­вод­њу,­пре­ра­ду­и­про­мет­пре­ храм­бе­но­ме­шо­ви­те­ро­бе­на­ве­ли­ко­и­ма­ ло­ „Шу­ма­ди­ја”,­ Кра­гу­је­вац),­ 1980,­ Иван­ Ду­бље­вић­(Кра­гу­је­вац,­1952),­1976.

188 Миле­Недељковић XXVI РЕДОВНА СКУПШТИНА (Дивчибаре, 8–9. маја 1987) Ефи­ка­сни­је­ и­ пот­пу­ни­је­ спро­во­ђе­ње­ про­гра­ма­ еко­ном­ске­ ста­би­ли­за­ци­је,­ до­ сле­дан­ раз­вој­ са­мо­у­пра­вља­ња,­ бр­жи­ ин­ те­гра­ци­о­ни­ про­це­си­ на­ це­лом­ ју­го­сло­ вен­ском­про­сто­ру­–­то­су­основ­ни­усло­ви­ из­ла­ска­из­кри­зе,­сма­тра­ју­но­ви­на­ри­Ср­ би­је,­ оку­пље­ни­ на­ сво­јој­ XXVI­ из­бор­ној­ скуп­шти­ни­на­Див­чи­ба­ра­ма­8.­и­9.­ма­ја­у­ хо­те­лу­„Див­чи­ба­ре”.­За­да­так­сред­ста­ва­ин­ фор­ми­са­ња­ и­ но­ви­­нар­ске­ ор­га­ни­за­ци­је,­ ка­же­се­у­за­кључ­ци­ма­ко­је­је­Скуп­шти­на­ усво­ји­ла,­ је­сте­ да­ раз­об­ли­ча­ва­ју­ сна­ге­ и­ по­је­дин­це­ко­ји­због­чу­ва­ња­сте­че­них­по­ зи­ци­ја­ко­че­и­оме­та­ју­бр­же­про­ме­не. У­скла­ду­са­из­ме­на­ма­ста­ту­та,­усво­ је­ним­ на­ овој­ скуп­шти­ни,­ иза­бра­ни­ су­ но­во­пред­сед­ни­штво­и­пред­сед­ник,­ве­ће­ ча­сти­и­дру­га­те­ла­тај­ним­гла­са­њем,­на­ осно­ву­ли­сте­са­ви­ше­кан­ди­да­та­од­бро­ ја­ко­ји­се­би­ра.­ У­за­кључ­ци­ма,­ко­ји­пред­ста­вља­ју­ре­ зи­ме­ дво­днев­не­ кон­струк­тив­не­ и­ по­ле­ мич­не­ ди­ску­си­је,­ у­ ко­јој­ је­ уче­ство­ва­ла­ тре­ћи­на­од­око­две­сто­ти­не­де­ле­га­та,­но­ ви­на­ри­ као­ свој­ пр­во­ра­зред­ни­ за­да­так­ ис­ти­чу­бор­бу­за­ја­ча­ње­брат­ства­и­је­дин­ ства,­ осла­ња­ју­ћи­ се­ на­ опре­де­ље­ња­ XI­II­ кон­гре­са­СКЈ.­Они­су­за­отво­ре­ност­из­во­ ра­ин­фор­ми­са­ња,­а­про­тив­свих­мо­но­по­ ла­над­ин­фор­ма­ци­ја­ма. Опре­де­ље­ње­ за­ до­след­но­ и­ пот­пу­но­ оства­ри­ва­ње­ је­дин­ства­ и­ за­јед­ни­штва­ у­ СР­Ср­би­ји­под­ра­зу­ме­ва­ја­ча­ње­са­рад­ње­у­ свим­де­ло­ви­ма­Ре­пу­бли­ке. На­гла­ше­на­је­и­по­тре­ба­за­по­бољ­ша­ њем­ма­те­ри­јал­ног­и­дру­штве­ног­по­ло­жа­ ја,­ ка­ко­ сред­ста­ва­ ин­фор­ми­са­ња­ та­ко­ и­ са­мих­но­ви­на­ра.­Они­су­за­то­да­се­у­скла­ ду­ са­ да­љом­ де­мо­кра­ти­за­ци­јом­ на­шег­ дру­штва­ омо­гу­ћи­ ве­ћи­ ути­цај­ но­ви­нар­ ских­ак­ти­ва­на­по­сло­вод­ну,­уре­ђи­вач­ку­и­ ка­дров­ску­по­ли­ти­ку,­као­и­уче­шће­пред­ став­ни­ка­ак­ти­ва­на­ску­по­ви­ма­на­ко­ји­ма­ се­од­лу­чу­је­о­но­ви­на­ри­ма­и­уре­ђи­вач­кој­ по­ли­ти­ци.­ И­ они­ су­ за­ то­ да­ ре­дак­ци­је,­ основ­не­ ор­га­ни­за­ци­је­ СК­ и­ ак­тив­ но­ви­ на­ра­има­ју­пра­во­да­се­из­ја­шња­ва­ју­о­из­ бо­ру­гав­них­и­од­го­вор­них­уред­ни­ка. Уче­сни­ци­ску­па­ука­за­ли­су­и­на­по­ја­ ву­да­се­о­јед­ном­истом­по­ли­тич­ком­до­ га­ђа­ју­у­јав­ним­гла­си­ли­ма­че­сто­ја­вља­ју­ са­свим­ раз­ли­чи­те,­ па­ и­ су­прот­не,­ по­ли­ тич­ке­ оце­не,­ што­ пред­ста­вља­ од­сту­па­ње­ од­Ко­дек­са­но­ви­на­ра­Ју­го­сла­ви­је.­Као­нај­ све­жи­ји­при­мер­на­ве­де­ни­су­из­ве­шта­ји­о­ Батусе, 1987 – Милиција спречава покушај масовног исељавања са Косова (снимио Томислав Петернек)

189Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. не­дав­ном­збо­ру­у­Ко­со­ву­По­љу­и­не­до­пу­ сти­во­јед­но­стра­но­при­ка­зи­ва­ње­тог­до­га­ ђа­ја­у­еми­си­ји­ТВ­При­шти­не­на­срп­ско­хр­ ват­ском­је­зи­ку.­(Реч­је­о­про­тест­ном­ску­пу­ Ср­ба­у­Ко­со­ву­По­љу,­ко­ји­су­се­24.­апри­ла­ 1987.­го­ди­не­жа­ли­ли­на­све­агре­сив­ни­ји­ шип­тар­ски­на­ци­о­на­ли­зам,­ску­пу­ко­јем­је­ при­су­ство­вао­пред­сед­ник­Пред­сед­ни­штва­ Цен­трал­ног­ко­ми­те­та­СК­Ср­би­је­Сло­бо­дан­ Ми­ло­ше­вић­ и­ дао­ по­др­шку­ оправ­да­ним­ жал­ба­ма­ко­сов­ско­ме­то­хиј­ских­Ср­ба.) О­ат­мос­фе­ри­у­ко­јој­су­из­ри­ца­не­осу­де­ и­на­чи­ну­на­ко­ји­су­оне­до­но­ше­не­нај­бо­ ље­го­во­ри­пи­смо­ко­је­је­4.­ма­ја­1987.­го­ди­ не­Вла­до­Ми­ћу­но­вић,­до­пи­сник­„По­ли­ти­ ке”­из­Но­вог­Са­да,­упу­тио­Пред­сед­ни­штву­ Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је,­Су­ду­ча­сти­и­ Скуп­шти­ни­УНС­на­Див­чи­ба­ра­ма:­ „На­чин­на­ко­ји­сам­ис­кљу­чен­из­Дру­ штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­не­(и­раз­ло­зи­због­ ко­јих­је­то­учи­ње­но)­пред­ста­вља­ју­нај­гру­ бљи­вид­зло­у­по­тре­бе­и­кр­ше­ња­основ­них­ гра­ђан­ских­и­оста­лих­пра­ ва­у­на­шој­стру­ков­ној­ор­га­ ни­за­ци­ји...­Од­лу­ка­о­ис­кљу­ че­њу­ до­не­та­ је­ без­ мо­јег­ са­слу­ша­ња­ (пред­сед­ник­ по­кра­јин­ског­ Су­да­ ча­сти­ у­ зва­нич­ним­ из­ја­ва­ма­ ка­ же­ да­ сам­ оба­ве­штен­ пре­ ко­штам­пе!?),­а­са­да­ми­мо­ ји­ пре­су­ди­те­љи­ од­у­зи­ма­ју­ пра­во­ и­ на­ жал­бу:­ упор­но­ од­би­ја­ју­да­ми­до­ста­ве­од­ лу­ку­о­из­ре­че­ној­ка­зни­јер­ин­тим­но­осе­ ћа­ју­да­ни­су­има­ли­баш­ни­јед­ног­ва­ља­ ног­ар­гу­мен­та­за­њу. Мо­лим­ Пред­сед­ни­штво,­ Суд­ чсти­ и­ Скуп­шти­ну­УНС­да­пре­ду­зму­хит­не­ме­ре­ ка­ко­би­се­јед­ном­за­у­век­пре­ста­ло­са­ова­ квом­на­о­па­ком­прак­сом,­ка­ко­би­се­по­вра­ ти­ли­ за­ко­ни­тост­ и­ до­сто­јан­ство­ у­ на­шој­ но­ви­нар­ској­ор­га­ни­за­ци­ји,­а­ме­ни­ста­тус­ чла­на­Са­ве­за­но­ви­на­ра­Ју­го­сла­ви­је.”11 Скуп­шти­на­је­оба­ве­за­ла­ор­га­не­Удру­ же­ња­да­пред­у­зи­ма­ју­ме­ре­за­шти­те­сво­ јих­ чла­но­ва­ и­ угле­да­ про­фе­си­је.­ Има­ју­ ћи­у­ви­ду­то­да­до­пи­сник­„По­ли­ти­ке”­из­ Но­вог­ Са­да­ Вла­до­ Ми­ћу­но­вић­ ни­је­ пот­ пи­сник­са­оп­ште­ња­бр.­8­и­на­цр­та­ста­ту­ та­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­и­да­се­јав­ 11­Архива­УНС,­Фонд­солидарности­1980–1997,­ Писмо Владе Мићуновића Председништву, Суду час­ ти и Скупштини УНС (писмо­ је­ залутало­ у­ архи­ ву­Фонда,­вероватно­стога­што­је­забуном­Мићуно­ вић­доведен­у­везу­са­тзв.­„Фондом­солидарности”­ –­прим.­МН). но­огра­дио­од­ње­го­вих­не­при­хва­тљи­вих­ ци­ље­ва,­Скуп­шти­на­је­пред­ло­жи­ла­Дру­ штву­ но­ви­на­ра­ Вој­во­ди­не­ да­ пре­и­спи­та­ од­лу­ку­ о­ ње­го­вом­ ис­кљу­че­њу­ из­ Са­ве­за­ но­ви­на­ра­Ју­го­сла­ви­је.12 Узбуна због тзв. „Фонда солидарности” Ма­ло­је­ко­ја­ини­ци­ја­ти­ва­иза­зва­ла­та­ ко­ве­ли­ку­бу­ру­у­по­ли­тич­кој­јав­но­сти­као­ што­је­био­по­ку­шај­да­се­осну­је­„Фонд­со­ли­ дар­но­сти”.­Све­је­по­че­ло­на­о­ко­бе­за­зле­но,­ ка­ко­сто­ји­у­Ин­фор­ма­ци­ји­Пред­сед­ни­штва­ УНС­о­тзв.­„Фон­ду­со­ли­дар­но­сти”,­на­пи­са­ ној­ пре­ма­ од­лу­ци­ сед­ни­це­ од­ 17.­ мар­та­ 1987.­ го­ди­не­ као­ при­лог­ при­пре­ма­ма­ за­ Скуп­шти­ну­ко­ја­тре­ба­да­се­одр­жи­у­ма­ју­ (скуп­шти­на­на­Див­чи­ба­ра­ма­–­прим.­МН):­ „Гру­па­но­ви­на­ра,­и­још­не­ко­ли­ко­по­ је­ди­на­ца,­ ко­ја­ је­ се­бе­ на­зва­ла­ ’ини­ци­ја­ тив­ним­од­бо­ром’,­од­ја­ну­а­ра­1986.­го­ди­не­ до­мар­та­1987.­го­ди­не­ви­ше­пу­та­се­обра­ ћа­ла­ јав­но­сти­ по­во­дом­ со­ли­дар­но­сти­ са­ но­ви­на­ром­ ’Ко­му­ни­ста’­ Ду­ша­ном­ Бо­гав­ цем,­а­ка­сни­је­и­ини­ци­ја­ти­вом­да­се­осну­ је­тзв.­’Фонд­со­ли­дар­но­сти’.”13 Пред­сед­ни­штво­ УНС,­ ра­ди­ раз­у­ме­ва­ ња­це­лог­по­ду­хва­та­Ини­ци­ја­тив­ног­од­бо­ ра­и­ње­го­вог­раз­во­ја,­ука­зу­је­на­три­пи­сма,­ од­но­сно­са­оп­ште­ња,­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­ но­сти”­–­на­пр­во­пи­смо,­тзв.­„Пи­смо­со­ли­ дар­но­сти”,­ упу­ће­но­ ја­ну­а­ра­ 1986.­ го­ди­не­ пред­сед­ни­штви­ма­УНС­и­СНЈ,­на­тзв.­„Пи­ смо­ јав­но­сти”­ из­ ју­ла­ и­ тзв.­ „Са­оп­ште­ње­ бр.­8”­из­де­цем­бра­1986.­го­ди­не.­ Пр­вим­пи­смом,­ко­је­је­пот­пи­са­ло­90­ но­ви­на­ра,­тра­же­но­је­да­се­ис­пи­та­слу­чај­ уда­ља­ва­ња­ са­ по­сла­ но­ви­на­ра­ Ду­ша­на­ Бо­гав­ца,­ко­ји­је­по­вео­рад­ни­спор­про­тив­ ред­ак­ци­је­ „Ко­му­ни­ста”,­ из­ ко­је­ је­ от­пу­ штен.­ У­ про­прат­ном­ де­лу­ пи­сма­ из­би­ја­ те­за­да­у­зе­мљи­по­сто­ји­ре­пре­сив­на­по­ли­ ти­ка­ко­ја­чи­ни­да­суд­би­ну­Ду­ша­на­Бо­гав­ ца­мо­же­да­до­жи­ви­сва­ки­од­на­ших­но­ви­ на­ра­ко­ји­се­„усу­ди­да­хра­бро­и­кри­тич­ки­ про­ми­шља­о­на­шој­суд­би­ни”.­Ово­пи­смо­ је,­ка­ко­се­на­во­ди,­до­би­ло­не­по­во­љан­од­ јек­у­стра­ној­штам­пи­„као­да­је­реч­о­угро­ жа­ва­њу­људ­ских­пра­ва­и­сло­бо­да”. 12 (Mile Nedeljković), Veći uticaj aktiva (izveštaj sa­XXVI­redovne­skupštine­UNS),­„Naša­štampa”,­god.­ XXXVII,­br.­375–376,­Beograd,­maj–jun­1987,­4. 13 Одлучно дистанцирање од потписника, „Но­ винарски­гласник”,­­Нова­серија,­бр.­9,­Београд,­20.­ април­1987,­11. Душан Мандић

190 Миле­Недељковић Пот­пи­си­ва­ње­ пе­ти­ци­је­ ра­ди­ со­ли­ да­ри­са­ња­ са­ Ду­ша­ном­ Бо­гав­цем­ је­ на­ ста­вље­но,­ а­ он­да­ је­ 4.­ ју­ла­ 1986.­ го­ди­не­ у­отво­ре­ном­„Пи­сму­јав­но­сти”­Ини­ци­ја­ тив­ни­од­бор­от­крио­на­ме­ру­да­осну­је­тзв.­ „Фонд­со­ли­дар­но­сти”,­оба­ве­шта­ва­ју­ћи­да­ је­ отво­рен­ жи­ро­ра­чун­ на­ име­ Ми­ло­са­ ва­ Јо­ва­но­ви­ћа,­ но­ви­на­ра­ „Ра­да”,­ на­ ко­ ји­се­мо­гу­упла­ћи­ва­ти­при­ло­зи­за­по­моћ­ угро­же­ном­ко­ле­ги­Ду­ша­ну­Бо­гав­цу,­као­и­ свим­угро­же­ним­но­ви­на­ри­ма. У­де­цем­бру­1986.­го­ди­не­по­ја­ви­ло­се­ тзв.­Са­оп­ште­ње­бр.­8­у­ко­јем­се­пре­до­ча­ ва­на­црт­про­гра­ма­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­ но­сти”­ и­ на­ја­вље­но­ одр­жа­ва­ње­ ње­го­ве­ осни­вач­ке­скуп­шти­не.­ Е,­ ту­ је­ пу­кло.­ До­сад­ је­ све­ би­ло­ ва­ нин­сти­ту­ци­о­на­лно,­а­са­да­се­обе­ло­да­њу­је­ ја­сна­на­ме­ра­да­се­овај­тзв.­„фонд”­ин­сти­ ту­ци­о­нал­но­уте­ме­љи,­и­то­са­мо­ор­га­ни­зо­ ва­њем­члан­ства,­а­ван­до­ма­ша­ја­и­ути­ца­ ја­ та­да­шњих­ утвр­ђе­них­ ин­стру­ме­на­та­ и­ те­ла­тзв.­дру­штве­ног­ути­ца­ја.­ На­пр­во­пи­смо,­тзв.­„Пи­смо­со­ли­дар­ но­сти”,­ Пред­сед­ни­штво­ Удру­же­ња­ но­ви­ на­ра­ Ср­би­је­ је,­ с­ об­зи­ром­ на­ чи­ње­ни­цу­ да­га­је­пот­пи­са­ло­90­но­ви­на­ра,­одр­жа­ло­ сед­ни­цу,­ ко­јој­ је­ при­су­ство­вао­ и­ Ду­шан­ Бо­га­вац,­ и­ за­кљу­чи­ло­ да­ се­ ис­пи­та­ слу­ чај­уда­ља­ва­ња­Ду­ша­на­Бо­гав­ца­с­по­сла,­ што­је­ка­сни­је­и­учи­ње­но,­а­огра­ди­ло­се­ од­те­за­то­га­пи­сма­о­ре­пре­сив­ној­по­ли­ти­ ци­ко­ја­се­во­ди­у­зе­мљи.­ На­ дру­го­ пи­смо,­ тзв.­ „Пи­смо­ јав­но­ сти”,­оштро­је­24.­ју­ла­1986.­го­ди­не­ре­а­го­ вао­Из­вр­шни­од­бор­Фон­да­со­ли­дар­но­сти­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­ Ср­би­ је,­на­во­де­ћи­да­он­по­сто­ји­ око­ осам­на­ест­ го­ди­на­ и­ у­ ње­го­вом­члан­ству­је­ви­ше­ од­800­но­ви­на­ра,­а­да­је­на­ ме­ра­осни­ва­ња­тзв.­„Фон­да­ со­ли­дар­но­сти”­са­мо­збу­њи­ ва­ње­јав­но­сти.­Уз­то,­Из­вр­ шни­од­бор­Фон­да­со­ли­дар­ но­сти­ оба­ве­шта­ва­ јав­ност­ да­ је­ Ду­шан­ Бо­га­вац­ био­ ње­гов­ члан­ 1972–1977.­ го­ ди­не­и­да­се­од­та­да­ни­је­обра­ћао­за­по­ моћ,­а­да­је­и­Ми­ло­сав­Јо­ва­но­вић,­на­чи­ји­ ра­чун­тре­ба­да­се­сли­ва­по­моћ­за­Бо­гав­ ца,­ та­ко­ђе­ био­ ње­гов­ члан­ и­ да­ је­ 1980.­ го­ди­не­ко­ри­стио­по­зај­ми­цу,­ко­ју­до­ју­ла­ 1986.­го­ди­не­ни­је­вра­тио.14 На­тре­ће­пи­смо,­то­јест­на­тзв.­„Са­оп­ ште­ње­бр.­8”,­да­ти­ра­но­26.­де­цем­бра­1986.­ го­ди­не,­ре­а­го­ва­ли­су­Пред­сед­ни­штво­ЦК­ СК­Ју­го­сла­ви­је,­као­и­Пред­сед­ни­штво­ЦК­ СК­Ср­би­је­и,­при­род­но,­Град­ски­ко­ми­тет­ ОСК­ Бе­о­гра­да,­ за­тим­ основ­не­ ор­га­ни­за­ ци­је­ Са­ве­за­ ко­му­ни­ста­ у­ јав­ним­ гла­си­ ли­ма,­ Сек­ци­ја­ за­ ин­фор­ми­са­ње­ Град­ске­ кон­фе­рен­ци­је­ССРН­Бе­о­гра­да,­а­убр­зо­су­ се­ ја­ви­ле­ и­ осу­де­ од­ бо­рач­ких­ и­ дру­гих­ дру­штве­них­ ор­га­ни­за­ци­ја.­ У­ су­шти­ни,­ сви­ су­ они­ на­ме­ру­ осни­ва­ња­ тзв.­ „Фон­ да­со­ли­дар­но­сти”­оце­ни­ли­као­„по­ку­шај­ по­ли­тич­ког­ ор­га­ни­зо­ва­ња­ опо­зи­ци­о­них­ сна­га­у­зе­мљи”. Ини­ци­ја­тив­ни­ од­бор­ тзв.­ „Фон­да­ со­ ли­дар­но­сти”­је­20.­но­вем­бра­1986.­го­ди­не­ из­дао­Са­оп­ште­ње­бр.­5­ко­јим­је­по­себ­но­ осу­дио­ пред­сед­ни­ка­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ ра­Љи­ља­ну­Зор­кић­што­је­12.­сеп­тем­бра­ 1986.­го­ди­не­на­сед­ни­ци­Пред­сед­ни­штва­ СНЈ­ без­ до­ка­за­ на­па­ла­ „На­шу­ штам­пу”­ и­пот­пи­сни­ке­пред­ло­га­да­се­осну­је­тзв.­ „Фонд­со­ли­дар­но­сти”.­На­кра­ју­Са­оп­ште­ ња­бр.­5­су­пот­пи­сни­ци­за­тра­жи­ли­сме­ну­ Љи­ља­не­Зор­кић,­за­кљу­чу­ју­ћи:­ 14 Исто. Душан Богавац (Мића Милорадовић) БеЗ РечИ

191Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. „Убе­ђе­ни­смо­да­не­ће­до­би­ти­по­нов­ ну­ по­др­шку­ но­ви­нар­ ко­ји­ љу­ди­ма­ при­ пи­су­је­не­при­ја­тељ­ска­рас­по­ло­же­ња­пре­ ма­си­сте­му­са­мо­за­то­што­су­ис­ко­ри­сти­ли­ јед­но­устав­но­пра­во­и­по­ка­за­ли­со­ли­дар­ ност­ при­ме­ре­ну­ истин­ским­ ко­му­ни­сти­ ма­и­са­мо­у­пра­вља­чи­ма.”15 Но­ви­не­су­би­ле­пу­не­на­па­да­и­осу­да­ упу­ће­них­ тзв.­ „Фон­ду­ со­ли­дар­но­сти”­ са­ ра­зних­стра­на,­у­мно­гим­ме­сти­ма,­на­раз­ ли­чи­тим­ ни­во­и­ма,­ без­ма­ло­ у­ свим­ јав­ ним­ гла­си­ли­ма,­ али­ ма­те­ри­ја­ли­ са­мог­ тзв.­ „Фон­да­ со­ли­дар­но­сти”­ кру­жи­ли­ су­ са­мо­по­из­ве­сним­ре­дак­ци­ја­ма­и,­умно­ жа­ва­ни­ на­ ко­пи­ра­па­ра­ти­ма,­ по­у­зда­ним­ лич­ним­ка­на­ли­ма­да­ва­ни­на­да­ље­поп­ти­ си­ва­ње.­Са­др­жај­пи­са­ма­и­са­оп­ште­ња­ни­ је­био­до­сту­пан­ши­рој­јав­но­сти.­ Ипак,­по­чет­ком­1987.­го­ди­не­је­би­ло­ ви­ше­од­650­пот­пи­сни­ка,16 ­ме­ђу­ко­ји­ма:­ академици­ –­ Дра­го­слав­ Ми­ха­и­ло­ вић,­Гој­ко­Ни­ко­лиш,­ народни хероји­–­Ко­ча­По­по­вић,­Ра­ ја­Не­дељ­ко­вић,­Ра­ди­во­је­Јо­ва­но­вић­Бра­ до­ња,­ге­не­рал­пу­ков­ник,­Да­ни­ло­Ле­кић,­ универзитетски професори – проф. др­Све­то­зар­Сто­ја­но­вић,­проф.­др­За­гор­ 15 Саопштење број 5,­ Иницијативни­ одбор­ за­ формирање­ Фонда­ солидарности,­ Београд,­ 20.­ но­ вембра­1986,­4. 16­Овде­се­доносе­доступни­потписи­испод­са­ општења­бр.­5–10­Иницијативног­одбора­и­потписи­ наведени­у­цитираним­новинским­написима, ка­Го­лу­бо­вић,­проф.­др­Зо­ран­Ви­да­ко­вић,­ проф.­др­Сло­бо­дан­Инић,­ научници­ –­ др­ Ве­се­лин­ Ђу­ре­тић,­ исто­ри­чар­ (Бал­ка­но­ло­шки­ ин­сти­тут­ СА­ НУ),­др­Ко­ста­Ча­во­шки,­ политичари­ –­ Ве­ли­мир­ Стој­нић,­ члан­Са­ве­та­Фе­де­ра­ци­је,­ књижевници­ –­ Сло­бо­дан­ Ра­ки­тић,­ Ду­шан­ Ву­кај­ло­вић,­ Рад­ми­ла­ Ла­зић,­ Би­ ља­на­Јо­ва­но­вић,­Дра­го­љуб­С.­Иг­ња­то­вић,­ Ра­до­мир­Сми­ља­нић,­Иван­Ива­но­вић,­ новинари­–­Ми­ха­и­ло­Бле­чић­(„Ра­дио­ ТВ­ ре­ви­ја”),­ Си­ни­ша­ Ни­ко­лић­ (до­пи­сник­ „По­ли­ти­ке”,­ осни­вач­ „Са­мо­у­пра­ве”),­ Или­ ја­Мољ­ко­вић­(уред­ник­„Са­мо­у­пра­ве”),­Ко­ ста­ Кон­ста­ти­но­вић­ („По­ли­ти­ка”),­ Фи­лип­ Мла­де­но­вић­ („Мла­дост”),­ Ду­шан­ Бо­га­ вац­(„Ко­му­нист”),­Ми­ло­сав­В.­Р.­Јо­ва­но­вић­ („Рад”),­Бран­ка­Ста­ни­шић­(Тан­југ),­Ми­ло­ рад­Ву­че­лић­(НИН),­Де­јан­Лу­чић­(„Ин­тер­ вју”),­Да­ни­ца­Ра­до­вић­Ђур­ђе­вић­(„Бор­ба”),­ Дра­гош­ Ива­но­вић­ („По­ли­ти­ка”),­ Ми­о­драг­ Мак­си­мо­вић­ („По­ли­ти­ка”),­ Дра­ган­ Ан­ тић­ („По­ли­ти­ка”),­ Бо­шко­ Јак­шић­ („По­ли­ ти­ка”),­ Мом­чи­ло­ Пе­тро­вић­ („Мла­дост”),­ Љи­ља­на­ Јор­го­ва­но­вић­ („Мла­дост”),­ Дра­ ган­ Би­ску­по­вић­ („Мла­дост”),­ Ве­сна­ Ла­зо­ вић­ (НОН),­ Ду­брав­ка­ Го­ли­ја­нин­ („Тех­но­ про­мет”),­ Рај­ко­ Ђур­ђе­вић­ („Ду­га”),­ Зо­ран­ Се­ку­лић­(„Иде­је”),­Ва­си­ли­је­Ку­љић­(„При­ вред­ни­пре­глед”),­Јел­ка­Јо­ва­но­вић­(„Рад”),­ Ми­ло­ Гли­го­ри­је­вић­ (НИН),­ Дра­ган­ Та­на­ сић­(„Ин­тер­вју”),­Љу­ба­Сто­јић­(ис­тра­жи­вач­ Три председнице новинарских организација: Анка Цвијановић (Косово), Љиљана Зоркић (Србија) и Ирина Харди Ковачевић (Војводина) председавају првом заједничком седницом председништава Удружења новинара Србије, Удружења новинара Косова и Друштва новинара Војводине (18. децембар 1985)

192 Миле­Недељковић Хлеб са седам кора: Јама „Морава”, Алексиначки рудници (снимио Милинко Стефановић, 19. маја 1987)

193Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. НИН­а),­Бог­дан­Мр­вош­(„Бор­ба”),­Ра­до­ван­ Ву­ка­со­вић­(Ве­ће­ССЈ),­ службеници­–­Ја­дран­ка­Ђа­пић,­Ран­ко­ Бу­ла­то­вић­(Лов­ће­нац),­Сло­бо­дан­Ле­кић,­ радници­–­ВКВ­рад­ни­ци­То­мо­Ку­пре­ ша­ко­вић,­ Спа­со­је­ Да­мја­но­вић­ и­ Мир­ко­ Др­ча­(сви­из­Вин­ко­ва­ца),­Здрав­ко­Гве­ро­ (под­от­ка­зом),­Ле­ко­К.­Ма­рић,­ студенти­–­Жи­во­рад­Ран­ко­вић­(Кра­ гу­је­вац),­ Ран­ко­ Ке­ба­ра­ (Фи­ло­ло­шки­ фа­ кул­тет,­Бе­о­град)... Ру­ко­во­ђе­на­пра­ви­лом­да­тре­ба­чу­ти­ и­ дру­гу­ стра­ну,­ уред­ник­ „На­ше­ штам­пе”­ Ро­сан­да­ Дра­го­вић­Га­шпар­ је­ по­све­ти­ла­ це­лу­стра­ну­у­ли­сту­и,­за­оно­вре­ме­ве­о­ ма­сме­ло,­об­ја­ви­ла,­уз­два­при­ло­га­Фон­да­ со­ли­дар­но­сти,­ из­вор­ни­ текст­ Ини­ци­ја­ тив­ног­од­бо­ра­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­но­сти”,­ уз­ову­увод­ну­ре­дак­циј­ску­на­по­ме­ну: „Јав­ност­је,­ових­лет­њих­да­на,­по­на­ шем­ми­шље­њу,­не­пот­пуо­оба­ве­шта­ва­на­о­ ини­ци­ја­ти­ви­да­се­осну­је­фонд­со­ли­дар­ но­сти­ за­ по­моћ­ нови­на­ри­ма­ ко­ји­ су­ без­ сво­је­ кри­ви­це­ из­гу­би­ли­ по­сао­ и­ от­по­ру­ ко­ји­је­тој­ини­ци­ја­ти­ви­дат­од­стра­не­по­ сто­је­ћег­ Фон­да­ со­ли­дар­но­сти­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­Ср­би­је.­Због­то­га­смо­од­лу­чи­ли­ да­у­це­ли­ни­об­ја­ви­мо­та­ко­зва­на­са­оп­ште­ ња­и­јед­ног­и­дру­гог­фон­да,­без­ре­дак­циј­ ске­ин­тер­вен­ци­је,­сем­у­на­сло­ви­ма.”17 Из­вр­шни­од­бор­Фон­да­со­ли­дар­но­сти­ УНС­се­ус­про­ти­вио­осни­ва­њу­још­јед­ног­ Фон­да,­ис­ти­чу­ћи­да­у­ње­го­вом­члан­ству­ има­750­чла­но­ва.­Што­се­ти­че­Ду­ша­на­Бо­ гав­ца,­по­ру­че­но­му­је­да­мо­же­кад­год­за­ же­ли­ да­ об­но­ви­ сво­је­ члан­ство­ у­ ње­му,­ а­што­се­ти­че­Ми­ло­са­ва­Јо­ва­но­ви­ћа,­ко­ ји­још­ни­је­вра­тио­де­сет­хи­ља­да­ди­на­ра­ по­зајм­ље­них­из­Фон­да­пре­шест­го­ди­на,­ он­ ти­ме­ „по­ка­зу­је­ да­ ни­је­ имао­ до­вољ­ но­ слу­ха­ за­ дру­ге­ и­ од­го­вор­но­сти­ пре­ ма­за­јед­нич­ким­сред­стви­ма­Фон­да,­јер­је­ прак­тич­но­ума­њио­мо­гућ­но­сти­Фон­да­да­ и­дру­ги­ма­по­мог­не”.18 Ини­ци­ја­тив­ни­ од­бор­ тзв.­ „Фон­да­ со­ ли­дар­но­сти”­ по­би­ја­ не­тач­но­сти­ у­ из­ве­ шта­ју­ Тан­ју­га­ од­ 24.­ ју­ла­ 1986.­ го­ди­не­ о­ за­кључ­ци­ма­Из­вр­шног­од­бо­ра­Фон­да­со­ ли­дар­но­сти­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­ Ср­би­је,­ 17 Povodom osnivanja Fonda solidarnosti za pomoć ugroženim novinarima,­ „Naša­ štampa”,­ god.­ XXIX,­ br.­ 365–366,­Beograd,­jul–avgust,­1986,­9. 18 Informacija Izvršnog odbora o radu Fonda soli­ darnosti Udruženja novinara Srbije, Nema opravdanja da se formira još jedan fond,­„Naša­štampa”,­god.­XXIX,­br.­ 365–366,­Beograd,­jul–avgust,­1986,­9.­(У­заглављу­листа­ је­погрешно­прештампавано­да­је­година­излажења­ XXIX,­а­у­ствари­је­била­XXXVI­–­прим.­МН) ко­јем­упу­ћу­је­при­мед­бу­да­„је­зи­ком­ко­ји­ је­при­ме­ре­ни­ји­че­тр­де­се­тим­и­пе­де­се­тим­ не­го­осам­де­се­тим­го­ди­на­ма,­та­ко­љу­ти­то­ ре­а­гу­је­на­јед­ну­ак­ци­ју­со­ли­дар­но­сти,­и­ то­у­зе­мљи­ко­ја­се­у­зва­нич­ним­ак­ти­ма­ ди­чи­со­ли­дар­но­шћу­сво­јих­гра­ђа­на”.19 Са­оп­ште­ње­ су­ за­ Ини­ци­ја­тив­ни­ од­ бор­пот­пи­са­ли­чла­н­о­ви:­Дра­ган­Та­на­сић­ („Ин­тер­вју”),­ Ми­ло­ Гли­го­ри­је­вић­ (НИН),­ Ми­ло­рад­Ву­че­лић­(НИН),­Ми­ло­сав­В.­Р.­Јо­ ва­но­вић­ („Рад”),­ Ми­ха­и­ло­ Бле­чић­ („РТВ­ ре­ви­ја”),­ Бог­дан­ Мр­вош­ („Бор­ба”),­ Рај­ко­ Ђур­ђе­вић­(„Ду­га”)­и­Сте­ван­Ста­нић­(НИН),­ уз­на­по­ме­ну­да­се­пот­пи­си­ва­ње­Отво­ре­ ног­ пи­сма­ на­ста­вља­ и­ да­ су­ ме­ђу­ пот­ пи­сни­ци­ма­и­не­ке­ис­так­ну­те­по­ли­тич­ке­ лич­но­сти:­ Ко­ча­ По­по­вић,­ Ве­ли­мир­ Стој­ нић,­Да­ни­ло­Ле­кић,­Ра­ја­Не­дељ­ко­вић... Са­ дру­ге­ стра­не­ су­ пљу­шта­ле­ нај­о­ штри­је­ осу­де.­ Град­ски­ ко­ми­тет­ Ор­га­ни­ за­ци­ја­ Са­ве­за­ ко­му­ни­ста­ Бе­о­гра­да,­ осу­ дио­је,­на­сед­ни­ци­одр­жа­ној­12.­фе­бру­а­ра­ 1987.­ го­ди­не,­ пред­лог­ за­ осни­ва­ње­ тзв.­ „Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­као­„по­ку­шај­кон­ сти­ту­и­са­ња­по­ли­тич­ке­опо­зи­ци­је”20 ­­и­за­ пре­тио­чла­но­ви­ма­СК­ко­ји­су­пот­пи­са­ли­ ту­пе­ти­ци­ју­да­им­не­ма­ме­ста­у­ре­до­ви­ ма­СК­ако­не­од­ба­це­ту­ини­ци­ја­ти­ву­и­не­ по­ву­ку­пот­пи­се. До­бри­во­је­ Ви­дић­ је­ на­ оп­штин­ској­ кон­фе­рен­ци­ји­Са­ве­за­ко­му­ни­ста­у­Оси­је­ ку­13.­фе­бру­а­ра­1987.­го­ди­не­оце­нио­да­се­ ства­ра­њем­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­за­ пра­во­ „же­ли­ ство­ри­ти­ ор­га­ни­зо­ва­на­ по­ ли­тич­ка­ пар­ти­ја,­ ко­ја­ би­ пред­ста­вља­ла­ опо­зи­ци­ју­ СК­ и­ дру­гим­ ор­га­ни­зо­ва­ним­ со­ци­ја­ли­стич­ким­ сна­га­ма­ на­шег­ дру­ штва”.21 ­На­сед­ни­ци­Пред­сед­ни­штва­Са­ве­ за­но­ви­на­ра­Ју­го­сла­ви­је,­одр­жа­ној­у­Ско­ пљу­19.­фе­бру­а­ра­1987.­го­ди­не,­нај­ви­ше­се­ рас­пра­вља­ло­о­тзв.­„Фон­ду­со­ли­дар­но­сти”­ и­за­кљу­че­но­да­је­ини­ци­ја­ти­ва­за­ње­го­во­ осни­ва­ње­„по­ку­шај­ства­ра­ња­ин­сти­ту­ци­је­ ко­ја­би­би­ла­не­са­мо­па­ра­лел­на­по­сто­је­ ћим­об­ли­ци­ма­со­ли­дар­но­сти­у­но­ви­нар­ ској­ор­га­ни­за­ци­ји,­не­го­и­ко­ја­на­сто­ји­да­ се­на­мет­не­као­по­ли­тич­ки­парт­нер­у­дру­ штву”.22 ­Осим­то­га,­Пред­сед­ни­штво­је­по­ но­ви­ло­сво­ју­оце­ну­од­сеп­тем­бра­про­шле­ 19 Saopštenje Inicijativnog odbora Fonda solidarno­ sti, Dobrodošla svaka akcija solidarnosti,­„Naša­štampa”,­ god.­XXIX,­br.­365–366,­Beograd,­jul–avgust,­1986,­9. 20 U „Fondu” opozicija,­„Naša­štampa”,­god.­XXIX,­ br.­371–372,­Beograd,­janaur–februar,­1987,­5. 21 Осуда „Фонда солидарности”, „Политика”,­14.­ фебруара­1987. 22­М.­Крстић,­Покушај наметања политичког партнерства,­„Политика”,­20.­фебруара­1987.

194 Миле­Недељковић го­ди­не­да­је­об­ја­вљи­ва­ње­са­оп­ште­ња­тзв.­ „Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­у­„На­шој­штам­пи”­ уре­ђи­вач­ки­про­ма­шај­и­за­кљу­чи­ло­да­из­ да­вач­ки­ са­вет­ тре­ба­ да­ пред­ло­жи­ кон­ крет­не­ме­ре­од­го­вор­но­сти­у­ве­зи­с­тим.23 Ме­ђу­тим,­ из­да­вач­ки­ са­вет­ „На­ше­ штам­пе”­ у­ не­пот­пу­ном­ са­ста­ву­ (пот­пи­ сни­ци­Бо­шко­ На­цев­ски,­Ми­ле­Не­дељ­ко­ вић­и­Шеф­ки­Укај),­на­сед­ни­ци­одр­жа­ној­ 24.­апри­ла­1987.­го­ди­не­у­Бе­о­гра­ду,­уме­ сто,­ што­ се­ од­ ње­га­ оче­ки­ва­ло,­ да­ осу­ди­ по­сту­пак­и­пред­ло­жи­ка­зну­за­уред­ни­ка­ ко­ји­је­у­бро­ју­365–366­об­ја­вио­текст­тзв.­ „Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­–­фак­тич­ки­је­стао­ у­ ње­го­ву­ од­бра­ну,­ кон­ста­ту­ју­ћи­ да­ „оце­ не­тре­ба­до­но­си­ти­на­осно­ву­свих­на­пи­ са­об­ја­вље­них­у­ли­сту­од­та­да­до­да­нас­о­ овој­те­ми,­јер­то­нај­бо­ље­по­ка­зу­је­кон­ти­ ну­и­тет­ и­ прак­су­ укуп­не­ уре­ђи­вач­ке­ по­ ли­ти­ке­ли­ста”.24 ­На­то­ме­се­и­за­вр­ши­ло. Ини­ци­ја­тив­ни­ од­бор­ тзв.­ „Фон­да­ со­ ли­дар­но­сти”­ је­ очај­нич­ки­ по­ку­ша­вао­ да­ опо­врг­не­ не­и­сти­не­ и­ фал­си­фи­ка­те­ ко­ји­ ма­ су­ га­ у­ оба­ве­шта­ва­њу­ јав­но­сти­ за­си­ 23 Златни јубилеј, 60 година СНЈ/СНСЦГ,­ Бео­ град,­2006,­424. 24 Potrebna pomoć osnivača,­„Naša­štampa”,­god.­ XXXVII,­br.­373–374,­Beograd,­mart–april,­1987,­5. па­ли­ме­ди­ји,­ме­ђу­ко­ји­ма­и­тврд­њом­да­ ће­фонд­по­ма­га­ти­след­бе­ни­ке­чет­ни­штва­ и­уста­штва.­Пот­пи­сни­ци­за­осни­ва­ње­тзв.­ „Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­су­ис­ти­ца­ли­у­сво­ју­ од­бра­ну­да­фонд­не­ма,­ни­ти­мо­же­има­ти,­ ан­ти­са­мо­у­прав­ну,­ ан­ти­ко­му­ни­стич­ку­ и­ ан­ти­ју­го­сло­вен­ску­плат­фор­му,25 ­али­ти­ме­ ни­је­мо­гао­да­про­би­је­ме­диј­ску­бло­ка­ду.­ Кон­крет­ну­про­зив­ку­је­спро­ве­ла­Сек­ ци­ја­ за­ ин­фор­ми­са­ње­ Ре­пу­блич­ке­ кон­ фе­рен­ци­је­ССРН­Ср­би­је,­ко­ја­је­14.­апри­ ла­1987.­го­ди­не­усво­ји­ла­Ин­фор­ма­ци­ју­о­ ини­ци­ја­ти­ви­и­по­ку­ша­ји­ма­да­се­под­ви­ дом­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­но­сти”­ор­га­ни­за­ ци­о­но­ кон­сти­ту­и­ше­ и­ ле­га­ли­зу­је­ ак­тив­ ност­по­ли­тич­ке­опо­зи­ци­је­у­зе­мљи,­јер­је­ ме­ђу­ пот­пи­сни­ци­ма­ нај­ви­ше­ но­ви­на­ра­ за­по­сле­них­у­гла­си­ли­ма­чи­ји­је­осни­вач­ ССРН.­ Истим­ до­ку­мен­том­ је­ пре­по­ру­че­ но,­а­то­је­он­да­оба­ве­зи­ва­ло,­да­Пред­сед­ ни­штво­и­Ве­ће­ча­сти­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­ Ср­би­је­ раз­мо­тре­ и­ про­це­не­ од­го­вор­ност­ сво­јих­чла­но­ва­ко­ји­су­пот­пи­са­ли­пи­сма­ и­са­оп­ште­ња­тзв.­„Фон­да­со­ли­дар­но­сти”.26 ООСК­ у­ НИН­у­ је­ ис­кљу­чи­ла­ Ми­ла­ Гли­го­ри­је­ви­ћа­из­члан­ства,­а­ка­ко­то­ис­ то­за­сво­је­чла­но­ве­пот­пи­сни­ке­тзв.­„Фон­ да­ со­ли­дар­но­сти”­ ни­је­ учи­ни­ла­ ООСК­ у­ „По­ли­ти­ци”,­то­је­Оп­штин­ски­ко­ми­тет­СК­ Ста­ри­град­у­Бе­о­гра­ду­ис­кљу­чио­из­члан­ ства­Дра­го­ша­Ива­но­ви­ћа,­Дра­га­на­Та­на­ си­ћа­и­Ми­ха­и­ла­Бле­чи­ћа.­ На­кон­дво­го­ди­шњег­др­жа­ња­па­жње,­тзв.­ „Фонд­ со­ли­дар­но­сти”­ је,­ на­до­ла­ском­ пли­ ме­еко­ном­ских,­­дру­штве­них­и­по­ли­тич­ких­ про­бле­ма,­по­ла­ко­по­ти­снут­из­вид­ног­по­ља­ јав­но­сти,­а­мно­ги­ње­го­ви­пот­пи­сни­ци­ће­се­ на­ћи­у­окри­љу­но­вих,­раз­ли­чи­тих­и­ме­ђу­ соб­но­су­пр­от­ста­вље­них,­по­ли­тич­ких­опре­ де­ље­ња­и­гру­па­ци­ја,­као­њи­хо­ви­пред­вод­ ни­ци­или­при­пад­ни­ци. XXVI­РЕ­ДОВ­НА­ГО­ДИ­ШЊА СКУПШТИНА Дивчибаре, 8–9. маја 1987 – 27. јуна 1989. Председник Југ Гризељ­(НИН)­–­од­24.­ ок­то­бра­1988.­Борисав Илић­(Ра­дио­Бе­о­ град). Потпредседници: Раде Брајовић­(„Ве­ чер­ње­ но­во­сти”),­ Борисав Илић­ (Ра­дио­ Бе­о­град).­ 25­Саопштење­бр.­9,­од­4.­марта­1987. 26­ Архива­ УНС,­ Фонд­ солидарности­ УНС­ 1980– 1987,­ Информација Секције за информисање РК ССРНС,­14.­априла­1987. Ниједно се коло не окрене, да се име Тита не спомене, или: сокобањски рудари у Скупштини Србије 21. мај 1988. (снимио Милинко Стефановић)

195Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Председништво: Миле Недељковић­ („Рад”),­ Зор­ ка Буља­ (Ра­дио­ Ју­го­сла­ви­ ја),­ Ђуро Загорац­ (до­пи­ сник­ не­дељ­ни­ка­ „Da­nas”,­ За­греб),­ Радивоје Боји­ чић­(„Јеж”),­Ђорђо Јовано­ вић­(„Бе­о­град­ски­рад­ник”),­ Иванка Косанић­ („На­род­ не­ но­ви­не”,­ Ниш),­ Душан Мандић­ („Фронт”),­ Србо­ љуб Манојловић­ (Тан­југ),­ Горан Милић­(Те­ле­ви­зи­ја­Бе­о­град),­Трпе Николовски­(„По­ли­ти­ка­екс­прес”),­Рајко Павићевић­(„4.­јул”),­Слободан Павловић („Бор­ба”),­ Зоран Павловић­ („Бе­о­бан­ка”),­ Драгослав Ранчић­ („По­ли­ти­ка”),­ Мило­ рад Рогановић­(Сту­дио­Б),­Милан Симић („Мла­дост”),­Светозар Тадић­(Сек­ци­ја­но­ ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Дејан Ћирић­ (Ак­тив­ са­мо­стал­них­ но­ви­на­ра),­ Мирослав Кри­ вак­(де­ле­гат­Дру­штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­ не),­ Бошко Дробњак­ (де­ле­гат­ Удру­же­ња­ но­ви­на­ра­Ко­со­ва),­Душан Вијук­(по­по­ло­ жа­ју­–­пред­сед­ник­Дру­штва­но­ви­на­ра­Вој­ во­ди­не),­ Мухарем Баћај­ (по­ по­ло­жа­ју­ –­ пред­сед­ник­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ко­со­ва).­ Веће части: председник Јован Кесар („Ве­чер­ње­ но­во­сти”),­ чланови: Живота Камперелић­(Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­ве­те­ра­ на),­Нада Милутиновић­(Тан­југ),­Мирко Кларин (НИН), Момчило Алексић­(„Во­ до­пут”).­ Заменици: Бранко Копуновић („На­род­на­ар­ми­ја”),­Верољуб Јовановић (до­пи­сни­штво­„Бор­бе”,­Ниш).­ Одбор самоуправне контроле: пред­ седник Чедомир Голубовић­(„Са­вре­ме­на­ прак­са”),­ чланови: Недељко Јешић­ (Те­ ле­ви­зи­ја­Бе­о­град),­Миљко Маслаћ­(Тан­ југ),­ Милена Вранић­ („Стре­ла”,­ Ва­ље­во),­ Александар Никашиновић­ (до­пи­сник­ „Vje­sni­ka”,­За­греб).­ Одбор за ОНО и ДСЗ: Југ Гризељ­(пред­ сед­ник,­ по­ функ­ци­ји),­ Душан Зупан (Тан­југ),­Славољуб Сушић­(„На­род­на­ар­ ми­ја”).­ Чла­но­ви­Пред­сед­ни­штва­УНС­из­Вој­ во­ди­не­Ду­шан­Ви­јук­и­Ми­ро­слав­Кри­вак­ су­опо­зва­ни­4.­ма­ја­1989.­го­ди­не,­а­на­њи­ хо­ва­ме­ста­су­де­ле­ги­ра­ни­Тодор Ђурић­и­ Милорад Црњанин.27 Оставка Југа Гризеља Пу­ни­ман­дат­ни­је­из­др­жао­ни­пред­ сед­ник­ УНС­ Југ­ Гри­зељ,­ ко­ји­ је­ под­нео­ остав­ку­на­XXIV­ре­дов­ној­сед­ни­ци­Пред­ сед­ни­штва­24.­ок­то­бра­1988.­го­ди­не.­Не­ по­сред­ни­ по­вод­ емо­тив­ном­ ре­а­го­ва­њу­ Ју­га­Гри­зе­ља­је­би­ло­пи­смо­Ран­ке­Чи­чак,­ но­ви­на­ра­„Вје­сни­ка”,­об­ја­вље­но­у­„По­ли­ ти­ци”­ и­ „По­ли­ти­ци­ екс­прес”,­ у­ ко­јем­ је­ оп­ту­жи­ла­ Пред­сед­ни­штво­ Удру­же­ња,­ а­ по­себ­но­ пред­сед­ни­ка­ Гри­зе­ља­ и­ чла­на­ Пред­сед­ни­штва­ Ђу­ру­ За­гор­ца,­ до­во­де­ћи­ их­ у­ вез­у­ са­ шпи­јун­ским­ цен­тром­ ко­ји­ оба­ве­шта­ва­За­греб­шта­се­ра­ди­у­Бе­о­гра­ ду.­На­овој­сед­ни­ци,­ко­ја­је­тра­ја­ла­пу­них­ шест­ча­со­ва,­ве­ћи­на­чла­но­ва­Пред­сед­ни­ штва­је­осу­ди­ла­пи­смо­Ран­ке­Чи­чак,­сма­ тра­ју­ћи­ да­ је­ пу­но­ кле­ве­та­ и­ да­ о­ ње­му­ тре­ба­да­рас­пра­вља­Ве­ће­ча­сти. Обра­зла­жу­ћи­ остав­ку,­ Гри­зељ­ је­ из­ ме­ђу­оста­лог­ре­као:­ „Не­при­ста­јем­на­мон­ти­ра­на­су­ђе­ња­ због­лич­ног­и­про­фе­си­о­нал­ног­до­сто­јан­ ства.­Убе­ђен­сам­да­у­овој­про­фе­си­ји­у­Ју­ го­сла­ви­ји­ пре­о­вла­ђу­ју­ нај­ни­же­ стра­сти­ –­ка­ри­је­ри­зам,­на­ци­о­на­ли­зам,­ан­ти­ју­го­ сло­вен­ство,­да­у­тој­ат­мос­фе­ри­не­ма­не­ ви­них­ни­у­јед­ној­но­ви­нар­ској­сре­ди­ни.­ Та­ко­бих­се­осе­ћао­и­да­сам­пред­сед­ник­ би­ло­ко­јег­ре­пу­блич­ког­удру­же­ња­но­ви­ на­ра.­Жуд­ња­за­вла­шћу­до­ве­ла­нас­је­до­ ру­ба­про­па­сти­и­не­же­лим­да­уче­ству­јем­ у­рас­та­ка­њу­Ју­го­сла­ви­је”,28 ­до­да­ју­ћи­да­је­ умо­ран­од­на­па­да­и­да­не­мо­же­да­се­бра­ ни­на­осам­стра­на.­Гри­зељ­је­био­по­го­ђен­ што­чла­но­ви­Пред­сед­ни­штва­оче­ку­ју,­ка­ ко­је­ре­као,­да­Ве­ће­ча­сти­утвр­ди­да­ли­су­ он­и­За­го­рац­шпи­ју­ни­„и­до­дао­да­је­ис­ под­ње­го­вог­ни­воа­да­при­хва­ти­би­ло­ка­ кав­ суд­ Ве­ћа­ ча­сти,­ ако­ Пред­сед­ни­штво­ ни­је­у­ста­њу­да­се­од­мах­из­ја­сни.­Не­при­ ста­јем­на­све­то­да­бих­са­чу­вао­здра­вље­и­ до­сто­јан­ство.­Ни­кад­ни­је­би­ло­ве­ће­еро­ 27 Изгубили поверење чланства,­ „Борба”,­ 5.­ мај­ 1989,­4. 28­М.­Ма­ле­ше­вић,­Гризељ поднео оставку,­„Бор­ ба”,­Бе­о­град,­25.­ок­то­бар­1988,­12.­ Борисав Илић Мирослав Кривак Горан Милић Југ Гризељ

196 Миле­Недељковић зи­је­мо­ра­ла­и­људ­ског­до­сто­јан­ства­не­го­ да­нас­у­но­ви­нар­ству.­Не­ке­ко­ле­ге­су­ушле­ у­игре,­по­ста­ли­су­оруж­је­цен­та­ра­мо­ћи­ јер­им­од­то­га­за­ви­си­хлеб.­По­што­не­же­ лим­ да­ до­при­но­сим­ но­вим­ по­де­ла­ма­ и­ да­до­зво­лим­да­рас­кол­у­Пред­сед­ни­штву­ бу­де­ис­ко­ри­шћен­за­да­љи­рас­кол­из­ме­ђу­ ре­пу­бли­ка­и­по­кра­ји­на,­мо­лим­Пред­сед­ ни­штво­да­ме­осло­бо­ди­ду­жно­сти­пред­ сед­ни­ка.”29 По­ из­го­во­ре­ној­ бе­се­ди,­ ка­ко­ пи­ше­ у­ за­пи­сни­ку­ове­сед­ни­це,­Југ­Гри­зељ­је­„са­ ку­пио­ сво­је­ ства­ри­ и­ на­пу­стио­ сед­ни­цу­ Удру­же­ња.­ На­сто­ја­ња­ не­ко­ли­ко­ чла­но­ ва­ Пред­сед­ни­штва­ и­ се­кре­та­ра­ Удру­же­ ња­да­га­вра­те­на­сед­ни­цу­оста­ла­су­без­ успе­ха...­Јед­но­гла­сно­је­од­лу­че­но­да­се­о­ остав­ци­Ју­га­Гри­зе­ља­рас­пра­вља­на­сед­ ни­ци­ ко­ја­ је­ за­ка­за­на­ за­ 25.­ X­ 1988.­ го­ ди­не­ у­ 20­ ча­со­ва,­ уз­ за­кљу­чак­ да­ Ср­бо­ љуб­Ма­ној­ло­вић,­Јо­ван­Ке­сар­и­се­кре­тар­ Удру­же­ња­по­ку­ша­ју­у­раз­го­во­ру­са­Ју­гом­ Гри­зљем­обез­бе­ди­ти­и­ње­го­во­при­су­ство­ на­тој­сед­ни­ци.”30 Ме­ђу­тим,­Гри­зе­ље­ва­остав­ка­је­би­ла­ нео­по­зи­ва­и­он­је­од­та­да­пре­ки­нуо­сва­ ки­кон­такт­са­Удру­же­њем.­ 29­Г.­Ко­зић,­Председник Гризељ поднео оставку, „По­ли­ти­ка”,­Бе­о­град,­уто­рак,­25.­ок­то­бар­1988,­11. 30­Архива­УНС,­Председништво­1988,­Записник XXIV седнице,­дел.­бр.­1850,­2.­XI­1988,­4,­5. XXVII РЕДОВНА СКУПШТИНА (Нови Сад, 27. јуна 1989) Од­прет­ход­не­скуп­шти­не,­у­ма­ју­1987.­ го­ди­не­ на­ Див­чи­ба­ра­ма,­ на­ дру­штве­ној­ и­по­ли­тич­кој­сце­ни­Ср­би­је­се­мно­го­че­ га­ ис­по­де­ша­ва­ло.­ Све­ је­ очи­ти­ја­ по­ла­ ри­за­ци­ја­ ин­те­лек­ту­а­ла­ца.­ На­ скуп­шти­ ни­у­Ва­ра­жди­ну­се­19.­ју­на­1987.­го­ди­не­ рас­пао­Са­вез­књи­жев­ни­ка­Ју­го­сла­ви­је.­У­ па­ра­ћин­ској­ ка­сар­ни­ вој­ник­ Азиз­ Кељ­ мен­ди­је­2.­сеп­тем­бра­1987.­го­ди­не­убио­ че­ти­ри­вој­ни­ка,­што­је­у­Ср­би­ји­озна­че­но­ као­„пу­цањ­у­Ју­го­сла­ви­ју”.­ У­ Бе­о­гра­ду­ је­ 23–24.­ сеп­тем­бра­ 1987.­ го­ди­не­ одр­жа­на­ Осма­ сед­ни­ца­ Цен­трал­ ног­ ко­ми­те­та­ Са­ве­за­ ко­му­ни­ста­ Ср­би­је­ на­ко­јој­је­пар­тиј­ска­фрак­ци­ја­Сло­бо­да­на­ Ми­ло­ше­ви­ћа­ по­бе­ди­ла­ фрак­ци­ју­ Дра­ги­ ше­Па­вло­ви­ћа,­пред­сед­ни­ка­Град­ског­ко­ ми­те­та­ СК­ Бе­о­гра­да,­ и­ Ива­на­ Стам­бо­ли­ ћа,­ пред­сед­ни­ка­ Пред­сед­ни­штва­ Ср­би­је,­ по­сле­ че­га­ ће­ по­че­ти­ се­ри­ја­ сме­њи­ва­ња­ не­по­доб­них­ по­ли­ти­ча­ра.­ На­кон­ де­мон­ стра­ци­ја­Срп­ки­ња­и­Цр­но­гор­ки­са­Ко­со­ва,­ сме­њен­је­Фа­диљ­Хо­џа,­ра­ни­ји­члан­Пред­ сед­ни­штва­СФРЈ­(8.­де­цем­бра).­У­1988.­го­ ди­ни­се­ши­ром­Ср­би­је­одр­жа­ва­ју­ма­сов­ни­ про­тест­ни­ ми­тин­зи­ со­ли­дар­но­сти,­ због­ че­га­је­та­го­ди­на­на­зва­на­„го­ди­ном­на­ро­ да”,­а­као­њи­хо­ва­кру­на­је­ми­тинг­на­Ушћу­ Председник Југ Гризељ (други слева) отвара прославу Дана новинара 1988. Лево Борисав Илић, председник жирија за награде за животно дело; десно Рајко Павићевић, председник жирија за једногодишње награде, и Ђорђо Јовановић, члан Председништва

197Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. у­ Бе­о­гра­ду,­ на­ ко­јем­ се­ оку­пи­ло­ око­ ми­ ли­он­гра­ђа­на­(19.­но­вем­бра).­Усво­је­ни­су­ Аманд­ма­ни­на­Устав­Ср­би­је,­ко­ји­ма­је­по­ кра­ји­на­ма­уки­ну­та­мо­гућ­но­ст­за­ста­вља­ ња­ве­та­на­устав­не­про­ме­не­и­од­у­зет­део­ за­ко­но­дав­них,­управ­них­­и­суд­ских­функ­ ци­ја­(28.­мар­та­1989). Два­де­сет­ сед­ма­ го­ди­шња­ скуп­шти­ на­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је,­одр­жа­на­у­ хо­те­лу­„Парк”­у­Но­вом­Са­ду­27.­ју­на­1989.­ го­ди­не­–­дан­уочи­Ви­дов­да­на,­о­ко­јем­ће­ се­на­Га­зи­ме­ста­ну,­у­при­су­ству­око­ми­ли­ он­љу­ди,­ве­ли­чан­стве­но­про­сла­ви­ти­600­ го­ди­шњи­ца­Ко­сов­ске­бит­ке­–­има­ла­је­по­ ма­ло­ ли­ку­ју­ћи­ при­звук­ над­ по­ра­же­ним­ вој­во­ђан­ским­ ауто­но­ма­ши­ма.­ За­то­ је­ у­ увод­ној­ ре­чи­ пред­сед­ник­ Удру­же­ња­ Бо­ ри­сав­Илић­на­шао­за­нео­п­ход­но­да­ка­же: „Ба­ви­ти­се­но­ви­нар­ским­по­слом­и­ра­ ди­ти­ у­ но­ви­нар­ској­ ор­га­ни­за­ци­ји­ у­ по­ след­ње­ две­ го­ди­не,­ си­гур­но­ ће­мо­ се­ сви­ сло­жи­ти,­ни­је­би­ло­ни­ма­ло­ла­ко.­Нај­ду­ бља­ и­ нај­те­жа­ ју­го­сло­вен­ска­ кри­за:­ по­ ли­тич­ка,­еко­ном­ска­и­мо­рал­на,­не­је­дин­ ство­у­по­ли­тич­ком­вр­ху­зе­мље,­тра­гич­на­ ко­сов­ска­си­ту­а­ци­ја­и­еска­ли­ра­ње­кон­тра­ ре­во­лу­ци­је­у­овој­по­кра­ји­ни,­за­о­штра­ва­ ње­ и­ сле­пи­ло­ ауто­но­ма­шке­ по­ли­ти­ке­ у­ Вој­во­ди­ни­са­мо­су­део­дру­штве­ног­окви­ ра­у­ко­ме­смо­и­као­но­ви­на­ри­и­као­ре­ дак­ци­је­де­ло­ва­ли.­Ми­смо­с­јед­не­стра­не­ би­ли­све­до­ци,­из­ве­шта­ва­ли­и­ко­мен­та­ри­ са­ли­ове­до­га­ђа­је,­али,­на­жа­лост,­би­ло­је­ ме­ђу­на­ма­но­ви­на­ри­ма­и­оних­ко­ји­су­би­ ли­са­у­че­сни­ци­про­ма­ше­не­по­ли­ти­ке,­по­ да­нич­ки­се­по­на­ша­ју­ћи­у­од­но­су­на­оту­ ђе­не­по­ли­тич­ке­цен­тре­и­моћ­ни­ке­ко­ји­ма­ је­је­ди­но­би­ло­ва­жно­да­за­др­же­фо­те­ље­у­ пар­тиј­ским­и­др­жав­ним­вр­хо­ви­ма.”31 Ди­ску­си­ју­је­отво­рио­Об­рад­Лу­чић­(„По­ љопривредник”, Нови Сад, председник Дру­ штва новинара Војводине),­ за­ла­жу­ћи­ се­ „да­ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја­у­свим­но­ви­нар­ским­ ку­ћа­ма­бу­де­до­след­но­спро­ве­де­на­до­кра­ ја,­а­као­ка­мен­ме­ђаш­и­во­до­дел­ни­ца­у­ди­ фе­рен­ци­ја­ци­ји­ сма­тра­ју­ се­ не­ са­мо­ од­но­ си­но­ви­на­ра­и­уред­ни­ка­пре­ма­ми­тин­зи­ма­ со­ли­дар­но­сти­и­про­ме­на­ма­Уста­ва­СР­Ср­ би­је­већ­и­спрем­ност­да­се­искре­но­по­др­же­ но­ва­про­гре­сив­на­стру­ја­ња”.­ Из­оста­лих­ди­ску­си­ја­се­мо­гу­из­дво­ји­ ти­ови­ак­цен­ти:­мно­ге­на­ше­ко­ле­ге­су­пре­ не­го­мно­ги­дру­ги­схва­ти­ли­дра­ма­тич­ност­ 31 Излагање Боре Илића, председника Удружења, „Новинарски­ гласник”,­ Нова­ серија,­ год.­ IX,­ бр.­ 14,­ Београд,­фебруар­1990,­6–7. си­ту­а­ци­је­ на­ Ко­со­ву­ (Соња Шћепановић, извршни секретар ПК СК Косова);­ би­ро­ крат­ске­и­ета­ти­стич­ке­и­го­то­во­фе­у­дал­не­ сна­ге­и­иде­је­ко­је­су­у­су­шти­ни­про­тив­на­ род­не,­ не­ре­во­лу­ци­о­нар­не­ и­ ан­ти­кла­сне,­ по­де­ли­ле­су­и­наш­ју­го­сло­вен­ски­ин­фор­ ма­тив­ни­про­стор,­па­су­та­ко­на­ци­о­кра­ти­је­ за­да­ле­по­гу­бан­уда­рац­ин­фор­ми­са­њу­(Ни­ кола Мариновић, „Пољоиндустрија”, Бе­ оград);­ мо­ра­мо­ кон­ста­то­ва­ти­ са­да,­ на­кон­ ове­ на­ше­ дво­го­ди­шње­ ак­тив­но­сти,­ да­ је­ но­ви­нар­ство­у­на­шој­ре­пу­бли­ци­до­жи­ве­ло­ пра­ву­ ре­во­лу­ци­ју­ (Живорад Игић, главни уредник „Јединства”, Приштина); ов­де­ је­ од­на­ро­ђе­на­ ауто­но­ма­шка­ се­па­ра­ти­стич­ ка­ власт­ ду­го,­ пре­ма­ соп­стве­ном­ ли­ку­ и­ мо­ра­лу,­ства­ра­ла­сво­је­слу­ге­ран­ско­но­ви­ нар­ство,­пре­ма­по­сло­дав­ци­ма­би­ло­је­оно­ до­под­сме­ха­по­ни­зно,­а­пре­ма­сви­ма­оста­ ли­ма­окрут­но­до­су­ро­во­сти­(Владо Мићу­ новић, дописник „Политике”, Нови Сад); ауто­но­ма­шко­ но­ви­нар­ство­ је­ по­др­жа­ло­ ал­бан­ски­ се­па­ра­ти­зам,­ а­ вој­во­ђан­ски­ се­ па­ра­ти­зам­је­био­нај­ве­ћа­пот­по­ра­ал­бан­ ског­шо­ви­ни­зма­и­се­па­ра­ти­зма (Љубомир Лукић, Нови Сад). По­усва­ја­њу­из­ве­шта­ја,­из­бо­ром­но­вих­ ор­га­на,­скуп­шти­на,­на­ко­јој­је­би­ло­157­од­ 208­иза­бра­них­де­ле­га­та,­за­вр­ши­ла­је­рад. XXVII­РЕ­ДОВ­НА­ГО­ДИ­ШЊА СКУПШТИНА Нови Сад, 27. јуна 1989 – 12–14. јуна 1992. Председник Слободан Лазаревић­(„По­ли­ти­ка”).­ Председништво: пот­ председници Предраг Ви­ тас­ (ТВ­ Бе­о­град)­ и­ Душко М.Петровић­(„Јеж”),­члано­ ви: Миодраг Андрејевић (Ак­тив­ но­ви­на­ра­ Ле­сков­ ца),­ Соња Ђурић­ (ТВ­ Бе­о­ град),­Зорица Буља­(Ра­дио­ Ју­го­сла­ви­ја),­Владо Мареш (ТВ­Бе­о­град),­Михајло Ко­ вач­(ТВ­Бе­о­град),­Милорад Петровић (ТВ Бе­о­град),­ Милорад Рогановић­ (Сту­дио­ Б),­Владимир Матовић­(„Бор­ба”),­Груји­ ца Спасовић­(„Бор­ба”),­Петар Јанковић („По­ли­ти­ка”),­ Душан Пешић­ („По­ли­ти­ ка”),­Милан Симић­(„Мла­дост”),­Теодор Анђелић (НИН), Александар Мишић (Сек­ци­ја­ но­ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Драгољуб Милановић­(„По­ли­ти­ка­екс­прес”),­Зоран Богавац­(„Ду­га”).­ Слободан Лазаревић

198 Миле­Недељковић Одборсамоуправнеконтроле:председ­ ник­(?),­чланови: Влада Делић­(„По­ли­ти­ ка”),­Љиљана Јаневска­(Ак­тив­но­ви­на­ра­ Са­ве­зног­се­кре­та­ри­ја­та­за­ин­фор­ми­са­ње),­ Драган Јелић­(Сту­дио­Б),­Живота Кампе­ релић­(Сек­ци­ја­но­ви­на­ра­ве­те­ра­на),­Ми­ рослав Ћосић­(„По­ли­ти­ка”).­ Веће части: председник Благоје Илић („По­ли­ти­ка”),­ секретар Драган Ђорђе­ вић­(ка­сни­је­име­но­ван­на­то­ме­сто­–­без­ пра­ва­од­лу­чи­ва­ња),­чланови Драган Ба­ бић­(Ра­дио­Бе­о­град),­Нада Ђермановић (Тан­југ),­Милош Мишовић­(Сек­ци­ја­но­ ви­на­ра­ ве­те­ра­на),­ Зоран Јоксимовић („На­пред”,­Ва­ље­во).­Заменици: Мира Бе­ лић­Корочкин­(„По­ли­ти­ка”),­Душан Чу­ кић­(ТВ­Бе­о­град). Одбор за ОНО и ДСЗ: председник Сло­ бодан Лазаревић­(по­функ­ци­ји), члано­ ви: Драгомир Ђорђевић­ (се­кре­тар­ УНС,­ по­функ­ци­ји),­Душан Чукић­(Те­ле­ви­зи­ ја­Бе­о­град).

199Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље XI у Политичком Плурализму ДВаДЕСЕт оСма рЕДоВНа СкуПШтиНа (тара, 12–14. јуна 1992) • Раскол • Сукоби са Управним одбором • Оснивање НУНС-а • Белешке Сене Тодоровић • Покрајински правци разбијања Удружења • ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА РЕДОВНА СКУПШТИНА (Смедерево, 13–16. јуна 1996) • Кисело изборно грожђе • Пат позиција Надзорног одбора • Отпор Комракову • Отказ бившем секретару Ђорђевићу ДВаДЕСЕт оСма рЕДоВНа СкуПШтиНа (Тара, 12–14. јуна 1992) С а закашњењем од годину дана, и без председника, који је дао остав- ку уочи Двадесет осме годишње скупштине1 , одржане у хотелу „Бе- ли бор” на Тари, 12–14. јуна 1992. године, овај скуп, којем је присутвовало 109 деле- гата, протекао је у сенци ратних збивања на простору бивше Југославије. Ратни при- звук се осетио на самом почетку, када је председавајући првом седницом Алексан- дар Мишић позвао учеснике да присутног Мирка Царића, дописника „Политике” из Сарајева, који је тамо у заробљеништву провео тешке дане, мучен, шиканиран и 1 Слободан Лазаревић се обратио Председни- штву УНС са молбом да буде разрешен дужности председника УНС-а, образлажући то повећаним обавезама које има на радном месту. Писмо је да- тирано 14. маја, а предато 27. маја 1992. године, да- кле две седмице пре одржавања Скупштине. Архива УНС, XXVIII скупштина (материјали), Тара 1992, Пис- мо Слободана Лазаревића, бр. 537, 27. маја 1992. премлаћиван од муслиманских зелених беретки, поздраве аплаузом, што су они громко и дуготрајно учинили. Друга значајка ове скупштине је ње- но одржавање у клими вишестраначких прилика и парламентарних избора, па је у уводном реферату Душан М. Петровић и истакао да је „процес прилагођавања на- ше новинарске организације променама у друштву, започет непосредно после на- ше прошле, Новосадске скупштине успо- раван најпре идеолошким несугласица- ма, а потом и политичким амбицијама знатног дела нашег Председништва, ка- да је рад овог професионалног удружења, уместо сталешких све чешће добијао обри- се међустраначких расправа и политичког надметања, да би крајем 1990. и почетком 1991. године, погођен неорганизованом активношћу, одвијао се или на седницама Председништва без кворума, или у окви- ру Извршног одбора Председништва.” По- четком предизборне кампање за прве по- слератне слободне вишестраначке изборе у Србији 1990. године, били су јасни захте- ви појединих странака о преузимању не-

200 миле Недељковић какве власти у Удружењу, што је подржа- вао извесни број чланова Председништва. „Међутим”, наставио је Петровић, „таква настојања нису успела, и ниједној, ни вла- дајућој ни опозиционој странци, нисмо дали, а не бисмо смели ни да дамо, наше Удружење новинара Србије, и да морамо да учинимо све да оно и убудуће остане професионална, нестраначка организа- ција новинара Републике Србије.”2 По Петровићевим речима, у услови- ма све дубље друштвене кризе, грађан- ског рата и заоштрених политичких суко- ба, нанета је огромна штета новинарству, а српски новинари су изложени свим об- лицима притисака и насиља, многима прети и физичка ликвидација, а многи су, сведочећи из првих борбених редова о суштини сукоба и дубини разарања, оста- вили животе на бројним поприштима. Из Хрватске је у разне крајеве Југосла- вије али и Европе избегло више од стоти- не професионалних новинара. О томе је Скупштину известио Звонко Тарле, пред- седник избегличког Друштва новинара Хрватске са привременим седиштем у Бе- ограду. У хрватским гласилима нова власт проводи етничко чишћење, посао губе Срби, али и при- падници талијанске мањи- не, нпр. Агнезе Суперина из Ријеке, рекао је Тарле и додао: „Са ХТВ је одстрање- но 650 запослених, а међу њима и најпознатији нови- нари и уредници. Готово је онемогућен рад свим нови- нарима из других средина, па су тако затворена допи- сништва Борбе, Танјуга, Политике у Рије- ци, Сплиту, Осијеку... У рату који се води на просторима Хрватске страдало је три- десетак новинара, али тешко да итко мо- же оправдати случај мучког убиства па потом спаљивања новинара Симе Кљаји- ћа у Госпићу, који је страдао са још 26 гра- ђана, а масакрирали су их припадници Збора националне гарде Хрватске.”3 У Српској области Славонија, Барања и Западни Срем је образован Актив но- винара и он се обратио Удружењу нови- нара Србије са молбом за пријем у његов састав. Допис је потписала проф. Љиљана 2 Архива УНС, Записник Двадесет осме скупшти­ не 1992. године на Тари, реферат Душана М. Петровића. 3 Исто, Обраћање Звонка Тарлеа Скупштини, написано 3. јуна 1992. Пекић, главни и одговорни уредник „Ву- коварских новина”.4 Удружење новинара Србије, како је Скупштину известио потпредседник Ду- шко М. Петровић, прихватило је све пре- бегле новинаре из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и конкретно им по- могло. Скупштина је усвојила измене и до- пуне Статута, којима је укинут делегатски систем а уведен представнички систем, а на подручју Војводине и Косова и Мето- хије се образују Конференције као најви- ши облик организовања новинара. Раскол Тешкоће у раду Председништва, о ко- јима је говорио потпредседник Удружења Душан М. Петровић, постале су јасне на са- мој Скупштини. Осморо чланова Председ- ништва (Соња Ђурић, Владо Мареш, Ми- хајло Ковач, Милорад Петровић, Милорад Рогановић, Владимир Матовић, Грујица Спасовић и Милан Симић), који су бојко- тима покушали да блокирају рад Удруже- ња, огласило се у штампи апелом да се бојкотује рад Скупштине на Тари. Њихов апел, насловљен као протест, гласи: „Председништво Удружења новина- ра Србије припремило је и сазвало редов- ну Скупштину Удружења новинара Срби- је, која би требало да се одржи 12. и 13. јуна на Тари. Избор представника, одно- сно делегата новинских кућа по закону требало би да обаве новинарски активи, што је, надамо се, у већини и учињено. На жалост, у три највеће новинске куће: ТВ Београду, Радио-Београду и ,Политици’ дужност актива преузела су на себе ужа руководства тих кућа. Изабрала су деле- гације које обећавају да ће Удружење но- винара Србије и даље бити успешан по- литичко-извршни орган актуелне власти, а не струковна новинарска организација. Наши покушаји да се Удружење новинара Србије примери овом времену и коначно изађе из прошлог, будући да смо били у мањини нису уродили плодом. Присиље- ни смо зато да замолимо све колеге-нови- наре да се не одазову позиву да учествују у раду заказане Скупштине и на тај на- чин спрече формирање свог ’парадржав- 4 Исто, Писмо Актива новинара Славоније, Ба- рање и Западног Срема, бр. 550, 29. маја 1992. Звонко Тарле

201Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ног органа’, који им ни за шта неће кори- стити”,5 на шта је Председништво издало саопштење које су учесници Скупштине пропратили дуготрајним аплаузом: „Неколико чланова Председништва Удружења новинара Србије јавно је по- звало новинаре и делегате да бојкоту- ју Скупштину Удружења новинара Срби- је, која се данас и сутра одржава на Тари. Овај позив на бојкот није био изненађе- ње, ни по методу фалсификовања чи- њеница, ни по увредљивим квалифика- цијама својих колега, ни по циљевима. Група потписника већ дуже време поку- шава да блокира рад Председништва, да изазове раскол у Удружењу и да органи- ма Удружења манипулише у политичке сврхе. Покушај бојкотовања Скупштине схватамо као избегавање да се за такав рад у Председништву положе рачуни де- легатима највишег органа Удружења но- винара Србије. Сукоб групе потписника Апела за бојкот Скупштине, у суштини није сукоб прогресивне мањине са конзервативном, послушном већином, како потписници желе да прикажу јавности. Линија раз- граничења јесте: на оне који су у Удру- жењу радили и на оне који, чак, ни на састанке нису долазили; на оне који при- хватају демократски метод рада и на оне који ,демократски’ не признају ниједну већину која не мисли по њиховом дикта- ту; на оне који су се трудили да, у овим тешким временима општег раскола, са- чувају јединство Удружења и на оне ко- ји су желели да га разбију; на оне који су покушали да спроведу закључке и испу- не обавезе преузете на последњој скуп- штини Удружења новинара Србије и на оне којима је прече кортешарење и борба за власт у Удружењу; на оне који су поку- шали да у Удружењу бране интересе про- фесије и на оне чији је најпречи интерес био политичка манипулација. Председништво Удружења новинара Србије сматра да је једино место где се могу решавати несугласице и сукоби у Председ- ништву и различити погледи на будућност новинарске организације на Скупштини Удружења новинара Србије, какав је ова наша данашња. Они који то не увиђају, ко- ји не признају одлуке Скупштине као нај- вишег органа Удружења, чак позивајући и 5 Протест неких чланова Председништва УНС, „Политика”, Београд, четвртак, 11. јуна 1992, 4. на бојкот њеног рада, заправо су сами се- бе искључили из Удружења. Позната нам је њихова намера да оснују ново, паралел- но удружење, са идејом да од новинарске организације створе некакву ’новинарску партију’. Знамо какве би циљеве та ’нови- нарска партија’ требало да има и наслућу- јемо ко све иза тога стоји.” Потпредседник Предраг Витас (ТВ Бе- оград) објаснио је учесницима Скупшти- не да како су кренули политички избори у Србији, 1990. године, тако се један број новинара приклонио одређеним стран- кама, за чији рачун неки чланови Пред- седништва покушавају да освоје Удру- жење. Увидевши да остају у мањини, тих осам чланова Председништва примењују тактику апстиненције и опструкције, так- тику неприсуствовања седницама Пред- седништва, које, услед тога, две године ради без кворума. Онда мењају тактику, долазе на седницу и покушавају да сме- не председника и оба потпредседника, па и цело Председништво и узму све у сво- је руке. На крају је договорено да се сазо- ве скупштина, па делегати нека одлуче у којем правцу да се крене. И сад, уместо да су на Скупштини, они дан уочи одржава- ња Скупштине објављују у дневној штам- пи позив делегатима да је бојкотују. Несумњиво, од свих састава управ- них тела Удружења новинара Србије од Другог светског рата па надаље, ово је био најнеодговорнији састав, јер на више од половине састанака Председништва ни- је било кворума. Од 23 члана Председни- штва тринаесторо их није дошло на више од половине седница. По броју изостана- ка на 19 уредно сазваних седница стање је следеће: Душко М. Петровић 1, Милан Симић 1, Влади- мир Матовић 2, Алексан- дар Мишић 3, Зоран Бога- вац 4, Слободан Лазаревић 6, Предраг Витас 7, Љубо- мир Лукић 7, Марко Кеко- вић 7, Владо Мареш 9, Пе- тар Јанковић 10, Драгољуб Милановић 10, Милорад Петровић 10, Зорица Буља 11, Милорад Рогановић 11, Соња Ђурић 12, Миодраг Андрејевић 13, Михајло Ковач 13, Светислав Влаховић 13, Душан Пешић 14, Грујица Спасовић 15, Теодор Анђелић 16, Шаип Грабовци – 19 (дакле, ниједном, што је јединствен слу- Шаип Грабовци

202 миле Недељковић чај, али га је делегатски имунитет штитио од смењивања). О оставци председника Слободана Ла- заревића потпредседник Витас је рекао: „Чланове Председништва је, исто та- ко, на одређен начин шокирала и оставка председника нашег Удружења, две неде- ље пред одржавање Скупштине. Оставку је образложио тиме да је ’заузет послови- ма’. И о томе смо расправљали и оцени- ли то као својеврсну опструкцију с њего- ве стране. Јер, какво је то образложење? Па ваљда је Слободан Лазаревић био „за- узет пословима” и претходне три године, откад је изабран за председника.”6 „Развучена је цела скала умља” – ре- као је Љубомир Рајнвајн – „Из једноумља смо на велика врата ушли у вишеумље, да би се оно, убрзо, на више отвора, излило у свеумље, а ово запретило, богами, и безу- мљем. Наједном, као да сви знају све! Ово је и доба у којем већина друштвених вред- ности губи сваку основну вредност. Када се мало ко и мало шта поштује. За име Бога, малтене, сваки свакога може јавно прибити на стуб срама, без икакве одго- ворности. Наше друштво, стварно, као да почиње да трули. За многе је све постало дозвољено... Зар се из знатног дела наше штампе не осећа како новинарска пера пуцају у истину? Као да, исто тако, микро- фони радија митраљирају јавну реч и сво- је слушаоце. И као да телевизијски екрани гледаоце засипају ракетама. Никад се, као данас, нашим информативним простран- ствима нису у толикој мери и на такав на- чин укрштале и међусобно убитачно над- метале информације и дезинформације, истине и лажи, обавештења и обмане, те објашњења и подвале.”7 У дискусији је Растко Гузина (Послов- на заједница издавача новина) говорио о забрињавајућем паду тиража, а као узрок навео да је од почетка године папир по- скупео 2.100 насто, боја 1.600, плоче 1.800 насто, а цене листова су скочиле само 600 насто. Миладин Вукосављевић („Чачан- ски глас”) упозорио је да има кримина- ла у раду Председништва и рекао да но- винари из унутрашњости имају разлога да се љуте на београдизацију новинар- ске организације. Горан Зелић је поздра- вио Скупштину у име стотинак новина- 6 Архива УНС, Записник Двадесет осме скуп­ штине 1992. године на Тари, дискусија Предрага Ви- таса. 7 Исто, дискусија Љубомира Рајнвајна. ра избеглица из Хрватске, међу којима, осим Срба, има Хрвата, Јевреја и Итали- јана, који су побегли од усташког терора, прогона и притисака. Давањем разрешнице (један глас против, нико се није уздржао од гласања) органима скупштине и избором нових, Скупштина на Тари је завршила рад. Сукоби са Управним одбором Како и пре Двадесет осме редовне скупштине, тако и током њеног одржава- ња на Тари, а нарочито непосредно иза то- га, раскол је добијао све оштрије обрисе. Део чланства и актива је одрицао легити- митет органима изабраним на Скупштини на Тари и на Протестном збору, одржаном 23. јуна 1992. године у Београду, тражио са- зивање ванредне скупштине. Захтев Протестног збо- ра су потписала 43 новина- ра, мећу којима и некада- шњипредседникУдружења Захарије Трнавчевић (дао телефон), затим Гаја Пет- ковић (до 1987. „Народна армија”), Драган Танасић („Интервју”), Момчило Ба- љак (Радио Београд), Дани- ло Шотра („Спортски жур- нал”), Зденка Аћин (дала телефон), Негослав Јованчевић (Радио Шумадија, Аранђеловац), Лила Радоњић (Студио Б), Тихомир Илић (слободни но- винар), Лада Муминагић (слободни но- винар), Милован Бркић („Балкан екс- прес”), Зорица Бањац („Борба”), Радомир Диклић (Танјуг), Росанда Гашпар (пен- зионер), Сешка Станојло- вић (слободни новинар), Војка Пајкић (Радио Бео- град Програм 202), Алек- сандра Мијалковић („По- литика”), Михаило Блечић (Издавачка делатност „По- литике”), Велимир Абра- мовић („Студент”), Гордана Суша (редакција „Нигде” – тако уписала, прим. М. Н.), Јасмина Теодосијевић (до- скоро Јутел), Олгица Петровић („ЕИ нови- не”), Олга Божичковић (слободни нови- нар), Радош Драгутиновић („Привредни преглед”), Милан Бечејић (слободни но- винар), Љиљана Гогић („Суботичке нови- Захарије Трнавчевић Олга Божичковић

203Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. не”), Бошко Чолак-Антић (слободни но- винар).8 Десет дана након Скупштине на Тари, на првој седници Управног одбора, одр- жаној 24. јуна 1992. године, Драган Јањић је, у својству председавајућег Протестног збора новинара, прочитао Закључке Про- тестног збора, који су имали пет тачака: не признаје се легитимност скупштине на Тари, јер ју је сазвало седам од пет- наест чланова Управног одбора, затим у раду Скупштине нису учествовали пред- ставници великих новинских кућа („По- литика”, „Борба”, Студио Б), а у већем броју новинских кућа делегати нису бирани на састанцима актива, него су их одређива- ли главни уредници (1); тражи се одржа- вање нове изборне скупштине (2); тражи се трансформисање Удружења у слобод- ну асоцијацију професионалних нови- нара у којој ће бити места и за партијску штампу (3); тражи се рашчишћавање фи- нансијског пословања Удружења, пошто Скупштина на Тари није усвојила фи- нансијски извештај (4) и од новог руко- водства се тражи да одмах донесе одлуку о сазивању ванредне скупштине (5). У међувремену се већ било добро за- кувало незадовољство тарском скупшти- ном. Протесте и захтеве за одржавање ванредне скупштине су упутили: 67 новинара „Политике експрес” и ре- вијалних издања „Политике” – Владимир Лазаревић, Авдо Мујчиновић, Радмила Таминџић, Ивана Живков, Ђорђе Попо- вић, Миња Челар, Стојан Ђорђевић, Све- тлана Ћопић, Мирјана Чекеревац, Марсе- на Маровић, Анђелка Цвијић, Владимир Заворал, Емил Ваш, Драган Бујошевић, Градимир Драшковић, Драган Барјакта- ревић, Љиљана Танасковић, Славо Стој- ковић и др., 58 новинара Радио Београда, међу ко- јима Ђорђе Малавразић, Драгомир Брај- ковић, Драган Петровић, Радован Панто- вић, Јован Арежина, Соња Малавразић, Дубравка Војводић, Азра Нухефендић, Ка- тарина Граната, Братислав Љубишић, Ра- домир Андрић, 50 новинара „Политике” (16. јуна 1992), међу којима Милан Влајчић, Бисерка Ма- тић, Владимир Ћургуз, Душан Симић, Зо- ран Радисављевић, Рада Саратлић, Љубо- драг Чудомировић, Милорад Ћириловић, 8 Архива УНС, XXVIII скупштина (материјали), Тара 1992, Збор. Верица Рупар, Мирослав Ћосић, Ђорђе Мартић, Весна Јеличић, Коста Костанти- новић, Олга Боснић, Ивана Анојчић, Бра- нислав Радивојша, Стана Ристић, Славица Чедић, Хаџи Драган Антић, 42 новинара „Борбе” – Грујица Спасо- вић, Радивој Цветићанин, Радмила Стан- ковић, Зорица Бањац, Иван Торов, Вели- мир Илић, Гордана Логар, Војислава Вигњевић, Ми- лица Торов, Ненад Бриски, Зоран С. Манџука, Снежа- на Богавац, Ејуб Штитко- вац, Иван С. Дорошки, Је- лисавета Пејатовић, Весна Рогановић и др., а на дру- гом, посебном списку, још 25 новинара „Борбе” – Миша Бркић, Слободан Ву- јица, Мића Милошевић, Светлана Зеленбаба, Бојана Паповић, Жу- жана Серенчеш, Драгана Шверко и др., 32 новинара РТБ – Владо Мареш, Со- ња Ђурић, Небојша Поповић, Милица Лучић-Чавић, Драган Никитовић, Раша Попов, Верослава Тадић, Милорад Петровић, Небој- ша Јанковић и др., 23 новинара из Крагу- јевца (18. јуна 1992) – из ли- ста „Светлост” (између оста- лих Мирослав Јовановић, Маргита Цветковић, Радо- је Миловановић, Љубиша Обрадовић, Гордана Јоцић), Радио Крагујевца (Казимир Петровић, Милица Ристић, Сања Стаменковић, Ненад Јанковић, Вла- димир Божовић и др.), те дописници „По- литике” (Ђорђе Вранешевић), „Вечерњих новости” (Ранко Милосављевић, Миодраг Дачовић) и „Борбе” (Зоран Радовановић), 23 новинара из Ваљева (19. јуна 1992) – (између осталих Здравко Ранковић, Дра- ган Тодоровић, Радован Белимарковић, Љиљана Љиљак, Бранко Вићентијевић, 23 новинара НИП „Ревијална штам- па”, Београд – Александра Марковић, Жарко Јокановић, Бранкица Трескавица, Лидија Лазић, и др., 19 новинара НИН-а (18. јуна 1992) – Миливоје Глишић, Слободан Рељић, Мило Глигоријевић, Светлана Ђурђевић, Тома Џаџић, Лука Мичета, Душан Величковић, и др., 19 новинара „Гласа Подриња” и Радио Шапца (23. јуна 1992) – Бранимир Шау- Миша Бркић Верослава Тадић

204 миле Недељковић лић, Стана Муњић, Драган Ераковић, Живана Војино- вић, Миле Васић, Богољуб Арнаутовић, Милан Вуле- тић, Веселин Крстић, Дра- ган Филиповић и др., 18 новинара Радио Ју- гославије – Иван Протић, Дајана Величковић, Миле- на Јокић, Драгиња Божино- вић, Милева Јаковљевић, Слободан Анђелковић, те Раша Павловић, који је био делегат Скуп- штине, и др., 16 новинара приштинског „Једин- ства” (23. јуна 1992) – Видоје Ђикановић, Срђан Јаблановић, Светлана Шиљеговић, Милка Караџић, Зоран Фуруновић и др., као и дописници новосадског „Дневника” (Милош Ђорђевић) и сарајевског „Осло- бођења” (Ненад Новаковић), 12 еминентних новинара су упути- ли посебан протест, међу којима Славо- љуб Ђукић, Александар Ненадовић, Дра- гош Ивановић, Богдан Пешић, Љубомир Милин, Александар Тијанић, Богдан Тир- нанић, 11 новинара „Економ- ске политике” – Милутин Митровић, Слободан Пе- јовић, Зоран Јеличић, Бер- нард М. Остојић и др., 10 новинара недељника „Време” (17. јуна 1992 ) – Ха- ри Штајнер, Драгољуб Жар- ковић,МилошВасић,Дими- трије Боаров, Душан Мијић, Стојан Церовић и др., пет новинара унутра- шњополитичке рубрике ТВ Приштина – Звонимир Ми- ладиновић, Бранко Брудар, Жарко Јоксимовић, Драган Лукић и Мирослав Михаи- ловић, три новинара синди- калног „Рада” (17. јуна 1992) – Јелка Јовановић, Светозар Раковић, Светлана Јелачић, а захтеви за сазивање ван- редне скупштине су пристизали и даље, па су је тражили Управни одбор Независног друштва новинара Војводине (насталог 1990. го- дине), Актив независних новинара издавач- когпредузећа„Српскареч”,којејеприпада- ло Српском покрету обнове, странци Вука Драшковића (1. јула 1992) – председник Драгослав Грујић, Актив новинара „Ра- дио ТВ ревије” (2. јула 1992) – председник Градимир Драшковић, девет новинара „Новог пута” из Светозарева (2. ју- ла 1992), на челу са Бори- славом Радосављевићем, пишу писмо „самозваном Председни- штву”, које извештавају да „нити смо вас бирали, нити вас признајемо”, замерају- ћи Кости Краинчанићу што је пристао да га именују за председника тог „удруже- ња”, због чијег некритичког и слугерањ- ског односа према режиму, издаје про- фесије и фабриковања медијских лажи је сатанизован српски народ,9 Актив новинара НИН-а, поново (6. ју- ла 1992) – председник Никола Ђорђевић, Актив новинара Краљева (10. јула 1992) – председник Мирољуб Дугалић, Актив новинара Радија Б92 (6. сеп- тембра 1992) – председник Милица Ку- буровић, Актив новинара Другог програма Ра- дио Београда (15. септембра 1992), Актив новинара Трећег програма Ра- дио Београда (22. септембра 1992) – 15 пот- писника (Милован Беланчић, Слободан Божић, Радмила Глигић, Слободан Дивјак, Раде Калик, Раденко Кузмановић, Христи- на Медић, Карел Турза и др.), Актив новинара „Илустроване полити- ке” (28. септембра 1992) – председник Ми- лош Лазић, Актив новинара Студија Б, поново (6. октобра 1992) – председник Тања Јордо- вић-Николић, Актив новинара „Дуге”, Актив новинара „Мађар соа” (пред- седник Бела Гараи)... Примећујући иронично да је Пред- седништво Удружења новинара Србије, одмах после изборне скупштине на Тари, отишло на колективни годишњи одмор, јер се једино тако може објаснити њего- во упорно ћутање, „када се толико тога догађа у средствима информисања и око њих”, председник Актива новинара листа „Политика” Зоран Радисављевић је, у са- 9 Исто, Писмо Радио-новинске организације „Нови пут”, 2. јул 1992. Стана Муњић Миливоје Глишић Александар Ненадовић Димитрије Боаров

205Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. општењу, упућеном 28. јула 1992. године у име секретаријата овог актива, оштро осудио што је Удружење остало немо у случајевима „Ибарских но- вости” у Краљеву и „Новог пута” у Светозареву (прере- гистрација у јавно предузе- ће и смењивање уредника, односно изнуђена остав- ка директора), што се ни- је огласило о генералном штрајку 28 од 30 запосле- них у Радио Ваљеву, о прет- њи Радију Б-92 о укидању фреквенције, о претварању НИП „Политике” у јавно предузеће, захте- вајући сазивање ванредне скупштине.10 На другој страни, уместо да аргумен- товано одговори на све бројније захтеве чланства и актива да се сазове ванредна скупштина, председник Удружења нови- нара Коста Краинчанић је упутио ислед- нички интонирано писмо активима но- винара Првог програма Радио Београда, ТВ Београд, „Борбе”, „Вечерњих новости”, Студија Б, Танјуга и Радио Југославије, тражећи да га обавесте када је одржан са- станак актива на којем је усвојен захтев за сазивање ванредне скупштине, колико је чланова Удружења присуствовало том састанку, да ли су на састанак позвани чланови Управног одбора, на основу чега је подржан захтев или тражено да се одр- жи ванредна скупштина и када је и на који начин та одлука достављена Удру- жењу (!?!).... Забога, зар Удружење не зна када и на који начин су му достављене одлуке актива о сазивању ванредне скуп- штине, зар Управни одбор не зна који су његови чланови позвани на састанке ак- тива, зар не уме да чита датуме који стоје у протестним писмима актива да би знао кад су састанци одржани, а поврх свега Краинчанић на крају писма каже: „За вашу информацију један податак. До данашњег дана у Удружењу је евиден- тирано само 4–5 таквих захтева...”11 као пиле у кучинама! Па ако су евиденти- рани, онда се тачно зна да ли захтева за ванредну скупштину има четири или пет (а не 4–5), а пошто су евидентирани, онда се зна и како су они упућени и приспели у Удружење. 10 Исто, Писмо Зорана Радисављевића Кости Краинчанићу, председнику УНС, 28. јула 1992. 11 Исто, Писмо председника Косте Краинча- нића, бр. 1036, 20. октобра 1992. Да зло буде горе, Коста Краинчанић је у овом писму заборавио да је две неде- ље раније у циркуларном писму, назва- ном Информација број 5, усвојеном 17. новембра на седници Управног одбора, упућеном свим активима УНС и свим ре- дакцијама у Србији, дословце рекао: „До сада је званично у Удружењу регистрова- но само осам захтева новинарских акти- ва за сазивање ванредне изборне скуп- штине УНС.”12 Смешно је како је тај број након петнаест дана преполовљен. Из овога је јасно да су председник и Председништво Удружења пловили без компаса. Из Актива новинара листа „Политика” стигло је, са потписом Зорана Радисавље- вића, почетком децембра писмо председ- нику Кости Краинчанићу, кога обавешта- ва да већина новинара „Политике” не жели да буде у чланству „Костиног удру- жења”, замерајући му на тону и ставови- ма из писма, „које као да је писано 1946. године”.13 Одговарајући на поновљено писмо Зорана Радисављевића из „Политике”, председник Коста Краинчанић је одгово- рио да је Управни одбор Удружења „донео прелиминарну одлуку да се, према ука- заној потреби, у наредној години (почет- ком) одржи ПРЕВРЕМЕНА (не ванредна) изборна Скупштина УНС”, позивајући га „да тај скуп организујемо заједнички”.14 Природно, ово је био врло провидан маневар да се избегне или накратко од- ложи ванредна скупштина од које се за- зирало. Осморо новинара Актива „Пољоинду- стрије” – Светлана Јовић (председник), Ву- косава Антић, Драгош Стојановић, Зоран Илић, Оливера Трифуновић-Томић, Ни- кола Мрвић, Мирко Карлеуша и Амет Су- лимановић – упутило је 2. децембра 1992. године писмо Управном одбору УНС, у ко- јем, „уз жаљење што наша еснафска орга- низација није била кадра да се очува од подела” и констатацију да „оно што се до- гађа у нашој професионалној организаци- ји, неодољиво подсећа на политичку сце- ну у нашој земљи”, између осталог, стоји: 12 Исто, Информација број 5, број 1198, 18. но- вембра 1992, 4. 13 Исто, Писмо Зорана Радисављевића Кости Краинчанићу, председнику УНС, бр. 1268, 3. децем- бра 1992. 14 Исто, Писмо председника Косте Краинча- нића, бр. 1322, 10. децембра 1992. Зоран Радисављевић

206 миле Недељковић „није нам свеједно што се УНС цепа и што се у њему зачиње борба која по ин- тенцијама у оба писма15 личи на прави рат. Желимо, ипак, да вам кажемо да, на основу онога што нам је достављено, сти- чемо утисак да сте у методе свога рада унели, не баш занемарљиву дозу капри- ца и ината, што људима наше професи- је не може служити на понос. Напротив... Због свега тога, сматрамо да бисте трезве- но морали уложити напор да се неспора- зуми у Удружењу превазиђу и да се нови- нарска организација у Србији сачува од подела, непринципијелности и острашће- ности”,16 додајући на крају да ће прису- ствовати обема скупштинама и тематској, коју је заказао Управни одбор, и Ванред- ној, коју је заказао Организациони одбор за њен сазив, јер не желе да се априори опредељују. На жалост, у тим околностима и до усијања доведене нетрпељивости у обе супротстављене стране, трезвеност је би- ла мислена именица. Организациони одбор за сазивање Ванредне скупштине (председник Дра- ган Јањић) заказао је Ванредну скупшти- ну за 5. децембар 1992. године у 11 часова у сали УНС и дописом од 25. новембра за- тражио од председника и секретара УНС да обезбеде услове за њено одржавање. Међутим, два дана пре тога, 23. но- вембра 1992. године, председник Удруже- ња Коста Краинчанић се обратио мини- стру унутрашњих послова Србије Зорану Соколовићу, обавештавајући га да је за 5. децембар заказана дератизација Дома новинара отровним средствима која угро- жавају људске животе, па моли министра да 5. и 6. децембра 1992. године евентуал- не насилничке покушаје упада у зграду Дома новинара „спречи свим законским и правним средствима”,17 при чему, на- равно, подсећа да је ова скупштина пла- нирана у јеку предизборне кампање за превремене парламентарне изборе зака- зане за 20. децембар 1992. године, а сази- вачи те нелегалне скупштине су позвали 15 У редакцију „Пољоиндустрије” су истовре- мено стигла писма Управног одбора УНС и Органи- зационог одбора за сазивање ванредне скупштине уНС – прим. М. Н. 16 Архива УНС, XXVIII скупштина (материја- ли), Тара 1992, Писмо Актива новинара „Пољоин- дустрије” Управном одбору Удружења новинара Ср- бије, бр. 1269, 3. децембра 1992. 17 Исто, Писмо Косте Краинчанића министру Соколовићу. и стране дописнике на њу, са јасним по- литичким предзнаком (изборе је пратило 190 иностраних посматрача из 33 земље, а уз 130 стално акредитованих новинара у Београду, допутовало је још 268 специ- јалних извештача из 26 земаља)18 . Раскол се продубљивао, сукобљава- ње са Управним одбором изабраним на Тари је бивало све чешће и жешће целе 1993. године и постало је потпуно јасно да Удружење новинара Србије није је- динствено, тачније да је поцепано на две непомирљиве стране. Некадашњи председник Удружења Богдан Дечермић је ујесен 1993. године окупио у свом стану колеге бивше пред- седнике Удружења у жељи да они, с обзи- ром на свој углед у професији, покуша- ју да нађу решење да се премости сукоб и сачува јединство професионалне орга- низације. Међутим, због разлике у гледи- штима бивших председника није се до- шло до заједничког става и предлога за излазак из кризе. Оснивање НУНС­а Како је Управни одбор Удружења од- био да сазове ванредну скупштину, која би поништила одлуке тзв. Тарске скупштине, незадовољници су се обратили суду. А ка- ко ни тај покушај није донео поништење избора и одлука на Тари, остало им је само једно – оснивање новог удружења, које ће окупити новинаре који мисле другачије. Један од оснивача новог удружења, иначе некадашњи председник Удружења новинара Србије, Захарије Трнавчевић, о томе је записао: „У Дому омладине у Београду, 26. мар- та 1994. године, састало се 350 новинара да оснује Независно удружење новинара Србије – НУНС. Дошли су махом новина- ри Радио-телевизије Србије, који су као неподобни елиминисани из редакција и послати на принудни одмор или као не- поуздани добили отказ. Било је и нови- нара НИН-а, Времена, Борбе, Радија Б-92, Телеграфа, колега из редакција у Нишу, Новом Саду, Ужицу и Чачку, као и пензи- онисаних новинара.”19 18 Slobodanka Kovačević – Putnik Dajić, Hrono­ logija jugoslovenske krize 1942–1993, Beograd, 1994, 145. 19 Интернет страница: http://www.nuns.org.yu/ onunsu/nastanak.jsp.

207Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. За првог председника НУНС-а је иза- бран Драган Никитовић. Белешке Сене Тодоровић Новинар Радиотелевизије Србије Сена Тодоровић је један од највидљивијих уче- сника у медијским борбама последње де- ценије двадесетог века. О том бурном вре- мену, у којем је била уредник и отпуштени новинар, оснивач нових но- винарских асоцијација и је- дан од потписника оснива- ча НУНС-а, она је водила белешке и сачувала драго- цена сведочанства. Њеном љубазношћу су нам ставље- не на увид те белешке, из којих преносимо део о осни- вању НУНС-а и чињеница- ма непосредно пре тога: У првим данима 1993. године РТС је послала на принудни одмор 1.103. радника, међу њима највећи број новинара које је претходно прогласила за издајнике, стране плаћенике и, најбла- же, неподобне. Углавном су се на списку прогнаних (решење о принудном одмору било је у ствари карта у једном правцу) нашли сви они који су својим потписом подржали и учествовали у оснивању Не- зависног синдиката новинара почетком деведесетих. Тај синдикат су власти тада проглашавале за тајну фашистичку орга- низацију, и сматрале га једном од најопа- снијих појава. То је, иначе, био први неза- висни синдикат у тадашњој држави. Реагујући на бруталну репресију, кра- јем јануара 1993. група новинара, која је касније била најактивнија при оснивању НУНС-а и Медија центра, формирала је Фонд новинарске солидарности, са циљем да прикупља средства за егзистенцију но- винара који су остали без посла. И, нарав- но,дашириистинуодогађајимаусрпским медијима и око њих. У Управни одбор Фон- да изабрани су: Хари Штајнер, председ- ник, Велимир Ћургус Казимир, потпред- седник, Гордана Логар, потпредседник, Љубица Марковић (тада Танјуг, сада ди- ректор Бете), Драгош Ивановић („Републи- ка”, иначе дугогодишњи новинар „Полити- ке”), Вељко Самолов (РТС), Игор Пантелић (адвокат Пантелић је крајем 1993. годи- не, пред парламентарне изборе, замољен да се повуче из Управног одбора, јер се на- шао на листи Жељка Ражнатовића Аркана и Странке српског јединства као кандидат за посланика, што га је одвело на супрот- ну страну од циљева Фонда), Зоран Ма- мула (Радио Б92), Тања Јордовић (Студио Б), Љуба Стојић (НИН), Драган Богутовић („Вечерње новости”), Ивана Живков Стам- болић („Политика експрес”), Гордана Дра- ганић-Нонин из Новог Сада (представник Независног друштва новинара Војводи- не), „Светлост” из Крагујевца (имала место у Управном одору, али су се мењали ње- ни представници од седнице до седнице), Сена Тодоровић, прогнаник из РТС (секре- тар Фонда). Трећег јула 1993. године, у Дому омла- дине у Београду, отворена је канцеларија за комуникацију новинара који су остали без посла (и без редакција) под називом Медија центар. Отварање је финансијски подржао Сорос фонд. За управљање кан- целаријом изабран је Управни одбор: Ми- лена Драгичевић-Шешић, председник; Гордана Јанковић, представник Сорос фонда, Сена Тодоровић, члан УО, истовре- мено и водила канцеларију. Тим импро- визованим Медија центром руководио је Хари Штајнер. Канцеларија МЦ у Дому омладине функционисалајесведооснивањаНУНС-а, 26. марта 1994. године, када је све пресеље- но у Кнез Михајлову 25. Пошто се Ванредна скупштина у стал- ном заседању, која је представљала део УНС-а који није признао Тарске одлуке, практично распала, председавајући Ми- лан Влајчић и група нас окупљених око Медија центра иницирала је оснивање новог новинарског удружења. За ту идеју нису били сви они који су тражили пони- штење тарских одлука, јер су неки сма- трали да то представља напуштање борбе коју треба безусловно наставити (Зоран Петровић Пироћанац и група). Већина је ипак била за стварање но- ве асоцијације. Пошто је оснивање новог удружења био, у схватању већине, политички став и израз отпора Милошевићевом режиму и репресији која је са њим уведена у меди- је, Оснивачка скупштина, која је одржана 26. марта 1994. године, окупила је велики број новинара, али и грађана истомишље- ника. Присутно је било око 350 људи, али нису сви били професионални новина- ри. Изабрано је одмах руководство удру- жења: Сена Тодоровић

208 миле Недељковић Извршниодбор:председникДраганНи­ китовић, потпредседник Офелија Бацко­ вић, чланови: Хари Штајнер, Оливија Ру­ совац, Верица Рупар (због одласка у иностранство за- менио је Зоран Радисавље­ вић из Политике), Алексан­ дар Тимофејев, Исидора Секулић, Цвијетин Мили­ војевић, Димитрије Боа­ ров, Гордана Суша, Душко Машић. Суд части: председник Милан Влајчић, чланови: Александар Саша Нена­ довић, Славољуб Ђукић, Милан Мило­ шевић, Јан Бриза (Нови Сад). Надзорни одбор: председник Стеван Никшић, чланови: Драгош Ивановић, Небојша Вуковић, Милован Бркић, Оли­ вера Бергам („Светлост” из Крагујевца). Комисија за пријем чланова у НУНС: председник Владан Радосављевић, чла- нови Велимир Илић, Надежда Гаће, Зо­ ран Мамула, Зоран Радисављевић (ка- сније кооптиран у Извршни одбор уместо Верице Рупар). Независно удружење новинара Срби- је регистровано је у Одељењу за управне послове СУП-а Београд, 19. маја 1994. го- дине, под бројем 435, у регистру друштве- них организација. Као оснивачи, потпи- сници оснивачког акта, између осталих су уписани: Драган Никитовић, Хари Штајнер, Гордана Логар, Драгош Ивано- вић, Зоран Радисављевић, Сена Тодоро- вић, Велимир Ћургус Казимир... Уписивање чланства почело је одмах после скупштине и до краја 1994. евиден- тирано је око 200 новинара. Мандат овом руководству НУНС-а предвиђен статутом је две године, али је у марту 1995. године одлучено да се одр- жи изборна скупштина и да се на њихова места изаберу нови људи. Тако је, уместо Драгана Никитовића, за новог председ- ника изабрана Гордана Логар. Крајем 1994. године НУНС је, уз по- моћ Сорос фонда, уместо канцеларије за комуникацију, основао приватно предузе- ће „Медија центар” – у власништву члано- ва Независног удружења новинара Србије. Директор МЦ постао је Хари Штајнер. Ме- дија центар није био обично предузеће за услуге медијима, за шта је званично реги- строван. Свих бурних деведесетих година МЦ је био „медијска амбасада” и центар за посредовање између новинара, медија и бројних светских новинарских организа- ција и институција, донатора и фондација. А често и као логистика опозицији у бор- би за рушење режима Слободана Милоше- вића. Један од примера је Студентски про- тест 1996/97. године, чије је седиште било у просторијама НУНС-а и Медија центра. У Кнез Михајловој 25 привремени сме- штај нашле су бројне редакције, које су осниване издвајањем или отпуштањем но- винара („Наша борба”, „Економист”, „Данас”, „Профемина”...). Своје седиште на тој адре- си имала је и „Република”, све до пресеље- ња на Трг Републике.20 * Удружење новинара Србије је у својој историји имало доста ломова, раздваја- ња и цепања, али је ово, ван сумње, једно од најтежих и најболнијих. О томе сведо- чи и чињеница да су се, први пут у исто- рији, и два председника Удружења нови- нара Србије нашла изван његовог окриља – Захарије Трнавчевић, један од оснива- ча НУНС-а, и Југ Гризељ (умро 1991), по 20 Белешке Сене Тодоровић, секретара Фонда но- винарске солидарности (1993) и једног од оснивача НУНС-а (1994). Драган Никитовић Ђорђе Дедић (Карикатура Паје Станковића)

209Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. коме је названа новинарска награда, ко- ју су установили породица и пријатељи, али се та награда не дели ни у оквиру Удружења новинара Србије нити у сарад- њи са њим, а по обавештењу Елене-Шуце Крстановић, удовице Југа Гризеља, она се додељује независно и од НУНС-а,21 уз ло- гистичку подршку Медија центра. Трнав- чевић и Гризељ су новинари несумњивих заслуга и од угледа, како у професији та- ко и у најширој јавности, па је њиховим одласком, и неприпадањем, Удружење новинара Србије много изгубило. Са дру- ге стране, разлаз је био неминован, како због њихове непомирљивости са режим- ским новинарством, тако и због чврсте доктрине Удружења којом су сви који другачије мисле од наслеђене политичке линије у најмању руку непријатељи. А у самој ствари, разлаз је био поли- тички. Злодух страначких подела се усе- лио и у новинарске редове. Политички загрижени, и на једној и на другој страни, новинари Србије су већином у томе вре- мену подређивали професионалне ин- тересе партијским циљевима. Јер, нема сумње, борба за превласт у Удружењу је била борба са политичким предзнаком. Та борба није увек била чиста. И једни и други су наступали са нападном ретори- ком и арсеналом узајамно дисквалифику- јућих етикета (једни за друге су издајни- ци, једни су слуге домаћих, други слуге страних политичких група и центара мо- ћи итд.). Међутим, изван њих је постојала и трећа страна, која није била малобројна. Она која је напустила Удружење, али није приступила НУНС-у. Ти новинари са поли- тизованим Удружењем више нису могли, а у, такође политизовани, НУНС нису хте- ли. Остали су на брисаном простору, сма- трајући да ће тако најбоље очувати сво- ју професионалну доследност и морални интегритет, јер, у то време завада и пре- груписавања, припадност и једном и дру- гом удружењу је значила више политичку него професионалну опредељеност. Срећом, кристалисала се и четврта страна – она која је остала у редовима Удружења новинара Србије, али одлуч- на да се изнутра бори против злоупо- требе Удружења у уске политичке сврхе и против његове инструментализације у 21 На разјашњењу, добијеном 14. фебруара 2008. године, захваљујем колегиници Сени Тодоровић. слушкињу актуелне власти и да у томе, у границама моћи, истраје. Другим речима, новинарска профе- сија је била раздробљена и над њом је лебдео тамни облак који је носио губи- так кредибилитета, најтежу дисквалифи- кацију коју новинарство може имати. Јер, у последњој деценији двадесетог века је српско новинарство било на најнижим гранама, када су безочно, и слева и зде- сна, гажена сва племенита начела про- фесије и када се, као никад раније, могло некажњиво блатити све, свашта и свако. У тој деценији беше, одиста, зацари- ло новинарско бешчашће. А узајамни на- пади међу новинарима су само доприно- сили даљем губљењу угледа. Свађалачка обневиделост је била таква да је, врло че- сто, са прљавом водом из корита избаци- вано и дете. Покрајински правци разбијања Удружења У општем друштвеном превирању, по- јачаном ратним приликама, на видело је избила дугогодишња спрега покрајинских центрифугалних, а то значи антисрпских, тежњи и њихова спрега, дуго прикривана, под разним изговорима прилагођене ак- туелне политичке терминологије, на рела- цији Приштина–Загреб–Љубљана. На Ко- сову и Метохији су Шиптари одбијали све што је српско, па су тако напуштали и Удру- жење новинара Србије, које је, услед тога, са неколико часних изузетака, постало јед- нонационално, тј. српско, удружење, стоји у извештају Скупштини, у чијем се настав- ку одсликава и стање у Војводини: „Може се рећи да су у Војводини про- тивречности и разни сукоби били готово најжешћи. Остаци и заостаци аутонома- шке политике убрзо (бар они најекстрем- нији) показали су истоветност догађања у Југославији и потврдили исти канал као и на Косову: Нови Сад – Загреб – Љубљана. Поједини заговорници таквих ,нових’ од- носа, када су испуцали све своје ,адуте’ и увидели да су открили своје право лице, први су напустили ’своје огњиште’ и про- дали се Туђману и његовој пропагандној машинерији. Марчинко, нпр. вишенаци- онални састав Војводине, национална и језичка разуђеност медија, кадровска и друга ’политика’ по редакцијама, ствара- ње Независног друштва новинара Војво-

210 миле Недељковић дине, беспарица и непоседовање сопстве- них просторија, у већој мери су утицали да се рад Друштва новинара Војводине одвијао у веома тешким условима. Че- сто се стицао утисак да су на ивици рас- турања. Међутим, добар део новинара и руководства Друштва новинара Војводи- не успели су да преброде кризу и да кроз сталне активности покажу и докажу за шта се залажу када су информисање и професија у питању.”22 XXVIII РЕДОВНА ИЗБОРНА СкуПШтиНа Тара – Хотел „Бели бор”, 12–13. јуна 1992 – 13. јуна 1996. Председник Коста Краинчанић (Ра- дио Београд – Први програм). Управни одбор: пот­ председници Светозар Вла­ ховић(„Јединство”,Пришти- на) и Миленко Шакотић („Дневник”, Нови Сад) – због неактивности замењен, уместо њега кооптиран Јо­ ван Николић (председник КН Војводине), чланови: Никола Бешевић („Једин- ство”, Приштина), Милорад Вујовић (Радио Приштина), Елвира Фекете (Нови Сад) – због неак- тивности замењена, уместо ње кооптиран Никола Филиповић (секретар КН Војво- дине), Драган Ремецки (Телевизија Нови Сад), Мирослав Стојановић („Политика”), Ивана Анојчић („Политика”) – иступи- ла одмах по избору, уместо ње кооптиран Александар Мишић (Секција новинара ветерана), Душан Дражић (танјуг), Вла­ димир Гајић (Танјуг) – иступио на почет- ку рада, уместо њега кооптирана Бранка Станишић (танјуг), Душко М. Петровић („Јеж”), Љубодраг Стојадиновић („Народ- на армија”), Момчило Бошковић (Радио Београд), Милорад Комраков (Телевизи- ја Београд), Споменка Јовић (Телевизија Београд), Споменка Деретић (Радио Бе- оград), Душан Павловић (Клуб новина- ра у привреди Србије), Славољуб Глишић (Клуб новинара у привреди Србије), Ђор­ ђе Дедић (Секција новинара ветерана). 22 Архива УНС, XXVIII скупштина (материјали), Тара 1992, Извештај Скупштини потпредседника УНСДушка М. Петровићаораду Удружењаињегових органа за мандатни период 1989–1992, 8–9. Надзорни одбор: председник Петар Трајковић (Телевизија Београд – заме- њен, од 1994. на његово место је изабран Јеленко Бучевац – Секција новинара ве- терана), Благоје Комњеновић („Полити- ка” – после избора отишао из земље), Ми­ ладин Вукосављевић („Чачански глас”), Радован Делибашић (Радио Приштина). Суд части (СНЈ): Биљана Козома­ ра (Актив новинара предузећа Београд), Машан Бошковић („Јединство”, Пришти- на), Душан Ћитић (ТВ Ужице), Борислав Поповић („Политика експрес”), Љубин­ ка Егерић (Телевизија Нови Сад). ДВаДЕСЕт ДЕВЕта рЕДоВНа СкуПШтиНа (Смедерево, 13–16. јуна 1996) У веома заоштреним односима, када су, како је рекао један од учесника овога скупа, неистомишљеници један другом загорчавали живот, одржана је у Смеде- реву 13–16. јуна 1996. године Двадесет де- вета редовна скупштина, којој је, уз број- не госте, од 193 делегирана новинара из 55 актива присуствовало 165 делегата. У четири протекле године од Скупшти- не на Тари, тадашње друштво је било оп- терећено ратом који је трајао до пред крај 1995. године, у земљи су вођене тешке по- литичке борбе за власт, држава је санкци- јама била изолована од света, у продавни- цама су рафови били празни, преживљена је хиперинфлација и, као последица свега, дошло је до велике корозије морала. Под- носећи Скупштини реферат, председник Коста Крајинчанић је у уводу рекао: „Тешко су у том великом метежу оште- ћена правила наше професије и њени етички принципи. Највише су страдала јавна гласила, на која се са свих страна ју- ришало, у жељи да се инструментализују у неновинарске сврхе. Последице те олу- је су и данас видљиве... У једном делу на- шег новинарског света тешко су хавариса- ни осећаји за припадност и приврженост својој земљи и своме народу. У неким слу- чајевима су те хаварије биле толико вели- ке да су довеле до отворене колабораци- је са снагама које су угрожавале животне интересе наше земље.”23 23 Архива УНС, 29. изборна скупштина, Смеде- рево 1996, Извештај председника Косте Краинча- нића, 14. јуна 1996, 1. Коста Краинчанић

211Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Председник Краинчанић је, у тексту који чини саставни део његовог извешта- ја, указао на доследност ставова: „Одо- лели смо покушајима да се разједини и исполитизује Удружење новинара Срби- је. У последње четири године положен је камен темељац за једну концепцијски здраву основу, сачували смо јединствену новинарску организацију, не оспоравају- ћи при том никоме право да се органи- зује и на некаквим другачијим основа- ма. Ако је скупштина на Тари значила повратак примордијалним принципима сталешког удружења, скупштина у Сме- дереву треба ту концепцију да стабили- зује у истом смеру. У смеру професије.”24 На жалост, после смедеревске скуп- штине, све је ишло у супротном смеру. Тодор Ђурић (Друштво новинара Вој- водине) критиковао је реферат зато што се из њега не види шта је добро а шта је ло- ше урађено, па да то буде извештај о раду или о нераду. Превише је уопштен, мно- го тога је прескочено, у њему нема само- критике. Он мисли да Удружење није до- бро радило ове четири године, замерајући највише на томе што су угашени активи. Милош Мишовић (Секција новинара ве- терана), подсетивши на свој, безмало пе- десетогодишњи, стаж у Удружењу, рекао је да је имао прилике да види доста ло- ших управа, али да се последње две, она изабрана у Новом Саду, и ова изабрана на Тари, којој истиче исфорсирани четворо- годишњи мандат, не могу поредити ни са најлошијом од претходних, а највећи грех тих управа је што су вођење послова Удру- жења препустиле секретару, у ствари нео- дговорном техничком лицу Драгану Ђор- ђевићу. Мирослав Марковић („Политика експрес”) упутио је критику министру ин- формација Александру Тијанићу што није присутан на овој скупштини, која је, ина- че, врло лоше примила недолазак поли- тичког функционера Богдана Трифунови- ћа, који је имао излагање. У дискусији о Статуту је највише рас- прављано о јединствености и парцели- зацији Удружења, те о чл. 20, у којем је дефинисана Конференција новинара у привреди Србије (КНУПС). Првог да- на дискусије о Статуту је бурним и ду- гим аплаузом поздрављен предлог Нина 24 Коста Краинчанић, У смеру професије, „Но- винарски гласник”, Нова серија, специјални број, Београд, 13. јун 1996, 2. Брајовића (Актив за неговање традици- ја српског новинарства) да чланови ру- ководећих тела и органа (у даљем тек- сту: функционери политичких странака), не могу бити функционери органа Удру- жења новинара Србије и да чланови ру- ководства УНС посебном изјавом потвр- ђују да нису функционери политичких организација. Међутим, сутрадан, ка- ко су се, притајене и јавне, партијске на- вијачке страсти појачавале, овај предлог је изостављен из коначног текста Стату- та, уз објашњење да се тиме крше уставна права члана да бира и буде биран. Захва- љујући томе, омогућена је политизација Удружења, која ће довести, претећи му и распадом, до раздора како у изабраним органима тако и у чланству. XXIX РЕДОВНА ИЗБОРНА СкуПШтиНа Смедерево, 13–16. јуна 1996 – 28. октобра 2000. Председник Милорад Комраков (Радиотелеви- зија Србије). Управни одбор: пот­ председници Душан Ђорђе­ вић (Радио Београд), Перо Спаравало (танјуг). Члано­ ви: Момчило Бошковић (Радио Београд), Милорад Вујовић (Радио Приштина), Никола Сарић (Телевизи- ја Приштина), Александар Љубичић (Телевизија Београд), Спомен­ ка Јовић (Телевизија Београд), Јован Ни­ колић (РТС – Нови Сад), Слађана Стамен­ ковић (РТС – Ниш), Мирослав Марковић („Политика експрес”), Ни­ кола Бешевић („Јединство”, Приштина), Света Тадић (Актив новинара ветерана), Душан Павловић („Југодр- во” – Конференција новина- ра у привреди Србије), Сло­ бодан Ћук („Соко-Штарк” – Клуб новинара у привре- ди Србије), Драган Ђорђе­ вић (Фонд солидарности Удружења новинара Ср- бије), Драгош Калајић (Актив за негова- ње традиција српског новинарства), Рајко Ђурђевић (Актив за неговање традици- ја српског новинарства), Нино Брајовић Милорад Комраков Светозар Тадић

212 миле Недељковић (Актив за неговање традиција српског но- винарства). Надзорни одбор: председник Мишо Вујовић (Актив за неговање традици- ја српског новинарства), чланови: Сло­ бодан Буквић (Радиотелевизија Србије), Стеван Хофман (дописник „Привредног прегледа”, Ниш), Љиљана Костадино­ вић (Радио Ниш), Мирјана Продановић (ДИН, Ниш). Суд части (СНЈ): Милутин Нићифо­ ровић („Политика експрес”), Перо Рако­ чевић, Јово Вуковић (танјуг), Тамара Огњевић (Актив за неговање традиција српског новинарства), Љубинка Егерић (Телевизија Нови Сад). Кисело изборно грожђе НасамојСкупштиниуСмедереву,иду- го после ње, остао је траг сумње у исправ- ност изборног поступка. У архиви Удруже- ња сачуван је сав скупштински материјал и он делимично потврђује те сумње. Према извештају Верификационе ко- мисије (Слободанка Вучковић, Славица Суботић и Слободан Јаковљевић, председ- ник), 52 актива су изабрала 193 своја де- легата, а на основу пуномоћја су присутна 162 делегата.25 Истога дана, током попо- дневног наставка, Верификациона коми- сија извештава да су стигла још два кан- дидата из Танјуга са уредним и овереним пуномоћјима, тако да Скупштини укупно присуствују 164 делегата. Од тога је тачно само да су изабрана 193 делегата. Међутим, делегати на Ску- штини су представљали 55, а не 52 акти- ва, а друго на Скупштину је са пуномоћ- јима дошло 165 делегата, од којих два са по два пуномоћја (Слободан Ковачевић, Радио Београд 1, оба на своје име, а Ма- рина Николић, Радио 202, једно на своје, а друго на име Дубравке Војводић, коју је заменила), тако да у изборној документа- цији постоји 167 пуномоћја.26 Према извештају Изборне комиси- је (Милан Анђић, председник, Снежана Пијетловић, Југослав Рађеновић, Мира Чемерикић и Живота Камперелић), гла- сало је 150 делегата. Од тога су кандида- ти за председника добили ове гласове: 25 Архива УНС, 29. изборна скупштина, Смеде- рево 1996, Стенограм, Извештај Верификационе ко- мисије 14. јуна, 77–78. 26 Исто, Приложена пуномоћја. Милорад Комраков 80, Душан Радовано- вић 53, Светозар Влаховић 11 и Милован Вржина 6 гласова. Међутим, у прозивци за гласање, ка- да су делегатима давани гласачки листи- ћи, већи је број гласача. Списак прозив- ке за гласање има 195 бројева. Међутим, у њему су у куцању изостављени редни број 163 и 191, па је тачан број 193 прозвана делегата за гласање. Од прозваних деле- гата нису се јавила 33, па су уписани као одсутни. Од њих 33 се 23 није појавило на Скупштини, а десеторо је дошло на Скуп- штину и предало пуномоћ – Душан Ра- шета, Милорад Јовић, Марко Марковић, Бојана Милосављевић, Сњежана Покра- јац-Стаматовић, Мила Јанковић, Драго- љуб Јанојлић, Петар Стојановић, Живо- рад Михаиловић и Мирослав Форгач. Уз то су у прозивци два делегата прескоче- на – Марина Николић (иако је имала два пуномоћја) и Јово Радуловић (Радио Југо- славија),27 те нема трага о њиховом гласа- њу, односно нису гласала. Дакле, од прозвана 193 делегата није гласало 35, тако да је, према списку про- зивке, гласало 158 делегата, колико је и дато гласачких листића, а не 150, како је утврдила Изборна комисија. Није обја- шњено шта се збило са осам гласачких листића (неважећи, нису достављени или – нешто треће?). Али, оно што је најгоре, ово би се и могло некако прихватити, да је гласање било регуларно. А није. Десет делегата су гласали, а нису има- ли, или нису показали, пуномоћ: Миодраг Дунђеровић (Танјуг), Чедомир Марковић („Слободна реч”, Врање), Вера Аксентије- вић (Актив Краљева), двојица из Секције новинара ветерана – Мирко Мариновић и Јеленко Бучевац и петорица из тзв. ли- стова удруженог рада или КНУПС-а (Кон- ференција новинара у привреди Србије) – Славко Стојановић („Тигар”, Пирот), Алек- сандар Манић („Рафинерац”, Панчево), Жељко Радивојевић („Војвођанска банка”, Нови Сад), Жика Радосављевић („БИП”, Бе- оград) и Славољуб Глишић („Филмске но- вости”, Београд), Слободан Ћук, иначе кандидат за чла- на Управног одбора, у који је и изабран, а како и не би кад је на прозивци узео шест гласачких листића за делегате КНУПС-а 27 Исто, Стенографске белешке, Прозивка де- легата и давање гласачких листића, 290–297.

213Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. (за себе и још петоро – Милицу Ивано- вић, Александра Манића, Жељка Радиво- јевића, Жику Радосављевића и Славољу- ба Глишића), што је констатовано у самој прозивци. Не зна се шта је даље било, да ли им је уручио или је дао неком другом да за њих гласају, или је галасање сам оба- вио, јер новинари бившег удруженог рада су углавном мање познати јавности или су сасвим непознати, понекад и у кругу радне организације чије гласило исписују или уређују. А на Скупштини у Смедереву је ова врста новинара била најзаступље- нија, па је могла представљати решавају- ћу гласачку силу – било их је 26. При гла- сању је сваки шести новинар био члан КНУПС-а.28 Било их је више него што су делегата заједно имали Радиотелевизија Србије (14) и Радио Београд Први програм (11), више него што су заједно имали Тан- југ (10), „Политика експрес” (8) и „Вечер- ње новости” (4). Дешавало се да је пуномоћ дао један делегат, а уместо њега гласао други. Вла- димир Вукашиновић је као делегат Акти- ва за неговање традиција српског нови- нарства заменио Милована Урошевића, и на своје име предао пуномоћ, али ни- је гласао. За Милована Урошевића је, по прозивци, узео гласачки листић и гласао Драгош Калајић, који, опет, није гласао на своје име, иако је био делегат и имао је пуномоћ, али је овако избегао да два- пут гласа. Бошко Стајић, „Дневник”, Но- ви Сад, био је делегат и имао је пуно- моћ уместо Радослава Грбина, али је на прозивци Грбин узео гласачки листић и гласао. Исто се десило и са Ервином Ку- зевим, „Тан”, Приштина, који је дао пу- номоћ, а на Скупштини је, по прозивци, уместо њега гласао делегат Вргин Рунов. Два гласачка листића су искоришће- на на име Љубомира Лукића, ТВ Нови Сад. Један гласачки листић је он примио, а други Стевица Смедеревац, који му је био заменик, и – обојица су гласала. Несумњиво је да, када се све ово има у виду, гласање није било регуларно и да га је требало поништити. 28 КНУПС је делегирао 25 делегата, јер је, према материјалу што је доставио Скупштини, имао у члан- ству 638 новинара. Међутим, Надзорни одбор је утвр- дио да КНУПС по евиденцији Удружења има само 201 регистрованог новинара, што значи да је имао пра- во на само девет делегата. В. Архива УНС, 29. изборна скупштина, Смедерево 1996, Записник са III седнице Надзорног одбора Удружења новинара Србије. Пат позиција Надзорног одбора Први посао Надзорног одбора, иза- браног на Двадесет деветој редовној скуп- штини у Смедереву 1996. године, било је испитивање регуларности избора. Надзорни одбор је на седници одр- жаној 4. и 5. септембра 1996. године уста- новио да избори нису били регуларни и да при избору за председника Удружења (152 гласачка листића, седам неважећих) нико није изабран, јер је Милорад Комра- ков добио 72 гласа (значи, осам му је до- писано), Душан Радовановић 55 (два су му закинута), а Светозар Влаховић 12 (је- дан му је закинут), док је само код Мило- вана Вржине тачан број гласова (шест).29 Такође је констатовао да је код свих кандидата за Управни одбор (151 гласач- ки листић, осам неважећих) штимован број гласова. По налазу Надзорног од- бора, Света Тадић је добио највише гла- сова: 98, а по Изборној комисији 91, што значи да је у његовом случају закинуто седам гласова, затим је Александар Љу- бичић добио 85 гласова (дописано му је 29), Милорад Вујовић 82 (дописано му је 36), Споменка Јовић 79 (21), Јован Нико- лић 77 (5), Душан Ђорђевић 76 (15), док су недовољан број гасова добили Слађа- на Стаменковић 75 (дописано 31), Перо Спаравало 74 (9), Нино Брајовић 74 (6), Драгош Калајић 73 (14), Слободан Ћук 69 (12), Драган Ђорђевић 67 (21), Никола Са- рић 65 (43), Мирослав Марковић 63 (15), Момчило Бошковић 58 (27), Никола Бе- шевић 57 (35), Рајко Ђурђевић 56 (39), Ду- шан Павловић 52 (26). Дакле, у Управном одбору је само шест кандидата добило довољан број гла- сова, док је дванаест остало испод црте. Провером гласања је Надзорни одбор установио да су само два члана добила потребан број гласова (151 гласачки ли- стић, осам неважећих) – Мишо Вујовић 83 и Стеван Хофман 76, док је Слободан Буквић добио 74, Љиљана Костадиновић 72 и Мирјана Продановић 66. Према томе, све је неважеће: пред- седник није изабран, а Управни одбор се не може конституисати, јер је од 18 чла- нова изабрано само шест, као ни Надзор- ни одбор, од чијих су пет чланова иза- 29 Архива УНС, 29. изборна скупштина, Смеде- рево 1996, Записник са III седнице Надзорног одбо- ра Удружења новинара Србије.

214 миле Недељковић брана само два, што значи и да је његов налаз о нерегуларности избора – мањин- ски, односно неважећи. Узевши, очито на недозвољив начин, али не хајући за то, управу Удружења у своје руке, чланови Управног одбора су, предвођени Милорадом Комраковом, за- пловили у политички обојене воде у ко- јима се, пловидбом под партијском за- ставом, тешко може избећи бродолом. Отпор Комракову У ком правцу је ишао рад Управног одбора Удружења показало се врло брзо, а о томе сведочи и писмо 19 ваљевских новинара, упућено Председништву Удру- жења новинара Србије 30. децембра 1996. године у којем се каже: „Чекали смо да се огласите поводом актуелних догађаја у Србији и активног учешћа новинара у њима. Уместо вашег гласа, тим поводом, добили смо писмо у којем нас подсећате да обновимо члана- рину, говорите о традиционалном зимо- вању и скијању, као и осталим неважним стварима. Тиме сте показали како функциони- шу наше институције система и каква судбина чека сваког ко покуша да тим пу- тем сачува част и достојанство своје про- фесије од неморалних новинара, који из каријеристичких разлога пристају да ла- жу и клевећу за потребе дневне политике. Вашим ћутањем хтели бисте да кажете, поред осталог, како и сав новинарски на- род стоји иза удворичке и хушкачке уре- ђивачке политике РТС-а и М. Комракова, који је, на жалост, председник Удружења новинара Србије. На срећу, господо, то није истина! За- то ово писмо схватите и као пријаву Су- ду части Удружења против председника Комракова и свих његових редакцијских колега због необјективног, тенденцио- зног и непрофесионалног извештавања и коментарисања вишенедељног грађан- ског и студентског протеста, митинга Ко- алиције Заједно и контрамитинга СПС-а и ЈУЛ-а.”30 Међутим, нису ни сви чланови орга- на Удружења, који су изабрани на Скуп- штини у Смедереву, мислили исто и слепо подржавали Комракова. У томе су се по- себно одликовали члан Управног одбора Нино Брајовић и председник Надзорног одбора Мишо Вујовић. Они су врло упор- но, и непоколебљиво у постојаности, иа- ко су им изгледи на успех у том тренутку, и при таквом распореду снага, били ни- 30 Протест групе ваљевских новинара, „На- пред”, год. LII, бр. 2503, Ваљево, 10. јануар 1997, 4. Порушене куће мештана: Алексинац, 7. април 1999.

215Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. штавни, користећи сваку могућност која би им се указала, доказивали нелегитим- ност Комракова, који је водио Удружење у погрешном смеру.31 На Тематској скупштини Удружења новинара Србије, одржаној 13. и 14. јуна 1997. године на Златибору, Нино Брајовић је првога дана замерио Управном одбо- ру УНС да делује као проширени колеги- јум РТС-а,32 а следећег дана је завршетак рада Скупштине, како су новине забеле- жиле, пропраћен незадовољством деле- гата Актива за неговање традиција срп- ског новинарства Нина Брајовића због тешких пропуста приликом прошлогоди- шњег избора Управног одбора и председ- ника УНС.33 Брајовић је упознао скуп и са чињеницом да је Надзорни одбор утвр- дио да на Скупштини у Смедереву није- дан њен орган није легално изабран.34 У јавност је доспео и податак да су од петоро чланова Изборне комисије на Скуп- штини у Смедереву троје били из РТС-а, и да су видљиви трагови интервенције и преправљања на гласачким листићима.35 Истина, Милорад Комраков је, на кон- ференцији за штампу, вербално, без доку- ментације, оповргао све оптужбе и тврдио је, на лепе очи, да је легални председник.36 Отказ бившем секретару Ђорђевићу Удружење је више пута потресано су- кобима у Управном одбору. Посебно је био жучан, и драматичан, сукоб са секретаром Драганом Ђорђевићем (пуно име: Драго- мир Линц-Ђорђевић). Наиме, више управ- них одбора Удружења је стављало на тапет рад секретара Ђорђевића, посебно онај у мандату 1987–1989. године, оптужујући га 31 А. Б., Комраков је фалсификовани председ­ ник, „Демократија”, Београд, год. I, бр. 9, среда, 26. фебруар 1997, 3. 32 В.(иолета) Таловић, Одбрана јавне речи, „Ве- черње новости”, Београд, субота, 14. јун 1997, 5. 33 Виолета Таловић, Етика на испиту, „Ве- черње новости”, Београд, недеља, 15. јун 1997, 4. 34 Z. T., Jadikovke o podelama i pritiscima, „Наша борба”, год. III, бр. 858, Београд, понедељак, 16. јун 1997, 2. 35 Slobodanka Zekić, Lažirani predsednik Komra­ kov vodi Udruženje u stečaj da RTS kupi zgradu na do­ boš!, „Dnevni telegraf”, god. II, br. 407, Beograd, pone- deljak, 3. mart 1997, 2. 36 В. Судар, Милорад Комраков: Ја сам легити­ ман, „Демократија”, год. I, бр. 16, Београд, среда, 5. март 1997, 2. Свакодневно бомбардовање: густи димови у Панчеву су се вили све време НАТО агресије Уз одјек НАТО бомби: Новосађани се превозе скелом (снимио Јово Бајић, 3. маја 1999) Нови Сад: срушени Варадински мост (април 1999)

216 миле Недељковић за низ пропуста и грешака, као и злоупо- треба. Међутим, постало је већ послович- но да се испитивање не докрајчи, Ђорђе- вић дочека нове изборе и нови управни одбор, који је неупознат са предметом, не наставља испитивање. Но, 1997. године све се окренуло против Ђорђевића. На Скупштини на Тари 1992. године је стављено као приоритетни задатак да се преиспита материјално-финансијско по- словање у претходном периоду, пошто се скупштински извештај Комисије за мате- ријално-финансијско пословање (пред- седник Миленко Шакотић) у много чему показао неверодостојним. Зато је Управни одбор образовао посебну комисију (пред- седник Момчило Бошковић, чланови Спо- менка Јовић, Јован Николић, Бранка Ста- нишић и Славољуб Глишић) са задатком да испитају пословање Удружења, како у претходном тако и у текућем времену. Комисија је установила низ непра- вилности и незаконитости у пословању – многи уговори нису валидни јер су непот- писани, нису дати на увид ни претходни ни касније склапани уговори са закупци- ма пословног простора у Дому новинара, драстична је разлика између фактичких и у уговорима наведених квадратура за- купљених простора, неке од одлука о из- давању простора и адаптацији су доне- ли неовлашћено председник Слободан Лазаревић или секретар Драган Ђорђе- вић у време када се Управни одбор ни- је састајао двадесет месеци, неке одлуке су донете без кворума (потписник пред- седник Коста Краинчанић), комисији ни- је презентирана документација о стану у Кнез Михаиловој улици који је без пуно- важне одлуке адаптирао и користи га се- кретар Драган Ђорђевић... Комисија, ко- ја је поднела извештај Управном одбору 6. јуна 1996. године, предложила је, бу- дући да није добила на располагање сву неопходну документацију, да се за утвр- ђивање чињеничног стања ангажују од- говарајући државни органи и да се, ради отклањања нагомиланих неправилно- сти распише јавни конкурс за секрета- ра, а да њен извештај буде саставни део дневног реда радног дела Двадесет деве- те изборне скупштине Удружења нови- нара Србије у Смедереву.37 Међутим, ка- ко је постојао извештај Надзорног одбора за Скупштину у Смедереву, одлучено је да се извештај Комисије за проверу послова- ња уврсти под тачку разно, али пошто је на Скупштини усвојен извештај Надзор- 37 Архива УНС, 29. изборна скупштина, Сме- дерево 1996, Закључци Комисије Управног одбора УНС за проверу пословања, 1–2. Злочин без оправдања: Сурдулица, 28. април 1999 – срушена кућа Војислава Милића, у којој је погинуло 16 цивила (снимио Јово Бајић)

217Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ног одбора, то извештај Комисије није из- нет ни под тачком разно. На Скупштини се, дакле, о томе ни- је расправљало, и на почетку рада новог Управног одбора све је изгледало да ће бити јово-на-ново, али је Нино Брајовић 23. децембра 1996. године писмено под- сетио да је из дневног реда „испарила” договорена расправа о материјално-фи- нансијском пословању.38 Двамесецакасније,21.фебруара1997. године, Комисија за материјално-финан- сијско пословање (председник Момчи- ло Бошковић,39 чланови Милан Симић, Слободанка Вучковић, Петар Дамјанов и Драгутин Ремецки) дала је Управном од- бору Предлог мера у којем се предлаже разрешење Драгана Ђорђевића са места секретара УНС, оптужујући га да је доса- дашњим деловањем нанео велику штету Удружењу,40 а већ следећег дана, у суботу 22. фебруара 1997. године, на веома бур- ној четворосатној Осмој седници Управ- ног одбора УНС, затвореној за јавност, на којој је ослобођен дужности Драган Ђор- ђевић, већ 17 година секретар УНС, могло се, како су новине пренеле, чути само ви- кање и делови псовки.41 А крајем те године је секретар УНС-а Душан Павловић известио Управни одбор да је, у складу са својим овлашћењима, донео решење о престанку радног одно- са Драгомира Линц-Ђорђевића,42 савет- ника у Секретаријату УНС, који је, током рада на радном месту секретара, „учинио више радњи које се могу оквалификовати 38 Архива УНС, Седнице Управног одбора 1996, Допис Нина Брајовића 23. децембра 1996. године. 39 Момчило Бошковић се од Скупштине на Та- ри 1992. године бавио, као председник Комисије за проверу пословања, овом проблематиком, па је ње- гов континуитет био погубан за секретара УНС-а. 40 Архива УНС, Седнице Управног одбора 1997, Предлог мера Комисије за материјално-финансиј- ско пословање, бр. 223/а, 22. фебруар 1997. 41 V.Sudar,Obračunudomuštampe,„Демократија”, год. I, бр. 7, Београд, понедељак 24. фебруар 1997, 3; Anonim, Uz viku i psovke na zatvorenom sastanku Komrakov smenio sekretara UNS, „Dnevni telegraf”, god. II, br. 408, Beograd, utorak 4. mart 1997, 3. 42 Исто, Решење о престанку радног односа Драгомиру Линц-Ђорђевићу, бр. 2073, 25. XII 1996. као кривична дела (фалсификовање јав- не исправе и злоупотреба службеног по- ложаја)”.43 Приписујући Ђорђевићу, изме- ђу осталог, наплату закупнине у готовом новцу без одговарајућег правдања, нео- влашћено отуђивање основних средста- ва, неовлашћено потписивање штетних уговора и шиканозни однос према рад- ницима Удружења, секретар Павловић је подсетио на Ђорђевићево јавно обећа- ње дато 12. јуна 1996. године да одлази у пензију и да је оно било превара. Ђорђевић се жалио Управном одбору, инспектор рада Министарства за рад, бо- рачка и социјална питања РС, Сектор ин- спекције рада Одељења инспекције рада за радне односе у граду Београду, по зах- теву Ђорђевићевог адвоката Душана Ра- дошевића, донео је решење о одлагању извршења коначног решења секретара Удружења новинара Србије о престанку радног односа Драгомиру Линцу-Ђорђе- вићу до доношења правоснажне судске одлуке44 – али се о све то Управни одбор оглушио. Од 1. јануара 1998. године Ђор- ђевић више није био на платном списку Удружења. А над свим тим, и у даљим бурама које нису јењавале, како је на насловној страни једног београдског дневног листа гласила упечатљиво дата најава за на- пис о бури у Удружењу новинара Срби- је приликом смене секретара Ђорђеви- ћа, лебдела су узајамно оптужујућа, а за Удружење подједнако компромитантна, питања: Ко је „лопов”, а ко „нелегалан”.45 43 Исто, Извештај секретара Душана Павло- вића Управном одбору, бр. 2090, 29. XII 1996. 44 Решење инспектора рада донето 30. марта 1998. године, број 117-00-283/98-04. 45 „Демократија”, год. I, бр. 7, Београд, поне- дељак 24. фебруар 1997, 1.

218 миле Недељковић Председник Удружења Нино Брајовић говори на годишњици приштинског „Јединства”. Лево главни уредник Светозар Влаховић (Косовска Митровица, 25. XII 2008)

219Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ч етвртак, 5. октобар 2000. године. Преломан датум смене на поли­ тичкој позорници Србије. Наци­ ја слави силазак са власти Сло­ бодана Милошевића и Социјалистичке партије Србије. Тај догађај је коренити заокрет у друштвено­политичком систе­ му земље. Власт је, после деценије пар­ ламентарне борбе (1990–2000), прешла у руке опозиције, која је на овим избори­ ма здружено наступала под називом ДОС (Демократска опозиција Србије). Опијени победом, досовци не схвата­ ју да су их социјалисти довели на власт. Наиме, разочарани социјалисти, које је брачни пар Милошевић–Марковић ус­ пео да отпади од себе, гласали су за ДОС, за који су такође гласали и многи члано­ ви Социјалистичке партије Србије, које је ЈУЛ (Југословенска левица) са председ­ ницом Дирекције Миром Марковић, због преузимања власти и привилегија, успео да окрене против Милошевића и њего­ ве партије, тако да је на изборима Соци­ јалистичка партија Србије добила мање гласова него што је уочи избора имала организованих чланова. У земљи ври пред очекиваним про­ менама. У првом тренутку настаје смутно време. Као печурке после кише ничу са­ мозвани кризни штабови, од којих већи­ на успева да се домогне управљања над предузећима и установама, што се дели­ мично извитоперава у злоупотребе, наси­ ље и подвале, тако да је убрзо ДОС морао да обустави деловање тих штабова. У кри­ зним штабовима је немали број тзв. пре­ летача, особа које су преко ноћи проме­ ниле ћурак и припадност, а самим тим и улогу. Кризни штабови се јављају и у сред­ ствима информисања, што посебно усло­ жњава опште прилике и замагљује дру­ штвене и политичке токове. На крилима победе, неколико дана по изборима, на врата Удружења новинара Србије је закуцала делегација Независног удружења новинара Србије, у намери да преузме Дом новинара, зграду Удружења новинара Србије у улици Генерала Жда­ нова (Ресавска) бр. 28. Поглавље XII НА ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА СПА­СА­ВА­ЊЕ­УДРУ­ЖЕ­ЊА­•­На­че­ла­ра­да­Ини­ци­ја­тив­ног­од­бо­ра­ •­Ши­ре­ње­и­ома­со­вље­ње­по­ду­хва­та­•­По­вра­так­члан­ства •­Пре­мо­шћа­ва­ње­прав­не­пра­зни­не­•­ТРЕ­ЋА­ВАН­РЕД­НА­СКУП­ШТИ­НА­ (Бе­о­град,­28.­ок­то­бра­2000)­•­Они­су­спа­сли­Удру­же­ње­•­Рад­при­вре­ме­них­ ор­га­на­•­Спре­ча­ва­ње­оти­ма­ња­имо­ви­не­•­ТРИДЕСЕТА РЕДОВНА СКУП­ШТИ­НА­(Аран­ђе­ло­вац,­24–25.­фе­бру­а­ра­2001.­•­ТРИ­ДЕ­СЕТ­ПР­ВА РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА­(Бр­зе­ће,­Ко­па­о­ник,­26–27.­мар­та­2005)

220 Миле Недељковић Медијска слика Србије се обноћ про­ менила. „Српска ТВ Бастиља”, како је опо­ зиција називала Радиотелевизију Срби­ је, у Таковској улици је освојена багером, попаљена и демолирана, уз грабеж ин­ вентара, а уредник Милорад Комраков, иначе председник Удружења новинара Србије, претучен је, као и још неки нови­ нари, док је Споменка Јовић, уредник и члан Управног одбора Удружења новина­ ра Србије, прошла са само неколико до­ бијених шамара. Велики моћник Хаџи Драган Антић је на споредан излаз, где је експедиција, у улици 29. новембра, по­ бегао из „Политикине” зграде у обезбеђе­ њу два комбија пуна полиције, а у „Поли­ тикину” редакцију у Македонској улици су ушле две групе „Политикиних” нови­ нара које су, несагласне, полагале право на преузимање и заступање редакције. Главни уредник некада убедљиво најти­ ражнијег листа, „Вечерњих новости”, који је под његовим уредниковањем тиражно веома опао, Душан Чукић, побегао је пре­ обучен у интервентно болничко одело и лица скривеног капуљачом, на штампа­ ријски излаз „Борбе” у Косовској улици, буквално избегавши линч гневне масе. И остали челници медијских кућа су се разбежали, спасавајући главу пред разја­ реним демонстрантима. Једино је Мили­ воје Павловић, директор Радио Београда, мирно, до увече, сачекао на радном ме­ сту, у Хиландарској улици, Владана Бати­ ћа, једног од лидера ДОС­а, који је преу­ зео даљу управу. Удружење новинара Србије, које је, за­ хваљујућипредседникуМилорадуКомра­ кову и већини чланова његовог Управног одбора, добило неправедну и тешку хипо­ теку режимског удружења, просто се на­ лазило у расулу. СПАСАВАЊЕ УДРУЖЕЊА Стицајем различитих, а срећних, окол­ ности, у канцеларији Драгутина Минића Карла, уредника „Јежа”, у Дому новинара на трећем спрату су се у једном тренутку обрели Миле Недељковић, који је имао до­ говорени састанак са Минићем, и члано­ ви Управног одбора Удружења новинара Србије Нино Брајовић и Драган Ђорђевић, председник Надзорног одбора Удружења новинара Србије Мишо Вујовић и новинар РТС­а Живорад Николић. Под непосредно свежим утисцима, јер је управо дошао са првог спрата, где је седиште Удружења, на којем се сусрео са председницом НУНС­а Горданом Сушом, која се позивала на некакав папир по ко­ јем они треба да, у договору са ДОС­ом, преузму Дом новинара, Брајовић је пре­ нео шта се тамо збило. Посебно су мучно одјекнуле, као најава потпуне отимачине зграде, речи ратоборног нунсовца Мило­ вана Бркића, који је – врло „великодушно” – рекао Брајовићу да Удружењу новина­ ра Србије могу на неком од спратова До­ ма новинара да оставе једну просторију за седиште и активност. Наиме, тог дана у подне „тридесетак новинара, већином из НУНС­а, на челу са председницом Горданом Сушом улази у велику салу Удружења са намером да у њој одрже састанак, који су јавно, пред те­ле­ви­зиј­ским­ка­ме­ра­ма,­за­ка­за­ли­7.­ок­ тобра, када су најавили и преузимање кључева од просторија УНС­а. У том ча­ су, петорица од деветнаесторо чланова Управног одбора УНС­а, којима је ман­ дат истекао 13. јуна 2000. године, састан­ чио је у малој сали док су у великој сали Нино Брајовић и Мишо Вујовић, члано­ ви УНС­а, дочекали и поздравили колеге из НУНС­а, којима је том приликом Бра­ јовић рекао: ’Добродошли у Удружење но­ винара Србије. Ми се овде годинама бо­ римо против нелегитимног руководства којем је, и поред тога што су на власт до­ шли изборном крађом у Смедереву, ман­ дат истекао пре четири месеца. Немамо ништа против да се ово удружење убуду­ ће зове НУНС, да му на челу буде Горда­ на Суша, и да му припадне цела зграда. Постоји само један услов – да се припре­ ми и одржи скупштина свих новинара и да они тако одлуче’. Понуда је одбијена са индигнацијом, а Гордана Суша је питала Брајовића и Вујовића: ’У име кога ви го­ ворите?’. Брајовић је одговорио: ’У своје име, јер је свим органима Удружења ис­ текао мандат 13. јуна ове године’. Суша је на то узвратила: ’Пазите шта радите, ов­ де ће доћи наши адвокати да преиспита­ ју све пословање’, и припретила да ових дана ни случајно, са било ким не потпи­ сују било какав уговор о закупу и томе слично.”1 1 Нино Брајовић, Ходограм покушаја НУНС-а да отме имовију УНС-а, Архива УНС, Забелешке Нина Брајовића 2000. године.

221Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Слушајући разговор Нина Брајовића са осталим присутнима, Миле Недељко­ вић је предложио да се оснује Иниција­ тивни одбор за сазив Ванредне скупшти­ не Удружења новинара Србије, која ће морално чистом и некомпромитованом чланству Удружења дати прилику да Удру­ жење спасу и његову делатност поставе на прави пут. Предложио је да се за неколи­ ко сати, увече, сви нађу у Скадарлији и да, у међувремену, свако обавести кога може и доведе на акциони договор у скадарлиј­ ски­ре­сто­ран­„Ше­шир­мој”,­што­је­при­хва­ ћено. Било је то у понедељак, 9. октобра 2000.­го­ди­не,­око­16­ча­со­ва. У Скадарлији у 19 часова су се, са по­ четним језгром, које је пошло из „Јежа”, нашли још Драган Влаховић, Љубомир Вујисић, Соња и Ђорђе Малавразић, Бо­ бан Марјановић, Зоран Богавац, Никола Бибић. За председавајућег Иницијатив­ ног одбора за сазив Ванредне скупштине је одређен Миле Недељковић, који је из­ ложио оперативни план рада и припре­ мио потребни материјал за почетак ра­ да, и предложио да се образује Дежурно председништво Иницијативног одбора, који ће се од тог тренутка налазити у пер­ манентном заседању. У дежурно пред­ седништво су изабрани Миле Недељко­ вић, Нино Брајовић и Мишо Вујовић, што је била нека врста копредседништва или председничког тријумвирата. Полазни акт који је усвојио Иниција­ тивни одбор су Разлози за иницијативу, исказани у шест тачака: 1. Компромитовање Удружења нови­ нара услед његовог потчињавања утица­ ју руководства РТС, које је имало убедљиву већину у Управном одбору и тако спрово­ дило, мимо закона, уски партијски инте­ рес, чиме је бачена највећа љага на Удру­ жење у његовој 120­годишњој традицији. 2. Отуђеност Управног одбора од ствар­ них интереса чланства кулминирала је у чињеници да ово тело настоји да и даље делује иако му је још почетком јуна исте­ као мандат, па је, према томе, престао да постоји легитимитет и легалитет за ње­ гово деловање. У самој ствари, и претход­ но деловање Управног одбора је било не­ легитимно, јер је он изабран очигледном крађом гласова на изборној скупштини у Сме­де­ре­ву­1996.­го­ди­не.­ 3. Катастрофална небрига Управног одбора о виталним интересима професи­ је због поданичког односа према бившим центрима моћи и подржавање закона о јавном информисању који је по инквизи­ торском духу најгори од свих закона о ин­ формисању који су икада донесени. 4.­Ћу­та­ње­о­сва­ком­на­си­љу­ко­је­је­по­ чињено над новинарством и новинарима – отимачина редакција, пленидба опреме, отпуштања, хапшења и убијање новинара. 5. Неопходност премошћавања вакуу­ ма у раду који је настао услед оваквог де­ ловања за нас бившег Управног одбора. 6.­Те­жња­да­се­сва­ко­осе­ћа­пре­ма­за­ слузи – да се савесни новинари не стиде за оно што су урадили безочни узурпато­ ри, и да се несавесни суоче са последица­ ма својих дела и недела. Већ сутрадан, 10. октобра, Иницијатив­ ни одбор се сместио у Дом новинара Удру­ жења новинара Србије, заседајући сваког дана у великој сали. Седнице су биле отво­ рене. Ту су се обављали договори, доноси­ ле одлуке, одатле су се слали материјали и позивали новинари и активи да дођу на Ванредну скупштину. Начела рада Иницијативног одбора Прва три акта која је 10. октобра усво­ јио Иницијативни одбор су били позив за Ванредну скупштину и начела сопстве­ ног рада и оперативни план рада. Позив за Ванредну скупштину је био кратак, али довољно разложан, и гласио је: УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ / ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР ЗА ОДРЖАВА­ ЊЕ­И­ПРИ­ПРЕ­МУ­ВАН­РЕД­НЕ­СКУП­ШТИ­ НЕ / Београд, 10. октобра 2000. / Устано­ вивши начела свог рада и оперативног плана за припрему и одржавање Ван­ редне скупштине Удружења новинара Србије, ми, новинари који смо часно и у етичком погледу доследно обављали своју професионалну дужност, образује­ мо Иницијативни одбор са задатком да се, у складу са законом и статутом, под хитно сазове Ванредна скупштина Удру­ жења новинара Србије. Позив је умножен и разаслат у но­ винарске активе и редакције Београда и унутрашњости, одакле су се листе пози­ ва убрзо враћале са потписима сагласно­ сти и подршке.

222 Миле Недељковић Смисао ангажовања и правци дело­ вања Иницијативног одбора су садржани у Начелима рада, којима је усредсређен рад на битна питања и, истовремено, њи­ ма је требало избећи опасности задржа­ вања или губљења времена на неважним питањима: За платформу рада Иницијативног одбора узимају се следећа опредељења: – Као једно од најстаријих професи­ оналних удружења у земљи, и једна од три најстарије новинарске организације у свету, Удружење новинара Србије се мо­ ра вратити својим изворним начелима – да буде сталешко друштво новинара без обзира на њихове разлике у идеолошком, партијском, редакцијском и сваком дру­ гом погледу и, што је у овим преломним тренуцима најбитније, да буде стварно независно од сваког центра моћи и по­ литичког утицаја; – Као полазиште рада Иницијативног одбора и одржавања Ванредне скупшти­ не служе одредбе закона и статута; – Одриче се досадашњем руководству Удружења свака пуноправност деловања; – Легитимност и интегритет ра­ да Иницијативног одбора се заснива на опредељењу чланства Удружења; – Сматрају се незаконитим и неста­ тутарним свако неовлашћено иступање у име Удружења изван оквира чланства, и свако мешање са стране, или било какав вид узурпације имена, тековина и имови­ не Удружења од група и појединаца; –Ванреднускупштинупоставитиискљу­ чиво као унутрашње питање Удружења; – Не исцрпљивати се на непотребном препричавању стања и његовим узроци­ ма, који су свима добро познати, већ кон­ структивно радити на одбрани достојан­ ства новинарског позива и усмерити се на превазилажење стања које је за све по­ сленике јавне речи још скопчано са мно­ гим тешкоћама; – За демократски преображај у дру­ штву и стварање јавног мнења у нашој земљи велику и историјску заслугу има српско новинарство, чије плодове и до­ приносе нема права да себи припише ниједна, поготову не уска или острашће­ на, новинарска групација, а још мање по­ јединци; – Не улазити у расправе нити у дого­ воре ни са којим другим удружењем или новинарским друштвом док се не одржи Ванредна скупштина; – Обновити и развијати сарадњу са међународним новинарским организа­ цијама; – Позвати све новинаре који су отпу­ штени с посла да учествују у припреми и раду Ванредне скупштине; – Позвати све новинаре којима је спречено учлањење да се јаве Иниција­ тивном одбору; – Позвати све чланове који су иступили из Удружења да се врате у његове редове; – У свом раду чланови Иницијатив­ ног одбора ће се доследно придржавати ових начела и одлука које се демократ­ ски буду донеле у даљем раду; – У оквиру установљених начела и до­ говорених ставова као заједничке осно­ ве, сваком члану Иницијативног одбора је слободно иступање у јавности; – До упућивања позива за Ванред­ ну скупштину Иницијативни одбор је у сталном заседању и попуњаваће се чла­ новима који му дотад приступе; – Осим обавезе да раде до Ванредне скупштине и допринесу афирмацији ча­ сности новинарског позива у складу са те­ мељним одредбама професионалног ко­ декса, чланови почетног језгра и коначног састава Иницијативног одбора немају ни­ каквих привилегија ни у којем погледу у односу на остало чланство Удружења. Оперативни план рада Иницијатив­ ног одбора је био усмерен на најважни­ је послове које је требало обавити да би Ванредна скупштина била успешна и имао је седам тачака: – Проширити састав Иницијативног одбора у складу са усвојеним Начелима рада, – Наћи решење за несметан рад Ини­ цијативног одбора (просторије, телефон, обавештавање чланства и др.), – Образовати стално дежурство Ини­ цијативног одбора и ажурирати његов са­ став ради континуитета деловања, – Прикупљати чланске потписе за зах­ тев за одржавање Ванредне скупштине, – С обзиром на несређеност у члан­ ским редовима Удружења новинара Ср­ бије, образовати Одбор за верификацију чланства, како би се Ванредна скупшти­ на могла одржати на регуларан начин, – Образовати Одбор за припрему но­ вог кодекса и статута, – Опозвати Веће части и на Ванредној скупштини обавити јавни претрес о кон­

223Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. кретним случајевима и примерима огре­ шења о Кодекс. Ширење и омасовљење подухвата Следећих дана се све више ширио круг Иницијативног одбора. Првога да­ на, по смештању у просторијама Удру­ жења, 10. октобра су се укључили Ни­ кола Вучетић, Душан Дражић, Душан Радовановић, Мирко Мариновић, Драго­ слав Ђекић, Драган Влаховић, Мира Ма­ рић и Гордана Ерор, затим 11. октобра мр Ненад Ј. Ристић, Тамара Огњевић, Са­ во Марић, Велиша Крсмановић, Слобо­ дан Буквић, Божидар Дикић, Милош Ма­ риновић, Иван Миладиновић, Душан В. Станковић, Милојко П. Ђоковић, Живо­ рад­ Ши­ља­ Ми­ха­и­ло­вић,­ Пе­тар­ Сто­ја­но­ вић,­ Но­во­ Шће­кић...­ Осим­ њих,­ ко­ји­ су,­ мање­више, и према могућностима, ре­ довно били на састанцима Иницијатив­ ног одбора, ту су, обавештени на више начина, али и по позиву, долазили мно­ ги новинари, упознавали се непосредно са подухватом и, по правилу, прихвата­ ли иницијативу и укључивали се у даљу припрему Ванредне скупштине. Посебно је била драгоцена подршка новинара Радио Новог Сада Олгице Ивко­ вић и Смиље Дабетић, чијим посредством су у подухват укључени новинари Војво­ дине. Исто тако је била значајна и помоћ коју су иницијативном одбору пружали многи новинари. У томе је, вештом орга­ низацијом из друге линије, предњачио Момчило Станић из Радио Београда. По­ дршком новинара Драгана Тодоровића и Раде Миловановић из Аранђеловца, Пре­ драга Пере Стојадиновића из Крагујевца, Драгољуба Јанојлића, Маје Крунић и Дра­ гутина Паунића из Смедеревске Паланке, Здравка Ранковића из Ваљева, Светисла­ ва Тијанића из Ужица, Жарка Николића из Крушевца и Драгољуба Гагричића из Нове Вароши, круг подухвата се проши­ рио и на унутрашњост Србије. Врло брзо су се показали резултати динамичног и предузимљивог рада Ини­ цијативног одбора, па је он већ 12. окто­ бра дао Обавештење о досадашњем раду: У околностима које су нам свима до­ бро познате, Иницијативни одбор за са­ зив Ванредне скупштине је спонтано за­ снован 9. октобра, и од тада се налази у сталном заседању. Од замисли до данас су одржане четири седнице – 9. октобра (две), 10. и 11. октобра, на којима је Ини­ цијативни одбор стално прошириван и попуњаван новим члановима. У Иници­ јативном одбору су у овом тренутку но­ винари више редакција („Глас јавности”, „Политика”, „Вечерње новости”, „Експрес политика”, Радио Београд, Телевизија Бе­ оград), новинари ван радног односа, по­ једини отпуштени новинари, као и чла­ нови из више подручја Србије. Усвојена су Начела рада као платфор­ ма деловања и Оперативни план рада до Ванредне скупштине. До сада је Иницијативном одбору при­ ступило више од 120 новинара из Београ­ да, Новог Сада, Каћа, Аранђеловца, Смеде­ ревске Паланке, Ужица, Крагујевца, Ниша и Тополе, како актива тако и поједина­ ца. Услед тако бројног одзива и чланства у Иницијативном одбору је, ради ефика­ сности рада, образовано Радно председ­ ништво као уже оперативно тело. Тек по оваквом окупљању и утврђива­ њу циљева и начина рада, пуштена су прва обавештења у јавност. Прва вест је објавље­ на 11. октобра у „Гласу јавности”,2 а потом је дата информација Танјугу и другим сред­ 2 Ванредна скупштина УНС-а, „Глас јавности”, Бе­ оград, среда, 11. октобар 2000, у врху последње стране. Никола Вучетић Саво Марић Душан Дражић Олга Ивковић Мишо Вујовић Смиља Дабетић

224 Миле Недељковић ствима информисања. Је­ дан од ефеката оваквог по­ четног обавештавања је и подршка која је добијена од Центрасасавременужурна­ листику и ИНТЕР­а (Инсти­ тут за телевизију, новинар­ ство и радио) из Београда. Посебно је драгоцена подршка коју је Иниција­ тивни одбор добио из Ак­ тива ветерана Удружења новинара Србије, у којем се налазе многа најуглед­ нија имена српског нови­ нарства. У жижи даљег рада се налази припрема конфе­ ренције за штампу, када ће се презентирати основ­ ни материјали за Ванред­ ну скупштину, која је зака­ зана за 28. октобар. У објави о заказивању Ванредне скуп­ штине Иницијативни одбор саопштава: Ограђујући се од досадашњих актив­ ности Управног одбора Удружења нови­ нара Србије (УНС) на челу са Милорадом Комраковим, чији је мандат према Ста­ туту УНС истекао 12. јуна 2000. године, Иницијативни одбор истог Удружења од­ рекао је досадашњем руководству сваку пуноправност деловања. Иницијативни одбор сматра незако­ нитим и нестатутарним свако даље исту­ пање чланова бившег Управног одбора у име УНС. Имајући у виду да је истеком ман­ дата, односно престанком легалитета и легитимитета досадашњег руководства УНС, ово Удружење остало без носилаца руководећих функција, Иницијативни одбор је донео ОДЛУКУ: Сазива се Ван­ редна скупштина 28. октобра текуће го­ дине у 10 часова у просторијама УНС, Ге­ нерала Жданова 28. У наставку Одлуке су наведени раз­ лози за сазивање Ванредне скупптине, а у завршном ставу су позвани сви профе­ сионални новинари да се укључе у при­ преме и рад Ванредне скупштине. У првих пет­шест дана потписе на иницијативу за сазивање Ванредне скуп­ штине је ставило више од 250 београд­ ских новинара из више информативних кућа и гласила („Политика”, „Глас јавно­ сти”, Радио Београд, Танјуг, Телевизија Београд). Иницијативи су се посебно ма­ совно одазвали новинари „Вечерњих но­ вости” и „Политике експрес”. Повратак чланства До Ванредне скупштине је треба­ ло пребродити велики јаз који се указао у последњих десетак година, а нарочи­ то­од­Скуп­шти­не­у­Сме­де­ре­ву­(1996),­ка­ да је велики број чланова (рачуна се ви­ ше од хиљаду и по), у знак незадовољства и протеста, напустио Удружење новина­ ра Србије. Требало је све те чланове по­ звати и придобити да обнове чланство, јер ће Ванредном скупштином преста­ ти разлози због којих су напустили Удру­ жење. Сазивајући Ванредну скупштину, Иницијативни одбор је 15. октобра упу­ тио свим члановима Удружења новина­ ра Србије Апел, као јавни позив, да на њу дођу и учествују у одбрани и обнови сво­ је професионалне организације, а у ње­ му, између осталог, стоји: Позивамо вас, поштоване колеге, да дођете на Ванредну скупштину и уче­ ствујете у одбрани и обнови своје стале­ шке организације, која треба да засту­ па виталне интересе наше професије, у складу са етиком новинарског позива. Драгутин Паунић Милош Мариновић Драгољуб Јанојлић Момчило Станић Никола Бибић Светислав Тијанић Драган Тодоровић Предраг-Пера Стојадиновић

225Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Посебно позивамо оне колеге који су, с разлогом незадовољни, у међувремену напустили Удружење или замрзли своје чланство. На Ванредној скупштини нема повла­ шћених делегата, који су у ранијем си­ стему служили као заклон за разне зло­ употребе. Сви учесници скупштине су, у овом историјском тренутку, истински де­ легати часног српског новинарства. На крају овог века треба ставити тач­ ку на све погрешне рачуне поданичког новинарства и отворити нову, чисту и светлу, страницу историје чији смо уче­ сници и сведоци. Та историја се исписује и нашом Ванредном скупштином. Апел је имао доброг одјека и многи чланови су се вратили у редове Удруже­ ња, спремни да допринесу његовом очу­ вању као професионално чисте органи­ зације. Ини­ци­ја­тив­ни­ од­бор­ је­ 16.­ ок­то­бра­ упутио посебне, званичне, дописе Фонду солидарности, Активу ветерана и секре­ тару Удружења новинара Србије Душану Павловићу. Фонд и Актив, чији су се неки члано­ ви веома ангажовали у Иницијативном одбору, упознати су са припремом Ван­ редне скупштине, од које се очекује да буде прекретница у раду Удружења, и по­ звани да се укључе у њен рад. На крају дописа се каже: За разлику од Удружењу наметнутог делегатског система, који је био заклон за извитоперавање истинске непосредности рада и одлучивања, и посебно његовог са­ моуправног концепта оличеног у тзв. но­ винарству удруженог рада, ова скупшти­ на ће бити и прва стварна скупштина новинара Србије у последњих пола века. На Ванредној скупштини, у чијој је основи професионална и етичка дифе­ ренцијација, желимо да се наше Удру­ жење – једно од три најстарија у свету – врати својим изворним садржајима и да његова снага буду часни новинари, ко­ ји нису окаљали образ учествујући у ме­ дијској лажи и многоврсним подвалама оличеним у досадашњем Управном од­ бору, чије је и постојање и деловање би­ ло нелегитимно. У кратком писму секретару Удружења Душану Павловићу стоји: Као једини легитимни представник Удружења новинара Србије, Иницијатив­ ни одбор за сазив Ванредне скупштине УНС, за свој рад у припремама скупшти­ не тражи: 1. Да несметано ради у припремама Ванредне скупштине, што значи да има на располагању одређену просторију, те­ лефон и факс ради комуницирања са чланством, 2. Да може у постојећој техници Удру­ жења да умножава потребне материјале за скупштину и средства информисања. Међутим, секретар Павловић је изја­ вио да он само извршава налоге које му даје Милорад Комраков и, као неки цен­ зор, мимо правила службе, тражио је да се једна реченица у допису исправи, па би тек онда могао да захтев заведе (очи­ то је био научен да службено заводи само дописе који му се свиђају), па му је овај немили допис истога дана послат по­ штом, препоручено.3 Осим коришћења просторије (сала бр. 15) у Удружењу новинара, одакле их Душан Павловић није могао избацити јер су чланови Удружења, Иницијатив­ ни одбор и новинари коју су долазили на његове састанке су цео подухват припре­ ме Ванредне скупштине и обавештава­ ње јавности, редакција и актива новина­ ра, како поштом тако и телефонски, као и умножавање потребних материјала и подмиривања других издатака, изводи­ ли о свом трошку. На другој страни, нелегитмни Управ­ ни одбор, на чијем челу је стајао такође нелегитимни председник Комраков, одр­ жао је неке састанке на које је долазило само пет­шест чланова, а две трећине се не појављују или не смеју да дођу. Ништа им не смета што одлучују без кворума. Премошћавање правне празнине Време је неумитно текло, приближа­ вао се заказани дан Ванредне скупштине, нелегитимни Комраковљев Управни од­ бор, после чијих су састанака својевреме­ но обавезно остајале боце испијеног пића, 3 Међутим, овог писма у архиви Удружења не­ ма, што значи да га је, по приспећу, Павловић бацио и, за разлику од писама Иницијативног одбора, за­ ведених­под.­бр­1061­од­11.­октобра­и­бр.­1110­од­26.­ октобра, нема му ни трага у деловоднику.

226 Миле Недељковић потпуно избледео у јавности, распршио се без компаса у октобарској магли Бео­ града, а Иницијативни одбор, којем је ус­ пело да окупи и покрене часно чланство Удружења за одбрану достојанства но­ винарског позива и своје професионал­ не организације, завршавао је последње припреме за Ванредну скупштину. Како се приближавао дан одржавања Ванредне скупштине, то је све више на­ растао њен судбоносни значај, јер се над Удружењем надвио опасан облак њего­ вог укидања и отимања његове имовине. Изгубивши главу у петооктобарској сме­ ни и расулу, секретар Удружења Душан Павловић, мимо права и овлашћења, ве­ роватно у тежњи да сачува своју фотељу и одобровољи НУНС, који није презао ни од какве узурпације, предао је други сп­ рат Дома новинара у руке НУНС­а, који се, иначе, није задовољавао ни тим де­ лом незаконито му додељеног простора. Оживљење делатности, успостављање континуитета постојања и рада, а то зна­ чи очување имена и својства правног ли­ ца са свим обавезама и принадлежности­ ма, уз јасну диференцијацију од оних који су злоупотребили Удружење у политичке сврхе и тиме укаљали професију, значило је, заправо, питање опстанка Удружења. Удружење се налазило у стању без­ влашћа, без легитимно изабраних орга­ на. Мандат Комракова и Управног од­ бора, изабраних на нелегални начин у Сме­де­ре­ву­ 1996.­ го­ди­не,­ ис­те­као­ је­ сре­ дином јуна 2000. године. Но, они су зака­ за­ли­сво­ју­скуп­шти­ну­за­6.­но­вем­бар.­(На­ ту скупштину није дошао нико од њихо­ ве управе, а од чланства и делегата се по­ јавио само један, новинар ПТТ весника, потпуно необавештен, јер се тих дана вра­ тио са годишњег одмора, од Нина Брајо­ вића сазнао шта се у међувремену збило, па се, поцепавши Комраковљев позив на скупштину, укључио у рад Удружења које је опстало Ванредном скупштином.) Јединилегитимнипредставниципосле 9. октобра су чланови окупљени око Ини­ цијативног одбора, као преосталог начи­ на самоорганизовања Удружења и премо­ шћења безвлашћа до Ванредне скупштине. Стога је 25. октобра објављено саопштење и умножен летак под насловом „Циљ ван­ редне скупштине”: Ванредном скупштином треба да се премости празнина коју је произвео Управ­ ни одбор, продужујући себи мандат без икакве основе. Ванредна скупштина се са­ зива зато што је неопходно. 1. Доношење статутарних одлука ко­ јима ће се отклонити све шеме тзв. деле­ гатског самоуправљања, створеног по ре­ цепту одавно преживелог система. 2. Доношење закључака о правцу да­ љег рада Удружења новинара Србије као чисто професионалне и нестраначке ор­ ганизације. 3. Бирање новог руководства и органа са задатком да у најкраћем року (за чети­ ри месеца) припреме нови статут, кодекс и одржавање редовне скупштине, чиме се завршава и мандатни период овог ру­ ководства и органа скупштине. Председништво Ванредне скупштине 2000. године: Нино Брајовић, Мира Марић, Миле Недељковић (председавајући), Душан Радовановић и Мишо Вујовић

227Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. У овом тренутку овакво решење је и једино целисходно. Истовремено се позивају и сви којима је нелегални Управни одбор упутио позив за­не­ка­кву­скуп­шти­ну­за­ка­за­ну­6.­но­вем­ бра да дођу на скупштину 28. октобра, јер права новинарска скупштина и скупшти­ на правих новинара Србије се одржава 28. октобра, а њено гесло је: „Комраков- штина – никад више!” Иницијативни одбор је одржао кон­ ференцију за новинаре 25. октобра (уче­ ствовали Нино Брајовић, Душан Радо­ вановић, Мира Марић, Зоран Богавац, Миле Недељковић), коју су, најављујући Ванредну скупштину, забележили воде­ ћи београдски дневници,4 а „Вечерње но­ вости” су пренеле и став Иницијативног одбора да „нелегитимно руководство, предвођено бившим председником Ми­ лорадом Комраковом, покушава да иза­ зове пометњу међу новинарима сазива­ јући паралелно изборну скупштину УНС 6.­но­вем­бра”. Кад су, у речени дан и час, велику са­ лу Дома новинара испунили учесници Ванредне скупштине, њени сазивачи су схватили да три седмице испуњене бор­ бом за опстанак Удружења новинара Ср­ бије нису биле узалудне. Биле су то три седмице упорне, дано­ ноћне борбе, којој су се понекад испреча­ вали тешко пробојни зидови информа­ тивне блокаде, паушалне дискредитације и повампиреног једноумља, али сада за­ огрнутог плаштом демократије. ТРЕ­ЋА­ВАН­РЕД­НА­СКУП­ШТИ­НА (Београд, 28. октобра 2000) У присуству 155 новинара, и са сво­ је­руч­ним­ пот­пи­си­ма­ још­ 750­ но­ви­на­ра­ из свих крајева Србије који су подржали позив за њено одржавање, Трећа ванред­ на скупштина Удружења новинара Срби­ је је одржана 28. октобра 2000. године у Београду. Скупштину је отворио и њоме председавао Миле Недељковић, а у рад­ ном председништву су, уз њега, били Ни­ 4 Н.Брковић,Никадвише„комраковштина”,„Бор­ ба”,­ четвртак,­ 26.­ октобар­ 2000,­ 4;­ U subotu vanredna skuptina UNS,­„Blic”,­četvrtak,­26.­октобар­2000,­14;­За- казана ванредна скупштина новинара, „Политика”, четвртак,­ 26.­ октобар­ 2000,­ 12;­ Две скупштине, „Ве­ черње­новости”,­четвртак,­26.­октобар­2000,­3. но Брајовић, Душан Радовановић, Мира Марић и Мишо Вујовић. На самом почетку је била провока­ ција, која је ишла наруку НУНС­у. Док се радно председништво размештало, за го­ ворницу је изашао Зоран Цвијић, негира­ јући овој скупштини право да то буде и предлажући распуштање Удружења но­ винара, које он везује за Милорада Ко­ мракова и Душана Чукића, те би, по то­ ме, ова скупштина била скупштина људи укаљане части, „који никакве везе немају са часном професијом новинарства”.5 На ово је, одузимајући му реч, јер го­ вори мимо дневног реда, оштро реаго­ вао председавајући Миле Недељковић, не дозвољавајући му такве нетачне ква­ лификације, јер више од деведесет од­ сто чланова Удружења се не може иден­ тификовати са Комраковом и Чукићем, и поткрепљујући бесмисленост Цвијиће­ вог етикетирања својим примером да је са још шеснаест новинара пре неколико година самовољном одлуком Хаџи Дра­ гана Антића као неподобан отпуштен из „Политикине” куће, уз напомену да у са­ ли има још много часних новинара који су изгубили посао, отерани у пензију или бачени у запећак, и којима се не могу приписати греси режимских новинара, напротив – они су жртве режимског но­ винарства, против чега је ова скупштина и сазвана. Да би могла да ради у складу са нео­ пходним нормативима, Скупштина је усвојила две статутарне одлике: 1. Стављају се ван снаге сви чланови и одредбе Статута који садрже или одра­ жавају превазиђени делегатски систем тзв. социјалистичког самоуправљања, а наместо њих се уводи право непосредног одлучивања самих новинара, 2. Ванредна скупштина и њени иза­ брани органи ће се у свом временски ограниченом мандату (најдуже до чети­ ри месеца) до доношења новог Статута руководити одредбама постојећег Стату­ та које су у складу са духом, интенцијама и закључцима Ванредне скупштине. Потом је прочитана Уводна реч Ини­ цијативног одбора, у којој је одсликано тешко стање Удружења у овом тренутку, највише због тога што „носи жиг такозва­ 5 Архива УНС, Стенографске белешке Ванредне скупштине Удружења новинара Србије, Београд, 28. октобра 2000. године, 9.

228 Миле Недељковић не комраковштине, која је постала сим­ бол поданичког новинарства, јер је од новинарства начинила слепу слушкињу политике”, а да су они који су се проти­ вили таквој политици, од којих су многи данас овде на Скупштини, шиканирани, слати на принудне одморе, у превремене пензије или отпуштани с посла. Скупштину је поздравио председник Савеза новинара Југославије Будо Си­ моновић, што је поздрављено као знак признања њеног професионалног леги­ тимитета. У име родитеља тринаесто­ ро техничара и три радника обезбеђења, који су настрадали у бомбардовању РТС 1999. године, скупу се обратио Кузман Стојменовски, протестујући што их је Ко­ мраков прогласио новинарима, да би увећао новинарске жртве и заслуге. У дискусији је речено да се треба дис­ танцирати од новинара који су се служи­ ли хушкачким новинарством (Љиљана Зоркић), да Суд части до следеће скуп­ штине размотри кривицу свих оних чи­ је кривице постоје (Љиљана Булатовић), да не постоје новинари удруженог рада, јер не постоји више удружени рад, и да треба избрисати тај самоуправни речник из времена Закона о удруженом раду (Момчило Милачић), да у првом реду на Скупштини не седе министри ни члано­ ви политбироа, што значи да је Удружење потпуно слободно и независно удружење новинара (Петар Стојановић), да се ове године не додељују никакве новинарске награде (Љубинка Миловановић), да се Удружење врати изворним принципима, изворној традицији (Слободан Лукић), да се обнови рад новинарске јавне триби­ не (Божидар Дикић), због гушења исти­ не људи су премештани на неодговарају­ ћа радна места или напуштали службу и постајали самостални новинари (Мирко Тодоровић Ера, звани Цариник). У доста живој, на тренутке усијаној, дискусији кулминативна тачка је била говор Србољуба Манојловића, новина­ ра високе професионалности, осведоче­ ног скупштинског извештача „Политике експрес” и дописника из Алжира, отпу­ штеног из Танјуга, сада члана НУНС­а, у којем је изнео оптужбе на рачун Душана Радовановића, главног уредника Танју­ га, чему се, спреман на тучу, која је спре­ чена, из публике успротивио Драган Ми­ ленковић, такође танјуговац. Манојловић је замерио Радовановићу да је био послу­ шник Зорана Јевђовића, помажући му у прогону и отпуштању новинара, а одао је признање Нину Брајовићу, који се једини из редова Комраковљевог Управног одбо­ ра јавно супротстављао како том одбору тако и сваком малтретирању новинара и извитоперавању улоге новинарства, и предложио да се, у неком облику закључ­ ка, Скупштина извини јавности и члан­ ству што су новинари ћутали и нису били енергични у супротстављању насиљу ко­ је је вршено над новинарима и над меди­ јима у овој земљи. Усвајањем закључака, које је прочи­ тао Нино Брајовић, председник комиси­ је за закључке, који су једногласно усво­ јени, и избором нових органа Ванредна скупштина је завршила рад. ТРЕ­ЋА­ВАН­РЕД­НА­СКУП­ШТИ­НА Београд, 28. октобра 2000 – 24–25. фебруара 2001. Председник Душан Радовановић („Ве­ черње новости”). Управни одбор: пот- председници Никола Ву­ четић (слободни новинар), Мира Марић (Заједница радиостаница Србије). Чла- нови: Никола Бибић (Ак­ тив новинара ветерана), Зоран Богавац („Глас Цр­ ногорца”, Подгорица), Ни­ но Брајовић (слободни но­ винар), Драган Влаховић („Глас јавности”), Миодраг Вујовић (Актив за неговање традици­ ја српског новинарства), Растко Гузина (Актив новинара ветерана), Смиља Да­ бетић (Радио Нови Сад), Слободан Ја­ ковљевић („Дневник”, Нови Сад), Мир­ ко Мариновић (Фонд солидарности), Жељко Митровић (Радиотелевизија Ћу­ прија), Живадин Митровић (Студио Б), Милан Михаиловић (Радиотелевизија Приштина), Миле Недељковић (слобод­ ни новинар), Живорад Николић (Ради­ отелевизија Србије), Весна Петрашков („Пруга”), мр Ненад Ј. Ристић (Yu инфо), Станимир Станковић (Радиотелевизија Јагодина), Раде Томић (Радиотелевизија Приштина). Надзорни одбор: председник Душан Дражић (Танјуг), чланови: Слободан Бу­ квић (слободни новинар), Милош Ма­ Душан Радовановић

229Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. риновић (Секција новинара ветерана), Гордана Ерор (Радио Београд), Бобан Марјановић (слободни новинар). Суд части (радио као колективни ор- ган): Божидар Дикић (Секција новина­ ра ветерана), Мирослав Турудић („Ве­ черње новости”), Јован Пламенац („Глас Црногорца”, Подгорица), Драгана Ћатић („Дневник”, Нови Сад), Драган Миленко­ вић (слободни новинар). Они су спасли Удружење Ванредној скупштини је присуство­ вало 155 новинара, од којих десеторо ни­ су били чланови (гости, посматрачи и не­ки­ чла­но­ви­ НУНС­а).­ Оста­лих­ 145­ но­ винара су били одлучни да устрају у од­ брани Удружења и остану у његовом чланству, па се за њих може рећи да су уистину спасли Удружење које је, као ни­ кад у својој историји, било на рубу про­ пасти. Највише је новинара, разумљиво, било из београдских редакција и актива (117),­зу­тим­Но­вог­Са­да­(9),­Кру­шев­ца­и­ Не­го­ти­на­(по­4),­Сме­де­рев­ске­Па­лан­ке­(3)­ и по један из Аранђеловца, Бора, Ваљева, Јагодине, Крагујевца, Лазаревца, Ћупри­ је и Чачка. Ово су, по местима рада, припадности активима и редакцијама, учесници ове прекретничке скупштине: Адамов, Марија­(Оси­јек,­1945) – Но­ ви Сад, Радио Нови Сад Алан, Мрвица­ (Сплит,­ 17.­ X­ 1977)­ – Београд, слободни новинар Антић, Живота (Драгово, Јагодина, 9.­X­1940)­– Београд, ПТТ Београд Бибић, Никола (Загреб, 1923 ) – Бе­ оград, Актив новинара ветерана * Умро 2001. Бјелица, проф. др Михаило (Врбица, Никшић, 1933) – Београд, Актив новина- ра ветерана * Умро 23. IV 2007. Богавац, Зоран­(Бе­о­град,­1947)­– Бео­ град, Глас Црногорца * Умро 16. IX 2006. Бозокин, Милан (Кумане, Бечеј, 3. III 1959) – Нови Сад, Дневник – новине и ча- сописи Бојичић, Радивоје­ (Бе­ра­не,­ 1949)­ – Београд, Ошишани јеж Бошковић, Драгослав (Крагујевац, 1944)­– Београд, слободни новинар Бошњак, Раде (Безује, Плужине, 20. V­1956)­– Београд, Политика експрес Брајовић, Нино (Београд, 1958) – Бе­ оград, слободни новинар Бранков, Радован (Вршац, 1939) – Београд, Радио Београд Бугарчић, Милета­(Гу­ча,­1941)­– Бео­ град, Актив новинара ветерана Буквић, Слободан (Ниш, 1938) – Бео­ град, Актив новинара ветерана Булатовић, Љиљана­(То­ма­ше­во,­1940)­ – Београд, слободни новинар Булатовић, Тања – Београд, Глас Цр- ногорца Велковски, Велко (Премка, Кичево, 1941)­– Београд, Просветни преглед Вељковић, Божидар (Вучитрн, 1933) – Београд, Актив новинара ветерана *Умро 21. V 2007. Видојковић, Марко – Београд, Дуга Влаховић, Драган­ (Пан­че­во,­ 4.­ VI­ 1950) – Београд, Глас јавности Вржина, Милован (Сарајево, 1951) – Београд, Ошишани јеж Фиорела Ђурка Мирко Мариновић Мирко Чупић Живота Камперелић Мића Милорадовић Живадин Митровић Раде Бошњак Милета Бугарчић Велко Велковски

230 Миле Недељковић Вујичић, Ирена­(Аран­ђе­ло­вац,­1974)­ – Београд, Танјуг Вујовић, Мишо­(Ник­шић,­1964)­– Бе­ оград, Актив за неговање традиција срп- ског новинарства Вујошевић, Душанка (Београд, 2. IV 1955) – Нови Сад, Дневник – новине и ча- сописи Вујошевић, Спасенија – Беба (Сме­ де­ре­во,­ 21.­ III­ 1948)­ – Београд, Дневник (Нови Сад) Вучетић, Никола­ (Це­ти­ње,­ 1936)­ – Београд, Експортпрес Вучић, Живорад (Периш, Сврљиг, 1922) – Београд, Актив новинара вете- рана Гверо, Младен (Главице, Гламоч, 1950) – Београд, Радио Београд Главоњић, Зоран – Београд, Радио Слободна Европа Глишић, Славољуб­(Јаг­њи­ло,­1946)­– Београд, слободни новинар Гогић, Владимир П. – Београд, Тан- југ Голубовић, Зденка (Неготин, 25. VIII 1971)– Неготин, РТВ Крајина Гузина, Растко­(Бо­сан­ски­Брод,­27.­I­ 1925) – Београд, Актив новинара ветера- на Дабетић, Смиља­(Си­риг,­1949)­– Нови Сад, Радио Нови Сад Дикић, Божидар­ (Су­бо­ти­ца,­ 1924)­ – Београд, Актив новинара ветерана Димитријевић, Јелена (Параћин, 1970)­– Нови Сад, ТВ Нови Сад Драгаш, Срето (Босанска Дубица, 1947)­– Београд, слободни новинар Дражић, Душан­ (Кру­ше­вац,­ 1934)­ – Београд, Актив за неговање традиција српског новинарства Ђекић, Драгослав (Борач, Кнић, 1921) – Београд, Актив новинара вете- рана Ђелмиш, Тереза (Београд, 1951) – Бе­ оград, ЈУ инфо Ђоковић, Милојко П. (Бреково, Ари­ ље,­1926)­– Београд, Актив новинара ве- терана Ђоновић, Светозар (Томићи, Црм­ ница, 12. II 1930) – Београд, Актив нови- нара ветерана. * Умро у Београду 2. XII 2002. Ђорђевић, Братислава­(Пи­рот,­1949)­ – Београд, Глас осигураника Ђорђевић, Драгомир (Смедерево, 1933) – Београд, Актив новинара вете- рана Ђорђевић, Зоран­(Ниш,­1954)­– Бео­ град, БИМ новине Ђорђевић, Крстан­(Охрид,­1926)­– Бе­ оград, Актив новинара ветерана Ђорђевић, Љубиша (Понор, 1930) – Београд, Актив новинара ветерана Ђорђевић, Милован (Крагујевац, 1938) – Крагујевац, Актив новинара Ђурђевић, Светлана­(Кру­ше­вац,­1945)­ – Крушевац, Победа и РТ Крушевац Ђурић, Јово Игњ. (Доњи Клакар, Бо­ сан­ски­ Брод,­ 1945)­ – Београд, слободни новинар Ђурка, Фиорела­(Вр­шац,­29.­V­1957)­– Нови Сад, Радио Нови Сад – румунска ре- дакција Ерор, Гордана­ (Ин­ђи­ја,­ 1956)­ – Бео­ град, Радио Београд Живковић, Татјана­(Бе­о­град,­1944)­– Београд, РТС – Београдски програм Божидар Вељковић Душанка Вујошевић Драган Миленковић Владета Недељковић Зоран Богавац Драгутин Минић Бобан Марјановић Ненад Ј. Ристић Мира Марић

231Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Живковић, Томислав (Љиг, 1950) – Лазаревац, Актив новинара Здравковић, Станица (Остружница, 1951) – Београд, Прва искра – ТГ1 Зоркић, Љиљана­(Зе­мун,­1946)­– Бе­ оград, Симпо новине Ивковић, Олга (Врбањци, Котор­Ва­ рош,­16.­IX­1933)­– Нови Сад, Радио Нови Сад Ивковић, Радослав – Београд, Пољо- индустрија Игњатовић, Обрад (Крупац, 1932) – Београд, Актив новинара ветерана Илић, Селимир (Драгово, 1931) – Бе­ оград, Актив новинара ветерана * Умро Јаковљевић, Слободан (Аранђело­ вац,­2.­II­1948)­– Нови Сад, Дневник Јанојлић, Драгољуб (Селевац, 1951) – Београд, Политика експрес Јевтовић, Братислав­(Ча­чак,­1947)­– Чачак, Чачански глас Јовановић, Богдан­ (Ужи­це,­ 1940)­ – Београд, Лука Београд Јовановић, Драгослав (Добро Поље, Бо­ље­вац,­1944)­– Београд, слободни нови- нар Јовановић, Милосав В. Р. (Гвоздац, Ро­га­чи­ца,1945)­ – Београд, слободни но- винар Јовановић, Предраг (Паруновац, Крушевац, 1939) – Београд, Актив нови- нара ветерана Јовановић, Славица­(Ужи­це,­1964)­– Београд, слободни новинар Јовановић, Слободан И. (Ваљево, 1949)­– Београд, Радио Београд Јовановић, Слободан Н. (Београд, 1941)­– Београд, Привредни преглед Јовић, Бранислава­(Бе­о­град,­1949)­– Београд, слободни новинар Јовић, Милорад­(Пру­го­во,­1947)­– Бе­ оград, РТС – Телетекст Камперелић, Живота (Љубљана, 1941)­– Београд, Актив новинара ветера- на *Умро12. VIII 2005. Ковачевић, Зоран Р. (Београд, 1950) – Београд, Ужички летопис Којић, Никола – Београд, Збиља Костић, Ангелина (Кикинда, 1953) – Београд, Прва искра – ТГ1 Крсмановић, Велиша (Томашево, 1946)­– Београд, Дневник (Нови Сад) * Ум- ро 2001. Крстић, Предраг­(Кра­гу­је­вац,­1937)­– Београд, Актив новинара ветерана Крунић, Љубисав (Београд, 1925) – Београд, Актив новинара ветерана Крунић, Маја (Смедеревска Палан­ ка,­ 30.­ V­ 1974)­ – Смедеревска Паланка, Радио Јасеница Кршић, Татјана­(Ћу­при­ја­1948)­– Бе­ оград, Глас осигураника Лазић, Бранка­(Бе­о­град,­1962)­– РТС – Београд, Београдски програм Ландека­Алексић, Жељка (1952) – Београд, Борба Љубичић, Александар (Засавица, 1949)­– Београд, РТС Мариновић, Милош (Бугојно, 1913) – Београд, Актив новинара ветерана * Умро 29. IX 2007. Мариновић, Мирко (Призрен, 1930– Београд, Актив новинара ветерана Марић, Мира (Љуково, Инђија, 1953) – Београд, Заједница Радио станица Ср- бије Марић, Саво (Колашин, 1922) – Бео­ град, Актив новинара ветерана *Умро Марјановић, Бобан­ (Бе­о­град,­ 1946)­ – Београд, слободни новинар * Умро 3. V 2008. Марковић, Милош­(Гац­ко,­1946)­– Бе­ оград, РТС Милатовић, Милош (Подгорица, 1939) – Београд, РТС – Београдски програм Милачић, Момчило (Скопље, 1935) – Београд, Актив новинара ветерана Миленковић, Драган­(Бе­о­град,­1948)­ – Београд, слободни новинар Мирослав Расулић Мирослав Турудић Растко Гузина Тереза Ђелмиш Светозар Ђоновић Мирослав Форгач

232 Миле Недељковић Миленковић, Живо­ мир­(Бо­ље­вац,­1954)­– Кру­ шевац, Актив приватних ТВ станица Крушевац Милић, Милан (Него­ тин,­ 1969)­ – Неготин, РТВ Крајина Миловановић, Љубин­ ка­ (Си­ро­вац,­ Бо­ан,­ 1937)­ – Београд, Актив новинара ветерана Милошевић, Радиша (За­је­чар,­ 1963)­ – Неготин, РТВ Крајина Милутиновић, Драган­(Бе­о­град,­1962)­ – Београд, РТС Минић Карло, Драгутин (Крушевац, 1942)­– Београд, Ошишани јеж Мирковић, Раде (Стапари, Ужице, 1940)­– Београд, Нови дани Мирковић, Светислав (Кнежица, Пе­ тро­вац­на­Мла­ви,­1946)­– Бор, Актив но- винара Митровић, Жељко­(Бе­о­град,­1970)­– Београд, слободни новинар Митровић, Жељко­(Бор,­1964)­– Ћу­ прија, РТВ Ћуприја Митровић, Живадин К. (Мала Сугу­ би­на,­Тр­сте­ник,­1947)­– Београд, Студио Б Михаиловић Шиља, Живорад (Кру­ шевац, 1920) – Београд, Актив новинара ветерана * Умро 2003. Михајловић,Иван(ГорњаПлеменшћи­ на,­Кра­пи­на,­12.­V­1942)­– Београд, Спорт Мишић, Александар (Аранђеловац, 1921) – Београд, Актив новинара ветера- на * Умро 25. XII 2006. Мркшић, Лела – Београд, Актив но- винара ветерана Недељковић, Владета (Сомбор, 1935) – Београд, Актив новинара ветерана Недељковић, Иван Б. (Банатска Ду­ бица, Алибунар, 1932) – Београд, Глас штедиша Недељковић, Миле (Крћевац, Топо­ ла,­1941)­– Београд, слободни новинар Николић, Жарко­(Кру­ше­вац,­1949)­– Крушевац, Победа и РТ Крушевац * Умро 2002. Николић, Живорад (Јасиковица, Тр­ стеник, 1950) – Београд, РТС Никчевић, Зорица (Сувоја, Блаце, 1952) – Београд, Танјуг Павловић, Зоран – Крушевац, Побе- да и РТ Крушевац Павловић,Миливоје­(Ме­две­ђа,­1947)­ – Београд, Радио Београд Павловић, Милорад (Ниш, 1955) – Београд, Дуга Паунић, Драгутин (Ку­ са­дак,­1936)­– Смедеревска Паланка, Радио Јасеница Петрашков, Весна (Бјеловар, 1952. – Београд, НИЦ Пруга, ЖТП Пламенац, Јован (Бар, 1955) – Београд, Актив за неговање традиција срп- ског новинарства Пламенац, Тања – Београд, Зашти- та рада Поповић, Слободан­(Це­ти­ње,­1936)­– Београд, Актив новинара ветерана Радаш, Никола­(Бе­о­град,­1934)­– Бео­ град, слободни новинар Радовановић, Душан (Крагујевац, 1936)­– Београд, Вечерње новости Радосављевић, Драгана – Смедерев­ ска Паланка, Радио Јасеница Радуловић, Шпиро­(Под­го­ри­ца,­1942)­ – Београд, Ошишани јеж Ранковић, Вера­(Бе­о­град,­1948)­– Бе­ оград, РТС Ранковић, Здравко (Санковић, Мио­ ни­ца,­1944)­– Ваљево, Колубара Расулић, Мирослав С. (Лесковац, 1943)­– Београд, слободни новинар Ристић, мр Ненад Ј. (Београд, 8. XII 1955) – Београд, ЈУ инфо Симовић, Жарко­(Ужи­це,­1966)­– Бе­ оград, Радио Београд Синобад, Жељко­ (Бе­о­град,­ 1962)­ – Београд, Илустрована политика Станковић, Станимир (Бегаљица, Гроцка, 1950)– Јагодина, РНЈП Нови пут Станојевић, Јованка­(Не­го­тин,­1957)­ – Неготин, РТВ Крајина Станојевић, Слободан (Завлака, 1938) – Београд, Радио Београд – Техника Стојановић, Петар (Београд, 1928) – Београд, Актив новинара ветерана Мирослав Пушић Гвозден Здравић Миливоје Павловић Живорад Михаиловић Здравко Ранковић

233Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Стојанчев, Срђан В.­(Бе­о­град,­1948)­– Београд, Дуга Татар, Зоран (Загреб, 1952) – Београд, Дуга Тијанић,Светислав­(Шљи­во­ви­ца,­Зла­ ти­бор,­1941)­– Београд, Политика експрес Тодоровић, Драган (Аранђеловац, 1957)­– Аранђеловац, Актив новинара Тодоровић Ера, Мирко (Каран, Ужи­ це,­1942)­– Београд, слободни новинар Турудић, Мирослав­(Бе­о­град,­1944)­– Београд, Вечерње новости Форгач, Мирослав (Стара Пазова, 15. VI­II­ 1947)­ – Нови Сад, Радио Нови Сад – Мађарска, словачка и русинска редакција Чупић, Мирко (Пећка Бања, 3. IV 1939) – Београд, силом пензионисан Шћекић, Ново­(Гр­ље­ви­не,­1944)­– Бе­ оград, слободни новинар * Умро 2001. Најбројнији су учесници скупштине из ре­до­ва­ве­те­ра­на­–­31­(21,37­од­сто­или­сва­ки­ пети), затим слободни новинари – 19 (13,1 одсто или безмало сваки осми), па новина­ ри гласила тзв. удруженог рада (8). Што­ се­ ти­че­ ве­те­ра­на,­ они­ су­ до­шли­ на скупштину да сачувају своје удружење. Пада у очи да ни на једној скупштини није било оволико слободних новинара као на овој. То се може објаснити као последица великих промена и прегруписавања нови­ нарских кућа и њихових новинара, затим, на једној страни, гашења многих листова, поготову удруженог рада, а на другој стра­ ни ницања мноштва нових гласила, па су, услед тога, многи, нарочито млађи, нови­ нари деловали ван радног односа. Од медијских кућа су најбројнији но­ винари Радиотелевизије Србије (9), Ра­ дио­ Бе­о­гра­да­ (7),­ но­во­сад­ског­ „Днев­ни­ ка” (5), Радио Новог Сада (5), „Ошишаног је­жа”­(4),­„Ду­ге”­(4),­ Тан­ју­га­(3)­и­„По­ли­ тике експрес” (3) По два учесника су из Телевизије YU инфо, „Вечерњих новости”, „Гласа осигураника” и „Гласа Црногорца”, а по један из „Борбе”, „Спорта”, „Гласа јав­ ности”, „Гласа штедиша”, Експортпреса, Заједнице радиостаница Србије, „Зашти­ те рада”, „Збиље”, „Илустроване полити­ ке”, „Привредног прегледа”, „Просветног прегледа”, Радија Слободне Европе, при­ штинског „Јединства”, Студија Б, ТВ Нови Сад и „Ужичког летописа”. Из унутрашњости су најбројнији но­ винари Неготина – четири, Крушевца – четири (из два актива) и Смедеревске Паланке – три, док су по један новинар из Аранђеловца, Бора, Ваљева, Јагодине, Крагујевца, Лазаревца, Ћуприје и Чачка. Захваљујући оваквом саставу учесни­ ка ванредне скупштине, како у погледу броја тако и у погледу заступљености ак­ тива, скупштина је имала легитимитет, па су напори бившег секретара Душана Павловића да јој то оспори, тражећи од СУП­а да не региструје њен рад и одлуке, остали безуспешни. Душан Павловић је одстојао ову скуп­ штину, наслоњен на зид тик уз врата де­ сно од улаза. Понуђен да седне, одбио је, стојећи – у знак дистанцирања од скуп­ штине – до њеног завршетка. * У извештају о Ванредној скупштини новосадски „Дневник” је писао: „Овом ванредном скупштином и избором но­ вих органа и званично је бившем пред­ седнику Милораду Комракову и Управ­ ном одбору престао мандат, мада им је практики истекао још 13. јуна ове године. Ово је, како се чуло у веома жустрој рас­ прави, најбоље и једино могуће прела­ зно решење, како би се очувала новинар­ ска организација Србије, али и морални и професионални интегритет њених чла­ нова новинара. Удружење новинара Ср­ бије, посебно последњих година, пало је на најниже гране и нашло се у расулу, за­ хваљујући највише узурпирању и затво­ реношћу бившег руководства, због чега су многи, а нарочито млађи новинари, напустили чланство, а неки приступили НУНС­у. Ново привремено руководство је обећало да ће све учинити да врати Удру­ жење на изворне принципе, очување ча­ сти и угледа новинарске професије, као и независности од било којих политичких моћника, страна и партија.”6 Одмах по завршетку Ванредне скуп­ штине је одржана прва седница новои­ забраног руководства, које је једногла­ сном одлуком суспендовало секретара Удружења Душана Павловића и савет­ ника у радној заједници Милана Сими­ ћа. Душан Павловић је новој управи пре­ дао кључеве просторија, а нешто касније и печате, који су се налазили ван просто­ рија Удружења.7 6 В.(елиша) Кр.(смановић), Изабрани привремени органи, „Дневник”, Нови Сад, недеља, 29. октобар 2000. 7 Исто, антрфиле Новој управи предати кључеви.

234 Миле Недељковић Рад привремених органа Органи изабрани на Ванредној скуп­ штини су мандатно орочени на четири месеца и, у кратком раздобљу своје при­ времености, уз текуће послове, као глав­ ни задатак требало је да припреме ре­ довну скупштину којом би се омогућио нормалан рад Удружења новинара. У за­ кључцима Ванредне скупштине, издваја­ ју се, између осталих, ових пет: – да Суд части оконча поступак пре­ ма новинарима који су се најтеже огре­ шили о кодекс новинарске професије, – да се, уз широку јавну расправу, орга­ низовану са чланством, припреми предлог новог статута и Кодекс новинара Србије, – да се обнови сарадња са свим нови­ нарским организацијама у земљи и ино­ странству, – да нова управа обави детаљну ре­ ви­зи­ју­по­сло­ва­ња­од­13.­ју­на­1996.­го­ди­ не до сада, – да се уђе у посед целокупног про­ стора зграде који припада Удружењу и преузму сва документација и динарска и девизна финансијска средства. Рад је утолико био отежанији што се положај Удружења, захваљујући насрта­ јима тада моћног НУНС­а, који је насту­ пао са позиција Владе (јер је имао и свог члана као коминистра за информације), из дана у дан погоршавао. На почетку се испречила тешкоћа око уписа промене овлашћеног лица за засту­ пање у регистар удружења грађана. Наи­ ме, Одељење за управне послове Секрета­ ријата унутрашњих послова у Београду, овлашћено за промене у регистру, обаве­ сти­ло­је­14.­но­вем­бра­2000.­го­ди­не­Управ­ ни одбор Удружења да Скупштина није одржана по одредбама Статута и да Скуп­ штину нису чинили представници члан­ ства како је то предвиђено чланом 23. Статута Удружења новинара Србије, као и то да „статутарна одлука којом су ставље­ не ван снаге одредбе Статута које одража­ вају превазиђени делегатски систем тако­ званог социјалистичког самоуправљања, а на место њих се уводи право непосред­ ног одлучивања самих новинара, као и одлука о трајању мандата изабраних ор­ гана”8 нису у складу са Статутом, па стога 8 Архива УНС, Ванредна скупштина 28. окто­ бра 2000, Допис МУП­а Удружењу, бр. 1228, 15. но­ вембра 2000. упућује да је потребно сазвати скупшти­ ну по Статуту донетом на скупштини 12. и­13.­ју­на­1996.­го­ди­не.­За­хва­љу­ју­ћи­ова­ квом формалистичком и уштогљеном би­ рократском гледању, без увиђања реалних чињеница и промена које су се одиграле у друштву, претило је поништење Ванредне скупштине и, као да није дошло до коре­ нитих промена 5. октобра 2000. године, да се­ста­ње­вра­ћа­у­по­ре­дак­из­1996.­го­ди­не.­ Овај очигледни апсурд је вешто раз­ решио потпредседник Удружња Никола Вучетић, доказавши да је Ванредна скуп­ штина сазвана у складу са Статутом, како у погледу датумске благовремености тако и у начину сазивања, јер је сазвана пре­ ко медија, што значи да је обнародована најјавније, и да је то у складу са Статутом. Што­се­ти­че­са­ста­ва­Скуп­шти­не,­а­то­зна­ чи и њене компетентности да одлучује, приложени су списак учесника и листице, својеручно потписане, из којих се види да је скупштини присуствовало 155 новина­ ра­из­54­ак­ти­ва­(од­укуп­ног­бро­ја­ак­ти­ва­ 91).9 Вучетић је још навео да је у сазивању скупштине намерно избегнута реч „ак­ тив”, с обзиром на манипулације које су се радиле уз помоћ актива. А што се тиче мандата изабраних органа, њихово је пра­ во да ли ће, и када, сазвати наредну скуп­ штину. Овоме треба додати да је Ванред­ ну скупштину потписима подржало више од 1.000 новинара, рачунајући и послед­ њу писмену поруку на сам дан одржава­ ња Ванредне скупштине коју је упутио Ду­ шан Даковић, координатор Привременог уређивачког колегијума Танјуга.10 Из разговора са надлежним лицем у МУП­у лако се могло одгонетнути ко их је, у намери да се омете Удружење, кљу­ као погрешним подацима у жељи да оспори легитимитет Ванредне скупшти­ не, а то значи и самог Удружења. Месец дана касније из МУП­а су тражени до­ пунски подаци, тј. да се пружи „доказ да Удружење новинара Србије има 91 актив, навести који су то активи, који учесници актива су присуствовали ванредној сед­ ници скупштине (1) и доказ о члановима учесницима актива, са попуњеним по­ дацима о години учлањења у предметно удружење, као и доказом да су уплатили 9 Исто, Писмо Удружења МУП­у, бр, 1230, 15. новембра 2000. 10 Архива УНС, Писмо Душана Даковића Ини­ цијативном одбору Ванредне скупштине УНС, 28. октобра 2000.

235Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. чланарину за 1999. годину по одредбама статута”.11 Овакве доказе МУП није тра­ жио ни од једне претходне скупштине, па је било очигледно да, манипулишући МУП­ом, поражена и противничка стра­ на жели да сачува изгубљене позиције. Међутим, истога дана, потпредсед­ ник Никола Вучетић је доставио списак 91 актива са њиховим називима и подсе­ тио да се на листицама, које су претход­ но достављене МУП­у, види, уз својеруч­ не потписе, откада је ко члан Удружења, јер је на листицама била та рубрика. Ву­ четић је, даље, обавестио да је више од 80 одсто платило чланарину за 1999. го­ ди­ну,­а­70­од­сто­за­те­ку­ћу­2000.­го­ди­ну.12 11 Архива УНС, Ванредна скупштина 28. окто­ бра 2000, Допис МУП­а Удружењу, бр. 1339, 12. де­ цембра 2000. 12 Исто,­Пи­смо­Удру­же­ња­МУП­у,­бр.­1340,­12.­ децембра 2000. А три дана касније Вучетић је доставио комплетан материјал са Ванредне скуп­ штине,13 што је био и непорециви доказ о њеној регуларности и свим одлукама ко­ је је донела Упркос свим сметњама, захваљујући истрајности и самопрегору, привремени органи изабрани на Ванредној скупшти­ ни су испунили задатке који су им пове­ рени. Суд части је искључио из чланства осморицу новинара који су се најтеже огрешили о новинарски кодекс. Управ­ ни одбор је, спроводећи и обавезну јавну расправу, припремио предлог новог Ста­ тута и Кодекс, правилнике о раду органа скупштине (Суда части, Савета јавне слу­ жбе и Форума за заштиту новинара) и но­ ва правила Фонда солидарности. Извршена је ревизија новинарских на­ града и признања и установљен нови пра­ вилник о наградама. За Дан новинара Србије је утврђен 27.­март,­у­спо­мен­на­из­ла­зак­пр­вих­но­ ви­на­на­срп­ском­је­зи­ку­у­Бе­чу­1791.­го­ ди­не­(14/27.­март),­за­Дан­Удру­же­ња­но­ винара Србије је узет 22. децембар, јер је оно основано 9/21. децембра 1881. годи­ не, који у XX веку одговара датуму 9/22. децембра, а Св. арханђел Михаило (21. новембра) обновљен је као слава Удруже­ ња, светкована до Другог светског рата. Иначе, идеја о установљењу Дана но­ ви­на­ра­ Ср­би­је­ по­ти­че­ из­ 1979.­ го­ди­не,­ када је Извршни одбор Удружења нови­ нара Србије, на првој седници по усеље­ њу у сопствену зграду у улици Генерала Жданова бр. 28 (данас Ресавској улици), одр­жа­ној­22.­ја­ну­а­ра­1979.­го­ди­не,­од­лу­ чио да се установи Дан новинара Србије, који мора бити везан за Светозара Мар­ ковића. Наиме, пошто није установљен датум рођења Светозара Марковића, по­ стојао је предлог да се као Дан новинара слави 10. март, датум Марковићеве смр­ ти­(1875.­го­ди­не),­али­је­то­оце­ње­но­као­ неподесно, па је Извршни одбор изабрао трочлану комисију (Милојко П. Ђоковић, Саво Кржавац и Никола Ставридис) са задатком да предложи који ће се датум прослављати као Дан новинара Србије.14 На следећој седници, одржаној 12. мар­ та, Милојко П. Ђоковић је изнео предлог 13 Исто, Писмо Удружења МУП­у, бр. 1352, 15. децембра 2000. 14 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези­ ме, 192. Радован Белимарковић Драган Тодоровић Србољуб Манојловић Бранко Вићентијевић Бисерка Матић Милан Влајчић Раде Кузмановић Јелка Јовановић Светозар Раковић ПОБУЊЕНИЦИ С РАЗЛОГОМ

236 Миле Недељковић комисије да се као Дан новинара Србије прославља 13. јун, дан када је изашао пр­ ви социјалистички лист на Балкану, „Ра­ деник” Светозара Марковића.15 Прва прослава 13. јуна као Дана но­ ви­на­ра­Ср­би­је­је­одр­жа­на­1979.­го­ди­не­у­ просторијама Удружења у улици Генера­ ла Жданова (тј. Ресавској) бр. 28.16 Међутим, на скупштини у Смедереву 1996.­го­ди­не­је­за­но­ви­да­тум­Да­на­но­ви­ на­ра­узет­6.­но­вем­бар.17 Предузето је сређивање списка члан­ ства УНС. Уређивани су односи са „Јежом”, чији је оснивач УНС. Обновљен је рад новинарске школе Удружења. Посебну пажњу је изазвао захтев Удру­ жења да се одмах врате на посао сви нови­ нари који су у последњих пет година отпу­ штени са посла или упућени на принудни одмор. Реч је о новинарима који су, ру­ ковођени етичким принципима нови­ нарске професије, у том раздобљу поста­ ли жртве партијских моћника, нарочито у средствима јавног информисања чи­ ји су оснивачи федерација и република. Захтев је у децембру 2001. године упућен свим редакцијама у којима је дошло до ове немиле и безаконе појаве. Истовре­ мено су позване све новинске и радио­ телевизијске куће које су против ових но­ винара изгубиле судски спор да поштују решења судова и одмах обуставе жалбени поступак што су га бивши моћници пре 5. октобра 2000. године поднели вишим судским инстанцама, злоупотребљавају­ 15­ Ар­хи­ва­ УНС,­ Из­вр­шни­ од­бор,­ 1979/II,­ Запи- сник седнице Извршног одбора 12. априла 1979. 16 Anonim, Proslavljen 13. jun Dan novinara Sr- bije,­„Na­ša­štam­pa”,­god.­XXVI­II,­br.­279,­Be­o­grad,­jun­ 1979,­2. 17­­Од­1979.­до­1996.­го­ди­не­Дан­но­ви­на­ра­Ср­би­ је био 13. јун. Овај датум је у претходној Југославији узет­сто­га­што­се­31.­ма­ја­1871.­го­ди­не­(по­ста­ром­ка­ лендару, који у XX и XXI веку одговара 13. јуну) по­ јавио, како се тада говорило, угледни број „Радени­ ка” Светозара Марковића. На Изборној скупштини одр­жа­ној­1996.­го­ди­не­у­Сме­де­ре­ву,­чи­ји­је­рад­у­це­ лини био споран, установљен је нови Дан новина­ ра Србије, за који је узет датум окупљања новина­ ра у дворани Грађанске касине у Београду, са кога је потекла иницијатива да се оснује Српско новинар­ ско­дру­штво.­Ово­оку­пља­ње­је­би­ло­24.­ок­то­бра­1881.­ године (по старом календару, што у XX и XXI веку од­го­ва­ра­6.­но­вем­бру).­Ме­ђу­тим,­као­дан­осни­ва­ња­ Српског новинарског друштва је важио 21. децем­ бар, јер се друштво конституисало 9. децембра 1881. године (по старом календару), када је усвојило Пра­ вила (или „штатут”, како се тада говорило). ћи тако институцију суда, и да отпуштене новинаре, уз правичну надокнаду, врате на посао. Спречавање отимања имовине У распри око зграде Дома новина­ ра је договорен састанак представни­ ка УНС­а и НУНС­а у Министарству ин­ формација. Коминистар за информације Вла­де­Ср­би­је­гђа­Би­сер­ка­Ма­тић­је­16.­но­ вембра 2000. године примила делегацију НУНС­а, у којој су били председник Гор­ дана Суша и генерални секретар Драгу­ тин Роквић, и делегацију УНС­а, у којој су били председник Душан Радовановић и чланови Управног одбора Нино Брајовић и Миле Недељковић. Гордана Суша је, у победничкој еуфо­ рији, образлагала право НУНС­а на згра­ ду УНС­а, јер је она намењена свим но­ винарима, што је Нино Брајовић врло убедљиво оповргао. Да би поткрепила своје право, Гордана Суша је ставила УНС на оптуженичку клупу са свим негатив­ ним епитетима режимског удружења, које, као неку врсту одмазде, треба да из­ губи бар половину своје зграде. Миле Не­ дељковић је одговорио да је после Ван­ редне скупштине, на којој је начињена диференцијација од режимских новина­ ра, Удружење новинара Србије враћено својим изворним, професионалним и не­ политичким принципима и оно ни у ко­ јем случају не подлеже оваквим произ­ вољним инсинуацијама, а понајмање он који је отпуштен с посла из „Политикине” куће у којој је господарио моћни Мило­ шевићев зет, па је последњих пет година, будући без посла, пензије и здравствене заштите, живео на Опленцу, припремају­ ћи мемоаре Томислава Карађорђевића. Да би НУНС ишта могао да узме, или от­ ме, од УНС­а, рекао је он, треба измени­ ти или укинути Закон о удружењима гра­ ђана, по којем, сада, свако удружење има своје особено име, седиште, печат, текући рачун, средства и имовину, а затим и За­ кон о враћању Удружењу новинара Срби­ је зграде Дома новинара у Ресавској ули­ ци бр. 28 на коришћење и располагање из 1976.­го­ди­не,­от­кад­Удру­же­ње­по­но­во­ле­ гитимно располаже својом зградом, сво­ јевремено национализованом. Гордана Суша је хладно приметила: „Па измени­ ћемо те законе, зар не схватате које је да­

237Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. нас време?”, на шта је Недељковић, још хладније, одговорио: „Кад измените те за­ коне, дођите да причамо на основу њих, а дотле – даље руке од наше имовине.” Коминистар Бисерка Матић, не мо­ гавши, очито, да подржи своју председ­ ницу Гордану Сушу (гђа Матић је била оснивач и члан НУНС­а), пошто је схва­ тила неоснованост њених захтева, разло­ жно и помирљиво је рекла да би било до­ бро ако би се споразумно дошло до неког решења. На то је Нино Брајовић рекао да нуди такво решење. За разлику од ин­ формативних кућа, редакција и удруже­ ња која плаћају закупнину у Дому нови­ нара, уобичајену за ужи центар Београда, НУНС­у се, из колегијалних побуда, нуди најповољнији услов – да користи цео дру­ ги спрат, око 200 квадрата, за само један динар месечне закупнине.” Скуп се разишао без икаквог догово­ ра. Међутим, из овог министарства ни­ кад није дошла подршка НУНС­у, у коју је он био тако сигуран. Подстакнуто позивом што га је др Зо­ ран Ђинђић, мандатар за састав Владе Србије, јавно, посредством телевизије у ударној емисији Дневника упутио 13. ја­ нуара свима који су угрожени од група или појединаца који, наступајући у име ДОС­а, чине разне неправде и неовла­ шћено узимају другима имовину, Удру­ жење новинара Србије се обратило Секре­ таријату Демократске опозиције Србије за заштиту и помоћ у одбрани своје имо­ вине. У писму, које је упутио потпред­ седник Удружења новинара Никола Ву­ четић, апелује се за заштиту од НУНС­а, који, позивајући се управо на ДОС, хоће да отме део имовине УНС­а, и укратко об­ јашњава случај: „Удружење новинара Србије, основа­ но 1881. године, по реду настанка је тре­ ће новинарско удружење у свету и ове го­ дине прославља 120 година постојања и рада. Принуђени смо да се у години јуби­ леја обратимо вама за помоћ у одбрани наше имовине, тачније Дома новинара у Београду (Ресавска 28), који је наше Удру­ жење подигло 1935. године. Део ове зграде (њен други спрат) хоће да нам отме НУНС, тј. Независно удруже­ ње новинара Србије, које је од за то нео­ влашћеног секретара изнудило нека­ кав допис са фалсификованом одлуком иначе нелегитимног Управног одбора бившег председника Милорада Комра­ кова да може узети други спрат згра­ де (наша примедба: овај простор је одре­ ђен за Музеј српске штампе). На основу тог дописа, а без икаквог уговора и дру­ гог ваљаног документа, суд је донео при­ времену меру18 коју смо ми оспорили, јер је мера донета без учешћа и саслушања друге стране, тј. нашег Удружења, што је само отворило сумње у то да је и суд који може да донесе овакву меру највероват­ није изложен притиску. АПЕЛУЈЕМО на вас да нас заштитите од очигледне отимачине наше имови­ не, на коју атакује НУНС са својом пред­ седницом Горданом Сушом, која, како каже, наступа у име нове власти и маше некаквим папиром ДОС­а чију садржину не знамо. Подсећамо да су зграду нашег Удру­ жења отимали: 1. за време окупације Ге­ стапо, 2. после Другог светског рата југо­ словенске комунистичке власти, а сада – у име ДОС­а (!?) – то исто чини НУНС. 18 Трећи општински суд у Београду, судија Пре­ драг Васић – прим. М. Н. У смутном времену: сумњива Конвенција или план, без потписа, за отимање имовине Удружења новинара Србије – доказ „независности” НУНС-а (октобар 2000)

238 Миле Недељковић О сваком наводу овог нашег апела мо­ жемо вам доставити потребну докумен­ тацију.” Писмо исте садржине потпредседник Вучетић је упутио и др Зорану Ђинђићу. Интервенција је успела и жалба Удруже­ ња је одабрана међу првих десет од мно­ гобројних приспелих жалби. Никола Вуче­ тић је примљен са делегацијом Удружења у Секретаријату ДОС­а у Симиној улици, где је објаснио наводе из писма и оставио потребну документацију о томе. Удружењу никад није службено одго­ ворено на ову жалбу, али се ДОС после то­ га никад није огласио да пружа подршку НУНС­у у тежњи да преузме део Дома но­ винара, из чега је јасно да је схваћено пра­ во Удружења новинара да неприкоснове­ норасполажесвојомзградом,подигнутом 1935. године, а не у време социјалистичке Југославије да би била подложна раздео­ би на више чинилаца, У октобру 2000. године је председница НУНС­а Гордана Суша махала некаквом Конвенцијом, позивајући се на њу као на извор својих права на имовину Удружења новинара Србије. Копија коју је достави­ ла Удружењу је врло сумњива, јер је поли­ тичким странкама дат предлог, а не види се да ли је он прихваћен и ко га је потпи­ сао, а као потписници су наведени НУНС и СТРАНКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ. Дакле, једна новинарска асоцијација, тј. НУНС, која се декларише као нестраначка, потписује Конвенцију са странкама демо­ кратске опозиције, обавезујући их у тачци 8. да ће се залагати за „повратак имовине коју су стварале генерације новинара но­ винарским удружењима на равноправно коришћење.”19 Спор је ушао у судске токове, са сле­ дећим хронолошким низом: – 7. септембра 2005. године Трећи оп­ штински суд у Београду (председник ве­ ћа Љиља Стојановић) одбио је тужбени захтев НУНС­а којим је тражено да се по­ ништи упис права својине у корист Удру­ жења новинара Србије на згради бр. 28 у Ресавској улици, саграђеној на катастар­ ској­пар­це­ли­5116,­упи­са­ној­у­ЗКУЛ­31­КО­ Вра­чар,­из­вр­шен­14.­апри­ла­2003.­го­ди­не,­ на основу решења Другог општинског су­ да­у­Бе­о­гра­ду­бр.­Дн.­5606/03.­У­обра­зло­же­ 19 Архива УНС, НУНС предлаже политичким странкама Конвенцију којом се странке Демократ­ ске опозиције обавезују да ће се залагати за следеће принципе, итд. њу се наводи да је на дан национализаци­ је ове зграде 25. децембра 1958. године она била сопственост Удружења новинара Ср­ бије и да су Законом о враћању Удружењу новинара СР Србије права у погледу кори­ шћења и располагања непокретностима као друштвеним средствима од 30. децем­ бра­1976.­го­ди­не­Удру­же­њу­као­дру­штве­ној­ организацији враћена сва права на пред­ метној пословној згради у улици Генерала Жданова бр. 28 у Београду у погледу кори­ шћења и располагања, те се тужени тада и укњижио, а што је констатовано и при об­ нови земљишних књига 1980. године.20 –16.фебруара2006.годинејеУставни суд Републике Србије (председник Слобо­ дан Вучетић) донео Закључак о одбацива­ њу предлога за утврђивање неуставнио­ сти одредаба чл. 1. и 2. Закона о враћању Удружењу новинара Социјалистичке Ре­ публике Србије права у погледу коришће­ ња и располагања непокретностима као друштвеним средствима („Службени гла­ сник­СРС”,­број­56/76),­до­да­ју­ћи­да­„о­на­ водима који се односе на статус појединих удружења новинара, њихове међусобне односе и права у погледу коришћења од­ ређеног пословног простора и судског спо­ ра који се с тим у вези води, није надле­ жан да одлучује Уставни суд, према члану 125. став 1 Устава”.21 – 28. априла 2006. године је НУНС (овлашћенизаступникНадеждаГаће)под­ нео тужбу против УНС­а Трећем општин­ ском суду у Београду, тражећи да се НУНС укњижи као сувласник са уделом од по­ ловине на кући број 28 у улици Ресавској (П+6­ спра­то­ва)­ и­ то­ сво­је­ пра­во­ упи­ше­ у­ земљишним књигама.22 – 31. маја 2006. године је Окружни суд у Београду (председник већа Весна Обрадовић) потврдио пресуду Трећег оп­ штин­ског­су­да­од­7.­сеп­тем­бра­2005.­го­ди­ не и жалбу тужиоца (НУНС­а) одбио као неосновану, наводећи у образложењу да је Трећи општински суд правилно одлу­ чио када је одбацио тужбени захтев ту­ жиоца, јер „тужилац никада није био упи­ сан нити као власник, нити као носилац права коришћења, а при чињеници да је 20 Трећи општински суд у Београду, П. бр. 925/05, Пресуда­7.­септембра­2005. 21 Уставни суд Републике Србије, бр. IУ­219/2005, Закључак­о­одбацивању­предлога...,­16.­фебруара­2006. 22­Трећи­општински­суд­у­Београду,­П­1388/06,­ Тужба НУНС­а против УНС, примљена 28. априла 2006.

239Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. тужилац – Независно удружење новина­ ра Србије, уписано у регистар друштвених ор­га­ни­за­ци­ја­19.­ма­ја­1994.­го­ди­не”.23 – 9. јула 2007. године Трећи општин­ ски суд у Београду (председник већа Љи­ ља Стојановић) одбио је тужбени захтев НУНС­а којим је тражено да се утврди да је Независно удружење новинара – НУНС сувласник са уделом од 1/2 на кући, кућ­ ни­број­28­у­Ре­сав­ској­ули­ци­(П+6­спра­то­ ва), позивајући се у образложењу на чл. 58. Устава Републике Србије, којим се јамчи мирно уживање својине и других имовин­ ских права стечених на основу Закона, а тај члан је у сагласју са међународним пра­ вом, Протоколом уз Конвенцију о људским правима и основним слободама, у чијем члану 1. стоји да „свако физичко и прав­ но лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и оп­ штим начелима међународног права”, те да је право Удружења новинара Србије на своју имовину заштићено Законом о осно­ вама својинско­правних односа, Уставом и Европском конвенцијом за заштиту људ­ ских права и основних слобода.24 – 17. октобра 2007. године је Окружни суд у Београду (председник већа Милош Милошевић) одбио као неосновану жал­ бу НУНС­а на пресуду Трећег општинског су­да­од­9.­ју­ла­2007.­го­ди­не­и­по­твр­дио­ис­ правност пресуде, ценећи чињеницу да у случају туженог Удружења новинара Ср­ бије, којем су Законом о враћању Удруже­ њу новинара СР Србије права у погледу коришћења и располагања непокретно­ стима као друштвеним средствима од 30. де­цем­бра­1976.­го­ди­не­враћена­права,­по­ стоји статусноправно, односно имовинско­ правно следбеништво, док у случају тужи­ оца, тј. НУНС­а, који је основан накнадно (то­ком­1994.­го­ди­не),­не­по­сто­ји­та­кав­вид­ следбеништва који би био подобан да за­ снује ваљан правни основ за пренос сво­ јинских овлашћења, нити да постоји дру­ ги основ за стицање својине у смислу чл. 20. ЗОСПО.25 23­Окружни­суд­у­Београду,­Гж­бр.­1037/06,­Пре­ суда­од­31.­маја­2006.­по­жалби­НУНС­а­у­предме­ ту 925/05. 24 Трећи општински суд у Београду, XXVI П. 79/07,­Пресуда­по­тужби­НУНС­а­од­9.­јула­2007. 25­Окружни­суд­у­Београду,­Гж­бр.­12133/07,­ Пресуда­од­17.­октобра­2007.­по­жалби­НУНС­а у­предмету­П­бр.­79/07.­ НУНС је у међувремену покушавао да преким путем, посредством политичких партнера, дође у посед имовине УНС­а, па је 18. марта 2005. године, са потписом генералног секретара Светлане Прерадо­ вић, упутио писмо министру финансија у Влади Републике Србије Млађану Дин­ кићу у којем га информише да је НУНС добио „потврду од Министарства културе у Влади Републике Србије Драгана Која­ диновића да је ово министарство на зах­ тев НУНС­а поднело иницијативу Ми­ нистарству правде да предузме мере за спровођење закључка Владе Србије од 30. марта 2001. године у коме се налаже хит­ на­ из­ме­на­ За­ко­на­ из­ 1976.­ го­ди­не­ пре­ ма коме је право употребе и коришће­ ња зграде Дома новинара у Ресавској 28. у Београду, тадашња Социјалистичка Ре­ публика Србија дала Удружењу новинара СР Србије.”26 Задивљују упорност и доследност ко­ јом осам година НУНС (у мандату три председнице – Гордане Суше, Милице Лучић­Чавић и Надежде Гаће) настоји да се домогне имовине Удружења новина­ ра Србије. То се чинило свим средствима – иступањем у медијима, судским путем и призивањем међународних форума. Али, без успеха. Основу оваквом незаконитом посеза­ њу НУНС­а за имовином Удружења нови­ нара Србије чини произвољно и нетачно тумачење Повеље коју је, на дан почет­ ка­град­ње­До­ма­но­ви­на­ра,­15.­ју­ла­1934.­ године положио у темељ председник До­ брица Кузмић. Тако, у судском поднеску, којим тра­ жи да му се утврди да је сувласник по­ ловине зграде у Ресавској улици бр. 28, НУНС пише, очекујући да у то суд пове­ рује, да у градњи зграде у Ресавској ули­ ци број 28 „формални инвеститор је било Југословенско новинско удружење – сек­ ција Београда, звала се ’Дом штампе’, а фактички је зграда изграђена донација­ ма као легат свим будућим новинарима што произилази из повеље која се налази у темељу зграде”.27 Међутим, Југословенско новинарско удружење – Секција Београд није била 26 Архива УНС, Писмо НУНС­а министру фи­ нансија у Влади Републике Србије Млађану Дин­ кићу, заведено у писарници републичких органа управе, Београд, 21. марта 2005. 27 Трећи општински суд, Тужба НУНС­а, П­1388/06,­примљено­28.­априла­2006.

240 Миле Недељковић формални инвеститор. Оно је образова­ ло Извршни одбор за градњу новинарског дома, који су сачињавали Добросав Ку­ змић (председник Секције), Никола Дра­ гићевић и Отон Крстановић.28 Прикупље­ на средства од донатора нису ни изблиза била довољна за почетак градње (међу Србима из Америке који су помогли био је и Михаило Пупин, приложивши 5.000 динара), па је Секција закључила уговор са Новинском агенцијом „Авала” о закупу просторија, што је подразумевало и њено учешће у финансирању изградње. „Ава­ ла” је плаћала годишњи закуп три спра­ та 180.000 динара.29 Уз то је Секција узела кредит код Државне хипотекарне банке у износу од милион и по динара, па је – као стварни, а не формални инвеститор – Сек­ ција могла да започне подизање Дома, ко­ ји је завршен за непуних девет месеци.30 Толико што се тиче донација и обез­ беђења средстава. А што се тиче самог инвеститора, то нису били сви новина­ ри, којих је тада било око пет стотина, не­ го само чланови Секције Београд, којих је тада било око 250. И нису свој дом гра­ дили за све новинаре (а то би значило и за свакакве), нити за своје противнике, којих је и тада било, него да новинарски дом „будућим генерацијама новинара буде школа у којој ће учити како се служи истини, правди, народу и држави”. Дакле, не да буде власништво било чије, ни у це­ лини ни по половини, јер власник је гра­ дитељ, и не да се будуће генерације уче, и служе, полуистинама и отимачини, већ да буде школа онога чему је намењена, како то у повељи и пише. Поводом 50­годишњице отварања До­ ма новинара писао је, врло исцрпно, Ми­ хаило Ћирић са низом драгоцених чиње­ ница, које не остављају никакву сумњу у погледу градње и власништва имовине. Од добијања плаца до свечаног отвара­ ња. И како је у њему одмах почела све­ страна и плодна активност.31 28 В. Михаило Ћирић, „Били смо млади и енту- зијасти”, разговор са Николом Драгићевићем, чла­ ном грађевинског одбора, „Новинарски гласник”, нова­серија,­бр.­6,­Београд,­10.­мај­1985,­4. 29 Михаило Бјелица, Хроника Српског новинар- ског удружења 1881–1941,­Београд,­1988,­104. 30 Никола Драгићевић, Изградња Дома нови- нара, у књ. Два века српског новинарства, Београд, 1992,­215–216. 31 Mihailo Ćirić, Kako je građen Dom beogradskih novinara,­„Na­ša­štam­pa”,­god.­XXVI­II,­br.­348,­Be­o­grad,­ mart 1985, 8–9. ТРИДЕСЕТА РЕДОВНА СКУП­ШТИ­НА (Аранђеловац, 24–25. фебруара 2001) Тридесета редовна скупштина Удру­ же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­одр­жа­на­је­24–25.­ фебруара 2001. године у Аранђеловцу, са геслом: „законитост – етика – традици­ ја”. Како је у уводној речи о досадашњем раду Удружења објаснио Миле Недељко­ вић, тај трочлани низ је настао стога што Удружење новинара Србије доноси свој нови статут и покреће иницијативу за до­ ношење одговарајућег закона о инфор­ мисању (законитост), пошто доноси свој Кодекс (етика) и у овој години обележа­ ва 120 година постојања (традиција).32 На дан одржавања ове скупштине, ка­ ко је саопштено на почетку њеног рада, Удружење је имало 3.200 чланова са уред­ но плаћеном чланарином и 110 актива ко­ји­ има­ју­ пра­во­ на­ 165­ пред­став­ни­ка.­ Скупштини, према извештају Верифика­ ци­о­не­ ко­ми­си­је,­ при­су­ству­ју­ 143­ пред­ став­ни­ка­из­71­ак­ти­ва,­што­зна­чи­86,66­де­ легираних представника актива, односно 4,46­од­сто­од­укуп­ног­бро­ја­чла­но­ва.­ Прочитан је предлог др Михаила Бје­ лице, дат још Скупштини у Смедереву 1996.­го­ди­не,­али­га­она­ни­је­ста­ви­ла­на­ дневни ред, да се обнови Институт за но­ винарство. Професор Бјелица је на Ван­ редној скупштини 2000. године доставио писмо упућено смедеревској скупштини са молбом да оно буде размотрено на овој скупштини. На то је помоћник савезног секретара за информације Зоран Кали­ чанин обавестио скуп да Институт за но­ винарство постоји као правно лице, али је избачен на улицу. Бјеличин предлог је свесрдно подржао Слободан Обрадовић, дугогодишњи предавач на школама Ин­ ститута, па је Скупштина усвојила пред­ лог да се обнови рад Института за нови­ нарство и његових некадашњих школа у оквиру Удружења новинара Србије. Нино Брајовић је известио скупшти­ ну о стању имовине којом је располагало Удружење новинара Србије и о њеној суд­ бини, као и о актуелној борби против по­ кушаја њене узурпације, које чини НУНС. На његов предлог Скупштина је усвојила Одлуку о имовини, у којој се каже да треба 32 Архива УНС, Стенографске белешке са седни­ це Изборне скупштине Удружења новинара Србије, одржане­у­Аранђеловцу­24.­и­25.­фебруара­2001.­го­ дине, 28.

241Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. покренути поступак за повраћај све имо­ вине која је Удружењу одузета, било наци­ онализацијом било конфискацијом, после 1945.­го­ди­не,­да­Удру­же­ње­мо­ра­да­по­кре­ не иницијативу за доношење закона којим ће се регулисати враћање одузете имови­ не и давање правичне надокнаде и обе­ штећења онима којима се имовина из би­ ло којих разлога не може вратити. Затим да се имовина којом сада располаже Удру­ жење не може ни привремено ни трајно никоме уступити, нити једним делом оту­ ђити, те да се НУНС­у онемогући отимачи­ на Дома новинара на основу фалсифико­ ваног писма неовлашћеног лица.33 У јавној расправи о новом статуту је једанаест актива упутило 323 примедбе у облику идеја, предлога за брисање, допу­ не или преформулације. У коначни текст Предлога статута је уграђено око осамде­ сет одсто тих примедби. У разматрању Предлога статута (ди­ скутовали Момчило Милачић, Мирослав Турудић, Ранко Бабић, Коста Ђурић, Ђорђе Јефтић) скупштина је прихватила предлог Животе Камперелића да се он усвоји ова­ ко како је дат, а да се сви нови предлози и амандмани, које скупштина прихвати двотрећинском већином, ставе у пропи­ сану и уобичајену процедуру за доноше­ ње измена и допуна статута и разматрају на следећој скупштини, посебно сазваној за статут или на тематској конференцији. Посебно се разбуктала дискусија око Кодекса, а највише око става да је неспо­ јив новинарски посао са ношењем оруж­ ја. Против овог става су говорили Петар Дамјанов, Милош Младеновић, Влади­ мир Красић, Драган Алавић, Душан Ра­ довановић, Вјекослав Радовић и Алексан­ дар Мишић, па је Скупштина одлучила да се он изостави из текста. (Међутим, међународни кодекси искључују оруж­ је од новинарства, и потпуно је небитно што тог става нема у српском кодексу.) У дискусији је предложено да се осну­ је Центар за новинарство земаља Бал­ кана (Слободан Буквић), да се, у спомен одржавања Првог конгреса српских нови­ нара 1902. године, о његовој стогодишњи­ ци одржи нови конгрес српских новинара, који би окупио новинаре из Србије, сусед­ них земаља и дијаспоре (Нино Брајовић). По усвајању свих нормативних ака­ та, председник Удружења Душан Радова­ 33 Исто,­173–175. новић је поднео извештај о раду Управ­ ног одбора у току минула четири месеца, колики му је био мандат добијен на Ван­ редној скупштини. Он је истакао да је, за­ хваљујући изузетном ангажовању јед­ ног дела чланства заустављен суноврат струковне организације новинара Срби­ је. Спор са НУНС­ом око зграде Удружења није окончан. Удружење прихвата да се НУНС усели у зграду, али као повлашће­ ни закупац, а нипошто као сувласник. У складу са закључцима Ванредне скуп­ штине је учвршћена сарадња са Удруже­ њем новинара Црне Горе и дата подршка новинарима са Косова и Метохије. Об­ новљен је рад многих актива новинара у земљи, обновљени су контакти са но­ винарским организацијама Македоније и Бугарске. Делегација Удружења је уче­ ствовала на Конференцији новинара ме­ ди­те­ран­ских­зе­ма­ља­у­Ати­ни­(11–14.­ја­ нуара 2000), која је усвојила амандман да удружења новинара Србије и Црне Горе и Савез новинара Југославије постану чла­ нице Међународне федерације новина­ ра. Амандман је усвојен упркос опирању генералног секретара те асоцијације Еде­ на Вајта, а нарочито жестоком противље­ њу Филипа Младеновића, представника НУНС­а. Удружење се изборило за попуст у железничком саобраћају (50 одсто), као и код многих аутобуских превозника (50 одсто). Радовановић је посебно нагласио да је зграда Дома новинара, осим ресто­ рана и два спрата, у ужасном стању, од­ носно да је, услед неодржавања и запу­ штености, права грађевинска руина. Усвајањем извештаја о раду Управног одбора, Суда части и Надзорног одбора и избором нових органа, Скупштина је за­ вршила рад. XXX­РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА Аранђеловац, 24–25. фебруара 2001. Председник Нино Бра­ јовић (слободни новинар). Управни одбор: пот- председник Слободан Ја­ ковљевић („Дневник”, Но­ ви Сад). Чланови: Зоран Богавац („Глас Црногор­ ца”, Подгорица), Радиво­ је Бојичић („Јеж”), Петар Бошковић („Војска”), Ђу­ ро Винаји („Руске слово”, Нино Брајовић

242 Миле Недељковић Нови Сад), Драган Влаховић („Глас јав­ ности”), Миодраг Вујовић (Актив за не­ говање традиција српског новинарства), Душанка Вујошевић („Дневник”, Нови Сад), Никола Вучетић (слободни нови­ нар), Драгољуб Гагричић (дописник „Ве­ черњих новости”, Нова Варош), Растко Гузина (Актив новинара ветерана), Дој­ на Гужба („Libertatea”, Панчево), Сми­ ља Дабетић (Радио Нови Сад), Наташа Иветић (Актив новинара привреде Но­ вог Сада), Жарко Јоксимовић (дописник РТС, Грачаница), Слободан Клисински („Политика експрес”), Сандра Лалато­ вић (Генерација 2001), Војислав Лалић (Танјуг), Мирко Мариновић (Фонд со­ лидарности), Мира Марић (Заједница радиостаница Србије), Драган Милен­ ковић (слободни новинар), Александра Миливојевић (Телевизија „Сунце”, Аран­ ђеловац), Ивица Милосављевић (БК телевизија), Жељко Митровић (Радиоте­ левизија Ћуприја), Живадин Митровић (Студио Б), Милан Михаиловић (Ради­ отелевизија Приштина), Миле Недељ­ ковић (слободни новинар), Хаџи Брати­ слав Николић (РТК „Победа”, Крушевац), Живорад Николић (Радиотелевизија Ср­ бије), Весна Петрашков („Пруга”), Брано Пијетловић (Радио Нови Сад), Мирослав Пушић (Радиотелевизија Србије – допи­ сништво Зрењанин), Ђорђе Радошевић (Актив новинара ветерана, Ниш), Здрав­ ко Ранковић („Колубара”, Ваљево), Чедо­ мир Васић (Радио Бор), Жарко Симовић (Радио Београд), Нада Смикић („Једин­ ство”, Косовска Митровица), Ненад Сте­ фановић („Дуга”), Петар Стојановић (Актив новинара ветерана), Здравко Ча­ кало („Спорт”). Надзорни одбор: председник Душан Дражић (слободни новинар), чланови: Гордана Ерор (Радио Београд), Бобан Марјановић (слободни новинар), Јован Јауковић (Секција новинара ветерана), Бошко Стајић („Дневник” – новине и ча­ сописи, Нови Сад). Суд части: председник Милош Ма­ риновић (Секција новинара ветера­ на), чланови: Божидар Дикић (Секци­ ја новинара ветерана), Јован Пламенац („Глас Црногорца”, Подгорица), Момчило Милачић (Фонд солидарности), Љиљана Костадиновић (Радио Ниш). На место Јо­ вана Пламенца је 20. децембра 2002. го­ дине у Суд части кооптирана Сања Са­ марџић (ТВ Политика), која је, потом, 15. октобра 2003. године, из породичних раз­ лога, дала оставку, па је на њено место 23.­ја­ну­а­ра­2004.­го­ди­не­ко­оп­ти­ран­Симо Бањац (Радио Бачка, Бач). Форум за заштиту новинара: пред- седник Љиљана Булатовић (Актив за неговање традиција српског новинар­ ства), чланови: Бранко Јовановић (Сек­ ција новинара ветерана), Милош Мила­ товић (Радиотелевизија Београд), Данко Перић (Танјуг), Емил Дамјановић (Ра­ дио Нови Сад). Савет јавне службе: председник Слобо­ дан Буквић (Секција новинара ветерана), чланови: Вјекослав Радовић (слободниПлакат за Светски дан слободе медија Петар Бошковић Мирослав Пушић Светлуша Хлавач

243Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. новинар), Слободан Обрадовић („Борац”), Жарко Николић (РТК „Победа”, Круше­ вац), мр Ненад Ј. Ристић (Yu инфо). ТРИДЕСЕТ ПРВА РЕДОВНА СКУП­ШТИ­НА (Брзеће, Копаоник, 26–27. марта 2005) Трећа ванредна скупштина Удруже­ ња новинара Србије, одржана 28. октобра 2000. године, означила је преломни зао­ крет у враћању Удружења изворним на­ челима постојања и рада. Тридесета ре­ довна скупштина Удружења, одржана на­кон­ че­ти­ри­ ме­се­ца­ (24–25.­ фе­бру­а­ра­ 2001) у Аранђеловцу, засновала је, низом усвојених нормативних аката, могућно­ сти савременог рада и остварења много­ струке делатности Удружења. А Тридесет пр­ва­ре­дов­на­скуп­шти­на,­одр­жа­на­26–27.­ марта 2005. године у Брзећу на Копаони­ ку, одсликала је успешни развојни лук Удружења у претходне четири године. О томе је, подносећи извештај о раду, председник Нино Брајовић кратко рефе­ рисао, указујући на два најбитнија коло­ сека којима се одвијала активност Удру­ жења, чији су „Управа и Извршни одбор успели да направе отклон од асоцијације Милошевићевог режима”, а уз то „Управа је пословала успешно, о чему најјасније говоре резултати остварени у протеклом времену”, када је „Удружење новинара Ср­ бије прешло трновит пут у којем је најви­ ше енергије, времена и новца уложено да се бар делимично санира штета коју смо наследили од менаџмента Удружења про­ мењеног на Ванредној скупштини 28. ок­ тобра 2000. године”. Од управе смењене на Ванредној скупштини, нагласио је Брајовић, „насле­ дили смо дугове, испражњену касу, неиз­ мирене финансијске обавезе према за­ посленима, судске спорове, зграду која је вапила за рестаураторским захватима и запуштену документацију чланства које се осипало. Краће речено, само постојање УНС било је доведено у питање.”34 Да би се санација убрзала и омогући­ ло функционисање редовних послова и имовине Удружења, Управа се, у складу са ставовима и закључцима Скупштине 34 Архива УНС, Нино Брајовић: Извештај о ра- ду у периоду фебруар 2001 – март 2005. године. у Аранђеловцу, определила за вансудско поравнање са дужницима са којима се го­ динама парничило.35 Због наслеђених ду­ гова Удружење је првих шест месеци 2001. го­ди­не­за­вр­ши­ло­са­гу­бит­ком­768.000­ди­ на­ра­(12.885­евра),­а­по­слов­на­2004.­го­ди­на­ је закључена са вишком прихода над рас­ хо­ди­ма­1.309.990­ди­на­ра­(17.168­евра).36 Удружењејепружалобесплатнуправ­ ну помоћ новинарима, без обзира да ли су или не чланови било које новинарске организације, и заступало их пред судо­ вима, захваљујући чему је шест суспен­ дованих новинара враћено на посао. Први пут од времена Добрице Кузми­ ћа су се показали резултати домаћинског старања Удружења о Дому новинара, о чему је председник Брајовић сажето из­ вестио скупштину: „Управа и Извршни одбор УНС су предузели обнову Дома новинара. Ле­ та 2003. године започети су грађевински ра­до­ви.­Уло­же­но­је­ви­ше­од­6.000.000­ди­ на­ра­(око­86.000­евра),­од­че­га­је­50­од­сто­ из средстава УНС, док је остатак средста­ ва обезбеђен повољним кредитом Рајфај­ зен банке (Raiffeisen Bank). Више од 55 одсто кредита је отплаћено. Укупна вред­ ност обављених радова процењена је на више од 11.000.000 динара, јер смо успе­ ли да добијемо бесплатно паркет и кера­ мичке плочице, а мермер, ПВЦ и алуми­ нијумску столарију испод тржишне цене. Поменутим средствима су обновљени: – први спрат, – 100 квадратних метара сутеренског простора који је претворен у две учиони­ це опремљене са 20 рачунара и каблов­ ским Интернетом. – канцеларијски простор на четири од укупно шест спратова Дома новинара, – неискоришћених 300 квадратних метара испод дворишног дела зграде од 2003. године су претворени у аудио и те­ левизијски студио, – замењено је више од 50 одсто елек­ тричних, телефонских и санитарних ин­ сталација, – уведен је подземни кабловски Ин­ тернет у целој згради.”37 35 Архива УНС, Стенографске белешке са сед- нице Изборне скупштине Удружења новинара Срби- је,­одр­жа­не­у­Аран­ђе­лов­цу­24.­и­25.­фе­бру­а­ра­2001.­ године, 28. 36 Архива УНС, Нино Брајовић: Извештај о ра- ду у периоду фебруар 2001 – март 2005. године, 2. 37 Исто, 5.

244 Миле Недељковић Извештавајући о многоструком и плодном раду Удружења у мандатном периоду 2001–2005. године, председник Нино Брајовић је указао на видан на­ предак и у погледу укупне активности Удружења: настављен је рад новинарске школе Удружења, у сарадњи са ОЕБС је организована новинарска школа за Роме, а у сарадњи са Француским културним центром је организована школа францу­ ског језика, одржан је курс за коришће­ ње рачунара и Интернета у новинарству, приређене су трибине, панел дискусије и округли столови о медијском законо­ давству и приватизацији медија, као и о РТС­у као јавном сервису, започета је, у јавности изванредно лепо прихваћена, акција „Изградимо ТВ торањ на Авали”, покренут је имовинско­правни процес како би се од узурпације заштитило заве­ штање Жанет и Јована Ђ. Пантелића, со­ лунског борца, у Врњачкој Бањи,38 покре­ 38­У­Врњачкој­Бањи­је­18.­фебруара­1972.­годи­ не судски отворен тестамент покојних Јована Панте­ лића, новинара, и његове супруге Жанете Пантелић, рођене Гарије, Францускиње из околине Нансија, за коју је установљено да нема никаквих рођака, јер су сви помрли. Отварању тестамента су присуствова­ ли секретар УНС Никола Ставридис, правни заступ­ ник УНС адвокат Мехмед Руждић и новинар Милош Брашић, који је „много помогао Удружењу да се све око наслеђивања, од самог почетка па надаље, нај­ повољније реши за Удружење новинара Србије” (из Извештаја Николе Ставридиса о службеном путу у Врњачку­Бању,­20.­фебруара­­1972,­1).­Удружење­је­до­ било у улици Хероја Маричића бр. 13 „земљиште ве­ личине нешто више од једног ара, са двоспратном вилом од тврдог материјала и већом шупом”. нут је сајт Удружења, основан је Синдикат новинара Србије, образован је Потпор­ ни фонд „Добрица Кузмић”, обновљена је Скијашка секција УНС, а за чланство су добијене нове повластице (попуст на ле­ товима ЈАТ­а 25 одсто и Монтенегро ер­ лајнса 30 одсто, попуст код три рентакар компаније, могућност набавке рачунара без камате и жираната, те повластице у коришћењу Мобтелове мреже). После Ванредне скупштине (2000. го­ дине) удвостручен је број чланова Удруже­ ња, тако да их је 2001. године било 2.805. Чланство се и надаље повећавало, па је 2002. године бројало 3.302, 2003. године 3.728,­а­на­кра­ју­2004.­го­ди­не­4.234­чла­на. Удружење новинара Србије је до­ живело успех и на међународном пла­ ну – од 2003. године је пуноправни члан Међународне федерације новинара (In­ ternational Federation of Journalists), нај­ веће и најутицајније новинарске органи­ зације у свету, на чијем су XXV конгресу 2004.­го­ди­не­у­Ати­ни,­на­пред­лог­Удру­же­ ња новинара Србије, усвојене Препору­ ка о потреби јачања сарадње професио­ налних удружења и синдиката новинара земаља централне и југоистичне Евро­ пе ради боље заштите новинара у проце­ су приватизације и размене искустава у доношењу медијских закона и Резолуци­ ја о осуди третирања медијских објека­ та­као­вој­них­ци­ље­ва.­У­ок­то­бру­2004.­го­ дине су представници УНС и Синдиката новинара учествовали на међународном семинару у Цриквеници (Хрватска), по­ Глумац Павле Минчић говори афоризме код Споменика читаоцу у Пионирском парку

245Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. свећеном улози синдиката у социјалној и професионалној заштити новинара. У дискусији, која је била врло разло­ жна и конструктивна, одударале су две ватрене агитације против новинара вете­ рана, са апелом да се у органе Скупшти­ не бирају млади, а да сви који су старији од­ 60­ го­ди­на­ бу­ду­ на­ гла­сач­ким­ ли­сти­ ћима заобиђени. То је био својеврсни по­ зив на одстрел ветерана, што је било ла­ ко изводљиво, јер су уз имена кандидата на гласачким листићима стајале и годи­ не рођења (а изостављени су, на пример, школска спрема и други важни биограф­ ски подаци којима се поједини кандида­ ти одликују). Тако се догодио својеврсни скупштински лапот39 и први пут у исто­ рији Удружења у органе Скупштине ни­ је изабран ниједан члан Актива новина­ ра ветерана. Ова скупштина ће остати упамћена и по два настојања да се спречи понов­ ни избор Нина Брајовића за председни­ ка Удружења. Својим опробаним начи­ ном објављивања памфлета темпираних да буду штампани на дан одржавања ску­ пова, тако да се нема времена за одговор, 39 У етнологији и антропологији назив за оби­ чај убијања старих људи. План преуређења подрумских просторија у Дому новинара Руинирана вила Јована Пантелића у Врњачкој Бањи Плац у Врњачкој Бањи (ситуација из детаљног плана)

246 Миле Недељковић новинар Вјекослав Радовић је објавио у једном буле­ варском листу пиштољџиј­ ски текст против Нина Бра­ јовића.40 Радовићев текст је тре­ балодабудемедијскапотпо­ ра кандидатури претходног Брајовићевог противканди­ дата Душана Радовановића, кога је подржавала неколи­ цина истомишљеника (Ду­ шан Дражић, Марко Радош, Мирко Мариновић и др.), али Радовановић није истакао кандидатуру за председничко место, док је председнички кандидат Дра­ ган Миленковић, спољнополитички уред­ ник „Борбе”, известио Скупштину да повла­ чи кандидатуру, па је, тако, Брајовић остао као једини кандидат. Уз то, Радовићев текст је изазвао супротан ефекат, вратио се као бумеранг, оце­ њен од учесника скупшти­ не као ничим аргументова­ на измишљотина са низом недопустивих и бљутавих квалификација (у ведром новинарском жаргону тзв. Под–АО систем), тако да је приликом гласања за пред­ седника Нино Брајовић од мо­гу­ћих­205­до­био­197­гла­ сова, што најбоље сведочи о неосновано­ сти Радовићеве пасквиле, као и сваког другог оспоравања. XXXI­РЕ­ДОВ­НА­СКУП­ШТИ­НА Брзеће, Копаоник, 26–27. марта 2005. Председник Нино Брајовић. Управа: Драгољуб Антић („Победа”, Крушевац), Бранко Жујовић („Ревија 024”,­Су­бо­ти­ца),­Жељко Митровић (РТВ Ћуприја), Новка Илић („Вести”, Ужи­ це), Жарко Јоксимовић (РТС, Грачани­ ца), Родика Грујеску („Октобар”, План­ диште), Алекса Ђурић (Радио Нови Сад), Братислав Рашид Куртић (Радио Ниш –­ пре­ми­нуо­ 22.­ II­ 2007),­ Лидија Обра­ довић („Политика Базар”, па „Вива”, Бе­ оград), Ивица Милосављевић (Агенци­ ја „Атлас”, Београд), Драгана Чабаркапа 40­„Nacional”,­Beograd,­26.­marta­2005. („Вечерње новости”, Београд – дала остав­ ку, јер је кооптирана у Суд части), Слобо­ дан Јаковљевић („Дневник”, Нови Сад), Жарко Милосављевић (Радио Брус), Живојин Ракочевић („Глас југа”, Чагла­ вица, Грачаница), Јованка Станојевић (РТВ Крајина, Неготин), Смиља Дабетић (Радио Нови Сад), Мирољуб Дугалић (дописник „Политике”, Краљево – искљу­ чен­ 27.­ фе­бру­а­ра­ 2007,­ због­ не­пла­ћа­ња­ чланарине), Арпад Хорват (самостал­ ни новинар, Суботица – умро 12. октобра 2008), Славица Суботић­Браун (ТВ Нови Сад – због недолазака смењена), уместо ње­ко­оп­ти­ран­27.­сеп­тем­бра­2007.­го­ди­не­ Игор Алексић (слободни новинар, Зре­ њанин – одлука потврђена 5. децембра 2007.­го­ди­не),­Гордана Ерор (Радио Бео­ град), Љиљана Сталетовић („Глас јавно­ сти”, Београд), Петар Јеремић (самоста­ ни новинар, па „ГМ прес”, Горњи Милановац), Живо­ рад Николић (РТС), Ми­ рослав Пушић (уредник у ТВ Нови Сад, па КТВ Зре­ њанин), Мирко Јаковље­ вић (самостални новинар, па ТВ Лидер, Крагујевац), Даница Гудурић (Радио Прибој), Давор Лукач (Фо­ нет) – уместо њега 21. но­ вем­бра­ 2006.­ ко­оп­ти­ра­на­ Оливера Ковачевић (РТС, Београд), Пе­ тар Живковић („Спорт”, Београд), Зоран Радисављевић („Политика”, Београд), Стојан Дрчелић („Блиц”, Београд), Си­ мо Бањац (Радио Бачка, Бач), Вера Јан­ ковић­Раичевић (РТС, Београд – искљу­ че­на­27.­фе­бру­а­ра­2007,­због­не­пла­ћа­ња­ чланарине), Ново Керановић („Борба”, Београд), Часлав Милисављевић (Радио Косовска Митровица, Звечан), Радомир Чубрановић (самостални новинар), Сло­ бодан Клисински (самостални новинар Вјекослав Радовић Марко Радош Љубомир Војић Новка Илић Ново Керановић Новица Андрић

247Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. –­за­ме­њен,­на­осно­ву­Ста­ту­та,­27.­фе­бру­ а­ра­2006,­кад­је­по­стао­ди­рек­тор­днев­ног­ листа „Балкан експрес”. Уместо њега ко­ оптиран Божидар Вељковић (новинар ве­те­ран),­ али­ он­ је­ умро­ 21.­ ма­ја­ 2007,­ па је уместо њега кооптирана Љиљана Зоркић (новинар ветеран), 5. децембра 2007,­ Драган Поповић (РТС, дописни­ штво Ваљево – прекршио Статут поли­ тичким ангажовањем, јер је постао порт­ парол Српске радикалне странке и члан Општинског одбора у Ваљеву, због чега је 27.­фе­бру­а­ра­2007.­за­ме­њен,­па­је­уме­сто­ ње­га­27.­ју­на­2007.­­ко­оп­ти­ран­Слободан Ћирић, „Напред”, Ваљево), Душан Сто­ јић („Вечерње новости”, дописништво Краљево), Љубомир Војић (новинар ве­ теран, Врњачка Бања), Зоран Влашко­ вић („Јединство”, Косовска Митровица) замењен због недолазака на седнице Уп­ раве­–­уме­сто­ње­га­27.­ју­на­2007.­ко­оп­ти­ ран Дарко Димитријевић, Радио Гора­ ждевац, Косово и Метохија). Надзорни одбор: председник Бошко Стајић („Дневник” – новине и часопи­ си, Нови Сад), чланови: Горан Даниловић (ТВ Мост, Звечан), Горан Шљивић („Вечер­ ње новости”, дописник из Краљева), Весна Пејчић (Танјуг), Аладин Јумеровић (Ра­ дио Ниш). Суд части: председник Радмила Ве­ сковић (ТВ Краљево), услед редакциј­ ске презаузетости дала оставку – уместо ње­6.­де­цем­бра­2005.­го­ди­не­ко­оп­ти­ра­на­ Бранислава Џунов­Стошић („Политика”, Београд), чланови: Весна Аћимовић (ТВ Крагујевац), Новица Андрић (Танјуг, Бе­ оград), Милорад Бошњак („Вечерње но­ вости”, дописник из Горњег Милановца), Драган Жорић (ТВ Мост, Звечан) – уме­ сто њега кооптирана Драгана Чабарка­ па („Вечерње новости”, Београд).

248 Миле Недељковић Стеван Крагујевић: Гушчији прелаз

249Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. П ролеће 1945. Воде се последње борбе за ослобођење земље од окупатора. Још нису уклоњене све рушевине и згаришта. У Бе­ ограду је на Оснивачкој скупштини 29. априла обновљен рад Удружења нови­ нара и изабран Суд части, у који су ушли Мирко Ћуковић (председник), Богдан Пе­ шић, Ђиво Вишић, Дејан Лапчевић и Ду­ шан Тимотијевић, а као њихови замени­ ци Ђорђе Николић и Момчило Симић. Све предратни новинари, а осим Богда­ на Пешића (први главни уредник „Сту­ дента”, 1937) сви су на дан 6. априла 1941. године били чланови Удружења новина­ ра, док су двојица од њих (Ђиво Вишић Поглавље XIII СУД ЧАСТИ Ве­ли­ки­по­сао­Су­да­ча­сти­1945.­•­Чуд­на­по­ле­ђи­на­•­Спрем­ни­за­од­стрел •­Од­би­јен­при­јем­•­По­губ­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­•­Љу­ди­бро­је­ви­•­Слу­чај Љу­бе­Ву­ка­ди­но­ви­ћа­•­Бел­кић­без­пра­ва­гла­са­•­Јо­јић­осу­ђен­на­ћу­та­ње •­Гре­си­из­бе­глог­но­ви­на­ра­•­Три­књи­жев­на­гу­бит­ни­ка­•­На­цр­ној­ли­сти •­Ни­је­све­ка­ко­пи­ше­•­Кад­про­ђу­ма­гле­и­вре­ме­•­1946­–­Без­са­слу­ша­ња •­1947­–­Не­тач­ни­по­да­ци­•­1950/1951­–­Нај­кра­ћи­из­ве­штај •­1951­–­По­кре­та­ње­„Фут­ба­ла”­•­1952­–­Уста­ше­на­сли­ци­•­1953­–­Ле­те­ћи та­њи­ри­•­1954­–­Не­до­зво­ље­но­пре­штам­па­ва­ње­•­1955­–­Пре­ћу­та­на оку­па­ци­ја­•­1958­–­Ту­жи­о­ци­и­бра­ни­о­ци­•­1959­–­Про­би­ја­ње­ем­бар­га •­1960/1961­–­Са­мо­је­дан­слу­чај­•­1962­–­Кри­вич­но­де­ло­по­слу­ге •­1963­–­Пре­про­да­ја­фо­то­гра­фи­ја­•­1964­–­Пот­пла­ћи­ва­ње­кри­ти­ча­ра •­1965­–­Ис­прав­ка­гла­ди­спор­•­1966­–­Лу­ди­ра­ње­на­ги­та­ри­ја­ди •­1967­–­Пред­лог­за­раз­ми­шља­ње­•­1968­–­Пла­ги­ја­ти­•­1969­–­Бог­и Апо­ло­8­•­1970­–­Са­мо­у­пра­вља­ње­у­СДК­•­1971­–­По­гре­шно­ту­ма­че­ње из­ла­га­ња­•­1972­–­Зло­у­по­тре­ба­овла­шће­ња­•­1973­–­Од­ба­че­на­ано­ним­на­ пи­сма­•­1974­–­Кад­СИВ­ин­си­сти­ра­•­1975­–­Де­ло­ва­ње­на­дри­ле­ка­ра •­1976­–­Чу­до­твор­ци­са­Фи­ли­пи­на­•­1982­–­По­се­та­у­за­тво­ру •­1983­–­По­ни­ште­на­јед­но­гла­сна­од­лу­ка­•­1984­–­Слу­чај­Ран­ке­Чи­чак •­1985­–­Сло­вен­ци­при­сва­ја­ју­ком­пе­тен­ци­је­•­1986­–­Слу­чај­„Ве­ли­ког­ тран­спор­та”­•­1987­–­Ми­сте­ри­о­зни­Вој­ко­и­Са­вле­•­1988­–­Од­бра­на­ Бран­ке­Јок­си­мо­вић­•­1989­–­Ат­мос­фе­ра­при­ти­са­ка­•­1992­–­Не­ча­шће ме­ђу­но­ви­на­ри­ма­•­2000­–­Ис­кљу­че­ни­чел­ни­ци­•­­2001­–­Дуг­спи­сак тан­ју­го­ва­ца­•­2002­–­Од­би­је­ни­зах­те­ви­•­2003­–­Слу­чај­Ми­ро­сла­ва Мар­ко­ви­ћа­•­2005­–­Лич­ни­су­ко­би­у­Бо­ру

250 Миле Недељковић и Душан Тимотијевић) више пута бира­ ни у његов Управни одбор. Тај Суд части је познавао у душу тадашње, не тако број­ но, чланство Удружења и београдских ре­ дакција. Многи новинари су морали да доби­ ју повољно мишљење свог сталешког су­ да који је одлучивао о томе ко може оба­ вљати новинарски посао. Нове власти нису у првом налету има­ ле ни много разумевања, нити милости, за оне који су се обрели на противничкој страни или су се у рату држали суздржа­ но. Правило свих преврата је да онај ко ни­ је био са победником значи да је био про­ тив њега, што је понекад врло опасно, па тако и сада. У таквим приликама се каже да су срећни они који су доживели да им по свршетку рата буде суђено. У метежима се суди и пресуђује без суда, у завршници раде преки судови, а непосредно по ослобођењу су образова­ ни народни судови, који су, како­тако, фор­ме­др­жав­ног­пра­во­су­ђа.­На­рав­но,­др­ жавно правосуђе 1945. године је било у суштини партијско, и није независно од мешања државе, а то значи Партије. У многим случајевима се судило унапред осуђенима. Тако су народни судови осудили мно­ ге новинаре. Неке на смрт, неке на роби­ ју, а некима су одузета грађанска права. Али су многи неосуђени новинари мо­ рали да чекају повољно мишљење нови­ нарског Суда части, без чијег одобрења се није могло ни постати чланом Удружења, па ни обављати новинарски посао. Суд части Удружења новинара је 1945. године имао пуне руке посла. Чудна полеђина У првим послератним данима је ве­ лика оскудица у свему. Наравно и у па­ пиру. Нема га довољно. Пише се на чистој полеђини листова на којима је нешто, више или мање важно, већ било напи­ сано. Понекад се не зна шта је занимљи­ вије, оно што је претходно написано или оно што се пише ново на слободној поле­ ђини. На пример, у архиви Суда части на једном листу пелира је копија новинар­ ског извештаја који гласи: ТАНЈУГ,­ 10.­ ју­ла­ 1945,­ СО­ФИ­ЈА,­ те­ле­ фо­ном­у­13,00­час.­ВЕ­СТИ­ИЗ­ЦА­РИ­ГРА­ДА.­ Данашњи „Џум Хуријет” на уводном ме­ сту објављује чланак власника листа На­ дир Надија под насловом „Пример Тита” у коме се каже: „Ако се тражи пример анархије идеја, ко­ја­вла­да­у­Евро­пи,­нај­бо­љи­при­мер­би­ се нашао у ономе који је дао маршал Ти­ то.­Ре­кло­би­се­за­и­ста­да­овај­чо­век­жи­ви­ са својим мислима, речима и идејама са­ мо зато да стави на површину сва идеоло­ шка зла овога рата, као и неспособности да­се­аси­ми­ли­ра­со­ци­јал­но­ве­ро­ва­ње.­Ка­ же се да Тито, који се појавио на светској сцени као командант и маршал, је у ства­ ри комуниста. Чује се често да Тито по­ на­вља­фор­му­ле­ко­је­цр­пи­из­фа­ши­стич­ ке­ ли­те­ра­ту­ре,­ фор­му­ле­ ко­је­ су­ по­ста­ле­ у ствари његови клишеи. Али Тито, који је комуниста у основи, у сваком момен­ ту мења своје држање. Ако се ради о про­ блему Трста, он постаје ватрени патрио­ та, који изјављује са сузама у очима да је ово територија југословенска и да ће мо­ рати припасти Југославији. Идућег дана Тито се претвара у убеђеног расисту. Он хва­ли­ сло­вен­ско­ је­дин­ство.­ Он­ ма­ни­фе­ стује вољу да види братство између свих православаца. Два дана после тога веро­ вало би се да је Тито прави Балканац: Он говори и задржава се на потреби прибли­ жавања балканских народа без обзира на расу, веру, народност и језик. У моментаном преокрету њега поно­ во видимо као комунисту. Он додирује по­ ред тога питање панславизма и нацио­ на­ли­зма,­да­би­по­сле­то­га­ма­ни­фе­сто­вао­ непоколебљиву приврженост свим могу­ ћим­иде­о­ло­ги­ја­ма.­За­и­ста­те­шко­је­ве­ро­ вати да противречност и чудноватост ре­ чи и дела маршала Тита могу бити ма шта друго него пример пометње идеја у који­ ма­да­нас­Евро­па­жи­ви.­Као­што.­/.­А/НЛ.” На жалост, ту је крај прве странице до­пи­снич­ког­из­ве­шта­ја­из­Со­фи­је,­а­на­ ставак текста је на неком другом листу, који ко зна куда је доспео и за шта је ње­ гова полеђина употребљена. Спремни за одстрел На полеђини листа Танјуговог изве­ шта­ја­из­Со­фи­је,­два­да­на­ка­сни­је,­сто­ји­ значајна записничка белешка са седни­ це Суда части. У врху лево пише: „1. ис­ кључити новинаре, 2. осудити оне које нису (МН: не каже се шта) и 3. (МН: та­ кође се не каже шта).” Очито, писано је

251Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. скраћено и упућени су знали садржај и значење изостављенога. А у врху десно је датум: „12. VII 1945.” А онда следи листа од четрнаест но­ винара о којима је расправљано, са крат­ ким закључним напоменама о томе ко је за кога задужен и шта се о коме зна: „1.­ Ми­лош­ Бра­шић­ –­ са­ Пе­ћан­че­вим­ четницима у В. Бању, 2. Никола Драгиће­ вић­ –­ рас­пи­та­ти­ се,­ 3.­ Бо­ри­во­је­ Ан­тић­ –­ лични пријатељ Недићев (распитати се), 4. Љу­бо­мир­Ву­ка­ди­но­вић­–­цр­на­ли­ста­(рас­ пи­та­ти­се),­5.­Дра­ган­Алек­сић­–­рас­пи­та­ти­ се­(из­ба­ци­ти),­6.­Ђор­ђе­Ло­ба­чев­–­Бог­дан­ Пе­шић,­ 7.­ Вла­ста­ Бел­кић­ –­ шта­ је­ цр­тао­ (ма­пе),­8.­Во­јин­Ђор­ђе­вић­–­се­кре­тар­СИП­а­ (рас­пи­та­ти­се),­9.­Са­ба­ха­дин­Хо­џић­–­Ђи­во­ Ви­шић,­10.­Бо­го­љуб­Ци­ко­та­–­Бог­да­ну­Пе­ ши­ћу,­11.­Ми­ло­је­Ј.­Ра­до­са­вље­вић­–­рас­пи­ та­ти­се,­12.­Ми­ли­во­је­Ми­ха­и­ло­вић­–­ор­га­ низатор немачке пропаганде, 13. Милан Ра­ду­ло­вић­–­рас­пи­та­ти­се,­14.­Жив­ко­Ми­ ли­ће­вић­–­у­пле­ну­му­(рас­пи­та­ти­се).”­Код­ броја 12 дописано у дну и цртом спојено: „Са­вез­(Ипроз­–­Не­вен­ку)”.­И­на­кра­ју,­у­дну,­ пише „Уторак у 11 h пре подне”.­Зна­чи,­тад­ је следећи састанак. Белешка се лако одгонета. Ништа није закључено, али се већини не пише најбо­ ље. Од њих четрнаесторице за петорицу ће се још распитати (бројеви 2, 7, 11, 13 и 14), за двојицу ће се распитати Богдан Пешић (бро­је­ви­ 6­ и­ 10),­ а­ за­ је­до­га­ Ђи­во­ Ви­шић­ (бр.­9).­За­сле­де­ћу­дво­ји­цу­о­ко­ји­ма­ће­се­ распитати постоје полазни негативни по­ да­ци­(бр.­3­и­8),­а­јед­но­ме­је­већ­пре­су­ђе­но­ –­„рас­пи­та­ти­се­(из­ба­ци­ти)”,­крат­ко­и­ја­сно­ (бр. 5), о двојици постоје само негативни, врло отежавајући подаци (бр. 1 и 12), а је­ дан је доспео на црну листу (бр. 4). Шта је донело распитивање види се из податка да су, после овога, у чланству остала само двојица (Сабахадин Хоџић и Ђорђе Лобачев). У прва два­три месеца Суд части има препуне руке посла. Спискови поднетих молби за пријем у чланство Удружења су све дужи. А сваки кандидат је посебан случај и прича. Молбе су, сем изузетно, споро решава­ не. Једно зато што су чланови Суда части, осим ове обавезе, имали своје редовне по­ слове, напорне и исцрпљујуће, а друго због тога што нису желели да преко колена преламају оцене о људима. То решавање, уз брижљиво распитивање и прибавља­ ње доказа, трајало је дуго, понекад и дуже од­шест­ме­се­ци.­Ка­да­су­Су­ду­ча­сти­про­ слеђене молбе Милоша Брашића и оста­ ле тринаесторице (22. јуна 1945), на реша­ ва­ње­је­већ­че­ка­ло­150­мол­би,­а­ка­да­је­о­ Брашићу и осталима донето решење Су­ да­ча­сти,­већ­је­би­ло­при­сти­гло­но­вих­400­ молби. Милош Брашић је одбијен јер је, по не­кој­ ин­фор­ма­ци­ји­ Су­да­ ча­сти,­ био­ чет­ нички новинар, а пришивено му је да је био и начелник штаба гочких четничких одреда, док је за Стојана Браловића рече­ но да не може бити примљен, јер је, како стоји у примедби, био четнички новинар „а и сада се непријатељски држи”1 . Николи Драгићевићу је враћена при­ јава, јер није спадала у надлежност Суда ча­сти,­а­за­Бо­го­љу­ба­Ци­ко­ту­је­убла­же­но­ речено да „Суд части није нашао разлога за одбијање”.2 Управа је 22. јуна 1945. године упути­ ла­Су­ду­ча­сти­и­мол­бе­Ра­ке­Ру­бе­на­и­Са­ бахадина Хоџића на решавање, који су ка­сни­је­по­но­во­при­мље­ни,­Ру­бен­1945,­а­ Хо­џић­1948.­ Сабахадину Хоџићу је стављано на терет што је био „побегао у Турску” и да је био „пропагандист Драже Михаиловића у­оде­ље­њу­Де­ни­ћа­у­Ка­и­ру”.­Да­ово­ни­је­ било од утицаја види се из чињенице да је Сабахадин Хоџић већ пре шест месеци наставио да ради као карикатуриста у об­ новљеном „Јежу”. И он ће, као и Миливо­ је Михаиловић, који је до годишње скуп­ штине (2. јула 1946) обновио чланство, бити поново члан Удружења новинара. Одбијен пријем После ургенције Управног одбора 31. маја 1946, Суд части је доставио своје ре­ шење, у којем кратко и јасно стоји да је­ дино може бити примљен Ђорђе Лоба­ чев (образложење: „Пошто нема битних елемената због којих не може бити при­ мљен,­а­по­што­је­био­у­је­ди­ни­ци­(уз­Цр­ве­ ну армију), може се примити за члана.”3 Лобачев је био један од најгенијал­ нијих цртача у српској штампи. Просла­ вљени илустратор „Политике”, руски еми­ грант, одмах се 1941. године нашао на не­мач­кој­ ли­сти­ „Е”,­ на­ ко­јој­ су­ би­ли­ по­ вла­шће­ни­ли­ков­ни­умет­ни­ци­и­фо­то­ре­ 1­Архива­УНС,­Општа­архива­1944–1946,­II,­Спи­ сак пријава упућених Суду части. 2 Исто. 3 Исто.

252 Миле Недељковић портери, и на њој остао до краја окупа­ ци­је,­ра­де­ћи­у­ли­сту­„Ко­ло”.­Оче­ки­ва­ло­се,­ као сасвим извесно, да ће он по доласку ослобођења, а поготову ако би пао у ру­ ке­Цр­ве­ној­ар­ми­ји,­би­ти­сме­ста­стре­љан.­ Међутим, он не само да није стрељан, већ је примљен на рад у новинарству. Нико није ни слутио да је тај тихи цртач био, у ствари, вешто прикривени Стаљинов оба­ ве­шта­јац,­са­ви­со­ким­чи­ном­у­НКВД.­За­то­ је­и­мир­но­до­че­као­Цр­ве­ну­ар­ми­ју,­од­ко­ је­је,­ла­ко­иден­ти­фи­ко­ван,­до­био­од­го­ва­ рајуће врло похвалне препоруке. Мисли­ ло се да се он извукао на основу тога што се у последњем тренутку прикључио као борац, а он је, једноставно и неупадљи­ во, и даље само наставио свој главни по­ сао обавештајца, за који се дуго није зна­ ло, па ни претпостављало. Ни­ Жив­ко­ Ми­ли­ће­вић,­ пред­рат­ни­ председник Удружења, није наишао на разумевање Суда части. А ето, када се ка­ сни­је­вре­ме­сле­гло,­Жив­ко­Ми­ли­ће­вић­и­ Љу­бо­мир­ Ву­ка­ди­но­вић­ би­ће­ увр­ште­ни­ међу сто највећих српских новинара у књизи „Два века српског новинарства”4 . У­ ис­тој­ књи­зи­ су­ и­ би­о­гра­фи­је­ дво­ји­це­ из­Су­да­ча­сти,­ко­ји­су­су­ди­ли­о­њи­ма­–­ Душан Тимотијевић (међу сто највећих новинара) и Богдан Пешић (међу 17 нај­ већих живих новинара). Но, у тим окол­ ностима, Суд части није расправљао о вредности новинара него о њиховој по­ литичкој припадности. Погубне карактеристике Од­ про­фе­си­о­нал­них­ но­ви­на­ра,­ ко­ ји су на дан 6. априла 1941. године би­ ли чланови Удружења новинара Србије, осамдесет њих, или сваки трећи, нашли су се на црној листи новинарског Суда части. То тело је оцењивало њихову по­ добност за наставак рада у новинарству, који већини није омогућен. Оцене неких новинара који су били на црној листи су уби­тач­но­не­по­вољ­не.­Због­че­га­је­ко­из­ба­ чен из новинарства види се из коверата са карактеристикама које су дате о име­ нима што се налазе на овој листи. О њи­ ма се каже: Атанасијевић Константин Бата­ –­ Шарлатан у сваком погледу, у новинар­ 4 Два века српског новинарства, Београд, 1992, 365,­369,­378,­405. ству,­књи­жев­но­сти­па­и­у­по­ли­ти­ци.­Као­ новинар писао је о свему и о свашта. „Ве­ лики стручњак” за позориште, он је при­ ликом посете Паризу написао пар чла­ на­ка­о­фран­цу­ском­по­зо­ри­шту.­За­вре­ме­ окупације испунила му се амбиција и постао је управник нишког позоришта. У својству управника трудио се много да докаже надлежним како је способан да води позориште и једном приликом због тога је био затворен од народних власти и узиман на одговорност, али из недо­ статка (доказа) он је пуштен. Бајкић др Велимир­–­Чо­век­ко­ји­за­ иста мора да жали за бившом Југослави­ јом.­За­ње­га­се­го­во­ри­да­је­„чо­век­ви­со­ ких квалитета”. И заиста је. Он је пре рата за­у­зи­мао­ вид­не­ по­ло­жа­је­ од­ про­фе­со­ ра Универзитета до Народног благоста­ ња преко кога је бранио картеле и засту­ пао интересе високих капиталиста као на­ при­мер­ „Ба­те”.­ За­ вре­ме­ ра­та­ исто­ се­ тако добро снашао, због чега је и побегао не дочекавши ослобођење свога народа од­фа­ши­зма­већ­у­за­јед­ни­ци­са­њи­ма­је­ два­се­за­др­жао­у­Пра­гу.­За­хва­љу­ју­ћи­што­ наша земља моментано нема стручњака на том пољу и што може да се поправи, он је данас у земљи. Богојевић Слободан­ –­ Као­ ка­ри­ка­ туриста „Бодљикавог прасета” служио је интересима најбестидније немачке про­ паганде, а уз то био је технички уредник листа „Српски народ”. Божиновић Љубомир­ –­ По­ре­клом­ Бу­га­рин­као­Љу­бен­Бо­жи­нов­те­шко­се­је­ пласирао у Бугарској, долази у Југослави­ ју (син сликара Божинова) и пласира се као­ Љу­бо­мир­ Бо­жи­но­вић­ у­ „Прав­ди”.­ За­ време окупације, користећи своје поре­ кло, „карактер” одлази за Бугарску, ода­ кле и он напада српски народ. Сада се опет­зо­ве­Љу­бен­Бо­жи­нов­и­у­Со­фи­ји­је. Брајић Лазар­–­Члан­Од­се­ка­за­штам­ пу Националне службе, организације ко­ ја је служила интересима окупатора, а одводила народне снаге од директног и од индиректног учествовања у народно­ ослободилачким покретима. Брзовић Никола­ –­ Као­ до­пи­сник­ „Ко­ла”­из­Бе­ча,­у­ко­јем­су­хи­ља­де­на­ших­ радника нашли смрт на робијашким ра­ до­ви­ма,­до­но­сио­у­„Ко­лу”­бе­сне­и­од­врат­ не написе о задовољству и удобном жи­ воту тих мученика. Великић Гавра­–­зва­ни­ма­ли­чо­век­а­ велики новинар, због вештог држања код

253Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. сваког режима, он се до 27. III 1941. про­ влачио кроз редакцију. 27. III 1941. био је је­дан­од­ру­ко­во­ди­ла­ца­у­„Ава­ли”.­За­вре­ ме рата наставио је службу код ДМ, данас се налази у Шпанији у колу оних издајни­ ка новинара који издају разне листове. Вучковић Драгомир­ –­ Са­рад­ник­ „Новог времена”. По ослобођењу присту­ пио Народно­ослободилачком покрету и био је у Штабу IV батаљона I пролетер­ ске бригаде. Гавриловић Бора­–­Ва­жио­је­као­ве­ лики новинар утолико што је био врло углађен, никакав писац, био протежер Милана Сршкића и провлачио се по ре­ дакцији и пре а и под окупацијом био је један од руководилаца штампарије „Лу­ че”­и­са­рад­ник­ДМ.­Због­то­га­он­не­до­че­ кује ослобођење већ одлази за Шпанију. Гавриловић др Милан­–­По­ли­ти­чар­ ста­рог­ ко­ва­ из­ Зе­мљо­рад­нич­ке­ стран­ке­ који је служио интересима Двора и вели­ косрпске клике. Најдеструктивнији но­ винар који је користио велики публици­ тет листа „Политике” да се представи као еминентни политичар нарочито око ре­ шавања хрватског питања. Његов се лик нарочито оцртао за време окупације у Лондону и по ослобођењу своје земље. Галовац Зденка­–­Ор­га­ни­за­тор­Зен­ дер Белград, гестаповка. По ослобођењу била у Бечу, али је дошла под народни суд у Београд. Давидовић Војислав­–­Члан­Не­мач­ ког обавештајног бироа, институције која је отерала хиљаде наших људи у смрт. Димић др Велимир­ –­ Пре­ ра­та­ био­ је­цен­зор­Цен­трал­ног­прес­би­роа,­за­вре­ ме­ра­та­шеф­Не­ди­ће­ве­про­па­ган­де,­ко­вач­ најодвратнијих лажи и клевета о српском народу и народно­ослободилачкој војсци Југославије. Данас у Београду. Докић Теодор­–­Глав­ни­уред­ник­„Бо­ дљикавог прасета” чији лист се изруги­ вао свему честитом у нашем народу и код наших савезника, и уз то и сарадник „Новог времена”. Марић Никола­–­На­бе­ђе­ни­но­ви­нар­ који се пласирао у „Времену”, захваљу­ јући родбинским везама са Милутином Стевановићем. У „Времену” је радио на сређивању клишеа, а од новинарства би­ ло је толико што је покаткада дао поне­ ки­ при­каз­ бокс­ ме­ча.­ За­ вре­ме­ ра­та­ на­ ставља своју каријеру у „Новом времену”. По ослобођењу претворио је неку назо­ випиљарницу. Иначе познат из шпијун­ ског процеса Милутина Стевановића. Из недостатка доказног материјала пуштен је на слободу, али је запео почетком све до 1947. године осуђен на три године ро­ бије, што је прикривао Пају Николића и припремао његово бекство, који је такође осуђен као сарадник окупатора. Марковић Божидар­–­У­но­ви­нар­ству­ се­ по­ја­вљу­је­ пр­ви­ пут­ 1940.­ го­ди­не­ без­ не­ких­струч­них­ква­ли­фи­ка­ци­ја,­а­за­хва­ љујући родбинским везама са Богданом Марковићем, директором Аграрне бан­ ке.­За­тим­се­по­ја­вљу­је­у­ча­со­пи­су­„Сад­и­ не­кад”,­где­је­да­вао­из­ве­сне­ре­пор­та­же.­За­ време рата бива заробљен и одмах се ста­ вља на расположење окупатору, уређују­ ћи заробљеничке новине. У току 1943. го­ дине овај народни издајник бива пуштен из заробљеништва и у Берлину са др Ла­ заром Прокићем покреће „Српски рад”. У току 1944. године по ослобођењу Југосла­ ви­је­ по­ја­вљу­је­ се­ пре­ко­ Ра­дио­ста­ни­це­ „Донау”, одакле отворено напада народ­ но­ослободилачки покрет. Овај народни издајник нашао је уточиште код бивших наших савезника. Месаровић Бранислав­–­Ње­го­ва­зве­ зда први пут засијала у „Политици” у ви­ ду­ глав­ног­ ко­рек­то­ра.­ Зна­лац­ срп­ског­ и­ руског језика, а уз припомоћ жене руске емигранткиње, успева да преводи неке руске писце. По напуштању „Политике” он се појављује прво као ортак свога бра­ та у изради жилета, затим као издавач мале приручне библиотеке, преко које се приказује као левичар, али троцкиста. По до­ла­ску­ за­ ше­фа­ Цен­трал­ног­ прес­би­роа­ Предрага Милојевића он добија место лектора свакодневног билтена. По осло­ бођењу, захваљујући томе што је био хап­ шен­од­Ге­ста­поа,­усу­ђу­је­се­и­из­да­је­сво­ је брошурице преко којих би се приказао борцем за народна права, али у томе не успева, захваљујући „Борби”. Још и данас има радњу антиквитета отворену за вре­ ме рата, у којој су се у то време налазили не само антиквитети већ и људи интелек­ туалци. У слободним часовима „проуча­ ва”­и­пре­во­ди­Кри­ло­ва,­о­ко­јем­има­на­ меру да изда књигу. Меснер Еуген­ –­ До­ ра­та­ на­ла­зио­ је­ упориште у бившој Југославији као добар део­оста­лих­ру­ских­еми­гра­на­та.­За­вре­ме­ рата његова звезда одједном засија у ви­ ду чувеног чланкописца у „Новом време­ ну” као Vegecius, у „Обнови” као Е. М., у „Српском народу” као Војновић, то је био

254 Миле Недељковић гласноговорник немачке пропаганде. Познат је са низом новошколованих из­ раза: „наше трупе су после упорне борбе оставиле упориште како би из непријате­ ља…” Пред ослобођење, доследан дате ре­ чи, „одлепио” се од окупиране Србије. Сачуване, и пажљиво ковертиране, ка­ рактеристике новинара које је дао Суд ча­ сти, биле су заправо сажеци осуда, изре­ чених о овим новинарима 1946. године: Милошевић Милош­–­Од­мах­по­Пр­ вом светском рату појављује се у разним часописима. Нарочито је био запажен у гру­пи­ СКА.­ Био­ је­ у­ Аген­ци­ји­ „Ава­ла”­ и­ непосредно пред рат постао је уредни­ ком­„Ехо­де­Бел­град”.­1940.­го­ди­не­де­фи­ нитивно се опредељује за групу Драже Михајловића, када се Драги отцепио од Зе­мљо­рад­нич­ке­стран­ке­и­ство­рио­сво­ју­ соп­стве­ну.­Кон­цем­1940.­го­ди­не­по­кре­ће­ лист који је изашао у два­три броја, где из­но­си­свој­став.­За­вре­ме­оку­па­ци­је,­по­ доласку Милана Недића за председни­ ка српске владе, заузима место уредни­ ка „Српског народа”, гласила квислиншке вла­де.­Го­во­ри­се­да­је­и­он­је­дан­од­оних­ који су интелектуално помагали Недићу у саставу његових издајничких говора. Потребно је напоменути да Милошевић није био хапшен од стране Немаца (од Српске државне страже) био хапшен и у затвору провео седам дана. Иако је зау­ зимао отворен став пре рата против њих, а нарочито се био замерио у новинар­ ским­кру­го­ви­ма­др­Гру­бе­ру.­Ми­ло­ше­вић­ је важио као врло нервозан тип, личан, имао нечег диктаторског у себи. Иначе је важио као добар панслависта. По осло­ бођењу, плашећи се народног суда, извр­ шио је самоубиство. Младеновић др Милош­ –­ Још­ пре­ рата био је познат код новинара, али не као­ њи­хов­ ко­ле­га,­ већ­ као­ гла­во­се­ча­ –­ цен­зор­Цен­трал­ног­прес­би­роа.­Чо­век­ко­ ји није успео да се пласира на Универзи­ тету, пошто му је то била жеља, успео је да направи више група него година слу­ жбе, толико да је за време окупације на­ шао своју личност у главном уреднику „Новог времена”. Бљувао је одвратне ла­ жи на све напредно. Пред ослобођење, заједно са наредбодавцима, напустио је Ју­го­сла­ви­ју,­а­да­нас­се­на­ла­зи­у­Ри­му­где­ издаје неки лист. Направник Карло­ –­ За­ вре­ме­ ра­та­ појављује се као цртач код „Donauzeitun­ ga”. Пореклом Чех, пласира се код Немаца и успева да добије редован пасош још пре ослобођења и умакне заслуженој казни. Парежанин Ратко­–­До­свр­шет­ка­Пр­ вог светског рата једна група национал­ но настројених интелектуалаца пропо­ ведала је „Светосавски”. Један од тих је и­ Рат­ко­ Па­ре­жа­нин,­ ко­ји­ је­ сво­је­ на­ци­ стичке чланке писао у „Претечи”, затим у­„Рас­кр­сни­ци”­и­дру­гим­ли­сто­ви­ма.­Вр­ ло окретан, он успева да од Двора и Пред­ седништва Владе добије субвенцију и да организује Балкански институт, одакле он не води пропаганду интереса бал­ кан­ских­на­ро­да­већ­Љо­ти­ћа.­Рат­ко­Па­ре­ жанин је врло брзо постао један од нај­ у­ти­цај­ни­јих­ чла­но­ва­ Љо­ти­ће­ве­ гру­пе­ и­ у­дру­штву­са­Рат­ком­Жи­ва­ди­но­ви­ћем­и­ Ста­ни­сла­вом­ Кра­ко­вом­ по­кре­ће­ „иле­ га­лан”­ Љо­ти­ћев­ Бил­тен,­ ко­ји­ бе­со­муч­но­ на­па­да­СССР­још­у­бив­шој­Ју­го­сла­ви­ји­и­ при­пре­ма­пут­пе­тој­ко­ло­ни.­За­вре­ме­ра­ та он се појављује у јавности као уредник Љо­ти­ће­ве­ „На­ше­ бор­бе”,­ ко­ја­ на­ нај­бе­ стид­ни­ји­на­чин­вре­ђа­СССР­и­на­ше­са­ве­ знике и нападајући напредне људе тако да­ их­ је­ уру­чи­вао­ Ге­ста­поу.­ По­ пре­стан­ ку „Наше борбе” он постаје начелником про­па­ганд­ног­оде­ље­ња­Љо­ти­ће­вог­Д.­К.­и­ уред­ник­стро­го­по­вер­љи­вог­бил­те­на­„За­ пи­си”.­Ина­че­Рат­ко­Па­ре­жа­нин­је­др­жао­ пре­да­ва­ња­и­ван­Д.­К.­где­је­из­но­сио­не­ и­сти­ну­о­НОП­и­СССР­у.­Пред­осло­бо­ђе­ње­ кад су наши непријатељи напуштали зе­ мљу и он је са њима отишао. Перић Ђорђе­ –­ У­ бив­шој­ Ју­го­сла­ви­ ји успео је да заузме положај директора Агенције Авала, захваљујући томе што је задужио Југославију и људе који су во­ дили прву реч у Југославији, јер је у Пр­ вом светском рату био шпијун (група Ђорђе Перић, Мата Вучетић и Алексан­ дар Илић), а помогло му је још и то што је имао везу са Двором и војним круго­ вима. Пре него што је постао директор Агенције Авала он је познат из часопи­ са „Политички гласник” кога је уређивао Момир Николић, а власник био др Ста­ кић, у коме је он нападао и онакву де­ мократију која је постојала у бившој Ју­ гославији, а пропагирао ауторитарни режим или владавину јаких руку. То је била и жеља дворске војне клике и Петра Жив­ко­ви­ћа.­Ве­ран­сво­ме­ста­ву,­он­по­ка­ пи­ту­ла­ци­ји­Ју­го­сла­ви­је­по­ста­је­шеф­Не­ дићеве пропаганде, агент Немачког оба­ ве­штај­ног­би­роа,­Ге­ста­поа­и­Спе­ци­јал­не­ полиције, одакле он бесомучно напада

255Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. НОП и наше савезнике. Пред ослобође­ ње бежи заједно са свим осталим издај­ ницима у Аустрију и Немачку, а сада се налази у Италији. Петковић Властимир­ –­ Он­ је­ но­ви­ нар просечних вредности, који се прогу­ рао у новинарске кругове као политички сарадник „Политике”, где је имао дужност да прати политичку ситуацију у земљи. За­вре­ме­оку­па­ци­је­на­шао­се­у­за­ро­ бље­ни­штву­као­ре­зер­вни­офи­цир,­ода­кле­ је­био­пу­штен­да­би­по­стао­шеф­Дра­жи­не­ издајничке пропаганде, писац и издавач многих одвратних брошура о НОП­у и на­ шој војсци. Налази се још увек у емигра­ цији и наставио је са својим издајнич­ ким радом. Петровић др Светислав –­ За­хва­љу­ ју­ћи­ зна­њу­ фран­цу­ског­ је­зи­ка­ и­ ве­за­ма­ пре­ко­ сло­бод­не­ зи­дар­ске­ ло­же­ у­ Фран­ цуској он постаје дописник „Политике” из Париза. Низом чланака и интервјуа са ис­так­ну­тим­фран­цу­ским­лич­но­сти­ма­др­ Петровић је успео да се преко „Политике” афир­ми­ра­као­фран­ко­фил­и­при­ста­ли­ца­ западне демократије и новинар са јаким ве­за­ма­у­фран­цу­ским­во­де­ћим­кру­го­ви­ ма. По доласку Милана Стојадиновића за председника Владе, др Петровић је на­ шао своје место и постао директор Аген­ ције Авала. После кратког времена одла­ зи са тога места за дописника „Правде” из Париза. По објављивању рата постаје спикер на радио­станици „Лион”, одакле је­по­знат­и­на­шој­ши­рој­јав­но­сти.­За­вре­ ме рата и по ослобођењу заузима непри­ јатељски став према новој Југославији и као­ра­дио­спи­кер­Ра­дио­Њу­јор­ка­про­но­ си и шири измишљотине и лажи о сада­ шњем стању у нашој земљи. Прокић др Лазар­–­Се­љач­ко­де­те­ро­ дом из села Марковца (код) Лапова. По свршетку матуре одлази за Париз и у ве­ ликом варошком вртлогу налази се у та­ бору антидемократске омладине и у иностранству води борбу против онда­ шњег саветника посланика Станоја Си­ мића, данашњег министра (Види „Вре­ ме”­ за­ вре­ме­ уре­ђи­ва­ња­ Д.­ Гре­го­ри­ћа­ и­ „Обнову” за време окупације). Из Пари­ за долази у Београд по образовању владе Дра­ги­ше­ Цвет­ко­ви­ћа­ и­ по­ста­је­ уред­ник­ „Самоуправе”, одакле он напада Демо­ крат­ски­фронт­и­за­у­зи­ма­став­за­Осо­ви­ ну. Пред рат са Југославијом он покреће ча­со­пис­„Сиг­нал”,­иза­шло­6–7­бро­је­ва,­где­ он отворено заузима став националсоци­ јализма, нападајући све демократске љу­ де, Јевреје а комунисте денунцирајући полицији. 27. III, по хапшењу пристали­ ца Осовине, он успева да преко немачког по­слан­ства­по­бег­не.­За­вре­ме­ра­та­ме­ђу­ пр­ви­ма­се­ста­вио­на­рас­по­ла­га­ње­Рај­ху.­ Он заузима положај помоћника актив­ не пропаганде и организује антикому­ нистичке изложбе, а концем 1943. одлази за Немачку, где организује лист „Српски рад”, намењен радницима у Немачкој. Осу­ђен­20­го­ди­на. Савковић Миодраг­ –­ Ти­пи­чан­ кор­ тешки радикалски новинар. Изменио је све­ дис­по­зи­ци­о­не­ фон­до­ве­ од­ Па­ши­ћа­ па до Нојбауера. Он је новинар пискара­ ло и кад се већ толико компромитовао да га нико није хтео примити он је у бившој Југославији покренуо неколико револве­ рашких листова међу којима „Београдске мале новине” одакле је вршио најодврат­ није клеветање. По окупацији међу првима нашао се у реду оних издајника који су служили не­ пријатељу за новац због чега је од стране народног суда осуђен на смрт стрељањем. Симић Богдан­–­У­свој­ству­до­пи­сни­ ка „Политике” из Беча, заузимао је став со­ци­јал­де­мо­кра­те.­ За­ вре­ме­ оку­па­ци­ је постао је уредник „Новог времена” и за све време остао је на том положају. По ослобођењу осуђен је на смрт као сарад­ ник окупатора и издајник свога народа. Сокић Дамјан­ –­ Иако­ је­ нај­мла­ђи­ члан, поред Сокића, успева да заузме ме­ сто главног уредника „Правде”, у бившој Југославији, као остала браћа, ништа ни­ је стекао у погледу писмености, али му то није сметало да на челу редакције зау­ зме диктаторски став према свим сарад­ ни­ци­ма.­ За­ вре­ме­ оку­па­ци­је­ они­ се­ по­ влаче, са свим осталим, до Херцегновог, одакле, помоћу новца и веза које су има­ ли у високим талијанским круговима, са регуларним пасошем прелази у „Нову Евро­пу”­и­у­УСА,­ода­кле­су,­у­дру­штву­са­ Фо­ти­ћем,­ вр­ши­ли­ бе­со­муч­ну­ про­па­ган­ ду­про­тив­НОП­а,­а­у­при­лог­ДМ.­Због­та­ квог става, по доласку у Југославију, Да­ мјан Сокић бива осуђен. Сокић Милоје­–­Је­дан­је­од­бра­ће­Со­ кића који се сада налазе у УСА и ради у­ за­јед­ни­ци­ са­ Кон­стан­ти­ном­ Фо­ти­ћем­ против Нове Југославије. Пре рата као и сви остали, Сокић је заузео једно од места у „Правди” у својству политичког уред­ ника по успостављању диктатуре Петра

256 Миле Недељковић Жив­ко­ви­ћа.­ За­ за­слу­ге­ ко­је­ је­ „Прав­да”­ имала, он је аташирао од браће Сокића за посланика. По доласку Бошка Јевтића, постаје његова десна рука, а да му ништа није сметало да исто то буде и код Мила­ на­Сто­ја­ди­но­ви­ћа.­Због­ње­го­вог­ан­ти­на­ родног рада за време окупације и после ослобођења, у заједници са његовим бра­ том­Да­мја­ном,­осу­ђен­је­на­кон­фи­ска­ци­ ју целокупне имовине „Правде”. Сотировић Владан­–­Још­у­бив­шој­Ју­ гославији показује свој став као сарад­ ник „Времена” (води друштвену рубрику и­по­зо­ри­ште­–­ваљ­да­за­то­што­му­је­отац­ глу­мац).­За­вре­ме­оку­па­ци­је,­ме­ђу­пр­ви­ ма, пласира се у „Новом времену”, где је вршио пропаганду за „велики немачки Рајх”,­пре­во­де­ћи­успе­хе­Вер­мах­та.­У­то­ку­ 1941. године са легалним немачким пасо­ шем напушта окупирану земљу и нашао се у Бечу као српски конзул, где је шпи­ јунирао наше раднике и радио са љоти­ ћевским сателитима. Док се наша земља ослобађала од спољног и унутрашњег не­ пријатеља, дотле је он говорио преко „До­ нау” станице против НОП­а. Налази се у Салцбургу. Стефановић Ратимир­–­Као­пла­си­ра­ ни­по­ли­ти­чар­и­фо­то­а­ма­тер­успе­ва,­још­ као ђак, да уђе у новинарство. Преко ли­ ста­„Фе­ри­јал­ни­са­вез”.­За­хва­љу­ју­ћи­то­ме­ и свршеним студијама, као инж. агроном постаје писац „Туристичких чланака” и о нашем селу. До рата је био сарадник „По­ литике” а за време окупације „Новог вре­ мена” и уредник „Српског села”. Уверење је владало да није пријатељ Немаца ни­ ти да је радио као издајнички новинар, већ из чисто материјалних разлога и ам­ би­ци­ја.­Због­то­га­му­је­по­сле­осло­бо­ђе­ња­ омогућено запослење. Стојановић Светомир­ –­ Ово­ је­ тип­ новинара који је ушао у новинарство за­ хваљујући везама са Немачким послан­ ством,­пер­фект­ним­зна­њем­не­мач­ког­је­ зика и поверењем које је уживао код њих. Он је организатор пљачке јеврејских би­ блиотека. Организовао је Хумористичко позориште и „Бодљикаво прасе”, где је био главни уредник. Тај хумористички лист имао је за задатак да код српског наро­ да путем назови хумора пропагира да су Немци наши пријатељи и да народ треба да се радује што је од њих окупиран. Пред ослобођење побегао је за Немачку. Стојковић Александар­–­По­чео­сво­ ју каријеру као секретар „Времена” и то у вре­ме­дик­та­тор­ских­ре­жи­ма­Бо­шка­Јеф­ тића, Милана Стојадиновића и Драгише Цвет­ко­ви­ћа,­али­се­не­за­до­во­ља­ва­да­бу­ де­са­мо­се­кре­тар­„Вре­ме­на”.­Ка­ко­су­Нем­ ци организовали V колону, њима су би­ ли потребни и новинари који ће њиховој пропаганди давати што већи публицитет. Тако је и он постао уредник библиотеке која је издала низ књига у прилог Осови­ не.­За­тај­свој­рад­за­вре­ме­оку­па­ци­је­на­ грађен је од стране окупатора и постаје уредник „Општинских новина”. Мењао је положаје према заслузи. У сваком случа­ ју он је био добро награђен и важио као новинар са изванредном везом и „човек од поверења” не само посланства већ и Ге­ста­поа.­Кон­цем­1943.­он­до­би­ја­за­да­так­ да организује радио­станицу у Трсту која би имала за задатак да води пропаганду против НОП­а. По ослобођењу вратио се у Београд где је осуђен од стране Народ­ них Власти. Стојковић Властимир­ –­ До­ ра­та­ је­ био у редакцији „Времена”, а по окупаци­ ји као четник успео је да се увуче у Срп­ ску државну пропаганду, где је постао шеф­ за­ По­жа­ре­вац,­ и­ за­вр­ша­ва­ ка­ри­је­ ру­као­уред­ник­„Ср­бо­за­ра”.­За­овај­из­дај­ нички рад осуђен је на 5 година принуд­ ног рада. Стојчић Душан­–­Пре­ра­та­са­рад­ник­ „Вре­ме­на”.­За­вре­ме­оку­па­ци­је­са­рад­ник­ окупатора у својству уредника за дру­ штвену рубрику издајничког листа „Об­ нова”. Душан Стојчић, најинтимнији са­ радник Александра Стојковића, који је отворено радио за интересе Немаца. Ве­ ровало се, у круговима новинара, да Ду­ шан Стојчић служи као полуга Алексан­ дра Стојковића. По ослобођењу ухапшен, осуђен на смрт и стрељан. Тодоровић Божидар­ –­ По­чи­ње­ ка­ ријеру у „Времену ” у својству сарадника за везу, секретара редакције, и пред рат тех­нич­ког­уред­ни­ка­„Вре­ме­на”.­За­вре­ме­ рата наставља своју новинарску службу у својству техничког уредника под оку­ пацијом у „Општинских новина”. По за­ брани „Општинских новина” повлачи се у Аранђеловац и постаје управник Деч­ јег дома. У току 1944. године враћа се у Београд и прима се дужности техничког уред­ни­ка­„Гла­са”­и­„Је­жа”.­ Токин Бошко­ –­ За­ вре­ме­ бив­ше­ Ју­ го­сла­ви­је­ афир­ми­ра­ се­ као­ струч­њак­ за­ филм.­Ни­је­за­до­во­љан­са­овом­ка­ри­је­ром­ те покушава као књижевник, али без на­

257Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ро­чи­тих­успе­ха.­За­вре­ме­ра­та­он­се­ак­ти­ ви­зи­ра­и­по­ста­је­је­дан­од­уред­ни­ка­„Ко­ла”,­ због чега је био и осуђен. По издржаној ка­зни­од­ла­зи­у­при­ват­но­филм­ско­пред­у­ зеће у Вршац, где се и данас налази. Међу новинарима који су уврштени у­цр­ну­ли­сту­је­и­Ми­лош­Бра­шић.­За­бе­ лешка о њему у Суду части је чудна. Ни њему није омогућено да настави са нови­ нарским занимањем, највероватније сто­ га што се још пре рата налазио на супрот­ ној страни од послератних победника. Под бројем седам, без навођења имена, али недвосмислено, на основу података у овој забелешци, он је овако оцртан: Милош Брашић­–­Ба­ви­се­но­ви­нар­ ством­ 20­ го­ди­на.­ Без­ на­ро­чи­те­ кул­ту­ре,­ али са изванредном способношћу за но­ винара балканског типа. Изванредно брз, бистар и са великим везама које је ство­ рио захваљујући томе што је путем ра­ зних режима одржао путем субвенција „Време”, он је заузимао место политич­ ког сарадника а доцније главног уредни­ ка.­На­ци­о­на­ли­ста­фа­ши­стич­ког­ти­па,­ра­ дикал из омладине „Словенског Југа”, он се је тако одржавао да је био све до рата глав­ни­фак­тор­„Вре­ме­на”.­За­вре­ме­ра­та­ није се ангажовао као новинар, живео је у провинцији повучено и покаткад се по­ јављивао у Београду прерушен као сељак. Го­во­ри­ло­ се­ је­ да­ има­ из­ван­ред­не­ ве­зе­ код ДМ и да је у његовом штабу. По осло­ бођењу појавио се у Београду и многи су се згранули. Он се је хвалисао да има ве­ зе и да је био доскора у иностранству. Ме­ ђутим, дознаје се да је он био ухапшен у­ Ру­му­ни­ји­ од­ стра­не­ на­род­них­ вла­сти­ као­функ­ци­о­нер­ДМ?­Са­да­ка­жу­да­је­за­ послен као библиотекар Универзитетске библиотеке. Људи бројеви Има у заоставштини Суда части је­ дан списак на којем се налази 76 броје­ ва.­Реч­је­о­76­но­ви­на­ра­чи­ја­име­на­се­не­ наводе, изузев код бројева 34 и 44 (Јојић и­Кре­стић),­и­код­бро­ја­чи­ји­је­псе­у­до­ним­ на­ве­ден­(Ве­ге­ци­ус,­а­то­зна­чи:­Еуген­Ме­ снер). Уз понеке од тих бројева стоје крат­ ке назнаке. На пример: „1.­Ра­дио­за­Нем­це­у­„Но­вом­Вре­ме­ ну”­ за­ це­ло­ вре­ме­ оку­па­ци­је.­ За­по­слен­ негде. 2. Постоји могућност да је побегао. 3. У Београду је, не сарађује нигде. Негде ради приватно. 5.­Же­на­Ва­си­ли­ја­Ан­дри­ ћа, пуковника, има изгледа да је умрла. 7. Брат генерала Јончића. Припада ДМ, био раније стојадиновићевац. 11. На ли­ ковној Академији. 13.­Код­„Гла­са”.­17. Још од пре рата имао везе са полицијом, осам година. 18. У Београду је запослен у др­ жавном предузећу. 19.­Кид­но.­(Упра­во­та­ ко: кидно, а не киднуо. Иста реч стоји и уз бро­је­ве­24,­36,­37­и­38).­22.­У­Ра­дио­Бе­о­ граду. Видети. 28. Секретар Удружења. 29. У­За­гре­бу­је.­30. Зли­ко­вац.­Кид­но.­31. Ра­ дио Београд. 33. У бекству. 34. Јојић Мом­ чило. У Београду. 35.­Ра­дио­Бе­о­град. 41. Откупљивао неке Јевреје у затво­ ру. 43. Побегао; у Паризу је организатор ДМ; побегао преко Швајцарске у Париз. ЈНС. 44.­ Ру­ко­во­ди­лац­ про­све­те­ у­ За­гре­ бу­–­Кре­стић.­45.­По­бе­гао;­од­пре­ра­та­фа­ шиста. 46. У­Бе­о­гра­ду;­фа­ши­ста.­47. Ум­ ро­у­Не­мач­кој?­49. Трговао са Немцима; има антикву. 50.­По­бе­гао­–­Ve­ge­ci­us.­54. Глав­ни­уред­ник­„Но­вог­вре­ме­на”,­по­бе­гао­ у­Беч?­Аустри­ја.­56. Побегао. 58. Не ради. 60.­ У­ Бе­о­гра­ду­ –­ Бар­бош­ Хо­ђе­рин.­ 60а. Побегао. Ђермановићев мајор у пензији; ка­фа­на­(нечитко) 61. У Швајцарској. 64. У­ бек­ству,­ Љо­ти­ћев­ пре­во­ди­лац.­ 65. Ни­ је био тежак кривац, био на Умци. 68. У „Гла­су”.­ 69. „Југометал”. 70а. У Америци. 70б. У Београду, био затваран и пуштен. 74. Недићевац.” Списак је писан ручно. Његов састав­ ни део је списак где се под бројевима дају карактеристике новинара. Очито је да су ова два списка, иако се не налазе у истој фа­сци­кли,­не­раз­луч­на­це­ли­на.­Јер­су­оба­ писана оловком, а по рукопису припадају ис­тој­осо­би.­Ру­ко­пис­је­не­сум­њи­во­Мир­ка­ Ћуковића, председника Суда части. Тако о појединим бројевима Ћуковић записује (у загради је стављано име на које се односи, што се одгонета на основу података стављених уз тај број): 2. (Вукашин Анђелковић) –­ Бив­ши­ сарадник агенције „Авале”. Припада гру­ пи просечних новинара без нарочите кул­ туре. У политичком ставу припадао је гру­ пи у којој није заузимао нарочити став и одржао се тако и у 6­јануарском режиму. 3. (Боривоје Антић) је новинар класе дописничке службе. Провинцијски учи­ тељ који је постао дописник „Политике” из Скопља захваљујући томе што у то вре­ ме „Политика” није имала дописника из Скопља и што је он имао личне везе. Без нарочите културе, са добрим везама и

258 Миле Недељковић легитимацијом „Политике” он је успео да се­ афир­ми­ра­ као­ је­дан­ до­бар­ до­пи­сник­ из Македоније, заузимајући став Јужно­ ср­би­јан­ца.­За­вре­ме­ра­та­из­бе­гао­је­у­Бе­ оград и запослио се је као чиновник у не­ ком предузећу. 4. (Драгољуб Аћимовић) је новинар сасвим младе генерације и ушао је у вре­ мену после свршетка матуре (Јагодина), а­ пре­ко­ род­бин­ске­ ве­зе­ (Рон­чић,­ Ми­лу­ тин­ Сте­фа­но­вић),­ а­ по­ об­ја­вље­ном­ кон­ курсу за сарадника он се је специјализи­ рао­ за­ филм­ и­ тех­ни­ку­ ли­ста­ (пре­лом).­ Млад човек са пуно амбиције он је ко­ ри­стио­ пу­то­ва­ње­ у­ Фран­цу­ску,­ Че­хо­сло­ вач­ку­и­по­се­ту­не­ких­филм­ских­сту­ди­ја.­ Афир­ми­ра­се­као­спе­ци­ја­ли­ста­за­филм­ пошто су се старији новинари испреба­ ци­ва­ли­на­по­ли­ти­ку.­За­вре­ме­ра­та­про­ дужио је сарадњу у „Новом времену” где је био отпуштен. После једне паузе неза­ послености он се је упослио као технич­ ки­ уред­ник­ „Срп­ског­ на­ро­да”.­ За­ то­ вре­ ме­на­пи­сао­је­два­три­члан­ка­о­фил­му­и­ културном збивању у Србији. После суко­ ба са главним уредником Милошевићем био­ је­ за­по­слен­ код­ Уфе­ фил­мо­ва­ (Кнез­ Ми­ха­и­ло­ва­21),­где­је­уре­ђи­вао­„Филм­ске­ новости” и прекоредно учествовао у са­ радњи са Александром Стојковићем. По бомбардовању Београда од стране Ан­ гло­Американаца он одлази у провинци­ ју и ступа у организацију ДМ, уређујући часопис „Поморавље”. По ослобођењу би­ ва ухапшен, саслушаван и из недостатка довољног доказног материјала бива пу­ штен (Јагодина). После тога прелази у Бе­ оград одакле нестаје, а данас се налази у бекству са женом у Италији. 14. (Душан Вуковојац)­–­Од­мла­ђих­ фа­ши­стич­ких­но­ви­на­ра­ка­ри­је­ру­је­от­по­ чео у режимском листу „Времену” пред рат када је изабран на објављеном кон­ кур­су.­Још­пре­ра­та­за­у­зи­мао­је­став­фа­ ши­стич­ког­но­ви­на­ра.­За­вре­ме­оку­па­ци­је­ задржава место у „Новом времену” и по доласку за главног уредника др Милоша Младеновића он постаје један од члан­ кописаца против НОБ. Иначе био је један од­са­рад­ни­ка­Ра­дио­Бе­о­гра­да­пред­осло­ бођење. Пред само бомбардовање Англо­ Американаца он одлази за Трст са једном групом издајничких новинара и органи­ зује радиостаницу која је требало да па­ рира „Новој Југославији”. Сада се налази у Италији у групи издајничких новинара где издају лист. 24. (Светозар Грдијан) –­ Фо­то­ре­пор­ тер режимског листа „Времена”, још пре ра­та­ бли­ски­ са­рад­ник­ ЈРЗ­ и­ др­ Сто­ја­ди­ новића, он је стекао везе са осовинским но­ви­на­ри­ма­и­сма­тран­као­гер­ма­но­фил.­ За­вре­ме­оку­па­ци­је­на­шао­је­сво­је­ме­сто­ у „Новом времену”. Јавна тајна је да је у свом­бок­су­фо­то­ре­пор­тер­ском­имао­сли­ ку где се рукује са др Стојадиновићем, Хи­ тлером, Борисом и хвалио се тим везама. Да би био потпуно издајнички новинар, он­је­ухва­тио­ве­зу­и­са­ДМ.­Го­во­ри­се­да­је­ он сликао конгрес у селу Ба и да је доста­ вио­Ге­ста­поу.­Ни­до­сад­ни­је­об­ја­шње­но­ка­ ко је отеран за Немачку и шта је с њим. 28. (Војин Ђорђевић) –­ Сво­ју­ но­ви­ нарску каријеру отпочео је са сарадњом у „Недељним илустрацијама”, ту се зближио са Драгомиром Стојадиновићем, братом др Милана Стојадиновића. Пошто је Ми­ лан Стојадиновић по преузимању власти преузео и „Време”, то га је Драгомир до­ вео за секретара редакције. По окупаци­ ји, пошто је Јован Ђорђевић био један од ЈРЗ­но­ви­на­ра,­то­је­по­стао­се­кре­тар­СИП,­ је­дан­од­глав­них­фак­то­ра­по­сле­Дра­го­ми­ ра Стојадиновића. Он је један од просеч­ них новинара, од оних који су и добри ад­ министративци. По ослобођењу отворио је неку млекару, а и данас ради као при­ ватник. 29. (Владимир Жедрински) –­Ру­ски­ емигрант који се је по својим добрим цр­ тежима пласирао у „Политици” до рата и у Народном позоришту у Београду. По окупацији није му било довољно да ради само за окупатора у Београду већ је оти­ шао­за­За­греб­где­је­по­стао­је­дан­од­глав­ них­фак­то­ра­про­па­ган­де­НДХ. 38. (Станислав Краков) –­Бив­ши­офи­ цир из Првог светског рата, он се по ослобо­ ђе­њу­афир­ми­сао­као­но­ви­нар­и­то­од­оних­ ко­ји­ за­у­зи­ма­ју­ про­фа­ши­стич­ки­ став.­ Као­ рођак Милана Недића, он се добро пласи­ рао на Двору и код војних кругова. Наро­ чито се је истакао чланцима које је писао под диктаторским режимима „Авангарда на­сту­па”.­За­вре­ме­ра­та­сво­је­ме­сто­је­од­ мах заузео међу издајничким новинари­ ма­у­„Но­вом­вре­ме­ну”­и­„Об­но­ви”.­Го­во­ри­ло­ се је за време окупације да је он инспири­ сао или бар радио на говорима М. Недића. Свој издајнички рад завршио је са чланци­ ма у „Новом времену” и „Обнови” , а које је одржао преко радија, позивајући краља Петра у борбу против Савезника и НОБ. Да­ нас­се­на­ла­зи­у­Фран­цу­ској.

259Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 41. (Омер Кајмаковић) –­Је­дан­од­на­ род­них­по­сла­ни­ка­из­ре­жи­ма­Пе­ре­Жив­ ковића. По престанку свог посланич­ ког деловања, он заузима место аташеа за штампу у Берлину, одакле шаље изве­ штаје у духу националсоцијализма. По пре­ме­шта­њу­у­Бе­о­град­он­по­ста­је­ре­фе­ рент­ у­ Цен­трал­ном­ прес­би­роу­ и­ пи­сац­ ЈРЗ­чла­на­ка­о­фа­ши­стич­ким­ли­сто­ви­ма.­ За­вре­ме­оку­па­ци­је­он­јед­но­вре­ме­(има)­ врло мистериозну улогу која објављују­ ћи летке тражи људи из НОБ и НДХ му­ слиманске вере а затим одлази за Беч где остаје све до ослобођења, а сада се нала­ зи у Италији, где ради са неким издајни­ цима на једном листу. Иначе, то је човек слабог карактера и без нарочите културе и способности новинарске. Он није крио то да је за политику Осовине. 43. (Јован Лазаревић) –­Пре­ра­та­при­ падао је групи новинара који су приба­ вља­ли­ ин­фор­ма­ци­је­ за­хва­љу­ју­ћи­ сво­јој­ дрскости. Он је са Драгишом Миловано­ вићем био дописник неких листова. Без нарочите културе или способности нови­ нарске он се није ни пласирао као неки по­зна­ти­ но­ви­нар.­ Као­ бли­зак­ при­ја­тељ­ Јевтићев сарадник он постаје једна врста комерцијалног управитеља штампарије „Луча” која је за време рата штампала не­ мачке пропагандне листове против НОБ. Као­ ис­так­ну­том­ Дра­жи­ном­ про­па­та­го­ру­ њему се омогућује одлазак за Швајцар­ ску под окупацијом, где је наставио из­ дајнички рад против НОБ у друштву са бив­шим­по­сла­ни­ком­Кра­ље­ви­не­Ју­го­сла­ вије у Швајцарској. (МН: додатак 1947, масно):­Био­је­шеф­Дра­жи­не­про­па­ган­де­ у­Же­не­ви,­и­пи­сац­ве­ли­ког­бро­ја­зло­на­ мерних и клеветничких чланака и бро­ шура које су излазиле у иностранству. Случај Љубе Вукадиновића На списку одбачених новинара је био и­Љу­бо­мир­Ву­ка­ди­но­вић,­ко­ји­је­та­да­ужи­ вао углед најбољег спортског новинара. Ро­ђен­ 1912,­ по­чео­ је­ у­ „По­ли­ти­ци”­ 1930.­ године и у предратној деценији заблистао као новинар особеног дара и, по чему се истицао, лепог и врло пријемчивог стила, ко­јим­је­пле­нио­по­себ­но­љу­би­те­ље­фуд­ба­ ла. Под окупацијом је, све четири године, писао за „Обнову” и „Ново време”. Политички није био ни пристали­ ца ни противник ниједне партије или покрета. Али се нашао међу онима ко­ ји нису пружали отпор окупатору. Писао је једино о спорту. Али се тада, а нарочи­ то при променама које су наступиле са ослобођењем земље од окупатора, све по­ сматрало кроз политичку призму и, на­ равно, овај новинар је добио неповољан политички жиг. У ковертираној каракте­ ристици о њему пише: „Вукадиновић Љубомир­–­Као­спорт­ ски уредник „Обнове” својим написима злонамерно је успављивао и заводио нашу омладину у данима када се била одлучна битка, баш за живот младих покољења.” У једном другом документу који је сачуван у Архиви Удружења новинара о њему је речено још и ово: „Пре рата пласиран као спортски по­ моћ­ни­ са­рад­ник­ код­ „По­ли­ти­ке”.­ За­ вре­ ме окупације пласирао се је као и оста­ ли­из­дај­нич­ки­но­ви­на­ри­у­фа­ши­стич­ком­ листу „Обнова” и припадао је групи Мира Стевановића, Мише Димитријевића итд. По ослобођењу осуђен је као црноберзија­ нац због купопродаје кременова са Мар­ ти­но­ви­ћем?­ ко­ји­ је­ као­ кра­љев­ски­ по­ сланик дошао по ослобођењу у Београд, ухваћен и осуђен, па користећи се дипло­ матским пасошем побегао.” Љубомир Вукадиновић

260 Миле Недељковић Зло­и­го­ре,­или,­јед­но­став­но,­Ву­ка­ди­ новић је од нових власти као новинар од­ бачен. По ослобођењу се све више полага­ ло­на­фи­скул­ту­ру­и­спорт,­па­се­уто­ли­ко­ више осећала потреба за спортским новинарима. У тој потреби се јасно виде­ ла празнина због искључе­ ња­Љу­бо­ми­ра­Ву­ка­ди­но­ви­ ћа из новинарства. На том пољу искуснијих новинара ни­је­ би­ло,­ из­у­зев­ Ра­ди­во­ ја Марковића који је остао у­ Ра­дио­ Бе­о­гра­ду,­ а­ мла­ ђи нису још савладали ни азбуку, а камоли вешти­ ну, овог позива. То се најбо­ ље види из писма упућеног из спортског дру­штва­„Цр­ве­на­зве­зда”,­ко­је­по­сто­ји­не­ пуну годину. У писму пише: „На­ше­ фи­скул­тур­но­ дру­штво­ из­да­је­ ме­сеч­ни­спорт­ски­ча­со­пис­’Фи­скул­тур­ну­ ревију’ која је изврсно примљена од наше омладине и читалачке публике. Сарад­ ници и уредништво тога часописа су на­ ши чланови­омладинци који су аматери и почетници у новинарском послу. Ка­ко­ се­ наш­ лист­ стал­но­ раз­ви­ја,­ то­ се показала потреба да се ангажује и јед­ но стручно лице, поготово што су сви наши сарадници запослени било школом или другим служба­ ма.­ Ре­дак­ци­ја­ на­шег­ ли­ста­ мисли да у том послу анга­ жу­је­дру­га­Љу­бо­ми­ра­Ву­ка­ диновића, раније спортског сарадника ’Политике’. Ка­ко­ име­но­ва­ни­ ни­је­ преузет од данашњих на­ ших листова, а ми не жели­ мо да га ангажујемо пре но што Удружење да своје ми­ шљење о томе да ли се Ву­ кадиновић може поново укључити у ње­ гов­рад­–­спорт­ску­ре­пор­та­жу. Молимо да Удружење да своје струч­ но­ ми­шље­ње,­ да­ ли­ би­ Љ.­ Ву­ка­ди­но­вић­ штетио угледу нашег листа, с обзиром да је писао за време окупације, или би му допринео признатом стручношћу и рути­ ном у спортском новинарству. Ово је врло деликатно питање код ко­ га треба узети све моменте у обзир, а то Ре­дак­ци­ја­на­шег­ли­ста,­ко­ја­је­са­ста­вље­ на од почетника у новинарском послу, не може да оцени. Молимо хитан одговор. Смрт­фа­ши­зму­–­сло­бо­да­на­ро­ду!” Пи­смо­је­на­пи­сао­18.­фе­бру­а­ра­1946,­ а потписали су га Ђорђе Паљић (касни­ је­ уред­ник­ не­дељ­ни­ка­ „Фуд­бал”)­ и­ Ва­са­ Стојковић (касније такође спортски но­ винар). Да је одговор могао бити само одре­ чан види се из тога што током целе 1946. го­ди­не­Љу­бе­Ву­ка­ди­но­ви­ћа­не­ма­на­ступ­ цима штампе. У новинарство је враћен тек почетком 1947. године. Белкић без права гласа У једној неименованој белешци Суда части пише: „Просечан цртач који се за време оку­ пације угњездио у ’Новом времену’ као струч­њак­ за­ из­ра­ду­ ге­о­граф­ских­ ка­ра­та­ о ратишту.” Лако је препознати да се белешка од­ но­си­на­Вла­сту­К.­Бел­ки­ћа.­Бел­кић­је­пре­ рата студирао Уметничко­сликарску шко­ лу у Паризу, а потом је као илустратор у „Времену” девет година цртао у дечјој ру­ брици разне цртеже и ребусе, као и тада по­пу­ла­ран­ ху­мо­ри­стич­ки­ стрип­ „Ги­ле­ и­ Ри­ле”.­За­вре­ме­ра­та­је­цр­тао­ма­пе­у­„Но­ вом времену”, те се због тога и он нашао на црној листи. Био је међу онима који су од пролећа 1945. године чекали на реше­ ње Суда части. Суд је иначе споро доно­ сио одлуке, што значи да их није прела­ мао преко колена. И то је добро, али је у Белкићевом случају испало лоше. Он­се­28.­сеп­тем­бра­жа­ли­Удру­же­њу:­ „У вишемесечном очекивању да Суд ча­ сти Новинарског удружења донесе своју одлуку по мојој молби, ја сам дочекао да будем лишен грађанског права гласања.” У жалби, између осталог, наводи: „Одмах по ослобођењу Београда, ја сам­се­при­ја­вио­бив.­Ре­дак­ци­ји­’Вре­ме­на’,­ где сам био примљен од друга Ђиласа и других, који ми је одговорио да могу мир­ но ићи кући. Од тога дана ја нисам био узнемираван од стране наших власти.” О Белкићевој жалби Суд части је од­ лучивао тек након три месеца, пошто су у међувремену избори за Уставотвор­ ну скупштину већ прошли. Суд части је 28.­ де­цем­бра­ 1945.­ го­ди­не­ на­ по­ле­ђи­ни­ Бел­ки­ће­ве­ жал­бе­ на­пи­сао:­ „За­ста­ре­ло,­ Суд части не може одлучивати о њего­ вом праву гласа.” Потписали су се Мирко Васа Стојковић Ђорђе Паљић

261Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ћуковић, Дејан Лапчевић, Ђиво Вишић и Петар Бешевић. Жал­ба­је­ба­че­на­ад­ак­та.­Ти­ме­је­суд­ бина новинарског и грађанског права Вла­сте­К.­Бел­ки­ћа­би­ла­за­пе­ча­ће­на. Јојић осуђен на ћутање Претресајући новинарску црну ли­ сту, председник Суда части Мирко Ћуко­ вић овако, под редним бројем 34, карак­ терише Момчила Јојића: 34. (Момчило Јојић)­–­Мла­ди­ре­пор­ тер који је био нарочито запажен после објављивања репортажа из САД у „Поли­ тици”. Исте репортаже објавио је Аца По­ по­вић,­књи­жар­као­за­себ­ну­бро­шу­ру.­За­ време окупације, једно време се није ви­ ђао и говорило се да се склонио у Бугар­ ску, пошто му је жена Бугарка. Међутим, по ослобођењу народне власти су уста­ но­ви­ле­да­је­при­мао­хо­но­рар­из­СКЗ,­чи­ јој је активности допринео најгори из­ дај­ник­др­Све­ти­слав­Сте­фа­но­вић,­ко­ји­је­ због тога и стрељан у вези с тим. „Борба” је у једном напису између осталих напа­ ла и М. Јојића.” Дакле, Јојићев грех је било то што је примио хонорар од Српске књижевне за­ друге. Пола века касније, када се 1992. го­ дине појвила књига „Два века српског новинарства”, међу највећих сто нови­ нара је уврштен и Момчило Јојић. Њего­ ва метеорски кратка и упечатљива но­ винарска каријера (рођен 14. јула 1914, у новинарство ступио почетком 1937. и у њему био непуне четири године) из­ двојила га је међу савременицима по збирци репортажа „Непозната Амери­ ка”­ и­ из­ве­шта­ји­ма­ „Пи­сма­ из­ Со­фи­је”.­ Дајући његов портрет у „Два века срп­ ског новинарства” под насловом „Осу­ ђен на ћутање”, Душан Славковић овако завршава текст: „После рата Јојић је био ухапшен, а када је годину и по дана касније пу­ штен на слободу, без суђења, било му је за­бра­ње­но­да­пи­ше­–­због­ка­кве­кри­ви­ це за време окупације, остало је нераз­ ја­шње­но.­Ра­дио­је­као­ко­рек­тор­и­лек­тор­ у Привредном прегледу и у Раду. Био је и­ка­ри­ка­ту­ри­ста­–­ње­го­ви­цр­те­жи­по­ја­ вљивали су се у Политици и у Ошиша­ ном јежу.” Јо­јић­је­умро­у­Бе­о­гра­ду­1968. Греси избеглог новинара МолбаВељкаСушићазапријемуУдру­ жење новинара је дуго чекала на решава­ ње у Суду части. Већ та чињеница довољно говори да није било лако пресудити. Вељко Сушић се обратио са молбом да му се, ако не буде примљен у члан­ ство, макар изда писмена дозвола да мо­ же обављати коректорски посао у неком београдском листу. Њему су, због потре­ бе­за­ко­рек­то­ром,­по­сао­по­ну­ди­ли­Зден­ ко­ Хас,­ уред­ник­ син­ди­кал­ног­ „Ра­да”,­ и­ Ми­лен­ко­Ка­ра­но­вић,­уред­ник­„Пи­о­ни­ра”.­ Међутим, нису могли да га приме све док се налази на црној новинарској листи. Сушић је од 1934. године, све до пре­ се­ље­ња­у­Бе­о­град­(кра­јем­фе­бру­а­ра­1940),­ био­до­пи­сник­„По­ли­ти­ке”­из­Мо­ста­ра.­За­ то­ вре­ме­ се­ по­зи­ва­ на­ До­бри­цу­ Ку­зми­ ћа, уредника дописне рубрике „Полити­ ке”, и Авда Хума, пре рата вође напредне мостарске омладине, а после рата пот­ председника Народне скупштине Босне и­Хер­це­го­ви­не.­Ка­ко­ни­је­мо­гао­да­бу­де­ примљен у „Политику”, будући да је „од мостарске реакционарне чаршије огла­ шен отвореним комунистом”, то је, за­ хваљујући Предрагу Милојевићу, у јуну 1940.­ сту­пио­ у­ Цен­тал­ни­ прес­би­ро,­ где­ остаје до 6. априла 1941, када остаје без посла. Ка­ко­се­у­Бе­о­гра­ду,­у­ко­јем­је­жи­вео­ у крајњој оскудици, под окупацијом ни­ је могло кретати без исправа, а рације су биле врло честе, то је у априлу 1942. го­ дине Сушић добио од земљака и пријате­ ља Влајка Лалића легитимацију да је хо­ норарни сарадник Државне пропаганде. Ка­ко­Су­шић­ни­је­био­чи­нов­ник­Др­жав­не­ пропаганде, то је стављен на списак као сарадник листа „Српски народ”. На кон­ курсу тог листа Сушић је добио трећу на­ граду за песму „Молитва Христу”. На тај лист и његове сараднике су се послерат­ не власти посебно окомиле, и то је, само по себи, довело Сушића у крајње непо­ во­љан­по­ло­жај.­За­грех­му­је­узи­ма­но­и­ предавање што је 1944. године одржао на Ко­лар­че­вом­ на­род­ном­ уни­вер­зи­те­ту­ на­ ака­де­ми­ји­по­во­дом­20­го­ди­шњи­це­смр­ти­ песника Алексе Шантића. На тој акаде­ мији су учествовали и уметници Добри­ ца­Ми­лу­ти­но­вић,­Ми­ли­во­је­Жи­ва­но­вић,­ Див­на­ Ра­дић,­ Жар­ко­ Цве­јић­ и­ Ми­лен­ко­ Жив­ко­вић,­ко­ји­су­сви­не­сме­та­но­на­ста­ вили рад и после ослобођења.

262 Миле Недељковић Ме­ђу­тим,­ због­ три­ гре­ха­ –­ при­па­да­ ње Државној пропаганди (у којој није ра­ дио), сарадња у „Српском народу” (чији члан редакције и стални упосленик није био) и предавања о Шантићевом родољу­ бљу (чији је приход упућен удовицама и сирочади побијених Мостараца 1941. го­ ди­не)­–­мол­ба­Вељ­ка­Су­ши­ћа­за­при­јем­у­ Удружење новинара је одбијена 27. марта 1946. године. То му је дописом хладно са­ општено, а о молби да може макар да бу­ де­ко­рек­тор­–­ни­ре­чи.­ Није узето у обзир ни то да му је у Мо­ стару од усташа побијена сва ближа и да­ ља родбина, и да му је брат Чедомир, пар­ тизански првоборац, погинуо у околини Никшића у марту 1942. Три књижевна губитника Као­до­бри­ме­ђу­рат­ни­но­ви­на­ри,­а­уз­ то и књижевници, били су познати и вр­ ло цењени Драган Алексић, Милан Јова­ новић Стојимировић и Мића Димитрије­ вић. Утолико су за нове власти после 1945. године били опаснији, поготову што су се под окупацијом нашли на супротној стра­ ни. О њима се у списима што су остали из рада Суда части говори у суштини са по­ литичког становишта, из чега проистиче и одговарајућа оцена. Тако се о Драгану Алексићу каже: Драган Алексић­ –­ Од­мах­ по­ оку­па­ цији, од стране групе новинара око „Новог времена”, ангажован је у својству уредни­ ка за друштвену хронику. Драган Алексић је уређивао културни део око „Новог вре­ ме­на”­и­као­та­квог­Ге­ста­по­га­је­ухап­сио­ ради брошура које је издала Седма сила а где је он био члан Управе. Пошто је он до­ казао да није крив за правац и уређива­ ње Седме силе, а на интервенцију његових пријатеља, он је пуштен. Ништа му то ни­ је сметало да настави даље са радом у „Но­ вом­ вре­ме­ну”.­ Кон­цем­ 1944.­ го­ди­не,­ кад­ је Српско новинарско удружење преузе­ ло­Ху­мо­ри­стич­ко­по­зо­ри­ште­у­згра­ди­Ри­ ун од Бате Михаловића, Алексић је постао члан­упра­ве­тог­по­зо­ри­шта­по­ред­Ра­ден­ка­ Томића, Иванића, Чујовића и других. Ина­ че врло честито се држао за време рата, чинио услуге и није се ангажовао потпуно за квислиншку владу и окупатора. Иначе Драган Алексић је врло културан новинар и спада у ред првих, тежак је болесник и врло вредан. Пореклом је из Срема... Толико. Но, и поред тога што „врло че­ стито се држао за време рата”, па и „чинио услуге”, за њега није било места у новинар­ ству. Њему за утеху, Милан Јовановић Сто­ јимировић је прошао кудикамо лошије: Јовановић Стојимировић Милан Ба­ та­–­Сво­ју­ка­ри­је­ру­као­но­ви­нар­по­чи­ње­ пу­тем­ве­за.­Он­по­ста­је­ре­фе­рент­(цен­зор)­ Цен­трал­ног­ Прес­би­роа.­ За­ вре­ме­ дик­та­ ту­ре­Пе­тра­Жив­ко­ви­ћа­због­јед­не­гре­шке,­ на­ме­сто­да­бу­де­ка­жњен,­он­по­ста­је­шеф­ до­пи­сни­штва­из­Ско­пља­(Ц.­П.­Б.)­и­глав­ ни­уред­ник­„Вар­да­ра”.­За­вре­ме­Ј.­Р.­З.­ре­ жима он постаје главни уредник „Самоу­ пра­ве”,­а­по­до­ла­ску­Дра­ги­ше­Цвет­ко­ви­ћа­ по­ста­је­шеф­цен­зу­ре.­За­вре­ме­оку­па­ци­је­ по­ста­је­глав­ни­уред­ник­„Об­но­ве”.­Као­на­ граду за рад и услуге које је чинио Неди­ ћу, овај га поставља за директора држав­ не Архиве. По ослобођењу осуђен је од стра­не­на­род­них­вла­сти­на­8­год.­при­нуд­ ног рада. На­дру­гом­ме­сту­ње­гов­про­фил­се­вр­ ло приземно оцртава: „Пре­ра­та­по­знат­је­био­као­шпи­јун­Ге­ нералштаба и Двора. Он то није ни крио. У новинарским круговима се је пласирао као добар познавалац Бугарске. Личне је везе имао са свим бугарским круговима, а нарочито са Д. Велчевом. По хапшењу Д. Велчева за време др Милана Стојади­ новића говорило се је у београдским кру­ говима да је он то „откуцао”. Тако је до­ пао затвора Д. Велчев. Да ли је тачно то, није утврђено, али је интересантно да се такође проносили гласови да је он ван­ брач­ни­син­кра­ља­Фер­ди­нан­да.­Ве­ро­ват­ но да је то потекло одатле што је личио и што је одржавао везе са званичним бу­ гар­ским­кру­го­ви­ма.­За­вре­ме­оку­па­ци­је­ као истакнути љотићевац постаје глав­ ни уредник „Обнове” и један од главних (уредника Билтена)?­ Пред­ осло­бо­ђе­ње­ он­ је­ са­ гру­пом­ љо­ти­ће­ва­ца­ и­ са­ Љо­ти­ ћем пребегао за Немачку. Потом се про­ нео­глас­да­је­он­са­Ди­ми­три­јем­Љо­ти­ћем­ при­ли­ком­јед­не­ауто­не­сре­ће­код­Љу­бља­ не?­Ма­ри­бо­ра?­по­ги­нуо?” Ни реч о његовим књижевним дели­ ма. И испада да му је већи грех предрат­ но познавање Бугарске него што је био љотићевац. Но, Јовановић Стојимировић (ово друго презиме му је по ујаку, који га је прихватио после очеве смрти) нити је пребегао, нити је код Марибора погинуо са­Љо­ти­ћем.­Жи­вео­је­у­Бе­о­гра­ду­,­где­је­и­ умро 1966, али после седам и по година

263Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. проведених на робији, од петнаест годи­ на на колико је био осуђен 1946. године. Није боље прошао ни Мића Димитри­ јевић, о коме је сачувана оваква оцена Суда части: Димитријевић Мића­–­Пре­ра­та­са­ радник „Политике” за специјалне репор­ таже које су данас ишчезле. Са личним везама (М. Аћимовић, Драг. Јовановић) он се је одмах по окупацији нашао у ре­ ду оних који су верно служили окупато­ ру. У својству главног уредника „Недељ­ ног илустрованог листа” који објавио је низ ствари које су служиле окупатору као пропагандно средство, било у корист Не­ маца или на штету НОБ. Иначе за време окупације плодоносан писац пропаганд­ них бљувотина као „Вита­Лина”, „Минут по­сле­10”,­„Дор­ћол­ска­по­сла”,­ко­је­су­би­ ле толико приказиване у немачком про­ пагандном хумористичком позоришту Цен­тра­ла­за­ху­мор.­Ина­че­по­пре­у­зи­ма­ њу­Цен­тра­ле­за­ху­мор­од­стра­не­Срп­ског­ новинарског удружења, он постаје један од главних чланова Управе. По ослобо­ ђењу крио се једно време док га народне власти нису ухватиле и осудиле на осам година робије. На другом месту је дата врло кратка, али убиствено неповољна карактеристи­ ка Миће Димитријевића: „Сарадник Об­ но­ве,­уред­ник­Ко­ла,­агент­и­са­рад­ник­Спе­ цијалне полиције и Драгог Јовановића.” До­вољ­но­за­нај­те­жу­ка­зну.­За­Ми­ћи­ ну дораду позоришног комада „Дорћол­ ска посла” нису имале разумевања ни ратне ни послератне власти. Тај позори­ шни комад је сметао и једнима и други­ ма. Првима што не негује национални дух, а другима што је уопште игран. Први су му замерали што исмејава издајице, а други због „пропагандних бљувотина”. Изгледа да свакој власти смета исме­ јавање полтрона који за љубав свог тре­ нутног успеха игноришу и своју нацио­ налну историју, и своје пријатеље. На црној листи У Удружењу су врло ажурно вођени спискови новинара који су се, вољно или стицајем по њих неповољних околности, нашли на супротној страни. Наравно, први су на удару тзв. Влади­ ни­но­ви­на­ри­–­др­Ве­ли­мир­Ди­мић­(Оде­ љење за пропаганду при Председништву Владе), Спасоје Ђорђевић (Министарство просвете, задужбински одсек) и службе­ ни­ци­ Цен­трал­ног­ Прес­би­роа­ инж.­ Ср­ђа­ Ђокић, Мирослав Матић и Душан Нико­ лиш, затим Милица Богдановић, преда­ вач­у­За­во­ду­у­Сме­де­рев­ској­Па­лан­ци,­и­ Михаило Тодоровић, агент Специјалне по­ли­ци­је­и­Ге­ста­поа.­ Ту су заклети противници комуни­ зма­Ди­ми­три­је­В.­Љо­тић,­уред­ник­„На­ше­ бор­бе”,­и­Ми­ло­рад­Мо­јић,­се­кре­тар­Љо­ти­ ће­вог­Збо­ра­(и­пи­сац­књи­ге­про­тив­Је­вре­ ја),­ као­ и­ ше­фо­ви­ Фо­ти­ће­ве­ про­па­ган­де­ Милоје Сокић и Бранко Денић. На црној листи су још: но­ви­на­ри­ „Но­вог­ вре­ме­на”­ –­ Мла­ден­ Бабић, Слободан М. Јанковић (дописник из Беча) и Милан Микашиновић (дописник из Берлина), те Милован Ђ. Поповић; но­ви­на­ри­ „Об­но­ве”­ –­ уред­ник­ Ми­о­ драг Михаиловић Световски, Страхиња Ђукић и др Никола Маринковић (тада на дужности у Берлину), као и др Иван Ла­ ферт,­ са­рад­ник­ „До­на­у­цај­тун­га”,­ „Но­вог­ времена” и „Обнове”; са­рад­ни­ци­ оку­па­ци­о­ног­ Ра­дио­ Бе­ о­гра­да­ (Зен­дер­ Бел­град)­ –­ Алек­сан­дар­ Па­вло­вић,­Љи­ља­на­Ша­рић,­Ми­лан­Ко­ва­ че­вић,­Ву­ка­Мак­си­мо­вић­и­Бран­ка­Кон­ стантиновић; уред­ник­„Срп­ског­ра­да”­у­Не­мач­кој­–­ Божидар Марковић; уредник позоришног часописа „Срп­ ска­сце­на”­–­Ни­ко­ла­Трај­ко­вић;­ уредници руских емигрантских но­ ви­на­–­гроф­Ге­ор­ги­је­Граб­бе,­уред­ник­ли­ ста­„Цер­ков­на­ја­жизњ”­и­Бо­рис­И.­Гор­дов­ ски, уредник „Вједомости корпуса”; на списку су и Миодраг Чед. Пешић (Срп­ски­фи­ла­те­ли­стич­ки­би­ро­–­СФИБ)­и­ Војислав Давидовић, сарадник ДНБ. Није било разумевања ни за ауто­ ре који су писали неполитичке чланке или књижевне прилоге за „Српски на­ род”, или су за овај лист коришћени де­ лови или изводи њихових већих радова, објављених раније. Управа Удружења је на седници 23. јуна 1945. године разма­ трала саопштење Суда части о новинари­ ма који су сарађивали у штампи за време окупације или су сарађивали са окупато­ ром. На списку сарадника „Српског наро­ да” се налазило 159 имена. Тако су се на листи непожељних нови­ нара, као сарадници „Српског народа”, на­ шли­пе­сни­ци­–­др­Све­ти­слав­Сте­фа­но­вић,­ Тодор Манојловић и Бранко Л. Лазаревић,

264 Миле Недељковић исто­ри­ча­ри­умет­но­сти­–­Ђор­ђе­Ма­но­Зи­ си­и­Ђор­ђе­Сп.­Ра­дој­чић,­и­на­уч­ни­ци­–­др­ Ђо­ко­Сли­јеп­че­вић­и­др­Жи­во­јин­Пе­рић.­У­ црну листу сарадника „Српског народа” су упи­са­на­и­ова­име­на­–­Ми­ло­сав­Ва­си­ље­ вић, др Мирослав Спалајковић, др Дани­ ло­ Гре­го­рић­ (пи­сац­ књи­ге­ „Са­мо­у­би­ство­ Југославије”), Бошко Богдановић, Момчи­ ло­Ђ.­Јан­ко­вић,­др­Ла­зар­Про­кић,­Р.­В.­Ђи­ са­ло­вић,­ Сте­во­ Клу­јић,­ Ми­лан­ Ди­мо­вић,­ др­ Ми­о­драг­ Гр­бић,­ Адам­ Ла­за­ре­вић,­ Во­ јин­Пу­ље­вић­и­Ве­се­лин­Фи­ли­по­вић.­ Они, већином, нису били новина­ ри, нити су намеравали да то буду, али, за сваки случај, ревносни душебрижни­ ци из Суда части и неки, још ревноснији, чланови Управе, ставили су их на листу. Није све како пише Међу онима који су остали изван но­ винарског строја 1945. године је и Дра­ го­мир­ Сто­ја­ди­но­вић.­ За­ ње­га­ пи­ше­ да­ је осуђен и упућен на издржавање ка­ зне затвора. Он је за време окупације био директор Српског издавачког предузећа (СИП), и у том својству се појављивао као власник и издавач „Новог времена”. Био је брат предратног председника Владе др Милана Стојадиновића, коме се припи­ су­је­ во­ђе­ње­ про­фа­ши­стич­ке­ по­ли­ти­ке,­ којом је одисао и лист „Време”, иза кога је он стајао као акционар. О њему у ковер­ тираној карактеристици пише: Стојадиновић Драгомир­–­Пре­ра­та­ захваљујући своме брату и његовом су­ власништву Драгомир Стојадиновић се упослио као сарадник „Привредног пре­ гле­да”.­ Ка­ко­ је­ „При­вред­ни­ пре­глед”­ из­ давао „Недељне илустрације”, то је он као преводилац енглеског постао сарад­ ник „Недељних илустрација”, а после 5 до 6 година главни уредник. По доласку за председника владе Милан Стојадино­ вић га доводи за уредника „Времена”, а по смењивању доктора Поповића он по­ ста­је­ ди­рек­тор.­ За­ вре­ме­ оку­па­ци­је,­ он­ је први новинар убележен као сарадник код­ Не­ма­ца.­ Због­ из­дај­нич­ког­ ра­да­ ко­ ји је вршио у својству директора „Новог времена”, он је осуђен од стране народ­ них Власти. Нигде, међутим, није записано кад је Драгомир Стојадиновић издржао казну и напустио земљу. А то се десило пре исте­ ка казне затвора. Из затвора га је пре времена избавио брат­Ми­лан.­Зву­чи­не­ве­ро­ват­но,­али­ко­ му­ни­стич­ке­ вла­сти­ су­ омр­зну­том­ „фа­ шисти” др Милану Стојадиновићу тиме само вратиле услугу. Да је др Милан Сто­ јадиновић уживао наклоност послерат­ них југословенских власти види се и по томе што су му шездесетих година у Ју­ гославији штампани мемоари. Док се о целој емиграцији и политичарима „ста­ ре и труле” Југославије у земљи говори­ ло­ и­ пи­са­ло­ све­ нај­го­ре­ –­ Сто­ја­ди­но­ви­ ћу се објављују мемоари. Чиме је он то за­слу­жио?­ О­ то­ме­ по­сто­ји­ све­до­чан­ство­ најповерљивијег човека Озне, Слободана Уче­Кр­сти­ћа­(оног­што­је­ухва­тио­Дра­жу­ Михаиловића). У тешкој ситуацији по зе­ мљу,­Уча­Кр­стић­је­ус­по­ста­вио­кон­такт­са­ др Миланом Стојадиновићем, који је сво­ јим везама помогао да Југославија скло­ пи­ва­жан­по­сао­са­Ар­ген­ти­ном.­За­уз­врат­ др Милан Стојадиновић је тражио само да се његов брат Драгомир пусти из за­ тво­ра­и­оде­у­ино­стран­ство.­Уча­Кр­стић­је­ то прихватио и врло брзо одржао реч. Кад прођу магле и време Привиди често изгледају као истине, поготову кад их подупиру званични из­ вештаји. Новинарство их бележи, прати, али и разоткрива у правом светлу, када се за то стекну услови. Истине и заблуде постају видљиве тек пошто се преброде. На ово се своди горко сазнање многих истраживача, који знају да су чињенице којима располажу само врх леденог брега комплексних и заго­ нетних појава што су им у видном по­ љу.­За­то­је­по­у­чан­при­мер­Ми­ло­ша­Бра­ шића, кога смо, на основу расположивих сведочанстава, означили као посебно за­ гонетну личност. Да подсетимо, његова новинарска би­о­гра­фи­ја,­ка­ко­је­ис­пи­са­на­у­до­ку­мен­ тима Удружења новинара, најблаже ре­ чено, није повољна. Он је сумњив, од гла­ ве до пете, и жигосан је у карактеристици –­Пе­ћан­чев­чет­ник,­на­чел­ник­шта­ба­гоч­ ких­ чет­ни­ка,­ на­ци­о­на­ли­ста­ фа­ши­стич­ ког типа итд. А глава му остаје на рамену. И то у превратном времену, када се за ку­ дикамо безазленије ствари изводило на суд,­па­и­на­стре­ља­ње.­Ра­зло­жно­је­би­ло­ претпоставити да се ту скрива нека поза­ дина или невидљива рука.

265Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Они који су исписали овако неповољ­ ну­ Бра­ши­ће­ву­ би­о­гра­фи­ју­ уочи­ли­ су­ да­ су се многи згранули кад се он појавио у ослобођеном Београду. А како би се тек ти­би­о­гра­фи­згра­ну­ли­да­су­оди­ста­зна­ ли шта је за време Другог светског рата у ствари радио Милош Брашић, кога су до­ словно оцрнили. Наиме, у току рата је преко Браши­ ћа ишла тајна радио­веза између Тита и Москве. Осамдесетих година је вођена пре­ писка између Брашића и Владимира Де­ ди­је­ра.­Као­исто­ри­чар,­Де­ди­јер­је­био­не­ уморни истраживач који је прибављао нове веродостојне прилоге ради бољег и целовитијег осветљавања свега о че­ му је тада или раније писао, свестан да је то предуслов сазнавања истине, тумаче­ ња и оцене људи, појава и догађаја. Део те преписке је Брашић доставио познатом и угледном београдском новинару Све­ ти Тадићу, са којим је одржавао присне колегијалне и пријатељске везе и у више при­ли­ка­му­упу­тио­лич­на­пи­сма.­За­хва­ љујући предусретљивости Свете Тадића, доносимо овде неколике одломке из пре­ писке Брашића и Дедијера. У­пи­сму­Де­ди­је­ру­од­5.­апри­ла­1982.­ године, указујући на нетачност у књизи „Наука и друштво” да је академик Павле Савић примио и пренео из Београда у Ча­ чак радио­станицу коју је користио Ти­ то за директну везу са Москвом, Брашић пи­ше:­„За­пра­во,­ту­сам­ра­дио­ста­ни­цу­ја,­ под илегалним именом ‚ЏИН’, које је било познато само Москви, преузео непосред­ но после капитулације Југославије, зајед­ но­са­од­го­ва­ра­ју­ћом­ши­фром,­жан­ром­ра­ да и опремом, од Совјетског посланства у Београду, односно од генерала Самохина и пуковника Маслова. Убрзо потом радио­ станицу са осталим пренео сам, са Батом Бу­гар­ским,­у­Кра­гу­је­вац,­ода­кле­је­тран­ спортована у Мрчајевце код Поштића, те, најзад, по моме претходном договору са Рат­ком­Ми­тро­ви­ћем,­сти­гла­у­Ча­чак­и­ло­ цирана у селу Дучаловићи. Надаље, она је служила Врховном штабу, тј. Титу све до немачког десанта на Дрвар. Иначе, ја нисам спадао у Сребрњакову групу, јер сам руководио посебним пунк­ том и имао своју мрежу обавештајаца, па је пре успостављања дипломатских одно­ са­ из­ме­ђу­ СССР­ и­ Ју­го­сла­ви­је­ мо­ја­ ве­за­ ишла­пре­ко­Со­фи­је.­На­рав­но,­круп­на­ома­ шка у томе била је што је Полетајев, као први дописник ТАСС­а из Београда, одсео код мене приватно док није нашао стан. У устаничким данима 1941. за мене су­сти­за­ли­ши­фро­ва­ни­те­ле­гра­ми­из­Мо­ скве­пре­ко­Ко­пи­ни­ча,­са­отво­ре­ном­адре­ сом­ „Ста­ром­ –­ ЗА­ БРА­ШИ­ЋА”,­ а­ ме­ни­ је,­ у неколико махова, доносила у Врњачку Бању, у чијој сам се околини налазио, ди­ рек­тив­на­пи­сма­и­ши­фро­ва­не­те­ле­гра­ме­ од­ СТА­РОГ­ Ве­ра­ Ди­ми­три­је­вић­Хер­ман,­ која је још жива и настањена у Београду.” На крају писма, Брашић ставља до зна­ ња Дедијеру да зна за његове сумње у пр­ вим устаничким данима 1941. године. Ду­ боко конспиративан, Брашић је Дедијеру, ко­ји­ је­ та­да­ био­ по­лит­ком­ Кра­гу­је­вач­ког­ партизанског одреда, био сумњив, као и касније, непосредно после ослобођења, ка­ да се, пун опрезности, а недовољно обаве­ штен, распитивао о Брашићу преко Алексе Ка­ма­то­ви­ћа,­за­јед­нич­ког­по­зна­ни­ка,­ко­ле­ ге и предратног новинара, а 1945. године уред­ни­ка­„Гла­са”. Без јадања, Брашић додаје: „А што сам,­пак,­про­вео­пет­го­ди­на­на­Го­лом­ото­ ку, без осуде, а то није мимоишло ни моју ста­ри­ју­кћер­ку­–­ма­ту­рант­ки­њу,­па­и­дра­ стична дискриминација, са угрожава­ њем живота и опстанка моје жене, млађе кћери и старих родитеља све по линији ИБ­а, то је посебна прича, која, срећом, није више актуелна”, упућујући Дедијеру искрене жеље да још доста година истра­ је у свом стваралаштву, које је усталасало савремени свет. Ме­сец­да­на­ка­сни­је,­17.­ма­ја­1982,­до­ шавши с пута, а спремајући се за пут на Ку­бу,­Де­ди­јер­од­го­ва­ра­Бра­ши­ћу:­„Дра­ги­ Мишо, ево вратих се кући и затекох Твоје драго и драгоцено писмо. Ја тебе дубоко поштујем као доследног револуционара, иако се понекад нисам слагао с поједи­ ним Твојим политичким поступцима. Али­у­жи­во­ту­то­је­пе­ри­фер­но­и­основ­но­ је гледати човека у целини, шта је хтео и шта је постигао. Делим и Твоје патње, као и патње Твоје породице. Не знам да ли знаш да је и мене слично погодило. То је­мрач­на­смрт­два­мо­ја­си­на,­где­су­Ран­ ко­вић­(1959)­и­ЦИА­игра­ли­глав­не­уло­ге.­ Све ћу исправити у наредним издањи­ ма… Опрости на свему. Јави се молим Те. Твој другар Владо Дедијер.” На жалост, ратни и први послерат­ ни ломови у српском новинарству су би­ ли само увод, или лоше стечена навика, у улажење у нове ломове.

266 Миле Недељковић Кад­се­ра­зи­ђу­ма­гле­за­блу­да,­и­вре­ме­ ном слегну добра и тегобна искуства, сва­ ки лом се појављује као погрешан рачун, утолико болнији што се, у свакоме од њих, новинарству и новинарима судило као слушкињама које су отказале послушност газди, тј. политици, тачније центру поли­ тичке моћи. У обрачуну се није узимало колико је истинито оно што је новинар пи­ сао, него колико је то штетно са станови­ шта дневне политике, разуме се оне која је дограбила улогу судије, па се може рећи да је ломова у новинарству било онолико колико је било политичких заокрета. Без саслушања 1946. Одлуком Суда части од 13. ја­ нуара 1946. године из чланства је брисан Ми­лан­ Ра­ду­ло­вић,­ но­ви­нар,­ пред­рат­ни­ новинар „Политике” и сарадник окупа­ ционог „Новог времена”. Брисани су из члан­ства­Во­јин­Ђор­ђе­вић­и­Љу­бо­мир­Ву­ кадиновић, већ тада познат као прво перо спортског новинарства, Драган Алексић, Бо­ри­во­је­ Ан­тић,­ Кон­стан­тин­ Ата­на­си­је­ вић, Јован Обичан, Александар Павло­ вић, Никола Петковић, Александар Си­ мић, Наум Симић и Дамјан Сокић... Уз одбијање стоји, као довољан раз­ лог, језгровито образложење: „био уред­ ник окупаторског листа” (Драган Алек­ сић, Боривоје Антић, Власта Белкић). Најчешћи одговор за остале који су, из других разлога, чекали на учлањење и решење Суда части је, кратко и беспого­ ворно, гласио: „не може бити примљен”, „не може бити члан” или „не прима се”, уз позив на саопштење Суда части од 13. јануара 1946. О начину и поступку на који је Наум Симић, попут многих других у томе вре­ мену, искључен, говори његова молба за по­нов­ни­при­јем,­у­ко­јој­на­во­ди:­„Ка­ко­је­ дошло до тога да ја будем суђен и осуђен није ми познато. Да је то било познато, ја бих се бранио и одбранио. Ја сам суђен и осуђен а да ми никад није саопштена оп­ тужба, дата могућност одбране, а и сама пресуда ми никад није саопштена. Суд части је учинио према мени неправду и ускратио ми право одбране коју сваки грађанин има.”5 5­Архива­УНС,­Суд­части,­1951–1959,­жалба­На­ ума Симића 7. маја 1954. Нетачни подаци 1947. Између две скупштине Суд ча­ сти је решавао само један предмет, случај бив­шег­но­ви­на­ра­Тан­ју­га­Ми­ло­ша­Гре­го­ вића. Једногласном одлуком Суда части, због нетачних података које је дао о се­ би,­Гре­го­вић­је­ис­кљу­чен­из­члан­ства,­из­ брисан му је и стаж, који му је текао од 13. априла 1947. године,6 а Танјуг га је у ме­ ђуремену отпустио из службе. Најкраћи извештај 1950/1951. Шестој редовној годишњој скуп­шти­ни,­ одр­жа­ној­ у­ Бе­о­гра­ду­ 25.­ фе­ бруара 1951. године, поднет је најкраћи од свих извештаја које су судови части под­ носили скупштинама, који гласи: Ниједан предмет није достављен Су­ ду части. Покретање „Футбала” 1951. Одлуком Суда части, на седни­ ци одржаној 1. јуна 1951. године, искљу­ чен је из чланства Удружења на две годи­ не­са­рад­ник­Тан­ју­га­Жар­ко­Сти­ли­но­вић,­ за­то­што­је­пре­да­ва­ње­Ки­ре­Гли­го­ро­ва­о­ но­вом­ фи­нан­сиј­ском­ си­сте­му­ об­ја­вио­ у­ за­гре­бач­ком­ „Вје­сни­ку”­ од­ 30.­ ма­ја­ као­ свој чланак.7 Суд части је 1951. године разматрао однос међу спортским новинарима по­ во­дом­по­кре­та­ња­ли­ста­„Фут­бал”­(ка­ко­се­ по тадашњем правопису писало) и пам­ флет­ског­на­пи­са­про­тив­Удру­же­ња­но­ви­ нара Србије у листу „Наш спорт”. Било је више иницијатива да се покрене лист на­ мењен најпопуларнијем спорту, а међу њи­ма­се­из­два­ја­ју­два­–­Спорт­ска­сек­ци­ ја Удружења новинара и издавачко пред­ узеће „Спортска књига”. И једни и други су хтели да овим издањем добију изве­ сну материјалну потпору, а за „Спортску књигу” је то било и питање опстанка. „Фут­бал”­се­по­ја­вио­у­сеп­тем­бру­1951.­ го­ди­не­ у­ 20.000­ при­ме­ра­ка,8 у издању „Спортске књиге” као недељни илустро­ вани спортски лист (одговорни уредник 6 Исто, рукописни извештај председника Суда части Бранка Драшковића. 7­Архива­УНС,­Суд­части­1951–1953. 8 Živorad Stoković, Štampa naroda i narodnosti Jugoslavije 1945–1973,­Beograd,­1975,­198.

267Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. је био Тодор Буља) и његовим издава­ њем је „Спортска књига” претекла Секци­ ју спортских новинара Удружења. На три заседања Суда части, 12. ав­ густа, 14. и 17. октобра 1951. године, која су­тра­ја­ла­око­осам­ча­со­ва,­са­сте­но­граф­ ским белешкама на 94 странице (предсе­ да­вао­пред­сед­ник­Вас­ко­Рат­ко­вић,­при­сут­ ни­чла­но­ви­Ран­ко­Ло­зо,­Да­ни­ло­Ву­ко­вић­ и­Јо­сип­Ко­лин),­чи­ји­је­циљ­био­да­се­ана­ лизирају односи међу спортским новина­ рима, саслушани су новинари Манојло Глу­шче­вић,­Ми­лан­Ко­ва­че­вић,­Бо­ри­слав­ Ка­шан­ски,­ Бо­ри­во­је­ По­по­вић,­ Сло­бо­дан­ Об­ра­до­вић,­ Ра­ди­во­је­ Мар­ко­вић,­ Пе­тар­ Стевчић и Тодор Буља, а разговарало се и са председником Стојиљком Стојиљкови­ ћем и секретаром Удружења Милорадом Милошевићем. На седници одржаној 5. децембра 1951. године Суд части је одлучио да се Милан Ко­ва­че­вић,­уред­ник­„На­шег­спор­та”,­ка­зни­ укором, јер он није у Удружењу новинара гле­дао­сво­ју­про­фе­си­о­нал­ну­ор­га­ни­за­ци­ју,­ већ искључиво конкурентску установу из­ давачком предузећу „Спортска књига”. На истој седници је забележено да је Суд ча­ сти казнио Боривоја Поповића и Борисла­ ва­Ка­шан­ског,­са­рад­ни­ке­„На­шег­спор­та”­и­ члановеУправногодбораиздавачкогпред­ узећа „Спортска књига”, јер су њих двојица били они чланови Управног одбора који су утицали на остале чланове да донесу од­ лу­ку­о­по­кре­та­њу­ли­ста­„Фут­бал”.­ Усташе на слици 1952. Суд части је 16. јануара 1952. го­ди­не­ раз­ма­трао­ зах­тев­ Ра­ди­во­ја­ Мар­ ко­ви­ћа,­ уред­ни­ка­ Ра­дио­ Бе­о­гра­да,­ про­ тив Бошка Станишића, уредника, и Ми­ лоша Величковића, главног уредника „Нашег спорта”, због Станишићевог напи­ са који му крњи углед и Величковићевог одбијања да му објави одговор Станиши­ ћу. Марковићу је препоручено да се жали редовном суду и да своје право тражи по­ зи­ва­ју­ћи­се­на­За­кон­о­штам­пи. На­ зах­тев­ Дру­штва­ но­ви­на­ра­ НР­ Хр­ ватске, Суд части је 13. априла 1952. го­ ди­не­раз­ма­трао­фо­то­гра­фи­ју­об­ја­вље­ну­у­ „Фут­ба­лу”­ на­ на­слов­ној­ стра­ни­ци­ на­ ко­ јој су, међу именима репрезентативаца, и имена озлоглашених усташких злочи­ на­ца­Пер­шке­и­Цин­дри­ћа.­Фо­то­гра­фи­ју­је­ послао загребачки дописник др Јерко Ши­ мић, али је он на саслушању у новинар­ ској организацији Хрватске кривицу пре­ бацио на редакцију у Београду. Одговорни уред­ник­„Фут­ба­ла”­То­дор­Бу­ља­је­Су­ду­ча­ сти изјавио да Шимић није никога упозо­ рио­ да­ се­ фо­то­гра­фи­ја­ не­ об­ја­вљу­је­ због­ тих ратних злочинаца. Услед тога је Суд части упутио допис Друштву новинара Хрватске са молбом да поново саслуша др Шимића и да он наведе имена чланова ре­дак­ци­је­„Фут­ба­ла”­ко­јим­је­скре­нуо­па­ жњу­да­се­фо­то­гра­фи­ја­не­об­ја­вљу­је.­ Летећи тањири 1953. На првој седници Суда части, одржаној 21. јануара 1953, за председни­ ка­ је­ иза­бран­ Жи­ван­ Ми­тро­вић­ (чла­но­ ви­ Ду­шан­ Ти­мо­ти­је­вић,­ Мир­ко­ Ка­ле­зић­ и­ Ни­ко­ла­ Кр­сма­но­вић,­ се­кре­тар).­ У­ Су­ ду части су разматрани предмети, који се мо­гу­ раз­вр­ста­ти­ у­ две­ гру­пе:­ –­ на­ пред­ мете који се тичу односа међу новинари­ ма и предмете који се тичу угледа нови­ нарства: –­ту­жба­но­ви­на­ра­„Је­жа”­Љу­бе­По­по­ вића против Јована Месаровића због на­ несене увреде (како тужитељ није дошао на саслушање, сматра се да је одустао од тужбе), –­ ту­жба­ Љу­би­ше­ Стој­ко­ви­ћа­ про­тив­ Бранка Поповића, који се жалио да му је Стојковић редиговањем упропастио текст (пошто се Поповић извинио Стојко­ вићу, предмет је стављен у акта), –­ту­жба­ре­дак­ци­је­„Је­жа”­про­тив­Сто­ јиљка Стојиљковића (но „Јеж” је повукао тужбу), –­ мол­ба­ Ми­ла­на­ Ра­ду­ло­ви­ћа,­ до­пи­ сни­ка­„По­ли­ти­ке”­из­Бер­ли­на­(1939–1941),­ сарадника „Новог времена” (1941) и слу­ жбе­ни­ка­у­Цен­тра­ли­за­др­во,­а­по­том­Ду­ нав­цереалије (до 1. септембра 1944), ко­ ји­је­1948.­го­ди­не­хап­шен­због­са­рад­ње­са­ окупатором и кажњен губитком часних Лопта је округла, а новинари су ћошкасти

268 Миле Недељковић права на годину дана, да поново буде при­ мљен у чланство Удружења (Суд части је одлучио 21. марта, да ранија одлука Суда ча­сти­пре­ста­је­да­ва­жи­и­да­се­Ми­лан­Ра­ дуловић, пошто је издржао казну која му је била изречена због сарадње са окупато­ ром и грађанска права су му враћена, по­ ново прими у чланство. –­мол­ба­Ми­ла­на­Ко­ва­че­ви­ћа,­Бо­ре­Ка­ шанског и Боре Поповића, чланова бивше редакције „Наш спорт”, да се према одлу­ ци Седме годишње скупштине Удружења поништи одлука Суда части. Одлучено је (21.­мар­та)­да­се­Ко­ва­че­ви­ћу­ски­не­ка­зна­ од­фе­бру­а­ра­1953.­го­ди­не,­а­да­се­Ка­шан­ ском и Поповићу поништи казна пошто њихова кривица није утврђена. Наседнициодржаној27.јануара1953. године Суд части је проследио Управном одбору молбе др Борислава Бошковића, дописника Агенције Асошиејтед прес и Стојана Браловића, дописника Агенци­ је Јунајтед прес (који наводи да је 1945. искључен из Удружења а да га нико ни­ је саслушао), јер у Правилима се не ка­ же да ли дописници стра­ них агенција могу да буду чланови Удружења нови­ нара Србије, па то треба да реши Управни одбор. Ме­ ђутим, 5. јуна Суд части је одлучио да се Браловић не може поново примити. Суд части је 21. марта претресао тужбу Секције новинара техничке штам­ пе против Ђурађа Мрђе­ но­ви­ћа,­ са­рад­ни­ка­ Ра­дио­ Београда, због неистинитог и сензацио­ налистичког писања о летећим тањири­ ма над Београдом. Пошто је Суд устано­ вио да таква секција не постоји, предмет је враћен на надопуну, али како она није начињена, Суд није ни могао да води да­ љи поступак. На седници 21. маја Суд части је раз­ матрао протестно писмо грађана Нове Вароши због репортаже „На старој слави” Ненада Ставјела, новинара „Борбе”, обја­ вљене 9. маја. Суд је, због краткоће вре­ мена, одлучио да о овом предмету само обавести Скупштину, а да његово реша­ вање препусти новом Суду части. Молбу Боре Антића, техничког уред­ ника Публицистичког и издавачког пред­ узећа „Југославија”, да поново буде при­ мљен у чланство, поднету 25. марта 1952. године, Суд части је 5. јуна 1953. године повољно решио. На оптужбе Алексе Брајовића, допи­ сни­ка­Тан­ју­га­са­Це­ти­ња,­об­ја­вље­не­у­„На­ шој­штам­пи”,­да­је­Вла­ди­мир­Ко­лар­у­ре­ портажи „На оштрој међи”, об­ја­вље­ној­у­НИН­у­8.­мар­ та, преписао његов напис о хидроенергетском систему Гор­ња­ Зе­та,­ об­ја­вљен­ пет­ наестак дана раније у це­ тињској „Побједи”9 , Суд ча­ сти­је­од­лу­чио­да­се­Ко­лар­ опомене. Молбу Драгана Алек­ сића, који сада лежи као тежак инвалид, да буде по­ ново примљен у чланство Суд није разматрао, јер је поднета уочи Скупштине, те је оставља будућем Суду части на сазматрање.10 Недозвољено прештампавање 1954. Суд части (председник Анани­ је Лековић) разматрао је 15. јануара мол­ бу Момчила Јојића за поновни пријем у чланство, поднету 9. децембра 1953. годи­ не. Одлучено је, 21. априла, после обим­ них истражних радњи, да се Момчило Јојић може поново примити у чланство, јер је установљено да не постоји криви­ ца због које је својевремено био искљу­ чен из чланства Удружења. Суд части је окончао предмет Нена­ да Ставјела и одлучио да није потребно да се против њега поведе поступак, и да о томе обавести грађане Нове Вароши и уредништво „Борбе”. Синдикална подружница стручне штам­пе­ је­ ту­жи­ла­ Дра­го­сла­ва­ Сте­фа­но­ вића, бившег сарадника часописа „Тех­ ника народу”, зато што је на меници за по­ди­за­ње­ тек­сти­ла­ на­ кре­дит­ фал­си­фи­ ко­вао­пот­пис­жи­ран­та­Лее­Керн,­па­је­она­ мо­ра­ла­да­от­пла­ћу­је­ње­го­ве­ра­те.­Ка­ко­је­ Сте­фа­но­вић­због­ви­ше­фал­си­фи­ка­та­при­ ја­вљен­ Кри­ми­на­ли­стич­кој­ слу­жби,­ Суд­ чека њено решење да би могао да окон­ ча поступак. Друштво новинара Хрватске је тражи­ ло да Суд части забрани издање „Мале укр­ 9 Алекса Брајовић, Репортер из НИН­а на „Оштрој међи”,­„Наша­штампа”,­год­III,­бр.­10, мај 1953, 5. 10­Архива­УНС,­Суд­части­1951–1953. Владимир Колар Алекса Брајовић

269Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. штенице” београдског омладинског гласи­ ла „Млади борац”, јер је оно плагијат „Џепне крижаљке”, енигматског издања „Спортске штам­пе”­из­За­гре­ба­(на­чи­ји­до­пис­„Мла­ди­ борац” није одговорио, већ је издао и други број своје „Мале укрштенице”), али се Суд огласио ненадлежним и одлучио да „Мла­ дом борцу” скрене пажњу на конкурент­ ски однос за који се не би могло рећи да је коректан. Новинар Новица Митић се 1. децем­ бра 1952. године жалио на незаконито от­пу­шта­ње­из­Ра­дио­Ју­го­сла­ви­је,­али­се­ Суд части огласио ненадлежним (15. ја­ нуара 1954). Душан Лолић, одговорни уредник ша­бач­ког­ „Гла­са­ Под­ри­ња”,­ жа­лио­ се­ на­ су­ђе­ње­ фуд­бал­ског­ су­ди­је­ Бо­же­ Бо­ти­ћа­ из Ваљева, иначе члана Управног одбо­ ра тамошње „Будућности”, на суђење на утак­ми­ци­ша­бач­ке­„Ма­чве”­про­тив­„Рад­ ничког” у Обреновцу, те да је због написа о том суђењу Лолић кажњен затвором од три месеца условно на годину дана, Суд части се огласио ненадлежним за оцењи­ вање правоваљаности једне пресуде ре­ довног суда. Суд части је одлучио 21. априла да нема сметњи за поновно чланство Дра­ гана Алексића у Удружењу. Непосредно пред Скупштину (7. ма­ ја 1954), Суду части је стигла молба На­ ума Симића, запосленог у Југопресу, за поновни пријем, па је она препуштена новом Суду части. * Но­ви­Суд­ча­сти­–­пред­сед­ник­Ја­ша­Да­ ви­чо,­се­кре­тар­Бо­жи­дар­Бо­жо­вић­–­раз­ма­ трао­је­28.­ју­ла­1954.­го­ди­не­мол­бу­На­у­ма­ Симића и, после исцрпног саслушања, од­ лучио да се он поново прими у чланство. Суд­ча­сти­је­30.­ју­ла­1954.­го­ди­не­упу­ тио допис редакцији „Наше штампе” са молбом да, у виду опомене, објави саоп­ штење, што је она учинила у првом следе­ ћем броју: „Суд части Удружења новинара Ср­ бије, на основу пријава појединих редак­ ција односно појединаца, установио је да редакције извесних дневних и недељних листова, често под потписима својих до­ писника, сарадника и сличних, објављују ин­фор­ма­ци­је­и­на­пи­се­из­дру­гих­ли­сто­ ва. Исто тако, извесне редакције користе се измишљеним именима тобожњих но­ винара очевидаца да би дале репортажу или­ин­фор­ма­ци­ју­са­ли­ца­ме­ста,­ма­да­је­ та­ре­пор­та­жа­и­ин­фор­ма­ци­ја­са­ста­вље­на­ у редакцији. Јављају се и случајеви да из­ весне редакције у потпуности подража­ ва­ју­ спе­ци­фич­ни­ стил­ дру­гих­ ли­сто­ва.­ Ко­нач­но,­при­ме­ће­ни­су­и­слу­ча­је­ви­пре­ штампавања читавих чланака без кон­ султовања са ауторима, односно редак­ цијама које су те чланке прве објавиле. О свим овим случајевима Суд части располаже конкретним документима. Суд части Удружења новинара Ср­ бије сматра за потребно да засад упозо­ ри редакције на овакве појаве које су не­ допустиве, с тим што ће убудуће према одговорним лицима предузимати мере предвиђене правилима Удружења и пра­ вилником о раду Суда части.”11 Прећутана окупација 1955. Синдикална подружница број 33 („Туристичка штампа”) тужила је ди­ ректора Новинско­издавачког предузе­ ћа „Туристичка штампа” Васу Микића да је­ као­ про­фе­си­о­нал­ни­ но­ви­нар­ био­ до­ пи­сник­ из­ Пан­че­ва­ и­ са­ра­ђи­вао­ са­ фа­ шистичким новинама, међу којима и са окупационим „Новим временом”. Тужбу је потписао у име синдикалне подру­ жни­це­Бран­ко­Жив­ко­вић.­По­сле­обим­ног­ претреса, и прикупљених сведочанстава, ме­ђу­ ко­ји­ма­ и­ из­ја­ва­ про­фе­со­ра­ Фи­ло­ зоф­ског­фа­кул­те­та­др­Ди­ми­три­ја­Ву­че­но­ ва, који је у време рата био секретар иле­ галног народно­ослободилачког одбора, и књижевника Васка Попе, који је био се­ кре­тар­Град­ског­ко­ми­те­та­СКОЈ­а­и­члан­ Град­ског­ко­ми­те­та­КПЈ,­ко­ји­су­ве­о­ма­ле­ по оценили Микићев рад и понашање у Вршцу, где се обрео одмах после ослобо­ ђења, и где је 1945. кандидован, а 1946. го­ дине примљен, за члана Партије, Суд ча­ сти­је­28.­ја­ну­а­ра­1955.­го­ди­не­од­лу­чио­да­ је одлука Управног одбора Удружења но­ ви­на­ра­Ср­би­је­од­20.­фе­бру­а­ра­1952.­го­ди­ не о пријему Васе Микића у чланство ни­ штавна, јер је донета на основу лажних података које је Микић дао о себи, при­ кривши чињеницу да је сарађивао у оку­ паторској штампи од 15. јула 1941. до 21. августа 1944. године. 11 Саопштење Суда части Удружења новинара Србије,­„Наша­штампа”,­бр.­19,­јул–август­1954,­2.

270 Миле Недељковић Са своје стране, Васа Микић је 11. марта 1955. године тужио Суду части Бран­ка­ Жив­ко­ви­ћа,­ ко­ји­ се­ пред­ста­вља­ као поверљиви човек УДБ­е, али му Ми­ кић као директор није дозвољавао да бу­ де нерадник, па му је 1. октобра 1954. го­ дине дао отказ, те он сада води лични обрачун против Микића, који сада моли да Суд части преиспита своју одлуку. Суд ча­сти­је­утвр­дио­да­је­Бра­ни­слав­Жив­ко­ вић, бивши председник синдикалне по­ дружнице „Туристичке штампе”, уносио личне мотиве у читав случај, и да другим својим поступцима није водио рачуна о угледу и моралу новинара (давање не­ тачних података о путним трошковима и слично), па је одлучио 23. априла 1955. године да га казни укором. Су­ду­ ча­сти­ је­ сти­гла­ и­ мол­ба­ Гр­гу­ ра­Ко­сти­ћа­за­по­нов­ни­при­јем,­али­је­он,­ због краткоће времена, није разматрао. (Ко­сти­ћа­ је­ но­ви­ Суд­ ча­сти­ исте­ го­ди­не­ вратио у чланство). Тужиоци и браниоци 1958. Суд части (председник Ђорђе Ра­ден­ко­вић)­одр­жао­је­9.­апри­ла­1958.­го­ дине расправу о чланку Слободана Вуји­ це, сарадника „Борбе”, оптуженом за пла­ гијат чланка Мирољуба Лазаревића из „По­ли­ти­ке”­у­свом­на­пи­су­„ВЕ­ЛИ­КА­СЕ­О­ БА из села у град, из пољопривреде у ин­ ду­стри­ју”,­об­ја­вље­ном­у­„Бор­би”­23.­фе­бру­ а­ра­ 1958.­ го­ди­не,­ због­ че­га­ га­ је­ „Бор­ба”­ суспендовала. Новину у раду Суда части чини то што су о овом случају, на осно­ ву члана 12 Правилника Савеза новина­ ра Југославије о раду судова части репу­ бличких удружења, одређени тужилац (Ми­лу­тин­Ми­лен­ко­вић,­Ра­дио­Бе­о­град)­и­ бра­ни­лац­ (Ја­ша­ Да­ви­чо,­ „Еко­ном­ска­ по­ литика”). Суд части је, узимајући у обзир да је Слободан Вујица, извршавајући ван­ редни редакцијски задатак под изузетно неповољним околностима, имао кратко време на располагању, а да је у свом до­ садашњем раду показивао задовољавују­ ће стручне и моралне квалитете, казнио Вујицу строгим укором. Се­кре­та­ри­јат­ за­ ин­фор­ма­ци­је­ Са­ве­ зног извршног већа поднео је 2. децем­ бра­1958.­го­ди­не­пред­лог­за­отва­ра­ње­ди­ сциплинског поступка против главног и одговорног уредника „Привредног пре­ гледа” Момчила Симића и уредника Ми­ одрага Јанковића због кршења ембар­ га написима „Повећати напоре за даље усклађивање производње, размене и по­ трошње” (објављеног у бр. 926, 24. октобра 1958.­го­ди­не­на­пр­вој­стра­ни)­и­„Ис­прав­ ке минималних личних доходака” са та­ белом „Предлог групација и просечних износа” (објављеног у бр. 936, 17. новем­ бра­1958.­го­ди­не,­це­ла­дру­га­стра­на).­За­ бра­ни­о­ца­је­од­ре­ђен­до­пи­сник­Ра­дио­За­ греба Миодраг Јевремовић, а за заступ­ ника јавне тужбе уредник „Борбе” Јулије Драсиновер. Ге­не­рал­ пот­пу­ков­ник­ Ми­лин­ко­ Ђу­ ро­вић­је­ту­жио­Сло­бо­да­на­Кр­ста­но­ви­ћа,­ сарадника листа „Младост”, што је као са­ радник прославе Дана Сутјеске објавио 3.­ју­ла­1958.­го­ди­не­у­тре­ћем­бро­ју­гла­си­ ла­„Су­тје­ска”­на­пис­„Гдје­ће­ми­се­сми­ја­ти­ људи”, у којем је нетачно и извитопере­ но изнео неке чињенице које му је, своје­ времено, пружио генерал Ђуровић, уз на­ помену да их не објављује. Суд части је оце­нио­да­је­Кр­ста­но­вић­ти­ме­по­вре­дио­ Ко­декс­и­ка­знио­га­уко­ром. Павле Станковић је предузећу „Спорт­ ска књига” 27. новембра 1957. године дао оставку на радно место сарадника­кари­ ка­ту­ри­сте­ у­ ли­сту­ „Фуд­бал”­ због,­ ка­ко­ је­ навео, „недавног испада и обмањивања колега из ре­ дакције, предузећа и јав­ ности”. Наиме, Павле­Па­ ја Станковић је требало да из­ве­шта­ва­ са­ фуд­бал­ске­ утак­ми­це­ Ру­му­ни­ја­ –­ Ју­ гославија, која се играла у Букурешту 17. новембра 1957. године. Узео је путни налог и дневнице и, уме­ сто­ да­ от­пу­ту­је­ у­ Ру­му­ни­ ју, отишао је приватним послом ван Бео­ града, а по повратку у Београд је предао редакцији извештај о утакмици као да је био­на­њој,­па­је­30.­но­вем­бра­1957.­го­ди­ не добио отказ. На основу члана 12 Пра­ вилника Савеза новинара Југославије о раду судова части републичких удруже­ ња,­за­ту­жи­о­ца­је­од­ре­ђен­Гра­ди­мир­Ма­ рин­ко­вић­(Ра­дио­Бе­о­град),­а­за­бра­ни­о­ца­ Ђорђе Бузгановић („Политика”). Оптуже­ ни Павле Станковић се није одазвао на два позива ради саслушања, па Суд ни­ је могао лако да донесе одлуку, те је 13. мар­та­1958.­го­ди­не­за­тра­жио­од­„Спорт­ ске књиге” да му накнадно достави сав материјал којим располаже. Суд части Павле­Паја Станковић

271Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. је 19. новембра 1957. године донео одлу­ ку да се Павлу Станковићу (тада запосле­ ном у листу „Младост”) изрекне казна ис­ кључења на годину дана. Пробијање ембарга 1959. Због­ про­би­ја­ња­ ем­бар­га­ у­ два­ броја листа „Привредни преглед” Суд ча­ сти­ (пред­сед­ник­ Љу­би­ша­ Ри­сто­вић),­ по­ сле­ де­таљ­не­ рас­пра­ве­ (сте­но­граф­ске­ бе­ ле­шке­ на­ 101­ стра­ни­ци)­ ка­знио­ је­ 15.­ јануара 1959. године главног и одговор­ ног уредника Момчила Симића строгим укором, а уредника Миодрага Јанковића укором.12 Суд части је разматрао и случајеве: –­про­тив­Жив­ка­Ми­ли­ћа,­ко­ји­тре­ба­ ло да као дописник „Политике” иде у Њу Делхи, а отпутовао је у Њујорк за допи­ сника „Борбе” (случај касније обустављен, јер Суд части није хтео да улази у међуре­ дакцијске односе, а, уз то, оптужени се на­ лазио у иностранству); –­про­тив­Зу­ке­Џум­ху­ра,­ко­јем­је,­по­ сле разговора с њим о иступању у јед­ ној­сва­ђи­у­Клу­бу­књи­жев­ни­ка,­ука­за­но­ да такви иступи имају штетне последи­ це, како за новинарски углед тако и њега лично, с чиме се он сложио, и тиме је слу­ чај завршен. –­ про­тив­ Ђу­ра­ђа­ Мр­ђе­но­ви­ћа­ (пре­ трес обустављен због чекања пресуде ре­ довног суда), –­про­тив­Вла­ди­ми­ра­Ка­ти­ћа,­ка­ри­ка­ туристе „Јежа”, због плагијата карикату­ ре коју је објавио у „Борби”, али је истра­ га обустављена; –­ про­тив­ Ва­се­ По­по­ви­ћа,­ но­ви­на­ра­ „Политике”, због његових штетних изјава на­но­ви­нар­ској­три­би­ни­у­За­гре­бу­и­из­ ја­ва­у­еми­си­ји­„Ми­кро­фон­је­ваш”­Ра­дио­ Бе­о­гра­да,­сни­мље­ној­у­Зе­му­ну.­ Ликвидирани су случајеви, без по­ кретања поступка, против Александра Прље, против „Политике”, због објављи­ вања материјала који је требало да кори­ сти­ за­јед­но­ са­ Ра­дио­ Бе­о­гра­дом,­ про­тив­ Бран­ка­ Ђу­ки­ћа,­ уред­ни­ка­ ли­ста­ „Ру­дар”­ (зато што није члан Удружења), против Божидара Танића, дописника „Младо­ сти”­из­Ко­сов­ске­Ми­тро­ви­це­(ко­ји­та­ко­ђе­ није члан Удружења). 12­Архива­УНС,­Суд­части­1951–1959,­случај­Ра­ дула Васовића, новинара „Борбе”. Само један случај 1960/1961. Између две београске скуп­ шти­не­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­–­Три­на­ е­сте­(22.­ма­ја­1960)­и­Че­тр­на­е­сте­(13.­ма­ја­ 1962)­–­Суд­ча­сти­је­до­био­са­мо­је­дан­зах­тев­ за покретање поступка. Наставник Стани­ слав Милошевић из Београда је оптужио Алек­сан­дра­ Ра­да­ко­ви­ћа,­ но­ви­на­ра­ „Илу­ строване политике”, да му је плагирао иде­ ју­ за­ на­пис­ „Љу­бав­ни­ци­ из­ Ка­штел­ Лук­ шића”, који је објавио у НИН­у 22. октобра 1961.­го­ди­не,­а­ко­ји­је­Ра­да­ко­вић­про­чи­тао,­ оти­шао­у­Ка­штел­Лук­шић­и­по­том­на­пи­сао­ рубрику. Међутим, како је пре њихових на­ писа о овој теми писано у „Туристичким но­ ви­на­ма”,­то­су­и­Ми­ло­ше­вић­и­Ра­да­ко­вић­ могли тамо наћи исту идеју, те, према томе, нема говора о плагијату, Суд части (пред­ седник Ђорђе Бузгановић) одбацио је Ми­ лошевићев захтев као неоснован. Кривично дело послуге 1962. На седници Суда части, одржа­ ној 9. јуна 1962. године, разматран је до­ пис Среског јавног правобранилаштва из Но­вог­Са­да­про­тив­Ра­ду­ла­Ва­со­ви­ћа,­бив­ шег директора листа „Трибина” у Новом Саду, који је у ликвидацији. Наиме, крајем децембра 1961. године је рачун „Трибине” био блокиран дуже од шест месеци и она је дуговала велике суме сарадницима. До­ била је од Народног одбора Среза Нови Сад по­зај­ми­цу­ од­ 300.000­ ди­на­ра­ за­ ис­пла­ту­ за­о­ста­лих­ хо­но­ра­ра.­ Ди­рек­тор­ Ра­ду­ле­ Ва­ совић је понео новац у Београд да исплати новинара Прес­сервиса Павла Јанковића и новинара „Међународне политике” Ни­ нослава Опачића. Међутим, пре него што се видео са њима у Београду, Васовић је тај но­вац­–­по­тро­шио.­(Ра­ду­ле­Ва­со­вић­се­ван­ судски поравнао са Срезом Нови Сад 27. септембра 1963. године, па је Јавно право­ бранилаштво, као законски заступник Сре­ за Нови Сад, обуставило извиђаје против Ра­ду­ла­Ва­со­ви­ћа­због­кри­вич­ног­де­ла­по­ слу­ге­из­чл.­323,­ст.­1,­КЗ.­и­„ни­је­и­не­ће­пре­ узети даље гоњење именованога”.) Препродаја фотографија 1963. После обимно изведеног дока­ зног поступка, Суд части (председник Или­ ја Томић), на седници одржаној 31. јануара

272 Миле Недељковић 1963.­го­ди­не,­ка­знио­је­уко­ром­фо­то­ре­пор­ тера листа „Младост” Томислава Петер­ нека, зато што је за време свог годишњег одмора у Сплиту снимао страног држа­ вљанина за рачун другог странца, затим да је без одобрења „Борбе”, за коју је радио, про­да­вао­сво­је­фо­то­гра­фи­је.13 При­ја­ву­Фе­лик­са­Па­ши­ћа­про­тив­са­ рад­ни­ка­„Мла­до­сти”­Е.­Ра­ду­ло­вић,­чи­ји­је­ текст објављен у „Младости”, број 314, 17. октобра 1962, плагијат Пашићевог текста, објављеног под истим насловом у „Бор­ би”­20.­де­цем­бра­1961.­го­ди­не,­Суд­ча­сти­ је ставио у акта, јер аутор плагијата није члан Удружења. Потплаћивање критичара 1964. У­ ман­да­ту­ 1962–1964.­ го­ди­не­ Суд части (председник Илија Томић) пре­ тресао је 22 случаја, од којих је у 13 об­ устављен поступак, док су три случаја у разматрању и остављају се следећем Суду на­ре­ша­ва­ње.­Ка­жње­на­су­ше­сто­ри­ца­но­ винара, и то: опоменом Небојша Поповић (уред­ ник­ТВ­Бе­о­град)­и­Љу­бо­мир­Ло­врић­(глав­ ни и одговорни уредник „Спорта”), уко­ром­То­ми­слав­Пе­тер­нек­(фо­то­ре­ пор­тер­ „Мла­до­сти”)­ и­ Ра­до­мир­ Је­ре­мић­ (уредник „Спорта”), ис­кљу­че­њем­Ни­ко­ла­Кр­сма­но­вић­(бив­ ши­ди­рек­тор­„Сед­ме­си­ле”)­и­Сло­бо­дан­Гру­ јић (бивши сарадник Танјуга). На седници одржаној 23. јануара 1964. године, Суд части је претресао слу­ чај Миће Милошевића и Џавида Хусића, филм­ских­ кри­ти­ча­ра,­ ко­ји­ су­ би­ли­ по­ менути у познатој изјави генералног ди­ рек­то­ра­ „Ава­ла­фил­ма”­ Рат­ка­ Дра­же­ви­ ћа­на­кон­фе­рен­ци­ји­за­штам­пу,­одр­жа­ној­ на­филм­ском­фе­сти­ва­лу­у­Пу­ли­у­хо­те­лу­ „Ри­ви­је­ра”­1.­ав­гу­ста­1963.­го­ди­не,­о­под­ мићивању новинара и да је он потпла­ ћи­вао­филм­ске­кри­ти­ча­ре.­За­кљу­че­но­је­ да се поступак не покреће, а Суд части је­ усво­јио­ пре­по­ру­ку­ да­ филм­ски­ кри­ тичари не би смели да раде за било ко­ је­филм­ско­пред­у­зе­ће,­као­и­да­спорт­ски­ новинари не би смели да раде за рачун било којег спортског друштва. Одбачен је захтев Милована Мали­ шића, судије Трећег општинског суда у 13­Архива­УНС,­Суд­части­1951–1959­(1962),­ случај Томислава Петернека. Београду, за покретање поступка против Драгана Марковића и Данила Пурића из „Политике” због чланка Драгана Мар­ ковића „Јесмо ли људи” („Политика”, 16. фе­бру­ар­1964).­По­ми­шље­њу­Су­да­ча­сти,­ Марковић се заложио за хуманији однос према једној породици са дететом од пет месеци, која се нашла, стицајем разних околности, у тешкој ситуацији, а није се руководио намерама да било кога увреди или да оклевета судију Малишића.14 Ма­ лишић се жалио због одбијања да му се објави одговор у „Политици”, али је, ко­ начно, његову жалбу Врховни суд Србије, пресудом од 27. априла 1964. године, од­ бацио као неосновану. Суд части је 15. маја 1964. године ка­ знио трајним искључењем Слободана Гру­ји­ћа,­ от­пу­ште­ног­ но­ви­на­ра­ Тан­ју­га,­ за­то­ што­ је­ 1962–1964.­ го­ди­не­ одр­жа­вао­ контакте с дипломатским представни­ ком једне западне земље и за то време му неовлашћено давао податке који су слу­ жбена тајна,15 за шта је од тог дипломат­ ског представника у више наврата при­ мао награде у виду поклона. Исправка глади спор 1965. Суд части (председник Бошко Станишић)16 разматрао је у 1965. години следеће предмете: –­ зах­тев­ Ни­ко­ле­ Кр­сма­но­ви­ћа,­ под­ нет 12. марта 1965, да се врати у чланство Удружења, јер је пресудом Врховног суда Ср­би­је­(Кз­2538/64)­осло­бо­ђен­оп­ту­жбе­за­ кривично дело злоупотребе службеног положаја из користољубља и молбу Ни­ ко­ле­Кр­сма­но­ви­ћа,­по­што­се­ње­го­во­ис­ кључење анулира, да се то објави у „На­ шој штампи”, –­при­ја­ву­Ми­лој­ка­Ту­би­ћа,­се­кре­та­ра­ СОФК­ Вој­во­ди­не­ про­тив­ Све­ти­сла­ва­ Па­ рабућског, дописника „Спорта” из Новог Сада, због нетачног изношења неких по­ јединости у јавност, –­ по­но­вље­ни­ зах­тев­ СОФК­ Вој­во­ди­ не против Светислава Парабућског, до­ писника „Спорта” из Новог Сада, због учесталог објављивања неистинитих и измишљених података; захтеву су се при­ 14 Архива УНС, Суд части, 1964, 199. 15 Anonim, Trajno isključenje iz Udruženja novi­ nara, „Naša štampa”, god. XII, br. 124, Beograd, jun­jul 1964, 2. 16­Архива­УНС,­Суд­части,­1965–1966.

273Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. дружили Атлетски клуб „Војводина”, Оп­ шти­ски­са­вез­за­фи­зич­ку­кул­ту­ру­Но­вог­ Са­да­и­Фуд­бал­ски­од­бор­„Вој­во­ди­не”­(об­ јављивањем исправке у „Спорту”, спор је изглађен у Новом Саду и случај је закљу­ чен­20.­де­цем­бра­1965),­ –­при­ја­ву­Дра­го­љу­ба­Ник­че­ви­ћа,­ди­ пл. правника, који се жалио на конкурс у листу „Напред” у Ваљеву, за шта се Суд части огласио ненадлежним, –­ при­ја­ву­ но­ви­на­ра­ Де­тле­фа­ Шул­ца­ (De­tlef­ Schulz)­ из­ Хол­цла­ра­ (СР­ Не­мач­ ка) против редакције листа „Свет”, који му није објавио поручени чланак, но и у овом се случају Суд части огласио нена­ длежним, –­при­ја­ву­но­ви­на­ра­Бо­же­Сто­ја­ди­но­ вића („Вечерње новости”) против Драгана М. Марковића, главног уредника „Света”, и његовог заменика Велибора Васовића, за шта се Суд части 25. маја 1965. године такође огласио ненадлежним и Стојади­ новића упутио на редовни суд, –­ при­ја­ву­ Са­ве­зног­ се­кре­та­ри­ја­та­ за­ ин­фор­ма­ци­је­про­тив­Дра­га­на­Ман­ди­ћа,­ сарадника „Политике експрес”, због на­ рушавања ембарга објављивањем текста „Же­ле­зни­це­опет­по­ди­жу­це­не”­(Ман­дић­ је кажњен опоменом), –­зах­тев­про­фе­со­ра­Ми­ло­ра­да­Пе­ши­ ћа, директора гимназије у Сомбору, за по­ кре­та­ње­по­ступ­ка­про­тив­до­пи­сни­ка­Ж.­ Стојановића због објављивања нетачних података у „Вечерњим новостима”, –­при­ја­ву­Сре­ског­ко­ми­те­та­Брус­про­ тив­но­ви­на­ра­Дра­го­љу­ба­Го­лу­бо­ви­ћа,­но­ винара НИН­а (у међувремену су се по­ мирили и претрес је обустављен), –­при­ја­ву­Во­ји­сла­ва­Но­ва­ко­ви­ћа,­но­ винара „Борбе”, против „Политике екс­ прес” због клевете и омаловажавања ње­ гових стручних способности. Лудирање на гитаријади 1966. Суд части (председник Бошко Станишић) разматрао је у 1966. години следеће предмете: –­ при­ја­ву­ но­ви­на­ра­ кра­гу­је­вач­ке­ „Све­тло­сти”­Ра­да­Алек­си­ћа­про­тив­глав­ ног уредника Томислава Јеринића због написа „Превремена и одбачена” (Алек­ сић је повукао пријаву 12. јануара 1967), –­ при­ја­ву­ Сек­ци­је­ фо­то­ре­пор­те­ра­ УНС­ (под­но­си­о­ци­ Иво­ Ете­ро­вић,­ Емил­ Ваш и Никола Бибић) против Томислава Петернека због наговарања младих људи на гитаријади да лудују, скачу и веселе се, како би он могао да их сними, –­зах­тев­Сек­ци­је­фо­то­ре­пор­те­ра­УНС­ (пот­пи­са­ли­ пред­сед­ник­ Бо­го­љуб­ Ци­ко­та­ и секретар Светислав Чортановић), која је на годишњој скупштини одлучила да се случај Томислава Петернека преда Су­ ду­ча­сти,­јер­он­кр­њи­углед­фо­то­ре­пор­те­ ра, те да се Петернек и главни уредник „Света” Драган М. Марковић позову на од­го­вор­ност­ због­ об­ја­вљи­ва­ња­ фо­то­гра­ фи­ја­ са­ ги­та­ри­ја­де­ на­ Бе­о­град­ском­ сај­ ми­шту­у­бро­ју­485,­од­6.­фе­бру­а­ра­1966.­ године (Суд части је одлучио да се посту­ пак не покреће), –­ за­јед­нич­ку­ при­ја­ву­ дру­штве­но­по­ литичких организација Босанског Шам­ ца­ про­тив­ Жи­во­ра­да­ Ми­хај­ло­ви­ћа,­ ре­ пор­те­ра­Ра­дио­Бе­о­гра­да,­ко­ји­је­у­„Све­ту”­ изнео случај неједнаког одмеравања те­ жине прекршаја судије Јоце Богдановића (Суд части је ову пријаву одбацио), –­ при­ја­ву­ За­во­да­ „Цр­ве­на­ за­ста­ва”­ против Стевана Шевића, новинара „По­ литике експрес”, због написа „Нико неће но­ве­фи­ће”,­об­ја­вље­ног­у­„По­ли­ти­ци­екс­ прес” 9. новембра 1965. године (пријава у међувремену повучена), –­ при­ја­ву­ Ак­ти­ва­ но­ви­на­ра­ за­пад­не­ Србије против Десимира Ђорђевића, но­ ви­на­ра­ „Ибар­ских­ но­во­сти”­ из­ Кра­ље­ва,­ ко­ји­ је­ као­ пред­сед­ник­ та­мо­шњег­ фуд­ балског клуба „Слога” забранио новина­ ри­ма­да­при­су­ству­ју­утак­ми­ци­у­Кра­ље­ву­ (извињењем новинара Ђорђевића зава­ ђене стране су се измириле), –­пи­смо­Ђор­ђа­Дре­нов­ца,­ра­ни­јег­до­ писника „Политике” из Вуковара, који је одстрањен са дописничког места јер је писао против појединих локалних руко­ водилаца (у међувремену се Дреновац запослио на другом месту), –­ ту­жбу­ Ми­о­ми­ра­ Ста­но­је­ви­ћа,­ ди­ рек­то­ра­пред­у­зе­ћа­„Раз­ви­так”­у­Ле­сков­цу,­ који је ударио свог радника, против но­ винара „Наше речи” Драгана Димитрије­ вића, који је написао о томе чланак, а на Станојевићев одговор у листу, сматра ту­ житељ, објавио увредљив коментар (Суд части је ставио у акта тај случај), –­ ано­ним­но­ пи­смо­ рад­ни­ка­ и­ слу­ жбеника предузећа „Славија” о томе да је новинар „Политике” Бора Недељковић учествовао у малверзацијама директора пред­у­зе­ћа­ (из­ „По­ли­ти­ке”­ је­ 18.­ фе­бру­а­ ра 1966. године одговорено да су наводи

274 Миле Недељковић из два анонимна писма нетачни и да је Бора Недељковић неправедно оклеветан, па је случај закључен), –­при­ја­ву­Ди­сци­плин­ског­су­да­Од­бо­ ра­за­так­ми­че­ње­фуд­бал­ске­ли­ге­„Се­вер”­ против Тодора Ђурића, дописника „Тем­ па”,­и­Р.­Ма­ри­чи­ћа,­до­пи­сни­ка­„По­ли­ти­ке­ експрес”, због нетачног интерпретирања до­га­ђа­ја­по­во­дом­при­ја­ве­ФК­„Цр­вен­ка”­о­ врбовању играча и куповини бодова (Суд части је одбацио ову пријаву као немоти­ висану), –­при­ја­ву­ле­кар­ке­Зо­ре­Ра­до­ва­но­вић­ из Светозарева против Добрице Мили­ ћевића, дописника „Вечерњих новости”, због­пи­са­ња­о­смр­ти­фуд­ба­ле­ра­на­игра­ лишту, који је имао такмичарску књижи­ цу­са­фал­си­фи­ко­ва­ним­пот­пи­сом­ове­ле­ карке (Суд части је пријаву одбацио). Предлог за размишљање 1967.У­ман­да­ту­1964–1967.­го­ди­не­Суд­ части (председник Бошко Станишић) пре­ тресао је 23 случаја, од тога је одбацио као немотивисане или недовољно образложе­ не седам захтева, у шест случајева је једна страна захтевала да се прекине даље ис­ питивање и оцењивање, три случаја су од­ бијена, три упућена другим инстанцама, два су у току, изречена је само једна ка­ зна, а у једном случају се Суд огласио не­ надлежним.17 По­твр­ђе­но­ је­ ис­кљу­че­ње­ Ни­ко­ле­ Кр­ смановића, који је тражио поновно учла­ њење, на основу одлуке грађанског суда да се обустави парница против њега. Суд части је оценио да је грађански суд обу­ ста­вио­по­сту­пак­из­фор­мал­них­раз­ло­га,­а­ не зато што не постоји кривица, те није удо­во­љио­Кр­сма­но­ви­ће­вој­мол­би.­ Ко­ми­си­ја­ за­ идеј­но­по­ли­тич­ки­ рад­ ССРН­ Ју­го­сла­ви­је­ је­ упу­ти­ла­ Су­ду­ ча­сти­ ин­фор­ма­ци­ју­ Са­ве­зног­ јав­ног­ ту­жи­ла­ штва о томе како су поједина средства ин­фор­ми­са­ња­пи­са­ла­о­из­град­њи­фа­бри­ ке­фур­фу­ро­ла­у­Но­вом­Са­ду.­Суд­ча­сти­је­о­ томе расправљао на више састанака и за­ кључио да није сврсисходно да се упушта у оцену писања штампе о том случају, јер се­ –­ ка­ко­ је­ на­ве­де­но­ у­ из­ве­шта­ју­ скуп­ шти­ни­–­ра­ди­о­по­ја­ва­ма­ко­је­по­свом­по­ литичком обиму превазилазе компетен­ ције институције Удружења новинара. 17­Архива­УНС,­Суд­части,­1967–1970. Између осталих, Суд части је разма­ трао­и­при­ја­ву­слу­жбе­ни­це­Ев­ге­ни­је­Фи­ли­ по­вић,­пре­во­ди­о­ца­пред­у­зе­ћа­„Елек­тро­тех­ на”­(Кнез­Ми­ха­и­ло­ва­24)­про­тив­но­ви­на­ра­ „Политике” Тихомира Нешића због увреда које јој је нанео на радном месту, прило­ живши уз то и изјаве сведока. Суд части (известилац Владета Не­ дељковић, уредник „Спорта”) нашао је со­ ломонско решење за врући предмет Пред­ лога за размишљање, у чијем извештају, поднетом Шеснаестој редовној скупшти­ ни,­одр­жа­ној­у­Кра­гу­јев­цу­22.­апри­ла­1967.­ године, пише: „Суд части је при крају свог манда­ та узео у разматрање случај који по свом значају заслужује пуну пажњу, како Суда, та­ко­и­на­ше­ор­га­ни­за­ци­је­у­це­ли­ни.­Реч­је­ о учествовању једног броја чланова наше организације у састављању и потписива­ њу Предлога за размишљање, поднетог на усва­ја­ње­ го­ди­шњој­ кон­фе­рен­ци­ји­ Удру­ же­ња­ књи­жев­ни­ка­ Ср­би­је.­ Раз­ма­тра­ју­ћи­ тај случај и његове импликације, Суд ча­ сти је одлучио да покрене поступак, али због недовољног времена и немогућности да добије аутентичне податке ко је уче­ ствовао у изради Предлога за размишља­ ње, а ко га је потписао, није био у могућно­ сти да га оконча пре скупштине Удружења новинара.”18 Плагијати 1968. Секретар Суда части Драган Ми­ хајловић је тражио од Удружења књи­ жевника Србије списак новинара који су потписници „Предлога за размишљање” („пре­ма­ не­ким­ ин­фор­ма­ци­ја­ма,­ но­ви­на­ ра­потписника има између 9 и 15”). Отуда је одговорено да се друг код кога су ориги­ нални записници налази на путу. И касни­ ји покушаји код Удружења књижевника су би­ли­без­у­спе­шни­–­сви­су­се­прав­да­ли­да­ не знају тачно где је записник, да немају копију записника, да је он на прекуцава­ њу и сл. Очигледна је намера да се избегне презентација записника. Уз то, из Удруже­ ња књижевника тврде да су неки потпи­ сници повукли своје потписе, да се други правдају да нису знали о чему је реч, док трећи поричу да су то њихови потписи. 18 Anonim, Štampa, radio i televizija su integralni deo našeg samoupravnog mehanizma­(izveštaj­sa­XVI­ redovne­skupštine­UNS),­„Naša­štampa”,­god.­XVII,­br.­ 149,­Beograd,­april­1967,­9–12.

275Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Суд части (председник Милош Ве­ личковић) претресао је и тужбу правни­ ка Д. Марковића из Београда против Си­ нише Пауновића, уредника „Политике”, која се односи на Бранислава Стојанови­ ћа, пензионера из Београда, јер је Пауно­ вић објавио у „Политици” напис Милице Илић „Мали људи”, у којем се Стојановић препознаје, али је Суд части утврдио да се тај напис не односи на њега. Новинар­уредник „Седме силе” у Бе­ о­гра­ду­ Жив­ко­ Кун­да­ко­вић­ је­ ту­жио­ Су­ ду­ ча­сти­ Љу­би­шу­ Ри­сто­ви­ћа,­ уред­ни­ка­ „Ко­му­ни­ста”,­што­је­у­дру­гом­то­му­ре­пре­ зен­та­тив­не­ мо­но­гра­фи­је­ „Ме­тал­ци­ Ју­го­ славије”, чији је покровитељ Председник СФРЈ­Јо­сип­Броз­Ти­то,­у­по­гла­вљу­„Из­хи­ сторије нишке жељезничке радионице” од речи до речи, са изузетком 66 редова, пре­ писао из књиге „Седам и по деценија јед­ не­фа­бри­ке,­из­да­те­у­Ни­шу­1959.­го­ди­не”.­ Пошто се овај спор води и пред редовним судом, Суд части је одлучио да сачека ње­ гову одлуку. Зре­ња­нин­ски­но­ви­нар­Иван­Ара­ђа­нин­ је тужио Суду части дописника „Вечерњих новости” из Новог Сада Александра Вачи­ ћа да преписује његове и других новина­ ра текстове из „Дневника” и објављује их као своје. Шаљући исечке са плагираним текстовима, Арађанин објашњава да „друг Вачић то чини на следећи начин: сваке ве­ чери око 22 часа, када се на новосадским улицама појави сутрашњи број ’Дневни­ ка’, друг Вачић из њега преписује најин­ те­ре­сант­ни­је­ ве­сти­ и­ ин­фор­ма­ци­је,­ вр­ло­ их­не­ве­што­пре­ра­ди­и­те­ле­фо­ном­их­ша­ ље ’Вечерњим новостима’”. (У међувреме­ ну, 21. марта 1969. године, тужитељ је оду­ стао од даљег спора). На­ сед­ни­ци­ 16.­ ма­ја­ 1968.­ го­ди­не­ је­ од­лу­че­но­да­се­Ни­ко­ла­Кр­сма­но­вић­вра­ ти у чланство и да се о томе да обавеште­ ње за „Нашу штампу”. Бог и Аполо 8 1969. Суд части (председник Милош Величковић) констатовао је да је аквизи­ терство раширено међу новинарима, од којих се многи баве тиме по налогу ре­ дакције, те је одлучио да Председништво треба писмом да се обрати свим редак­ ци­ја­ма­и­скре­не­им­па­жњу­да­је­по­Ко­ дексу аквизитерство неспојиво са нови­ нарским позивом. Поступак против Владимира Паска­ љевића, директора и главног уредника, и­Ми­ха­и­ла­Ца­ки­ћа,­уред­ни­ка,­због­шо­ви­ ни­стич­ких­тек­сто­ва­у­ли­сту­„Фељ­тон”,­об­ устављен је јер се та два новинара налазе у болници због срчаних обољења, па им написана писма због тога нису послата. Спо­ро­ви­ у­ ре­дак­ци­ји­ „Реч­ на­ро­да”,­ где су односи веома затегнути, не спада­ ју у надлежност Суда части. Такође не спадају у надлежност Суда части увредљиви и непристојни текстови у београдском омладинском листу „Су­ срети”, јер аутори и уредници нису чла­ нови Удружења, па је одлучено само да се омладинској организацији скрене па­ жња на такво писање. Суду части су доспеле и жалбе због плагијата. Слободан Нешовић је 25. де­ цем­бра­1968.­го­ди­не­ту­жио­Ни­ко­лу­Бур­ зана из „Борбе”и Бранка Стошића из „Ве­ черњих новости” да су користили делове његове књиге „Иностранство и нова Ју­ гославија”, али је Суд утврдио да то није плагијат, него да су коришћени исти из­ вори (материјали Савезне скупштине), што је писмено потврдио и Јован Мари­ но­вић,­се­кре­тар­за­ин­фор­ма­ци­је­Са­ве­зне­ скупштине. Филм­ски­ре­ди­тељ­Жи­ка­Ри­стић,­пред­ сед­ник­Удру­же­ња­филм­ских­рад­ни­ка­Бо­ сне и Херцеговине, и Слободан Јовичић ту­жи­ли­су­18.­фе­бру­а­ра­1969.­го­ди­не­уред­ ника „Политике” Милутина Чолића за псовке које му је упутио приликом једног те­ле­фон­ског­ раз­го­во­ра,­ али­ је­ Суд­ ча­сти­ одбио да расправља о томе и упутио га на редовни суд. Мар­ко­ Мар­ко­вић,­ до­пи­сник­ Ра­дио­ Бе­о­гра­да­из­Кра­ље­ва,­ту­жио­је­сво­је­бе­о­ градске колеге да су, под утицајем пред­ седника александровачке општине Ми­ лана Шљивића, нетачно интерпретирали случај о којем је он писао под насловом „Коц­кар­ске­дру­жи­не­у­кру­ше­вач­ком­кра­ ју”. Суд је о томе заказао јавну расправу, али она није могла да се одржи, па нису могле да се прикупе све потребне изјаве. Актив Савеза комуниста села Мрча­ јеваца тужио је Јована Шћекића и Дра­ гоша Симовића због два ТВ прилога у емисији „Видик”, али како Шћекић и Си­ мовић нису доставили тражене изјаве, то Суд није могао да решава њихов слу­ чај.­(Реч­је­о­ви­ше­ми­нут­ном­на­сту­пу­све­ штеника из Мрчајеваца, који је у тре­ ћем­ при­ло­гу­ под­ на­сло­вом­ „Где­ је­ Бог­

276 Миле Недељковић по­сле­ Апо­ла­ 8”­ у­ еми­си­ји­ „Ви­дик”­ очи­ тао лекцију политичарима овог насеља, што­је­има­ло­нео­че­ки­ва­но­ве­ли­ког­ефек­ та у јавности.19 ­За­то­је­Пле­нум­свих­дру­ штвено­политичких организација Мрча­ је­ва­ца­ 2.­ фе­бру­а­ра­ 1969.­ го­ди­не­ упу­тио­ писмо Телевизији Београд, оптужујући ауторе за зле намере. Драгошу Симовићу, иначе рођеном 1923. године, ишчачкали су да је својевремено покушао да избег­ не служење војног рока у ЈНА, а свеште­ нику да је ожењен ћерком чувеног љоти­ ћевца Павла Богићевића који се налази у емиграцији. Спор се отегао, у међувреме­ ну је Шћекић долазио у Мрчајевце, где је на осмочасовном састанку са месним ак­ тивистима без успеха настојао да дођу до ре­ше­ња,­а­он­да­су­чла­но­ви­огран­ка­СК­ТВ­ Београд писмом од 12. маја одговорили Мрчајевчанима да не постоје елементи за политичку и друштвену одговорност, као ни за сумњу у добронамерност ауто­ ра­ове­еми­си­је­–­прим. МН). На свом последњем састанку Суд ча­ сти је одлучио да се активу новинара „По­ литике” упути писмо да размотри да ли је­ уче­шће­ Жи­ке­ Жи­ву­ло­ви­ћа­ Се­ра­фи­ма­ у првомајским радиоемисијама реклам­ ног­ка­рак­те­ра­у­скла­ду­са­Ко­дек­сом. Пред саму скупштину, 13. маја 1969, Су­ ду је стигла тужба Адвокатске коморе Ср­ бије против М. М. Ланга да је у напису „Шта се­до­га­ђа­ме­ђу­адво­ка­ти­ма­Ср­би­је­и­Цр­не­ Го­ре”­по­вре­дио­но­ви­нар­ску­ети­ку,­али­Суд­ није имао времена да је разматра. * Између констатација које је Суд ча­ сти упутио скупштини, налази се и ова: „На крају, овај суд констатује да се и новинари споре више но што би било по­ жељно, па судови имају доста да раде...” Очито, ни новинари не могу да одоле срп­ској­бољ­ци­–­стра­сти­за­пар­ни­че­њем. Самоуправљање у СДК 1970. Београдска основна школа „Бра­ ћа­Ри­бар”­ту­жи­ла­је­14.­ма­ја­1970.­го­ди­не­ „Политику базар” у којој су 11. октобра и 20.­де­цем­бра­1970.­го­ди­не­об­ја­вље­не­са­др­ 19 Pismo društveno­političkih organizacija Mrčaje­ vaca Televiziji Beograd, Pismo Televizije komunistima Mrčajevаca, „Naša štampa”, god. XIX, br. 166, Beograd, april–maj­1969,­14. жине три анонимна писма под насловом „Мишљење о просвети”, „Још једно ми­ шљење о просвети” и „О нашој школи”. Служба друштвеног књиговодства, фи­ли­ја­ла­629­у­По­жа­рев­цу,­под­не­ла­је­23.­ ју­ла­1970.­го­ди­не­при­ја­ву­про­тив­Вла­ди­ мира Перовића, дописника „Вечерњих но­во­сти”­из­Сме­де­ре­ва,­због­члан­ка­„Ка­ кво је самоуправљање у служби друштве­ ног књиговодства у Пожаревцу, Прекршај због­ди­рек­то­ра”,­об­ја­вље­ног­18.­ју­на­1970.­ у „Вечерњим новостима”. У оба случаја Суд части (председник Ђорђе Богојевић) није покретао поступак. Погрешно тумачење излагања 1971. Гор­да­на­ Ло­гар,­ скуп­штин­ски­ извештач „Вечерњих новости”, поднела је пријаву против Миодрага Аврамовића, који ју је напао у свом излагању у поне­ дељак 23. октобра на седници Одбора за унутрашњу политику Друштвено­поли­ тичког већа Савезне скупштине да је на­ писала чланак, као и Верослава Тадић из Телевизије Београд, у којем се напада др­ жа­ва,­а­у­не­ку­ру­ку­и­шеф­Пар­ти­је,­твр­де­ ћи да она тако нешто није написала и да излагање Миодрага Аврамовића није за­ сновано на чињеницама, већ је чисто ин­ синуирање. Оценивши да је погрешно интерпре­ тирано скупштинско излагање Миодрага Аврамовића, Суд части (председник Дра­ гослав Адамовић) ову пријаву је ставио у акта. Злоупотреба овлашћења 1972. Дру­ги­ про­грам­ Ра­ди­о­те­ле­ви­ зи­је­ Бе­о­град­ из­ве­шта­ва­ 8.­ мар­та­ 1972.­ године Суд части (председник Драго­ слав Адамовић) о томе да је њихов нови­ нар­ Љу­бо­мир­ Ву­ји­сић­ био­ мал­тре­ти­ран­ од милиције у Ариљу, која је прекорачи­ ла и злоупотребила овлашћења када је он, по задатку редакције, снимао емиси­ ју о становницима села Високо, и позива Суд части, достављајући му копију напи­ са о овом догађају дописника из Титовог Ужица Богосава Марјановића, објавље­ ног у „Политици”, да се стави на страну новинара Вујисића, како би се јединстве­ ним ставом омогућио несметани рад но­ винарима. (Случај је стављен у акта.)

277Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Лист „Вечерње новости” обавешта­ ва­УНС­и­Суд­ча­сти­до­пи­сом­од­18.­апри­ ла 1972. године, са потписом генералног секретара Јована Јауковића, да је коле­ гијум „Вечерњих новости” установио да се чланак „Све треба да се изведе без на­ шег посредства”, објављен у „Недељним новостима”, појавио без знања главног и одговорног уредника, те је осуђен као апсолутно неприхватљив метод рада у при­ку­пља­њу­ин­фор­ма­ци­ја,­ко­јим­се­по­ служио писац чланка и помоћник глав­ ног и одговорног уредника „Недељних новости” Бранко Стошић, који је одобрио овај чланак за штампу. (Суд части је 21. новембра заузео став да је тај случај ли­ квидиран у редакцији и ставио га у ми­ ровање.) Но­вин­ско­из­да­вач­ка­и­ра­дио­ин­фор­ ма­тив­на­ уста­но­ва­ „По­бе­да”­ у­ Кру­шев­цу­ обавештава 13. октобра 1972. године Суд части о непримерном деловању листа „Политика експрес”, достављајући копију текста који су упутили овом листу, а он га није објавио (Суд части се огласио нена­ длежним за тај случај.) Новинско­издавачко и штампарско предузеће „Туристичка штампа” доста­ вља 9. новембра 1972. године Суду части ин­фор­ма­ци­ју­ о­ де­ло­ва­њу­ но­ви­на­ра­ из­ ове­ ре­дак­ци­је­ Еми­ла­ Па­вел­ки­ћа­ и­ Пре­ драга Милошевића, о њиховој неприја­ тељској делатности и покушајима разби­ јања радног колектива. Одбачена анонимна писма 1973. Дру­ги­про­грам­Ра­ди­о­те­ле­ви­зи­ је­Бе­о­град­из­ве­шта­ва­8.­мар­та­1972.­го­ди­ не Суд части да је новинар Ђурађ Мрђе­ новић искључен из Савеза комуниста, јер је понашањем у појединим срединама компромитовао не само себе, већ су ње­ гови поступци у јавности све више вези­ ва­ни­за­Ра­ди­о­те­ле­ви­зи­ју­Бе­о­град. Актив новинара Новинско­издавач­ ког и штампарског предузећа „Туристич­ ка­ штам­па”­ ту­жио­ је­ 15.­ фе­бру­а­ра­ 1973.­ године Суду части чланове своје редак­ ци­је­Еми­ла­Па­вел­ки­ћа­и­Пре­дра­га­Ми­ло­ шевића, као и Богољуба Пејчића и Драго­ сла­ва­Сте­фа­но­ви­ћа­из­ре­дак­ци­је­„Ре­ви­ја­ 92” због кршења основних етичких нор­ ми нашег друштвеног система, покушаја политичке опструкције и ширења шови­ низма, као и због злоупотребе података и материјала који су им били доступни. У међувремену, случај новинара „Тури­ стичке штампе” је решен у колективу, а за­„Ре­ви­ју­92”­Суд­ча­сти­је­пре­по­ру­чио­4.­ децембра 1973. године да тужитељ тражи исправку преко редовног суда. Марко Милош из Сплита тражи да Суд части размотри писање новинара Је­лен­ка­ Ран­ђе­ло­ви­ћа­ о­ пу­то­ва­њу­ бро­да­ „Фор­ту­на”,­али­ка­ко­Суд­ча­сти­ни­је­био­у­ могућности да објективно утврди чиње­ нично стање, препоручио му је да тра­ жи­ис­прав­ку­на­осно­ву­За­ко­на­о­штам­пи­ преко редовног суда. Пре­драг­Кој­дић,­пред­сед­ник­Управ­ ног одбора Савеза аутора народне музи­ ке,­под­нео­је­при­ја­ву­про­тив­„Ра­дио­ТВ­ ревије”, али му је Суд части, услед немо­ гућности да утврди све материјалне чи­ њенице, препоручио 14. децембра 1973. го­ди­не­да­тра­жи­ис­прав­ку­на­осно­ву­За­ кона о штампи у редовном судском по­ ступку. Ре­ги­о­нал­ни­ од­бор­ Удру­же­ња­ драм­ ских уметника за ужу Србију у Нишу је про­те­сто­вао­због­на­пи­са­у­„Ра­дио­ТВ­ре­ вији”, али како Суд части није у могућ­ ности да саслушавањем многобројних сведока утврди материјалну истину, пре­ поручено му је да тражи исправку на ре­ дов­ном­су­ду­на­осно­ву­За­ко­на­о­штам­пи. Драгомир Мајкић, директор Југосло­ венске естраде, поднео је пријаву против Љи­ља­не­Дрн­дар­ски,­због­на­пи­са­„Вра­ти­ ће­ми­мо­је­ми­ли­о­не”,­об­ја­вље­ног­8.­ју­на­ 1973.­го­ди­не­у­328.­бро­ју­„Ра­дио­ТВ­ре­ви­ је”, у којем је оклеветан у јавности, па ка­ ко Суд части сматра да је потребна јавна исправка, то му писмом од 14. децем­ бра 1973. године препоручује да се обра­ ти редовном суду и да тражи исправку на осно­ву­За­ко­на­о­штам­пи. Београдски новинар Бора Јовановић је упутио Суду части допис са копијом писма упућеног „Политици” у којем је тврдио да су запостављене чињенице из историје спортског новинарства у Београ­ ду, па је Суд части 14. децембра 1973. го­ дине одлучио да се на основу овог мате­ ријала напише чланак у „Нашој штампи”, како би остао траг о почецима спортског новинарства у Србији, а да Јовановићев материјал остане у архиви УНС ради пи­ сања историје штампе у Србији. Дра­го­ми­ру­ Ра­ди­во­је­ви­ћу,­ но­ви­на­ру­ Танјуга, који се жалио на противречне оцене главног уредника Теодора Олића

278 Миле Недељковић у његовом избору за дописника из Ати­ не, Суд части је 14. децембра 1973. године препоручио „да тај спор реши пред само­ управним органима своје редакције, који боље познају ситуацију”. Да­ни­лу­ Жлен­де­ру,­ пен­зи­о­ни­са­ном­ службенику Југословенског института за новинарство у Београду, који се жалио да му није дозвољено задржавање у свом бившем колективу, одговорено је 14. де­ цембра 1973. године да случај изнесе пред радну заједницу Института. Анонимно писмо против дописника „Ве­чер­њих­ но­во­сти”­ из­ Кра­ље­ва­ Дра­го­ љуба Петровића није разматрано. Суд ча­ сти је одлучио да се анонимна писма не разматрају, па је писмо одложено у архив Суда части. Кад СИВ инсистира 1974. На седници одржаној 22. јануара 1974. године Суд части (председник Дра­ гослав Адамовић) разматрао је пријаву по­моћ­ни­ка­са­ве­зног­се­кре­та­ра­за­ин­фор­ мације Мирка Мариновића од 22. авгу­ ста 1973. године против одговорног уред­ ника „Вечерњих новости” због тога што је прекршио ембарго о експлозији на бе­ о­град­ској­же­ле­знич­кој­ста­ни­ци­8.­ав­гу­ста­ 1973. године и објавио чланке у бројеви­ ма од 9. и 15. августа 1973. године, и раз­ матрао је пријаву Секретаријата СИВ­а за ин­фор­ма­ци­је,­са­пот­пи­сом­по­моћ­ни­ка­се­ кре­та­ра­ Мир­ка­ Ма­ри­но­ви­ћа,­ под­не­ту­ 8.­ октобра 1973. године, са захтевом да се по­ крене поступак против одговорног уред­ ника „Политике експрес” због објављи­ вања чланка о експлозији на београдској железничкој станици у броју од 9. августа 1973.­го­ди­не,­чи­ме­је­по­вре­ђен­Ко­декс­ју­ гословенског новинарства. Се­кре­та­ри­јат­ СИВ­а­ за­ ин­фор­ма­ци­ је је дописом од 21. јануара 1974. годи­ не подсетио Суд части на своје захтеве за покретање поступка против уредни­ ка „Вечерњих новости” и „Политике екс­ прес” и тражио обавештење о томе шта је предузето по том захтеву до сада. Суд части је на седници одржаној 22. јануара 1974. године одлучио да се Јован Јауковић, уредник „Вечерњих новости” (тада вршилац дужности главног и одго­ ворног уредника) и Бранислав Петровић, уредник „Политике експрес”, казне опо­ меном због повреде ембарга у писању о експлозији и пожару на београдској желе­ знич­кој­ста­ни­ци­8.­ав­гу­ста­1973.­го­ди­не.­ Пу­ков­ник­ЈНА­у­пен­зи­ји­Ра­ди­сав­Фи­ли­ повић је поднео Суду части пријаву против новинара и главног уредника „Јединства” из­ При­шти­не­ због­ кр­ше­ња­ нор­ми­ За­ко­на­ о штампи и норми о понашању новина­ ра, али је Суд части одлучио да не предузи­ ма ништа док се на редовном суду не реши Фи­ли­по­ви­ћев­спор­са­„Је­дин­ством”. Скупштина општине Светозарево се жали Суду части на писање новинара „По­ литике” Боривоја Јанковића о бесправном по­ди­за­њу­ објек­та­ Жи­во­ми­ра­ Јо­ва­но­ви­ ћа из Светозарева и због објављивања ис­ правке, али знатно скраћене, о томе, чиме је Јанковић повредио основне принципе новинарске етике. Деловање надрилекара 1975. Суд части (председник Милош Мишовић) покренуо је 16. јуна 1975. го­ дине поступак против новинара „Вечер­ њих новости” Јована Миленковића због његовог писања о деловању доктора Бале из Бејрута и обавио разговор са Јованом Миленковићем. Суд­ча­сти­је­20.­ју­на­1973.­го­ди­не­раз­ го­ва­рао­са­Жив­ком­Ми­ли­ћем­и­Иван­ком­ Бунушевац, новинарима „Вечерњих но­ вости”, о случају њиховог новинара Јова­ на Миленковића. Чудотворци са Филипина 1976. Због­об­ја­вљи­ва­ња­фељ­то­на­„Чу­ до­твор­ци­ са­ Фи­ли­пи­на”­ 7–19.­ ок­то­бра­ 1974. године у „Вечерњим новостима”, у којем је на сензационалистички начин опи­са­но­ка­ко­фи­ли­пин­ски­на­дри­ле­ка­ри­ исцељују оболеле од тешких и неизлечи­ вих болести, Суд части (председник Ми­ лош­Ми­шо­вић)­ка­знио­је­ауто­ра­фељ­то­на­ Јована Миленковића искључењем на го­ дину дана, Иванку Бунушевац, замени­ ка главног уредника, што је одобрила да се­ова­кав­фељ­тон­об­ја­ви­без­ика­кве­огра­ де, строгим укором, а Светозара Ђонови­ ћа­као­уред­ни­ка­фељ­то­на­уко­ром. Ту одлуку је Суд части објавио у „На­ шој штампи”.20 Међутим, у следећем бро­ 20 Odluka Suda časti Udruženja novinara Srbije, „Na­ ša­štampa”,­god.­XXV,­br.­240,­Beograd,­februar­1976,­5.

279Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ју „Наше штампе” објављена су писма Иванке Бунушевац и Јована Миленкови­ ћа, у којима оповргавају ваљаност одлука Суда части.21 Укорена Бунушевац је наве­ ла да је, објављивањем казне, из новина сазнала да је против ње вођен поступак, а да јој уопште није омогућено да се бра­ ни, а искључени Миленковић се такође жалио да му није омогућено да се брани и да је Окружни суд у Београду одбацио тужбу против њега као неосновану, а уз то Суд части је покренуо поступак против ње­га­осам­ме­се­ци­по­об­ја­вљи­ва­њу­фељ­ тона, док против „Недељних новости” и „Ду­ге”,­ко­ји­су­о­на­дри­ле­ка­ри­ма­са­Фи­ли­ пина такође писали, није поведен посту­ пак. (Искључени Миленковић се 5. марта 1976. године жалио Скупштини Удруже­ ња на одлуку Суда части. Узо то Окружни јавни суд у Београду је решењем од 25. маја 1975. године одбио као неосновану тужбу против Јована Миленковића због кривичног дела преваре.) Вла­ди­мир­Бу­њац,­но­ви­нар­Ра­дио­Бе­ ограда, тражи од Удружења заштиту од лажних клевета, уцена и оптужби, због којих је суспендован на послу, чиме му је доведена у питање егзистенција и будућ­ ност његове породице, па тражи одлуку којом ће битри ослобођен оптужби и ко­ јом­ће­до­би­ти­мо­рал­ну­са­тис­фак­ци­ју. Посета у затвору 1982. Веће части (председник Душан Мандић) разматрало је у свом мандату десет предмета, од којих су осам ван ње­ гове надлежности. Подржан је захтев Си­ ме Тесле да се његов одго­ вор Алекси Брајовићу об­ јави у „Нашој штампи”, а о његовој дужини, пошто је преопширан, треба да се договори са Добривојем Ђоковићем, главним и од­ говорним уредником. На иницијативу Са­ веза новинара Југослави­ је, представници Већа ча­ сти­су­у­слу­ча­ју­Ран­ке­Чи­чак,­но­ви­на­ра­ загребачког „Вјесника”, која је члан Удру­ 21 Pismo Ivanke Bunuševac i Pismo Jovana Milen­ kovića, „Naša štampa”, god. XXV, br. 241, Beograd, mart 1976,­10. жења новинара Србије, а налази се на издржавању казне у Сремској Митрови­ ци, посетили председника Вишег суда у Сремској Митровици и, с његовим допу­ штењем, разговарали са осуђеном нови­ нарком. Веће части је 3. марта распра­ вљало о овом случају и закључило да не доноси никакво решење до правоснажне одлуке надлежног суда. Поништена једногласна одлука 1983. Веће части (председник Божи­ дар Вељковић), на седници одржаној 15. де­цем­бра­1983.­го­ди­не­од­лу­чи­ло­је: –­да­се­Вук­Дра­шко­вић,­но­ви­нар­„Ра­ да”, искључи из Удружења „јер је писаном речју и јавним иступањима дошао у сукоб са основним опредељењима нашег дру­ штва и наше новинарске организације”; –­да­се­Ран­ка­Чи­чак,­ко­ја­је­из­вр­шном­ пресудом осуђена за непријатељску де­ лат­ност­ и­ по­вре­де­ угле­да­ СФРЈ­ на­ де­сет­ месеци затвора, искључи из чланства Удружења новинара; –­да­се­Ми­ло­рад­Ни­ко­ли­чић,­но­ви­нар­ „Нашег гласа” из Смедерева, а због радњи фал­си­фи­ка­та­и­пре­ва­ре,­за­шта­је­осу­ђен­ судском одлуком на казну затвора, ис­ кључи из чланства Удружења новинара; –­да­се­Не­да­То­до­ро­вић­Узе­лац,­глав­ ни и одговорни уредник „Базара”, искљу­ чи из Удружења новинара Србије, јер је „искористила ово јавно гласило за личне интересе. Њен поступак око преправља­ ња, дописивања и објављивања критике на телевизијску емисију, чији је она сце­ нарист, а аутор критике други новинар, представља груб пример приватизације јавног гласила.” Против Миломира Марића, иако је Веће части закључило „да је његов посту­ пак­гру­ба­по­вре­да­про­фе­си­о­нал­не­ети­ке­ и да Удружење новинара мора да се огра­ ди од таквих појава и поступака јавним саопштењем”, није покренут поступак, јер није члан Удружења новинара Србије. На следећем састанку, одржаном 23. де­цем­бра­1983.­го­ди­не,­Ве­ће­ча­сти­је­по­ ништило све своје одлуке које је једно­ гласно донело на претходној седници, да би оптуженим новинарима Вуку Дра­ шко­ви­ћу,­Ран­ки­Чи­чак­­и­Ми­ло­ра­ду­Ни­ количићу, било омогућено да буду саслу­ шани и изнесу своју одбрану, као што је било омогућено једино Неди Тодоровић­ Сима Тесла

280 Миле Недељковић Узелац, против које је покренут посту­ пак­на­пи­сме­ни­зах­тев­Љи­ља­не­Бу­ла­то­ вић. Веће части је осудило многе личне и друштвене интервенције и ургенције са стране као својеврсну пресију на Веће у доношењу мера. На овој седници је доне­ та одлука само да се Неда Тодоровић­Узе­ лац кажњава јавном критиком, уз обаве­ зу да се одлука објави у „Базару”, а остали случајеви су пренети у следећу годину.22 Случај Ранке Чичак 1984. Рас­пра­ви­у­Ве­ћу­ча­сти­(пред­сед­ ник­Бо­жи­дар­Вељ­ко­вић)­25.­ју­на­1984.­го­ дине није присуствовао, премда уредно позван, оптужени новинар савезног син­ ди­кал­ног­ не­дељ­ни­ка­ „Рад”­ Вук­ Дра­шко­ вић, али је дошао званично делегирани пред­став­ник­Ак­ти­ва­но­ви­на­ра­„Рад­нич­ке­ штам­пе”­(из­да­ва­ча­„Ра­да”)­Ста­ни­мир­Бо­ жанић, који је рекао да је одлука овог ак­ ти­ва­не­ква­ли­фи­ко­ва­на,­бу­ду­ћи­да­он­има­ око четрдесет чланова, а седници на ко­ јој је Вук Драшковић искључен је прису­ ствовало само шест­седам чланова, затим да је одлука о његовом искључењу „уна­ пред смишљени сценарио за његову по­ литичку и људску дискредитацију” и да је одлука о искључењу исхитрена у жељи да донесе политички поен главном и одго­ вор­ном­уред­ни­ку­ли­ста­„Рад”­Ста­ни­сла­ву­ Маринковићу.23 Веће части је на истој седници потвр­ дило своју поништену одлуку, донету на претходној седници, о искључењу Мило­ рада Николичића из Удружења. Од­би­јен­је­зах­тев­Наф­та­га­са­–­Ра­фи­не­ рија Београд да се против Мише Бркића, новинара „Вечерњих новости”, води по­ сту­пак,­по­што­он­ни­је­по­вре­дио­Ко­декс. Одбијен је захтев Аутоматике Инже­ њеринг да се поведе поступак против Александра Павловића, новинара „Вечер­ њих новости”, јер се он, у обављању нови­ нар­ске­ду­жно­сти,­ни­је­огре­шио­о­Ко­декс.­ Мало је који случај, у земљи и ино­ странству, толико узбуркао јавност као слу­чај­но­ви­нар­ке­Ран­ке­Чи­чак.­О­њој­су­ писали љубљанско „Дело”, загребачки „Вјесник”, сва београдска штампа, војво­ ђан­ски­ли­сто­ви...­То­ком­1982.­и­1983.­го­ 22­Ар­хи­ва­УНС,­Суд­ча­сти,­1976–1984,­за­пи­сни­ ци­од­15.­и­23.­де­цем­бра­1983. 23 Исто, предмет Вука Драшковића. ди­не­зе­мљу­су­по­тре­са­ле­три­афе­ре,­ве­за­ не­за­име­на­др­Рај­ка­Ме­де­ни­це­(про­тив­ кога се истовремено води истрага у Бео­ граду и у Швајцарској, Стјепана Ђуреко­ вића, и његовог деловања у земљи и ино­ странству у спрези са најекстремнијим еми­грант­ским­ кру­го­ви­ма,­ и­ Ран­ке­ Чи­ чак. Савезни СУП је, на захтев делегата Одбора за унутрашњу политику Друштве­ но­политичког већа Савезне скупштине, обе­ло­да­нио­ о­ Ран­ки­ Чи­чак­ по­дат­ке,­ ме­ ђу­ко­ји­ма­сто­ји­да­је­1977–1979.­го­ди­не­у­ Македонији, кад је живела у Скопљу као дописник „Вјесника”, непријатељски де­ ловала, иступајући са националистичко­ шовинистичких и сепаратистичких пози­ ција, а потом из Београда, где је радила, и­ Пе­ћи­на­ца­ у­ Сре­му­ (1981–1982),­ где­ је­ имала кућу. Са друге стране, процес против ње је вођен као освета због тога што је писала о­тзв.­„сви­њар­ској­афе­ри”24 у „Вјеснику” и „Арени”, па су је, како је уочио и главни и одговорни уредник љубљанског днев­ ног­ли­ста­„Де­ло”­Јак­Ко­привц,­„оп­ту­жи­ли­ они што су због привредног криминала, ко­ји­је­јав­но­сти­раз­от­кри­ла­Ран­ка­Чи­чак,­ касније осуђени на високе затворске ка­ зне”.25 ­У­ви­ше­на­пи­са­о­„сви­њар­ској­афе­ ри” она је разоткрила злоупотребу тешку два­де­сет­ми­ли­јар­ди­ста­рих­ди­на­ра­од­Зе­ леног плана, због које је оптужено 15­ак људи, углавном „крупних зверки”. И суђе­ ње­и­осу­да­Ран­ке­Чи­чак­су­оста­ви­ли­ве­ лику сумњу у исправност.26 Ран­ка­ Чи­чак­ је­ оста­ла­ члан­ Удру­ жења,27 али је поново усталасала духо­ ве­1988/1989.­го­ди­не­у­Удру­же­њу­Отво­ре­ ним писмом Председништву УНС и Већу ча­сти.­То­пи­смо­су­у­ок­то­бру­1988.­го­ди­ не објавиле „Политика” и „Политика екс­ прес”. У писму су недовољно аргументо­ вано, али жучно, нападнути председник Југ­Гри­зељ­и­члан­Пред­сед­ни­штва­Удру­ же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­Ђу­ро­За­го­рац,­што­ је било тачком дневног реда на седници Пред­сед­ни­штва­24.­ок­то­бра­1988.­го­ди­не.­ 24­ Дра­гош­ Ива­но­вић­ –­ Ру­жа­ Ћир­ко­вић,­ О Ме­ деници, Ђурековићу и Ранки Чичак­(ан­тр­фи­ле­скуп­ штинског извештаја), „Политика”, Београд, среда, 23.­фе­бру­ар­1983,­7–8. 25­ Jak­ Ko­privc,­ Laž­ ko­ja­ po­sta­je­ isti­nom,­ (pre­ne­ti­ deo­član­ka­iz­„De­la”),­„Vje­snik”,­Za­greb,­31.­ja­nu­ar­1984. 26 Драгош Ивановић, Једно суђење – више пи­ тања,­„По­ли­ти­ка”,­Бе­о­град,­пе­так,­21.­ја­ну­ар­1983,­8. 27 Чланство Удружења новинара Србије, р. бр. 3894,­„Новинарски­гласник”,­Нова­серија,­год.­IV,­бр.­ 8,­Београд,­јун­1985,­Додатак.­„Naša­štampa”.

I 2 1 3 4 1. Плакат о стогодишњици (рад Бола Милорадовића) 2. Вида Е. Марковић – члан прве редакције Танјуга у Београду 1944. године 3. Стјепан–Стева Рајковић – за непосреднији однос са радним човеком 4. Код гроба Лазе Костића у Сомбору: Никола Цветковић, Јелена Новаковић, Милош Мишовић, Љубомир Рајнвајн, Жика М. Јовановић, Милојко П. Ђоковић, Богдан Дечермић, у дну Слободан И. Јовановић (17. јун 1977)

II 5. Излет после скупштине у Светозареву – слева надесно: Милојко П. Ђоковић, Дејан Алексић, Нада Тесла, Божидар Раденковић, Милан П. Ђоковић, Марија Хорњак, (?),Живота Камперелић, Слободан Обрадовић, Миодраг Жико Аврамовић, (?), Милентије Пешаковић, (?),(?), Слободан Глумац, (?),(?),(?),(?),(?), Милојка Млађеновић, г-ђа Марија Мишовић, Милош Мишовић (1981) 6. Вуковар 1991: спасавање цивила (снимио Томислав Петернек) 5 6

III 7. Живана Војиновић 8. Драган Петровић 9. Драган Милисављевић 10. Све се мења, сем камења – рикверц за Маркса: последњи број „Комуниста”, гласила СКЈ (2. март 1990), донео је на последњој страни оглас за „Библију” или „Свето писмо” 11. Последња страна „Комуниста” 119 10 8 7

IV 12 13 12. Одбрана РТС-а од агресије НАТО (9. април 1999) 13. Нови Сад: срушени Варадински мост (април 1999)

V 14. Љубиша Ђорђевић и Бранко Јовановић 15. Скупштина Друштва новинара Војводине (Футог, 21. фебруара 2003), слева надесно: Тодор Ђурић, Борислав Путник Пуб, Љубенко Звиздић, Живорад Николић, Слободан Јаковљевић, Ратко Бојић, Бранка Јајић, др Душан Попов, Нино Брајовић и Милан Бозокин (снимио Светозар Гунић 14 15

VI 16. Радни састанак пред одлазак на скупштину у Аранђеловцу: седе Живорад Шиља Михаиловић, Миле Недељковић, Душан Радовановић, Никола Вучетић, Александар Мишић, стоје Момчило Милачић, Наташа Ђурић, Растко Гузина, Нино Брајовић, Смиља Дабетић, Олгица Ивковић и Милован Агатоновић (20. фебруар 2001) 17. Дан новинара Србије, 27. март 2003 – у првом реду: Желидраг Никчевић, Дарко Рибникар, Богдан Дечермић, Леон Давичо, Света Тадић 16 17

VII 19 18 18. Минут ћутања за упокојене колеге – Ванредна скупштина 2000. године, слева надесно: Будимир Симоновић, Љиљана Булатовић, Никола Бибић, Миливоје Павловић. Петар Стојановић, Милош Мариновић, Жика Камперелић...19. Снимак за успомену: Никола Вучетић, Бранко Жујовић, Миле Недељковић и Радомир Петрић (Брзеће, Копаоник, 27. март 2005)

VIII 21 20 20. Управа УНС 2005–2009 – седе: Бранко Жујовић, Петар Јеремић, председник Нино Брајовић, Слађана Матовић, Ивица Милосављевић, Петар Никчевић и Зоран Радисављевић; стоје: Дарко Димитријевић, Алекса Ђурић, Слободан Јаковљевић, Живојин Ракочевић, Симо Бањац, Радомир Чубрановић, Гордана Ерор, Смиља Дабетић, Љубомир Војић, генерални секретар Никола Вучетић, Жика Николић, Новка Илић, Жељко Митровић и Драгољуб Антић 21. Ломљење славског колача: Жика Николић, Дарко Рибникар (домаћин славе), др Рашко В. Јовановић и Нино Брајовић

281Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Писмо је киптело од оптужби, које су ла­ ко прелазиле у подручје клевета и о ње­ му је требало да се изјасни Веће части. То­је­пре­ли­ло­ча­шу­стр­пље­ња­Ју­га­Гри­зе­ ља и он је рекао: „Видим да сви чекају да тек­Ве­ће­ча­сти­утвр­ди­да­ли­смо­Ђу­ро­За­ горац и ја шпијуни” и додао да је испод његовог нивоа да прихвати било какав суд Већа части, ако Председништво ни­ је у стању да се одмах изјасни. „Не при­ стајем на све то да бих сачувао здравље и достојанство. Никад није било веће еро­ зије морала и људског достојанства него данас у новинарству. Неке колеге су ушле у игре, постали су оружје центара моћи јер им од тога зависи хлеб. Пошто не же­ лим да допринесем новим поделама и да дозволим да раскол у Председништву буде искоришћен за даљи раскол између република и покрајина, молим Председ­ ништво да ме ослободи дужности пред­ сед­ни­ка”,­ ре­као­ је­ Гри­зељ­ и,­ за­мо­лив­ши­ да се о његовој оставци, која је неопози­ ва, не дискутује, напустио седницу.28 По­ сле­ ду­го­трај­не­ ди­ску­си­је­ о­ пи­сму­ Ран­ке­ Чичак Председништво је осудило праксу клеветања и насртаја на личности и за­ кључило да своју коначну оцену саопшти пошто Веће части испита све чињенице. Оце­њу­ју­ћи­да­је­пи­смо­Ран­ке­Чи­чак­би­ло­ не­по­сред­ни­по­вод­за­Гри­зе­ље­ву­остав­ку,­ „Борба” је у поднаслову истакла ове њего­ ве­ре­чи:­„Убе­ђен­сам­да­у­овој­про­фе­си­ји­ у Југославији преовлађује каријеризам, национализам, антијугословенство и да у­тој­ат­мос­фе­ри­не­ма­не­ви­них.”29 Већечастијеврлоподробноразматра­ ло­пи­смо­Ран­ке­Чи­чак,­ко­јој­је­12.­апри­ла­ 1989.­го­ди­не­из­ре­кло­јав­ну­кри­ти­ку. Словенци присвајају компетенције 1985. Дописник љубљанског дневни­ ка „Дело” из Београда Слободан Дукић се 4.­фе­бру­а­ра­1985.­го­ди­не­жа­лио­Су­ду­ча­ сти Удружења новинара Србије да је Суд части Друштва новинара Словеније про­ тив њега поступак због текста са суђења „шесторици” у београдском Окружном су­ ду (Владо Мијановић и др.), објављеног под насловом „Оптужени не желе да им 28­Г.(оран)­Козић,­Председник Гризељ поднео ос­ тавку,­„Политика”,­Београд,­25.­октобар­1988,­11. 29 М. Малешевић, Гризељ поднео оставку, „Бор­ ба”,­Београд,­25.­октобар­1988.­ суди комунистички суд” у недељнику „7Д” под псеудонимом Матија Орожен. Пред­ седник Удружења новинара Србије Бог­ дан Дечермић је врло енергично узео Ду­ ки­ћа­у­за­шти­ту­и­већ­12.­фе­бру­а­ра­упу­тио­ протест Суду части новинара Словени­ је­(Čast­no­raz­so­di­šče­Dru­štva­no­vi­nar­jev­SR­ Slovenije) што је водио поступак против Слободана Дукића а да га није ни саслу­ шао, а уз то је присвојио компетенције Су­ да части Удружења новинара Србије, јер Дукић није члан словеначког друштва не­ го српског удружења. Будимир Будимац, уредник новосад­ ског „Дневника”, поднео је 11. септембра 1985.­го­ди­не­зах­тев­ве­ћи­ма­ча­сти­но­ви­ нарских организација Југославије, Срби­ је­и­Ко­со­ва­да­ис­кљу­че­из­сво­га­члан­ства­ новинара ТВ Приштина Назима Абазија (31) који је, без икаквог повода и разлога, пре­ту­као­ не­ду­жног­ уче­ни­ка­ Ср­ђа­на­ Кр­ стића (16) и онесвешћеног га оставио на путу. Абази је у Општинском суду у При­ штини, који га је осудио на месец дана затвора, изјавио да је напао дечка при­ пит и нервозан. (МН: предмет није раз­ матран у овој години.) Случај „Великог транспорта” 1986. Но­во­сад­ска­филм­ска­ку­ћа­„Нео­ планта” је објавила списак новинара ко­ ји­ су­ би­ли­ ан­га­жо­ва­ни­ у­ ства­ра­њу­ фил­ ма „Велики транспорт”, међу којима је и осам новинара чланова Удружења нови­ нара Србије, па је Веће части затражило од њих да опишу посао који су имали и обавили по уговору са „Неоплантом”. На овом списку су: Драган Барјактаревић („Ду­га­ ”­ –­ текст­ за­ пу­бли­ка­ци­ју),­ Сло­бо­ дан­Но­ва­ко­вић­(ТВ­Бе­о­град­–­текст­за­пу­ бликацију), Милутин Чолић („Политика” –­ ана­ли­за­ ан­ке­те,­ ре­дак­ци­ја­ сце­на­ри­ ја и консултације сценаристичке групе, текст за публикацију), Слободан Јоковић („Ре­пор­тер”­ –­ се­риј­ски­ са­рад­ник),­ Дра­ ган­Мар­ко­вић­(„По­ли­ти­ка”­–­ана­ли­за­сце­ нарија и анкете), Нинослав Миленковић („ТВ­но­во­сти”­–­фељ­тон­о­„Ве­ли­ком­тран­ спор­ту”),­Дра­ган­Га­јер­(„Ра­дио­ТВ­ре­ви­ја”­–­ билтен за стране и домаће дистрибутере), Ми­лан­Ми­тић­(„Ве­чер­ње­но­во­сти”­–­пре­ ра­да­ан­ке­те­у­фељ­тон),­а­уз­то­су­кри­ти­ ку­о­фил­му­пи­са­ли,­а­ни­су­сме­ли,­Ми­лан­ Митић, Драган Барјактаревић, Нинослав Миленковић и Милутин Чолић. После

282 Миле Недељковић обављеног увида у њихове обављене по­ слове, и накнадно добијених података из „Неопланте”, Веће части (председник Бранко Јовановић) објавило је саопште­ ње да је већина ангажованих новинара у приказивању и оцењивању овог пропа­ лог­фил­ма­Вељ­ка­Бу­ла­ји­ћа­ушла­у­по­сло­ ве без довољно опрезности, али да није­ дан­ни­је­до­шао­у­су­коб­са­Ко­дек­сом.­Овом­ констатацијом Веће части сматра распра­ ву о ангажовању новинара у реализацији фил­ма­„Ве­ли­ки­тран­спорт”­за­вр­ше­ном. Мистериозни Војко и Савле 1987. Веће части је на 11 седница, према извештају који је скупштини на Дивчибарама поднео председник Бранко Јовановић,30 разматрало и решило следе­ ће предмете: –­ лич­ни­ зах­тев­ Ми­ло­ва­на­ Бр­ки­ћа,­ члана Актива самосталних новинара, да се против њега поведе поступак ако Веће ча­сти­уста­но­ви­да­је­по­вре­дио­Ко­декс­и­ размотре његови текстови које је објављи­ вао у више листова (МН: Милован Бркић је 16. марта тражио да му се, у знак про­ те­ста­про­тив­ин­спек­то­ра­Град­ског­СУП­а­ Жив­ка­Ро­та­ре­ви­ћа,­ко­ји­га­про­га­ња,­омо­ гући штрајк глађу у просторијама Удру­ жења, али је спречен у томе). Веће части је 26. јула разматрало Бркићев захтев и одлучило да не предузима никакве мере против њега, –­зах­тев­Ми­ро­сла­ва­Ра­ду­ло­ви­ћа,­но­ ви­на­ра­ли­ста­„Ко­лек­тив”­(Бор),­за­утвр­ђи­ вање одговорности главног и одговорног уредника Мирослава Мијаиловића због напада на његово писање (Веће части је одлучило да се Мирославу Мијаиловићу изрекне казна критике), –­зах­тев­Бу­ди­ми­ра­Бу­дим­ца­да­се­по­ веде поступак против писања Назима Абазија, новинара ТВ Приштина, –­зах­тев­Вој­ка­на­Бо­ри­са­вље­ви­ћа,­се­ кретара Удружења музичара џеза и за­ бавне музике Београда, да се поведе по­сту­пак­про­тив­но­ви­на­ра­Дра­га­на­Кре­ мера због његовог написа „Премештаљке за намештаљку” објављеног у „Недељним но­во­сти­ма”­ 22.­ фе­бру­а­ра­ 1987­ (Ве­ће­ ча­ сти­се­18.­мар­та­огла­си­ло­не­на­дле­жним),­ 30 Извештај Већа части, „Новинарски гласник”, Нова­серија,­год.­VII,­бр.­10,­Београд,­12.­август 1987,­4. –­ утвр­ђи­ва­ње­ од­го­вор­но­сти­ чла­но­ ва­Удру­же­ња­у­ве­зи­са­сни­ма­њем­фил­ма­ „Велики транспорт” (издато посебно са­ општење),31 –­зах­тев­Ма­тев­жа­Кри­ве­ца­из­Љу­бља­ не због објављивања исправке у „Борби” у­ скра­ће­ном­ об­ли­ку­ (Ве­ће­ ча­сти­ се­ 18.­ марта огласило ненадлежним), –­слу­чај­Ду­ша­на­Бо­гав­ца,­не­ка­да­шњег­ уред­ни­ка­ „Ко­му­ни­ста”,­ ко­ји­ је­ ис­кљу­чен­ из­СК,­и­ти­ме­из­гу­био­ста­тус­но­ви­на­ра­и­ уред­ни­ка­ у­ ре­дак­ци­ји­ свих­ из­да­ња­ „Ко­ муниста”, а пошто је одбио друго понуђе­ но радно место, искључен је и из радне организације (в.­Пи­смо­„Ко­му­ни­ста”,­ор­ га­на­СКЈ,­од­24.­фе­бру­а­ра­1987),­ –­ ис­пи­ти­ва­ње­ од­го­вор­но­сти­ Ву­ка­ Дра­шко­ви­ћа,­но­ви­на­ра­ли­ста­„Рад”,­ –­зах­тев­47­но­ви­на­ра­„По­ли­ти­ке”,­упу­ ћен­20.­ја­ну­а­ра,­те­гру­пе­од­67­но­ви­на­ра­ Новинске организације „Политика”, као и групе 126 грађана, међу којима је много угледних интелектуалаца, писаца и на­ учника, да се испитају околности под ко­ ји­ма­је­у­не­де­љу­18.­ја­ну­а­ра­1987.­го­ди­ не­у­ли­сту­„По­ли­ти­ка”,­у­ру­бри­ци­„За­пис­о­ нашим суседима”, објављен текст М. Ша­ ренца „Војко и Савле” који оцењују да је срам­ни­ пам­флет­ и­ ис­под­ еле­мен­тар­ног­ про­фе­си­о­нал­ног­и­етич­ког­ни­воа,­и­утвр­ ди конкретна одговорност. У насловним личностима ове назовисатире, у словној преметаљци имена и пре­ зимена ове двојице „сусе­ да”, у Савлу Павићу и Војку Николићу, читаоци су ла­ ко препознали да је Војко у­ ства­ри­ Гој­ко­ (Ни­ко­лиш,­ генерал), а Савле (Павле Савић, академик), о чему сведочи и Отворено писмо ко­је­ је­ кра­јем­ мар­та­ 1987.­ го­ди­не­ др­ Гој­ко­ Ни­ко­лиш­ упу­тио­Жи­во­ра­ду­Ми­но­ви­ ћу, главном и одговорном уреднику „По­ литике”, на девет густо куцаних страни­ ца. 32 Овај текст, који је, наводно, требало да буде сатиричан, изазвао је разумљиву пажњу, али, више од тога, и негодовање јавности, као и огромно незадовољство са­мих­но­ви­на­ра­„По­ли­ти­ки­не”­ку­ће.­Ка­ ко и не би, када се напис завршава отво­ 31 Велика прашина „Великог транспорта”, „Новинарски­гласник”,­Нова­серија,­год.­VII,­бр.­10,­ Београд,­11.­јуна­1986,­22. 32­Архива­УНС,­Суд­части­­1987–1988,­предмет­ Војко и Савле. Живорад Миновић

283Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ре­ном­пац­ком­но­ви­на­ри­ма:­„За­то­рас­пе­ тљавајте, другови новинари, оно што сте сами запетљали.” Међутим, упркос не­ задовољству новинара, притиску јавно­ сти и маратонском партијском састанку, до дана данашњег није распетљано ни ко­је­аутор­фа­мо­зне­са­ти­ре­„Вој­ко­и­Са­ вле”, ни како се, заправо, напис обрео у „Политици”. Права рашомонијада. Текст је у лист пустио тадашњи главни и одговорни уред­ ник­ „По­ли­ти­ке”­ др­ Жи­во­ рад Миновић, а донео му га је „Политикин” новинар Рад­ми­ло­ Кља­јић­ (та­да­ из­ вр­шни­ се­кре­тар­ Град­ског­ комитета Савеза комуни­ ста Београда). Аутор текста је неки М.(омчило) Шаре­ нац,­на­вод­но­Кља­ји­ћев­ро­ ђак, иначе непознато име у новинарству и књижевности… По не­ ким нагађањина, чаршијским причама и непровереним гласинама, текст су, по једнима, писали Драгиша Павловић, та­ да­шњи­ пред­сед­ник­ Град­ског­ ко­ми­те­та­ СК­Бе­о­гра­да,­и­књи­жев­ник­Ви­до­сав­Сте­ ва­но­вић,­по­дру­ги­ма,­сам­Рад­ми­ло­Кља­ јић, по трећима тај Шаренац, али му је текст дорађивало и дописивало више ру­ ку,­итд.­Раз­у­ме­се,­ори­ги­нал­тек­ста­је­вол­ шебно нестао (склоњен) из коректуре. (МН:­Ве­ће­ча­сти­–­иако,­упр­кос­број­ним­ састанцима у „Политици”, није устано­ вљено ко је мистериозни аутор М. Шаре­ нац и како је оригинални текст нестао из ре­дак­ци­је,­штам­па­ри­је­и­ко­рек­ту­ре­–­из­ рекло је меру јавне критике одговорном лицу и уређивачком колегијуму „Поли­ тике”).33 Актив новинара „Политике” је оштро протестовао због оваквог поступ­ ка Већа части,34 –­ пред­став­ка­ др­ Ан­то­на­ Ко­лен­ди­ћа,­ предратног новинара, коју је, „озлојеђен га­ до­шћу­по­ступ­ка”,­упу­тио­9.­фе­бру­а­ра­1987.­ го­ди­не­про­тив­Звон­ка­Ло­га­ра,­но­ви­на­ра­ „Политике” (Веће части је оценило да не­ ма основа за покретање поступка), –­пред­став­ка­Вук­са­на­Це­ро­ви­ћа­про­ тив Миломира Марића, новинара „Дуге”, ко­ји­је­при­сво­јио­Це­ро­ви­ћев­текст­„Шта­је­ др­Ста­но­је­Си­мић­ре­као­Ти­ту­1968.­го­ди­ 33 О Војку и Савлу, „Новинарски гласник”, Нова серија,­бр.­9,­Београд,­20.­април­1987,­9. 34­П.(авле)­Косин,­Критикован поступак Већа части Удружења новинара Србије, „Политика”, Бео­ град,­среда,­18.­март­1987. не”, понуђен „Дуги”, и објавио га под сво­ јим именом у 329. броју „Дуге”, 4. октобра 1986.­го­ди­не­(Ве­ће­ча­сти­се­огла­си­ло­не­ надлежним), –­пред­став­ка­др­Мир­ка­Пе­ро­ви­ћа,­чла­ на­Са­ве­та­Фе­де­ра­ци­је,­упу­ће­на­5.­апри­ла­ 1987.­го­ди­не­про­тив­Јо­ва­на­Ке­са­ра,­уред­ ника „Вечерњих новости”, због редигова­ ња­ ње­го­ве­ по­ле­ми­ке­ са­ Жи­во­ји­ном­ Ни­ колићем Брком (Веће части се 24. јуна огласило ненадлежним), –­уче­шће­не­ких­чла­но­ва­Удру­же­ња­но­ винара Србије и других активних новина­ ра који нису чланови Удружења у Нацрту про­гра­ма­тзв.­фон­да­со­ли­дар­но­сти.35 Одбрана Бранке Јоксимовић 1988. Новинар „Таковских новина” у­ Гор­њем­ Ми­ла­нов­цу­ Бран­ка­ Јок­си­мо­ вић се жалила Удружењу новинара што је премештена на радно место помоћ­ ника уредника у редакцији ревијалних издања „Дечјих новина”. Веће части је разматрало њену представку и послало свог­чла­на­Жи­во­ту­Кам­пе­ре­ли­ћа­да­ис­ пита случај. Савестан и одговоран, као и увек,­ Кам­пе­ре­лић­ је­ у­ Ми­ла­нов­цу­ оба­ вио разговор са генералним директором Мирославом Петровићем, са главним и одговорним уредником Срећком Јовано­ вићем, ранијим в. д. главног и одговор­ ног уредника „Таковских новина” Нико­ лом­Га­ји­ћем­и­под­но­си­о­цем­пред­став­ке­ Бранком Јоксимовић. У решењу о преме­ штају Бранке Јоксимовић, које је потпи­ сао­пред­сед­ник­Ко­ми­си­је­за­рад­не­од­но­ се „Дечјих новина” Петар Јерковић, пише: „Ко­ми­си­ја­за­рад­не­од­но­се­је­при­хва­ти­ ла захтев директора и одлучила као у диспозитиву иако у предлогу за распо­ ред није било довољно чињеница које оправдавају захтев за премештај рад­ ника­(под­ву­као­Ж.­К.)”.­Ге­не­рал­ни­ди­рек­ тор­НИ­РО­„Деч­је­но­ви­не”,­у­окви­ру­ко­јих­ излазе „Таковске новине”, Мирослав Пе­ тро­вић­је­ова­кав­зах­тев­Ко­ми­си­ји­за­рад­ не односе упутио на основу одлуке Пред­ сед­ни­штва­ Оп­штин­ске­ кон­фе­рен­ци­је­ ССРН­ Гор­њег­ Ми­ла­нов­ца,­ у­ ко­јој,­ из­ме­ ђу­оста­лог,­сто­ји:­„Због­не­ис­пу­ње­ња­оба­ веза из Оснивачког акта Председништво 35 О иницијаторима тзв. „солидарности”, „Но­ винарски­ гласник”,­ Нова­серија,­бр.­9,­Београд,­20.­ април­1987,­9. Радмило Кљајић

284 Миле Недељковић ОК­ССРН­оба­ве­зу­је­ди­рек­то­ра­и­глав­ног­ и­ од­го­вор­ног­ уред­ни­ка­ НИ­РО­ Деч­је­ но­ вине да у оквиру утврђене систематиза­ ције изврше премештај другарице Јок­ симовић Бранке, новинара Таковских новина на друге послове и радне задат­ ке­у­НИ­РО­Деч­је­но­ви­не­из­ван­Ре­дак­ци­ је­Та­ков­ских­но­ви­на.”­На­Кам­пе­ре­ли­ће­во­ питање какво је то неиспуњење обавеза из Оснивачког акта, директор Мирослав Пе­тро­вић­ је­ од­го­во­рио:­ „Пи­тај­те­ њих!”­ За­вр­шни­ став­ у­ Кам­пе­ре­ли­ће­вом­ из­ве­ штају гласи: „Сматрам да такав посту­ пак­ пре­ма­ чла­ну­ на­ше­ про­фе­си­о­нал­не­ организације није у реду те предлажем да се упути захтев Председништву Удру­ жења новинара Србије да узме у зашти­ ту Бранку Јоксимовић и да о овом слу­ ча­ју­оба­ве­сти­пред­сед­ни­ка­ССРН­Ср­би­је­ дру­га­ Бог­да­на­ Три­фу­но­ви­ћа­ ра­ди­ пред­ узимања одговарајућих корака код Оп­ штин­ске­кон­фе­рен­ци­је­ССРН­Гор­њег­Ми­ лановца како би се неправда учињена Бранки Јоксимовић ставила ван снаге”,36 јер, како је директор Петровић искрено ре­као­Кам­пе­ре­ли­ћу,­Бран­ка­Јок­си­мо­вић­ је жртва препуцавања ривалских група у­Гор­њем­Ми­ла­нов­цу.37 Атмосфера притисака 1989. Веће части (председник Благоје Илић) на 16 седница разматрало је и ре­ шило следеће предмете: –­зах­тев­ша­хов­ског­ве­ле­мај­сто­ра­Дра­ гољуба Велимировића против Бранисла­ ва­Ра­ки­ћа­због­члан­ка­„Прин­ци­пи”­(„По­ ли­ти­ка­екс­прес”,­12.­сеп­тем­бра­1987),­ –­зах­тев­Рат­ка­Гај­ге­ра,­уред­ни­ка­ли­ ста­ „Ца­ри­ник”,­ про­тив­ Стан­ка­ Мир­ко­ви­ ћа,­ауто­ра­фељ­то­на­„Ју­го­сла­ви­ја­–­зам­ка­ за­дро­гу”­(„По­ли­ти­ка­екс­прес”,­12–23.­де­ цем­бра­1987),­ –­зах­тев­Дру­штве­но­по­ли­тич­ког­ве­ћа­ Скуп­шти­не­гра­да­Но­вог­Са­да­про­тив­Гор­ да­не­Љу­би­са­вље­вић­због­тек­ста­„Све­за­ ста­ве­осим­јед­не”­(„Ин­тер­вју”,­бр.­171,­18.­ де­цем­бра­1987), –­ зах­тев­ Ја­не­за­ Ко­ци­јан­чи­ћа,­ ди­рек­ то­ра­Adria­Air­wa­is­из­Љу­бља­не,­про­тив­То­ 36­Архива­УНС,­Живота­Камперелић,­Извештај са пута у Горњи Милановац поводом представке Бранке Јоксимовић,­дел.­бр.­1236,­27.­јуна­1988. 37 Бранка Јоксимовић је изненада преминула од срчаног удара у 47. години, а на ту вест њен супруг Миладин Лекић је извршио самоубиство (1994). ме Џаџића због чланка „Бежање од исти­ не”­(НИН,­17.­ја­ну­а­ра­1988),­ –­зах­тев­Дру­штва­но­ви­на­ра­Сло­ве­ни­ је­да­се­ис­пи­та­да­ли­је­пре­кр­шен­Ко­декс­ у­ члан­ци­ма­ „Исти­ из­во­ри,­ исти­ ре­фре­ ни,­исте­по­ру­ке”­(аутор­Р.­Гу­тић,­„Бор­ба”,­ 23.­мар­та­1988),­„Рас­ко­ма­да­ти­Ју­го­сла­ви­ ју и срушити све њене вредности” (аутор У.­Р.,­„По­ли­ти­ка”,­28.­мар­та­1988)­и­у­ка­ри­ ка­ту­ри­Алек­сан­дра­Кла­са­(„Јеж”,­бр.­2539,­ 1.­апри­ла­1988), –­зах­тев­Бран­ке­Јок­си­мо­вић,­но­ви­на­ ра „Таковских новина”, против директора и одговорног уредника „Дечјих новина” у Гор­њем­Ми­ла­нов­цу, –­ зах­тев­ Вла­де­ Ми­ћу­но­ви­ћа,­ до­пи­ сника „Политике” из Новог Сада, да се за­ штите његова основна сталешка права, –­зах­тев­Дра­го­сла­ва­Гру­ји­ћа,­но­ви­на­ра­ из Београда, против чланова Танјугове ко­ мисије за избор новинара приправника, –­зах­тев­Ми­ла­на­Ми­ха­и­ло­ви­ћа,­но­ви­ на­ра­ли­ста­„Ко­лу­ба­ра”­из­Ла­за­рев­ца,­да­се­ утврди да ли је он својим текстом „Атеи­ сти”,­об­ја­вље­ним­у­бр.­658­овог­ли­ста,­по­ вре­дио­Ко­декс. Веће части је упутило јавну критику но­ви­на­ри­ма­„Вје­сни­ка”­Ран­ки­Чи­чак­због­ неаргументованог отвореног писма об­ јављеног у „Политици” и „Политици екс­ прес”, којим је покушала да исполити­ зује прерасподелу сектора у „Политици”, и­Пре­дра­гу­Та­ши­ћу,­ко­ји­је­у­тек­сту­„Кар­ та великих сценариста”, објављеног 12. но­вем­бра­1988.­го­ди­не­у­„Вје­сни­ку”,­имао­ оцене и ставове који су подстицали наци­ оналну нетрпељивост.38 * Члан­ ово­га­ Ве­ћа­ ча­сти­ Мир­ко­ Кла­ рин­је­12.­апри­ла­1989.­го­ди­не­дао­нео­по­ зи­ву­остав­ку­због­„ат­мос­фе­ре­при­ти­ска­у­ којој је Веће части расправљало и одлу­ чи­ва­ло­ о­ слу­ча­ју­ отво­ре­ног­ пи­сма­ Ран­ ке Чичак”, те због неслагања са ширењем компетенција Већа части и на она пита­ ња која су у домену идеолошких комиси­ ја­Са­ве­за­ко­му­ни­ста­и­сек­ци­ја­за­ин­фор­ ми­са­ње­ССРН,­и­због­етич­ке­де­гра­да­ци­је­ нашег новинарства, пред којом је ово Ве­ ће немоћно.39 38 Д.(ушан) Ђурић, Две јавне критике, „Вечерње новости”,­Београд,­петак,­14.­април­1989,­21. 39 Извештај о раду Већа части, „Новинарски гла­ сник”,­ Нова­ серија,­ год.­ IX,­ бр.­ 14,­ Београд,­ фебруар­ 1990,­9.

285Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Нечашће међу новинарима 1992. Веће части није решило ниједан поднетизахтев.Премаизвештајупредсед­ ника Већа Благоја Илића, на првој седни­ ци је усвојен пословник о раду и утврђен ме­тод­ра­да­(27.­ју­на­1989),­а­на­дру­гој­сед­ ни­ци­(15.­но­вем­бра­1989)­рас­пра­вља­но­је­ о саопштењу Удружења новинара Србије у вези са захтевом да се пред Судом ча­ сти Друштва новинара Словеније покре­ не поступак против „Младине”. У­ 1990.­ го­ди­ни­ ни­је­ би­ло­ ни­јед­ног­ захтева за поступак пред Већем, осим писменог поднеска грађанина Јове Ву­ ке­ли­ћа­из­Бе­о­гра­да­(под­не­тог­8.­фе­бру­ а­ра­ 1990)­ про­тив­ на­чи­на­ на­ ко­ји­ Го­ран­ Милић води Дневник ТВ Београд. Током 1991. и почетком 1992. године је Већу упућено шест захтева, али их оно није решавало, и то: –­зах­тев­гра­ђа­ни­на­др­Дра­го­љу­ба­Пе­ тровића против Теодора Анђелића, глав­ ног­уред­ни­ка­НИН­а­(28.­ја­ну­а­ра­1991),­ –­ зах­тев­ но­ви­на­ра­ Зо­ра­на­ При­зрен­ ца­про­тив­Љу­бо­ми­ра­Љу­бо­је­ва,­ди­рек­то­ ра ТБ Нови Сад (13. децембра 1991), –­зах­тев­но­ви­на­ра­Ду­брав­ка­Ра­до­ви­ ћа­из­Зе­му­на,­про­тив­Ол­ге­Цви­јић,­глав­ ног уредника „Ане” (24. јануара 1992), –­зах­тев­но­ви­на­ра­Ми­ло­ра­да­До­бри­ћа­ против Милована Бркића, уредника „Бал­ кан­експреса” (12. новембра 1991), гру­ пе новинара из Београда (4. априла 1992) и­ Ак­ти­ва­ но­ви­на­ра­ Кра­ље­ва­ (9.­ апри­ла­ 1991), –­ зах­тев­ пе­да­го­га­ Дра­га­на­ Са­ри­ћа­ против Душице Павловић, новинара „Ба­ зара” (крајем априла 1992), –­зах­тев­Мир­ка­Ста­мен­ко­ви­ћа,­но­ви­ нара из Београда, против Александра Ти­ мо­фе­је­ва,­во­ди­те­ља­ру­бри­ке­„Од­тра­ча­до­ истине” ТВ студија Б (13. маја 1992). На крају извештаја, поднетог Два­ десет осмој скупштини Удружења нови­ нара на Тари, председник Већа Благоје Илић је додао: „Сви подносиоци захтева благовре­ ме­но­су,­и­у­пи­са­ној­фор­ми,­оба­ве­ште­ни­ о пријему њихових поднесака. Уколико ово, досадашње Веће, има неког оправда­ ња за досадашњи рад, онда то могу би­ ти само времена и прилике у којима смо сви скупа живели и радили. По мени, те прилике су у највећој мери произвеле нечашће и у нашим редовима, скривено разним манипулацијама, које би тешко от­крио­и­про­фе­си­о­нал­ни­суд,­а­наш­но­ винарски још теже.”40 Искључени челници 2000. Суд части је позвао на јавну рас­пра­ву­ оп­ту­же­не­ Ми­ло­ра­да­ Ко­мра­ко­ ва, бившег главног и одговорног уред­ ни­ка­ Ин­фор­ма­тив­ног­ про­гра­ма­ РТС­ ТВ­ Београд и бившег председника Удруже­ ња новинара Србије (5. децембра), Дра­ гољуба Милановића, бившег генералног ди­рек­то­ра­ РТС,­ Ду­ша­на­ Чу­ки­ћа,­ бив­шег­ в. д. директора и главног и одговорног уред­ни­ка­„Ве­чер­њих­но­во­сти”,­Жи­во­ра­да­ Ђорђевића, бившег директора и главног и­од­го­вор­ног­уред­ни­ка­СЈУ­„Бор­ба”,­и­Го­ рана Матића, бившег савезног секретара за­ ин­фор­ми­са­ње­ и­ пред­сед­ни­ка­ Управ­ ног одбора Новинске агенције Танјуг (14. децембра), затим Хаџи Драгана Антића, бившег генералног директора АД „Поли­ тика” и в. д. главног и одговорног уредни­ ка­„По­ли­ти­ке”,­Зо­ра­на­Јев­ђо­ви­ћа,­бив­шег­ в. д. директора Танјуга, и Ђорђа Марти­ ћа, бившег главног и одговорног уредни­ ка­ „По­ли­ти­ке­ екс­прес”­ (18.­ де­цем­бра).­ У­ саопштењу за јавност Суд части је оба­ вестио да су јавне расправе отворене за све чланове Удружења новинара Србије.41 Ниједан од окривљених, а уредно позва­ них на јавну расправу, није се одазвао, осим што је Хаџи Драган Антић писме­ но одговорио, одбацујући све оптужбе, уз изјаву да он није члан Удружења. Суд ча­ сти је, на седници одржаној 5. децембра 2000.­го­ди­не,­трај­но­ис­кљу­чио­Ми­ло­ра­да­ Ко­мра­ко­ва,­а­на­сед­ни­ци­одр­жа­ној­8.­фе­ бру­а­ра­2001.­го­ди­не­ис­кљу­чио­је­и­оста­лу­ седморицу окривљених због вишегоди­ шњих поступака неспојивих са Статутом и­Ко­дек­сом­УНС.42 У образложењу одлука за сваког понаособ се, између осталог, ка­ же да је: „својим чињењем или нечиње­ њем­ука­љао­но­ви­нар­ску­про­фе­си­ју­у­Ср­ бији и у највећој мери допринео њеном сро­за­ва­њу­ на­ нај­ни­же­ гра­не­ у­ 120­го­ дишњој историји”, што делује као општи рам за појединачну слику. Одлуку су пот­ писали Мирослав Турудић, Јован Пламе­ нац и Драган Миленковић, а касније се 40 АрхиваУНС,ЗаписникДвадесетосмескупшти­ не 1992. године на Тари,­Извештај­Већа­части,­7–9. 41­Архива­УНС,­Суд­части­2001–2005,­I, саопштење­Суда­части­6.­децембра­2000. 42 Исто, записник Суда части.

286 Миле Недељковић писмом, слажући се у свему, прикључио и Божидар Дикић. Дуг списак танјуговаца 2001. Драган Миленковић, који је 24 године био новинар Танјуга, упутио је 10.­сеп­тем­бра­2001.­го­ди­не­зах­тев­да­Суд­ части размотри деловање новинара Тан­ ју­га,­ ко­јих­ је,­ уз­ ко­мен­та­ре­ и­ ква­ли­фи­ кације, на његовом списку двадесет је­ дан, и то: 1.­Јо­во­Ву­ко­вић,­2.­Не­дељ­ко­Ко­јић,­3.­ Миодраг Дунђеровић, 4. Милорад Ден­ да,­5.­Пе­ро­Спа­ра­ва­ло,­6.­Љу­бин­ка­Ми­ло­ ше­вић­Чу­па,­7.­Не­вен­ка­Јо­ви­чић,­8.­Ра­де­ Ра­до­ва­но­вић,­9.­Не­да­Ста­ни­са­вље­вић,­10.­ Душан Даковић, 11. Мирјана Никић, 12. Ми­ли­ца­ Кне­же­вић,­ 13.­ Дра­ги­ца­ Мај­сто­ ровић, 14. Станислава Медић, 15. Бранко Ра­до­вић,­16.­Љи­ља­на­Про­шић­Кра­ко­вић,­ 17.­Ми­ра­По­по­вић,­18.­Сла­ви­ца­Ко­јић,­19.­ Фа­диљ­ Лу­кај,­ 20.­ Ми­лош­ Јеф­то­вић,­ 21.­ Драгослав Мићић.43 Миленковићева објашњења и оцене веома наликују облику и садржини оце­ на појединих новинара у ковертираним карактеристика непосредно после Дру­ гог светског рата. Тако Миленковић да­ је ове карактеристике појединим нови­ нарима: „показао невиђену безобзирност у угушивању покушаја слободне мисли код уредника и новинара, невиђену преда­ ност у поданичком избору и обради ин­ фор­ма­ци­ја”­ (1),­ дао­ до­при­нос­ „у­ спро­во­ ђењу цензуре и других активности које су де­гра­ди­ра­ле­ но­ви­нар­ску­ про­фе­си­ју”­ (2),­ „показао је невероватну вештину да из­ блати све што се изблатити може у нови­ нар­ској­про­фе­си­ји”­(3),­„у­про­го­ни­ма­љу­ ди био је језуитски спретан и подмукао, а у спровођењу одлука невероватно без­ об­зи­ран­ и­ ефи­ка­сан”­ (4),­ „не­ве­ро­ват­но­ послушан, добар у избору других послу­ шника и незамењив у одабирању оних које је требало наградити, како би цен­ зор­ска­ма­ши­на­ра­ди­ла­ефи­ка­сно”­(5),­„за­ дуби се у текст, поправи и преправи све, тако да буде много боље него што би и са­ ми наредбодавци могли да замисле” (6), „она је сипала и сипала само провидну и јевтину пропаганду и била штедро на­ грађивана за то” (7), „у време Јевђовића и 43 Исто, представка Драгана Миленковића. Ђорђевића био је незаменљиви дизач ру­ ку­при­ли­ком­до­но­ше­ња­од­лу­ка”­(8),­„јед­ на је од многих Танјугових снага, које су много допринеле деградацији агенције као врхунске новинарске куће” (9), „вео­ ма успешно протура тезу да су они који су се у време Јевђовића и Ђорђевића бори­ ли­про­тив­де­гра­да­ци­је­про­фе­си­је­би­ли­у­ ствари лењивци, да су они који су у то до­ ба отишли из Танјуга били слабићи, а да су они који су у агенцији остали и преда­ но­слу­ша­ли­на­ре­ђе­ња­–­хе­ро­ји”­(10),­„до­ бар пример за доказивање поставке да Јевђовићевом и Милошевићевом режи­ му нису били потребни људи са одређе­ ним политичким ставовима, него слепи послушници који су спремни да пљуну и на саме себе, како би постигли нешто на пу­ту­пре­ма­мо­ћи”­(11),­„шеф­сме­не,­члан­ цензорског тима, што довољно говори и о њој­са­мој”­(12),­„шеф­сме­не,­цен­зор­у­Јев­ ђо­ви­ће­вом­ти­му”­(13),­„шеф­сме­не,­цен­зор­ у Ђорђевићевом тиму” (14), „своју преда­ ност и подаништво доказивао и делова­ њем у синдикату Танјуга, за чијег је пред­ седника под притиском из дирекције, уз помоћ других послушника, изабран” (15), „две увек осредње новинарке Спољнопо­ литичке редакције искористиле су време које је дошло са Милошевићем и Јевђови­ ћем да оданошћу и послушношћу у свако­ дневном послу стекну признања која ра­ није нису могле да добију” (16 и 17), „своју награду одрађивала верношћу у изврша­ вању задатака, који су били служење ре­ жиму, владајућој породици, контрола ин­фор­ма­ци­ја­и­ства­ра­ње­ла­жне­сли­ке­о­ ста­њу­у­зе­мљи”­(18),­„до­бар­су­при­мер­ре­ лативно интелигентних, способних, али довољно морално ускраћених људи, ко­ ји су своје занатске способности ставили у службу поданичког, манипулаторског и ла­жног­но­ви­нар­ства”­(19­и­20),­„све­сво­је­ сна­ге­усред­сре­дио­на­кон­тро­лу­ин­фор­ма­ ција, даље прогањање новинара, угуши­ вање слободе мисли и рада, награђивање послушника и малтретирање непослу­ шних” (21). Одбијени захтеви 2002. У сажетом изводу из извешта­ ја­Су­да­ча­сти­УНС­од­фе­бру­а­ра­2001.­до­ де­цем­бра­ 2002.­ го­ди­не,­ под­не­тог­ скуп­ штини, наводи се да је разматрано девет иницијатива за покретање поступка, од

287Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. којих је седам решено, а два су у току. Од­ бијени су 1. захтев адвоката Мирка Миркови­ ћа против „Вечерњих новости”, уредника Борислава Лалића и новинара Милене Марковић због необјављивања интер­ вјуа, 2. захтев Божидара Дикића против Мирослава Марковића због чланка „Ћу­ рувија дочекао бомбе” (овај случај је био предмет најдужег поступка и највећих спорења како га решити), 3. захтев Николе Перушића из Субо­ тице против Борислава Солеше, новинара „Дуге”, због чланка „Политика, криминал и љути зачини: ко кога кува у суботичком лон­цу?­Да­ли­је­Јо­жеф­Кса­но­ви­Бра­ци­ка­ Кер­тес?”, 4.­зах­тев­Ак­ти­ва­Ре­дак­ци­је­про­гра­ма­ на­срп­ском­је­зи­ку­Ра­дио­Но­вог­Са­да­про­ тив­Ду­шан­ке­Рад­ми­ло­вић,­глав­ног­и­од­ говорног уредника овог програма, због „необјективног и тенденциозног” изве­ штавања и коментара објављених у вре­ ме претходног режима, 5. захтев Драгана Миленковића, бив­ шег новинара Танјуга, против низа нови­ нара те агенције, 6.­ту­жба­Фуд­бал­ског­са­ве­за­Вој­во­ди­ не против новинара „Спортског журна­ ла” Слободана Симића, Милана Симића и Бранка Ђурића, 7.­ зах­тев­ проф.­ др­ Ру­дол­фа­ Па­пи­ћа,­ директора Института за здравствену за­ штиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, због чланка Саше М. Милошеви­ ћа „Извадили бубрег, оставили газу” обја­ вљеног у „Илустрованој политици”, а у поступку су представка Божи­ дара Дикића због емисије „Стање ства­ ри”,­еми­то­ва­не­28.­ма­ја­2002.­го­ди­не­на­ Пр­вом­про­гра­му­РТС­и­пред­став­ка­Ми­ ро­сла­ва­ Ра­ду­ло­ви­ћа,­ глав­ног­ уред­ни­ка­ „Бор­ских­ но­ви­на”,­ про­тив­ Зо­ра­на­ Мак­ сића, уредника ТВ Бор, због огрешења о сарадника спортске рубрике Дејана Ча­ рапића. (Ка­сни­је­је­Суд­ча­сти­пре­гле­дао­сним­ ке емисије „Стање ствари”, у којој је уче­ ствовао председник Нино Брајовић, а у којој је, као кулиса, приказан „Стуб сра­ ма”. Суд је закључио: „а) да у емисији не­ ма никаквих негативности или алузија које би се односиле на УНС, б) да излага­ ње председника Удружења није ни у ко­ лико штетило угледу Удружења. Напро­ тив,­оно­је­до­при­не­ло­афир­ма­ци­ји­ра­да­ Удружења. Стога је решено да се посту­ пак обустави.”44 ) Случај Мирослава Марковића 2003. Суд­ча­сти­је­од­ма­ја­2001.­го­ди­ не разматрао предмет Мирослава Мар­ ковића, због чланка „Ћурувија дочекао бомбе”, објављеног у „Политици експрес” 6. априла 1999. године, пет дана пре уби­ ства Славка Ћурувије, власника и главног и одговорног уредника „Дневног телегра­ фа”.­Мар­ко­вић­се­у­члан­ку­по­звао­на­ини­ цијативу председнице Дирекције ЈУЛ­а (Југословенске левице) Мире Марковић про­тив­Ћу­ру­ви­је.­Од­28.­ок­то­бра­2000.­го­ дине Марковић је прекинуо односе са УНС, где је дотад био члан Управног од­ бо­ра,­а­у­2000.­го­ди­ни­ни­је­об­но­вио­чла­ нарину, чиме се одстранио од Удружења. Иако Суд части није због тога имао пра­ ва да се бави њиме, ипак се око три годи­ не­(2001–2003)­пред­Су­дом­ча­сти­про­те­ зао предмет Мирослава Марковића, који је, добивши позив за јавну расправу, вео­ ма бритко одговорио писмом Суду части, назвавши га Преким судом за српске но­ винаре и „малим Хагом”, замерајући му да има двоструку улогу и да не може би­ ти истовремено и тужилац и судија. У међувремену су стизали и захте­ ви за обновом поступка против Миросла­ ва Марковића, које су упутили Велимир Будимир и Петар Стојановић (3. априла 2003),­ Дра­ган­ Ми­лен­ко­вић­ (3.­ апри­ла­ и­ 1.­ав­гу­ста­2003)­и­Ми­ро­слав­Ту­ру­дић­(31.­ ју­ла­2003).­Суд­ча­сти­је­ве­ћи­ном­гла­со­ва­ (Божидар Дикић је био против) заузео став да је подношењем извештаја Скупштини УНС,­одр­жа­ној­23.­де­цем­бра­2002.­го­ди­не,­ и његовим усвајањем са 95 гласова (уз пет против и пет уздржаних) овај случај окон­ чан. Међутим, упорни нападач Миросла­ ва Марковића, члан Суда части Божи­ дар Дикић, посебном изјавом Скупштини Удру­же­ња­но­ви­на­ра­у­Бр­зе­ћу­2005.­го­ди­не­ је указао да је Мирослав Марковић пре­ станком плаћања чланарине и раскидом од­но­са­са­УНС­ом­„осу­је­тио­фор­мал­но­ис­ кључење из УНС­а и сам се одвојио од но­ винарске организације”, односно да „Ми­ ро­слав­ Мар­ко­вић­ од­ 2001.­ го­ди­не­ ни­је­ 44 Исто, Извештај Суда части Скупштини УНС­а држаној­26.­марта­2005.­године­у­Брзећу­за­период­ фебруар­2001­–­март­2005.

288 Миле Недељковић члан УНС­а”,45 чиме је само потврдио став Су­да­ча­сти­од­23.­де­цем­бра­2002.­го­ди­не,­ против кога је тада гласао. Седниценакојимајеразматранслучај Мирослава Марковића су биле напорне, записнички дуге, и на њима су укрштана ко­пља,­са­ме­ђу­соб­но­те­шким­ква­ли­фи­ка­ цијама, Божидара Дикића на једној стра­ ни, који је тражио беспоговорно искључе­ ње, и Милоша Мариновића и Момчила Милачића на другој страни, који су сма­ трали да је Суд части ненадлежан и да узрочно­последична веза између Марко­ вићевог чланка и убиства Ћурувије није доказана. Суд­ча­сти­је­27.­фе­бру­а­ра­2002.­го­ди­ не објавио саопштење у којем протесту­ је што након три године нису откривени починиоци, иницијатори и остали сау­ чесници у убиству новинара Славка Ћу­ рувије (11. априла 1999), као ни Милана Пантића (убијеног на улазу у стан у Ја­ го­ди­ни­ 11.­ ју­на­ 2001.­ го­ди­не),­ по­зи­ва­ју­ ћи истражне органе МУП и државна ту­ жилаштва Београда и Србије да са пуном одговорношћу појачају и убрзају истрагу. Саопштење су истог дана пренеле аген­ ци­је­Тан­југ,­Фо­нет­и­Бе­та.46 Поводом обустављања поступка про­ тив Мирослава Марковића је оштро реа­ говао новинар ветеран Милош Мишовић чланком „Чудно схватање новинарске етике”47 у београдском дневнику „Данас”, на шта му је председник Суда части Ми­ лош Мариновић одговорио у истом листу чланком „Селективна новинарска етика”, замерајући Мишовићу што се као пред­ седник Суда части НУНС­а меша у посао Суда части УНС­а.48 45 Исто, Скупштини УНС подноси изјаву Божи­ дар Дикић, члан Суда части УНС. 46 Исто (в.­саопштење­Суда­части­27.­фебруара­ 2002). 47 Mišović, Čudno shvаtanje novinarske etike, „Da­ nas”,­Beograd,­4.­aprilа­2002,­8. 48­Архива­УНС,­Суд­части­2001–2005,­I,­(в. при­ ложен Мариновићев чланак у листу „Данас”). Лични сукоби у Бору 2005 Суд части је озбиљно разма­ трао­ зах­тев­ про­тив­ Зо­ра­на­ Мак­си­ћа­ из­ ТВ Бор. Пошто је прегледао снимке изве­ штаја Дејана Чарапића о летњем руко­ метном кампу и размотрио деманти ор­ га­ни­за­то­ра­кам­па­Љи­ља­не­Ла­ло­вић,­ко­ја­ је тврдила да је Чарапићев извештај у ствари освета зато што је она одбила ње­ гов захтев да буде материјално награђен, Суд­ча­сти­је­ре­шио­да­ње­гов­члан­Љи­ља­ на­ Ко­ста­ди­но­вић­ от­пу­ту­је­ у­ Бор­ и­ та­мо­ оствари непосредан увид саслушавањем свих заинтересованих страна. Међутим, разматрање предмета се дуго одлагало из здравствених разлога, најпре колегини­ це­Ко­ста­ди­но­вић,­чи­је­је­пу­то­ва­ње­у­Бор­ због тога одложено, а потом честим и ду­ готрајним боловањима осталих чланова Су­да.­Оп­ту­же­ни­Зо­ран­Мак­сић­се­ода­звао­ писмом Суду, дајући у њему потребна об­ јашњења. У међувремену је нова општин­ ска власт дала Максићу отказ и он се пре­ местио у Ниш. Иницијатор за покретање по­ступ­ка­про­тив­Мак­си­ћа­Ми­ро­слав­Ра­ ду­ло­вић­ је­ у­ те­ле­фон­ском­ раз­го­во­ру­ са­ председником Суда части изјавио да од­ устаје од иницијативе, а кад му је затра­ жено да то писмено потврди, променио је мишљење и тражио да Максић добије новинарску казну еквивалентну тежини дела. Суд је, после свега, на седници одр­ жа­ној­18.­мар­та­2005.­го­ди­не,­„за­кљу­чио­ да је понашање покретача иницијативе и осталих учесника у спору показало да се ради о личним сукобима који не улазе у компетентност Суда, па је одлучио да об­ устави поступак”.49 49 Исто, Извештај Суда части Скупштини УНС­а држаној­26.­марта­2005.­године­у­Брзећу­за­период­ фебруар­2001­–­март­2005.

289Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље XIV ТЕМАТСКЕ СКУПШТИНЕ И СУСРЕТИ Аранђеловац 1975: Савез комуниста Србије и борба за даљи развој самоуправљања • Београд 1980: Актуелни задаци Удружења новинара Србије и спровођење програма економске стабилизације • Београд, 1983: I сусрети новинара Србије: Разговори политичара с новинарима • Горњи Милановац, 1984: Задаци новинара и новинарске организације у остваривању Дугорочног стабилизационог програма • Београд, 1984: II сусрети новинара Србије: Разговори са друштвено-политичким руководиоцима • Београд 1985: III сусрети новинара Србије: Социјалистички савез – данас • Београд 1986: IV сусрети новинара Србије: О порукама Десетог конгреса СК Србије, Догађања на Косову, Стабилизација и јавна гласила – шта намерава да предузме СИВ • Аранђеловац 1986: Задаци новинара и новинарске организације у претконгресним активностима и животни и радни услови • Београд 1987: V сусрети новинара Србије: Актуелни тренутак СР Србије • Смедерево 1988: Јавност рада медија и новинари у разрешавању друштвене кризе • Нови Сад 1992: Новинарство између професионализма и политике У дружење новинара Србије је осам- десетих година ХХ века, идући ру- бом политичности, која му је била транспарентна ознака, увело те- матске скупштине као облик сагледавања како пређеног пута тако и будуће актив- ности. Све је то, наравно, требало да поја- ча друштвену улогу и подупре политички значај новинарског ангажмана. На тренутке, ове тематске скупштине су имале парадни карактер. О важним те- мама се по правилу овлашно претресало, а на скуповима су, као гости, учествовали високи партијски и државни функционе- ри, излажући одређене теме или одгова- рајући, углавном на не тако неугодна и болна, питања која су им постављали но- винари. Ови скупови су најчешће упри- личавани о свечаностима, за Дан нови- нара Србије, када су дељене и годишње награде, па није био ни ред да се искаче из светковинске атмосфере.

290 Миле Недељковић АРАНЂЕЛОВАЦ, 13. септембар 1975: Савез комуниста Србије и борба за даљи развој самоуправљања. Гости: др Тихо- мир Влашкалић, председник Централ- ног комитета СКС, инж. Душан Чкребић, председник Извршног већа СР Србије, ЖиванВасиљевић,председникскупшти- не СР Србије и Кољ Широка, председник Републичке конференције ССРН Србије. На ванредној скупштини Удружења новинара Србије, одржаној у Аранђеловцу 12. и 13. септембра 1975. године, одржан је први сусрет са истакнутим друштвено-по- литичким радницима и функционерима Републике. По замисли, ови сусрети треба да прерасту у традиционалну форму ра- да.1 Првог дана је одржана скупштина, а другог дана разговори са политичарима. Скуповима је председавао председник Удружења Захарије Трнавчевић. Председ- нику ЦК СК Србије др Тихомиру Влашка- лићу су постављена ова питања: – Улога Свеза комуниста у нашем дру- штвеном развоју данас и у перспективи? – Где су „кључеви проблема” и шта су практични кораци? – Шта се све решава процесом удру- живања рада? – Савез комуниста и интеграције, кроз призму читавог комплекса удружи- вања рада и физичких интеграција? – Како треба да тече процес удружи- вања рада и средстава, да ли ООУР-и и у ком обиму могу да се удруже са ООУР-има из других организација удруженог рада? – Лични утисак о томе докле смо стиг- ли и какви нам у овом тренутку предстоје приоритетни, основни задаци? – Колико сте лично задовољни везама између средстава информисања и фору- ма друштвено-политичких организација? Већ из самих, овако околишних, пи- тања, у рукавицама, округло па на ћоше, јасно је да нико није хтео ни да баци, ни да вади кестење из ватре. Још безболније је протекао разговор уг- одни са осталом тројицом функционера. БЕОГРАД, 13. јун 1980: Актуелни за- даци Удружења новинара Србије, рефе- рент председник Боривоје Мирковић; председник ЦК СК Србије др Тихомир 1 D.(obrivoje) Đoković, Susret novinara Srbije s funkcionerima Republike, „Naša štampa”, god. XXIV, br. 235, Beograd, septembar 1975, 8. Влашкалић о програму економске ста- билизације. Обележавајући свој дан, 13. јун, први после Титове смрти, Удружење новинара Србије је одржало тематску скупштину. Уводно излагање је имао председник Уд- ружења Боривоје Мирковић, а на скупш- тини је говорио др Тихомир Влашкалић, председник Централног комитета Савеза комуниста Србије. На почетку уводног излагања пред- седник Боривоје Мирковић је истакао да су 4. маја 1980. године југословенски на- роди и народности остали без највећег човека своје историје, свет без једног од гиганата ХХ столећа, а југословенски но- винарисуизгубилисвогнајдражегинајд- рагоценијег саговорника. Нагласивши да је у свом богатом револуционарном ра- ду и државничкој активности друг Тито веровао у писану реч, он је подсетио на Титове рече на Једанаестом конгресу СКЈ, означивши их као путоказ за будући но- винарски рад: „Развој социјалистичког самоупра- вљањаипотребераднихљудииграђаназа- хтевају да они о свему буду благовремено и свестрано обавештени. То је једно од њи- хових битних самоуправних права. У том погледу, веома велика и одговорна уло- га припада средствима информисања... То подразумијева да средства информисања у остваривању своје улоге буду самосталан и одговоран друштвено-политички чини- лац социјалистичког самоуправног раз- воја. Њихова самосталност и одговорност представља сталну стваралачку и критич- ку акцију субјективних снага у њима и у друштву уопште.”2 У наставку је Мирковић, подсећајући да је етика новинарства саставни део но- винарског позива, упитао колико се тек- стова пише и ствара емисија у великим и малим редакцијама под директним или посредним наруџбинама уз материјалну противвредност и колико се пута из те- кста брише мало оштрија критика оних који дају добре огласе. Све је то данак ко- мерцијализацији и последица неповољ- ног материјалног положаја медијских кућа, а нарочито регионалних и локал- них гласила. 2 B.(ožidar) Veljković, Tito – inspiracija za novi- nare, „Naša štampa”, god. XXIX, br. 291, Beograd, jun 1980, 5.

291Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Говорећиодруштвено-економскимкре- тањима у нашој земљи, др Тихомир Влаш- калић је рекао да је јачање материјалног положаја удруженог рада један од битних услова за остваривање политике економске стабилизације. Изнео је податак да је за по- следњих десетак година, са просечном го- дишњом стопом раста друштвеног произво- да од 6,2 одсто, само десетак земаља у свету брже развијало привреду од наше земље и да је Југославија, по степену привредне раз- вијености, на 36. месту у свету. На крају, „сматрајући да још нисмо до- шли до правог одговора на питање шта је основни узрок кретања потрошње изнад расположивог дохотка”, председник ЦК СК Србије наглашава да „расправа о овом питању захтева да се напусти шума адми- нистративних мера, инструмената, дого- вора или самоуправних споразума и да се проблем сагледа у свом чистом друштве- ном виду.”3 Ако се прави програм за економску стабилизацију, то значи да је економска ситуација у земљи била нестабилна. Али тако нешто богохулно нико није рекао. А ово што је друг Влашкалић рекао зна- чи признање да нам је дата теорија ишла у једном, а пракса у другом, супротном, смеру. Али ни то, такође, нико није рекао. БЕОГРАД, 13–14. јун 1983, I сусрети новинара Србије: Разговори политичара с новинарима. Гости: Жика Радојловић, председник Републичке конференције ССРН Србије, Душан Чкребић, председ- ник ЦК СК Србије, Илијаз Куртеши, пред- седник ПК СК Косова, Славко Веселинов, председник ПК СК Војводине, Драгослав Марковић, председник Председништва ЦК СКЈ и Александар Грличков, члан Председништва СК ССРНЈ и ЦК СКЈ. Са гостима се разговарало, два дана. Гостољубиво. Па је, тако, Радојловић ре- као да су средства информисања огромна политичка снага и признао да покушаји појединаца и група да се опозиционо супротставе самоуправном развоју „нису увек били безуспешни”4 . Душан Чкребић је рекао да политичко-безбедносна ситу- ација у СР Србији и у земљи, није ни мало 3 Isto. 4 Јавна гласила – огромна политичка снага, из- лагање Жике Радојловића, „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 4, Београд, 18. јул 1983, 3–4. једноставна; Илијаз Куртеши је истакао да непријатељ покушава да злоупотреби стање на Косову и „као да се спрема не- ка наводно нова колонизација Косова”, а Славко Веселинов да у разним законима који се тичу републике и покрајина није усаглашено 25 чланова.5 Драгослав Марковић је устврдио да наше друштво није у кризи, а Александар Грличков да је цели механизам на коме се заснива светски мир у овој деценији најдубље запао у кризу.6 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, 20–21. април 1984: Задаци новинара и новинарске организације у остваривању Дугороч- ног стабилизационог програма. У уводном излагању председник Ста- нислав Маринковић је рекао да поједи- не рубрике, посебно типа „писма”, постају складишта различитих идејних погледа, па и оних који би пре могли да се сврстају под капу „плурализма политичких инте- реса”. Маринковић је констатовао осетно погоршање материјалног положаја већи- не гласила и указао на то да „први пут, пос- ле дужег времена, имамо новинаре, и то са десетакгодинарадногстажаизтакозваних великих редакција, који једва састављају крај с крајем”. Богдан Дечермић, који је на овој скупштини изабран за новог председ- ника Удружења, заложио се да се „идео- лошком класном противнику одговори пу- ном мером, сопственим убеђењем”.7 БЕОГРАД, 13. јун 1984, II сусрети но- винара Србије: Разговори са друштве- но-политичким руководиоцима. Гости: Киро Глигоров, члан Савета Федера- ције, Иван Стамболић, председник ЦК СК Србије, Светислав Долашевић, пред- седник ПК СК Косова, и Бошко Крунић, председник ПК СК Војводине. Киро Глигоров је рекао да нема излас- каизкризебезкрупнихпроменаивеликих потреса и да тзв. националне економије са- 5 Отворена и ангажована трибина, „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 4, Београд, 18. јул 1983, 5–6. 6 Драгослав Марковић: Наше друштво није у кризи и Александар Грличков: Темељи нашег међу- народног положаја нису нарушени (припремио Ми- лан Лазаревић), „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 4, Београд, 18. јул 1983, 7–8. 7 Новинари и стабилизација (припремио Ми- лан Лазаревић), „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 5, Београд, 7. јул 1984, 2.

292 Миле Недељковић мо могу да антагонизирају радничку кла- су, да даље дезинтегришу друштво, а да све то заједно сваким даном подстиче све мо- гуће национализме. Иван Стамболић је устврдио да је наш највећи противник економска сва- кидашњица, да много говоримо о феде- рализацији Савеза комуниста и да појам СР Србије („уже подручје”, „подручје ван социјалистичких аутономних покраји- на”) није јасно одређен и да треба тражи- ти другу, адекватнију терминологију. Светислав Долашевић није могао да каже да је ситуација на Косову стабилна, додајући и то да сви узроци контрареволу- ционарног деловања нису откривени. Ако то нешто значи: Бошко Крунић је рекао да „у Војводини нема националних искључи- вости, мада има појава националистичког испољавања и то у срединама свих народа и народности које живе и Покрајини.”8 Када се пажљиво, и између редова, пог- леда шта су они рекли (или им се то оте- ло и промакло), ствари су врло суморне: друштво је кризи, на помолу су потреси, национализми су у порасту, радничка кла- са се разједињује, економска свакидашњи- ца је врло неповољна, Савез комуниста се парцијализује по републичким оквирима, Косово је нестабилно, контрреволуционар- но деловање измиче контроли, итд. Међутим, све је то изречено увијено у умирујићи тон и неки необјашњиви опти- мизам, па је све изгледало – безазлено. БЕОГРАД, 13. јун 1985, III сусрети новинара Србије: Социјалистички са- вез – данас. Гости: др Богдан Трифуно- вић, председник РК ССРН Србије, Азем Власи, члан Председништва ПК СК Ко- сова, и Богдан Танкосић, члан Председ- ништва ПК ССРН Војводине. Претходна два сусрета нису имала бројчане назнаке, а ови сусрети су означе- ни као трећи по реду. У разговорима је ре- торском вештином доминирао др Богдан Трифуновић, користећи веома спретно самоуправни вокабулар и фразеологију која, у самој ствари, остаје на површни уопштености, а „Наша штампа” је издвоји- ла, у приказу прославе Дана новинара Ср- бије, као антрфиле и ове његове речи: 8 Отворено о свим проблемима друштва (при- премио Милан Лазаревић), „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 5, Београд, 7. јул 1984, 6–8. „Улога и обавеза Социјалистичког са- веза у области јавног информисања и као оснивача информативних организација и јавних гласила, налажу нам да обез- беђујемо неопходне услове за информи- сање радних људи и грађана, што значи и за даљи развој и нормалан рад штампе, радија и телевизије, за кадровско јачање и обнављање редакција. Крупни поли- тички задаци и акције пред којима смо, посебно делегатски избори, обавезују нас да већу пажњу посветимо и изградњи система политичког информисања у ССРН као фронту, ради организованијег и координираног деловања.”9 БЕОГРАД, 12–13. јун 1986, IV сусре- ти новинара Србије: Слободан Милоше- вић, председник Председништва ЦК СК Србије, о порукама Десетог конгреса СК Србије, Азем Власи, председник Пред- седништва ПК СК Косова, о догађањима на Косову, Бранко Микулић, председ- ник Савезног извршног већа, о стабили- зацији и јавним гласилима и шта наме- рава да предузме СИВ. Првога дана прославе Дана новинара Србије говорили су Слободан Милошевић, највиши партијски функционер Србије, и Азем Власи, највиши партијски функцио- нер Косова.10 Почетком ове године, тачније 26. феб- руара 1986, био је први протестни долазак Срба и Црногораца у Београд, који су по- том више пута долазили и тражили заш- титу републичких и федералних органа од насиља Шиптара на Косову и кршења за- кона, дискриминације и притисака који- ма су Срби изложени. Како су хроничари истакли, у Србији је тема Косова и угро- жености Срба у овој покрајини све више заокупљала пажњу јавности, док су у дру- гим деловима Југославије овакви проте- сти изазивали неповерење и страх.11 Разумљиво је, стога, што је Азему Вла- сију било постављено највише питања. 9 Anonim, Dodeljene nagrade „Svetozar Marko- vić”, „Naša štampa”, god. XXXV, br. 351, Beograd, jun 1985, 7. (У заглављу је погрешно уписано годиште излажења – прим. М. Н.) 10 Аноним, И информација је акција, „Нови- нарски гласник”, нова серија, бр. 9, Београд, 20. ап- рил 1987, 3. 11 Slobodanka Kovačević – Putnik Dajić, Hronolo- gija jugoslovenske krize 1942–1993, Institut za evrop- ske studije, Beograd, 1994, 20.

293Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. На њих је он одговарао сталожено, уми- рујуће, врло вешто прикривајући дубину и ширину шиптарских притисака на Ср- бе и већ поодмакло етничко чишћење. Вештином говора у духу шапирогра- фисаних материјала, као изразу адми- нистративног стила, осведочио се пред- седник СИВ-а Бранко Микулић, који је између осталог рекао: „У ситуацији у којој јесмо, када нам је потребан стваралачки однос према друштвеним токовима у свим порама ње- говим, улога средстава информисања по- себно се актуелизира у смислу њиховог од- говорнијег учешћа у трагању за оним што земљу као цјелину води напријед. Као сас- тавнидиоиартикулаторплурализмасамо- управнихинтересасредстваинформисања изражавају мноштво тих интереса, али и стања друштвене свјести о могућностима и правцима њиховог задовољавања.”12 Кад се пажљиво погледа и растол- кује, председник Микулић није дефини- 12 Anonim, Lakše je biti informator nego rješava- ti probleme, „Naša štampa”, god. XXXVI, br. 364, Beo- grad, jun 1986, 7. (У заглављу је погрешно уписано годиште излажења – прим. М. Н.) сао каква је то ситуација „у којој јесмо”, а уз то испада да се не зна што земљу води напред, него се за тим трага. АРАНЂЕЛОВАЦ, 31. март – 1. април 1986: Задаци новинара и новинарске ор- ганизације у претконгресним актив- ностима, референт Нада Милутиновић (Танјуг) и Животни и радни услови, ре- ферент Драгутин Грегорић („Политика”). Подсетивши, првог дана Скупшти- не (31. марта, хотел „Извор”) да су у току завршне припреме за Тринаести конгрес Савеза комуниста Југославије, републич- ке конгресе и покрајинске конференције, Нада Милутиновић је рекла: „Када данас ми сами процењујемо свој рад, морали бисмо критички да се осврнемо и упита- мо: Да ли смо се и зашто колебали? Да ли смо одговорно обавили задатке? Да ли смо увек били на висини наших одговорности и обавеза? Данас, и непрестано, треба да се питамо: Да ли својим радом, својим пе- ром, доприносимо и колико, да се осигу- ра неопходно идејно и акционо јединство? Да ли смо у пуној мери били окренути ос- новним животним проблемима друштва, Политичар у успону: Слободан Милошевић Гост новинара Србије: председник Бранко Микулић

294 Миле Недељковић радног човека и грађанина? Какво смо расположење стварали да ли смо мобили- сали на акцију и снажили спремност да се слабости у друштву брже превазилазе и от- клањају, не сувопарним препричавањем закључака и ставова, већ креативним ан- гажовањем у проналажењу одговора за излазак из кризе?” Дотичући, за оно време веома сме- ло, питање заостајања ужег подручја Ср- бије у развоју, она је упитала: „Колико смо доприносили разумевању, нарав- но и уважавању интереса Србије, коли- ко смо на аргументован и убедљив на- чин својим текстовима доприносили да се овај проблем разреши на најбољи на- чин?”, додајући да је до сада „готово било правило да се говори углавном о одговор- ности јавних гласила, односно новинара, а мање или готово нимало, и о извору ин- формисања.” За разлику од других, претежно фра- зеолошки интонираних дискусија, Ан- ка Цвијановић („Јединство”, Приштина) проговорила је отворено, именујући срж проблема: „Нема стабилизације поли- тичког стања на Косову и Метохији без заустављања исељавања Срба и Црного- раца, без суштинског разобличавања се- паратистичке пароле Косово република, која има крајњи циљ стварање Велике Албаније и фашистоидни циљ етнички чисто Косово”, додајући, са огорчењем, да у њеној редакцији, која се налази у жижи косовских збивања, није мало оних који преко свога пера нису превалили речи национализам и сепаратизам. Реферишући другог дана рада скуп- штине (1. априла), председник Комисије за животне и радне услове Удружења но- винара Србије Драгутин Грегорић је из- нео поражавајуће податке о радном ве- ку новинара: „Статистика је неумољива. Новинари обољевају чешће од других, живе двана- ест година мање од просечног Југослове- на и више од пола их не доживи пензију”, одсликавши услове живота и рада нови- нара следећим чињеницама: „Просечни новинар проведе 50 до 60 дана на путу, за које време је лишен по- родичног огњишта и запоставља своје друге обавезе. Неуредан живот, напетост и неизвесност остављају последице – обољења желуца или дебелог црева, срца и крвних судова, оштећења нервног сис- тема. Сигурно да се такав новинар на те- рену среће са стресним ситуацијама, уз стално оптерећење да на време треба да стигне у редакцију, или да се јави својој матичној кући и преда материјал.” 13 Грегорић је истакао да сваке године 80 одсто новинара одлази на краће или дуже боловање, уз то новинари имају ниске личне дохотке, а само их 40 одсто има стан.14 Посебно забрињава податак да је просечна старост активних нови- нара 38 година, а да је у последњих не- колико година умрло 450 новинара, као и да су животни и радни услови новина- ра незадовољавајући и да се стално по- горшавају. У већини редакција не постоји зимски одмор, а једна трећина новинара нема топли оброк. Грегорић је указао и на то да су у тешком положају и новинари запослени у фабричким листовима. Они су препуштени вољи и самовољи оних који финансирају излажење тих листова. У посебно тешком положају су „новина- ри без редакција”, па се чине покушаји да се и самосталним новинарима обезбеди здравствена и социјална заштита.15 После дискусије, која је била препри- чавање познатих прилика у више редак- ција, скупштина је завршила рад – без конкретног оперативног плана. Другим речима, примила је само к знању Грего- рићеве забрињавајуће податке. БЕОГРАД, 13. јун 1987, V сусрети но- винара Србије: др Борисав Јовић, пред- седник Скупштине СР Србије, о актуел- ном тренутку СР Србије. У двочасовном разговору др Бориса- ва Јовића са новинарима су доминира- ле две теме – економска криза и економ- ски положај СР Србије. Др Јовић је био отворен: „Више од 20 година Србија се третира као изнад просечно развијене републике и од ње се тако и убира, али јој се ништа не даје! Иако је она стварно испод про- сечно развијена. Та чињеница развије- ности није уважавана, ни економски ни 13 Архива УНС, Стенографске белешке Темат- ске скупштине, Аранђеловац, 31. марта – 1. априла 1986, 3, 6–7, 25, 27, 53, 55–56. 14 М. Ј., Прековремени и привремени, „Борба”, 2. април 1986, 3. 15 З.(оран) Р.(адисављевић) – Н.(евенка) М.(атијевић), Кратак новинарски век, „Политика”, среда 2. април 1986, 9.

295Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. политички. То уверење да смо развијени и да дајемо више, нормално се одразило на развој СРС. Данас смо апсолутно са- гласни у томе да нисмо развијени, а има- мо и аргументе.”16 СМЕДЕРЕВО, 23. јун 1988: Јавност рада медија и новинари у разреша- вању друштвене кризе. Гост др Војислав Мићевић,чланПредседништваРКССРН Србије. „Криза у којој се налазимо”, рекао је др Војислав Мићевић, „силно је ојачала моћ штампе и пружила јој шансу да у пу- ној мери остварује своју улогу.” А шта је под тим подразумевао, види се из сле- дећег става: „Штампа мора бити пристрасна на курсу општих стремљења и још одлуч- нија против растућих антикомунистич- ких и антијугословенских тенденција. У том погледу штампа не може бити неу- трална, већ недвосмислена и јасна, на линији Савеза комуниста Југославије.”17 Потом је председник Удружења Југ Гризељ имао излагање под насловом „Јав- 16 Актуелни тренутак СР Србије, „Новинарски гласник”, нова серија, година VII, бр. 12, Београд, ав- густ 1988, 4. 17 Реч Војислава Мићовића, „Новинарски гла- сник”, нова серија, година VII, бр. 12, Београд, август 1988, 4–5. ност рада и јавно мњење, медији и нови- нари у савременој пракси” у којем је, из- међу осталог, рекао: „Већ дуже времена у нашој земљи – како је то и предвиђено и записано у свим нашим идеолошким опредељењима – Ју- гославија постаје друштво великог броја различитих па и супротстављених ставо- ва, интереса и сукоба, како у друштву та- ко и у самом Савезу комуниста. Друштво у целини, заправо, због нерешавања су- протстављених судова и ставова, налази се у многим својим битним функцијама на граници дезинтеграције...”18 Гризељево излагање је подстакло жи- вљу дискусију, у којој су се, између оста- лих, чула и ова мишљења: – Највећа привилегија, коју је себи присвојила та наша политичка бирокра- тија, јесте могућност да се живи без оба- везе полагања рачуна, без обавезе да се јавно саслушају критике и оцене како су они обавили свој посао. То је по мени најтежа и највећа привилегија. И чиње- ница да смо ми толико година живели у једном таквом стању је довела до овако горких плодова и резултата које назива- мо – друштвена, привредна, а ја бих рекао и морална криза... (Захарије Трнавчевић). 18 Излагање Југа Гризеља, „Новинарски гла- сник”, нова серија, година VII, бр. 12, Београд, август 1988, 6–9. Почасне званице – лево, у првом реду: Саво Кржавац, др Живорад Ђорђевић, Светозар Тадић, др Војислав Мићовић и Александар Бакочевић

296 Миле Недељковић – Новинари су разоткрили „Агроко- мерц”, Неум, Брезовицу и друге сличне појаве. И то је, по мени, позитивно, као вредно достигнуће новинара, јер су и на курсу отварања и демократизације ја- вног рада. Шта је, међутим, оно што је за мене негативно – опасност да штампа не постане савест друштва и, друго, сила из- над друштва. Јер наш систем, у ствари, не функционише. Шта је у таквој ситуацији било са СДК, где је био СУП, делегатска скупштина, радничка контрола и други државни органи... (Љиљана Јовановић). – Везаност средстава јавног ин- формисања претежно за републичко- покрајинске политичке врхове, која у неким случајевима поприма облике по- слушништва и подаништва, с правом се означава, не само овде, као једна од ос- новних слабости наше штампе данас, и један од узрока разбијености југословен- ског информативног простора... Да ли је та везаност наше проклетство, злехуда судбина коју смо у овој феудализацији Југославије својевољно изабрали или нам је наметнута са стране, а ако хоће- те и институционално кроз законе који регулишу област јавног информисања и оно што називамо – друштвени утицај на штампу... (Срба Манојловић).19 19 Исто, Дискусија учесника, 9–13. НОВИ САД, 1992: Новинарство из- међу професионализма и политике, референт Коста Краинчанић, председ- ник УНС. Излагање о овој осетљивој и увек ак- туелној теми (3. децембра) Коста Краин- чанић је почео овим речима: „Приликом великих друштвених про- мена највећи ломови, расколи и сукоби настају у новинарству, у новинским кућа- ма, редакцијама, новинарским органи- зацијама и међу самим новинарима. Уп- раво се то догађа и нама, данас и овде. Велика друштвена промена, која се код нас догодила, прелазак из ауторитарног у плуралистичко друштво, довела је до рас- лојавања ширих размера, у свим сфера- ма живота и рада. Није поштеђен ниједан делић друштвене структуре. Породице су посвађане због политике. Чак се и деца у обданишту попреко гледају. У таквој ситу- ацији новинарство, не да није могло да бу- де мимоиђено, него је било прво на удару, јер је оно, по природи ствари, упућено на политичка догађања. Не само у том сми- слу што прати и коментарише политичке токове, него од њих, у већој или мањој ме- ри – и зависи! Ако се још има у виду да је наша друштвенапромена,нажалост,пропраће- на и тешким националним и верским су- Милорад Комраков отвара тематску скупштину 1997.

297Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. кобима – убијањима и разарањима – он- да се мора схватити зашто су раслојавања у нас тако дубока и толико застрашујућа. У нашој професији дојучерашњи ре- дакцијски другови и пријатељи, који су заједно, неки више, неки мање, писали на марксистичким основама и велича- ли социјалистичко самоуправљање, сада су жестоки противници. Једни друге на- зивају ’бољшевицима’. Поделили су се на ’режимлије’ и ’демократе’, на ’миротворце’ и ’ратне хушкаче’, на ’зависне’ и ’независ- не’, на ’заточене’ и ’ослобођене’, на ’патрио- те’ и ’непатриоте’ (...). Ја неке своје другове уопште не могу да препознам. Вероватно ни ви!... Знајући да им се сада ништа ло- ше не мoже догодити, постали су страст- вени дисиденти – са закашњењем од по- ла века! Што им ни најмање није сметало да држе лекције и оним својим колегама, који, ако ништа друго, бар у време кому- нистичке страховладе нису седели и били у првим редовима. Напрасно су постали ’слободоумни’ и ’храбри’, борци за ’истину и демократију’, априорни прозивници ре- жима... Да апсурд буде већи, у томе послу учествују и неки познати ’адлатуси’20 ко- мунистичког режима. Бивши секретари партијских организација, извршни секре- тари разних комитета и акционих конфе- ренција, активисти идеолошких комисија и други слепи послушници дотадашње политике – они који су уживали најбоље препоруке о идејно-политичкој подобнос- ти. Сада, као и онда, стављају своје нови- нарско перо у службу политике. Додуше, неке друге и другачије, али, опет, са истом силном потребом да јој служе и да се са њом идентификују... Изронили су на пов- ршину и разни анонимуси, они за које се никад ништа не би знало да се под ути- цајем политике у новинарству није от- ворио и простор за неновинарске ак- тивности (...) Тешки су ово дани за наше новинарство. И наше професионално уд- ружење дели судбину посла којим се ба- 20 Adlatus (lat.: ad – уз, latus – бок), помоћник, млађи чиновник, помагач, саветник (прим. М Н). вимо, прикљештеног између професио- налних захтева и политичких изазова. Тек што смо изишли из једног једноумља – дочекало нас је друго.”21 Ова тематска скупштина остаће упа- мћена по скандалу Драгана Вукићевића, председника Актива новинара Краљева, који је два пута излазио за говорницу (с правом на дискусију и на реплику) и оба пута драстично прекорачивао дозвољено време, потрошивши га на објашњавање са председавајућим и надвикивањем са присутнима у сали, не рекавши ништа, а оба пута тражећи да му председник Коста Краинчанић, кога иначе не признаје за председника, омогући да говори. Оба пу- та га је скупштина, уз повике да он жели својим провокацијама да је растури, на- покон одузимала реч. * После вишестраначких избора у де- цембру 1990. године је престала једнопар- тијска владавина (тзв. једноумље). Самим тим и у новинарској организацији је наста- ло превирање и страначко престројавање. По инерцији, свака од струја је настоја- ла да Удружење приклони својој странци, што је било погрешно, и то је била главна сметња у нормалном, што значи нестра- начком, раду Удружења као професионал- не организације, а не трансмисије актуел- не политике. У самом Удружењу, под руководством председника Краинчанића и Комракова, победила је, захваљујући вештини, па и лажирању, струја која је протежирала политику Слободана Милошевића и Со- цијалистичке партије Србије. Но, то је била привидна победа, која је за последицу имала највећи губитак Уд- ружења (осипање чланства и оснивање НУНС-а), а само Удружење довела на руб пропасти у октобру 2000. године. 21 Архива УНС, Стенографске белешке Темат- ске скупштине, Нови Сад, 3. децембра 1992, 15–18.

298 Миле Недељковић Драгутин Савић: Победа

299Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. СЕКЦИЈЕ, АКТИВИ, КОМИСИЈЕ, КЛУБОВИ И ТРИБИНЕ Р азвитком новинарства и бројчаним јачањем Удружења новинара Срби­ је се указала потреба да се одређе­ не области и делатности ставе у жи­ жу професионалног занимања, па је за то тражен и одговарајући облик организова­ ња новинарског рада. Тако су, временом, у складу са потребама, могућностима и опредељењима, у Удружењу настајали сек­ ције, активи, клубови и трибине. У погледу на њихов настанак и развој се добија сли­ ка развијености и активности Удружења новинара, као и проблематике која је у од­ ређеном времену била доминантна. 1. Редакциони одбор усмених но­ вина. Најпре је, 11. јануара 1947. године, основан редакциони одбор за покретање усмених новина, у то време веома потре­ бан и омиљен облик деловања новина­ ра у јавности. У редакциони одбор, који је исте године приредио неколико усмених новина у Крагујевцу и Нишу, изабрани су књижевник Танасије Младеновић и но­ винари Дојчило Митровић и Срђа При­ ца (Венделин Јапунџић). У 1954. години је промењени назив гласио Комисија за усмене новине, коју су чинили Радиво­ је Марковић, Василије Краљевић, Нико­ ла Крсмановић и Никола Ставридис, а у Поглавље XV РАЗГРАНАТА ДЕЛАТНОСТ Секције, активи, комисије, клубови и трибине • Актив новинара ветерана • Издавачка делатност • Музеј штампе • Енциклопедија српског новинарства • Новинарски балови • Обнова Авалског торња 1956. години у Комисији су Владислав Митровић, Александар Петковић и Вели­ мир Будимир. У 1958. години ова коми­ сија добија назив Комисија и редакција за усмене новине, а у њу су изабрани Ја­ ша Алмули, Велибор Поповић, Ђука Јули­ јус, Мехмед Тоцкић, Милан Ковачевић, Бане Ђуричић и Миливоје Марковић. Јачањем Удружења се ширио и на­ чин деловања и организовања, па је та­ ко у 1950. години било пет секција (ред­ ни бројеви означују редослед настанка) и једна комисија. 2. Спољнополитичка секција (осно­ вана 24, децембра 1949) од маја 1950. до фебруара 1951. године је организовала десет предавања, која су била добро по­ сећена, а предавачи су били др Милан Бартош, др Алеш Беблер, др Младен Иве­ ковић, Јосип Ђерђа, Крста Булајић, М. Ја­ ворски и Душан Тимотијевић, као и стра­ ни предавачи – Џорџ Селдес (САД) и Ањес Амбер (Француска). За седам месеци (од 16. октобра 1952. до маја 1953. године) одржано је 15 пре­ давања са дискусијом. Предавачи су углавном били наши дипломатски пред­ ставници у иностранству и функционери Министарства иностраних послова (ам­ басадори Владимир Поповић, Јоже Вил­ фан, Владимир Велебит, посланици Ми­ ша Павићевић, Љуба Илић, Виктор Рапич,

300 Миле Недељковић затим чланови делегација које су борави­ ле у иностранству Вељко Влаховић, Ми­ лан Слани и др. Особито је велику пажњу изазвао шири дискусиони састанак одр­ жан 13. априла са Милованом Ђиласом, који је говорио о социјалистичким и рад­ ничким покретима у свету. Састанку је присуствовало четири стотине београд­ ских новинара и известан број политич­ ких и јавних радника.1 На годишњој скупштини Удружења новинара Србије, одржаној 7. јуна 1953. године, једино је рад спољнополитичке секције оцењен као задовољавајући.2 Усекретаријатуспољнополитичкесек­ ције су 1955/1956. године били Ђука Јули­ јус, Драгољуб Траиловић, Фаик Диздаре­ вић, Велизар Савић и др Ивко Пустишек. Секција је 5. јуна 1956. године променила назив у Комисија за спољну политику, а 1962. године у Секцију спољно­политич­ ких новинара (председник Бранко Богу­ новић, Танјуг). Најактивнија била 1965. године (председник Јаша Алмули, Танјуг). Током 1973. године, пошто је председник Давор Чулић службено премештен у Ати­ ну, постојао је само секретаријат, који се није састајао. Оживела je рад 1981. године под називом Секција новинара спољно­ политичких рубрика. 3. Привредна секција је организо­ вала два предавања привредних и пар­ тијских руководилаца. Светозар Вукма­ новић Темпо је говорио о радничким саветима и управним одборима предузе­ ћа, а Мијалко Тодоровић о питањима за­ другарства и односима на селу. Обновила је рад 10. априла 1959. године под нази­ вом Секција привредних новинара. 4. Секција спортских новинара је приређивала усмене новине, филмске новине и спортску ревију. Било је укуп­ но 15 приредби које је посетило више од 10.000 слушалаца и гледалаца. Приредбе су, осим у Београду, одржане у Новом Са­ ду, Чачку, Земуну, Панчеву, Суботици, Зре­ њанину и Крушевцу. У овој секцији су би­ ли новинари Милан Ковачевић, Љубомир Ловрић, Слободан Обрадовић и Љубомир Вукадиновић. Секција је била променљи­ во активна до 1974. године. Велики део 1 Б.(ранко)Д.(рашковић),Радспољнополитичке секције Удружења новинара Србије, „Наша штампа”, год. II, бр. 10, Београд, мај 1953, 4. 2 Аноним, Наша штампа мора да задржи ре­ волуционарну улогу васпитача радних маса, „Наша штампа”, год. II, бр. 11, Београд, јул 1953, 2. активности је обављан у оквиру истоиме­ не секције Савеза новинара Југославије. Било је тенденција да се она потпуно оса­ мостали, а неко време је радила и као по­ себно Удружење спортских новинара. 5. Секција лектора и коректора је одржала неколико дискусионих састана­ ка са предавањима проф. др Драгољуба Алексића, лингвисте. Секција је радила до 1952. године. 6. Секција фоторепортера (основана 5. маја 1949, председник Рака Рубен) при­ премила је изложбу фотографија, али из­ ложба није одржана, како се наводи у из­ вештају Управе УНС, „због неактивности секретаријата”. Председници Александар Симић (1950, „Борба”) и Богољуб Цикота (1964, „Службене новине”). Променљиво активна, секција је радила кампањски до 1972. године и потом била врло активна до 1974. године (председник Жика Милути­ новић, „Илустрована политика”). Од 1967. до 1969. године је организовала у Београ­ ду запажену изложбу „Моја најмилија фо­ тографија”. Обновила је рад 1981. године под називом Секција новинара фоторе­ портера (од 1985. године председник Ми­ лорад Исаиловић, „Радио ТВ ревија”). 7. Секција новинара стручне штам­ пе (основана 8. маја 1950). 8. Комисија за питање издвајања „Је­ жа” из Удружења, што је било врло шка­ кљиво, и болно, питање, јер је Удружење оснивач „Јежа”, а његово издвајање, у кли­ ми колективистичког духа тога времена, нападано је као враћање приватизације. Повереништво УНС за Војводину орга­ низовало је четири секције – спољнополи­ тичку (која је одржала четири састанка и два предавања), привредну (три састанка и два предавања), културну (два састан­ ка) и спортску секцију (три састанка и једне спортске филмске новине). 9. У 1951. години је заживела Уну­ трашњополитичка секција, али је убр­ зо замрла са радом. Поново је основана 5. јуна 1956. године као Комисија за уну­ трашњу политику. Ова секција, прак­ тично, никада није била активна. Обно­ вљена је 1970. године и променила назив у Секција новинара унутрашње­поли­ тичких рубрика (председник Лека Бого­ сављевић из „Економске политике”). По­ што је окупљала и новинаре привредних рубрика, чија је секција престала са ра­ дом, владало је мишљење да привред­ ним новинарима треба обновити сек­

301Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. цију. По трећи пут је оживела рад 1981. године под називом Секција новинара унутрашњополитичких рубрика. 10. Секција новинара културних ру­ брика је основана 1953. године, а у њеном руководству 1955/1956. године су се нала­ зили Драгослав Адамовић, Марија Кирић, Зорица Мутавџић, Ђорђе Радишић и Па­ вле Малетин. Обновила рад 5. јуна 1956. године под именом Комисија за културу. Поново обновила рад 20. фебруара 1963. године под називом Секција новинара културних рубрика (председник Љубо­ мир Милин, „ Рад”). Као једна од најактив­ нијих секција, престала са радом 1971– 1973. године (председник Недељко Јешић, ТВ Београд). Иницијативни одбор, на че­ лу са Милошем Јевтићем (Радио Београд), оживео рад секције 1974. године, која је била врло активна до 1981. године. 11. Секција новинара техничке штампе је основана 1953. године. У 1954. години је основано пет коми­ сија и једна секција: 12. Комисија за израду моралног кодекса за новинаре (1954. су у њој би­ ли Слободан Глумац, Ђорђе Раденковић, Милутин Чолић и Васко Ратковић); обно­ вила рад 1981. године под називом Ко­ мисија за етичка питања. 13. Комисија за рад са секцијама и уздизање чланства (1954. су у њој били Павле Малетин, Василије Краљевић и Ве­ либор Поповић). 14. Комисија за ревизију члан­ ства (1955. у њој су били Љубомир Сто­ јовић, Ненад Ставјел, Радивоје Марковић и Александар Петковић); ова комисија је под истим називом обновљена 1969. го­ дине, када се указала потреба за новом ревизијом чланства. 15. Комисија за тарифне правилни­ ке (Владислав Миленковић, Александар Петковић, Живота Камперелић), у 1958. названа Комисија за тарифну полити­ ку, када су је, уз Камперелића, сачињава­ ли Предраг Милојевић, Драган Вукобра­ товић, Велибор Косић, Јован Раичевић и Раша Лазаревић. 16. Управни одбор удружења је 4. ав­ густа 1954. године формирао Комиси­ ју која ће проучити Нацрт закона о из­ давачким и новинским предузећима и дати своје примедбе и сугестије. 17. Секција новинара дечјих листова и редакција дечјих емисија радио­ста­ ница, чија је активност врло брзо усахла. У 1955. години су основане три ко­ мисије, чији називи говоре о проширењу подручја занимања и потребама решава­ ња одређене проблематике Удружења: 18. Комисија за рад са секцијама и уздизање кадрова (Павле Малетин, Ва­ силије Краљевић, Велибор Поповић). 19. Комисија за израду моралног ко­ декса за новинаре (Милутин Чолић, Вас­ ко Ратковић, Ђорђе Раденковић, Слободан Глумац, Василије Краљевић). 20. Комисија за радне односе. У 1956. години је основано пет нових комисија: 21. Комисија за идеолошко­поли­ тички рад, у коју су ушли Ђорђе Раденко­ вић, Велибор Поповић и Бранко Богуно­ вић, образована је на седници Управног одбора 25. маја 1956. године. Ова комиси­ ја је исте године као најпогоднији облик рада установила Дебатни клуб. У упра­ ву Дебатног клуба су ушли Ђорђе Раден­ ковић (председник), Бранко Богуновић, Велибор Поповић, Бошко Бабовић и Јаша Давичо. У план тема за првих шест месе­ ци су уврштене: 1. Процес дестаљиниза­ ције у међународном радничком покре­ ту и отпори, 2. Карактеристичне појаве савременог америчког капитализма, 3. Наш аграрни проблем – из аналитичког угла марксистичке политичке економије, 4. Струјања у нашем уметничком животу и новинарство, 5. Критика у штампи и 6. О репортажи. Следеће године је названа Идеолошка комисија (1. новембра 1957. одржала саветовање о томе како штампа, радио и агенције прате припреме за из­ боре народних одборника), а у 1958. годи­ ни је названа Идеолошко­стручна коми­ сија и у њу су изабрани Вања Краљевић, Иванка Бунушевац, Драган Марковић, Даница Перић, Стеван Мајсторовић, Не­ над Ставјел, Захарије Трнавчевић и Дра­ гутин Грбић. Оживела је рад 1981. годи­ не под називом Комисија за идеолошка питања (председник Александар Виторо­ вић, ТВ Београд), а 1985. године је врати­ ла првобитни назив Комисија за идео­ лошко­политички рад. 22. Комисија за радне односе и та­ рифне правилнике. 23. Комисија за проучавање пробле­ ма локалне штампе (Љубомир Стојовић и Иван Вучковић, „Народне новине”, Ниш. Касније су у комисију ушли Бранислав Да­ дић – Радио Београд, Витомир Бујишић – „Глас Подриња”, Шабац, и Томислав Јери­

302 Миле Недељковић нић, „Светлост”, Крагујевац. У 1958. години су, уз Стојовића, комисију чинили Влади­ мир Паскаљевић, Бранко Петровић, До­ брила Поповић и Владислав Миленковић. 24. Комисија за сталешка питања, ко­ ја ће се бавити проблемима новинарских пензија и плата (Драган Вукобратовић, Бранко Васиљевић и Влатко Влатковић). 25. Комисија за помоћ локалној штампи је иницирала да Издавачко пред­ узеће „Седма сила” организује Сервис за локалну штампу, који се показао врло успешним, јер је локална штампа са задо­ вољством прихватила написе добијене од Сервиса као велику помоћ у раду. Године 1958. су основане једна коми­ сија и две секције: 26. Организационо­правна коми­ сија (Миле Мандић, Петар Стевчић, Ми­ одраг Јевремовић, Лазар Кокошевић, Ми­ лутин Миленковић, Милан Братић); од 1985. године променила назив у Комиси­ ја за организационо­правна питања. 27. Секција дебатних стенографа. 28. Секција војних новинара, пре­ именована 1981. године у Актив војних новинара. У 1959. години је 10. априла основана: 29. Секција привредних новинара УНС. У 1961. години су 10. маја основане две секције: 30. Секција туристичких новинара (председник Добривоје Ђоковић) све вре­ ме је била врло активна. Добар део ак­ тивности се одвијао и преко Савеза но­ винара Југославије. Посебно је давала допринос Мајском скупу домаћих и ино­ страних туристичких новинара. 31. Секција новинара пољопривред­ них рубрика, изразито активна 1965–1967. године (председник Влатко Вешовић, ТВ Београд). У 1962. год. су основане три секције: 32. Секција унутрашње­политичких и привредних новинара Србије (основа­ на 21. октобра 1962. године, председник Ђуро Ђурашковић, „Комунист”). 33. Секција сатиричара и хумори­ ста (основана 11. маја 1962. године, пред­ седник Миле Станковић).3 34. Секција спортских новинара (основана 16. октобра 1962. године, пред­ 3 Anonim, Osnovana sekcija humorista pri Udru­ ženju novinara Srbije, „Naša štampa”, god. XII, br. 108, Beograd, maj 1962, 5. седник Бора Шолаја, „Бор­ ба”). Почетком 1973. годи­ не оживела је рад, усвојила нови правилник и изабра­ ла ново руководство (пред­ седник Драган Никитовић, ТВ Београд). Оживела је рад 1981. године под називом Секција новинара спорт­ ских рубрика, а 1987. го­ дине вратила првобитни назив Секција спортских новинара. У 1963. години су основани два акти­ ва, две секције и један клуб: 35. Актив новинара западне Србије, 36. Актив новинара југоисточне Ср­ бије, обновљен 1981. године под истим називом. 37. Секција београдских репортера (председник Душан Каран, „Борба”). 38. Секција новинара аутомобил­ ских рубрика. Обновљена 1970. године (председник Петар Стевчић, „Експрес по­ литика”). Врло активна у одржавању Са­ лона аутомобила на Београдском сајму и приређивању ауто­мото релија (1973– 1975). 39. Клуб скупштинских извештача (120 новинара из 29 редакција дневних и недељних листова, агенција и радио­ станица акредитованих у Савезној скуп­ штини). У 1965. години (3. и 4. децембра у Кра­ љеву) основана је: 40. Секција новина­ ра локалне штампе. На оснивачкој скупштини су били представници 28 ре­ дакција. Уводни реферат о друштвеној улози локалне штампе дао Витомир Буји­ шић. Скупштина је усвојила закључке у шест тачака, а у управу су изабрани: пред­ седник Витомир Бујишић (Шабац), секретар Јосип Стипић (Суботица), чланови: Витомир Су­ дарски (Панчево), Милош Бајагић (Ниш), Живота Милићевић (Краљево), Милорад Ђокић (Крагујевац), Владимир Перовић (Смедерево), Бора Стојшић (Сремска Ми­ тровица) и Радован Поповић (Титово Ужи­ це). Под називом Секција новинара ре­ гионалне штампе и радио­станица врло активна до 1979. године (председник Ми­ лан П. Ђоковић, „Чачански глас”). Секција Ђуро Ђурашковић Миле Станковић

303Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. је установила угледну новинарску награду „Радован Драговић”. После десетогодишње паузе, под називом Секција новинара ло­ калних листова и радио­станица обно­ вљен рад на Скупштини одржаној у Ваље­ ву у октобру 1981. године. У 1967. години су основане три сек­ ције и један актив: 41. Секција новинара за научну пу­ блицистику (13. маја 1967). 42. Секција документалиста (пред­ седник Иван Седлачек, „Борба”). 43. Секција новинара пензионера, основана 2. септембра 1967. године (пред­ седник Драгомир Лола Димитријевић). 44. Актив новинара извештача цен­ тралних листова (председник Љубомир Красојевић, „Привредни преглед”, Бео­ град).4 У 1968. години су основани: 45. Комисија за организацију годи­ шњих одмора (април 1968). 46. Актив новинара поморавско­ подунавског подручја (основан 26. ма­ ја 1968. године). 47. Комисија за послове око зграде у Генерала Жданова 28 (председници Добривоје Ђоковић, потом Алекса Брајо­ вић, чланови Драган Вукобратовић, Жи­ вота Камперелић и Никола Ставридис). У 1969. години су основани три сек­ ције и по један актив и комисија: 48. Секција новинара радних орга­ низација Србије (председник Селимир Илић, „Водопут”). Ова секција је матери­ јално стајала најбоље, јер је сакупљала посебну чланарину. На Ванредној скуп­ штини 17. априла 1970. године усвојен нови назив: Секција листова и других средстава информисања у радним ор­ ганизацијама Србије, председници Ми­ омир Марковић (1976) и Гордана Павло­ вић (1978). Преименована је 1981. године у Секцију листова радних организаци­ ја, затим је 1987. године добила назив Секција новинара ОУР­а СР Србије, па је 1991. године изменила назив у Секци­ ја новинара предузећа Србије, а 1992. године преименована у КНУПС (Конфе­ ренција новинара у привреди Србије). 49. Секција туристичких новина­ ра Србије (поново основана; обновљена 1981. године под истим именом). 4 Anonim, U Prištini formiran još jedan aktiv Udru­ šenja novinara Srbije, „Naša štampa”, god. XVII, br. 150, Beograd, maj–jun 1967, 18. 50. Секција хумориста­карикатури­ ста (председник Деса Глишић, „Јеж”), ак­ тивна до 1974. године, није успела да об­ једини хумористе и карикатуристе, који су, и једни и други, тежили да се издвоје у посебне секције. Секција је приредила у Будви, у јавности врло запажени, Први југословенски фестивал хумора и сатире. Обновила је рад 1981. године под нази­ вом Секција новинара карикатуриста и хумориста. 51. Актив новинара Срема. 52. Комисија за радне односе и пен­ зије, интензивно радила 1973. године, оживела рад 1981. године под називом Комисија за рад и радне односе. Затим су основани: 53. Секција новинара за питања друштвено­економског положаја же­ на и породице (1973), активна до 1976. године (председник Вјера М. Хаџи­Це­ нић). Под истим називом обновљен рад 1981. године. 54. Секција за науку, технику и образовање (1974, председник Миодраг Поповић, Радио Београд). 55. Секција новинара регионалних листова и радио станица Србије (1974). У састав Републичког одбора УНС 1973/1974. године, који је сачињен по де­ легатском рецепту, на основу активности секција су ушли председници најактив­ них секција (те године остале секције нису биле активне): Деса Глишић (Секција но­ винара карикатуриста и хумориста), До­ бривоје Ђоковић (Секција туристичких но­ винара), Живојин Милутиновић (Секција новинара­фоторепортера), Милан П. Ђоко­ вић (Секција новинара регионалне штам­ пе и радија), Драган Никитовић (Секција спортских новинара), Вјера М. Хаџи­Ценић (Секција новинара за питања друштвено­ економског положаја жена и породице). 56. Секција новинара техничких уредника (активна 1976–1977), оживела рад 1981. године (председник Миливоје Штрбић, „Рад”). 57. Комисија за животне и радне услове (1979), допунила назив 1985. го­ дине у Комисија за животне и радне услове новинара, а 1989. године врати­ ла првобитни назив Комисија за живот­ не и радне услове. 58. Актив новинара региона Титово Ужице (основан 10. новембра 1980. годи­ не у Ужицу); следеће године променио назив у Актив региона Титово Ужице.

304 Миле Недељковић Поводом стогодишњице постојања Удружења новинара Србије, 1981. годи­ не, оживео је рад у целини, а тиме и сек­ ција и актива, тако да је те године обно­ вљен рад тринаест секција и актива, и основано 10 нових, од тога три секције, четири актива и три комисије: 59. Секција новинара аграрно­по­ литичких рубрика. 60. Секција новинара рубрика за послове општенародне одбране. 61. Секција новинара ветерана. 62. Актив Бора и Зајечара. 63. Актив региона Краљево. 64. Актив новинара северозападне Србије. 65. Актив Шумадијског и Подунав­ ског региона. 66. Комисија за међународне везе (врло активна 1985. и 1989. године). 67. Комисија за финансијска пита­ ња, основана 1973. године, али није на­ шла поље рада због постојања Надзорног одбора, променила назив 1985. године у Комисија за материјално­финансијско пословање. 68. Комисија за реализацију права усељења у зграду. У 1984. години су основане две сек­ ције: 69. Секција новинарства за децу (основана 9. маја; председник Павле Ки­ ћевац, Кекец). 70. Секција самосталних новина­ ра (основана у септембру), на Првој кон­ ференцији, 21. фебруара 1985, променила назив у Актив самосталних новинара.5 У 1985. години су основане три коми­ сије и две секције: 71. Комисија за статут. 72. Комисија за признања и награде. 73. Кадровска комисија, преимено­ вана 1989. године као Комисија за ка­ дровска питања. 74. Секција новинара за науку и технику, основана 23. априла 1985. го­ дине. Имала 50 чланова и увела нови­ нарско признање за проналазак године. Први добитник инж. Вида Поповић, изу­ митељ видасила. Секција је била активна и 1987. године. 75. Комисија за ОНО и ДСЗ (опште­ народну одбрану и друштвену самоза­ 5 О.(ливера) Ј.(овановић), Основан актив самос­ талних новинара, „Новинарски гласник”, нова се­ рија, бр. 6, Београд, 10. мај 1985, 8. штиту; основана 28. јануара, председник Владимир Красић, Борба). У 1987. години су основани две сек­ ције и један актив: 76. Секција новинара омладинске штампе (председник Светлана Васовић). 77. Секција пољопривредних нови­ нара. 78.Секцијановинарасмучара(пред­ седник Раде Калик, Радио Београд). 79. Актив новинара листова ОУР Београда (1991. преименован у Актив новинара предузећа Београда). У 1989. години је основано шест ко­ мисија: 80.КомисијазаКлубновинара,пред­ седник Душко М. Петровић, 81. Комисија за новинарску триби­ ну, председник Соња Ђурић. 82. Комисија за жалбе. 83. Комисија за праћење рада акти­ ва новинара. 84. Комисија за сарадњу са другим новинарским организацијама. 85. Дисциплинска комисија. У 1991. години је основан: 86. Актив новинара општина При­ јепоље, Прибој и Нова Варош (основан 22. априла у Пријепољу) – председник Ву­ косав Томашевић (Радио Полимље), се­ кретар Фуад Бећировић (Информативни центар Прибој), благајник Милева Мале­ шић („Полимље”), чланови Драгољуб Га­ гричић („Златарске новости”) и Љубиша Пантовић („ФАП информатор”). У 1992. години је основана: 87. Комисија за проверу послова­ ња, председник Момчило Бошковић. У 2007. години Удружењу новинара Србије се 1. децембра прикључило једно удружење: 88. Удружење спортских новинара Србије (основано 1965. године). председ­ ник Владимир Дедић („Политика”), секре­ тар Слободан Игрутиновић (Радио Бео­ град), Извршни одбор има девет чланова, а Скупштину чине 33 делегата по тери­ торијалном принципу. Од 1966. године Удружење је члан Међународне федера­ ције спортских новинара. У 2008. години је настала једна сек­ ција: 89. Еколошка секција, основана 16. јануара 2008. године под називом Еко прес клуб Србије – председник Милена Бабић (РТС), заменик председника Оли­ вера Фришчић (сниматељ РТС), члано­

305Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ви Извршног одбора Ан­ ђелка Богданов (новинар, Београдски сајам), Зори­ ца Марковић (ТВ Београд) и Душан Рашета (Радио Бе­ оград). Еко прес клуб Ср­ бије је секција медијских радника (новинара, снима­ теља и фоторепортера) ко­ ји прате заштиту животне средине. На свечаној инаугура­ ционој скупштини, одржа­ ној 7. фебруара 2008. године у великој сали УНС, Еко прес клуб Србије је добио подршку значајних личности из обла­ сти заштите животне средине. Будући да је еколошко новинарство веома спе­ цифично, Клуб има став да се неке поја­ ве и догађања најбоље могу објаснити на терену, те стога организује путујуће ради­ онице, тзв. Еко прес караван, чији је циљ да се новинари, укључујући у то и локал­ не медије, на терену непосредно упозна­ ју са конкретним чињеницама и од више извора са различитим интересима доби­ ју комплетну информацију. Отворен за сарадњу са свим љубитељима природе и борцима за очување животне средине, Еко прес клуб Србије развија свест о ва­ жности усклађивања развоја друштва са законитостима природе помоћу разли­ читих облика деловања (обука, трибине и радионице). АКТИВ НОВИНАРА ВЕТЕРАНА Развојем система јавног информиса­ ња у Србији после Другог светског рата је увећаван број медијских кућа и устано­ ва, а, самим тим, и новинара запослених у њима. Осамдесетих година је било око хиљаду новинара који су отишли у старо­ сну пензију. То су била заслужна лица, многа по­ зната најширем кругу читалаца, слуша­ лаца и гледалаца. Како је новинарски по­ зив такав да новинар не престаје да ради ни кад оде у пензију, то се међу овим но­ винарима искристалисала потреба да своје дотадашње редакције замене но­ вим видом окупљања и рада. То је нађено у оснивању Секције новинара ветерана, природно, у оквиру њихове професио­ налне организације – Удружења новина­ ра Србије. Идеја за оснивање ове секције је нај­ пре разматрана на седници Председни­ штва УНС 16. октобра 1980. године, под радним (условним) називом Секција но­ винара ван редакција (пензионера).6 1981. Секција новинара ветерана је осно­ вана 5. фебруара 1981. године. Отварају­ ћи Оснивачку конференцију, на којој је било више од стотине ветерана, председ­ ник Удружења Љубомир Рајнвајн је ре­ као: „Ово је празник за Удружење нови­ нара Србије, којем се, ево, враћа његово професионално благо.” Према Правилима, Секција ће се за­ лагати да се новинарима ветеранима омогући наставак њихове сарадње с ли­ стовима, радијом и телевизијом, затим ангажовање у професионалном раду у другим друштвено­политичким органи­ зацијама, да им се омогући учешће у раду на историји новинарства у Србији, посеб­ но на историји револуционарне штампе и напредног новинарства, да им се орга­ низује клупски живот и институционише решавање њихових социјалних и других проблема. За председника је изабран Дојчи­ ло Митровић, за потпредседника Дејан Алексић, за чланове Секретаријата Дра­ гомир Лола Димитријевић, Драгојла Ба­ јић, Гојко Бановић и Милојко П. Ђоковић, а за секретара Никола Ставридис. Бележећи овај догађај, „Наша штам­ па” је упечатљиво одсликала његову ат­ мосферу: „Био је то, заиста, импозантан, али и људски дирљив, скуп искусних по­ сленика јавне речи, који, и поред поодма­ клих година, неће да одложе перо, каме­ 6 Архива УНС, Председништво 1980, I, Записник седнице 16. октобра 1980. Слободан Босиљчић Растко Гузина Нада Мијатовић Никола Девић

306 Миле Недељковић ру и микрофон, који ’не признају пензију’ који, док су живи, хоће да остану на увек отвореној друштвеној сцени новинар­ ства. Требало их је, само, видети с каквом су се упорношћу смењивали на говорни­ ци и чути колико је све привржености но­ винарству и новинарског искуства из њи­ хових речи избијало.”7 1983. Услед проширења програмских ци­ љева, као и због усаглашавања Прави­ ла Секције ветерана са Статутом Удру­ жења, донетим на годишњој скупштини, одржаној у Аранћеловцу 14. и 15. апри­ ла 1982. године, на Другој редовној кон­ ференцији Секције новинара ветерана Удружења новинара Србије, одржаној 22. фебруара 1983. године у Београду, усвојена су нова Правила, по којима се­ кретаријат има 11 чланова – председни­ ка, потпредседника, секретара и осам чланова (чл. 15). На чело секретаријата Секције је изабран Миодраг Аврамовић (председник), за потпредседника Живо­ та Камперелић, секретара Ђорђе Дедић, а за чланове Милош Мишовић, Нада До­ рошки, Бранко Поповић и Бојан Дими­ тријевић. Између две скупштине Секци­ ја новинара ветерана је добила нових шездесет чланова, тако да сада има 180 чланова.8 Значајна новина у раду Секције је ста­ рање за побољшање пензијског стања по­ јединих старијих новинара чија су прима­ ња недовољна и неодговарајућа њиховом раду и дужини стажа у новинарству. Осим тога, Секција ће предузимати потребне мере за побољшање услова живота пен­ зионисаних новинара и пружање другар­ ске помоћи (стамбено питање, услови за одмор и опоравак, помоћ болеснима, из­ немоглима и самцима). Почетком 1983. године Секција има 180 чланова и била је једна од најактив­ нијих у Удружењу, посебно у раду на про­ јекту историје српске штампе и новинар­ ства.9 7 R.(osanda Dragović­Gašpar), Osnovana sekcija novinara veterana, „Naša štampa”, god. XXX, br. 299, Be­ ograd, februar 1981, 9. 8 Дојчило Митровић, Судбинска повезаност са професијом, „Новинарски гласник”, нова серија, број 2, Београд, 8. април 1983, 10. 9 „Политика”, Београд, среда 23. фебруар 1983, 8. Током 1984. и 1985. године ветерани су организовали и два веома лепа излета. Посетили су чарду „Аркањ”, код Кови­ ља, названу „супер­чарда” или „На крај света”, и били одушевљени њеном извор­ ном лепотом, склоњеном од свих погле­ да, и ненарушеним миром.10 Овај излет су организовали ветерани Војводине, а узвратни сусрет су организовали ветера­ ни Србије, излетом у Лепенски вир. Вр­ ло леп али кратак, само дводневни, излет је завршен у, целим путем, распеваном аутобусу до Београда.11 Трећи, такође дводневни, сусрет но­ винара ветерана Србије и Војводине одр­ жан је на Фрушкој гори, са смештајем у одмаралишту „Бранковац”. Том прили­ ком су посећени манастири Врдник и Крушедол, Музеј НОБ у Рохаљ бази и Пе­ троварадинска тврђава.12 1985. На годишњој конференцији Секције новинара ветерана, одржаној 4. априла 1985. године, истакнуто је да су комисије, којих је претходне године било више, до­ бро радиле, и то Комисија за идејно­по­ литичка питања (председник Миодраг Аврамовић), Комисија за организацију, координацију, статутарна и нормативна акта (председник Ђорђе Дедић), Коми­ сија за пензијска, социјална и здравстве­ на питања чланства (председник Жи­ вота Камперелић), Комисија за одмор и рекреацију (председник Бранко Попо­ 10 Милош Мишовић, На крају света, „Новинар­ ски гласник”, нова серија, број 5, Београд, 7. јул 1984, 10. 11 Ђ.(орђе) Д.(едић), Два дана уз другарство и песму, „Новинарски гласник”, нова серија, број 6, Београд, 10. мај 1985, 10. 12 Ђ.(орђе) Дедић), У срцу и лепотама Фрушке горе, „Новинарски гласник”, нова серија, број 7, Бео­ град, 8. јул 1985, 22. Јован Јауковић Чедо Малеш Милутин Миленковић

307Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вић), Комисија за бригу о оболелим и из­ немоглим члановима (председник Нада Дорошки), Комисија за помоћ у школској настави (председник Душан Ђурић), Ко­ мисија за односе са матичним редакци­ јама (председник Драгутин Шолајић) и Комисија за прикупљање грађе за исто­ рију штампе, музеј, хронику и историју развоја новинарства у Србији (председ­ ник Милош Мишовић). Изабран је Секретаријат Секције, у који су ушли: Слободан Глумац (председник), Дра­ гутин Шолајић (заменик председника), Ђорђе Дедић (секретар) и чланови: Божи­ дар Раденковић, Милош Мишовић, Сми­ ља Кораћ, Нада Спонза­Мимица, Милан П. Ђоковић и Стеван Хофман.13 Сусрети ветерана Србије и Војводи­ не су настављени, у пролеће у Војводини, ујесен у унутрашњости Србије. Четврти сусрети су били ујесен 1985. године на ре­ лацији Београд–Смедерево–Колари–По­ кајница. Шести сусрети, у мају 1986. го­ дине, одржани су у Илоку и Карађорђеву, а седми, одржани 3–4. октобра 1986. го­ дине, у Краљеву, уз посету манастирима Студеници и Жичи.14 1987. Секција бележи општи успон, како у даљем омасовљењу тако и у садржаји­ ма и обиму делатности. У овом двогоди­ шњем раздобљу су, између осталих, ви­ дљиве следеће активности: – одржан је састанак са ветеранима старијим од 75 година (Предраг Милоје­ вић, Слободан Нешовић, Драгомир Лола Димитријевић, Нада Дорошки), који су том приликом говорили о својим успо­ менама из новинарског рада, – одржана су четири сусрета ветера­ на Србије и Војводине са излетима (по два у организацији Србије и Војводине), а током ових сусрета су вођени разгово­ ри са руководећим људима у општина­ ма и културним институцијама, уз посе­ те радним организацијама, захваљујући чему су ови сусрети добијали шири ма­ нифестациони карактер, 13 Ђ.(орђе) Дедић, Веома активни и у „трећем добу”, „Новинарски гласник”, Нова серија, год. IV, бр. 6, Београд, 10. мај 1985, 5. 14 Ђ.(орђе) Дедић, Лепоте трећег доба, „Нови­ нарски гласник”, нова серија, бр. 9, Београд, 20. ап­ рил 1987, 8. – у оквиру прославе два века Вука (1787–1987), организована је посета ње­ говом родном месту Тршићу, манастиру Троноши и Лозници, – посећени су Пожаревац и Галерија Милене Павловић Барили, Петровац на Млави и Горњачка клисура, – посећен је Ковиљ, родно место Лазе Костића, првог председника Српског но­ винарског удружења (1881), – посећени су Сремски Карловци и манастири на Фрушкој гори, – организовано је туристичко путовање са посетом Будимпешти и Сентандреји.15 За новог председника је изабран Све­ та Тадић, а на његов предлог за секретара је изабран Ђорђе Дедић, који је веома са­ весно и исцрпно водио евиденцију о раду Секције, укључујући и писану документа­ цију, док су у Секретаријат изабрани Си­ ма Тесла, Александар Мишић, Жика М. Јовановић, Живота Камперелић и Михај­ ло Ћирић. Седми сусрети ветерана Србије и Вој­ водине су одржани 19. маја 1987. годи­ не, којом приликом су посећени у Новом Саду музеј, РО „Форум” и редакција „Ма­ ђар соа”, а у Бечеју Пољопривредно­инду­ стријски комбинат „Бечеј” и замак Дун­ ђерских.16 1989. Секција има око 400 чланова, од ко­ јих су 211 у чланству Фонда солидарно­ сти, истакнуто је на годишњој скупштини Секције, одржаној 31. маја 1989. године у Београду. У складу са планом рада и за­ дацима утврђеним на овој скупштини, настављен је систематски рад Секције. Извештавајући скупштину о актив­ ностима, председник Секције Светозар Тадић је изнео ове податке: – развијена је активност за побољ­ шање здравствене заштите новинара, ре­ довни и специјализовани прегледи су обезбеђени, мимо уобичајене дуге про­ цедуре, у Клиничко­болничком центру „Дедиње” (за срце, крвне судове и високи крвни притисак), у здравстевној устано­ ви „Бежанијска коса”, Институту за реу­ 15 Аноним, Разноврсна активност, „Новинар­ ски гласник”, нова серија, год. VIII, бр. 13, Београд, мај 1989, 6. 16 Д.(раган) Ђ.(орђевић), Лепо и корисно, „Нови­ нарски гласник”, нова серија, бр. 10, Београд, 12. ав­ густ 1987, 7.

308 Миле Недељковић матологију, Заводу за неуролошка обоље­ ња, Институту за рехабилитацију срчаних болесника у Сокобањској улици и Центру за рехабилитацију у Младеновцу, – организован је осмодневни одмор ветерана у Поречу и зимски у Опатији (са посетом Трсту), – већи број новинара ветерана је укљу­ чен у издавање „Новинарског летописа”, а посебно на припреми Историје српске штампе и Хронике Удружења новинара. Скупштина је изабрала Секретаријат, у који су ишли: Александар Мишић (председник), Ђорђе Дедић (секретар), чланови Наташа Ђурић, Нада Дорошки, Жика М. Јовано­ вић, Живота Камперелић, Милорад Јани­ ћијевић, Михајло Ћирић и Милош Ми­ шовић. Скупштина је изабрала и делегаци­ ју за 27. редовну скупштину Удружења у Новом Саду, у коју су ушли: Александар Мишић, Ђорђе Дедић, Наташа Ђурић, Жика М. Јовановић, Жи­ вота Камперелић, Миодраг Јанићијевић, Милош Мишовић, Јеленко Бучевац, др Ананије Лековић, Оливера Клисаревић, Никола Бибић и Светолик Новаковић. Почасни гост скупштине Секције вете­ рана је био Драгомир Лола Димитријевић. Те године су ветерани посетили (20. октобра) Тополу, Опленац, Марићевића јаругу у Орашцу, где је дигнут Први срп­ ски устанак 1804. године, и Аранђеловац. 1991. О протеклом четворогодишњем пе­ риоду секретар Актива новинара ветера­ на Ђорђе Дедић је дао врло исцрпан из­ вештај, истакавши посебно оне садржаје и видове делатности Актива који су нај­ више допринели угледу Удружења и овог његовог актива. Актив новинара се залагао да редак­ ције повећају лична примања новинари­ ма који за неку годину одлазе у пензију, како би имали бољу основицу за добија­ ње пензије. У комисији за историју штампе вр­ ло су активни ветерани, чинећи већину у њој, као и у редакцији „Новинарског ле­ тописа”, који је објавио значајну библио­ графску грађу, а многе догађаје, појаве и личности отргао од заборава. У прослави 200 година српске штам­ пе значајне послове су обавили ветерани, нарочито у организовању свечане акаде­ мије у Сремским Карловцима. Приређена је изложба фотографија о ге­ ноциду над српским народом у Хрватској. По оцени секретара Дедића, сусрети новинара ветерана су прерасли у велику и значајну манифестацију. Организовано је шеснаест сусрета ветерана Србије и Војво­ дине, уз путовања до значајних културних средишта и учешће на значајним јубиле­ јима – осам векова Студенице, два века Вука, 150 година од рођења Лазе Костића, првог председника новинарске организа­ ције у Србији. Виђене су лепоте Фрушке горе, Горњачке клисуре, српских спомени­ ка у Сентандреји, српске цркве у Трсту, Ле­ пенског вира, Ресавске пећине, Гоча, Лаза­ рице и Слободишта у Крушевцу, Тополе и Опленца, устаничког Орашца, Лознице и Шапца, Илока и Пожаревца, Аркања и По­ кајнице, Новог Сада и Каћа, Сомбора и Но­ вог Бечеја, Краљева и Радовањског луга... У току протекле три године новинари ветерани су летовали у Ларнаки на Ки­ пру и зимовали у Опатији и по два пута у Поречу и Херцегновом. Закључујућиизвештај,председникЂор­ ђе Дедић је указао да би било веома кори­ сно да ветерани запишу сећања на изузет­ не догађаје, политичка и друга збивања, што би за будућа покољења и за истори­ ју српске штампе и новинарства било од неоцењиве вредности, јер би се тиме оте­ ло од заборава мноштво драгоцених чи­ њеница. 1993–1995. Настављено је вишестрано ангажова­ ње новинара ветерана, посебно на плану успостављања сарадње са здравственим установама, решавању социјалних пита­ ња и организовању дружења и одмора. По­ стигнуто је то да се новинарима олакшају прегледи, посебно код лекара специјали­ ста у појединим здравственим установама (Нишка Бања и две београдске клинике). Тражене су могућности да се новина­ рима с малим примањима омогуће до­ датна примања, али због законских про­ писа та акција није успела. Организован је сусрет ветерана који су старији од 75 година. Одазвало се 80 колега, а сусрет је протекао у веома при­ јатној атмосфери. Предложено је Удру­ жењу да се, поред „Сребрног јубилеја” ко­ ји се додељује за 25 година новинарског

309Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. стажа, уведе и „Златна повеља” за 50­го­ дишњи новинарски стаж. Организована је изложба фотографи­ ја о геноциду над српским народом у Хр­ ватској. Настављени су и продубљени сусрети ветерана из појединих делова Србије, као и посете ветерана разним градовима, а по­ себно значајним културним, привредним и верским средиштима и споменицима. Ветерани су се упознали са природ­ ним лепотама Фрушке горе, Гоча, Дивчи­ бара, затим са историјским одликама и значајем манастира Раванице, Манасије, Жиче и Троноше, а посетили су и Српску цркву у Трсту. Обишли су Лепенски вир, Ресавску пећину, Покајницу у селу Радо­ вању и Карађорћев гроб у Радовањском лугу код Велике Плане. Били су гости Но­ вог Сада, Доњег Милановца, Сомбора, Каћа, Смедерева, Крушевца, Лознице и Шапца, у којима су имали сусрете са ру­ ководећим личностима тих градова. Организовано је зимовање на мору (Опатија и Пореч) и прослава 50­годи­ шњице прве новинарске школе у Београ­ ду и Југославији. Посећен је Бачки Петровац, средиште Словака у Војводини, одакле су ветерани понели најбоље утиске о дочеку и борав­ ку у том месту, као и задовољству дома­ ћина посетом. 1996. Редовна изборна скупштина Акти­ ва новинара ветерана одржана је 9. маја 1996. године. Подносећи извештај, секре­ тар Ђорђе Дедић је начинио овакав увод: „Наш мандат је протекао у најтежим усло­ вима од оснивања Актива ветерана. Прво су биле последице страховите инфлаци­ је, затим акције неких неодговорних но­ винара ветерана за рушење заједништва и угледа новинарске организације, што је доводило и до дужег паралисања рада Удружења новинара. Уследиле су и еко­ номске санкције целог света против на­ ше земље, чије последице знамо сви и, на крају, дошло је до несташице новца.” Иако је то све имало утицаја на рад Актива, наставио је Дедић, ветерани су у границама моћи остварили значајне де­ лове плана рада. Одржани су традицио­ нални сусрети са новинарима ветерани­ ма Војводине – у Новом Саду, са посетама изложбама, музеју и једном правом са­ лашу, дводневна посета Неготину и Кра­ јини, посете фабрици хартије у Чачку и овчарско­кабларским манастирима, као и посета Смедереву. На овим путовањи­ ма, која су обављена самофинансира­ њем, било је по педесетак ветарана. Организован је одмор, са попустом од десет одсто и отплатом на кредит, у Хер­ цегновом и Чању. Са Рекреатурсом, једном од највећих туристичких организација, потписан је споразум да новинари ветера­ ни у његовим одмаралаштима у бањама, на планинама и мору, имају приоритет у смештају и попуст од тридесет одсто. У ери опште несташице намирница, када су се запослени снабдевали у сво­ јим предузећима, Секретаријат ветерана је захтевао, и на многим местима успео, да се новинари пензионери изједначе са запосленима и тако дођу до неопходних намирница по повољним ценама. Ак­ тив је успео да обезбеди педесет пакети­ ћа кекса и чоколаде и подели их најси­ ромашнијим ветеранима, чему су се они посебно обрадовали, а највише због то­ га да нису заборављени, што им је било драже од поклона. У Секретаријат Актива су изабрани: Растко Гузина (председник), Ђор­ ђе Дедић (секретар), Наташа Ђурић, Жи­ ка М. Јовановић, Живота Камперелић, Мирко Мариновић, Александар Мишић, Михаило Ћирић и Живорад Стоковић. (Током мандата, на место преминулих чланова Ђорђа Дедића, Михаила Ћири­ ћа и Жике М. Јовановића, кооптирани су Бранко Јовановић, Ранко Бабић и Дими­ трије Чичовачки.) Изабрано је и петнаест представни­ ка за изборну скупштину УНС 13–15. јуна у Смедереву: Александар Мишић, Ђорђе Дедић, Мирко Мариновић, Живота Кам­ перелић, Богдан Дечермић, Живорад Сто­ ковић, Растко Гузина, Жика М. Јовано­ вић, Душан Славковић, Стеван Хофман (Ниш), Јеленко Бучевац, Светозар Тадић, Живорад Михаиловић, Миодраг Жико Аврамовић и Недељка Поповић. 1998. Прва конференција Актива новина­ ра ветерана, одржана 18. фебруара 1998. године, на којој је изнет податак да има 1.184 пензионисана новинара, оценила је да је недовољан број њих у чланству Актива (свега 400).

310 Миле Недељковић Оцењено је да је отварање новинарске школе било најзначајнији посао новинара ветерана у 1998. години. Ово је први пут да се у оквиру Удружења оснива оваква шко­ ла (до сада се едукацијом новинара ба­ вио углавном Југословенски институт за новинарство, који је већ неколико година у расулу). У савет школе су изабрана два ветерана – Живорад Стоковић и Растко Гу­ зина. Услед опадања платежне моћи, упр­ кос повластицама је мање ветерана ко­ ристило одмор на мору (Будва и Чањ). Као делегат Актива новинара ветера­ на је Наташа Ђурић учествовала у раду Петог геронтолошког конгреса у Врњач­ кој Бањи. У исто време je учвршћена са­ радња са Удружењем пензионера Србије, чији је секретар Душан Марковић члан Актива новинара ветерана. Затражено је од редакција медија да бесплатно објављују саопштења о смрти и читуље новинарима, али се није наи­ шло на разумевање. Ветерани су објавили саопштење ко­ јим се осуђује „Њујорк тајмс” због клеве­ та наше земље. Организовано је више посета герон­ толошким друштвима у Београду (Во­ ждовац и Стари град) и у Вршцу, где су ветерани одржали књижевне вечери и чије су библиотеке обогатили добровољ­ но скупљеним књигама. Усвојена су нова Правила, по којима је основна организациона јединица Ак­ тив, а секције се оснивају по појединим регијама. Незадовољни променом досадашњег назива Секције у Актив новинара ветера­ на, ветерани Новог Сада су протестовали, јер нису желели да буду секција у оквиру Актива, већ да остану самостални Актив. Након детаљних разговора о томе да ће они и сада, као секција у оквиру актива, водити самосталну делатност, а да им но­ ва правила не омогућују останак назива „актив”, неспоразуми су превазиђени. 1999. Од скупова које су заједнички орга­ низовали ветерани Војводине и Београ­ да су најзапаженији посете Сремским Карловцима и Свилајнцу, у чијим су под­ ручјима обиђена највреднија културна и привредна средишта и вођени разговори са најеминентнијим људима општина и других установа. Ови сусрети су имали и политички значај. Актив ветерана је организовао излет у Петроварадин 25. јуна 1999. године, у ме­ сецукадајезавршенобомбардовањенаше земље коју је НАТО бескрупулозно напао. Ветерани су обишли разрушену зграду Те­ левизије Нови Сад, а са Петроварадинске тврђаве посматрали срушене мостове на Дунаву. Овај излет, у организацији Секре­ таријата УНС и емисије „Треће доба” Теле­ визије Нови Сад (уредник Драган Ремец­ ки), на којем су била 32 ветерана, окончан је у изванредно лепој атмосфери ручком у Ватрогасном друштву Петроварадина. На највишем стручном ступњу, у са­ радњи са члановима Српске академије наука и уметности, организована је три­ бина о језику. На жалост, одзив младих је био испод очекивања. 2000. Редовна изборна годишња скупшти­ на Актива новинара ветерана, којој је присуствовало шездесет ветерана, одр­ жана је 1. новембра 2000. године. Скуп­ штину је поздравио новоизабрани пред­ седник на Ванредној скупштини УНС Душан Радовановић, који је истакао да Ванредна скупштина Удружења, одржа­ на 28. октобра 2000. године, не би успела да ветерани нису учествовали на њој. Извештај о раду секретаријата Акти­ ва новинара ветерана од 1996. до 2000. године поднео је председник Растко Гу­ зина, који је нагласио да су, упркос бом­ бардовању НАТО­а, које је било укочило рад Актива, главне делатности успешно остварене. У план рада је ушао предлог да се ус­ постави контакт са геронтолошким дру­ штвима или домовима за стара лица и да им се пружа помоћ у организовању изло­ жби, попуњавању библиотека и држању усмених новина. Планирано је и да се обнови писа­ ње историје новинарства, које је послед­ њих година замрло. Такође је одлучено да се очува и уреди легат Жике Јовано­ вића, односно његов Музеј штампе, збир­ ка коју је деценијама скупљао и у којој је мноштво униката (предлагач Слободан Лале Обрадовић), и да се посебна пажња посвети организовању Трибине (Божи­ дар Дикић). Међу захтевима изнетим на Скупштини је и враћање имена награде

311Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. „Светозар Марковић” (Живота Кампере­ лић). Предложено је и да се обнови награ­ да са именом Радована Драговића, као и да се обнови рад Института за новинар­ ство (Милојко П. Ђоковић). На иницијативу појединаца је зажи­ вела акција популарно названа „Нови­ нарски пасуљ”, када се, месечно, окупља­ ју ветерани, обедујући, на крају дружења, пребранац („новинарски пасуљ”) у ресто­ рану Клуба новинара. На жалост, та лепа, и прилично масовна акција, престала је са престанком рада ресторана. Скупштина је завршила рад избо­ ром Секретаријата, у који су ушли: Раст­ ко Гузина (председник), Божидар Боки Вељковић (секретар), Бранко Јовановић, Александар Мишић, Мира Путник, Ран­ ко Бабић (Ниш), Димитрије Чичовачки (Нови Сад), Живорад Шиља Михаиловић, Крстан Ђорђевић, Наташа Ђурић и Свето­ лик Новаковић. У делегацију за Тридесету редовну скупштину Удружења новинара у Аран­ ђеловцу (24–25. фебруара 2001. године) изабрани су, уз чланове Секретаријата, Светозар Тадић, Јеленко Бучевац, Богдан Дечермић, Недељка Поповић и Слободан Босиљчић. Ове године је за рад Актива, седни­ це Секретаријата, дискусионе трибине и дружење новинара ветерана установљен седмични дан среда. 2003. Годишњи извештај о раду Актива но­ винара ветерана, на новогодишњем ску­ пу 24. децембра 2003. године, поднео је секретар Божидар Боки Вељковић. Уз из­ лагање о редовним активностима, он је посебно указао на неке овогодишње чи­ њенице. Иако су просторије Удружења биле закрчене услед адаптације, ветерани ни­ су прекинули своје радне састанке и дру­ жење средом, одржавајући их у Дому но­ винара где је за то било могућности. У чланству Актива је 400 ветерана. Спроведена је анкета о социјалном по­ ложају чланова. После анализе добије­ них одговора, вођена је дуга дебата, у ко­ јој је установљено да нема ветерана који су материјано угрожени, али их прили­ чан број има здравствене проблеме. Обновљено је организовано летовање под повољним условима (одмаралиште у Рафајловићима код Будве), у чему је по­ себна заслуга Мирка Мариновића. Прослављен је 90. рођендан најстари­ јег члана Актива новинара ветерана Ми­ лоша Мариновића, који је, будући пило­ том у Другом светском рату, у деведесетој години летео и управљао авионом, о че­ му је штампа писала. Ветерани су били видљиво присутни у обележавању Дана слободе медија (3. маја). 2004. Актив је дао видљиви допринос у при­ премама измена и допуна Статута Удру­ жења, односно на изради новог статута. Око двадесет ветерана је учествовало у обележавању Дана слободе медија, 3. маја, у Пионирском парку код Спомени­ ка читаоцу, а око двадесет је учествовало на протестном скупу због убиства Душка Јовановића, главног и одговорног уред­ ника подгоричког дневног листа „Дан”. Уз то, двадесет и три ветерана члана Ак­ тива, који су се у време убиства новинара Душка Јовановића налазили на пролећ­ ном одмору у Рафаиловићима на Црно­ горском приморју, упутили су редакцији „Дана” и породици убијеног колеге теле­ граме са изразима саучешћа и осудом злочиначког чина. Актив је изразио незадовољство од­ луком Управе Удружења о висини члана­ рине за 2004. годину, којом је поништен „привилегован” положај ветерана за пла­ ћање чланарине. Врло активну секцију Актива ветера­ на у Нишу су посетили председник Ак­ тива Растко Гузина и председник Удру­ жења Нино Брајовић, који су разматрали могућности проширења деловања нови­ нара ветерана Ниша и осталих средина југоисточне Србије. Секција у Нишу је ор­ ганизовала обележавање 120­годишњи­ це нишке штампе, са предавањима о ни­ шкој штампи, нишком новинарству и војној штампи у Нишу. У мају је организован излет под на­ зивом „Трагом Првог српског устанка” у Тополу, Карађорћев град, Опленац и Орашац. Организацију излета је прове­ ла Управа Удружења, посебно Никола Ву­ четић и Миле Недељковић, који је имао улогу стручног водича. На излет су, са за­ кашњењем, стигли председник Удруже­ ња Нино Брајовић и председник Савеза

312 Миле Недељковић новинара Србије и Црне Горе Жика Нико­ лић, који су обавестили учеснике излета о разговору који су упрaво ималi са пред­ седником СЦГ Светозаром Маровићем. У хотелу „Обала лукс” у Рафаилови­ ћима на Будванској ривијери су се у ма­ ју 23 ветерана (са 23 члана породице), а у септембру 25 ветерана са члановима породице, одмарали по повлашћеној це­ ни. Организатор оба одмора је био Мир­ ко Мариновић. Ове године је прослављен 8. март, Ме­ ђународни дан жена. Колеге су биле до­ маћини колегиницама, којима је Управа Удружења дала пригодне поклоне. У сарадњи са Управом Удружења је ор­ ганизован курс за рад на компјутерима, који је похађало двадесеторо ветерана.17 2005. Изборна скупштина Актива новина­ ра ветерана је одржана 9. марта 2005. го­ дине. О раду Актива је известио Божидар Вељковић, о раду секције у Новом Са­ ду Тодор Ђурић, а о раду секције у Нишу Ранко Бабић, док је председник Актива Растко Гузина упознао присутне са пла­ ном рада за наредни четворогодишњи период. У извештају о раду актива ветерана је истакнуто да је сарадња са Управом УНС, а посебно са председником Нином Брајовићем и генералним секретаром Николом Вучетићем, била делотворна. Удружење је финансијски и материјал­ но помагало рад Актива (организовање новогодишњег ручка, посете разним ин­ ституцијама и предузећима, повољније коришћење мобилне мреже 063 и 064, по­ пуст на рентакар услугама, набавка ком­ пјутерске опреме под повољнијим усло­ вима и др.). Актив је изразио незадовољство из­ борним резултатима на Тридесетој скуп­ штини Удружења, одржаној у Брзећу на Копаонику (26–27. марта). По први пут у историји Удружења ниједан ветеран није ушао у састав Управе Удружења. После из­ раженог незадовољства Актива, овај нон­ сенс је исправљен тако што је један члан Актива кооптиран у Управу Удружења, 17 Архива Актива новинара ветерана, Извештај секретара Божидара Бокија Вељковића на нового­ дишњем сусрету Актива новинара ветерана 26. де­ цембра 2004. председник Фонда солидарности је вете­ ран, ветерани су заступљени и у одбори­ ма Потпорног фонда „Добрица Кузмић”, а три ветерана ће бити у делегацији УНС­а у Савезу новинара Србије и Црне Горе. Председништво је образовало три ко­ мисије као облике деловања – Комиси­ ју за друштвени стандард (председник Нада Томић), Комисију за организовање јавних скупова (председник Мила Кне­ жевић) и Комисију за социјална питања (председник Мира Путник). Уз председ­ нике, велику активност су испољили Ли­ ла Ангелус у Комисији за социјална пи­ тања и Драгана Пескаревић у Комисији за друштевни стандард. Ветерани Новог Сада су били успе­ шни у акцији „Упознајмо Војводину” (у спровођењу акције су предњачили Олги­ ца Ивковић, Тодор Ђурић и Борислав Пут­ ник), у коју су се делимично укључили и ветерани из Београда, а ветерани из Ниша су обележили 125 година нишке штампе и јубилеј Сићевачке сликарске колони­ је, коју је својевремено образовала вели­ ка сликарка Надежда Петровић, у чему су им значајну помоћ пружили Удруже­ ње „Стари Ниш” и Коло српских сестара. Ветерани су у приличном броју ко­ ристили средства оба постојећа фонда за помоћ члановима у Удружењу (Фонд со­ лидарности и Потпорни фонд „Добрица Кузмић”). Петнаест ветерана је похађало школу за компјутере, међу њима и доајен новинарства у Србији Милош Мариновић (93 године). Спроведена је анкета о соци­ јалном положају, у којој је обухваћено 99 ветерана. На Трибини Актива су пред­ стављене књиге др Теодоре Бијелић, Рада Брајовића, Мирка Аксентијевића, Николе Симићевића и Марка Марковића. На Три­ бини је вођена расправа о реформи пен­ зија и представљени утисци са путовања по Кини (Мирко Мариновић и Душан Ра­ довановић). Ветерани су два пута боравили на мо­ ру у Рафаиловићима и једном у Грчкој. У сарадњи са Клубом пензионера РТС ор­ ганизован је излет у манастир Каленић, којом приликом је посећен Музеј наивне уметности у Јагодини. У дискусији је предложено да Управа Удружења размотри могућност смањења чланарине за ветеране (Томислав Брзако­ вић),дабудевећапомоћздравственоугро­ женим ветеранима (Анђелко Драгојевић), а Милутин Миленковић је говорио о то­

313Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ме да је партизација узела маха и поста­ је главни проблем за уништење Удруже­ ња као цеховске организације и заложио се за истицање неопходности најстрожег професионализма, а да се партијска опре­ дељеност мора оставити испред врата Удружења, које мора да се бори за оства­ рење три циља: прво, да се залаже за ста­ тусно остваривање и решавање социјал­ них питања чланства; друго, да инсистира на доношењу збирке прописа неопходних за регулисање тржишта медија и, треће, да истраје на доношењу закона о доступ­ ности приступа информацијама. Прихваћене су корекције Правила Актива, по којима су скупштина, пред­ седништво и председник тела Актива. Скупштина је усвојила план рада Акти­ ва за период 2005–2009. године, у којем се као главни правци деловања издва­ јају организационо јачање Актива, одр­ жавање тематских скупова и трибина, наставак рада на писању историје нови­ нарства, који је прекинут пре две деце­ није, затим наставак писања одредница за Новинарску енциклопедију, прошире­ ње бриге о социјаном положају ветерана, те проширење садржаја новинарске шко­ ле у складу са потребама медија. За председника Актива је једногласно поново изабран Растко Гузина, а у Пред­ седништво су изабрани: Божидар Вељко­ вић, Бранко Јовановић, Жика Кампере­ лић, Мила Кнежевић, Нада Томић, Мира Путник, Петар Кнежевић, Чедо Малеш, Ранко Бабић (Ниш) и Душан Милосавље­ вић (Ниш), док ће имена два члана Пред­ седништва из Новог Сада бити доставље­ на накнадно (накнадно су делегирани Олгица Ивковић и Борислав Путник). 2006. Захваљујући добром раду у претход­ ној години, повећан је број чланова Ак­ тива новинара ветерана са 249 на 375. Организоване су трибине „Етичке норме и новинарство” и „Нови кодекс новинара Србије”, поводом заједничког нацрта који припремају УНС и НУНС. Актив новинара ветерана је образо­ вао радну групу за кодекс који припрема заједничка комисија УНС­а и НУНС­а за израду Предлога кодекса новинара Срби­ је. Ова радна група (у саставу: Милутин Миленковић, Оливија Русовац, Петар Стојановић, Бранислав Бане Јовановић и Растко Гузина) доставила је 17. апри­ ла 2006. године допуне Предлога кодек­ са, које су зналачке и врло конструктивно дате, за двадесет и шест чланова и алине­ ја од преамбуле до осмог поглавља. Представљена је постхумно издата књига Душана Славковића „Портрети но­ винара”. Уручен је комплет од 152 књиге за библиотеку у месту Кравице крај Братун­ ца у Републици Српској. Књиге је преузео Млађен Цицовић, директор Установе Ре­ публике Српске са седиштем у Београду. Обележено је 60 година рада у нови­ нарству Слободана Обрадовића и Алек­ сандра Мишића, као и 80­годишњица живота колегинице Наташе Ђурић. Организовано је предавање прима­ ријуса др Радмила Петровића о птичјем грипу, чија епидемија је у том тренутку била могућа и у нашој земљи. Нишки ветерани су и ове године би­ ли веома активни. Посебно је била дра­ гоцена њихова подршка штрајку новина­ ра „Народних новина” ради побољшања животних услова. Уз то су извршили де­ таљну анализу рада оба фонда Удружења, тражили бољу информисаност обнавља­ њем излажења „Новинарског гласника”, затим умањење чланарине и још веће учешће ветарана у свим органима и ак­ цијама Удружења. У сарадњи са ветеранима Новог Сада је организован одлазак веће групе ветера­ на у Елемир, поводом одржавања Срем­ чевих дана, и том приликом је, у склопу ширења писане речи, месној читаоници поклоњено 100 књига. Поводом 125­годишњице Удружења новинара Србије, на иницијативу Управе УНС, ветерани су организовали у сарад­ њи са основном школом „Лаза Костић” у Ковиљу, родном месту новинара и књи­ жевника Лазе Костића, првог председни­ ка Српског новинарског удружења (1881), веома успелу прославу, којој су, осим го­ стију из Београда и Новог Сада, прису­ ствовали и многи мештани. Свечану ака­ демију је отворио школски хор, а затим су говорили председник Удружења нови­ нара Србије Нино Брајовић, председник Друштва новинара Војводине Слободан Јаковљевић и директорка школе Славка Томин. Конферансије је био Божидар Бо­ ки Вељковић, а у програму, који је завр­ шен наступом ђачке фолклорне групе, учествовали су чланови Актива новина­

314 Миле Недељковић ра ветерана и књижевници Бранко Јова­ новић и Бранислав Бане Јовановић. Овом приликом је председник Акти­ ва Растко Гузина уручио школској библи­ отеци 100 књига као поклон ветерана. Пригодним матинеом је 27. јануара обележен празник Светог Саве, просла­ вљен је 8. март, Дан жена, а део ветерана је организовањем традиционалног Ново­ годишњег ручка прославио дочек Нове 2007. године. 2007. На Ванредној скупштини Актива но­ винара ветерана, одржаној 28. фебруа­ ра 2007. године, којој је присуствовао 81 члан са правом гласа, једногласно су иза­ брани Мирко Мариновић за председни­ ка, а Љиљана Зоркић и Растко Гузина за чланове Председништва. Извештај о раду Актива је дао дуго­ годишњи председник Растко Гузина, у којем је прегледно сажео делатности и садржаје рада Актива у претходне две го­ дине. Дискусија је била веома плодна. У њој је, између осталог, указано на активност Секције новинара ветера­ на у Нишу, посебно у раду ликовне колоније у Сиће­ ву и етно­галерији у истом етно­амбијенту (председ­ ник Душан Милосавље­ вић), добијање 350 бесплат­ них – почасних улазница за позоришне представе (Милица Стојковић), обја­ вљивање монографије Ду­ шана Шијачког (Боривоје Миросављевић), незадовољство положа­ јем Актива новинара ветерана у УНС­у и потребу да Актив добије информатив­ но гласило „Гласник”, те да Актив газдује делом новца од чланарине (Мирко Мари­ новић), потребу оживљавања дружења са колегама широм Србије (Наташа Ђурић), да акценат у раду не буде на деструкци­ ји и бављењу политиком, већ на профе­ сионалним питањима новинарства (Љи­ љана Зоркић). Конституисано је Председништво у саставу: председник Мирко Мариновић, потпредседник Љиљана Зоркић Туру­ дић, секретар Петар В. Кнежевић и чла­ нови: Бранко Јовановић, Чедо Малеш, Мира Путник, Милица Кнежевић, На­ да Драшковић­Томић, Растко Гузина, те Ранко Бабић и Душан Милосавље­ вић из Ниша и Олгица Ивковић и Бори­ сав Путник из Новог Сада. На основу Плана рада, који је усво­ јила Скупштина, и Оперативног плана Председништва, Актив је у току 2007. го­ дине остварио богату делатност: организована је јавна трибина о пен­ зијском систему и настављени напори да се измени пензијски закон и побољша материјални положај пензионера, успостављени су контакти са пред­ ставницима ветерана Бугарског савеза новинара18 и закључен заједнички доку­ мент о сарадњи, ојачано је чланство Ак­ тива, тако да је регистровано 412 чла­ нова, од којих је највише у Београду и средишној Србији (317), Новом Саду и Војводини (70) и Нишу (25), на два радна излета (Гроцка и Срем­ ски Карловци) било је по 40 ветерана, организовани су десетодневни годи­ шњи одмори у Рафаиловићима код Бу­ две у предсезони (мај–јун) и постсезони (септембар), у току године је одржана 8. марта про­ слава Дана жена, организован традицио­ нални новогодишњи ручак и три заједнич­ ка дружења уз властито финансирање, Бранко Жујовић је организовао из­ лет у Суботицу и на Палић, сваке среде су у Дому новинара у Бе­ ограду одржавани редовни састанци Ак­ тива, уз учешће 30–40 чланова. ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ Новинско­издавачкопредузеће(осно­ вано пре Другог светског рата са називом „Седма сила”) после ослобођења је припа­ ло Савезу новинара Југославије, а враће­ но је Удружењу новинара НР Србије 1. ју­ ла 1951. године и развило је веома плодну издавачку делатност. Посебно је урађена библиотека „Но­ винари борци”19 у којој су посмртно об­ јављени радови новинара погинулих у народноослободилачкој борби Душана 18 Милен Гетов, В Сърбия не се оплакват, че жи­ веят трудно, „Лътепис”, София, понеделник 10. де­ кември 2007, 12. 19 Г.(ојко) Б.(ановић), Књиге погинулих новина­ ра, „Наша штампа”, год. II, бр. 12, Београд, септем­ бар 1953, 6. Бранко Жујовић

315Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Јерковића, Василија Медана и Драгољуба Јовичића и погинулог новинара­народ­ ног хероја Алексе Маркишића: Душан Јерковић, Дани и ноћи, збир­ ка новинарских репортажа­чланака и уметничких прилога Василије Медан, У сенци великог града, збирка репортажа Алекса Маркишић, Моји људи, збир­ ка репортажа Драгољуб Јовичић, Буктиња у тами, збирка репортажа. У широком спектру тема, што све­ дочи о разуђености издавачке делатно­ сти (библиотеке „Популарни уџбеници”, „Стручна новинарска литература” и др.) у прве три године су објављене следеће књиге и брошуре: Михаило С. Петровић, Оглед из исто­ рије штампе20 Војислав М. Јовановић, Рапалски уго­ вор Вера и Алеш Беблер, Путовање по сунчаним земљама 20 Bogdan Đ. Popović, Ogled iz istorije štampe od Mihajla S. Petrovića, „Naša štampa”, god. I, br. 2, Beograd, 30. oktobar 1951, 5. Групааутора,СавременаТурска,збир­ ка репортажа, предговор Моше Пијаде Александар Видаковић, Да ли знате енглески Живојин Бата Вукадиновић, Српски у сто часова *** Шта треба сваки грађанин ФНРЈ да зна у случају рата *** Календар ЈЕЖ­а за 1953.21 Џорџ Овен Бакстер, Весели трен, ро­ ман из каубојског живота америчког Ди­ вљег запада Х. К. Андерсен, Краљица снега, бајка са снимцима у три димензије Григориј Кримов, Берлински Кремљ Душан Тимотијевић, Етиопија јуче и данас Живан Митровић – Слободан Нешо­ вић, Савезна народна скупштина Миодраг Аврамовић, Наш сусед и са­ везник Грчка *** Ко је ко у Југославији У Новинско­издавачком предузећу Удружења новинара НР Србије су још из­ давани: Билтен Удружења новинара Срби­ је, покренут на иницијативу председника Михаила С. Петровића као интерно гласи­ ло. Први број изашао 15. јануара 1949. го­ дине, и у њему су штампани Уредба о пла­ тама новинара и публициста (страна 1), Правила Удружења новинара Народне Ре­ публике Србије, усвојена на Трећој редов­ ној скупштини 28. марта 1948. године у Београду (страна 2–3) и вести о стручним курсевима Удружења, предавањима одр­ жаним за новинаре, упису у чланство Ме­ ђународне организације новинара и обра­ зовању секција Удружења у Новом Саду и Приштини. Управа је одлучила да издаје „Билтен” и доставља га чланству бесплат­ но „како би преко њега по свим питањима из области рада и задатака Удружења мо­ гла међу новинарима да спроводи ефика­ сније акције и врши окупљања на основу програма усвојеног на скупштини”.22 У Билтену су штампани вести и изве­ штаји о раду Удружења, предавања и те­ оријски чланци истакнутих културних и 21 Аноним, Издавачка делатност Новинско­из­ давачког предузећа Удружења новинара НР Србије, „На­ ша штампа”, год. II, бр. 8, Београд, јул–август 1952, 6. 22 Аноним, Поводом издавања „Билтена Удру­ жења новинара Народне Републике Србије”, „Билтен Удружења новинара Народне Републике Србије”, го­ дина I, број 1, Београд, 15. јануар 1949, 4. Више од билтена: гласило Удружења (1949–1951)

316 Миле Недељковић политичких радника, као и мноштво дра­ гоцених прилога, од текућих сведочан­ става до историјске грађе и теоријских журналистичких садржаја. Између осталих, објављени су при­ лози Стевана Дедијера о ситуацији у Ки­ ни, утисци Душана Пухала по Индији и Бурми (бр. 2), Маријана Јурковића о од­ разу московског информбировског ре­ визионизма на идејном фронту (бр. 10), Душана Благојевића о спољнополитич­ ким питањима наше штампе (бр. 13), за­ тим Душана Тимотијевића о језику наше штампе, Мирослава Виторовића о репор­ тажи (бр. 2), Иве Андрића о стилу и језику (бр. 8), Александра Белића о данашњим задацима књижевног језика (бр. 9). Билтен су уређивали Дојчило Митро­ вић и Никола Крсмановић. Престао је да излази са бројем 18, који је штампан 22. фебруара 1951. године и садржавао по­ зив за Шесту редовну годишњу скупшти­ ну Удружења новинара и Пројекат прави­ ла Удружења.23 „Међународна политика”, петнае­ стодневни спољнополитички часопис на српском, француском, енглеском и не­ мачком језику, а касније и на шпанском и руском (1952, а потом основана као по­ себно предузеће). „Недеља штампе”, дневни лист на дванаест страна који је штампан у окви­ ру изложбе „Недеља штампе”, приређене у новембру 1955. године у београдском Безистану. Сваки број је припремала по­ себна редакција. Настављајући традицију предратног предузећа „Седма сила”, Новинско преду­ зеће „Седма сила” је 1. новембра 1961. го­ дине покренуло Библиотеку „Документи данашњице”, тачније обновило ову би­ блиотеку која се појавила 1939. године. Брошуре обновљене библиотеке су изла­ зиле петнаестодневно и у њој су, као прве, објављене публикације ових аутора: Предраг Милојевић, Берлин шта је све у питању Павле Јакшић, Свет и оружје Јоже Смоле, Како је подељен свет др Макс Шнудерл, Данашња Албанија 23 Архива УНС, Општа архива 1921–1981, Рези­ ме, 125. ПогашењуНовинско­издавачкогпред­ узећа је престала стална издавачка делат­ ност, али је Удружење новинара Србије по­ времено имало извесних издања. Тако су поводом обележавања имена и стварала­ штва Димитрија Давидовића, оца српске штампе, објављене две књиге: Држава и друштво обновљене Ср­ бије (1815–1839), историјске расправе и чланци академика Владимира Стојанче­ вића. Књига је штампана 1986. године и садржи 24 научна чланка (предговор др Василије Крестић). Хроника Српског новинарског удружења 1881–1941, аутор Михаило Бјелица. Књига има 180 страна, подеље­ на у два дела (до Првог светског рата и после њега) и садржи библиографију об­ јављених радова. Штампана је 1988. годи­ не у заједници са Југословенским инсти­ тутом за новинарство (предговор Миле Недељковић). Стваралаштво Димитрија Давидо­ вића, зборник радова са научног скупа „Стваралаштво Димитрија Давидовића”, организованог поводом прославе 150­го­ дишњице од доношења Сретењског уста­ ва и одржаног 28. фебруара и 1 марта 1985. године у Српској академији наука и уметности. Књига је штампана 1989. го­ дине и садржи 22 саопштења са дискуси­ јом (предговор мр Стеван Марјановић). Аутори саопштења: Најдан Пашић, Вла­ димир Стојанчевић, Мирослав Ђорђе­ вић, Александар Фира, Драгољуб Попо­ вић, Обрен Благојевић, Даница Милић, Радош Љушић, Видосава Стојанчевић, Јован Деретић, Михаило Бјелица, Ђурађ Мрђеновић, Миле Недељковић, Радован Самарџић, Живан Милисавац, Јереми­ ја Митровић, Александар Младеновић, Бранко Вујовић, Милорад Николић, Ми­ одраг Аврамовић, Леонтије Павловић и Миодраг Дабижић. Објава српског новинарства, пу­ бликација Мила Недељковића о првим новинама на српском језику „Сербскія повседневнія новины”, са фототипским издањем првог броја (Беч, 14. марта 1791). Публикација је штампана 2001. го­ дине, поводом обележавања 210­годи­ шњице настанка српске штампе и имала је још два издања (2004, 2005).

317Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Дражесни КГБ – јави се, Радио „Сло­ бодна Југославија” из Букурешта изве­ штава, књига аутора Драгослава Симића и Милана Петровића, која је сведочанство сукоба Стаљин – Тито и његовог одраза на новинарство, сагледано из угла југосло­ венских политемиграната, а изашла је у фебруару 2009. године као разговетна на­ знака тежње да Удружење новинара Ср­ бије обнови и сачува нит издаваштва коју је некада значајно остваривало са својим предузећем „Седма сила”. Новинарски гласник (покренут 1934. године), обновљен је 1982. године у скло­ пу прославе стогодишњице Удружења. Из­ лазио повремено до 1996. године, укупно изашло 16 бројева. Одговорни уредници Живота Камперелић (бр. 1–6), Коста Кра­ инчанић (специјални број), главни уред­ ници Станислав Маринковић (1–3), Нада Милутиновић (4–6), главни и одговорни уредник Драган Ђорђевић (7–15)24 , уред­ 24 Драган Ђорђевић је као секретар Удру­ жења формално потписиван као главни и одговор­ ни уредник, а оперативно и фактички су новине уређивали уредници посебних бројева. ници посебних бројева Миле Недељковић (7–9), Душан Мандић (10) и Ђорђе Дедић (11–15), ликовно­графички уредник Ми­ ле Штрбић (1–6), Бранко Сиљевски (10), лепотом броја бавио се Боле Милорадо­ вић (7), технички уредник Драгољуб Пет­ ковић (8), Асан Реџеповић (специјални број), графичко обликовање Александар Димитријевић (9). Новинарски летопис, часопис за историју српске штампе и новинарства, покренут 1988. године у оквиру Комисије за прикупљање грађе за историју српске штампе, коју је основала Секција новина­ ра ветерана Удружења новинара Србије у марту 1983. године. Изашло пет бројева (1/1988, 2/1989, 3/1990, 4/1991, 5/1995) са врло драгоценом грађом и библиографи­ јама штампе појединих подручја. Главни и одговорни уредник чети­ ри броја (годишта) Милош Мишовић, а петог броја Миодраг Жико Аврамовић. Чланови редакције: др Михаило Бјели­ ца (бројеви 1–4), Миле Недељковић (1–2), Михаило Ћирић (1–5), Ђорђе Дедић (2–5). Ликовно­графичка опрема Стеван Вуј­ ков (1–4). Новинарски гласник Новинарски летопис

318 Миле Недељковић МУЗЕЈ ШТАМПЕ Потреба оснивања музеја српске штампе и новинарства је први пут поста­ вљена пред Скупштину Удружења 1956. године. Тадашњи Управни одбор је тра­ жио решење да дође до сопствене зградe или погодних просторија за све разгра­ натију делатност Удружења. Тако се у из­ вештају каже: „Мали, али богати музеј новинарства, који већ годинама по соп­ ственој иницијативи организује и одр­ жава Жика Јовановић, секретар ‚Јежа’ не може да се развије без просторија. Данас сандуци драгоценог материјала леже на тавану и у његовом стану. Жики Јовано­ вићу треба одати посебно признање за овај труд. Препоручујемо будућој управи да рад Жике Јовановића испита и евенту­ ално награди.”25 Од тада је прошло пуних четрдесет година, а Музеј штампе није добио про­ сторије. Уредник „Борбе” Александра Ми­ ката је у чланку „Поздравио вас је Жика”, објављеном 1997. године поводом четр­ десет дана од смрти Жике М. Јованови­ ћа, не без ироније, подсетила да су се на сахрани Жике М. Јовановића клела „сва имена данашњег српског новинарства да ће давно направљени кључеви ускоро от­ кључати Музеј српског новинарства”.26 Био би то, после Мајнца, Ахена и Ци­ риха, четврти музеј ове врсте у свету. Својевремено је о збирци коју је годи­ нама скупљао Жика М. Јовановић обја­ вљено мноштво чланака, па се, временом, искристалисало схватање да је та збирка сама по себи музеј новинарства и да би је требало институционално заштитити. То је најбоље изразио Милош Мишовић, ко­ ји је у чланку „Жика М. Јовановић – чо­ век музеј” између осталог записао: „Још није утврђен прави обим збирке коју је Жика Јовановић скупљао непуних шест деценија нити је стручно процењена ње­ на историјска вредност, али је више пу­ та од врло компетентних људи указано да она представља праву ризницу доку­ мената и историјских раритета не само о српској и југословенској, већ и о свет­ ској штампи и новинарству. Њена права вредност ће се моћи утврдити када се та 25 Архива УНС, Десета редовна скупштина, Бе­ оград, 1955, Извештај Управног одбора, 18–19. 26 Алекандра Миката, Поздравио вас је Жика, „Борба”, 30. септембар 1997. огромна грађа попише, архивски обра­ ди и разврста по категоријама историј­ ске вредности. Према ономе што је до­ сад излагано и утврђено, она може бити драгоцен, а у многим случајевима и не­ замењив извор за историју штампе и но­ винарства не само у Србији, већ и на це­ лом југословенском простору... За збирку Жике Јовановића интересовале су се кул­ турне институције ван Београда, посебно Загреб и Смедерево. Нудили су и повољ­ не услове за откуп. Али Јовановић се за­ хвалио понуђачима, с образложењем да је његова жеља да та збирка остане у Бео­ граду, како би се искористила за оснива­ ње музеја штампе.”27 У некрологу у НИН­у Мишовић је јет­ ко приметио: „За последње две деценије измењали су се многи министри култу­ ре и информација, председници и упра­ ве Удружења новинара Србије и други одговорни и неодговорни фактори, али ситуација са Жикином збирком је оста­ ла неизмењена. Она је и даље растурена по разним таванима и влажним сутере­ нима, губећи неповратно своју историј­ ску вредност.”28 У међувремену је, почетком 1990. го­ дине, образован Иницијативни одбор за оснивање Музеја штампе, радија и теле­ визије Србије, у којем су били Александар Прља, Милош Мишовић, Богдан Дечер­ мић, Мирослав Радојчић, Петар Жебељан, Владимир Буњац, Слободан И. Јовановић (секретар), Ђоко Вјешти­ ца и Милојко П. Ђоковић. Иницијативни одбор се, на­ илазећи на разумевање и начелну подршку и добија­ јући обећања да ће се идеја о музеју штампе реализо­ вати, обраћао председнику Републике Србије (Слобо­ дану Милошевићу), Влади Србије (Драгутину Зелено­ вићу, др Данилу Марковићу, Јовану Зебићу), председницима Скупшти­ не Републике Србије (Александру Бакоче­ вићу, Драгану Томићу), министрима ин­ формација (Петру Жебељану, Ратомиру Вицу, Миливоју Павловићу, Александру 27 Милош Мишовић, Жика М. Јовановић – чо­ век музеј (у књ. Два века српског новинарства, Бео­ град, 1992), 231–234. 28 Милош Мишовић, In memoriam, Неостваре­ ни сан (Жика Јовановић 1906–1997), НИН, Београд, 29. август 1997, 25. Жика М. Јовановић

319Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Тијанићу, др Радмили Мелентијевић, Ве­ сни Прљи), министрима културе (Мила­ ну Ранковићу, др Јасни Јанићијевић), чел­ ним људима Града Београда (Милораду Унковићу, Милораду Анђелићу, Слобо­ данки Груден, мр Небојши Човићу)... Они су долазили и одлазили, а да ни­ су ни почињали да решавају судбину Му­ зеја штампе и новинарства Србије. У настојању да се збирка Жике М. Јо­ вановића смести под кров Музеја штампе особито је истрајавао предузимљиви Сло­ бодан И. Јовановић, секретар Иниција­ тивног одбора за оснивање Музеја штам­ пе, радија и телевизије Србије. Осим у низу чланака и интервјуа јав­ ност је упознавана и са изложбама које је Жика М. Јовановић пуне четири децени­ је приређивао из своје збирке – „први пут јавност је видела део ове збирке на вели­ кој изложби југословенске штампе, која је у организацији Савеза новинара Југосла­ вије одржана у београдском ’Безистану’ 1955. године. Последњи пут су експонати виђени у Смедереву 13. јуна 1996. године на Скупштини УНС поводом Дана нови­ нара, а репризно исте године у Сомбору.”29 У збирци је било „око пет хиљада првих бројева новина које су излазиле у Србији и новина које су штампали Срби ван ма­ тице... Ту је и редак примерак ’Политике’ која је у току једне ноћи три пута била за­ брањивана и четири пута штампана. Ме­ ђу куриозитетима његове збирке издва­ 29 Слободан И. Јовановић, Умро новинар Жика Јовановић, „Политика”, Београд, понедељак, 25. ав­ густ 1997. јамо тродимензионалне новине које се читају само уз помоћ нарочитих наочара, миришљаве новине, најмање новине на свету величине поштанске марке, златни примерак ’Дејли мејла’ штампан прили­ ком крунисања краљице Елезабете, нови­ не од 20 квадратних метара...”30 После вишекратног потуцања музеј­ ске збирке Жике М. Јовановића, у којој је, између осталог, врло много уникатних примерака новина, часописа и књига, брижљиво скупљаних више од шест де­ ценија, и после многих јалових расправа и празних обећања да ће бити обезбеђе­ ни услови за смештај и рад Музеја штам­ пе, привремени Управни одбор Удружења новинара Србије, изабран на Ванредној скупштини одржаној 28. октобра 2000. године, иако је имао орочен краткотрај­ ни мандат свега четири месеца, стигао је и да узме у озбиљно разматрање могућ­ ности за почетак рада Музеја штампе. На седници Управног одбора, одр­ жаној 27. децембра 2000. године, донета је Одлука о почетку рада Музеја српске штампе и новинарства, чију основу чи­ ни збирка Жике М. Јовановића, завешта­ на Удружењу новинара Србије. У музеј се укључује и архива Удружења, а Управ­ ни одбор ће, на основу усвојеног програ­ ма рада, обезбедити услове за музејску делатност. Музеју се ставља у задатак да се отпочне попис и сређивање постојеће грађе и експоната, настави са прибира­ њем нове грађе и у најкраћем року, а нај­ касније до 23. фебруара 2001. године, буде оспособљен за отварање уз приређивање пригодне изложбе. За управника, који ће радити као волонтер, поставља се нови­ нар и публициста Миле Недељковић, ду­ гогодишњи изучавалац историје штампе и новинарства. Међутим, извршивши 11. јануара 2001. године, у присуству председника Актива ветерана и члана Управног од­ бора УНС Растка Гузине и домара Дома новинара Милована Агатоновића, увид у стање дела збирке Жике М. Јованови­ ћа, која чини главнину инвентара за бу­ дући Музеј штампе, Недељковић је изве­ стио Управни одбор да су мапе и албуми, који су му донети и показини у канцела­ рији бр. 14, добрим делом опљачкани, да 30 Слободан И. Јовановић, In memoriam, Живко Жика Јовановић, „Борба”, Београд, понедељак, 25. ав­ густ 1997. Жика М. Јовановић – непоправљиви сакупљач штампе

320 Миле Недељковић су фотографије и уникатни примерци но­ вина што су били у њима повађени, а на основу потписа који су остали јасно је ко­ ја су се сведочанства нашег новинарства ту налазила; да су, по обавештењу г. Агато­ новића, неки албуми и мапе изношени из депоа и неко време су се, на тражење бив­ шег председника Милорада Комракова, налазили у канцеларији бившег секрета­ ра Душана Павловића; да су из депоа, по исказу г. Агатоновића, изнети и бачени у смеће многи дењци новина који су услед влаге пропали или сатрулели, а да се не­ ма увид у садржај уништених дењака; да су, колико се зна, приступ музејској грађи имали бивши секретари Удружења Дра­ ган Ђорђевић и Душан Павловић и они су упућени у то ко је још имао приступ гра­ ђи или коме су давани одређени пример­ ци или фотокопије из ње. Као услов да би могао водити Музеј штампе и одговарати за његов инвентар, а како је реч о посебно значајној имови­ ни Удружења, Недељковић је затражио: 1. Да се образује комисија која ће попи­ сати сав инвентар намењен Музеју штам­ пе, на основу кога ће се потом сачинити књига инвентара и музеолошки каталог. 2. Да се пописна комисија обрати за помоћ и сарадњу колегама који су прет­ ходно, до доношења у Дом новинара, у целини или делимично, били упознати са садржајем збирке Жике М. Јовановића (Слободан И. Јовановић, Милош Мишо­ вић, Рашко В. Јовановић, Михаило Бјели­ ца, Боле Милорадовић, као и Миле Не­ дељковић), како би се наставила потрага за несталим примерцима и спречила њи­ хова препродаја или присвајање. 3. Да се предузму одговарајуће мере према свима који су допринели пропа­ дању, разношењу или уништавању збир­ ке Жике М. Јовановића као основног ин­ вентара Музеја. Предлог је прихваћен и 2001. године је сачињен попис Збирке Жике М. Јова­ новића, тачније њеног остатка што се, на­ покон, сместио у Удружењу, а који садр­ жи око 15.000 јединица. На жалост, ту се и застало са овим по­ слом. Срећом, збирка је, у стању какво је затечено 11. јануара 2001. године, прво смештена у добро заштићене контејнере Државне железнице, а потом, по уређе­ њу просторија, у подрум Дома новинара, где чека боље дане за излагање и публи­ ковање. У знак признања за целокупни рад Жике М. Јовановића, одлуком Скупшти­ не Удружења новинара Србије, одржане Трибина – разговор о књигама „Класни одговор” др Здравка Лековића и „Велике битке за слободу штампе” др Михаила Бјелице. Слева надесно: Слободан Глумац, др Ратко Божовић, Душан Ђурић, проф. др Славко Милосављевић, др Здравко Лековић и др Михаило Бјелица

321Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. у Аранђеловцу 2001. године, установље­ на је, на предлог и уз образложење Мила Недељковића, новинарска награда „Жи­ ка М. Јовановић”, која се од те године до­ дељује за доприносе историји штампе и новинарства, за теоријске радове о нови­ нарству и публицистичка дела. Уз награде Удружења новинара Ср­ бије које носе имена великана Димитри­ ја Давидовића, који важи за оца српског новинарства, и Лазе Костића, првог пред­ седника Удружења, додато је и име Жи­ ке М. Јовановића, заслужног прегаоца на пољу журналистике и утемељивача је­ динствене и богате збирке као основе за Музеј српске штампе и новинарства. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКОГ НОВИНАРСТВА Новинарство је изузетно важно под­ ручје друштвеног живота и са развојем друштва његова улога бива све већа. У XX веку општи развој даје друштву све изразитији информатички карактер, а од свих индустрија у том веку је новинар­ ство – као индустрија свести – постало најважнија индустрија, какву улогу по­ тврђује и данас. Српско новинарство има богату тра­ дицију. Српски језик је осамнаести је­ зик у свету на којем су се новине почеле штампати, а Удружење новинара Срби­ је је по настанку четврта професионална организација те врсте створена у свету. На жалост, услед познатих историј­ ских прекида и ломова (ратови, окупаци­ је, опште страдање), као и догађаја који су крајем XX века битно угрозили не само културу него и опстанак српског народа, ми данас немамо одговарајућих сведо­ чанстава и споменика сопствене културе и цивилизацијских тековина. У таква насушно, па и вапијуће, по­ требна остварења може се, у првом реду, убројити Енциклопедија новинарства, као недвосмислени споменик етничке и културне самобитности народа. Претходни лексикографски обриси новинарства Новинарство је као важна историјска појава и друштвени чинилац заступљено у свим досадашњим југословенским лек­ сикографским издањима и подухватима. Разуме се, то је чињено у неуједначеним и врло различитим видовима и садржајима. Опште енциклопедије (Станојевић, Енциклопедија Лексикографског завода, Енциклопедија Југославије, Мала Просве­ тина енциклопедија) донеле су низ дра­ гоцених прилога, али је свака од њих, имајући у виду време када су се појављи­ вале, обрађивала новинарство недовољ­ но исцрпно и прегледно, а делом бивала оптерећена и одређеним спољним при­ тисцима, тако да данас углавном подле­ жу критичкој ревизији. Ужи тематски подухвати – Лексикон новинарства (1979) и Новинарска енци­ клопедија Душана Ђурића (1997) су по свему врло различити. Више од половине текста у Лексикону новинарства (група аутора) данас је застарела, јер је робова­ ла натегнутом моделу самоуправног ин­ формисања, а Новинарска енциклопедија ни по структури ни по начину презента­ ције материјала није енциклопедија, не­ го је проширено и надограђено издање претходних ауторових издања иначе до­ бре књиге „Новинарска радионица”. Вреди још поменути књигу Два ве­ ка српског новинарства, у којој је знача­ јан део врло употребив за енциклопедич­ не приступе, као и Сребрни јубилеј (две књиге), који садржи значајну грађу о но­ винарству у четвртвековљу после Другог светског рата. Знатан збир чињеница о новинар­ ству и новинарима је садржан у Лексико­ ну писаца Југославије (до сада изашла че­ тири тома) и Матичином Југословенском књижевном лексикону (1984), енциклопе­ дијама неких градова (Нови Сад, Ниш), као и Биографском лексикону ваљевског краја” (до сада шеснаест свезака). Енциклопедија новинарства је и да­ ље отворена потреба наше културе. Иницијатива На Ванредној скупштини Удружења новинара Србије, одржаној 28. октобра 2000. године, покренута је иницијатива да се у оквиру обележавања значајних го­ дишњица – 210 година од изласка првих српских новина и 120 година постојања и рада Удружења новинара Србије – које ће се обележити у 2001. години, присту­ пи изради лексикона или енциклопедије

322 Миле Недељковић српског новинарства као посебно важног подухвата. Ова иницијатива, на којој се у међу­ времену већ радило, подржана је и јед­ нодушним закључком усвојеним на Ре­ довној изборној скупштини Удружења новинара Србије, одржаној у Аранђелов­ цу 24–25. фебруара 2001. године. У складу са ставом и закључцима ових скупштина, на првој седници новоизабра­ не Управе Удружења новинара Србије, одржаној 6. марта 2001. године у Београду, одлучено је да се рад на новинарском лек­ сикону или енциклопедији убрзано наста­ ви. На истој седници су одвојена почетна средства, неопходна за рад на енциклопе­ дији и образовано редакцијско језгро. Тематски оквир Као ециклопедично засвођење свеоп­ штег новинарског садржаја, Енциклопе­ дија подразумева широк тематски и са­ држински обухват, чије одреднице чине гласила (листови, часописи, агенције, ра­ дио и ТВ станице), личности (новинари), новинарска теорија и пракса (појмовник, врсте и жанрови – облици новинарског изражавања), комуникологија, функције новинарства, новинарска терминологија, технике и помагала, књиге о новинарству, библиографије, новинарске организације, закони и кодекси, скупови и манифеста­ ције, награде и признања итд. Ради лакше прегледности и целис­ ходнијег груписања материјала, Енци­ клопедија – задржавајући јединство са­ држаја – има три тематске целине: Биографски именик (I том), Гласила (II том), Теорија и пракса (III том). (Напомена: постоји предлог да се, издвајањем из трећег тома, начини и IV том који би садржавао савремене техно­ логије, моделе и начине новинарске пре­ зентације и комуникације, затим антоло­ гију новинарског стваралаштва и др.). Осим књишког, Енциклопедија ће имати и друге, паралелне или пратеће, видове издања (видео, филм и сл.). Приступ изради За сваки део Енциклопедије је урађен азбучник одредница, установљена мери­ ла за увршћење, утврђена категоризаци­ ју одредница, усаглашен начин писања, дат списак скраћеница и, наравно, обез­ беђен широк круг аутора и сарадника, уз врло чврст календар пристизања рукопи­ са, као и илустративног материјала (фо­ тографије, цртежи, карикатуре, факси­ мили и др.). Почетни оквир. Полазни списак но­ винара се заснива на Азбучнику одредни­ ца, утврђен уз шире консултације и стал­ на ажурирања, а који садржи око 1.800 биографија, и то по најстрожем вредно­ сном мерилу, као историјски антологиј­ ски пресек. Овоме, као основи, или почет­ ном оквиру, у даљем раду треба додати неколико проширења – како у хроноло­ шком низу, тако и допуном биографија савременика, којих је у списку што се узи­ ма као почетни оквир било релативно ма­ ло, а уз њих и биографије наших новина­ ра у дијаспори. На тај начин ће се добити несумњи­ во прегледан увид у личности нашег но­ винарства, њихове животописе и судби­ не, а помоћу тога отисак и израз времена у којем су те личности живеле и ствара­ ле. Овакав биографски именик је сам по себи значајно остварење и драгоцен до­ принос културној историји народа. Број одредница. Очекивани и при­ хватљив број биографија, са допунама почетног оквира, биће највероватније око 5.000. Дужина одредница. С обзиром на потребну сажетост исказа, ниједна од­ редница не сме бити дужа од две шлајф­ не (60 редова по 60 знакова, 3.600 знако­ ва), при чему се у ту, највишу категорију, убрајају великани нашег новинарства (Димитрије Давидовић, Светозар Марко­ вић, Светозар Милетић, Медаковић, Чи­ ка Љуба и сл.). Мерила. Биографски именик се не прави као административни попис или прости шематизам посленика у новинар­ ству. Основно мерило је професионал­ но постигнуће, а не дужина стажа, звање или положај у тзв. каријери. Дакле, на пр­ вом месту су учинак и дело. Од тога зави­ си и увршћење у Енциклопедију и катего­ ризација (дужина одреднице). Оваква мерила се морају јединствено и доследно отпоштовати у сва три дела Ен­ циклопедије, без обзира на њихову темат­ ску усмереност. Нпр.: у другом делу, по­ свећеном гласилима, треба, по могућству,

323Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. навести све главне уреднике и све иоле значајније сарадникекао чињеницупосто­ јања и остварења конкретног гласила, али сви ти појединци не могу добити одредни­ цу у првом делу (Биографски именик), већ ће од њих биографски бити обрађени са­ мо они који су се својим новинарским чи­ ном и умећем издвојили, истичући се из­ над просечности у делокругу свог рада. Кад је реч о личностима, онда стал­ но треба имати у виду да ли оне имају написа који су у свом времену били зна­ чајни, написа који нису ни данас изгуби­ ли од свежине и актуелности или написа који завређују да се помену, или уврсте у трећи том (Теорија и пракса), као анто­ логијски примери својеврсних сведочан­ става новинарског стваралаштва. Информативна објективност. Од­ реднице, без разлике на политичка, вер­ ска и друга својства представљене лично­ сти, морају бити информативно потпуне и доследне у објективном саопштавању чињеница, које треба давати без идео­ лошких или страначких квалификација (оптужби или величања). Чињенице не прећутати, али их не квалификовати. Нпр. кад се пише о но­ винарима партизанске, четничке, неди­ ћевске или емигрантске штампе, дакле о новинарима који су имали одређену политичку припадност, или пропагира­ ли одређене погледе, онда треба дати све чињенице њиховог рада и живота, као и припадност одређеној партији, слоју или организованој скупини, али без идеоло­ шких квалификација (издајнички, не­ пријатељски, отпаднички, ненародни, назадни, мрачни и сл.). Такође не прећу­ тати ни њихова страдања (осуђен, тамно­ вао, погинуо, стрељан и сл.), али избећи свако пристрасно оцењивање. Исто важи и за садашње новинаре у гласилима политичких странака. Кон­ статовати рад у политички обојеним гла­ силима, али без упуштања у оцену поли­ тичке исправности, неприхватљивости или заблуде. С обзиром на развојни лук појединих новинара, чега је историја пу­ на, не ретуширати ничију биографију, већ чињенично навести фазе кроз које је од­ ређени новинар прошао (нпр. Пера Тодо­ ровић или Моша Пијаде), као и заокрете или заузимање противречних позиција што су чинили многи новинари послед­ њих деценија, али исто тако без икаквог оцењивачког сенчења. Дакле, саопштити сваку релевантну биографску или ауторску чињеницу (ис­ такнуто место у одређеној партији, боре­ ње за одређене погледе и схватања, јавне иступе и потписе важних деклараци­ ја, петиција и апела), али без идеолошке пристрасности. Чланство у новинарским организа­ цијама. Српско новинарство (прве обја­ ве 1768. и 1791. године) је пун век стари­ је од појаве првог новинарског удружења у нас (1881. године). Полазна основа и оквир за израду Енциклопедије је став да је овај подухват енциклопедија српског новинарства, а не удружења. У погледу самог чланства у удружењима, оно се бе­ лежи као чињеница без квалификовања, поготову ако се има у виду да је послед­ њих година највећи део новинара у члан­ ству Удружења новинара Србије, потом у Независном удружењу новинара Србије, као и у другим асоцијацијама, али, исто тако велики део новинара (око трећине) није у чланству ниједне новинарске ор­ ганизације. Писање одредница. За писање од­ редница је штампан упитник, а у упут­ ствима сарадницима је препоручено да код новинара, иза имена и података о времену и месту рођења (и смрти) и ран­ гирања евентуалних других, секундарних или паралелних занимања (књижевник, политичар и сл.), наведу ужу делатност у новинарству (уредник, коментатор, ре­ портер, дописник) и сектор (спољна по­ литика, унутрашња политика, друштве­ на хроника, култура, спорт итд.). Ради што целовитијег предочења сва­ ке новинарске биографије, треба уноси­ ти и следеће биографске и радне податке: места школовања и последња завршена школа, знање страних језика, од када се бави новинарством (први објављен текст, лист и време). Ако је новинар радио у ви­ ше листова, навести их редом са годинама ступања у њих. Навести и спољну сарад­ њу (по могућству по годиштима). Указати на конкретну тематику којом се новинар бавио, а посебно на успела остварења (из­ вештаји, открића, серија написа или еми­ сија, фељтони, итд.). После прегледа новинарског кретања и рада дати кратку општу оцену и истаћи у чему је посебан значај или специфич­ ни допринос дотичног новинара (профе­ сији, редакцији, жанру). Неопходно је да се строго одваја ауторски и стваралач­

324 Миле Недељковић ки лик новинара од чиновничко­повере­ ничке записничарске улоге или комесар­ ске ауторитарности. Навести заузимање и рад у новинар­ ској организацији, а после новинарске делатности побројати друге видове и под­ ручја ангажмана (књиге, изложбе, мани­ фестације, педагошки рад и др.). Организација рада. Редакцијско је­ згро за израду Енциклопедије (2001­ 2005) чинили су Никола Вучетић, Милој­ ко П. Ђоковић, Зоран Р. Ковачевић, Миле Недељковић (главни редактор) и Здравко Ранковић. У току рада је, већ према учешћу и доприносу, редакцијско језгро прошире­ но, при чему је посебно драгоцен ула­ зак у његов састав Витомира Бујишића, Игора Холоткова и Марије Тарјевић, па је образован редакцијски колегијум, а уз њега још два тела – редакција (шири са­ став) и ауторско­сараднички тим. Аутори­сарадници Енциклопедије др Михаило Бјелица, историчар штам­ пе, Београд Петар Бошковић, уредник „Војске”, Београд Витомир Бујишић, новинар­ветеран, Београд др Милан Весовић, историчар, Београд Мирјана М. Вукашиновић, новинар, Београд Бојка Вулетић, библиотекар, Смеде­ рево Никола Вучетић, новинар и публици­ ста, Београд Раде Глушица, председник Актива новинара, Инђија Дојна Гужба, уредник „Либертаће”, Панчево Растко Гузина, председник Актива но­ винара ветерана, Београд Смиља Дабетић, уредник Радио Новог Сада Слободанка Драшкоци, новинар­вете­ ран, Београд Милојко П. Ђоковић, новинар и публи­ циста, Београд Драгана Ђоковић­Папић, социолог, Београд Душан Ђурић, новинар, Београд Тодор Ђурић, новинар, Нови Сад Бранко Жујовић, новинар, Суботица СлободанЈаковљевић,уредник„Днев­ ника”, Нови Сад Драгутин Јанојлић, новинар, Смедерев­ ска Паланка Бане Јовановић, новинар, Београд дрРашкоВ.Јовановић,књижевниисто­ ричар и критичар, Београд Слободан И. Јовановић, новинар Радио­ Београда Зоран Р. Ковачевић, новинар и књижев­ ник, Београд Срба Ковачевић, спортски новиар, Бе­ оград др Велибор Лазаревић, уредник РТС, Београд Гордана Лукић, новинар, Република Српска Радован М. Маринковић, књижевник, Чачак др Светислав Љ. Марковић, професор, Чачак Александра Миливојевић, главни уредник ТВ „Сунце”, Аранђеловац Михаило П. Миљанић, публициста, Подгорица Миле Недељковић, новинар и публициста, Београд др Коста Николић, историчар, Београд др Ненад Петровић, историчар, Врање Ђорђе Пилчевић, историчар, Ужице Нина Попов, новинар, Нови Сад др Душан Попов, историчар, Нови Сад Милорад Радојчић, новинар, Ваљево Здравко Ранковић, новинар, Ваљево Миодраг Ристић, новинар, Горњи Ми­ лановац мр Ненад Ј. Ристић, уредник РТС, Бе­ оград Марија Тарјевић, новинар­ветеран, Бе­ оград Миленко Мишо Тодовић, новинар, Бе­ оград Сена Тодоровић, новинар, Београд Светлуша Хлавач, уредник „Хласа љу­ ду”, Нови Сад Игор Холотков, истраживач медија, Бе­ оград Здравко Чакало, уредник „Спорта”, Бе­ оград Садашње стање рада на Новинар­ ској енциклопедији. Током јесени 2008. године се пројекат ближи крају, а руко­ пис треба да буде закључен до краја го­ дине. За први том Енциклопедије (Би­ ографски речник) написано је више од 5.500 биографија.

325Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. НОВИНАРСКИ БАЛОВИ Лепа новина и освежење од напор­ ног новинарског рада су били балови ко­ је је Удружење новинара приређивало. Први новинарски бал је одржан у Бео­ граду 1. маја 1951. године у дворани Ко­ ларчевог народног универзитета. Био је мудро одабран датум, па је све изгледа­ ло као допринос првомајској светкови­ ни рада. Касније су новинарски балови одр­ жавани почетком године. На новинар­ ском балу који је одржан 23. фебруара 1957. године у хотелу „Мажестик” било је више од 700 гостију. Планирано је да се новинарски бал одржава сваке године, прве суботе у фебруару.31 Од новинарског бала, одржаног 1. марта 1958. године у хотелу „Метропол”, остао је приход 140.000 динара.32 Следећа два новинарска бала, 7. фе­ бруара 1959. године33 и 6. фебруара 1960. године, држана су у хотелу „Мажестик”. Наредне године новинарски бал се већ сматрао традиционалном светко­ вином Удружења новинара и био је за­ казан за суботу, 4. марта, 1961. године у хотелу „Мажестик”. У просторијама Удружења, које се тада налазило у бли­ зини (Сремска улица бр. 6/III), од 25. фебруара је почела продаја улазница,34 али је бал отказан „из техничко­финан­ сијских разлога”.35 Један од најимпресивнијих новинар­ ских балова је приређен 13. јуна 1985. го­ дине у ресторану Дома новинара у Гене­ рала Жданова (данас Ресавској) улици бр. 28.36 Такође врло успешан бал је одр­ жан и наредне, 1986. године, на истом месту,37 после чега је та лепа традиција прекинута. 31 Anonim, Bal beogradskih novinara, „Naša štam­ pa”, god. VII, br. 49, Beograd, februar 1957, 6. 32 Архивa УНС, Записник са конститутивне сед­ нице Управног одбора одржане 3. марта 1958. (в. „Naša štampa”, god. VIII, br. 61, Beograd, mart 1958, 6. 33 Anonim, Novinarskа zabavа u Beogradu, „Naša štampa”, god. IX, br. 71, Beograd, mart 1959, 7. 34 Anonim, Tradicionalni novinarski bal u Beogra­ du – 4. marta, „Naša štampa”, god. XI, br. 94, Beograd, januar 1961, 8. 35 Anonim, Novinarski bal otkazan, „Naša štampa”, god. XI, br. 95, Beograd, februar 1961, 6. 36 (Миле Недељковић), Новинарски бал 1985, „Новинарски гласник”, бр. 7, Београд, 8. јул 1985, 24. 37 (Миле Недељковић), Новинарски бал 1986, „Но­ винарски гласник”, бр. 9, Београд, 20. април 1987, 28. ОБНОВА АВАЛСКОГ ТОРЊА Аваласки торањ, препознатљиви сим­ бол и најупечатљивија визура Београда, саграђен 1965. године, порушен је у НАТО бомбардовању 1999. године. Од свих безумно и, ако ствари нази­ вамо правим именом, злочиначки пору­ шених здања (имајући у виду новосадске мостове, зграде Телевизије и Генералшта­ ба у Београду и др.), најболније је грађа­ нима пало рушење Авалског торња. За­ то је новинар и књижевник Милош Бата Милатовић покренуо кампању за обнову Авалског торња. УдружењеновинараСрбијејесталоиза ове иницијативе Бате Милатовића, који је, уз многа лишавања, предњачио и изгарао у њој, и коло оних који су помогли тај по­ духват се брзо ширило. Подухват се одви­ јао под насловом Изградимо ТВ торањ на Авали и паролом Желимо да поново по­ дигнемо оријентир за све који долазе у Београд – знак да сте стигли у град који волите или тек треба да заволите! Образован је Одбор за изградњу Авал­ ског торња, који су чинили: председник Велимир Илић (тада министар за капи­ талне инвестиције), заменик председни­ ка Александар Тијанић, представници Града Београда Ђорђе Бобић и Бранислав Божовић, представници Удружења нови­ нара Србије Нино Брајовић и Бато Мила­ товић и представници РТС­а Радиша Пе­ тровић, Александар Аврамовић, Небојша Недељковић и Бранка Ружић­Хинић. Акција „Изградимо ТВ торањ на Ава­ ли” је представљена Скупштини града Београда, Министарству културе, Мини­ старству просвете и Министарству за ка­ питалне инвестиције, и од њих била све­ срдно подржана. Национална телевизија је усвојила предлог Удружења новинара Србије и од­ лучила да се укључи у акцију као власник и корисник срушеног торња. Све актив­ ности пројекта „Изградимо ТВ торањ на Авали” представљене су на програмима Радио­телевизије Србије, која је све пра­ тила у више емисија – Јутарњег програма (петком јавне аукције уметничких дела), Недељног поподнева (гостовање лично­ сти из јавног живота које подржавају ак­ цију), Моста, програма за иностранство (гостовање личности из јавног живота ко­ је подржавају акцију), Информативног

326 Миле Недељковић програма (извештаји о напредовању ак­ ције), као и Првог програма Радио Београ­ да (емисија Вечерас заједно, уредник и водитељ Душан Глигоријевић. Управници београдских позоришта обећали су да ће приход од улазница јед­ не представе уплатити на посебан жиро­ рачун (са назнаком „за изградњу ТВ тор­ ња на Авали”). Формиран је одбор музичких умет­ ника на чијем је челу Корнелије Ковач, а чланови су: Здравко Чолић, Дејан Цукић, Драгољуб Ђуричић, Бора Ђорђевић, Жељ­ ко Јоксимовић, Владо Георгијев, Кристи­ на Ковач, Мирко Вукомановић и Пеђа Стојанић. Одбор је донео одлуку да ан­ гажује певаче различитих продукциј­ ских кућа и снимљен је видео спот ко­ ји се емитује на националној телевизији РТС. На стихове Љубивоја Ршумовића „Са Авале плаве”, музику је компоновао Кор­ нелије Бата Ковач, а извођачи су: Бора Ђорђевић, Жељко Јоксимовић, Дејан Цу­ кић, Јелена Томашевић, Драгољуб Б. Ђу­ ричић и Пе Елемонић. Изабран је жири на чијем је челу Ми­ лован Витезовић, а чланови су: Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић и Мило­ сав Тешић, који ће у сарадњи са Министар­ ством просвете припремити конкурс за најлепшу песму у основним и средњим школама Србије на тему Са Авале плаве.. Формиран је одбор ликовних умет­ ника чији су чланови: Оља Ивањицки, Љубица Јовановић­Михаиловић, Бранко Миљуш, Тодор Стевановић, Мића Трна­ вац, Ана Почуча, као и многи други. Оља Ивањицки, Бранко Миљуш, Цвет­ ко Лаиновић, Мома Антонић, Драган Стој­ ков, Слободанка Ракић­Шефер, Сава Стој­ ков, Мића Трнавац, Снежана Арнаутовић, Драган Кунић, Екатарина Милићевић, Во­ јислав Живковић, Исидора Крстић, Томи­ слав Марковић, Ђорђе Иванов, Горан Ми­ тровић, Миољуб Камперовић, Томислав Марковић и Тијана Пировић­Стефановић поклонили су своја уметничка дела за из­ градњу ТВ торња на Авали. Слику Олега Патапова поклонила је сликарска коло­ нија Љубица Цуца Сокић из Ковиља. Госпођа Љубица Јовановић­Михаило­ вић је акцију УНС­а приближила и нашим сликарима који, попут Даде Ђурића, Љубе Поповића, Владе Величковића, Милоша Шобајића, раде и живе у Паризу, са идејом да се у Културном центру у Паризу орга­ низује аукција слика чији би приход био намењен изградњи ТВ торња на Авали. Са акцијом Изградимо ТВ торањ на Авали упознате су бројне привредне и финансијске институције које су пружи­ ле подршку и материјалну помоћ (ЕН­ ЈУБ Београд, Транспорт шпед Београд, Осигурање ДДОР Нови Сад, Икарбус и многи други), а ПТТ Србија је наменила 10.000 евра (у динарској противвредно­ сти). Председник одбора привредника је Бранислав Баћевић, генерални директор Транспорт шпеда. Подршку су пружиле многе значај­ не јавне личности, међу којима су Мики Манојловић, Аница Добра, Воја Брајовић, Лордан Зафрановић, Јадранка Јовановић, Аљоша Вучковић, Рада Ђуричин, Милен­ ко Заблаћански, Милена Васић, Петар Банићевић, Богољуб Лазаревић, Драган Којадиновић и многи други. Обнова, тачније поновна изградња Авалског торња, поверена је грађевинској фирми ДОО „Дедиње” Компаније „Рат­ ко Митровић” из Београда. Нови торањ је приближно исти као претходни. Об­ нова дела комплекса по идејном пројек­ ту архитеката Угљеше Богуновића и Сло­ бодана Јањића, и по извођачком пројекту ЦИП­а. Посао је почет 2006, а интензивни радови у фебруару 2007. године. Главни­ на посла је обављена 2008. године, када су постале видљиве контуре торња са ве­ лике удаљености. Грађење прати специјално подигну­ та фабрика бетона на градилишту, у којој је заступљена најмодернија технологија справљања бетона. Укупна висина торња биће 203 метра. Торањ се ослања на три ноге, промен­ љиве геометрије од коте 1,20 до 18,10. На коти 17,1–19,10 образује се венац који об­ једињује ослонце на којима стоји торањ. У стаблу торња граде се два лифтовска окна и трокрако степениште. Лифтови ће се окре­ тати брзином три метра у секунди и на врх ће се пењати мање од минута. На 102. ме­ тру налазие се ПТТ сала, а на 106. метру те­ раса са параболама за антене. На 114. ме­ тру биће ТВ сала, на 119. кафе ресторан и на 122. метру тераса Видиковац. На самом вр­ ху торња пројектоване су антенске терасе.38 38 Аноним, Авалски торањ специфичан извођач­ ки подухват, „Ратко Митровић”, лист Компаније „Рат­ ко Митровић” АД, год. XLVII, бр. 435, октобар 2008, 2.

327Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Д опринос Удружења новинара Срби­ јенастанку,развојуиукупнојделат­ ности Савеза новинара Југославије је одиста огроман, тим више ако се има у виду да је Удружење новинара Ср­ бије сазивач, оснивач и најактивнија чла­ ница Савеза новинара Југославије. Ако се овоме дода и чињеница да су одмах после Другог светског рата новинарство и нови­ нарска организација у Босни и Херцего­ вини, Македонији и на Косову и Метохи­ ји били тако рећи у повоју, онда су удео и помоћ, коју је српско удружење пружало овим чланицама Савеза, тим већи. 1945. Акциони одбор Управни одбор Удружења новинара Србије је из редова свог чланства образо­ вао Акциони одбор за оснивање Савеза удружења новинара Федеративне Народ­ не Републике Југославије, који се консти­ туисао 3. октобра 1945. године, а у чијем су саставу били: Душан Благојевић („Борба”) и Дој­ чило Митровић („Политика”), Слободан Ивановић („20. октобар”), Пјер Крижа­ Поглавље XVI У САВЕЗУ НОВИНАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ / САВЕЗУ НОВИНАРА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ нић („Политика”), Милан Слани („Бор­ ба”), Љубица Буба Јанчић („Омладина”), Милорад Панић Суреп („Глас”), Зден­ ко Хас („Рад”), Мирко Ћуковић (Тан­ југ), Богдан Пешић („Јеж”), Ђиво Вишић (Танјуг), Добросав Кузмић („Политика”) и Тодор Ђ. Паранос (секретар „Јежа”). Акциони одбор је обавио све припре­ ме и спремио материјале за Оснивачку скупштину Савеза, која је одржана у Бео­ граду 28–29. октобра 1945. године. Делегати За Оснивачку скупштину Савеза удру­ жења новинара Југославије су из Србије делегирани: Дојчило Митровић, Слободан Ива­ новић, Тодор Паранос, Милорад Панић­ Суреп и Михаило С. Петровић. Уз њих je, у оснивачкој скупштини Савеза удруже­ ња новинара Југославије, учествовала и делегација централне (савезне) штампе из Београда, у којој су били новинари: Маријан Стилиновић, Милан Сла­ ни, Душан Благојевић („Борба”), Ђиво Ви­ шић, Мирко Ћуковић (Тајнуг), Пјер Кри­ жанић, Живан Митровић („Политика”), Зденко Хас („Рад”), Љубица Буба Јанчић („Омладина”) и Богдан Пешић („Јеж”).

328 Миле Недељковић У органима Савеза Српска делегација је имала кључну улогу у оснивању Савеза удружења нови­ нара Југославије, па је стога разумљиво да су из њених редова изабрани: први председник Савеза Пјер Крижа­ нић, потпредседници Маријан Стилино­ вић и Дојчило Митровић, секретари Милан Слани и Богдан Пе­ шић, благајници Зденко Хас и Живан Ми­ тровић. Уз то су, по функцији, из Србије били: чланови Управног одбора Михаило С. Петровић и Милутин Рајковић. 1946. За конгрес новинара ФНР Југосла­ вије. изабрани су 22. јуна 1946. године: три делегата Удружења – Михаило С. Петровић и Дојчило Митровић („Поли­ тика”) и Слободан Ивановић („Глас”) и 16 делегата (по принципу на сваких десет чланова Удружења по делегат) – из „Борбе”: Маријан Стилиновић, Душан Благојевић, Милан Слани, Дејан Лап­ чевић и Бранко Драшковић; из „Поли­ тике”: Пјер Крижанић, Стево Дедијер и Стојиљко Стојиљковић; из Танјуга: Иван Вејвода и Миливоје Стефановић; из „Гласа”: Душан Тимотијевић; из „Омла­ дине”: Љубица Јанчић; из „Рада”: Зденко Хас; из „Јежа”: Богдан Пешић; из „Народ­ не армије”: п.пуковник Саво Вукчевић и из Радио Београда: Момчило Симић. И изабрани су заменици за три деле­ гата Удружења: Гојко Бановић, Ото Би­ хаљи и Мирослав Виторовић и заменици за 16 делегата по броју члан­ ства: Никола Вујановић, Милорад Гајић, Боривоје Глишић, Оскар Давичо, Милан Дединац, Милка Жицина, Слободан Зец, Никола Керн, Ерих Кош, Љубиша Маној­ ловић, Душан Мијатовић, Предраг Ми­ лојевић, Живан Митровић, Тодор Пара­ нос, Здравко Печар и Душан Поповић. 1947. За скупштину Савеза удружења но­ винара ФНР Југославије, која је одржа­ на 21. децембра 1947. године у Сараје­ ву, изабрани су: три делегата Удружења – Михаило С. Петровић („Политика”), Дојчило Ми­ тровић („Југославија”) и Танасије Маде­ новић („Глас”) и 17 делегата (по принципу на сваких десет чланова Удружења по делегат) – из „Борбе”: Душан Благојевић, Иво Са­ рајчић, Мирослав Виторовић, Никола Вујановић; из „Политике”: Пјер Крижа­ нић, Бранко Драшковић, Стојиљко Сто­ јиљковић, Живан Митровић, Љубомир Стојовић; из Главног одбора Јединствених синдиката: Павле Павловић; из „Гласа”: Љубиша Манојловић; из „Јежа”: Богдан Пешић; из „Рада”: Зденко Хас и из Радио Београда: Првослав Васиљевић. У органима Савеза Председник Душан Тимотијевић, секретари Мирослав Виторовић и Здравко Печар, благајници Стојиљко Стојиљковић и Љубомир Стојовић, чланови Управног одбора Михаило С. Петровић и Танасије Младеновић. 1948. За скупштину Савеза удружења но­ винара ФНР Југославије, изабрани су 28. марта 1948. године: три делегата Удружења – Михаило С. Петровић („Политика”), Дојчило Ми­ Пјер Крижанић

329Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. тровић („Југославија”) и Миодраг Авра­ мовић („Глас”) и 22 делегата (по принципу на сваких десет чланова Удружења по делегат) – из „Борбе”: Иво Сарајчић, Душан Благоје­ вић, Никола Вујановић, Мирослав Ви­ торовић; из „Политике”: Бранко Драшко­ вић, Пјер Крижанић, Милутин Рајковић, Живан Митровић, Стојиљко Стојиљко­ вић; из Танјуга: Стево Дедијер; из Дирек­ ције за информације: Вјекослав Прпић; из „30 дана”: Душан Тимотијевић; из Народне армије: Саво Вукчевић, Јован Вујошевић; из Радио Београда: Првослав Васиљевић; из Рада: Милан Слани; из Статистичког уреда: Павле Павловић; из Слободне Војво­ дине: Милош Хаџић; из Мађар соа: Жига Кек; из Рилиндје: Џеладин Хана; из Мла­ дог борца: Најдан Пашић; из Штампе НРС: Танасије Младеновић. И изабрани су заменици за три де­ легата Удружења: 1. Ђорђе Бузгановић („Глас”), 2. Боривоје Глишић („Дуга”), 3. Иван Лучев („Јеж”) и заменици за 22 делегата (по прин­ ципу на сваких десет чланова Удружења по делегат): 1. Милка Жицина („Рад”), 2. Дејан Лапчевић („Борба”), 3. Здрав­ ко Печар („Рад”), 4. Љубомир Стојовић („Политика”), 5. Марко Перић („Борба”), 6. Милорад Милошевић („Глас”), 7. Тодор Паранос („Јеж”), 8. Вељко Рибар („Народ­ на армија”), 9. Ђиво Вишић (Танјуг), 10. Миливоје Стефановић („Борба”), 11. Вен­ делин Јапунџић („Народна армија”), 12. Гојко Бановић („Политика”), 13. Никола Капетановић („Борба”), 14. Љубиша Ма­ нојловић („Глас”), 15. Милорад Ћирић („Јеж”), 16. Душан Мијатовић („Глас”), 17. Михаило Станковић („Јеж”), 18. Нирва­ на Бочина­Игњатовић („Жена данас”), 19. Милорад Гајић („Сељачка борба”), 20. Драгомир Ћерамилац („Задруга”), 21. Ва­ силије Краљевић („Народна држава”), 22. Момчило Симић (Радио Београд). 1949. За скупштину Савеза удружења но­ винара ФНР Југославије, која је одржа­ на у Скопљу 5–6. јуна 1949. године, иза­ брано је 28 делегата: Драгутин Шолајић („20. октобар”), Драгомир Ђерамилац („Задруга”), Бран­ ко Богуновић („Омладина”), Љубиша Ма­ нојловић(„Глас”),СтојиљкоСтојиљковић („Политика”), Тодор Паранос („Јеж”), Вје­ кослав Прпић (Дирекција за информаци­ је),ДрагославАдамовић(„Младиборац”), Александар Шокорац („Борба”), Раде Го­ лубовић (?), Љубомир Стојовић („Поли­ тика”), Нинослав Опачић („Међународна политика”), Дида Седат („Rilindjа”), Јован Шћекић (Радио Београд), Милан Сла­ ни („Рад”), Бранко Петровић („Млади бо­ рац”), Душан Мијатовић („Глас”), Мио­ драг Аврамовић („Глас”), Иво Сарајчић („Борба”), Мирослав Виторовић („Борба”), Здравко Печар („Борба”), Милорад Гајић („Задруга”), Никола Вујановић („Борба”), Љубо Анђелић (члан од 1946), Роксан­ да Грчић („Слободна Војводина”), мајор Алекса Ивановић („Народна армија”), Ласло Рехак („Magyar szo”), Душан Тимо­ тијевић („30 дана”). У органима Савеза Председник Душан Тимотијевић, генерални секретар Мирослав Вито­ ровић, секретари Стеван Дедијер, Здравко Печар и Душан Поповић, благајници Стојиљко Стојиљковић и Љубомир Стојовић, чланови Управног одбора Михаило С. Петровић и Душан Дозет („Народна ар­ мија”). 1951. За Четврту скупштину (Други кон­ грес) Савеза удружења новинара ФНР Југославије, која је одржана у Марибо­ ру 12–13. маја 1951. године, изабрано је делегата: У органима Савеза Председник Душан Благојевић, потпредседник Стојиљко Стојиљко­ вић, секретари Слободан Глумац, Ру­ долф Штајдухар и Живан Митровић, благајници Драган Стојиљковић и Радивоје Марковић. Чланови Управног одбора Мирко Ка­ лезић и Милорад Милошевић.

330 Миле Недељковић Делегати: Моша Пијаде (публици­ ста), Владимир Дедијер (публициста), Мома Марковић (публициста), Душан Тимотијевић (главни уредник „Међуна­ родне политике”), Олга Креачић (Тан­ југ), Душан Благојевић („Борба”), Иво Сарајчић (Дирекција за информације Владе ФНРЈ), Вјекослав Прпић (Радио Београд), Богдан Пешић („Политика”), Мирко Калезић („Народна армија”), Радивоје Зарић (Радио Београд), Миро­ слав Виторовић („Борба”), Вилко Вин­ терхалтер (публициста), Дојчило Ми­ тровић (публициста), Пјер Крижанић („Политика”), Милорад Ћирић („Јеж”), Милан Слани (публициста), Здравко Печар („Међународна политика”), До­ бросав Кузмић („Политика”), Јаков Ле­ ви („Борба”), Виљем Јагер (Дирекција за информације Владе ФНРЈ), Никола Ка­ петановић (Дирекција за информаци­ је Владе ФНРЈ), Најдан Пашић (НИН), Љубомир Стојовић („Политика”), Ла­ сло Рехак („Мађар со”), Петар Станков („Слободна Војводина”), Аслан Фазли­ ја („Рилиндја”), Радомир Јањушевић (Уред за информације НР Србије), Вели­ зар Савић (Југопрес), Радомир Зарић („Социјалистичка пољопривреда”), Ра­ дослав Ристовић („Политика”), Душан Мијатовић („7. јули”), Младен Ољача („Омладина”), Михаило Станков („Јеж”), Ђука Јулијус („Политика”), Љубица Де­ леон („Млади борац”), Блаженка Сте­ јић („Жена данас”), Тибор Кениг („Хлас људу”), Бошко Ђорђески („Нова Ма­ кедонија”), Борисав Кашански („Наш спорт”), Божидар Дикић („Борба”), Пе­ тар Стевчић („Борба”). 1953. Петаскупштина(Трећиконгрес)СНЈ, одржана у Београду 4–5. октобра 1953. У органима Савеза Председник Стојиљко Стојиљковић, потпредседник Слободан Глумац, секретар Рудолф Штајдухар, благаник Олга Креачић, чланови Управног одбора Живан Ми­ тровић, Душан Тимотијевић и Зоран Жујовић. Надзорни одбор Јаша Давичо и Ради­ воје Марковић. 1956. За конгрес Савеза новинара Југо­ славије изабран је 47 делегата и 10 за­ меника. Делегати: Зулфикар Џумхур („Поли­ тика”), Васа Поповић („Политика”), Иво Сарајчић („Борба”), Ђорђе Раденковић (НИН), Љубомир Стојовић („Политика”), Данило Пурић („Политика”), Ђорђе Ради­ шић („Народна армија”), Љубиша Маној­ ловић („Јеж”), Велибор Поповић (Танјуг), Љубомир Рајнвајн (Танјуг), Бранко По­ повић (Радио Београд), Мирослав Вито­ ровић (ССРН Србије), Владислав Милен­ ковић („Економска политика”), Милорад Мијовић (Радио Београд), Александар Петковић („Борба”), Драган Вукобрато­ вић („Борба”), Даница Перић („Жена да­ нас”), Данило Кнежевић (публициста), Миливоје Марковић (Радио Београд), Драган Д. Марковић (слободни новинар), Градимир Маринковић (Радио Београд), Божидар Раденковић (Југопрес), Слобо­ дан Босиљчић (Радио Београд), Будислав Шошкић („Омладина”), Велибор Косић („Задруга”), Иван Вучковић („Народне но­ вине”, Ниш), Бранко Васиљевић (Танјуг), Ивко Пустишек (Радио Београд), Бранко Дадић (Радио Нови Сад), Војислав Милин („Дневник”, Нови Сад), Андраш Ковач (Но­ ви Сад), Миодраг Стојковић („Радник”), Милан Ковачевић (Радио Београд), Стана Живковић (Радио Београд), Сима Карао­ глановић („Филмске новости”), Драгољуб Катић (Радио Београд), Мехмед Тоцкић („Народна армија”), Петко Вукићевић (Радио Призрен), Ласло Варга („Magyar Szo”), Момчило Симић (Радио Београд), Владислав Митровић (Радио Београд), Васко Ратковић (Танјуг), Арслан Фазлија („Rilindja”), Божидар Ђурица (Танјуг), Јо­ ванка Солдатић („Борба”), Љубомир По­ повић (Радио Београд), Дејан Гајић („Ве­ черње новости”), Заменици: Живко Милић („Полити­ ка”), Ненад Ставјел („Политика”), Васили­ је Краљевић („Борба”), Ранко Лозо (Радио Београд), Живко Билбија (Танјуг), Дани­ ца Мишковић („Јединство”, Приштина), Младен Гавриловић (Танјуг), Сабо Габор

331Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. („Magyar Szo”), ХристифорНастасић (?), Александар Манчић („Политика”), 1957. Шеста скупштина (Четврти кон­ грес) СНЈ, одржана 1–2. марта 1957. го­ дине у Загребу: У органима Савеза Председник Душан Благојевић, потпредседник Мило Поповић, генерални секретар Александар Пет­ ковић, благајник Бранко Дадић, чланови Управног одбора: Слободан Глумац, Владислав Митровић, Љубиша Манојловић, Стојиљко Стојиљковић, Бранко Дадић, Зулфикар Џумхур, Руди Штајдухар, Мирко Милојковић. Надзорни одбор: председник Јаша Да­ вичо, чланови: Живко Милић и Живота Камперелић. Суд части, чланови: Велибор Попо­ вић, Василије Краљевић и Будислав Шошкић. 1960. Седма скупштина (Пети конгрес) СНЈ, одржан 8–9 децембра 1960. године у Београду: У органима Савеза Председник Душан Поповић (Радио­ телевизија Београд), секретар Александар Петковић („Младост”, Београд), благајник Љубиша Ристовић („Кому­ нист”, Београд), члановиПредседништва:МилоПопо­ вић (Комисија за штампу ССРНЈ, Београд), Живота Камперелић („Рад”, Београд), Бо­ жа Рафајловић (Танјуг, Београд), Јован Шћекић (Радиотелевизија, Београд), Зо­ ран Жујовић („Политика”, Београд), чланови Савезног одбора: Нандор Фар­ каш („Magyar Szo”), Војислав Коларов („Дневник”, Нови Сад), Аслан Фазлија („Ri­ lindja”),МилоПоповић(Комисијазаштам­ пу ССРНЈ, Београд), Александар Петковић („Младост”, Београд), Владислав Митро­ вић (Радиотелевизија, Београд), Љубиша Ристовић („Комунист”, Београд), Душан Поповић (Радиотелевизија Београд), Мир­ ко Милојковић („Политика”, Београд), Јо­ же Смоле („Борба”, Београд), Зоран Жујо­ вић („Политика”, Београд), Јован Шћекић (Радиотелевизија, Београд), Божа Рафај­ ловић (Танјуг, Београд), Милан Братић (дописник „Вечерњих новости” из Загреба), Милош Бајагић („Народне новине”, Ниш), Живота Камперелић („Рад”, Београд), члан Надзорног одбора Божидар Ра­ денковић (Прес­сервис, Београд), заменици: Драгош Стојановић (Тан­ југ, Београд), Јожеф Колин („Форум”, Нови Сад), Никола Бибић („Борба”, Београд), чланови Суда части: Богдан Пешић („Вечерње новости”, Београд), Радивоје Марковић (Радио Београд), заменици: Фахрија Јовановић („Бор­ ба”, Београд), Добрила Поповић („Задру­ га”, Београд). 1962. Делегати за Конгрес Савеза новинара Југославије: Миодраг Аврамовић (Танјуг), Аслан Фазлија („Рилиндја”), Милош Ба­ јагић („Народне новине”, Ниш), Шандор Богданфи („Долгозок”, Нови Сад), Слобо­ дан Босиљчић (РТВ Београд), Томан Бра­ јовић („Инвалидски лист”), Владимир Булатовић („Јеж”), Иванка Бунушевац („Младост”), Драган Вукобратовић („Бор­ ба”), Никола Вујановић („Комунист”), Во­ јислав Добријевић (дописник „Политике”, Лесковац), Милорад Ђокић (Приштина), Милан П. Ђоковић („Чачански глас”), Зо­ ран Жујовић („Политика”), Васа Јакшић („Политика”), Живојин Јеремић („Аеро свет”), Живота Камперелић („Рад”), Си­ ма Караоглановић („Филмске новости”), Јожеф Колин („Форум”, Нови Сад), Воји­ слав Коларов („Дневник”, Нови Сад), Ве­ Душан Тимотијевић Мирослав Виторовић Здравко Печар

332 Миле Недељковић либор Косић („Задруга”), Никола Крсма­ новић („Седма сила”), Данило Кнежевић („Рад”), Благоје Лазић („Борба”), Љубомир Ловрић („Спорт”), Дејан Лапчевић (Тан­ југ), Миле Мандић („Рад”), Миодраг Ма­ ровић („Политика”), Владимир Маравић („Ибарске новости ”, Краљево), Миливоје Марковић (РТВ Београд), Драган Марко­ вић(„Комунист”),ДушанМијатовић(„Цр­ вена звезда”), Градимир Маринковић (РТВ Београд), Владислав Миленковић („Економска политика”), Мирко Милојко­ вић („Политика”), Вукашин Мићуновић („Борба”), Нандор Фаркаш („Мађар со”), Миодраг Николић („Јединство”, Пришти­ на), Слободан Обрадовић (Танјуг), Бог­ дан Пешић („Вечерње новости”), Даница Перић („Жена данас”), Владимир Паска­ љевић („Дуга”), Бранко Петровић (НИН), Добрила Поповић („Задруга”), Душан По­ повић (РТВ Београд), Марко Перић (Пу­ блицистички завод „Југославија”), Данило Пурић („Политика”), Божидар Раденко­ вић („Прес­сервис”), Ђорђе Раденковић (НИН), Божа Рафајловић (Танјуг), Сини­ ша Ристић („Привредни преглед”), Јоже Смоле („Борба”), Шандор Сабатка (Ра­ дио Нови Сад), Бошко Станишић („Спорт и свет”), Драгиша Степановић („Технич­ ке новине”), Сава Солдатовић („Пољопри­ вредник”, Нови Сад), Душан Тимотијевић (Југословенски институт за новинарство), Мехмед Тоцкић („Народна армија”), Александар Тирнанић („Наш глас”, Сме­ дерево), Димитрије Тадић („Светлост”, Крагујевац), Јован Шћекић (РТВ Београд), Драгутин Шолајић („Спорт”). 1965. На Шестом конгресу Савеза нови­ нара Југославије (Осма скупштина СНЈ, Мостар, 29–31. јануара 1965) из Србије су у органе Савеза изабрани: потпредседник Драгољуб Миливо­ јевић („Политика”), генерални секретар Миодраг Жико Аврамовић, благајник Даница Перић („Жена да­ нас”), чланови Председништва: ПероИвачић (Танјуг), Димитрије Чичовачки („Днев­ ник”, Нови Сад), Обрен Милићевић („Бор­ ба”), Божидар Кићовић (Радиотелевизија Београд), Бранко Дадић (Радио Београд), Савезниодбор:СлободанГлумац(„Ве­ черње новости”), Драган Марковић („По­ литика”), Василије Краљевић („Борба”), Јаша Алмули (Танјуг), Иванка Бунуше­ вац („Борба”), Милош Мимица („Поли­ тика”), Велибор Поповић (Танјуг), Мио­ драг Ђукић (Танјуг), Јованка Солдатић („Борба”), Љубомир Вељковић („Економ­ ска политика”), Винко Милић („Народна армија”), Џон Широка („Зери и ринесе”, Призрен), Драго Бобић („Политика”, до­ писник из Загреба), Драга Чаловска (Ра­ диотелевизија Београд), Велизар Савић (НИН), Ненад Ставјел („Политика”), Суд части: председник Милутин Чо­ лић („Политика”), члан Света Тадић („Борба”), заменици: Јосип Дефранчески, Бо­ жидар Раденковић (Југопрес). Делегати: Александар Баљковић, Миливоје Марковић, Александар Ви­ торовић, Божидар Божовић, Душан Ђу­ рић, Божидар Кићовић, Живорад Ми­ хајловић, Живојин Стекић, Миладин Тешић, Бранко Петровић (РТВ Београд), Владо Теслић, Света Тадић, Драган М. Марковић, Јованка Солдатић, Милутин Богосављевић, Вања Краљевић („Бор­ ба”), Момчило Павковић, Слободан Глу­ мац („Вечерње новости”), Светозар Ло­ зо („Задруга”), Селимир Илић (Секција новинара радних организација), Добри­ воје Поповић („4. јул”), Милован Госпа­ вић (Радио Ниш), Александар Марко­ вић („Народне новине”, Ниш), Вукашин Дробац, Владо Дубравчић. Димитри­ је Чичовачки („Дневник”, Нови Сад), Ла­ сло Варга, Тибор Минда, Јпжеф Серен­ чеш, Андраш Луко („Форум”, Нови Сад), Марија Козарски (Одељење за штампу Републичког секретаријата за штампу, Скупштине Србије и Привредне коморе Србије), Милан Кавгић, Илија Попов­ ски, Славољуб Првуловић (Секција вој­ Недељко Станишић Никола Вучетић Александар Петковић

333Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. них новинара), Мирко Зечић („Вести”, Титово Ужице), Велибор Поповић, Стје­ пан Вујушић, Сава Босанац, Чедомир Станковић (Танјуг), Милош Игњатовић („Суботичке новине”), Стева Миксић (Са­ везни секретаријат за информације), Ми­ одраг Мијовић („Међународна поли­ тика”), Даница Перић („Жена данас”), Љубомир Стојовић, Драгољуб Миливо­ јевић, Драган Марковић, Василије Јак­ шић, Милош Мимица, Драгутин Чолић, Војислав Ђукић, Васа Поповић („Поли­ тика”), Шандор Сабатка, Јелисавета Ха­ риш, Магда Симин, Стеван Чизмић (Ра­ дио Нови Сад), Миодраг Јевремовић (дописник Радио Загреба), Деса Глишић („Јеж”), Ратомир­Ратко Гајић („Кому­ нист”), Војислав Чолановић (Прес­сер­ вис), Ђорђе Ранисављевић („Рад”), Дра­ ган Николић („Туристичка штампа”), Војислав Лубарда („Младост”), Јарослав Безуха, Станислава Филотић („Привред­ ни преглед”). 1967. На Седмом конгресу Савеза нови­ нара Југославије (Девета скупштина СНЈ, Сплит, 12–13. маја 1967) из Србије су у органе Савеза изабрани: Потпредседник Богдан Пешић („Борба”), генерални секретар Миодраг Жико Аврамовић, благајник Вехап Шита („Рилиндја”, Приштина), члан Председништва Слободан Глу­ мац („Вечерње новости”), Савезни одбор: Драгољуб Траиловић („Политика”), Ненад Ставјел („Политика”), Димитрије Чичовачки („Дневник”, Нови Сад), Јован Вавић (дописник Танјуга, Нови Сад), Јосип Антуновић (Радио Приштина), Надзорни одбор: председник Јаша Ал­ мули (Танјуг), члан Шемси Мехмети („Рилиндја”, Приштина), Суд части: председник Миливоје Мар­ ковић (Радио Београд), члан Јожеф Колин („Magyar Szo”). 1969. На Осмом конгресу Савеза новина­ ра Југославије (Десета скупштина СНЈ, Охрид, 19–20 јун 1969) из Србије су у ор­ гане Савеза изабрани: потпредседник Светозар Тадић („Борба”), генерални секретар Миодраг Жико Аврамовић, благајник Јован Вавић (дописник Тан­ југа, Нови Сад), чланови Председништва: Ђорђе Ра­ денковић (НИН), Димитрије Чичовач­ ки („Дневник”, Нови Сад), Јусуф Келмен­ ди („Рилиндја”, Приштина), Савезни одбор: чланови Иванка Бу­ нушевац („Вечерње новости”), Милутин Миленковић (Радио Београд), Мустафа Ејупи (дописник Танјуга, Приштина), Надзорни одбор: чланови Бранко Бо­ гуновић (Танјуг), Јованка Бркић („Бор­ ба”), Драго Бобић (дописник „Политике”, Загреб), Суд части: чланови Бошко Пушоњић (дописник „Политике”, Титоград), Милош Мишовић (НИН), Душан Војводић (ТВ Београд). 1971. На Дванаестој скупштини СНЈ (Хер­ цегнови, 11–12. јун 1971) из Србије су у органе Савеза изабрани: генерални секретар Миодраг Жико Аврамовић, Савезни одбор: чланови Ђорђе Ра­ денковић („Политика”), Јованка Бркић („Борба”), Захарије Трнавчевић (ТВ Бе­ оград), Лајош Вебел (Радио Нови Сад), Љубомир Вукмановић („Дневник”, Нови Сад). (Делегати Покрајинске организа­ ције Косова: ће бити именовани на скуп­ штини ове организације када буде одр­ жана – прим. МН). Стојиљко Стојиљковић Љубомир Стојовић Јован Шћекић

334 Миле Недељковић 1973. НаТринаестојскупштиниСНЈ(Сплит, 28–30. јун 1971) из Србије су у органе Са­ веза изабрани: генерални секретар Драган Вуко­ братовић („Вечерње новости”), Председништво,члановиСветозарТа­ дић („Борба” – од 22. фебруара 1974. Заха­ рије Трнавчевић, ТВ Београд), Мирослав Штајнер („Дневник”, Нови Сад), Михајло Стојаковић („Јединство”, Приштина), Савезни одбор: чланови Алекса Бра­ јовић (Танјуг – од 22. фебруара 1974. Живко Милић, „Вечерње новости”), Ми­ лутин Миленковић (Радио Београд), Ос­ ман Гаши („Рилиндја”, Приштина), Љубо­ мир Вукмановић („Дневник”, Нови Сад), Надзорни одбор: чланови Војислав Ђукић („Политика”), Халил Јупа („Рилин­ дја”, Приштина), Василије Пејић („Днев­ ник”, Нови Сад). Делегати Србија – Томислав Божић, Божидар Дикић, Ђура Ђурашковић, Југ Гризељ, Милева Јаковљевић, Фердинанд Фери Павловић, Менсур Сеферовић, Брани­ слав Вукашиновић, Косово – Нехар­Бојаџи Фехими, Не­ хат Ислами, Михајло Стојаковић, Војводина – Јожеф Пољваш, Стеван Поповић, Љубомир Рамач, Мирослав Штајнер, Јурај Турчан. 1975. На Четрнаестој скупштини СНЈ (Крањска гора, 9–11. септембар 1975) из Србије су у органе Савеза изабрани: делегати: Александар Баљковић (ТВ Београд), Јован Хаџи­Костић („Вечерње новости”), Божидар Дикић („Политика”), Бојан Димитријевић (Радио Београд), Ми­ лан П. Ђоковић („Чачански глас”), Божи­ дар Кићовић (РТВ Београд), Јованка Тер­ зин (Савезни комитет за информације), Живојин Стекић (ТВ Београд), Миомир Марковић („Трудбеник”, Светозарево). Генерални секретар Драган Вуко­ братовић („Вечерње новости”), Савезни одбор: чланови Захарије Тр­ навчевић (ТВ Београд), Славољуб Ђукић („Политика”), Александар Виторовић (ТВ Београд), Михајло Стојаковић („Је­ динство”, Приштина), Осман Гаши („Ри­ линдја”, Приштина), Мирослав Штајнер („Дневник”, Нови Сад), Љубомир Вукма­ новић („Дневник”, Нови Сад). 1977. На Петнаестој скупштини СНЈ (Вр­ њачка Бања, 21–22. октобар 1977) из Ср­ бије су у органе Савеза изабрани: председник Милутин Миленковић (Радио Београд), генерални секретар Драган Вукче­ вић („Борба”), Савезни одбор: чланови Драган Мар­ ковић („Политика”), Мирослав Штајнер („Дневник”, Нови Сад – заменио га Карољ Ердељи, „Magyar Szo”, председник ДНВ), Дејан Ненин (дописник „Вјесника”, Бео­ град), Фахредин Гунга, Добривоје Ристић (уредник за информације САП Косово). Надзорни одбор: чланови Петар Ра­ дић (Радио Београд), Нада Максимовић (Нови Сад). 1980. На Шеснаестој скупштини СНЈ (При­ штина, 11–12. април 1980) из Србије су у органе Савеза изабрани: председник Шабан Хисени (Радио Приштина), генерални секретар Добривоје Ђоко­ вић, Председништво: чланови Боривоје Мирковић (ТВ Београд), Милутин Ми­ ленковић (Радио Београд), Душан Ми­ тевић (ТВ Београд), Милисав Милић (дописник Радио Београда, Пришти­ на), Зенун Ћељај („Рилиндја”, Пришти­ на), Јан Макан (Радио Нови Сад), Бо­ рислав Богдановић („Сремске новине”, Сремска Митровица), Нандор Бурањи („Magyar Szo”). 1981. Делегати: Љубомир Рајнвајн (Тан­ југ), Василије – Вања Краљевић („Поли­ тика”), Станислав Маринковић („Бор­

335Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ба”), Петар Радић (Радио Београд), Душан Богавац („Комунист), Љиљана Јаневска (ССИНФ), Зоран Ерак („Мла­ дост”), Душан Симић (НИН), Гордана Логар („Вечерње новости”) и Стеван Ћи­ рић („Напред”, Ваљево). Заменици: Јеле­ на Петковић („Ибарске новости”, Краље­ во) и Соња Ђурић (ТВ Београд). Председник Витомир Сударски (КПЗ Војводине), генерални секретар Добривоје Ђоко­ вић, Председништво: чланови Љубомир Рајнвајн (Танјуг), Василије – Вања Кра­ љевић („Политика”) и Божидар Вељко­ вић (Радио Београд), Милисав Милић (дописник Радио Београда, Пришти­ на), Зенун Ћељај („Рилиндја”, Пришти­ на), Шабан Хисени (Радио Приштина), Георге Босиок (председник ДНВ, „Ли­ бертатеа”, Панчево), Нандор Бурањи („Magyar Szo”). 1982. На Седамнаестој скупштини СНЈ (Кумровец, 28–29. октобар 1982) из Ср­ бије су у органе Савеза изабрани: председник Витомир Сударски („Дневник”, Нови Сад), Председништво: чланови Љубомир Рајнвајн (Танјуг), Василије – Вања Кра­ љевић („Политика”), Божидар Вељко­ вић (Радио Београд), Милисав Милић (дописник Радио Београда, Приштина), Зенун Ћељај („Рилиндја”, Приштина), Невзат Худаверди („Тан”, Приштина), Ге­ орге Босиок (председник ДНВ, „Либерта­ теа”, Панчево), Никола Цветковић (Ра­ дио Нови Сад). 1985. На Осамнаестој скупштини СНЈ (Са­ рајево, 7. јун 1985) из Србије су у органе Савеза изабрани: Председништво: чланови Љубомир Рајнвајн (Танјуг – од 7. јуна 1985. Сло­ бодан Глумац, новинар ветеран), Ста­ нислав Маринковић („Рад” – од 7. јуна 1985. Ристо Бајалски („Политика”), Бог­ дан Дечермић („Борба”), Осман Гаши па Максут Шеху („Рилиндја”, Пришти­ на), Мирко Чупић („Јединство”, Пришти­ на – од 7. јуна 1985. Анка Цвијановић, „Јединство”, Приштина), Басри Јуполи (Привредна комора САП Косово), Нико­ ла Цветковић (Радио Нови Сад), Слобо­ дан Станојевић (дописник „Борбе”, Но­ ви Сад), Јожеф Пољваш („Долгозок”, Нови Сад – а од 21. фебруара 1985. Ири­ на Харди Ковачевић, „Руске слово”, Но­ ви Сад). Одбор за самоуправну контролу: Ми­ ленко Попадић (−), Зоран Павловић (главни уредник „Беобанке”, Београд). Одбор за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту: Василије Пе­ јић, („Дневник”, Нови Сад). Савет за етику јавне речи и зашти­ ту Кодекса: Бошко Пушоњић (дописник „Политике” из Црне Горе), Душанка Рад­ миловић (Радио Нови Сад). 1987. На Деветнаестој скупштини СНЈ (Љубљана, 29. октобар 1987) из Србије су у органе Савеза изабрани: Председништво: Југ Гризељ (НИН, Београд), Драган Д. Марковић (Радио Студио Б, Београд), Рајко Павићевић („4. јул”, Београд), Милош Антић, (−); Живо­ рад Игић („Комунист” за САП Косово), Мухарем Баћај (Радио Приштина), Ду­ шан Вијук (дописник „Ослобођења” из Новог Сада), Карољ Хабрам („Мађар со”, Нови Сад), Петар Бановчанин („Новка­ бел”, Нови Сад). 1988. На Тематској скупштини СНЈ (Бео­ град, 29–30. октобар 1988) из Србије су у органе Савеза изабрани: Председништво − председник: Рајко Павићевић („4. јул”, Београд), потпред­ седник: Живорад Игић („Комунист” за САП Косово), чланови: Драган Д. Марко­ вић (Радио Студио Б, Београд), Борисав Илић (ТВ Београд; Београд), Ибрахим Арслан, (−) Мухарем Баћај (Радио При­ штина), Душан Вијук (дописник „Осло­ бођења” из Новог Сада), Јован Парипо­ вић (дописник загребачког „Вјесника”, Нови Сад).

336 Миле Недељковић 1989. На Тематској скупштини СНЈ (Бе­ оград, 30. октобар 1989) из Србије су у органе Савеза изабрани: Председништво − председник: Ду­ шан Пешић, („Политика”, Београд), потпредседник: Милисав Милић (до­ писник ТВ Београд, Приштина), чланови Слободан Лазаревић („По­ литика” – председник УН Србије), Бори­ сав Илић (ТВ Београд), Бљерим Ставиле­ ци (−),Обрад Лучић („Пољопривредник”, Нови Сад), Владо Мићуновић (дописник „Политике”, Нови Сад). Делегати за скупштину СНЈ: Ђорђе Влајић (Радио Београд), Предраг Витас (ТВ Београд), Дејан Ђорђевић (Танјуг), Драган Ђорђевић (секретар Удружења), Борисав Илић (ТВ Београд), Слободан Лазаревић („Политика”), Боривоје Ло­ шић („Дечје новине”, Горњи Милановац), Душан Миловановић („Вечерње ново­ сти”), Душан Пешић („Политика”), Ду­ шан Чукић (ТВ Београд). 1990. На Седница Председништва СНЈ (Београд, 4. октобар 1990) из Србије су у органе Савеза изабрани: Председник: Милисав Милић (допи­ сник ТВ Београд, Приштина), потпред­ седник: Љубомир Лукић (РТВ Нови Сад), чланови Слободан Лазаревић („Поли­ тика” – председник УН Србије), Борисав Илић (ТВ Београд), Душан Пешић, („По­ литика”, Београд), Бљерим Ставилеци, (−);Обрад Лучић, („Пољопривредник”, Нови Сад), Владо Мићуновић (дописник „Политике”, Нови Сад). 1992. На Оснивачкој и изборној скупшти­ ниа СНЈ (Бар, 4–5. септембар 1992) из Србије су у органе Савеза изабрани: Управни одбор – председник: Душан Чукић (Радиотелевизија Србије), Коста Краинчанић (Радио Београд – председ­ ник УН Србије), .Љубомир Лукић (РТВ Нови Сад), Вјекослав Радовић (слобод­ ни новинар), Крсте Бијелић (Радиотеле­ визија Србије), Обрад Лучић („Пољопри­ вредник”, Нови Сад). Надзорни одбор: Живојин Јеротије­ вић (Радио Београд), Љиљана Прошић (Танјуг, Београд). На свечаној скупштини 1995. године у Беогрду кооптирани: Све­ тозар Тадић („Борба”, Београд, ветеран). Делегати скупштине: Мирко Царић (актив „Политике”), Живојин Јеротије­ вић (Радио Београд), Милорад Рогановић (РТВ Приштина), Милорад Вујовић (РТВ Приштина), Мила Глигорић (Танјуг, Бео­ град), Славољуб Глишић (Актив предузе­ ћа), Тодор Ђурић („Пољопривредник”, Но­ ви Сад), Милан Ђоковић (Актив новинара ветерана, Чачак), Борисав Илић (РТВ Ср­ бија), Александар Мишић (Актив нови­ нара ветерана, Београд), Здравко Ранко­ вић (Радио Ваљево), Љубомир Лукић (РТВ Нови Сад), Биљана Козомара („Беко”, Бе­ оград), Драган Ђорђевић (Фонд солидар­ ности УНС, Београд), Душан Чукић (РТВ Београд), Миодраг Аврамовић (Актив но­ винараветерана,Београд),СветозарТадић (Актив новинара ветерана, Београд), Ради­ ша Ковачевић („Јасен”, Краљево), Љиљана Прошић (Танјуг, Београд), Коста Краинча­ нић (Радио Београд). – Редослед је по бро­ ју гласова на изборној скупштини на Тари, 13. јуна 1992, која их је делегирала. По записнику скупштине, у одлучи­ вању тајним гласањем, 5. септембра 1992, учествовали: Мирко Царић (актив „Политике”), Обрад Лучић („Пољопривредник”, Нови Сад), Тодор Ђурић („Пољопривредник”, Нови Сад), Драган Ђорђевић (Фонд со­ лидарности УНС, Београд), Живојин Је­ ротијевић (Радио Београд), Милорад Рогановић (РТВ Приштина), Милорад Вујовић (РТВ Приштина), Мила Гли­ горић (Танјуг, Београд), Милан Ђоко­ вић (Актив новинара ветерана, Чачак), Александар Мишић (Актив новина­ ра ветерана, Београд), Љубомир Лукић (РТВ Нови Сад), Душан Чукић (РТВ Бе­ оград), Миодраг Аврамовић (Актив но­ винара ветерана, Београд), Радиша Ко­ вачевић („Јасен”, Краљево), Љиљана Прошић (Танјуг, Београд), Коста Краин­ чанић (Радио Београд), Душан Павло­ вић („Југодрво” – Клуб новинара у при­ вреди Србије, Београд), Крсте Бијелић (РТВ Србије), Светозар Ђоновић („Вечер­ ње новости”, Београд), Драгана Ђурић

337Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. („Вечерње новости”, Београд), Мирјана Тил („Пољопривредник”, Нови Сад). 1995. Управни одбор – председник: Душан Чукић (Радиотелевизија Србије), Мило­ радКомраков(ТелевизијаБеоград–пред­ седник УН Србије; Југослав Рађеновић (РТВ Приштина); Драган Бабић (Други програм Радио Београда), Споменка Јо­ вић (РТВ Србија), Јованка Арсић (Генекс, Нови Београд), (На свечаној скупштини 1995. године у Београду кооптирани: Све­ тозар Влаховић („Јединство”, Приштина), Предраг Витас (Телевизија Београд), Дра­ ган Ђорђевић (секретар УН Србије). 1997. Делегати скупштине (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. новембар 1997 – Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Удружење новинара Србије: Ђорђе Де­ дић, Актив новинара ветерана, Београд; Часлав Радовић, РТВ Србија; Југослав Рађеновић, РТВ Приштина; Александар Мишић, Актив новинара ветерана, Бео­ град; Душан Радовановић, „Вечерње но­ вости”, Београд; Драгош Калајић, „Дуга”, Београд; Александар Љубичић, РТВ Ср­ бија; Симонида Симоновић, „Политика експрес”, Београд; Светозар Тадић, Актив новинара ветерана, Београд; Душан Чу­ кић, РТВ Србија; Исмаил Бислими, „Је­ динство”, Приштина; Перо Спаравало, Танјуг, Београд; Милорад Вујовић, Ра­ дио Приштина; Љубомир Лукић, РТВ Но­ ви Сад; Марија Адамов, Радио Нови Сад; Нино Брајовић, слободни новинар, Бео­ град; Драган Бабић, Други програм Ра­ дио Београда; Никола Сарић, РТВ При­ штина; Живорад Шиља Михаиловић, Актив новинара ветерана, Београд; Нада Николић, Радио Приштина; Душан Ђор­ ђевић, Први програм Радио Београда; Мирко Мариновић, Фонд солидарности УНС, Београд; Споменка Јовић, РТВ Ср­ бија; Славиша Петровић, „Колектив”, РТБ Бор; Јован Николић, РТВ Србија – ТВ Но­ ви Сад; Фиорела Ђурка, Радио Нови Сад – Румунска редакција; Душан Радуловић, „Трепча”, Звечан; Споменка Деретић, Ра­ дио Београд; Радован Радовановић, Тан­ југ, Београд; Јованка Арсић, Генекс, Нови Београд; Удружење новинара Црне Горе: Ђор­ ђије Мирковић, „Цетињски лист”, Це­ тиње; Слободан Ђикановић, дописник Радио Црне Горе, Цетиње; Радица По­ повић, „Полис”, Подгорица; Саво Грего­ вић, Радио Будва; Бранко Вујисић, РТВ Црне Горе; Мили Прелевић, Радио Бије­ ло Поље; Милан Шћекић, РТВ Црне Горе; Радојица Булатовић, Радио Црне Горе; Душан Јолић, дописник „Вечерњих но­ вости”, Подгорица; Василије Лалошевић, Радио Бар; Драгомир Бећировић, допи­ сник „Политике”, Подгорица; Зорица Зе­ ковић, Радио Никшић; Велиша Кадић, дописник „Вечерњих новости”, Никшић; Новица Ђурић, дописник „Дневника” (Нови Сад), Подгорица; Рајко М. Павиће­ вић, Радио Црне Горе; Будимир Бућин, Радио Црне Горе; Веселин Ђокић, Радио Бијело Поље; Влајко Ћулафић, Радио Бе­ ране; Милан Марковић, „Полис”, Подго­ рица; Будо Симоновић, дописник „Илу­ строване политике” из Подгорице; Раде Вукићевић, дописник „Политике екс­ прес”, Никшић; Божидар Павловић, Ра­ дио Бар; Васко Радусиновић, „Побједа”, Подгорица; Војин Божовић, „Побједа”, Подгорица; Светислав Стијовић, „Слобо­ да”, Беране; Милан Вујовић, Радио Бар; Чедомир Прелевић, дописник „Вечер­ њих новости”, Никшић; Јоваш Станишић, „Побједа”, Подгорица; Драгољуб Павиће­ вић, РТВ Црне Горе; Милован Нововић, Радио Бијело Поље. Управни одбор (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. новембар 1997 – Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Председник: Будо Симоновић, допи­ сник „Илустроване политике” из Подго­ рице; потпредседник: Перо Спаравало, Тан­ југ, Београд; Удружење новинара Србије: Милорад Комраков, уредник Телевизије Београд – председник УН Србије; Душан Чукић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости”; Љубомир Лукић, Радиотеле­ визија Нови Сад; Обрад Лучић, уредник

338 Миле Недељковић „Пољопривредника”, Нови Сад, Светозар Влаховић, уредник „Јединства”, Пришти­ на; Предраг Витас, уредник Телевизије Београд; Драган Ђорђевић, секретар УН Србије; Удружење новинара Црне Горе: Тодор Пековић, РТВ Црне Горе – председник УН Црне Горе; Влатко Вујовић, дописник Танјуга, Подгорица; Душко Јолић, „Ве­ черње новости”, Подгорица; Драган Јоцо­ вић, РТВ Црне Горе; Чедомир Прелевић, „Вечерње новости”; Друштво новинара Хрватске: Звон­ ко Тарле, председник ДНХ. Надзорни одбор (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. новембар 1997 – Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Зорица Зековић, Радио Никшић; Ве­ селин Ђокић, Радио Бијело Поље; Спо­ менка Деретић, Радио Београд. Суд части (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. новембар 1997 – Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Љубомир Ђикановић, дописник „По­ литике”, Титоград, – председник; Машан Бошковић, Приштина; Љубинка Егерић, Радио Нови Сад; Душан Ћитић, РТ Ужи­ це; Бранислав Поповић, Београд; Мишо Драшковић, „Побједа”, Никшић; Мило­ рад Кнежевић, Радио Подгорица; Раде Перошевић, РТВ Црне Горе, Подгорица. 2000. Суд части Јово Вуковић, председник; Милу­ тин Нићифоровић, уредник „Политике експрес”, Београд; Перо Ракочевић, Љу­ бинка Егерић, Радио Нови Сад, Тама­ ра Огњевић, слободни новинар, Београд (УН Србије); Василије Лалошевић, Радио Бар; Војин Божовић, „Побједа”, Подгори­ ца; Ђорђије Мирковић, „Цетињски лист”, Цетиње; Будимир Бућин, Радио Црне Го­ ре (УН Црне Горе). 2001. Управни одбор (Седница Управног одбора, Београд, 23. април 2001 – Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Председник: Будо Симоновић, допи­ сник „Илустроване политике” из Подго­ рице; потпредседник: Миле Недељковић, слободни новинар, Београд; Удружење новинара Србије: Нино Бра­ јовић, слободни новинар – председник УН Србије; Слободан Јаковљевић, уред­ ник „Дневника”, Нови Сад; Мира Марић, Заједница Радиостаница Србије, Београд; Зоран Богавац, слободни новинар, Бео­ град; Мишо Вујовић, слободни новинар, Београд; Удружење новинара Црне Горе: Влат­ ко Вујовић, Савезни секретаријат за ин­ формације, Београд – председник УН Цр­ не Горе; Драгомир Бећировић, дописник „Политике”, Подгорица; Веселин Ђокић, Радио Бијело Поље; Зорица Тајић­Рабре­ новић, „Полис”, Подгорица; Славко Ше­ пић, Радио Црне Горе; Радојица Булато­ вић, Радио Црне Горе. 2002. Делегати скупштине (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Удружење новинара Србије: Богдан Дечермић, новинар ветеран, Београд; Божидар Вељковић, новинар ветеран, Београд; Бошко Вуксановић, „Грочан­ ске новине”, Гроцка; Брано Пијетловић, Радио Нови Сад; Владимир Димитрије­ вић, Танјуг, Београд; Гвозден Здравић, „Вино Жупа”, Александровац; Димитри­ је Чичовачки, новинар ветеран, Нови Сад; Драган Миленковић, слободни но­ винар, Београд; Жељко Митровић, ТВ Ћуприја; Зоран Матковић, дописник РТС, Гроцка; Зоран Татар, „Недељни те­ леграф”, Београд; Ивица Милосавље­ вић, БК Телевизија; Кристина Влахо­ вић, „Глас јавности”, Београд; Марко Радош, ЈАТ Медија центар, Београд; Ми­ лан Радић, „Тимок”, Зајечар; Милета Бу­

339Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. гарчић, новинар ветеран, Београд; Ми­ лица Турудић, „Вести”, Ужице; Милутин Антић, Радио Бор; Мирослав Пушић, ТВ Нови Сад; Наташа Ђурић, новинар ветеран, Београд; Недељко Станишић, Радио „Оп–Топ”, Топола; Олга Ивковић, новинар ветеран, Нови Сад; Ондреј Кра­ сник, Радио Шид; Петар Стојадино­ вић, шеф дописништва РТС, Крагујевац; Предраг Крстић, новинар ветеран, Бео­ град; Светлуша Хлавач, „Хлас луду”, Но­ ви Сад; Слободан Јовановић, слободни новинар, Београд; Софија Пуалић Шпе­ ро, „Глас комуне”, Апатин; Тамара Ог­ њевић, слободни новинар, Београд; То­ мислав Живковић, РТС, дописништво Лазаревац; Удружење новинара Црне Горе: Анка Оташевић, „Рударски гласник”, Бокси­ ти, Никшић; Бранислава Пејовић, до­ писник „Борбе”, Подгорица; Васко Ра­ дусиновић, „Побједа”, Подгорица; Васо Станишић, „Приморске новине”, Будва; Вела Мићковић, Информативни цен­ тар, Пљевља; Војин Божовић, „Побједа”, Подгорица; Војислав Белоица, допи­ сништво „Данас”, Херцегнови; Драган Кларић, Радио Будва; Драгомир Попо­ вић, Информативни центар, Беране; Зо­ рица Зековић, Радио Никшић; Љубица Божановић, дописник „Вечерњих но­ вости”, Подгорица; Љубомир Ђикано­ вић, новинар ветеран, Подгорица; Ми­ ланка Паповић, дописник „Вечерњих новости”, Никшић; Милован Нововић, Радио Бијело Поље; Миленко Вицо, Ра­ дио Херцегнови; Милорад Кнежевић, Радио Подгорица; Милутин Лабовић, „Побједа”, Подгорица; Мирко Перишић, уредник „Наше ријечи”, листа Железа­ ре, Никшић; Недељка Павловић, Ин­ формативни центар, Бар; Рајка Раиче­ вић, „Дан”, Подгорица; Сенка Чоловић, РТВ Никшић; Славица Драговић, „Дан”, Подгорица; (Примедба: ово су 22 деле­ гата који су, према приложеним пуно­ моћјима, учествовали на скупштини 2002, а следећи делегати нису дошли: Бошко Томчић, Информативни цен­ тар, Пљевља; Будислав Краљ, РТВ Цр­ на Гора, Подгорица; Драган Бедовић, Информативни центар, Беране; Драга­ на Бећировић, „Дан”, Подгорица; Иван Зорић, Никшић; Јелена Новаковић, „Дан”, Подгорица; Љиљана Копривица, Подгорица; Хилмо Ђурковић, „Полис”, Подгорица.) Управни одбор (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Председник: Живорад Николић, уредник Радиотелевизије Србије; потпредседник: Раде Вукићевић, до­ писник „Политике експрес”, Никшић; Удружење новинара Србије: Нино Брајовић, слободни новинар – председ­ ник УН Србије; Никола Вучетић, вете­ ран; Слободан Јаковљевић, „Дневник”, Нови Сад; Наташа Иветић, Информатив­ на служба Војвођанске банке, Нови Сад; Мирослав Пушић, Телевизија Нови Сад; Удружење новинара Црне Горе: Саво Греговић, Радио Будва – председник УН Цр­ не Горе; Будо Симоновић, „Илустрована по­ литика”, Подгорица; Раде Вукићевић, допи­ сник „Политике експрес”, Никшић; Новица Ђурић, дописник „Дневника”, Подгорица; Душан Јолић, дописник „Вечерњих ново­ сти”, Подгорица; Влатко Вујовић, Савезни секретаријат за информације, Београд. Надзорни одбор (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Милутин Лабовић, „Побједа”, Подго­ рица; Ивица Милосављевић, слободни новинар, Београд; Милица Турудић, „Ве­ сти”, Ужице. Суд части (Изборна скупштина СНЈ, Београд, 18. април 2002) Љубица Божановић, дописник „Вечер­ њих новости”, Подгорица; Митар Зековић, „Наша ријеч”, Железара, Никшић; Васко Ра­ дусиновић, „Побједа”, Подгорица; Драган Миленковић, Танјуг, Београд; Тамара Ог­ њевић, слободни новинар, Београд. 2005. Делегати скупштине Удружење новинара Србије: Марко Радош, ЈАТ Медија центар, Београд; Бо­

340 Миле Недељковић шко Вуксановић, „Грочанске новине”, Гроцка; Жељко Митровић, ТВ Ћупри­ ја; Недељко Станишић, Радио „Оп–Топ”, Топола; Милица Турудић, „Вести”, Ужи­ це; Владимир Димитријевић, Танјуг, Београд; Томислав Живковић, РТС, до­ писништво Лазаревац; Софија Пуалић Шперо, „Глас комуне”, Апатин; Кристина Влаховић, „Глас јавности”, Београд; Гво­ зден Здравић, „Вино Жупа”, Александро­ вац; Ондреј Красник, Радио Шид; Ивица Милосављевић, БК Телевизија; Драган Миленковић, слободни новинар, Бео­ град; Милутин Антић, Радио Бор; Ми­ лосав Кнежевић, Радио Београд; Миро­ слав Пушић, ТВ Нови Сад; Зоран Татар, „Недељни телеграф”, Београд; Олга Ивко­ вић, новинар ветеран, Нови Сад; Петар Стојадиновић, шеф дописништва РТС, Крагујевац; Милета Бугарчић, новинар ветеран, Београд; Богдан Дечермић, но­ винар ветеран, Београд; Светлуша Хла­ вач, „Хлас луду”, Нови Сад; Слободан Јо­ вановић, слободни новинар, Београд; Предраг Крстић, новинар ветеран, Бео­ град; Брано Пијетловић, Радио Нови Сад; Наташа Ђурић, новинар ветеран, Бео­ град; Божидар Вељковић, новинар ве­ теран, Београд; Димитрије Чичовачки, новинар ветеран, Нови Сад; Зоран Мат­ ковић, дописник РТС, Гроцка; Миле Не­ дељковић, слободни новинар, Београд. Удружење новинара Црне Горе (23. XI 2005): Саво Греговић, Радио Будва; Сен­ ко Чабаркапа, „Дан”, Подгорица, коор­ динатор Новинарског саморегулатор­ ног тијела, потпредседник УНЦГ; Мирко Перишић, уредник „Наше ријечи”, ли­ ста Железаре, Никшић; Милутин Лабо­ вић, „Побједа”, Подгорица; Васко Раду­ синовић, „Побједа”, Подгорица; Новица Ђурић, дописник „Дневника”, Подгори­ ца; Горан Бјелановић, слободни нови­ нар; Бошко Томчић, Информативни центар, Пљевља; Гојко Кнежевић, „По­ бједа”, Никшић; Душан Јолић, дописник „Вечерњих новости”, Подгорица; Влат­ ко Вујовић, Савезни секретаријат за ин­ формације, Београд; Раде Вукићевић, дописник „Политике експрес”, Никшић; Будо Симоновић, „Илустрована полити­ ка”, Подгорица; Љубица Божановић, до­ писник „Вечерњих новости”, Подгорица; Милорад Кнежевић, Радио Подгорица; Славица Драговић, „Дан”, Подгорица; Васо Станишић, „Приморске новине”, Будва; Милан Кнежевић, Радио Пље­ вља; Миланка Паповић, дописник „Ве­ черњих новости”, Никшић. 2006. Делегати скупштине Удружење новинара Србије (Скуп­ штина 27. III 2005): Љиљана Јанковић, РТС РТП ТВ Мост; Драган Благојевић, „Ибарске новости”, Краљево; Ђура Вина­ ји, „Руске слово”, Нови Сад; Душанка Ву­ јошевић, „Дневник”, Нови Сад; Софија Пуалић Шперо, „Глас комуне”, Апатин; Ранко Милосављевић, слободни нови­ нар, Крагујевац; Данило Бугарски, „По­ литика”, Београд; Радомир Вучковић, Ниш; РТВ Белами, главни уредник Ром­ ског програма, Ниш; Здравко Чакало, „Спорт”, Београд; Владимир Митрић, до­ писништво „Вечерњих новости”, Лозни­ ца; Брано Пијетловић, Радио Нови Сад; Славољуб Ранђеловић, НИЦ „Војска”, Бе­ оград; Зоран Симић, дописништво „По­ литике”, Пожаревац; Иван Радуловић, дописништво „Вечерњих новости”, Косов­ ска Митровица; (15. члан делегације би­ ће кооптиран накнадно.) Удружење новинара Црне Горе (Скуп­ штина 23. I 2006): Анка Оташевић, „Ру­ дарски гласник”, Боксити, Никшић; Бач­ ко Милачић, „Побједа”, Подгорица; Боро Одаловић, РТВ Никшић; Васо Станишић, „Приморске новине”, Будва; Вела Мић­ ковић, Информативни центар, Пљевља; Весна Тањевић, РТВ Пљевља; Вукоман Кљајевић, дописник Радио Црне Горе из Бијелог Поља; Горица Милошевић, Ра­ дио Црна Гора, Подгорица; Драган Кла­ рић, Радио Будва; Иван Зорић, Никшић; Иван Луковац, слободни новинар, сарад­ ник „Светигоре”; Милица Краљ, „Дан”, Подгорица; Мирко Перишић, уредник „Наше ријечи”, листа Железаре, Никшић; Раденко Лацмановић, „Дан”, Подгорица; Рајко Палибрк, РТВ Пљевља.

341Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Новинарска школа Удружења новинара Србије Н а седници Секретаријата Акти­ ва ветерана Удружења новинара Србије (присутни Наташа Ђурић, Растко Гузина, Живота Кампере­ лић, Живорад Стоковић, Мирко Марино­ вић и Александар Мишић), одржаној 4. фебруара 1998. године, Живорад Стоко­ вић је образложио предлог да Актив ве­ терана отвори тромесечни курс за обуку младих новинара и оних који желе да се баве новинарством, односно заснује шко­ лу за образовање новинара. Секретаријат је са одушевљењем прихватио предлог. Одлучено је да Стоковић преузме ор­ ганизацију за отварање школе и касни­ је њоме руководи и да за следећу седни­ цу припреми програм наставе и предлог предавача.1 Основу Стоковићевог пред­ лога програма наставе је чинио програм новинарских школа Југословенског ин­ ститута за новинарство, где је он радио и био један од предавача. Добра страна овог програма је у добро нађеној равно­ тежи између теоријске наставе и прак­ тичних вежби, које су, у ствари, најбољи 1 Архива Актива новинара ветерана, Записник са седнице Секретаријата, 4. фебруара 1998, 2. Поглавље XVII ОБРАЗОВАЊЕ Но­ви­нар­ска­шко­ла­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­•­Новинарска ака­де­ми­ја­•­Ака­де­ми­ја­ле­пих­умет­но­сти­•­Ин­тер­на­ци­о­нал­ни уни­вер­зи­тет­Но­ви­Па­зар­•­Струч­но­оспо­со­бља­ва­ње­но­ви­на­ра­Ро­ма­ (Шко­ла­ОЕБС-а)­•­Пр­ва­срп­ска­шко­ла­веб-но­ви­нар­ства вид обуке за професионално оспособља­ вање новинара. На Првој конференцији Актива но­ винара ветерана, одржаној 18. фебруара 1998. године је, између осталих, донет за­ кључак да се одмах приступи оснивању новинарске школе за почетнике и при­ правнике, тако да она крене напролеће. Управни одбор Удржења новинара Србије је прихватио иницијативу Актива ветерана и на седници одржаној 30. ју­ на 1998. године донео одлуку о оснивању новинарске школе. Од двадесет школа су осамнаест биле тромесечне и две шестомесечне, а уз то су све школе имале и једномесечну прак­ су у медијима. Једна шестомесечна шко­ ла је организована у Новом Саду (почела са радом 7. новембра 1998. године, а, због бомбардовања у агресији НАТО­а на на­ шу земљу, завршена 17. јула 1999. године) за млађе новинаре запослене у листови­ ма „Дневник”, „Magyar Szo”, „Het nap”, „Ру­ ске слово”, „Hlas ludu” и „Libertatea”. Друга шестомесечна школа одржана је у Бео­ граду од 17. октобра 1998. године до 31. јула 1999. године. Једномесечна пракса је углавном оба­ вљана у београдским редакцијама – ли­ стовима „Блиц”, „Политика”, „Глас јавно­ сти”, „Вечерње новости”, „Данас”, „Спорт”,

342 Миле Недељковић „Спортски журнал”, „Политика експрес”, „Борба”, „Политикин забавник”, „Плане­ та”, „Народне новине” (Ниш) – агенција­ ма Танјуг, Бета, Фонет – радиостаница­ ма Радио Београд, Радио Новости, Радио Коцељева – телевизијским студијима Ра­ диотелевизија Србије, Студио Б, Б92, СОС, Кошава, Палма плус, Авала, Фокс, РТВ Војводина, ТВ Лесковац. Током наставе је обавезна посета по­ лазника најмање једној новинској кући и штампарији, као и радио и ТВ станици, где се упознају с технолошким процеси­ ма рада у медијима. У школи је предавано дванаест пред­ мета, чији је укупни фонд 120 часова: Основе новинарства, Новинарски жан­ рови, Наслови и најаве, Стил и језик, Ор­ ганизација редакције и показатељи уре­ ђивачке праксе, Графичко обликовање, Новинарство у електронским медијима, Агенцијско новинарство, Односи с јавно­ шћу,­ Исто­ри­ја­ штам­пе,­ ра­ди­ја­ и­ те­ле­ви- зије, Кодекс и закони о медијима и Обука на рачунарима. У настави је усвојено начело да није­ дан блок (настава од четири часа) не сме да прође без практичне вежбе, које се да­ ју у складу са специфичношћу предмета. Првим двема школама су руководи­ ли ветерани Живорад Стоковић и Растко Гузина, а од треће генерације је руково­ дилац новинарске школе Растко Гузина као члан Савета школе. У школи су, стално или привремено, била ангажована четрдесет три предава­ ча: Слободан Анастасијевић, Нино Брајо­ вић, Радован Бранков, Славиша Васиље­ вић, Дубравка Војводић, Растко Гузина, Душан Ђурић, Небојша Живановић, Небој­ ша­Жи­ван­че­вић,­Бог­дан­Ибрај­тер,­Ми­ло- рад­Ива­но­вић,­Ми­о­драг­Илић,­Бра­ни­слав­ Бане Јовановић, проф. др Рашко В. Јовано­ вић, Каменко Катић, Александар Келић, Слободан Клисински, Слободан Кљакић, Лидија Кујунџић, Владимир Лазаревић, Звездан Манчић, Милутин Миленковић, Марина Миливојевић, Михаило Миља­ нић, Александар Мишић, Миле Недељко­ вић, Божидар Николић, Мирослав Нико­ лић, Слободан Обрадовић, Зорица Панић, др Ранко Петковић, инж. Радомир Петрић, Милена Петровић, Оливера Радаковић, Ненад Ристић, Душан Славковић, Мирја­ на Стефановић, Живорад Стоковић, Пре­ драг Толпа, Божидар Француски, Стеван Чордаш, Зоран Шкрбић и Јован Шћекић. Школа нема профитни карактер. Сви полазници добијају бесплатно прируч­ ник „Савремено новинарство” (приређи­ вачи проф. др Рашко В. Јовановић, Растко Гузина и Миле Недељковић), а диплом­ ски испит се састоји из писменог дела (обавезно вест и по слободном избору ре­ портерски запис или коментар) и усме­ ног дела (цедуља са три питања из три области наставног програма). За десет година, тачније од 30. јуна 1998. године до 19. јануара 2008. године уписана су 544 полазника, од којих је, по успешно положеним испитима, дипломе добио 451 полазник. Школу је завршило двадесет генера­ ција. Петина полазника је имала високо и више образовање, петина средње обра­ зовање, а три петине су били студенти. Међу полазницима је и знатан број запо­ слених млађих новинара, који су уписа­ ли школу Удружења да би стекли допун­ ско образовање и овладали практичном професионалном вештином. Од свршених полазника новинар­ ских школа Удружења новинара Србије знатан број их је ангажован као хонорар­ ни сарадници у медијима, што сведочи да су ове школе испуниле своју сврху. Новинарска академија У тежњи да се усавршавање новина­ ра подигне на виши ступањ и професио­ нална обука новинара усклади са савре­ меним потребама, Удружење новинара Србије је, у складу са својим статутарним опредељењима, засновало 2001. годи­ не, у сарадњи са Центром за савремену журналистику, који је имао регистрова­ ну образовну делатност, једногодишњу алтернативну школу под називом Нови­ нарска академија. Одлука о прихватању овог пројекта је донета на седници Упра­ ве 19. јуна 2001. године.2 У утврђивању наставног плана и про­ грама Новинарске академије се пошло од тога да је високошколско образовање новинара неподесно и да има наслеђе­ них слабости из претходног политичког раздобља. Да је овај став био оправдан, сведочи и то што је, после више децени­ ја крутог социјалистичког, боље рећи др­ 2 Архива УНС, Записник седнице Управе 19. ју­ на 2001.

343Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. жавног, наставног плана у 2006. години на групи за журналистику Факултета по­ литичких наука у Београду усвојен нови наставни план, из кога су поизбацивани многи непотребни, претежно самоуправ­ но интонирани, наставни садржаји и мо­ дернизован нови програм као коренити заокрет.3 Новинарску академију је уписало 30 полазника и настава је почела 8. октобра. У међувремену је поднет елаборат Мини­ старству просвете и спорта за отварање Новинарске академије као више школе. Неочекивано, напад на Удружење и Новинарску академију, односно на Нина Брајовића као председника Удружења и Мила Недељковића као носиоца пројек­ та Новинарске академије је дошао изну­ тра, из самог Удружења. Напад су водили Мишо Вујовић, в. д. секретара УНС, и Пе­ тар Стојановић, члан Управе, а придру­ жили су им се из Управе Мира Марић, Зоран Богавац и Слободан Клисински и из Актива ветерана Александар Ми­ шић, Живорад Шиља Михаиловић, Ду­ шан Дражић и Душан Радовановић. На две вишечасовне седнице Управе (4. и 10. октобра 2001) вођене су оштре и жустре расправе о Новинарској академији. „Политика”, на чијим страницама је, захваљујући њеном некадашњем нови­ нару Петру Стојановићу, вођена кампа­ ња, писала је: „Удружење новинара Ср­ бије је озбиљно уздрмано кризом која је ескалирала јавним изношењем опту­ жби међусобно супротстављених члано­ ва. Критичари председника УНС­а Нина Брајовића помињу речи као што су ’не­ правилна приватизација’, ’тужилаштво’, ’полиција’, ’финансијске малверзације’, док сам Брајовић тврди: ’Лоше се осећам већ што морам да одговарам на апсурдне оптужбе’... Стојановић каже да је прива­ тизација потпуно захватила УНС и да се при томе никоме не полажу рачуни.”4 У кампањи против Брајовића и Не­ дељковића, којима је придодао и Нико­ лу Вучетића, Мишо Вујовић је уз Упра­ ву алармирао и друге органе Скупштине УНС (Надзорни одбор, Форум за заштиту новинара, Савет јавне службе), али ни у 3 Obrazovanje za medije – iskustva, iskušenja, per- spektive, Centar za profesionalizaciju medija – Institut društvenih nauka, Beograd, 2006, 195. 4 Александар Апостоловски, Оштри сукоби око „Новинарске академије”, „Политика”, уторак 9. окто­ бар 2001, 10. једном није добио подршку за своје ста­ вове, због чега му је пропала замисао да сазове ванредну скупштину. У међувре­ мену је проглашавао перманентна засе­ дања, слао маратонске факсове са оба­ вештењима и упитнике са оптужбама, оптуживао и саслушавао истовремено. Како све то није успело, јер је пројекат Новинарске академије и даље несметано оствариван, позвана је финансијска по­ лиција да испита пословање Удружења. Више од два месеца је финансијска полиција (Републичка управа јавних при­ хода, Организациона јединица Центар Београд, Одељење Центра за послове фи­ нансијске полиције, Одељење Палилула, Звездара, Гроцка) чешљала сваки папи­ рић и ставку у Удружењу новинара Србије и Центру са савремену журналистику. На дан када је финансијска полици­ ја требало да уручи записник и решење, и очекујући њен налаз о финансијским прекршајима и злоупотребама, у Удру­ жењу су се, као случајно, обрели Петар Стојановић, Душан Радовановић, Душан Дражић, Драган Ђорђевић, Живорад Ши­ ља Михаиловић, Зоран Богавац и Слобо­ дан Клисински. Међутим, финансијска полиција ни­ је нашла никакву грешку и обуставила је прекршајни поступак „због околности ко­ је искључују прекршајну одговорност”.5 После овога сазнања, Мишо Вујовић је престао да долази у Удружење, остали су се понашали као да ништа није било и као да није изречена ниједна тешка реч, увреда, клевета или неправедна оптужба. Једино је Петар Стојановић у септембру 2003. године на седници Управе рекао да је био у заблуди, јер није располагао тач­ ним подацима, и да га радује што у Удру­ жењу, његовим салама и ходницима, ви­ ди младе људе, будуће колеге, који се ту образују за новинарски позив. У настави петнаест предмета (Осно­ ве­ но­ви­нар­ства,­ Исто­ри­ја­ но­ви­нар­ства,­ Етнологија, Уређивање гласила, Нови­ нарска стилистика, Технике медијског рада, Новинарски жанрови, Енглески је­ зик, Јавно мнење, Радио новинарство, ТВ новинарство) учествовало је по темат­ ским и програмским целинама двадесет и шест предавача: Слободан Обрадовић, 5 Архива УНС, дел. бр. 1685, 3. децембар 2002, Решење Републичке управе јавних прихода, бр. 47/2- 127/02.

344 Миле Недељковић Слободан Анастасијевић, проф. др Рашко В. Јовановић, др Зоран Јевтовић, мр Ра­ домир Д. Ракић, мр Ненад Ј. Ристић, мр Љубица Милашиновић, мр Мирјана Ми­ лановић, Миле Недељковић, Растко Гу­ зина, Бане Јовановић, Радомир Петрић, Ду­брав­ка­Вој­во­дић,­Ми­о­драг­Илић,­Че­до­ Филиповић, Владимир Лазаревић, Саша Барбуловић, Мирослав Пушић, Јадранка Ковачевић, Зоран Ћирић, Веселин Симо­ новић, Драган Миховић, Петар Јаконић, Драган Станојковић и Владимир П. Пе­ тровић. Полазници су праксу обавили у „Бли­ цу”, „Националу”, Радио Београду и Београ­ ду 202, а за оба смера су, обухватајући све предмете, штампана посебна скрипта. Новинарску академију, реализова­ ну кроз два шестомесечна облика (Оп­ шти смер и Аналитичко новинарство), коју, упркос гужве што је око ње створена у јавности, није напустио нико од уписа­ них,­за­вр­ши­ло­је­30­по­ла­зни­ка.­И­сви­су­ наставили даље образовање у облицима које је организовало Удружење новинара, тако да су, даљим образовањем, безмало сви стекли високошколско образовање, верификовано од Министарства просве­ те, и звање дипломираних новинара. Та­ кође су, безмало сви, током школовања обезбедили запослење или сталан посао у медијима, а већина их се учланила у Удружење новинара. Академија лепих уметности Док су трајали завршни испити на Новинарској академији, а настојећи да више допринесе професионалном обра­ зовању новинара, Удружење новинара Србије је склопило 24. јуна 2002. године уговор о пословно­техничкој сарадњи са Академијом лепих уметности у Београ­ ду и Центром за савремену журналисти­ ку. Предмет уговора је сарадња у оквиру основних студија на одсеку Менаџмента у медијима Академије лепих уметности за позив дипломираних менаџера ма­ совних медија – новинара.6 По овом уговору, Академија, у складу са Законом о универзитету и својим Ста­ тутом, изводи основне студије и теориј­ ску наставу из предмета предвиђених на­ 6 Архива УНС, дел. бр. 1043, 12. јул 2002, Уговор о пословно-техничкој сарадњи. ставним планом и програмом и стара се о настави и ангажовању наставног особља, Центар за савремену журналистику коор­ динира извођење наставе и у складу са на­ ставним потребама Академије припрема и реализује план и програм предавања и сарадњу са редакцијама медијских кућа, координира рад стручних сарадника, из­ да­је­скрип­та,­а­по­одо­бре­њу­Из­да­вач­ког­са- вета издаје приручнике и уџбенике за но­ винарске и друге предмете, док Удружење новинара Србије обезбеђује потребне одго­ варајуће просторије (учионице, кабинете и канцеларију) за извођење наставе и прати развојне потребе новинарске професије и образовне потребе свога чланства. Полазницима Новинарске академије, који се под прописаним условима упишу на Академију, дата је олакшица од 30 одсто за прве две школске године,7 што значи да им се, на овај начин враћа сва школарина коју су дали за два шестомесечна облика образовања на Новинарској академији. Сенку на Академију лепих уметно­ сти и њеног власника Миливоја Тодори­ ћа баца чињеница да у тренутку скла­ пања уговора Академија није имала од министарства верификован програм за образовање новинара­менаџера, што је тек касниеј добила. Школске 2002/2003. го­ дине студије на одсеку Ме­ наџмент у медијима су уписала 92 студента (од то­ га 28 полазника Новинар­ ске академије), школске 2003/2004. године 158, а школске 2004/2005. године више од двеста студената. Координатор наставе је био Миле Недељковић, а наставу новинарских предмета су држали др Зо­ ран Јевтовић, Милош Ми­ латовић, др Радомир Животић, Миле Не­ дељковић, Саша Барбуловић, мр Ненад Ј. Ристић и Дубравка Војводић. У школској 2004/2005. години није продужен уговор са Центром за савреме­ ну журналистику, већ је склопљен нови уговор са Академијом лепих уметности.8 Крајем 2004. године је Академија лепих 7 Архива УНС, дел. бр. 370, 7. март 2003, Анекс уговора о пословно-техничкој сарадњи. 8 Архива УНС, дел. бр. 372, 3. март 2004, Уговор о пословно­техничкој сарадњи. Азра Срђеновић („Студентска мајка”)

345Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. уметности једнострано раскинула уговор са Удружењем новинара Србије. Како се, по уговору, уговор не може раскинути за текућу школску годину, већ се може до 28. фебруара у текућој школској години отказати за наредну школску годину, то је дошло до судског спора, по којем Акде­ мија лепих уметности треба да обештети Удружење због последица једностраног раскида уговора. Интернационални универзитет Нови Пазар Фа­кул­тет­ху­ма­ни­стич­ких­на­у­ка­Ин­тер- националног универзитета у Новом Паза­ ру има верификоване студије новинарства и Удружење новинара је са овим универ­ зитетом склопило уговор о пословно­тех­ ничкој сарадњи 28. јуна 2005. године.9 На основу овог уговора је у Београду истуре­ но одељење (консултативни центар), од­ носно департман Факултета хуманистич­ ких наука са два одсека – Политичке науке (смерови Журналистика и Дипломатија и међународни односи) и Филологија (смер Енглески језик и књижевност) и одељење Факултета за менаџмент и пословну еко­ номију, а од школске 2007/2008. године и одељење Правног факултета (одсеци пра­ ва и криминалистике). За четири школске године у департ­ ману Београд је уписано 380 студената. Настава – На Факултету хуманистич­ ких наука су наставу држала 52 настав­ ника, од којих 20 редовних професора, 14 ванредних професора, седам доцената, четири асистента и седам сарадника. На Журналистици наставу су држа­ ли академик Петар Влаховић (Антропо- 9 Архива УНС, дел. бр. 1128, 28. јун 2005, Уговор о пословно-техничкој сарадњи. логија), проф. др Бранко Вујовић (Исто- рија уметности), проф. др Брано Миљуш (Упоредни политички системи, Увод у право), проф. др Даница Андрејевић (Књижевност XIX и XX ве- ка), проф. др Миливоје Па­ вловић (Комуникологија), проф. др Оливера Васић (Етнологија), проф. др Сте­ во Цвјетићанин (Менаџ- мент), проф. др Алексан­ дар Марковић (Рачунарске технологије, Информаци- они системи, Интернет новинарство), проф. др Асен Виденов (Основи со- циологије, Социологија културе), проф. др Драгослав Јокић (Маркетинг), проф. др Љиљана Јовковић (Енглески језик), доц. др Живорад Ђорђевић (Напредно извешта- вање, Истраживачко новинарство, Ме- тодологија научно-истраживачког рада), доц. др Малиша Станојевић (Структу- ра писања), доц. др Татјана Вулић (Увод у мас-медије, Извештавање, Новинарска етика), др Велибор Лазаревић (Општа историја мас-медија, Национална исто- рија новинарства, ТВ новинарство), мр Будимир Поточан (Посебан извештај, Ис- траживање кампање), мр Бранко Златко­ вић (Обрада вести, Репортажа), мр Та­ тјана Којић (Енглески пословни језик), мр Срба­ Игњатовић­ (Књижевност новинар- ства), мр. Н. Ј. Ристић, Саша Барбуловић, Милош Милатовић (ТВ новинарство), инж. Радомир Петрић (Ликовно-графичко обликовање новина), Миле Недељковић (Вест, Уређивање гласила), Михаило То­ шић, Дубравка Војводић (Радио новинар- ство), Бане Јовановић (Члан редакције за периодику, Фичер). Прве дипломе – У департману Бе­ оград на смеру Журналистике је прва дипломирала Милица Војић (26. април Департман Београд – Број студената по годинама уписа СМЕР 2004 2005 2006 2007 УКУПНО Журналистика 58 40 14 11 123 Дипломатија 16 22 14 12 64 Енглески језик 18 33 19 14 84 Пословна економија 0 34 32 32 98 Право 0 0 0 11 11 Свега 92 129 79 80 380 Бане Јовановић

346 Миле Недељковић 2007).­Исте­године­су­дипломирани­но­ винари постали Марија Лазић, Сандра Рилак, Асад Алхамдо, током 2008. године су­ дипломирали­ Гордана­ Лукић,­ Ивана­ Вукосављевић, Славица Грујић­Калаба, Ђурђица Грбић­Гавриловић, Александар Николић, Јована Суботић, Драгана Ви­ деновић, Никола Јовановић, Тања Кос­ тић, Јелена Манчић, Велимир Костади­ нов, Марија Мајсторовић, Јована Којчиновић, Јања Решћански, Сања Решћан­ ски, Невена Станојловић, Марија Стевановић, Алек­ сандра Радетић, Љубиша Бојић, Предраг Прокопље­ вић,­а­у­2009.­години­Ирена­ Столић, Гојко Музикравић, Данијела Савић, Татјана Зиндовић, Вељко Лалић, Недељко Крсмановић... Већина студента журналистике је, још током студија, обезбедила себи ме­ сто, стални или хонорарни ангажман, у редакцијама ТВ кућа (РТС, Фокс), днев­ ним и недељним листовима („Вечерње новости”, „Блиц”, „Газета”, „Спортски жур­ нал”, „Прес”, „Стандард”, „Земунске нови­ не”, „024”) и др. Стручно оспособљавање новинара Рома (Школа ОЕБС-а) Удружење новинара Србије је, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији и Црној Гори (OSCE), организовало Школу радио и ТВ новинарства за стручно оспособља­ вање новинара Рома. Школа је одржана од 26. децембра 2003. године до 2. априла 2004. године, а похађало ју је 40 новинара Рома, од којих је 23 успешно завршило. Настава је имала 180 часова, а пре­ давани су предмети Основи новинар­ ства, Медији, Жанрови, Радионовинар­ ство, Телевизијско новинарство, Технике медијског рада, Култура говора и Нови­ нарска етика. Полазници су били из три ромска медија (Проминтерпрес, ТВ Ама­ ро Дром и Радио Ром). Руководилац шко­ ле је био Миле Недељковић, предава­ чи проф. др Радомир Животић, проф. др Зоран Јевтовић, др Александар Марко­ вић, др Драгољуб Ацковић, мр Ненад Ј. Ристић, Саша Барбуловић, Нино Брајо­ вић,­ Дубравка­ Војводић,­ Миодраг­ Илић,­ Бане Јовановић, Владимир Лазаревић, Милош Милатовић, Миле Недељковић, Живорад Николић, Драган Станојковић, Мирјана Стефановић, Зоран Ћирић, Чедо Филиповић и Мугдим Шехалић. За полазнике су припремљена скрип­ та у складу са наставним планом. У извештају Мисији ОЕБС­а руково­ дилац школе Миле Недељковић је дао кратку анализу: Школа је успешно приведена крају, и може јој се дати прелазна оцена, али се у целини не може бити задовољним, јер су се показали и одређени недостаци, који у потпуности нису отклоњени током ње­ ног трајања. Добра страна школе је у томе што ће она несумњиво допринети да се у ме­ дијима Рома подигне ниво новинарских знања и вештина, а самим тим и профе­ сионалност рада, што су били намена и циљ њених организатора. Настава се одвијала по предвиђеном плану, али се, упркос максималном на­ стојању наставника, услед ограниченог фонда часова није могла сложена мате­ рија обуке за рад у електронским медији­ ма целовито изложити, а још мање с веж­ бама и практичним радом поткрепити. Уочени недостаци у раду школе се ог­ ледају у следећем: 1. Састав полазника није био кон­ стантан, него је мењан и употпуњаван, тако да је утврђен тек кад је, на жалост, настава била поодмакла. Укупно у наста­ ву је било укључено 40 полазника, али је њихова флуктуација била тако велика да се списак полазника искристалисао тек са бројем 23. Због тога многи који су за­ вршили школу нису пратили сву наставу, јер су се касније укључили, па су им уто­ лико знања непотпунија. 2. Похађање наставе није било нај­ боље. У просеку је настави присуствова­ ло око 17 полазника, што значи да је јед­ на трећина одсуствовала с часова. 3.­Испити­су­показали­неуједначеност­ знања полазника, како у погледу теорије тако и праксе. То се делимично може објаснити претходним констатацијама, али и младошћу полазника (најмлађи нема пуних 16 година). Стога би било пожељно да се ови про­ пусти надокнаде додатним часовима, било у виду семинара или краћег кур­ са, или још боље, новинарском радиони­ цом у којој би се неки садржаји и обли­ ци рада дубље разрадили или увежбали. Милица Војић

347Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Такође, после ове школе би било добро да се са одређеним профилима, за којима у ромским медијима постоји наглашена потреба, посебно ради, организовањем посебних група. На пример, неколико во­ дитеља, или неколико монтажера, сни­ матеља и сл. Тиме би специјализованост дошла до изражаја, што би свакако допри­ нело бољем деловању медија. Једна од могућности, али и потреба, побољшања рада ромских медија је у то­ ме што би ваљало едуковати најтален­ тованије и најбоље кадрове за уреднич­ ки рад, о чему су полазници у овој школи добили само основне, и то скицуозно пре­ дочене, ставове и упутства. Са бољом припремом, као и одбиром полазника, свакако ће и резултати шко­ ле бити бољи. Поготову ако би кандида­ ти претходно прошли тест или аудицију, дакле неку врсту неопходне селекције, која овога пута не само да је изостала не­ го је прибирање кандидата било прилич­ но хаотично, а у појединим случајевима и некритичко. Управо уочени недостаци упућују на два закључка: 1. Да би се до краја довело оспо­ собљавање Рома за рад у медијима, тре­ ба интензивирати рад у правцу превази­ лажења уочених недостатака. Заправо уочени недостаци најбоље показју коли­ ко је ова врсте школе била неопходна. 2. С обзиром на стање у којем се објек­ тивно налазе ромски медији у кадров­ ском погледу, школа је одговорила својој сврси, јер је ван сваке сумње да су полаз­ ници добили одређени квантум знања чијом ће се применом побољшати ква­ литет новинарског рада. Прва српска школа веб-новинарства У Удружењу новинара Србије је, на иницијативу председника Нина Брајо­ вића и Љубише Бојића, уредника Глобал војсис онлајнa за Балкан (Global Voices Online), отворена 22. марта 2008. годи­ не Школа веб­новинарства, јединствена не само у земљи, већ и у југоисточној Ев­ ропи. Програм је написао Љубиша Бојић, менаџер Школе, уз помоћ уредника „Ви­ ве” Градимира Јоксимовића, професора на Хонгконгшком универзитету Ребеке Мекинон, и Дејвида Сасакија, извршног директора Глобал Војсис онлајнa. Шко­ лу веб­новинарства УНС­а је подржала позната организација за унапређивање знања­у­области­Интернета­и­грађанског­ новинарства хардварски Рајзинг војсис (Rising Voices). Циљ Школе је да искусним и младим новинарима представи знања из нових медија, како би били спремни да иско­ ристе потенцијале садашњости, али и да прате и креирају будуће трендове. Осим специфичности интернетског новинар­ ства, веб­новинари се оспособљавају да праве и уређују веб сајтове (web site), а кроз практичну обуку и за употребу фо­ тографије, аудио и видео записа у креи­ рању­ веб-страница­ у­ Интернет­ комуни­ кацији. Области проучавања су напредно коришћење елек­ тронске поште, Гугл група (Google group) и слање ма­ совних порука, блог (blog), прерада текстова из класич­ ног у веб­оквир, претражи­ вање Мреже, објављивање докумената­ на­ Интерне­ ту, вест и извештај за веб, друштвено снимање лин­ кова и РСС, фотографија на вебу, коришћење и израда посебних под­ сајтова за односе са медијима, снимање и обрада видео записа за веб, објављивање видео интервјуа на Јутуб серверу (Youtube), спровођење аудио преноса, будућа уло­ га интернетског новинара, Википедија (Wikipedia) као феномен колективне ин­ телигенције, друштвене мреже и њихова употреба у промоцији неке особе или про­ извода, заједничко генерисање садржаја посредством Вики апликације, коришћење Вики апликације при образовању, програ­ ми за слободну употребу и хостовање ве­ ликих фајлова на Мрежи, прављење ин­ терактивног сајта уз помоћ софтверских Љубиша Бојић Драгана Бјелица Лидија Кујунџић Предраг Прокопљевић

348 Миле Недељковић пакета Џумле (Joomla) или Вордпреса (Wordpress), теренска активност веб­нови­ нара, специјално 24­часовно покривање догађаја и уређивање веб­сајта. Фокус наставе и практичне обуке представља симулација редакције, пи­ сање, истраживање и уређивање сајта. Радови полазника се преводе и објављују на енглеском језику. Полазници се по­ везују са међународним медијима и ор­ ганизацијама које дају стипендије у об­ ласти нових медија. УсловзапохађањеШколејепознавање основа­коришћења­рачунара­и­Интерне­ та, што се потврђује пријемним испитом. На сајту Школе (www.webnovinar.edu.yu) презентиране су све потребне информа­ ције. Након завршене тромесечне Ради­ онице нових медија, чији је максималан број полазника 12, колико може да при­ ми рачунарска учионица у Дому новина­ ра Србије, полазници су добили сертифи­ кат веб­новинара. Наставу и обуку су држали Љубиша Бојић,­новинар­НИН-а,­Лидија­Кујунџић,­ креатор веб­сајтова, Милош Стефановић, веб­консултант и истраживач друштве­ ног веба, Даница Радовановић, новинар у­ Информативној­ служби­ општине­ Зе­ мун, Предраг Прокопљевић и слободни новинар Ђорђе Бранковић. Полазници прве генерације су главни и одговорни уредник листа „Југопетрол” Зорица Полимац, новинар и уредник у интерном листу за информисање радника предузећа „Хидротехника” Марина Мар­ ковић, Драган Ћосић, уредник „Сремског пољопривредника”, дописник дневног листа „Данас” Даница Гудурић, новинар у Управи за односе са јавношћу Министар­ ства одбране Александар Петровић, дип­ ломирани пианиста и менаџерка у кул­ тури Милица Лазовић, доктор интерне медицине Душан Радић, апсолвент Фи­ лолошког факултета Марија Торбица, сту­ дент филозофије Маја Бановић, студент новинарства Алек Кезеле, маркетинг ме­ наџери Марко Колишев и Дејан Кнеже­ вић и најстарији полазник новинар­вете­ ран Милица Стојковић (р. 1931. у Врању). * У последњој деценији (1998–2008) Уд­ ружење новинара Србије је учинило ви­ ше у подручју образовања и професио­ налног оспособљавања новинара него у претходних пола века. Вишеструки је значај образовне де­ латности Удружења, како на плану еду­ кације новинара тако и продубљивања теорије и праксе новинарства. Полазници новинарских школа (тро­ месечних и шестомесечних) Удружења новинара су постали стални сарадници или повремени дописници многих листо­ ва и радиостаница. Полазници два шесто­ месечна облика алтернативне Новинарс­ ке академије су, безмало сви, наставили студије новинарства, а многи од њих су обезбедили или стално запоселње или хо­ норарну сарадњу у разним гласилима. Што се тиче студијских високошкол­ ских програма које је Удружење развија­ ло и развија са образовним установама (Академија лепих уметности, Универзи­ тет у Новом Пазару), они се одликују три­ ма особинама: прво, дипломирани студенти су стекли драгоцена знања и овладали професио­ налном вештином на завидном ступњу, тако да њихово валидно звање дипломи­ раних новинара није само школска фор­ малност, Милан Весовић (Бања, Аранђеловац, 10. III 1934 – Београд, 2. II 2003): први доктор журналистичких наука у Србији (1978). Ужа специјалност: страначка штампа у Краљевини Југославији

349Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. друго, што носиоци наставе постају бивши професионални новинари који су, повезујући праксу са теоријом, ма­ гистрирали или докторирали и, тако, на најбољи могући начин, постали компе­ тентни наставници журналистичих пред­ мета, предавачи занатских вештина и ту­ мачи одређених појава у новинарству и треће, што су активност Удружења на образовном плану и његово ангажовање у процесу демократизације јавне речи и приватизације медија, постали један од извора за научно сагледавање актуелних промена на српској новинарској сцени. Факултетску наставу, организовану у Удружењу новинара Србије, држали су, између осталих, др Велибор Лазаревић, мр­ Срба­ Игњатовић,­ мр­ Будимир­ Пото­ чан и мр Бранко Златковић. Велибор Лазаревић (Бела Вода, Кру­ шевац, 8. VIII 1955), дипломирао на Фи­ лолошком факултету у Београду (1982), где је магистрирао (1995 ) и докторирао (2008). Новинарством се бави од 1972. године. Био је дугогодишњи ТВ нови­ нар, уредник и одговорни уредник Општеобразовне редакције РТС (1995–2005). Објавио бројне научне сту­ дије и чланке, као и књи­ жевне и научне приказе у више листова и часописа. Приредио за штампу чети­ ри научна зборника. Био је члан редакције „Расковника” (1983– 1985), уредник издавачке куће „Багда­ ла” (1985–1990), уређује годишњак „Мо­ равски цароставник” (2008). Објавио је седам књига, међу којима се истиче оп­ сежна студија „Српски именослов” (Бе­ оград, 2001). На Факултету хуманистич­ ких­наука­предавао­је­Историју­светског­ новинарства­(III­семестар),­Историју­срп­ ског новинарства (IV семестар) и Телеви­ зијско новинарство (VI семестар), у ок­ виру кога је држао и посебан курс о ТВ сценарију, изузетно драгоцен за новина­ ре електронских медија. Неразмрсиве су везе књижевности и новинарства. Прва три председника Српског новинарског удружења су били књижевници Лаза Костић, Пера Тодоро­ вић и Лазар Комарчић. Касније су књи­ жевници Бранислав Нушић, Душан Ни­ колајевић, Живко Милићевић, Мирко Милојковић и Љубиша Манојловић би­ ли председници Удружења новинара Ср­ бије, у чијем су чланству, између оста­ лих, били познати књижевници Јанко Веселиновић, Бора Станковић, Григорије Божовић, Милица Јаковљевић Мирјам, Станислав Винавер, Хамза Хумо, Драган Алексић, Милан Дединац, Милка Жици­ на, Синиша Пауновић, Десимир Благоје­ вић, Јанко Туфегџић, Оскар Давичо, Ми­ лорад Панић Суреп, Ели Финци, Гојко Бановић, Танасије Младеновић, Михаи­ ло Лалић, Бранко Ћопић, Роксанда Ње­ гуш, Бошко Петровић, Лав Захаров, Шан­ дор Богданфи, Миле Станковић, Душан Костић,­ Ерих­ Кош,­ Антоније­ Исаковић,­ Младен Ољача, Бранко В. Радичевић, Ва­ са Поповић, Влада Булатовић Виб, Бра­ на Црнчевић, Мира Алечковић, Раша По­ пов, Драгутин Паунић, Раде Кузмановић, Миливоје Глишић, Драгутин Минић Кар­ ло, Зоран Милић, Душко М. Петровић, Ра­ домир Андрић, Драгомир Брајковић, Зо­ ран Р. Ковачевић и др. На предлог Мила Недељковића, уве­ ден је на четвртој години студија журна­ листике, по угледу на Универзитет Запад­ ног Вашингтона, двосеместрални предмет Књижевност новинарства, у којем се изу­ чавају, ради продубљивања и усаврша­ вања новинарског изражавања, књижев­ на дела која су написали угледни српски и светски новинари XIX и XX века (нпр. Хенри Милер, Курцио Малапарте), међу којима има добитника Пулицерове на­ граде (Џон Апдајк) и нобеловаца (Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Жан Пол Сартр). Срба Игњатовић (Књажевац, 11. IV 1946), књижевни критичар и песник, ди­ пломирао на Филолошком факултету у Бе­ ограду (1971), где је и магистрирао (1975). Уређивао је „Омладинске новине” (1976–1978, „Књи­ жевну реч” (1972–1984) и часопис „Relations” (1980– 1981). Главни и одговор­ ни уредник је књижевног месечника „Савременик” (1984–2009. и д.). Био је ду­ гогодишњи књижевни кри­ тичар „Политике”, потом „Недељне­ Борбе”,­ НИН-а,­ „Илустроване­ политике”,­ а­ сада „Вечерњих новости” (од 2007. и д.). Објављивао колумну у дневним листо­ вима „Ослобођење” и „Политика експрес”, недељнику „8” и полумесечнику „Одјек”. Уредио више стотина књига (Библиотека др Велибор Лазаревић мр Срба Игњатовић

350 Миле Недељковић „Пегаз” Књижевне омладине Србије и из­ давачка кућа „Апостроф”). Аутор више од четрдесет књига, од којих су неке преведе­ не на италијански, румунски, чешки, бу­ гарски и македонски језик. У два мандата је биран за председника Удружења књи­ жевника Србије (2005–2009). На Факулте­ ту хуманистичких наука предаје Књижев­ ност новинарства (VII и VIII семестар). БудимирПоточан (Бела Црква, 11. VIII 1952), дипломирао на Филолошком факул­ тету у Београду (1978). Новинарством по­ чео да се бави у „Политици експрес” (1971), где је прошао пут од сарадника, преко из­ вештача и репортера до уредника. Био је заменик главног и одговорног уредника „Политикиног” месечника „Народни жи­ вот” (1993–1997), уредник (од 1996) и главни и одго­ ворни уредник „Задужбине” (гласила Вукове задужбине 2003–2007). Објавио је књи­ гу о вуковарском ратишту „Азбучник у камену” (1993) и монографиију „Вронски –­част­и­љубав”­(2002).­Има­ уџбеник „Агенцијско нови­ нарство у теорији и пракси”. Запослен је на Универзи­ тету Мегатренд у Београду. Магистрирао је са темом о агенцијском новинарству (2007), а ускоро брани и докторат. На Фа­ култету хуманистичких наука од 2004. је предавао Посебан извештај (V семестар) и Истраживачко­новинарство­(VII­семестар),­ а на факултетима у Суботици и Косовској Митровици­Уређивање­гласила­и­Историја­ новинарства. Бранко Златковић (Аранђеловац, 25. V 1973), дипломирао на Филолошком факултету у Београду (1999), где је и ма­ гистрирао (2005) и пријавио докторску тезу.­Запослен­је­у­Институту­за­књижев­ ност и уметност у Београду (2002). Уредио више публикација и зборника, учество­ вао на више наших и међународних на­ учних скупова. Био је руководилац Међу­ народног омладинског сабора српске и балканске духовности и асистент на Фа­ култету политичких наука у Београду на предмету Стилистика и реторика (2005– 2007). Уредио је више пуб­ ликација, историјских и књижевних зборника. Обја­ вио је низ научноистражи­ вачких радова о српској књижевности XVIII и XIX века и књигу „Први срп­ ски устанак у говору и тво­ ру” (2007). Главни је уред­ ник ревије „1804” (од 2005), уредник (од 2001) и главни уредник (од 2008) „Задуж­ бине”, гласила Вукове задужбине. На Фа­ култету хуманистичких наука од 2005. је предавао Обраду вести (III семестар) и Ре­ портажу (V семестар). Невена Павловић (Београд, 5. III 1983). Као један од десет најуспешнијих студената Факултета за пословне студије (просек оцена 9,67), била је први студент који је убрзано завршио дипломске сту­ дије­за­три­године­(2004).­Истражујући­то­ кове приватизације медија и пратећи законску регула­ тиву о томе у Србији (2001– 2008), она је обавила и ан­ кету у којој је добила 1.830 одговора, што баца посебно светло на овај процес и чи­ ни један од неспорних ар­ гумената њене магистарске тезе „Економски и кому­ николошки аспект прива­ тизације локалних медија у Србији” (ментор проф. др Миливоје Па­ вловић, Мегатренд универзитет примење­ них наука, Београд, 2009), употпуњујући, тако, слику о стању и кретањима у овом, за новинарску професију изузетно важном, а замршеном подручју. За израду магис­ тарске тезе су коришћени подаци о члан­ ству у документацији Удружења новина­ ра, а подаци о листовима из библиотеке Удружења и грађе за Енциклопедију срп­ ског новинарства. Само, пак, Удружење новинара Ср­ бије није испуштало из видног поља при­ ватизацију медија, о којој је расправља­ но на више седница Управе, и у чијем се решавању проблема нарочито истицао председник Нино Брајовић. мр Будимир Поточан мр Бранко Златковић Невена Павловић

351Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. СИНДИКАТ П ремда је, по намени и начину де­ ловања Удружења новинара, ње­ гова заштитна фунцкија у самој суштиничистасиндикалнафунк­ ција, која је неодвојива од ове професио­ налне организације, у историји Удружења су се ове две функције укрштале, а поне­ кад је њихова истовременост изазивала недоумице и сметње у раду. Председништво Централног одбора Савеза синдиката Југославије је на сед­ ници одржаној 21. фебруара 1951. годи­ не у Београду донело одлуку да се Савез новинара Југославије прими у Савез син­ диката Југославије као његова саставна организација. Тиме је отворена нова де­ оница сталешког организовња новинара у Србији. Одлука о инкорпорирању Саве­ за новинара Југославије у Савез синдика­ та Југославије је донета нешто касније, по Пленуму СНЈ, одржаном у Марибору 12. и 13. маја 1951. године. Управа Удружења новинара Србије је, у складу са одлукама донетим на пле­ нуму Савеза новинара Југославије у Ба­ њалуци 28. јануара 1951. године, тражи­ ла најпогодније облике организовања и садржаја рада да се Удружење организује као синдикална организација. Поглавље XVIII ПОМОЋ И ПОТПОРА Синдикат • Двојно чланство • На правом колосеку • Прва стамбена новинарска задруга „Новинар” • Фонд солидарности • Потпорни фонд „Добрица Кузмић” Упоредо са стварањем синдикалних подружница, Управа је реорганизовала и стручне секције при Удружењу (постоја­ ле су спољнополитичка, привредна, уну­ трашња, спортска, секције лектора и ко­ ректора и фоторепортера). Већ средином марта 1951. године се приступило орга­ низовању новинарских синдикалних по­ дружница у Србији: Дирекција за инфор­ мације Владе ФНРЈ (8. марта), „Службени лист ФНРЈ” и „Инвалидски лист” (14. мар­ та), пионирска штампа „Пионири” и „Пи­ онирске новине” (21. марта), синдикални листови „Радник”, „Здравствени радник”, „Грађевински радник”, „Графички рад”, „Синдикати”, „Југословенски синдикати”, „Транспорт”, „Локомотива”, „Железнице”, „Дрводељски радник”, „Народни службе­ ник”, „Металац” и „Рудар” (22. марта), Ју­ гопрес и „Међународна политика” (23. марта), Радио Београд II (23. марта), син­ дикална група новинара у Нишу – „Народ­ не новине”, Радио Ниш и дописници „Бор­ бе” (23. марта), „Фискултура и спорт” (27. марта), „Глас”, „Дуга”, Уред за информаци­ је, „Зора” и „Глас Бугара Југославије” (26. марта), НИН (28. марта), „Политика” (28. марта), „Јеж” (30. марта), „Задруга”, „Њива”, „Село” и „Социјалистичка пољопривре­ да” (31. марта), „Rilindja” и „Јединство” (5. априла), Радио Приштина (6. априла), „30 дана” (7. априла), „Наш спорт” (10. апри­

352 Миле Недељковић ла), Радио Београд (3. маја), синдикална група новинара у Крагујевцу – „Светлост”, „Наша стварност”, дописници „Борбе” и Танјуга (5. маја), „Народна техника” (23. маја), „Филмске новости” (29. јуна), „Бео­ градске новине” (4. августа), итд. Из каснијих записника и извешта­ ја са седница новинарских синдикалних руководстава се види да је посета састан­ цима веома слаба и да се новинари мало занимају за синдикалну проблематику. Удружење новинара Србије је реорга­ низовано тако да је основана 31 синди­ кална подружница новинара, од којих 20 у Београду и једна у Нишу, при чему су синдикалне групе новинара у Крагујевцу и Титовом Ужицу укључене у синдикалну подружницу при секретаријату Удруже­ ња у Београду. У АП Војводини је основа­ но осам, а у АО Косова и Метохије две. Од укупно скупљене чланарине синдикалне подружнице 70 одсто уплаћују Удруже­ њу, а 30 одсто задржавају за своје потребе, док повереништва у Војводини и Косову и Метохији уплаћују 30 одсто Удружењу, а 70 одсто задржавају за своје потребе. УНС даје Савезу одговарајући допринос. 1 Прва година синдикалног чланства новинара није донела никаквог успеха. Истина, синдикалне организације и по­ дружнице новинара су основане одмах по одлуци о приступању у чланство Са­ веза синдиката Југославије, али ниједно новинарско удружење у земљи није успе­ ло да пронађе облике и садржаје рада ко­ ји би уродили неким плодом. Већ у марту 1951. године је установљено да је главни посао синдикалних подружница у акти­ вирању чланства на стручном и идеоло­ шко­политичком уздизању новинара. На скупштини Удружења новинара Србије 1952. године је указано на нерав­ ноправан положај новинара синдикалних листова са функционерима синдиката. Секретаријат Удружења новинара је у току 1953. године водио бригу о запо­ шљавању незапослених новинара, пра­ тећи упражњена места у листовима у Београду и у унутрашњости. Захваљују­ ћи томе, на интервенцију Удружења, за­ послена су четири млађа новинара у три београдске редакције и један у Панче­ ву. Посредством Удружења су запослена 1 Н.(икола) К.(рсмановић), Делатност Удружења новинара Народне Републике Србије, „Наша штампа”, бр. 1, 1. август 1951, 4. и три новинара­коректора, а један нови­ нар у државној администрацији, тако да је на крају 1953. године било незапосле­ но свега шест новинара. Двојно чланство На Десетој редовној скупштини Удру­ жења 1955. године је као посебно актуелно разматрано питање двојности чланства. Наиме, учлањивање у Удружење новинара је било препуштено синдикалним подру­ жницама, које су, понекад и кршећи ста­ тут, примале у чланство и оне који немају неке ближе везе са новинарством, или им је новинарство узгредно занимање (има примера да су неке подружнице новина­ ра примале у чланство и курире, а у јед­ ној подружници су били помешани нови­ нари и графичари). Како су синдикалне подружнице у новинским кућама ауто­ матски учлањивале у Удружење новинара све своје чланове, то се ревизија чланства Удружења наметала као неопходна, да би у чланству остали само они који испуња­ вају услове прописане у Статуту, па је, док се ревизија не обави, обустављено издава­ ње новинарских легитимација за повла­ шћену вожњу. По овоме је став Управног одбора био одрешит и непоколебљив – ни­ једно сталешко питање се не може реши­ ти без претходног решења јасног и чистог стања чланства. Зато је заузет став да убу­ дуће, на предлог подружница, одлуку на основу свог Статута о учлањењу доноси Управни одбор Удружења новинара. Већ на следећој, Једанаестој редов­ ној годишњој скупштини, одржаној 1956. године, председник Удружења новинара Владислав Миленковић је предложио да се размотри могућност иступања Удру­ жења новинара из Савеза синдиката. У складу са одлукама Четвртог кон­ греса Савеза новинара Југославије, одржа­ ног 1957. године у Загребу, Савез новинара Југославије је колективни члан Социјали­ стичког савеза радног народа Југославије, остајући истовремено и у чланству Савеза синдиката Југославије, с тим што се одлу­ ка о пријему у чланство новинарске орга­ низације, да би се избегла збрка из прет­ ходног раздобља, доноси према Статуту Савеза новинара. Сматрајући да је гломазан Одбор син­ диката графичке, новинске, издавачке и информативне делатности, који постоји

353Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. при Већу синдиката Србије, Удружење но­ винара је дало иницијативу за оснивање посебног новинарског синдиката 1989. године. О томе су на Деветом конгресу Синдиката Србије говорили председник Удружења Слободан Лазаревић и секре­ тар Секције новинара из удруженог рада Милоје Петровић.2 Председништво Удружења новинара Србије је 14. марта 1990. године образо­ вало Иницијативни одбор за формирање самосталног новинарског синдиката при Синдикату Србије, у који су именовани: Звонко Логар („Политика”), Симо Гајин (ТВ Београд), Милоје Петровић (Секција но­ винара ОУР­а), представници Већа Савеза синдиката Србије Рајко Симић и Милоје Грбовић и представници Удружења нови­ нара Србије Милан Симић, Зоран Богавац, Милорад Рогановић и Драган Ђорђевић. Од предвиђених обавеза, Иниција­ тивни одбор је припремио Оснивачку скупштину и евидентирао могуће члано­ ве за будуће руководство, али није при­ премио предлог Правила и Плана рада. Оснивачка скупштина Самосталног синдиката новинара Србије је одржана на Власинском језеру 14. јуна 1990. годи­ не. Заправо, тад је само донета одлука о његовом оснивању и закључено да ће он имати свој статут и програм рада, да ће на његовом челу бити Републички одбор од 25 чланова и да ће у року од шест ме­ сеци одржати Прву радну скупштину. У Републички одбор је од представ­ ника из подружница до 2. новембра 1990. изабрано само 11 чланова: Томислав Мар­ ковић („Политика”), Симо Гајин (ТВ Бео­ град), Милан Симић („Младост”), Зоран Богавац („Политикин свет”), Милорад Ро­ гановић (Студио Б), Милоје Петровић (Ак­ тив новинара предузећа Србије), Драган Ђорђевић (Удружење новинара Србије), Весна Петрашков (Актив новинара пред­ узећа Београда), Ђорђе Дедић (Фонд со­ лидарности), Божидар Анђелковић (Ак­ тив самосталних новинара) и Слободан Крстић („Народне новине”, Ниш). За в. д. секретара изабран је Милан Симић, а за председника је изабран Ми­ лоје Петровић 24. јануара 1991. године. Касније је у Републички одбор деле­ гирано још десеторо чланова: Слађана Се­ 2 Оснивање самосталног Синдиката новинара, „Новинарски гласник”, Нова серија, год. IX, бр. 14, Београд, фебруар 1990, 4–5. кулић („Први партизан”, Титово Ужице), Ђорђе Гајдошевић (ТВ Нови Сад), Драган Младеновић („Дневник”, Нови Сад), Љи­ љана Стојановић­Попин („Практична же­ на”, Београд), Славиша Стојковић (Радио Београд), Душан Чукић (ТВ Београд), Дра­ гана Милосављевић („Крушик”, Ваљево), Драгана Маринковић (Радио Приштина), Миливоје Илић („Јединство”, Приштина) и Часлав Радовић (ТВ Београд). Савез синдиката Србије је 13. јула 1990. године донео Одлуку о образовању Синдиката новинара Србије, са закључ­ ком да ће Синдикат новинара у наред­ них шест месеци одржати Скупштину и, у складу са Статутом Савеза синдиката Србије, донети потребна акта и одлуке.3 Међутим, како се види из писма ко­ је је секретар Удружења новинара Драган Ђорђевић упутио Одбору синдиката нови­ нара Србије 5. августа 1993. године, овај синдикат није ништа урадио, само је зака­ зивао хитне састанке, које је, још хитније, отказивао из непознатих разлога. Рад Од­ бора (председник Драган Младеновић, за­ меник председника Душан Чукић, секре­ тар Одбора Софија Љубичић) потпуно је замро. Уз то, од оснивања Одбор није упот­ пунио свој састав и стекли су се оправда­ ни разлози за избор новог руководства. На жалост, како је писао „Новинарски гласник”, припремљен за Редовну скуп­ штину у Смедереву 1996. године, „из ви­ ше разлога, пре свега честих промена руководстава Републичког одбора Син­ диката новинара, помало и због несхва­ тања места и улоге синдиката, као и због неактивности појединих чланова Одбора – рад Републичког одбора Синдиката но­ винара је престао. Такође, пред X конгрес Синдиката нису извршени избори за чла­ нове Одбора, мада је и данас у Већу Саве­ за синдиката Србије (а по Статуту Савеза синдиката Србије) упражњено место чла­ на Већа – за председника Републичког одбора новинара.”4 На правом колосеку Идеја о оснивању синдиката новинара није наишла на пуно разумевање ни међу 3 Архива УНС, Новинарски синдикат. 4 Р. С., Оживљавање рада Синдиката новина- ра Србије, „Новинарски гласник”, Нова серија, спе­ цијални број, Београд, 13. јун 1996, 14.

354 Миле Недељковић самим новинарима. На потребу оснивања новинарског синдиката указао је председ­ ник УНС Нино Брајовић у разговору с но­ винарима редакције РТБ у Бору 8. августа 2002. године, истичући да у новонасталој ситуацији „оснивање новинарског синди­ ката било би најбоље решење, пошто би еснафска заједница новинара тада доби­ ла и шира овлашћења и ефикасније шти­ тила своје чланство.”5 Мислећи, на основу ове информације, да се Удружење нови­ нара претвара у синдикат, бивши пред­ седник Удружења Душан Радовановић је жестоко напао Нина Брајовића, оптужу­ јући га да тиме жели да укине Удружење новинара Србије.6 Одговарајући Душану Радовановићу, Нино Брајовић је објаснио да је нападнут не због изјаве коју је дао, него због изјаве коју је Душан Радовано­ вић умислио да је он дао, па „храбро јури­ ша на ветрењачу своје измишљотине”, бу­ дући да Брајовић нигде није поменуо ни гашење ни укидање Удружења новинара Србије7 . На Св. арх. Михаила, крсну славу Удру­ жења новинара Србије, 21. новембра 2002. године, председник Брајовић је свечано објавио да ће Удружење, руковођено на­ челом заштите сталешких интереса свих новинара, материјално помоћи будући новинарски синдикат, што је срдачно по­ здрављено.8 Напокон, на иницијативу, особито за­ узимање и пуну подршку председника Нина Брајовића и Управе Удружења, по­ четком јануара 2003. године је покренут поступак за оснивање Синдиката новина­ ра9 , коју је потписало једанаесторо нови­ нара: Наташа Лекић, Лука Мијатовић, Дра­ гана Чабаркапа, Мирослав Пушић, Жарко Симовић, Смиља Дабетић, Новка Илић, Данијела Ћировић, Марица Вуковић, Дра­ ган Богутовић и Бранкица Ристић. Потписници су истакли да се осни­ вањем самосталне синдикалне органи­ зације осигуравају и штите материјални, радни, статусни и социјални интереси новинара, јача професионална солидар­ 5 Љ.(убиша) Т.(рифуновић), УНС постаје синди- кат?, „Глас јавности”, Београд, петак, 9. август 2002, 4. 6 Душан Радовановић, Неопростива грешка, „Глас јавности”, Београд, петак, 16. август 2002, 25. 7 Нино Брајовић, Разумљиве измишљотине, „Глас јавности”, Београд, четвртак, 22. август 2002, 25. 8 К. В. – С. Т. П., Сами ће бранити своја права, „Глас јавности”, Београд, петак, 22. новембар 2002, 33. 9 Архива СНС, Иницијатива за оснивање син- диката новинара. ност и доприноси превазилажењу поде­ ла међу новинарима. Оснивачка скупштина Синдиката но­ винара Србије је одржана 22. фебруара 2003. године у Београду. Драгоцену помоћ у оснивању је пружио Синдикат новинара Хрватске, чији су представници (генерал­ ни секретар Маринка Борковић­Бољко­ вац, члан Извршног одбора Вера Кова­ чић и главни повереник СНХ у Хрватској телевизији Катја Кушец) учествовали на Оснивачкој скупштини Синдиката нови­ нара Србије. Скупштина је усвојила Ста­ тут и изабрала своје органе: председник Драгана Чабаркапа („Ве­ черње новости”), потпредседник Дејан Глигоријевић (РТС, ТВ Београд), Извршни одбор: Миро­ слав Пушић (ТВ Нови Сад), Смиља Дабетић (Радио Нови Сад), Новка Илић („Вести”, Ужице), Весна Јо­ вић (РТВ Мајданпек), Ми­ рослава Стошић (РТВ Вра­ ње), Гордана Ђорђевић („Народне новине”, Ниш), Данко Перић (Танјуг), Со­ ња Ивковић („Јединство”, Приштина), Никола Коса­ новић (ЈИП „Нови пут”, Ја­ година), Светлана Вуковић („Вечерње новости”) и Новица Андрић (Танјуг). Надзорни одбор: председник Горан Јевремовић (ЈИП „Нови пут”, Јагодина), чланови: Владимир Живчић (РТВ М, Сремска Митровица) и Јасмина Илић (РТК „Победа”, Крушевац).10 За секретара је изабран Жарко Си­ мовић, а од 2005. године је секретар би­ ла Јулка Пејовић (до јуна 2007, када је то радно место укинуто). Приликом оснивања је Синдикат но­ винара имао око 350 чланова окупљених у 14 подружница, а средином 2004. годи­ не је имао 25 подружница. У прве две године је Синдикат нови­ нара потписао пет колективних уговора у медијским кућама Србије („Вечерње но­ вости”, Радиотелевизија Србије, НИН, „На­ родне новине”, Ниш, РТВ Књажевац), а 3. децембра 2005. године је примљен у члан­ ство Међународне федерације новинара.11 10 Архива СНС, Стенограм са Прве конститу- тивне седнице Синдиката новинара Србије. 1–37. 11 http://www.sinos.org.yu Драгана Чабаркапа

355Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. На жалост, уместо сарадње, отпочетка су била велика ометања Синдиката нови­ нара у раду од Синдиката „Независност”. Ипак, потписивањем Протокола о са­ радњи са Савезом самосталних синдика­ та Србије у јуну 2004. године је Синдикат новинара Србије стекао право да прего­ вара са Владом о Гранском колективном уговору. На скупштини одржаној 20. новембра 2004. године потврђени су мандати чла­ новима органа Синдиката новинара иза­ браних на оснивачкој скупштини. Изборна скупштина Синдиката но­ винара, на којој су усвојене измене Ста­ тута, одржана је 15. јуна 2007. године. Органи скупштине у наредном четворо­ годишњем мандату су: председник Драгана Чабаркапа („Ве­ черње новости”), потпредседник Слободан Милоше­ вић („Политика”), Извршни одбор: Слободан Крстић („Народне новине”, Ниш), Мирослава Стошић (РТВ Врање), Срђан Димитрије­ вић (РТС), Новица Андрић (Танјуг), Бо­ јан Кнежевић (РТВ Ћуприја), Ванче Бо­ гојев („Братство”, Ниш), Биљана Глишић (РТВ Зајечар), Данко Перић (Танјуг), Та­ тјана Новчић Матијевић (Радио Нови Сад), Драган Богутовић („Вечерње ново­ сти”), Душица Анастасов („Политика”), Славиша Лаптошевић (Радио Прибој), Никола Косановић (ЈИП „Нови пут”, Ја­ година), Надзорни одбор: Сузана Матић Бог­ дановић (РТВ Ћуприја), Владимир Жив­ чић (РТВ М, Сремска Митровица) и Ја­ смина Илић (РТК „Победа”, Крушевац). ПРВА СТАМБЕНА НОВИНАРСКА ЗАДРУГА При Удружењу новинара Србије је 13. јула 1955. године основана Прва стамбена новинарска задруга „Новинар”.12 За пред­ седника Управног одбора је изабран Ми­ одраг Јевремовић (дописник Радио За­ греба), за секретара Никола Ставридис („Борба”), за чланове Милорад Добрић („Јеж”), Иван Стојиљковић (дописник „Словенског порочевалца”), Јосип Шлос­ бергер (секретар Југопреса), Велибор Ко­ сић („Задруга”) и Душан Ђурић (Радио Београд), за председника Надзорног од­ бора Момчило Симић („Привредни пре­ 12 Anonim, Osnovana prva stanbena novinarska zadruga u Beogradu, „Naša štampa”, god. V, br. 30, Beo­ grad, jul 1955, 4. Председник Миодраг Јевремовић (лево) подноси извештај на Трећој редовној скупштини Новинарске стамбене задруге; секретар Никола Ставридис (десно)

356 Миле Недељковић глед”) и за чланове Александар Марко­ вић (дописник Радио Загреба) и Игњат Трајковић („Привредни преглед”). Реферат о стамбеној задрузи је поднео Миодраг Јевремовић, а о значају стамбе­ ног задругарства у решавању стамбених проблема, поготову у великим градови­ ма, говорио је Жарко Марковић, секре­ тар Комисије за неземљорадничке задру­ ге Главног задружног савеза ФНРЈ. Скупштини је присуствовало 26 чла­ нова­оснивача. То су, уз десет чланова иза­ браних у Управни и Надзорни одбор, ових осамнаесторо новинара: Јован Дунђерски („Привредни преглед”), Миша Гојковић („Привредни преглед”), Синиша Ристић („Привредни преглед”), Ђорђе Станимиро­ вић („Задруга”), Драгослав Илић („Задру­ га”), Михаило Ћирић („Задруга”), Милорад Ћирић („Задруга”), Љуба Поповић („Задру­ га”), Риста Марјановић (Танјуг), Милорад Станојевић (Радио Београд), Велимир Пе­ тровић („Борба”), Катарина Пешић (Радио Београд), Радоје Ђурић („Борба”), Наташа Ђурић („Борба”), Никола Крсмановић (Но­ винско­издавачко предузеће Удружења новинара), Мухамед Џабић (Танјуг), Да­ ница Перић („Жена данас”) и Милева Ја­ ковљевић (Радио Београд). Решењем Секретаријата за привреду Народног одбора Среза Београд одобре­ но је оснивање Задруге, а Окружни при­ вредни суд је решењем Фи­број 3126/55 регистровао Задругу. Прва стамбена новинарска задруга, смештена у Сремској улици бр. 6 на тре­ ћем спрату, требало је да помогне реша­ вању стамбених питања новинара, ме­ ђу којима се увелико осећала несташица станова, поготову у мањим редакцијама. За кратко време ова задруга је окупи­ ла у чланству 36 новинара. Народни одбор београдске општине Скадарлија је из тзв. општенародне имо­ вине поклонио задрузи плац у Македон­ ској улици бр. 19 на којем ће заједно по­ дићи пословно­стамбену зграду, у чијем ће приземљу бити апотека, а на пет спра­ това ће имати петнаест станова. Управни одбор Прве стамбене новинарске задруге је, решавајући питања власништва пла­ ца са општином и Урбанистичким заво­ дом, истовремено приступио и подизању стамбене зграде у Улици Иве Лоле Риба­ ра бр. 21, у којој ће бити око двадесет ста­ нова. У те две зграде, у којима је плани­ рано око 35 станова, сви чланови задруге би имали решено стамбено питање. Чла­ новима задруге, који нису располагали никаквим новчаним средствима, омо­ гућено је подизање кредита да би имали задругарски улог.13 На жалост, већ на почетку су се по­ јавиле тешкоће. Комунално одељење На­ родног одбора Општине Скадарлија није издало решење Задрузи за плац у Маке­ донској улици бр. 19, јер се он води као власништво Централног већа Савеза син­ диката Југославије и није прокњижен као општенародна имовина. Задруга је доба­ вила писмо којим је Централно веће пре­ дало својевремено бившем Народном од­ бору II рејона спорни плац у Македонској улици,14 захтевајући, на основу њега, да се плац прокњижи као општенародна имовина и што хитније додели Задрузи, како би она могла да приступи изградњи станова.15 Међутим, тражећи од Савета за урбанизам Народног одбора Среза Бео­ град да изда копију одобрене јој локаци­ је, јер је оригинал изгубило Грађевинско предузеће „Рад”, Задруга је добила обаве­ штење да је за ту парцелу у Македонској улици бр. 19, која се води у земљишним књигама под бр. 2322 КОБ–1, дата сагла­ сност – Грађевинском предузећу „Рад” (!), па упућује да од „Рада” тражи сагласност да не намерава да приступи изградњи на наведеној парцели, па кад од „Рада” до­ бије ту сагласност, да се накнадно обрати за додељивање грађевинске парцеле16 ... Уз велика окапања је и то сређено. У јануару 1956. године је од ГП „Рад” добијена сагласност да „не намерава из­ градњу на плацу у улици Македонској бр. 19”17 , па је, после мукотрпног поступка у 1957. години за исељење станара који су, махом бесправно, становали на том пла­ цу, 21. новембра 1957. године обављено надметање за изградњу стамбене зграде за новинаре на којем су учествовали ГП 13 Архива УНС, Једанаеста редовна годишња скупштина, Београд, 1956, Извештај Миодрага Јевре- мовића, председника Прве стамбене новинарске зад- руге. 14 Архива УНС, Стамбена задруга „Новинар”, Општа архива, 1954–1961, Писмо Централног већа Савеза синдиката Југославије, бр. 2254, 28. септем­ бра 1955. 15 Исто, Исплатне листе 1960–1965, Писмо ко­ муналном одељењу Народног одбора Општине Ска­ дарлија, 29. септембра 1955. 16 Исто, Писмо Савета за урбанизам НОО Среза Београд, бр. 10.237, 23. децембра 1955. 17 Исто, Обавест Удружењу новинара НРС, бр. 22872/55, 10. јануара 1955.

357Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. „Комграп”, ГП „7. јули” и ГП „Рад”. Пројек­ товање и изградња су поверени ГП „Рад”, па је, најзад, на тој локацији почела град­ ња 1958. године. За надзорника градње је именован инж. Василије Кочовић. Градња је убрзо проширена и на још две локаци­ је – у Влајковићевој 9 и Цетињској 2/а. Уз то је планирана и изградња на још три ло­ кације – Македонској 26, Дринчићевој 22 и Охридској 2, а обезбеђена је и изградња станова у поткровљима Скадарске 7, При­ зренске 1 и на углу Улице Љубе Дидића. Почетком 1958. године Задруга је има­ ла више од 150 чланова. Из анкете коју је Задруга провела у београдским редакција­ ма се види да више од половине београд­ ских новинара нема решено стамбено пи­ тање, од тога „150 новинара су подстанари, 100 су сустанари, а 50 новинара нема уоп­ ште својих стамбених просторија, већ жи­ ви код рођака, пријатеља или другова.” Тадашњи председник Народног од­ бора Београда Ђурица Јојкић је показао разумевање за стамбене проблеме нови­ нара и обећао помоћ како у партиципи­ рању код изградње стамбених зграда, та­ ко и у додели грађевинских парцела (код Дома културе „Браћа Стаменковић” на Карабурми, код игралишта „Црвене зве­ зде” и у Новом Београду).18 18 Архива УНС, Дванаеста редовна годишња скупштина, Београд, 1958, Извештај о досадашњем раду Прве стамбене новинарске задруге при Удру- жењу новинара Србије. Станове у Македонској улици бр. 19 је уплатило четрнаест купаца: Милорад До­ брић, Антон Јанежић, Милош Крњетин, Бранислав Обрадовић, Јован Ритопечки, Иван Стојиљковић, Војислав Војиновић, Милика Шундић, Катарина Пешић, Мића Радмановић, Милорад Константиновић, Радомир Савић, те председник Задруге Миодраг Јевремовић и секретар Никола Ставридис. У Влајковићевој 9 су станове упла­ тили Синиша Ристић, Младен Марин­ ковић, Миливоје Марковић, Милорад Станојевић, Душан Радмановић, арх. Ра­ дивоје Гибарац, Олга Михаиловић, Еко­ номски институт Србије и Публицистич­ ки завод „Југославија”, а у Цетињској 2/а Никола Петровић, арх. Бранимир Гајић, Дејан Гајић, Драган Благојевић, Душан Томашевић, Љерка Крелијус, Ефталија Ставридис, Зорана Придрашки, Радмило Стаменковић, Павле Јовановић, Анте Ка­ лачић, Никола Виторовић и Савремена администрација. Уз њих је било још за­ другара који су уплатили и налазе се на листи чекања, међу којима су први Алек­ сандар Билић, Богољуб Јовановић, Влада Милетић и Никола Бањац. У марту 1960. године у Задрузи је но­ вих 70 чланова: Александар Достанић, Александар Марковић, Александар Спа­ сић, Александар Шарић, Андра Милоса­ вљевић, Бојана Николић, Боривоје Огња­ нов, Борислав Стефановић, Бранислав Вукашиновић, Бранислав Ђорговски, Ве­ Трећа редовна скупштина задругара 9. марта 1959.

358 Миле Недељковић либор Косић, Верослава Митровић, Вла­ димир Катић, Војислав Мићовић, Гаврило Терзић, Давор Чулић, Десанка Благоје­ вић, Добривоје Поповић, др Коста Михај­ ловић, др Љуба Поповић, Драган Рудић, Драгољуб Перић, Драгољуб Радичевић, Драгомир Радивојевић, Драгослав Илић, Драгош Стојановић, Драгутин Радиво­ јевић, Душан Милетић, Ђорђе Вучинић, Ђура Мрђеновић, Ема Часар, Живојин Јеремић, Живота Камперелић, Захари­ је Трнавчевић, Здравко Милановић, Ја­ рослав Безуха, Јелица Комарица, Јован Шћекић, Катарина Петровић, Коста Ми­ хајловић, Љиљана Павловић, Љубомир Поповић, Љубисав Пауновић, Љубиша Адамовић, Милан Крстић, Милица Ћи­ рић, Милко Пушкарић, Милосав Илијин, Милош Дикић, Миодраг Јанковић, Мио­ драг Караклајић, Миодраг Маринковић, Мирко Јовићевић, Нада Петровић, Небој­ ша Поповић, Немања Вуковић, Никола Обрштаревић, Радомир Гановић, Ружица Мићић, Сима Гајин, Слободан Анастаси­ јевић, Станка Михаиловић, Сулејман Ре­ џепагић, Томира Кнежевић, Фране Виц­ ковић, Аутомото савез Београда, Главни задружни савез, Економски институт Бе­ ограда, Прес сервис, Спортска књига и „Црвена звезда”, лист Савеза бораца На­ родноослободилачког рата. На Четвртој годишњој скупштини, одржаној 27. марта 1960. године, у Управ­ ни одбор Задруге су изабрани: Јован Шћекић (председник), Синиша Ристић (заменик председника), чланови: Иван Стојиљковић, Никола Ставридис, Нико­ ла Петровић, Драгош Стојановић, Ми­ ливоје Марковић, Гаврило Терзић и Ђу­ рађ Мрђеновић. Станови у Македонској улици бр. 19 су комисијски примљени 7. септембра 1960. године и први задругари су одмах усеље­ ни. Ово је био велики успех, јер се Задру­ га, због тешких прилика, а особито због неразумевања општине Стари град, неко­ лико пута налазила пред растурањем. Чланство се повећава и у 1961. годи­ ни су нови чланови Задруге: Богдан Зо­ рић, Владимир Ранковић, Давор Хољевац, Драган Михајловић, Драгутин Ракано­ вић, Драгомир Миливојевић, Ђорђе Жив­ ковић, Здравко Шандл, Иван Трифковић, Љубомир Станишић, Марија Михајловић, Милена Павловић, Милева Вујашевић, Милка Рећан, Миодраг Јанићијевић, Но­ вица Митић, Оливера Литричин, Радми­ ло Стаменковић, Ружана Шантић, Томи­ слав Марковић, др Владимир Костић, др Десанка Милеуснић, Владимир Филипо­ вић, Никола Цветић, Теодор Олић, Милој­ ко П. Ђоковић, Иванка Јовичић, Злата Пет­ ковић, Даница Милетић и Инвестимпорт. Уз почетних 28 станова (четрнаест у Македонској 19, осам у Влајковићевој 9 и шест у Цетињској 2/1), изграђено је још је­ данаест у Македонској 26, а на станове су чекали још многи задругари. Како Задруга више година није ни­ шта градила, нити је на свом рачуну код Службе друштвеног књиговодства имала промет, то је СДК 2. децембра 1975. годи­ не поднела Окружном привредном суду предлог да се над Задругом отвори сте­ чај, што је Привредни суд и усвојио реше­ њем бр. 175/75 од 12. марта 1976. године. Удружење је 12. јуна 1979. године под­ нело жалбу Окружном привредном суду тражећи да поништи решење о отварању стечаја и брисања из судског регистра. Но, напори за обнову Задруге 1979/80. године19 нису уродили плодом. Први в. д. директор је био секретар УНС Драган Ђорђевић, а по истеку шест месеци је именован за в. д. директора Крстан Ђор­ ђевић. Председништво је донело одлуку у децембру 1984. да се Задруга угаси.20 Последњи покушај да се оживи рад Стамбене задруге „Новинар”, с обзиром на то да постоје жеља и потреба за ње­ ним радом, учињен је на Трећој редовној седници Председништва Удружења но­ винара Србије, одржаној 9. јула 1985. го­ дине (председник Богдан Дечермић), ка­ да је усвојен закључак да се она оживи,21 али – то је остало мртво слово на папиру. ФОНД СОЛИДАРНОСТИ На основу одлуке Шеснаесте редовне скупштине Удружења новинара Србије, одржане 22. априла 1967. године у Кра­ гујевцу, да се, како је тада формулисано, оснује Фонд за узајамну помоћ новина­ ра, за који ће се од сваке чланарине из­ двајати по 100 динара, Главни одбор, кога је скупштина обавезала да донесе пра­ 19 Архива УНС, Обнова Стамбене задруге „Но­ винар” 1979/80. 20 Архива УНС; Председништво, 1984, Записник са XXI седнице Председништва УНС, 26. XII 1984, 4. 21 Архива УНС, Председништво 1985. и 1986, Записник са Треће седнице, 9. јула 1985, 3.

359Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вила о његовом пословању, донео је, на седници одржаној 12. јула 1968. године, одлуку да се приступи оснивању Фонда солдарности, а 28. октобра је Председни­ штво, на основу те одлуке, припремило Статут о организацији и пословању Фон­ да солидарности, затим је 6. и 25. новем­ бра 1968. године Главни одбор разматрао, а 20. децембра 1968. године усвојио Пра­ вила Фонда солидарности.22 Оснивачка скупштина, којој је при­ суствовало 57 делегата, одржана је у Бео­ граду и усвојила Статут, чиме је Фонд ко­ начно основан 15. маја 1969. године.23 За председника Управног одбора Фон­ да је изабран Ненад Ставјел, а за чланове Никола Бибић, Милан Ковачевић, Сима Тесла, Живан Митровић, Жика М. Јовано­ вић, Јелисавета Хариш, Никола Ставри­ дис, Милош Мишовић, Миле Николаје­ вић, Ева Биро, Милан П. Ђоковић и Јожеф Колин. За чланове Надзорног одбора су иза­ брани Живота Камперелић и Андрија Ста­ нишић, а за њихове заменике Раде Вуко­ вић и Мустафа Карахасан. Основна намена Фонда је да се ста­ ра о условима рада и живота новинара и чланова њихове породице у случају бо­ лести или смрти новинара – члана Фон­ да (чл. 1, став б). Фонд је успешно деловао све до 1980. године, а у тој години су се јавиле сметње у раду услед окрњеног састава Управног и Надзорног одбора, чији су неки чла­ нови поднели оставке. Истовремено је и чланство почело да се осипа. 1971. На скупштини одржаној 30. јуна 1971. године је констатовано да је у Фонд со­ лидарности учлањено око 700 новинара. Исплаћене су посмртнине удовицама че­ творице преминулих новинара (Јоца Јо­ цић, Туристичка штампа, Николае Ор­ за, Радио Нови Сад, Александар Симић и Никола Крсмановић). Зајам су користила 122 члана. За председника је поново изабран Не­ над Ставјел, а за чланове Управног одбора 22 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези- ме, 175­в, 178­ц. 23 Anonim, Osnovan Fond solidarnosti Udruženja novinara Srbije, „Naša štampa”, god. XIX, br. 166, Beo­ grad, april–maj 1969, 8. Сима Тесла, Васа Јакшић, Жика М. Јова­ новић, Иво Пејовић, Милан П. Ђоковић, Душан Ђурић (ТВ Београд), Живан Ми­ тровић, Драган Вукобратовић, Миодраг Николајевић, Драгиша Перовић, Нико­ ла Ставридис и Јелисавета Хариш. Надзорни одбор: Драгомир Лола Dи­ митријевић, Милутин Божовић и Ру­ жица Мицић (заменици: Тихомир Сте­ фановић и Зоран Поповић).24 1973. Трећа редовна скупштина Фонда со­ лидарности је одржана 9. новембра 1973. године. Одлучено је да Управни одбор Фонда има 25 чланова, од којих се 19 би­ рају на скупштини, по два члана дају Удружење новинара Србије и Удружење новинара Црне Горе, а по једног друштва новинара САП Косова и САП Војводине. Фонд има 710 чланова. Усвојене су значајне статутарне но­ вине, по којима пуноправни чланови Фонда могу да буду и супружници нови­ нара, као и лица која нису чланови ни­ једног удружења новинара али се профе­ сионално баве новинарством.25 Изабрано је ново руководство: председник Александар Марковић (Политика), Управни одбор: Миодраг Николаје­ вић, Жика М. Јовановић, Ружица Ми­ цић, Александар Достанић, Никола Би­ бић, Јелисавета Хариш, Олга Ивковић, Младен Гаврић, Васа Јакшић, Нико­ ла Ставридис, Светозар Дорошки, Ми­ ле Мојсиловић (Чачак), Милутин Бо­ жовић, Сима Тесла, Милан Стојановић (Ниш), Миодраг Николић (Ниш), Илија Пајевић (Титоград), Милета Бугарчић и Насто Раичевић (Титоград). 1976. Фонд солидарности има стабилно чланство (700 новинара), које редовно из­ мирује обавезе, сарадња са ДН Војводине је задовољавајућа, док у САП Косову има само један члан, истакао је у реферату на 24 Anonim, Fond solidarnosti opravdao svoje po- stojanje, „Naša štampa”, god. XX, br. 188, Beograd, sep­ tembar 1971, 6. 25 Anonim, Opravdano osnivanje i postojanje, „Naša štampa”, god. XXII, br. 213, Beograd, novembar 1973, 6.

360 Миле Недељковић Четвртој редовној скупштини, одржаној 29. маја 1976, године, председник Алек­ сандар Марковић.26 На крају је изабран нови Управни од­ бор, за председника Велимир Петровић. 1979. Пета годишња скупштина Фонда со­ лидарности је одржана 18. јануара 1979. године. У Фонду су 734 члана и увећа­ на су средства којима Фонд располаже, а услови осигурања чланова су побољша­ ни.27 Скупштина је изабрала нове органе: председник Душан Ђурић (ТВ Београд), Управни одбор: Милош Брашић, Ла­ зар Кокошевић, Михаило Лазаревић, Сима Тесла, Бранислав Вукашиновић, Добривоје Поповић, Јелисавета Хариш, Крстан Ђорђевић, Никола Ставридис, Ђорђе Дедић, Миливоје Павловић, Ђор­ ђе Витез, Љиљана Доновић, Никола Би­ бић, Слободан Зоговић, Љиљана Јанев­ ска, Радивоје Вучковић. Надзорни одбор: Олга Ивковић, Ру­ жица Мицић, Жика М. Јовановић, Влај­ ко Потежица, Александар Малушевић, Милутин Вујовић, Радмила Радојко­ вић, Алекса Каматовић и Сава Кричка. 1981. Потпредседник Фонда солидарности Симо Тесла се 22. јула 1981. године обра­ тио Председништву Фонда солидарности Информацијом о најактуелнијим пита­ њима Фонда солидарности у којој наво­ ди да је веома изражена кризна ситуаци­ ја у којој се већ дуже време Фонд налази, што се огледа у следећем: 1. због поднетих оставки је смањен бројни састав Управног и Надзорног од­ бора, 2. председник Душан Ђурић делује самостално, потписује налоге и решења и не сарађује са Управним одбором, а на писмо у којем је замољен да настави да руководи седницама и пословима Фонда или, ако је спречен радом и болешћу, да поднесе оставку, уопште није одговорио, 26 Anonim, Omasovljenje Fonda obezbeđuje egzi- stencije, „Naša štampa”, god. XXV, br. 244, Beograd, jun 1976, 6. 27 Anonim, Omasovljenje članstva problem, „Naša štampa”, god. XXVIII, br. 274, Beograd, januar 1979, 5. 3. тешко је обезбедити кворум на сед­ ницама Управног одбора да би његове од­ луке биле демократске и правоснажне, 4. потребна је интервенција Председ­ ништва Удружења, као оснивача, 5. због отуђења средстава (МН: реч је о проневери), које је, како се оправда­ но сумња, извршила Оливера Јовановић за 1979. и део 1978. године (око 200.000 динара, тј. двадесет милиона старих ди­ нара, плус раније године), треба сачи­ нити билансе за сваког појединог члана Фонда од 1969. године до сада, како би се знало колико Фонд у целини има сред­ става и колико сваки члан има средста­ ва у Фонду, а колико је средстава укупно отуђено. На крају Информације потпредсед­ ник Симо Тесла додаје: „Била би вели­ ка помоћ Фонду ако би Председништво на својој седници донело закључак или препоруку активима, која би била обја­ вљена у штампи, а у којој би се позивали чланови да не иступају из чланства Фон­ да, већ да на неки конструктиван начин допринесу његовој консолидацији.”28 1984 После пет година неодржавања скуп­ штина (претходна је одржана 1979. годи­ не), Шеста скупштина Фонда солидарно­ сти је одржана 12. априла 1984. године у Београду и означила је прекретницу, нову етапу рада Фонда, стварајући нову климу и отклањајући многе проблеме који су били нагомилани.29 На овој скупштини су донета нова Правила. Утврђена је чланарина од 0,5 посто месечног личног дохотка или пен­ зије, једнократна бесповратна помоћ се може користити до 10.000 динара, кама­ та на позајмице је четири одсто, а осигу­ рање чланова је 140.000 динара. У извештају је наглашено да је сређе­ но финансијско пословање 1979–1983. и санирано стање Фонда, што је значајно с обзиром на то да је пре пет година дошло до отуђења средстава. На скупштини су изабрани: председник Ђорђе Дедић, 28 Архива УНС, Фонд солидарности 1980–1997, Информација о најактуелнијим питањима Фонда солидарности, 22. јула 1981, 1–3. 29 Ђ.(орђе) Дедић, Нова етапа рада, „Новинарски гласник”, нова серија бр. 5, Београд, 7. јул 1984, 8.

IX 24 22 25 26 27 23 22. Позивница о 120-годишњици Удружења 23. Излазак на лице места: чланови Управе на плацу легата Јована Пантелића у Врњачкој Бањи: Дојна Гужба, Растко Гузина, Новка Илић, председник Нино Брајовић, Миле Недељковић и Љубомир Војић 24. Љубинка Милинчић 25. Нинослава Цвејић 26. Борислав Путник–Пуб 27. Здравко Ранковић

X 28 29

XI 30 28. Светски дан слободе медија: говори председник Нино Брајовић (Пионирски парк, 3. мај 2004) 29. Душко М. Петровић, Миле Недељковић и Бане Јовановић код Споменика читаоцу у Пионирском парку у Београду (3. мај 2003) 30. Узвратна посета кинеских новинара (6–10. јун 2007): председник Нино Брајовић, супруга амбасадора Кине, г-ђа Зорана Николић и г-дин Ху Зханфан, вођа кинеске делегације, потпредседник Свекинеског удружења новинара и заменик министра Кинеске државне администрације за радио, филм и телевизију

XII 31. Пуне руке посла – Веће части на почетку трећег миленијума: Божидар Дикић, Љиљана Костадиновић, Милош Мариновић и Момчило Милачић 32. Чедомир Мирковић и Алма Миџић 31 32

XIII 33 34 33. Дочек Нове 2007. године – стоје: Момчило Милачић, Нада Томић Драшковић, Мирко Мариновић, Предраг Пејчић, седе: Олгица Ивковић, Смиља Дабетић, Славољуб Белимарковић и Растко Гузина 34. Ветерани, фебруар 2004 – стоје: Божидар Вељковић, Чедо Малеш, Растко Гузина, седе: Милош Мариновић, Љубисав Крунић, Жика Камперелић, Петар Кнежевић, Драгослав Пескаревић, Бранко Јовановић, Мирко Мариновић, Мирослава Путник, Недељка Поповић и Миленија Летић-Кеслер

XIV 35 37 35. Пред спомеником Десанке Максимовић у Ваљеву: Нера Камперелић, Жика Камперелић, Драгојла Бајић, Зита Јанчић, Ђорђе Дедић, Радмила Јовановић, Жика М. Јовановић, Љуба Рајнвајн, Наташа Ђурић, Александар Мишић, Јелена Новаковић, Бранко Јовановић, Дејан Алексић, Милентије Пешаковић, Јеленко Бучевац (снимио Вита Бујишић)

XV 36 36. „На крају света” – тако се зове старинска крчма уз Аркањ, рукавац Дунава код Ковиља: ветерани на незаборавном излету уз рибље специјалитете власника (из архиве Вите Бујишића) 37. Излет за памћење: Ветерани у краљевачком спомен-парку

XVI 38. Председници на окупу: председник Савеза Жика Николић, председник ветерана Растко Гузина и председници Удружења Богдан Дечермић, Нино Брајовић и Љиљана Зоркић (о Новој 2002. години) 39. Четири ветерана: Милош Мариновић, Милојко П. Ђоковић, Милутин Миленковић и Божидар Вељковић 40. Никола Девић 41. Среда – дан окупљања новинара ветерана, стоје: Мирко Мариновић, Бранко Јовановић, Олга Карановић, Света Тадић, Милета Бугарчић, Драгослава Пескаревић, Раде Брајовић, Нада Томић, Мирослава Путник, др Предраг Пејчић, Љубиша Ђорђевић, Милица Стојковић, Радмила Перић–Крцуновић, Зоранка Стаменковић, Олга Ивковић, Милован Агатоновић, Момчило Милачић, Милена Радосављевић, Драгојла Бајић и Павле Караматијевић; чуче Борислав Путник–Пуб, Тодор Ђурић, Славољуб Белимарковић, Никола Девић и Душан Радовановић (2002) 38 39 41 40

361Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Управни одбор: Михаило Ћирић, Оли­ вера Клисаревић, Драгојла Бајић, Миро­ слав Јојић, Момчило Милачић, Гордана Павловић, Јелисавета Хариш, Мирјана Белић­Корочкин, Недељко Јешић, Ми­ лица Дапчевић, Дмитар Мелчев, Зита Филипец, делегати у Управном одбору Удруже­ ња новинара Србије: Радован Перовић, Милан П. Ђоковић и Мирослав Миха­ иловић.30 1987. Члaновима Фонда је омогућен пре­ глед у специјализованим медицинским установама, као и повољан одлазак у ле­ чилишта и одмаралишта. По споразуму са осигуравајућим заводом, удвоструче­ не су премије у случају смрти (од болести 200.000, услед незгоде 400.000) и у слу­ чају трајног инвалидитета услед незгоде (800.000). За председника Извршног одбора Фон­ да поново је изабран Ђорђе Дедић, за потпредседника Јелисавета Хариш, се­ кретара Момчило Милачић, благајника Михајло Ћирић, за чланове и председни­ ке бројних комисија Милан П. Ђоковић, Дмитар Мелчев, Мирјана Белић­Короч­ кин, Бранко Миловановић, Олга Ивко­ вић, Зита Филипец­Јанчић, Гордана Бу­ димировић, Нинослава Цвејић и Миле Ристовски. Фонд је ојачан, има 820 чланова, од којих 150 из Војводине.31 1988. Навршило се двадесет година од оснивања Фонда. У јубиларној години Фонд има 1.310 чланова (од тога 271 у Војводини и 92 на Косову). У јубиларној години је 8. децембра одржана и прва редовна радна тематска скупштина Фонда.32 30 M.(ihailo) Ćirić, U novoj etapi – omasoviti Fond i obogatiti oblike solidarnosti, „Naša štampa”, god. XXXI­ II, br. 337, Beograd, april 1984, 8. 31 Ђорђе Дедић, Бројнији, јачи, ефикаснији, „Но­ винарски гласник”, нова серија, бр. 9, Београд, 20. април 1987, 8. 32 Аноним, Фонд солидарности – институција свих новинара, „Новинарски гласник”, нова серија, год. VIII, бр. 13, Београд, мај 1989, 5. 1989. Скупштина Фонда солидарности је одржана 2. јуна 1989. године. За четири године чланство је утростручено, тако да Фонд солидарности има сада 1.500 чла­ нова. У последње две године је помоћ тражило и добило 327 чланова и испла­ ћено више од четири милијарде старих динара. Скупштина је изабрала Извршни одбор у који су ушли: председник Ђорђе Дедић, потпред­ седник Јелисавета Хариш, секретар Момчило Милачић, благајник Михаи­ ло Ћирић, чланови: Олга Ивковић (Нови Сад), Бранко Миловановић, Зита Фили­ пец Јанчић, Милан П. Ђоковић (Чачак), Гордана Будимировић, Жика М. Јова­ новић, Весна Петрашков, Зоран Трип­ ковић (Ваљево) и Светозар Влаховић (Приштина). Специјалне повеље су добили Ђорђе Дедић, Јелисавета Хариш, Милан П. Ђо­ ковић, Олга Ивковић, Зита Филипец­Јан­ чић, Ненад Ставјел, Михаило Ћирић, Ни­ кола Бибић и Јелица Гвозденовић. Добитник награде за уређивање „Ди­ митрије Давидовић”, др Живорад Мино­ вић („Политика”), приложио је њен нов­ чани део – два милиона динара – Фонду солидарности. 1992. Извештавајући Двадесет осму скуп­ штину Удружења новинара Србије, одр­ жану 12–14. јуна 1992. године на Тари, о раду Фонда солидарности, председник Ђорђе Дедић је рекао да је у Фонду око две хиљаде чланова, а у првих пет ме­ сеци ове године је примљено 150 нових чланова, и то све младих. Ове године је Фонд исплатио својим члановима око милион динара у виду разних помоћи, за коју се месечно јавља око 270 захтева.33 По завршном рачуну Фонда солидар­ ности за 1992. годину (подносилац шеф рачуноводства Јелица Гвозденовић), ста­ ње готовинских средстава на жиро­ра­ чуну на дан 31. децембра 1992. године је 249.657,00 динара. Укупни приходи (20 одсто од чланског улога, приход од уписнине, приходи од до­ 33 Архива УНС, Записник Двадесет осме скупш­ тине 1992. године на Тари, дискусија Ђорђа Дедића.

362 Миле Недељковић наторства Министарства за информације и Југопетрола, уплата штета по основу оси­ гурања чланова Фонда, пет одсто на изда­ те позајмице, десет одсто од новинарске чланарине и пренесени вишак из 1991. го­ дине) били су 311.002,00 динара, а расходи (ПТТ трошкови, трошкови осигурања чла­ нова Фонда, исплате посмртнине, исплате бесповратне помоћи и награде, дневнице за службена путовања и трошкови прево­ за на службеном путу) 251.820,00 динара, тако да је вишак прихода над расходима износио 59.182,00 динара. У овој години су позајмице користи­ ла 142 члана у укупном износу 243.600,00 динара, од којих 121 члан по 1.200,00 ди­ нара, 11 чланова по 2.400,00 динара, осам чланова по 6.000,00 динара и два члана по 12.000,00 динара. Уз то су исплаћене посмртнине породицама девет премину­ лих чланова Фонда и бесповратна помоћ тројици чланова Фонда. 1993. Фонд солидарности има око 1.800 чланова, укључујући и новинаре Косова и Војводине. Сви чланови Фонда су осигурани код Осигуравајућег завода, на основу чега се исплаћује члану ако се повреди на раду 2.000,00 динара, за случај смрти члана исплаћује се наследницима 1.000,00 ди­ нара ако је смрт настиупила услед незго­ де, а 500,00 динара ако је смрт наступила услед болести. Месечна чланарина Фонда је један одсто од плате за запослене, а шест ди­ нара за пензионере и новинаре на хоно­ рарном раду. 1996. Редовна изборна скупштина Фонда солидарности је одржана 23. маја 1996. године. У састав новог Извршног одбора Фонда су ушли: председник Ђорђе Дедић, потпред­ седник Смиља Дабетић (Нови Сад), чла­ нови: Зита Филипец­Јанчић (Нови Сад), Михаило Ћирић (прим.: умро), Олга Ив­ ковић (Нови Сад), Момчило Милачић, Весна Петрашков, Зоран Трипковић (Ва­ љево), Растко Гузина, Мирко Марино­ вић, Никола Дмитровић, Неда Поповић, Живота Камперелић, Нестор Миловић (Крагујевац) и Амалија Мали (Војка). За делегате за Изборну скупштину Удружења у Смедереву су изабрани: Дра­ ган Ђекић, Драган Ђорђевић, Крстан Ђорђевић, Смиља Дабетић, Момчи­ ло Милачић, Нестор Миловић, Бранко Миловановић, Весна Петрашков, Влај­ ко Потежица, Никола Дмитровић, Пе­ тар Стојановић, Божидар Вељковић. Извршни одбор Фонда је на две сед­ нице, 11. јула и 28. новембра 1996. годи­ не, разматрао стање Фонда и закључио да Фонду прети опасност распадања, по­ највише зато што се нередовно исплаћује одобрена помоћ члановима. Уместо да се исплата обави у року од седам дана, бу­ дући да је реч о хитним потребама (ку­ повина лекова, помоћ за одлазак у лечи­ лишта и подмирење хитних обавеза), она се месецима одуговлачи, а понекад стиг­ не прекасно, па је чланство разочарано. Од почетка године око педесет захтева за помоћ није разматрано због несташи­ це новца у Удружењу и због честих бло­ када, при чему је Удружење узимало но­ вац Фонда, на шта нема право, јер су то наменска средства. Стога је Извршни од­ бор захтевао да се, у оквиру жиро­рачуна Удружења, отвори посебан подрачун на којем би се укњижавала средства Фонда. О овоме је 4. децембра 1996. године Фонд писмено известио председника и Управни одбор Удружења и овластио Ђор­ ђа Дедића, Растка Гузину и Мирка Мари­ новића да траже решење са председни­ ком Удружења и Управним одбором.34 2001. Извештај о раду у петогодишњем раз­ добљу је, на Редовној изборној скупшти­ ни, одржаној 15. фебруара 2001. године, дао председник Мирко Мариновић. Под­ сећајући на године велике инфлације, која је просто прогутала средства Фонда, он је констатовано да је Фонд успешно за­ вршио пословну годину са 70.000 динара у каси. Фонд је сваке године давао 120 до 150 позајмица, које су уредно враћане. Усвојена су нова Правила, којима се Фонд, будући да је самосталан у свом раду 34 Архива УНС, Фонд солидарности 1980–1997, Писмо председнику Удружења и Управном одбору Уд- ружења, дел. бр. 222, 4. децембра 1996. године, 1–2.

363Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. и одлучивању о својим средствима, везу­ је за Скупштину Удружења, а не за Управ­ ни одбор. У нови Извршни одбор су изабрани Смиља Дабетић, Момчило Милачић, Олгица Ивковић, Никола Дмитровић, Растко Гузина, Зита Филипец­Јанчић, Неда Поповић, Милета Бугарчић, Мир­ ко Мариновић, Јелена Бјеговић и Пе­ тар Стојановић.35 ЧЛАНСТВО 2001–2004. Година Број чланова Плаћена чланарина 2001 329 182.630,48 2002 359 281.268,10 2003 371 371.784,60 2004 387 474.589,67 У 2002. години је Удружење нови­ нара Србије дало Фонду солидарности 50.114,00 динара на име бесповратне по­ моћи за оболеле чланове Фонда. у 2004. години 184 члана су била у сталном радном односу, а 203 члана су незапослени новинари и ветерани. 2005–2007. На Изборној скупштини Фонда, одр­ жаној 28. марта 2005. године, изабран је нови Извршни одбор: Петар Стојановић (председник), Смиља Дабетић (Нови Сад), Момчило Милачић, Олга Ивковић (Нови Сад), Зи­ та Филипец­Јанчић (Нови Сад), Милета Бугарчић, Станица Здравковић, Мир­ јана Наерловић, Миланка Воргић (Но­ ви Сад) и Лидија Обрадовић. Проширена активност Фонда, запо­ чета током 2004. године, настављена је првенствено у три смера: 1. обезбеђење више врста актуелне помоћи, 2. обезбе­ ђење донација и 3. обезбеђење смештаја у Клиничко­болничком центру Звездара. 1. Устаљене врсте актуелне помоћи су: а) бесповратна новчана помоћ поје­ диним болесним члановима, 35 Архива УНС, Стенографске белешке Редовне изборне скупштине Фонда солидарности УНС 15. фебруара 2001, 67. б) помоћ за куповину лекова, в) одобравање шестомесечног беска­ матног кредита, г) посмртнина у висини од 50.000,00 динара породици преминулог члана (сви чланови Фонда до 80. године живо­ та су осигурани полисом код новосадског ДДОР­а. За чланове старије од 80 година посмртнина се плаћа из годишње члана­ рине Фонда), д) посета болесним члановима у бол­ ници и кућном обиласку. 2. Да би Фонд испунио све планове и обавезе, неопходно је добијање донаци­ ја од банака и привредних организација. Тако је 2006. и 2007. године Фонд обезбе­ дио шест донација у висини од 266.000,00 динара. 3. Фонд је обезбедио смештај у Кли­ ничко­болничком центру Звездара пре свега за новинаре ветеране, као и члано­ ве њихових породица. А за узврат Фонд набавља овом здравственом центру нео­ пходну опрему (постељина и сл.). Фонд обезбеђује опрему из донација радних организација. Оваква помоћ је неопход­ на, јер болнице у Београду нерадо при­ мају на дуже лечење старије суграђане. У 2007. години је Фонду солидарно­ сти приступило 55 чланова, тако да је крајем те године Фонд имао 468 члано­ ва, од којих је 217 у радном односу. При­ ходи од чланарине су били 400.634,00 динара. Осигуравајућој организацији ДДОР је уплаћено 367.122,00 динара. Беспо­ вратне помоћи, исплаћене из донаци­ ја, дато је 22.500,00 динара (2006. је дато 41.000,00, а 2005. године 15.000,00 дина­ ра бесповратне помоћи). У 2005. години је било 102.461,00 ди­ нар донација (Национална штедионица 82.461,00 и ДДОР 20.000,00 динара). У 2006 је било 43.608,90 динара донација (Reif­ feisen Bank), а у 2007. години 120.000,00 динара (Привредна комора 50.000,00, Привредна банка 30.000,00 и Алфа бан­ ка 40.000,00 динара). Донацију ДДОР­а је обезбедила Светлана Крстић, а све остале Петар Стојановић. Према правилима Фонда солидар­ ности, на основу плаћене полисе осигу­ рања, исплаћује се 50.000,00 динара за случај смрти услед болести, 100.000,00 динара за случај смрти услед незгоде и 200.000,00 динара за случај трајног ин­ валидитета.

364 Миле Недељковић На дан 31. децембра 2007. године сред­ ства Фонда солидарности код Војвођанске банке су износила 776.005,00 динара. ПОТПОРНИ ФОНД „ДОБРИЦА КУЗМИЋ” Управа Удружења новинара Србије је покренула, на седници одржаној 25. фебру­ ара 2004. године, иницијативу да се осну­ је, тачније речено: обнови, Потпорни фонд, какав је постојао пре Другог светског рата (основан 1932. године), а у спомен једног од најуспешнијих председника Удружења но­ винара Србије, Добросава – Добрице Кузми­ ћа. Иницијатор оснивања Потпорног фонда „Добрица Кузмић” је председник Удружења новинара Нино Брајовић. Правила Потпорног фонда „Добрица Кузмић” и Пословник о његовом раду су усвојени на седници Управе одржаној 2. јуна 2004. године, а потврђени на Триде­ сетој редовној скупштини Удружења но­ винара Србије, одржаној у Брзећу на Ко­ паонику 26–27. марта 2005. године. За разлику од Фонда солидарности, у којем је чланство добровољно, сви члано­ ви Удружења новинара Србије су истовре­ мено и чланови Потпорног фонда „Добри­ ца Кузмић”, који могу да користе све видове помоћи које фонд пружа своме чланству, од давања једнократне помоћи оболелим и изнемоглим члановима и краткорочних бескаматних позајмица, преко доделе по­ моћи за прво дете, организовања издавач­ ке делатности, хуманитарних културно­за­ бавних приредби и изложби, исплаћивања посмртнине наследницима умрлог члана до професионалног усавршавања. Управа је именовала Гордану Ерор за председника Потпорног фонда „Добри­ ца Кузмић”, a за чланове Извршног одбора Божидара Бокија Вељковића (после ње­ гове смрти, 21. маја 2007. године, заменио га је Растко Гузина) и Слободана И. Јова­ новића. Потпорни фонд „Добрица Кузмић” има три трочлане комисије – Комисију за позајмице (председник Слободан Јова­ новић, чланови Лидија Обрадовић и Пе­ тар Кнежевић), Комисију за бесповратну помоћ (председник Гордана Ерор, члано­ ви Смиља Дабетић и Растко Гузина) и Комисију за бригу о старим, изнемоглим и болесним члановима УНС (председник Божидар Боки Вељковић, чланови Дми­ тар Тиви Мелчев и Петар Живковић). На седници Управе Удружења, одржа­ ној 24. маја 2006. године, износ позајми­ це је повећан са 10.000 на 14.000 (враћање у седам рата по 2.000) динара, за прворо­ ђено дете 15.000 динара и за посмртнину 12.000 динара, док је максимални износ бесповратне помоћи остао 20.000 динара. Извршни одбор Потпорног фонда је већ су­ традан усвојио одлуку са овим износима. У прве три године постојања Потпор­ ног фонда „Добрица Кузмић” различите видове помоћи је користио 721 новинар у укупном износу девет милиона триста четрдесет и три хиљаде динара.36 36 На подацима захваљујем Слободану И. Јовано­ вићу, члану Извршног одбора и председнику Комиси­ је за позајмице Потпорног фонда „Добрица Кузмић”. Р.б. Врста помоћи Година Број корисника Укупан износ 2005 6 95.000,00 1 Бесповратна помоћ 2006 24 334.000,00 2007 19 432.000,00 2005 8 80.000,00 2 Посмртнине 2006 10 100.000,00 2007 14 168.000,00 2005 4 48.000,00 3 Прво дете 2006 12 190.000,00 2007 13 195.000,00 2005 102 1.024.000,00 4 Позајмице 2006 236 2.842.000,00 2007 273 3.835.000,00 Свега 2005–2007 721 9.343.000,00

365Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Све је политика Н а Шестој редовној годишњој скуп­ штини Удружења новинара Ср­ бије, одржаној 25. фебруара 1951. године у Београду, новинар Сте­ ван Миловић, уредник „Здравственог рад­ ника”, подсетио је, узевши реч у дискусији, да је политика у свему: „На Истоку не само добијање угљени­ ка из сумпора него и све друге процесе изводе под мудрим, премудрим руковод­ ством, дотле у нашој стручној штампи видимо тенденцију аполитичности. Ме­ ђутим, и у пољопривреди, у праву, у хеми­ ји и у физици, у математици, увек и сву­ да се може унети и политички моменат. Извесне важне моменте и проблеме које третира наша стручна штампа требало би погледати и са политичког гледишта”.1 Други послови „ван редакције” Заменик главног уредника „Политике” Стојиљко Стојиљковић, службено је обаве­ стио Удружење новинара Србије дописом од 8. јануара 1952. године да је у претход­ ној години, благо речено, „седам новина­ ра премештено на друге послове ван на­ ше редакције”. У ствари, петоро их је „пало из руског”, од којих се троје „налазе на издржавању 1 Архива УНС, Записник о раду Шесте редовне годишње скупштине Удружења новинара Србије, 11. Поглавље XIX СМЕСИЦЕ Све је политика • Други послови „ван редакције” • Превиди скупштине и комисије • Штампарска грешка • Својеглави новинари • Печат у служби неистине • Кад војна команда навија • Тај Васа мокри са трафике • Заборавност или ниподаштавање • Злоупотреба самоуправљања – рано почела • Анахронизам, некад и сад • Непожељни делегат • Професионална диоптрија • Тако су му рекли • Кадија те тужи... • Најдужи мандат – најлошији резултати • Лаже као очевидац • Плаћеници • Будућност која се обистинила • Чистота језика • Новине ће то објавити • Аминовање уместо бирања • Глуви активи • У знаку Жике, Вите и Богдана • Ко стоји иза Ђоке Вјештице • Мишино друштво • Скупо ћутање • Петиционаштво • Деветогодишњи син одговара за оца • Отписани и заборављени • Необична биографија • „Нови журнализам” ТВ Студио Б • Чудан неки синдикат • Затвор, вешање, стрељање и прогон • Седам чуда комунизма • Није важно име, важна је награда • Пристрасност – загарантована

366 Миле Недељковић административне казне по линији ИБ (Ја­ рослав Ристовић, Невенка Гостовић и Во­ јислав Тришић)”, двоје су „отпуштени као колебљиви и сумњиви по линији ИБ (Ти­ осав Велимировић и Гордана Грујић)”, а два су „отпуштена због рђавог држања и неуредног живота (Васа Поповић и Алек­ сандар Павловић).”2 Нема ближих појединости о томе ко­ је друге послове обављају ван редакције. (Касније ће Александар Павловић би­ ти један од стожера „Вечерњих новости”, Васа Поповић те исте „Политике” и ући међу најбољих сто српских новинара свих времена, а од оних који су зглајзнули по линији ИБ ће се само Јарослав Ристовић вратити у „Политику” – прим. М.Н.) Превиди скупштине и комисије На Седмој редовној годишњој скуп­ штини, одржаној у Београду 13. априла 1952. године, у извештају Изборне коми­ сије, коју су сачињавали Никола Капета­ новић, Милосав Никић, Војин Шантић и Божидар Дикић, на почетку стоји и ово објашњење: „Комисија је утврдила да је на скуpштини гласало 213 чланова. Од тих гласова један је оглашен за неваже­ ћи због тога што је гласач на гласачком листићу поред имена кандидата стављао писмено неумесне примедбе.” А пошто је саопштила резултате тај­ ног гласања, Изборна комисија је конста­ товала следеће: „Приликом диктирања имена кандидата дактилографкињама које су умножавале гласачке листиће, омашком је изостављено са кандидатске листе коју је предложио скупштини друг Дадић Бранко име друга Љубомира Сто­ јовића. Ову омашку учинио је друг Ни­ кола Капетановић, што је примећено тек после гласања.” Пада, међутим, у очи да су два члана комисије била истовремено и кандидати, и оба су изабрана – Мило­ сав Никић у Управни, а Никола Капета­ новић у Надзорни одбор. Себе нису пре­ видели и код себе се нису забројали. То није једини превид на овој скуп­ штини. Наиме, скупштина је требало да изабере пет чланова Суда части, колико је требало по члану 26 Правила, али је то пре­ видела и изабрала само четири члана. Но, 2 Архива УНС, Записници седница Управног од­ бора 1950–1954. како су, што се види из извештаја следећој скупштини, све одлуке Суда части доноше­ не једногласно, то непостојање петог чла­ на овог органа није било од утицаја. Штампарска грешка Пишући о штампарској грешци, „По­ литикин” уредник Богдан Поповић је на­ вео и овај пример: „Један писац имао је обичај (то се стално дешавало и никаква опомена ни­ је помагала) да оперу, као стручњак, слу­ ша и гледа на пример у петак увече, а да приказ донесе тек у суботу око седам са­ ти увече. Лист у коме је објављивао сво­ је приказе закључивао се у девет часова. Онај који зна каква је трка у прелому у једној новинарској штампарији у то вре­ ме, поготову у листу од више страна, мо­ же да схвати шта значи кад се донесе у то доба рукопис на слагање, који је могао раније да се добије. Сасвим разумљиво често је у чланцима тог писца било гре­ шака, а једном приликом изишло је ме­ сто гудачки – лудачки квартет.”3 Својеглави новинари Управни одбор УНС 8. октобра 1952. године разматрао је давање сагласности 3 Богдан Поповић, „Штампарска грешка”, „На­ ша штампа”, бр. 7, мај –јуни 1952, 4. (Недељко Убовић) АУТОЦЕНЗУРА

367Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. за отказ службе новина­ рима Предрагу Милојеви­ ћу и Живку Милићевићу из редакције „Политике”. У образложењу, које је под­ нео Стојиљко Стојиљковић, каже се да колегијум „По­ литике” сматра да у сада­ шњој ситуацији писање и начин сарадње ове двоји­ це новинара не одговара садашњим условима на­ шег новинарства. Њима је прекинут рад­ ни однос са отказним роком на два ме­ сеца, са правом жалбе. Стојиљковић је известио да ови новинари имају одређе­ не концепције и не прихватају примедбе на своје писање. На питање Најдана Па­ шића шта се предузима на њиховом ма­ теријалном збрињавању, Стојиљковић је одговорио да могу да се пријаве на Би­ ро рада, а редакција ће им плаћати по 10.000 динара месечно док не нађу запо­ слење, а могу да се запосле у свим дру­ гим гранама, осим у новинарству.4 (Ипак ова два „Политикина” новинара ће, тако својеглаво и непоправљиво, остати и оп­ стати у новинарству, а та иста „Политика” ће се касније њима дичити, поготову ду­ говеким, неуморним и плодним Предра­ гом Милојевићем. Он је преживео два отпуштања из „Политике”, а она ће, тра­ диционално, као и о својој годишњици, 25. јанаура 2008. године, пригодним јуби­ ларним написом подсетити на ово своје славно перо, илуструјући напис фотогра­ фијом Милојевићевог читања „Полити­ ке”5 (прим. М. Н.) У записнику даље стоји да је слу­ чај Рада Алавантића другачији и одно­ си се на недисциплиновано понашање, јер је он мењао своје рукописе на прело­ му итд., због чега му је дат отказ. Управ­ ни одбор се сагласио са одлуком колеги­ јума „Политике”. Печат у служби неистине Радисав Станић, секретар Народног фронта у Заклопачи, послао је једном бе­ оградском листу допис, у којем је стајало: 4 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези­ ме, 154ццц, 155. 5 Аноним, Великан међу новинарима 20. ве­ ка, „Политика”, 2004–2008, Београд, петак 25. јану­ ар 2008. „У Заклопачи учитељ заклао је две свиње и у читаоници Народног фронта где стоје књиге наложио ватру и месо из­ вешао на мотке које је поставио у читао­ ници те је тако осушио месо...” Истовремено је још једном београд­ ском листу упутио допис: „Ова основна организација Фронта доставља вам догађај у Заклопачи и моли одговарајуће другове да у најкраћем року објаве како је учитељ основне школе ство­ рио од припремљене читаонице пушницу за сушење меса. Од заклане дебеле свиње у читаоници је поређао мотке на које је метнуо месо, а по поду је наложио ватру да суши месо. Прозор служи за димњак...” Редакције су поверовале у истини­ тост дописа, поготову што им га је лично предао Бранислав Ђурђевић, функцио­ нер Народног фронта у Заклопачи. Први је допис изашао под насло­ вом „Бедна слика”, а други под насловом „Веровали или не...”, у којем се каже да „Учитељ у Заклопачи Бого­ мил Шпацапан суши ме­ со у читаоници Народног фронта, ако тако продужи, претвориће једну учиони­ цу у вешерницу, а другу у живинарник.” Разуме се, учитељ је ту­ жио за клевету, судило се до Врховног су­ да, који је случај преломио тако што су Радисав Станић и Бранислав Ђурђевић осуђени на тромесечни затвор и новчану казну од по две хиљаде динара.6 Кад војна команда навија Кад су српски новинари допутовали у Скопље 1953. године да у Дому Арми­ је одрже усмене новине, приметили су да је на плакатима изостављено име једног учесника – Љубе Вукадиновића, „Полити­ киног” спортског новинара. Предводник београдских новинара Љубиша Манојло­ вић је желео да дозна зашто је то учиње­ но. Речено му је да другови из Команде војне области, међу којима су и два гене­ рал­пуковника, не трпе Вукадиновића, и он не може да учествује у усменим но­ винама, зато што важи за навијача „Цр­ 6 Миша Сретеновић, Званични печат у служби неистине, „Наша штампа”, бр. 10, мај 1953, 6. Предраг Милојевић Живко Милићевић

368 Миле Недељковић вене звезде” (а како је „Партизан” важио за војни тим, онда је њихова нетрпељи­ вост разумљива). Међутим, Вукадинови­ ћеве колеге су заузеле чврст став да неће наступити без њега, па је Војна коман­ да попустила и дозволила да Вукадино­ вић учествује у усменим новинама, „под условом да уђе у салу заједно са осталим новинарима – да му се нешто не деси”.7 Тај Васа мокри са трафике Када је на Осмој редовној годишњој скупштини, одржаној у Београду 7. јуна 1953. године, неко предложио Васу Попо­ вића, новинара „Политике”, да буде члан Суда части, за реч се јавио Марко Перић, уредник „Борбе,” и изразио негодовање: „Мало пре је речено да наш углед за­ виси од нас самих, док смо ми, међутим, дозволили да неко из вица предложи Ва­ су Поповића, а да нико није устао против тога предлога, тако да ће то ићи као виц кроз Београд, што ће нам природно ру­ шити углед.” На то је реаговао уредник „Борбе,” Вла­ до Дубравчић, протестујући против овакве Перићеве изјаве, рекавши да је Васа Попо­ вић угледан новинар и да се не може на такав начин о њему говорити, а и Васа По­ повић је врло оштро одвратио Перићу: „Ја сам још после лањске скупштине чуо да је један члан Управе питао зашто је дозвољено да Васа Поповић уопште го­ вори на скупштини. О мени у граду кру­ же разне анегдоте и вицеви. Тако, на при­ мер, прича се, извините ме за израз, да тај Васа мокри са трафике... Ово што је говорио Марко Перић, то је непоштено, то је управо криминално и злочиначки, то је свињарија када се износе разноразне фаме о једном човеку. Ја волим да попи­ јем, али то не значи да немам части, или да је виц ако ме неко предложи за Суд ча­ сти. Ако не могу бити предложен за Суд части, онда не могу бити ни члан Удру­ жења новинара, нити да пишем у штам­ пи: Ко то мени може ускратити и шта сам радио да би ми се то могло ускратити.”8 (Угледан новинар и један од нај­ бољих репортера „Политике”, и касније НИН­а, Васа Поповић је потом вишекрат­ 7 Архива УНС, Осма редовна годишња скупшти­ на УНС, 1953, Стенографске белешке, 84–87. 8 Исто, 87–88. но биран у органе Удружења новинара, што значи да је уживао репутацију и по­ верење колега – прим. М. Н.). Заборавност или ниподаштавање На Осмој редовној годишњој скупшти­ ни, одржаној у Београду 7. јуна 1953. годи­ не, у извештају Изборне комисије, коју су сачињавали Никола Крсмановић, Жика M. Јовановић, Божа Марковић и Вељко Су­ шић, стоји: „Комисија је утврдила да је на скупштини гласало 189 делегата синди­ калних подружница новинара из Београ­ да и унутрашњости Србије. Од тих гласова један је оглашен неважећим због тога што гласач није означио кандидате.” Злоупотреба самоуправљања – рано почела У Новинској агенцији Југопрес су 1954. године отпуштени главни уредник Вели­ зар Савић и уредник Андреја Партонић. Они су се жалили Управном одбору Удру­ жења новинара Србије, наводећи да су у њиховом случају прекршени „основни принципи социјалистичке демократије и извршена злоупотреба радничког самоу­ прављања” и да су органи радничког упра­ вљања „злоупотребљени као инструмент у рукама појединаца”, за које су означили директора Мила Поповића и председника Управног одбора Неду Крмпотић.9 Комисија Удружења новинара Срби­ је (Слободан Нешовић, Љубиша Маној­ ловић и Ненад Ставјел) установила је 8. децембра 1954. године да су откази не­ законити и да Управни одбор Удружења треба да покрене поступак код градске арбитраже ради стављања ван снаге до­ нете одлуке о отказима. У архиви нема даљег трага о овом слу­ чају, ни да ли је покренут поступак у град­ ској арбитражи, нити шта је она, евентуал­ но, одлучила. По свему судећи, није било ништа, јер се ускоро виде Велизар Савић у НИН­у, а Андрија Партонић у „Економској политици”, те да су 1956. године, с обзи­ ром на знање страних језика, препоруче­ 9 Архива УНС, Општа архива, 1954, писмо Вели­ зара Савића и Андреја Партонића 22. октобра 1954. године.

369Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ни Савезу новинара Југославије за кон­ такте са страним новинарима. Обојица су касније овенчана новинарским награда­ ма (Савић за животно дело). Међутим, 1954. године су изгубили битку против моћних челника. Или је са­ моуправљање, на свом зачетку, почело да губи битку против властите злоупотребе. Анахронизам, некад и сад Помало анахроно, а у сваком случају врло чудно, било је излажење недељног листа „Република” у социјалистичкој Ју­ гославији. Овај недељник, покренут 9. де­ цембра 1907. године у Београду, постао је 1909. године гласило републиканске де­ мократије, наставио је да излази између два светска рата (1920–1927), а обновљен је 1945. године као орган Југословенске републиканске странке, који је као вла­ сник потписивао Влад. Симић. Чудно је било да у једнопартијском систему, уз неприкосновени Савез кому­ ниста, постоји и Југословенска републи­ канска странка, па да још има своје нови­ не, и да у строго контролисаној штампи постоји и приватни лист. „Република” се појављивала уторком, продавала се ис­ под тезге и за оно време имала солидан тираж (20.000 примерака). Лист је престао да излази 1956. годи­ не, а увод у његово гашење је напад на његове новинаре и њихово писање обја­ вљен у „Нашој штампи” почетком те годи­ не. Новинарима „Републике” је замерено што су критиковали београдско тржиште да није снабдевено животним намирни­ цама, што су надлежнима замерили за­ немаривање повећања пољопривредне производње, што су напали „разбаруше­ не јуначине” који своје заслуге из НОБ­е злоупотребљавају, што су указали да по­ јави криминала доприносе овакви „херо­ ји – кокалисти”, што су изнели чињеницу да су пензионери разочарани, јер не мо­ гу да живе од својих пензија, а врхунски разлог за осуду новинара „Републике” је налаз да је у овом листу права реткост да пише „о успесима наше социјалистичке изградње” и „да се тамо појаве речи по­ јединих државних руководилаца”. Закљу­ чак: лист је анахрон, јер „изгледа поне­ (карикатура Миодрага Величковића) БЕЗ РЕЧИ

370 Миле Недељковић кад као да Република излази негде ван простора и времена”.10 Пола века касније, може се рећи да су чињенице остале чињенице, а коментар је слободан. Непожељни делегат Милош Мишовић, новинар НИН­а, жа­ ли се 31. јануара 1957. године Удружењу да га је Милијан Неоричић удаљио са конфе­ ренције Савеза спортова Југославије, када се расправљало о буџету, и то у присуству 60 делегата, спортских радника, зато што је био незадовољан Мишовићевим чланком „Свеци благо деле”, објављеним у НИН­у 27. јануара 1957. године.11 При том, Мишовић је дошао на саста­ нак у својству делегата Смучарског саве­ за Југославије. Професионална диоптрија У уводном реферату на Ванредној скупштини Удружења, одржаној у Београ­ ду 1957. године, председник Мирко Ми­ лојковић је, између осталог, рекао: „У пракси се дешава да неке појаве беспоштедно, неумерено критикујемо, као што друге неумерено и неукусно хвалимо. Наравно, има и појава професионалне де­ формације, о чему такође треба водити рачуна. Мисли се на новинаре који се го­ тово сасвим губе у недостацима области живота за које су задужени. Новинар који редовно прати рад судова, временом сти­ че уверење да се у нашој привреди само поткрада или да су сви благајници лопо­ ви од рођења.”12 Тако су му рекли На Дванаестој годишњој скупштини (Београд, 23. фебруар 1958.) Јаша Давичо је изнео неколико примера о томе колико површно интерпретирање може да наве­ де на погрешан пут, а још „ако таква једна ствар прође кроз руке уредника који или 10 Sl.(obodan) B.(osiljčić), Shvatanja u „Republici”, „Naša štampa”, god. VI, br. 37, Beograd, februar 1956, 5. 11 Архива УНС, Општа архива, 1921–1981, Рези­ ме, 55. 12 Архива УНС, Ванредна скупштина УНС, 1957, Стенографске белешке, 36. није довољно упућен у то или нема вре­ мена да проверава, онда долази до нело­ гичних закључака.” Један од примера: „Мојој редакцији је један од спољ­ них сарадника једног дана донео чланак о снабдевању Београда млеком. У том чланку је писало словима – не бројевима него словима – да у Београд свакодневно пристиже пет стотина вагона млека. Пи­ тао сам тог сарадника да ли је провера­ вао ту цифру, јер мени је било јасно да је она далеко, далеко мања. Он ми је на то одговорио да су му тако рекли у Секрета­ ријату за привреду. Тек кад смо ту цифру прорачунали заједнички, установило се да је то 10 литара на једног грађанина дневно. А у то време се у Београд довози­ ло само пет вагона дневно, значи 0,10 ли­ тара млека на једног становника.” Кадија те тужи... Подносећи извештај Четрнаестој скупштини (13. маја 1962), Суд части је известио да је у свом двогодишњем ман­ дату добио само један захтев за покре­ тање поступка, али га, након пажљивог испитивања, није усвојио. На крају изве­ штаја, Суд части (председник Ђорђе Бу­ згановић) има ову напомену: „На својим састанцима је Суд части, међутим, наишао на један проблем о ко­ јем жели да обавести скупштину. Као што је познато, овај суд, као и сви слични, мо­ же само да разматра пријаве које подно­ си управа, поједине подружице и акти­ ви, организације и појединци. Од свих тих он није добио ни једну пријаву – добио је пријаву од једног човека који уопште ни­ је новинар – иако се не може рећи да ни­ је било ствари које су заслуживале његову интервенцију. Међутим, ова институција може много помоћи у отклањању негатив­ них појава у новинарству, којих несумњи­ во има. С друге стране суд, разумљиво, не може на своју иницијативу покретати ни­ какав поступак, јер би се онда дошло у си­ туацију кадија те тужи, кадија ти суди.” Значи, потребе је, несмњиво, било, али – није било прилике. Лаже као очевидац „Поред онога Пјера Крижанића кога сви добро знамо из његових карикатура

371Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. по листовима и са изложби, постоји и је­ дан Пјер – у анегдотама”, записао је књи­ жевник и Пјеров пријатељ Синиша Пау­ новић, који је сачувао прегршт анегдота о славном карикатуристи,13 од којих до­ носимо ову: – Кад те једном не буде, шта мислиш, Петре, ко ће о теби и ономе што си као ду­ ховит човек рекао, причати највише ла­ жи? – упитао је Пјера његов стари друг и колега Живојин Вукадиновић­Бата. – Очевици, моји другови... Зашто би, иначе, народ рекао: „Лаже к’о очевидац”... Најдужи мандат – најлошији резултати „Нити дужег мандата – нити мањих резултата! Оваква констатација могла се чути у реферату као завршни резиме на скупштини Већа новинара Војводи­ не, одржаној 19. новембра у Новом Са­ ду, када је оцењивана активност овог ве­ ћа за последње три године. Од децембра 1964. године, када је изабрано досада­ шње Председништво покрајинске орга­ низације војвођанских новинара, па све до ове скупштине – није одржана ни јед­ на пленарна седница Већа, нити је било других видних знакова неког активног деловања овог форума. Оваква неактивност само се дели­ мично може правдати заиста више не­ го оскудним материјалним средствима до којих је Веће само повремено долази­ ло у последње три године. Добар део сла­ бости, како је у дискусији изнето, настао је као резултат недовољне организовано­ сти и одсуства ангажовања изабраног ру­ ководства.”14 Плаћеници На Седамнаестој редовној скупшти­ ни Удржења новинара Србије, одржаној у Панчеву, 17. маја 1969. године, поново се у дискусији повлачио реп студентских демонстрација које су избиле у јуну прет­ ходне године. Међутим, уредник „Поли­ тике” Ненад Ставјел је сматрао да је за 13 Siniša Paunović, Pjer u anegdotama, „Naša štam­ pa”, god. XII, br. 108, Beograd, maj 1962, 7. 14 M. B., Tri godine slabe aktivnosti, „Naša štam­ pa”, god. XVIII, br. 153, Beograd, novembar–decembar 1967, 15. српско новинарство у том тренутку куди­ камо важнија друга тема: „Треба да покушамо да некако ствар­ но проветримо нашу организацију – ре­ као је он. – Могли бисмо да кренемо са ревизијом чланства и да све корумпира­ не новинаре стварно збришемо, да ство­ римо неке принципе на основу којих но­ винар може да буде члан Удружења. Да се о томе почне у активима да разгова­ ра врло отворено, јер ми сви знамо ко и где ради. Ја знам за једног, двојицу, неко зна за друге итд. Ја ћу, сад сасвим отворе­ но да поменем да је наш Експрес у томе врло загазио, да ту има разних видова ве­ за итд. и да је знатан део простора, у ства­ ри, плаћен простор на неки начин... Где је наша објективност информације, како ми уопште можемо да говоримо о објектив­ ности информације ако имамо плаћен простор за оно евентуално што не би тре­ бало да објавимо. То је питање корупци­ је, корупције свих врста у новинарским редовима. Ако таква ситуација потра­ је, сваки ће се новинар стидети што при­ пада овој професији, мислим на оне који нису плаћени, који морају да позајмљу­ ју паре пред први. Постепено се наш но­ винарски сталеж трансформише у нечи­ је плаћенике. Ми стално пишемо о белим плаћеницима у Африци, а овде у нови­ нарству имаш горе беле плаћенике него што су они у Африци, који више зарађују од афричких плаћеника. Јер они у Афри­ ци жртвују свој живот, иду с пушком, па могу да буду убијени. Овде не могу да бу­ ду убијени, јер га ни новинарска органи­ зација не убија, не жигоше.”15 Будућност која се обистинила „Наша штампа” је у мајском бро­ ју 1971. године под насловом „Забрањен Политолог” пренела вест која је изашла у загребачком „Вјеснику” 28. маја о забра­ ни овог листа студената Факултета поли­ тичких наука. Ово студентско гласило је забрање­ но јер је под насовом „Будућност малих нација” донело чланак једног америчког аутора, који „сматра да се мале земље мо­ рају подврћи утјецају суперсила, укључу­ јући и давање територија за војне базе”. 15 Архива УНС, Седамнаеста редовна скупшти­ на УНС, 1969, Стенографске белешке, 109–111.

372 Миле Недељковић Суд је узео као отежавајућу околност што се лист није оградио од таквог стаја­ лишта. Чистота језика На Осамнаестој редовној скупшти­ ни Удружења новинара Србије, одржаној у Аранђеловцу, 5. јуна 1971. године, но­ восадски новинар Ласло Магоши (Laszlo Magossy, „Magyar Szo”) врло упутно је го­ ворио о језику: „Мада се не осећам меродавним, јер као сарадник „Мађар соа” пишем на мађарском, ипак морам да кажем не­ што о стилу наше штампе, укључујући и Танјуг, и новине, и радио и телевизи­ ју. За време мог тринаестогодишњег ра­ да приметио сам да стил и језик штампе – вероватно због велике журбе и још ве­ роватније због одсуства навике новина­ ра да чувају чистоту језика – из године у годину постају све лошији. Највећа опа­ сност је велика распрострањеност стра­ них речи. Нећу да набрајам са каквим сам се случајевима све срео, али једно је сигурно: кад год морам да преведем нешто са српског на мађарски језик, не узимам српскохрватско­мађарски реч­ ник, него речник страних речи. И веруј­ те ми, више ми користи он него онај пр­ ви. Али шта да ради неупућени читалац који нема при руци речник страних ре­ чи. Листаће даље, а дотични чланак, ко­ ји је пун страних речи, остаће непрочи­ тан. Значи, он није постигао свој циљ, није одговорио својој сврси, а новинар који га је написао није испунио свој за­ датак. Удружење новинара Србије тре­ ба да се брине о чистоти језика. Јер шта вреди труд школе и наставника матер­ њег језика, па, ако хоћете, и Академије наука, ако средства информисања, сва­ кодневно масовно утичући на људе, не­ милосрдно руше сва настојања за него­ вање лепог говора и чистоте језика.”16 Новине ће то објавити Председавајући је овако закључио Двадесету годишњу скупштину, одржану у Београду 22. фебруара 1974. године: 16 Архива УНС, Осамнаеста редовна скупшти­ на УНС, 1971, Стенографске белешке, б. п. „Мислим да није потребно да чекамо резултате избора за Суд части и Надзор­ ни одбор, јер свако ће моћи већ сутра да то дозна у Удружењу новинара, а верујем да ће и неко од средстава информисања сутра објавити те листе.” Аминовање уместо бирања На Двадесет првој годишњој скупшти­ ни у Матарушкој бањи 1976. године, скуп­ штина није бирала него је примала к зна­ њу кога су јој у њено име одабрали други. Тако је, приликом „бирања” Извршног од­ бора од 19 чланова, прочитано 17 имена, а за два недостатна је председник Кан­ дидационе комисије Соња Леонтић дала овакво објашњење: „Пошто делегати Дру­ штва новинара Војводине нису нам пред­ ложили конкретна имена, остављена су два мјеста да се допишу кад актив Дру­ штва новинара Војводине то предложи.” Исто се десило и на XXII изборној скуп­ штини у Аранђеловцу 1978. године – скуп­ штини је прочитан састав новог Извршног одбора, у којем недостају имена делегата Друштва новинара Војводине и Друштва новинара Косова, која ће бити достављена накнадно. И тако, скупштина је изабрала, али не зна – кога. Глуви активи Извештавајући у Нишу 25. јубиларну изборну скупштину Удружења новинара Србије о свом раду, Веће части се жали­ ло да је упутило низ дописа активима, ко­ јих се непосредно тицао предмет којим се Веће бавило, са молбом да својим одгово­ рима омогуће Већу части да донесе што праведнију одлуку. Међутим, одговори су изостали. Па и онда када се, у два на­ врата, Веће огласило јавним позивима у штампи. Активи су и онда остајали глуви. Нису хтели да се изјашњавају. Стога у за­ кључку Веће саопштава: „Процена Већа је да је реч о опорту­ низму, с једне и о изразу познате неактив­ ности актива, с друге стране... Због тога и закључак Већа које подноси извештај из­ борној Скупштини Удружења да нема до­ брог или жељеног рада Већа части без са­ радње целог Удружења са Већем. Можемо за чланове Већа части бирати кога хоће­

373Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. те, без те сарадње оно неће моћи да да ве­ ће резултате.”17 У знаку Жике, Вите и Богдана На XXIV изборној скупштини Удруже­ ња новинара Србије, одржаној 8–9. апри­ ла 1983. године у Сокобањи, главна лич­ ност је био Жика, или, како је духовито примећено, све се одвијало у знаку Жике. Наиме, скупштини је председавао Жика Камперелић, главни гост је био Жика Ра­ дојловић (председник РК ССРН Србије), новинаре ветеране је предводио Жика Аврамовић, а изложбу о новинарству је приредио Жика Јовановић.18 Док је на скупштини у Сокобањи би­ ло важно звати се Жика, у Секцији нови­ нара локалне штампе је било важно зва­ ти се Вита. Први председник ове секције је био Вита Бујишић из Шапца, други Ви­ та Сударски из Панчева, а трећи Вита Милисављевић из Зајечара. Серију вла­ давине тројице Вите прекинуо је следећи председник Милан П. Ђоковић из Чачка. А на Трећим сусретима новина­ ра Србије 1985. године су доминирала три Богдана: председник Удружења Бог­ дан Дечермић, гост Богдан Трифуновић (председник РК ССРН Србије) и гост ре­ ферент Богдан Танкосић. Тако се наместило. Ко стоји иза Ђоке Вјештице Осамдесетих година о информиса­ њу су бринули издавачки и програмски савети, као тела друштвеног утицаја. На расправи у Секцији за информисање у општини Врачар расправљало се о еми­ сијама Радија Студио Б, јер је, по седишту, тај радио припадао овој београдској оп­ штини. Неки учесници су се окомили на тада врло популарну емисију „Београд­ ска разгледница” и њеног водитеља Ђоку Вјештицу. Као врхунац паљбе по овој еми­ сији и њеном водитељу, један учесник је, као финални акорд, поставио питање: – Ама, другови, може ли да се зна ко стоји иза Ђоке Вјештице кад сме да по­ 17 Anonim, Aktivi su ostali gluvi, „Naša štampa”, god. XXXIV, br. 350, Beograd, maj 1985, 5. 18 Д.(ушан) Мандић, У знаку Жике, „Новинарски гласник”, нова серија, бр. 3, Београд, 13. мај 1983, 12. ставља тако неугодна пи­ тања, а да га нико не узима на одговорност!? Настао је тајац, јер нико није могао да одговори на то питање. Међутим, један од присутних, врло млад чо­ век, једноставно прозбори: – Ја стојим иза Ђоке Вје­ штице. Сви се загледаше у овог, наоко обичног, младића, који ни по чему није нали­ ковао на некаквог буџу или функционе­ ра. Изненађење је било врло велико. Први је дошао себи онај што је поставио пита­ ње ко стоји иза Ђоке Вјештице, па сумњи­ чаво упита: – А ко си па ти? – Ја сам техничар Студија Б, и ја сто­ јим иза Ђоке Вјештице кад води емисију, а иза мене нема никог – одговори мир­ но младић, после чега се проломи смех, и више нико није помињао Ђоку Вјешти­ цу, нити га је нападао. Мишино друштво Јубиларна, 25. редовна изборна скуп­ штина Удружења новинара Србије је одр­ жана у Нишу 10–11. маја 1985. године. Тим поводом је, у својству члана деле­ Ђоко Вјештица Милош Миљковић

374 Миле Недељковић гације „Вечерњих новости”, у свој родни град допутовао и уредник овог листа Ми­ лош Миша Миљковић. Атмосфера рад­ на, двократно дневно заседање, а уз то и рад у комисијама, те дан пролети брзо. А увече атмосфера изузетно пријатна, дру­ жење уз музику, традиционално изврсни нишки роштиљ и добру капљицу... ДругогданаскупштинесеМишаМиљ­ ковић сети да се није јавио кући, па, пла­ шећи се да му мајка Зорка може дознати да је био у Нишу, и да би му много заме­ рила што је није посетио, а поготову да се није ни јавио, он телефонира мајци и, по­ сле нежног поздрава, телеграфски кратко јој саопшти: – Овде сам у Нишу, једним важним послом. – Кад ћеш кући? – пита мајка – Да ти нешто спремим. – Не треба ништа. Остаћу овде са не­ ким друштвом. – Па дођи са друштвом – инсистира мајка Зорка. – Не могу, има нас више од двеста – објасни јој Миша и настави весеље. Скупо ћутање На тематској скупштини Удружења новинара Србије у Аранђеловцу 1986. го­ дине новинар Радио Београда Зоран Вра­ неш је у дискусији изнео овај пример: „На жалост, био сам у ситуацији да у Сремској Митровици боравим управо у оном тренутку када се у тој околини по­ јавила трихинелоза. Себи то убрајам као велики минус да се нисам изборио за ону праву информацију. Ја сам се суочио с тиме да и мали шраф у механизму ин­ формисања јавности може бити заврнут до краја удесно, и да ми не добијемо пра­ ву информацију. Знате ли шта нас је то коштало? Хиљаду двеста, и више, оболе­ лих од трихинелозе.”19 Петиционаштво На седници Градског комитета Ор­ ганизација Савеза комуниста Београда, одржаној 12. фебруара 1987. године, но­ винар „Политике” и члан овог политичког 19 Архива УНС, Магнетофонски снимак Темат­ ске скупштине, Аранђеловац, 30–31. марта 1986, 47. тела Радмило Кљајић је указао на појаву петиционаштва у Београду као новог „ли­ терарног” и новинарског изражавања: „Ако не могу да напишем добру књи­ гу, могу да напишем петицију”, илустро­ вао је он овај нови стил понашања поје­ диних београдских новинара. Десетогодишњи син одговара за оца Првих дана устанка, у фебруару 1804. године, неки Томаш, пушкар у Венчани­ ма, одвраћао је људе да не иду уз хајдуке у буну, па се Кaрађорђе сврати у Венча­ не да казни Томаша. Но, Томаш је побе­ гао, а устаници му ухвате сина и приведу Карађорђу, на шта је овај наредио да сина сместа пусте на слободу, уз образложење: „Син за дела оца не одговара.” У једном другом времену, неки други устаницинисуследилиетикусвојихпрет­ ходника из Првог устанка. Борци Секци­ је Пете, Шесте, Седамнаесте, Осамнаесте и Деветнаесте српске народноослободи­ лачке ударне бригаде и Топличког војног подручја настањени у Београду упутили су 9. децембра 1987. године захтев Удру­ жењу новинара Србије да се Марко Мар­ ковић беусловно искључи из чланства, а тражили су још да Општински комитет Савеза комуниста Старог града искључи Марковића из партијског чланства, за­ тим да га Радио Београд скине из својих емисија, а да му ТВ Београд не дозволи даље вођење емисије „Индирект”.20 Шта је то што је спортски новинар Марко А. Марковић толико скривио да су борци НОР­а упутили овакве драстичне захтеве, а писали су, кажу, и другим фо­ румима. Марко Марковић је син Александра Марковића, познатог четничког војво­ де Туларског, који је „1944. године уређи­ вао четнички лист под називом ’Шумски гласник’, па је том приликом Марка увео у новинарство”. Марко Марковић, син Александра, тј. војводе Туларског, рођен је 1935. године и кад му је отац био новинар имао је – де­ вет година. 20 Архива УНС, Захтев да се Марко Марковић новинар Радио­Београда (син познатог злочинца ДМ Александра Марковића) искључи из СНЈ, дел. бр. 1478, 9. децембра 1987.

375Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Да је судити по оцу, ни велики про­ рок Мухамед не би остао у исламу, јер је његов отац Абдулах био – неверник, тј. паганин. Али тако нешто ни најправо­ вернијим муслиманима није ни на крај памети. Отписани и заборављени Секретаријат Актива новинара вете­ рана је током 1995. и 1996. године дво­ кратно слао дописе редакцијама са мол­ бом да га оне обавесте када неки новинар оде у пензију, како би се учланио и увр­ стио у неки од садржаја рада Актива. Подносећи 9. маја 1996. године извештај скупштини Актива, председник Ђорђе Дедић је о томе рекао: „На наше велико изненађење, и чуђе­ ње, ниједна редакција, а ни њена кадров­ ска служба, није на ово одговорила. Ми смо приватно, личним каналима, дозна­ вали кад се неко пензионише и ступали у контакт са њим.” Уз то, за новинаре ветеране је „Поли­ тика” бесплатно објављивала читуљу. Ме­ ђутим, одлуком Драгана Хаџи Антића, кад је 1995. године дошао на њено чело, овакво, посмртно, дотадашње уважавање ветерана, међу којима су највећа имена српског новинарства, укинуто је. Необична биографија У књизи „Новинари” (друго, допуње­ но издање, 1988) Душан Славковић је као илустрацију новинарских жанрова и вр­ ста наводио одабране примере одабра­ них новинара и, уз то, уокиврено, до де­ сетак редова текста, доносио биографије новинара. Тако је, као пример за козе­ рију, узео дело Васе Поповића, доносе­ ћи његову двоструку биографију. Једну, уобичајену и уоквирену у десетак редо­ ва, као код осталих новинара, али, на ис­ тој страни (228), и још једну, по свему необичну, уводећи у дело Васе Поповића овим речима: „Васа Поповић је почео новинарством да се бави за време рата, у листу III Арми­ је; од 1945. до 1950. године био је у ’Омла­ дини’, па је отпуштен; од 1950. до новембра 1951. био је у ’Политици’, па је отуштен; од 1953. до 1954. био је у НИН­у, па је отпу­ штен; од 1954. до 1960. био је у ’Полити­ ци’, па је отпуштен; од 1961. до 1975. годи­ не био је у НИН­у, па је отишао у пензију; у међувремену неколико месеци радио је у ’Јежу’ и тада једино није отпуштен. То је све новинарска биографија Ва­ се Поповића који је, очигледно, имао пр­ гаву нарав и припадао уском кругу бео­ градских боема; понекад није успевао да се уздржи, да не каже утицајним људи­ ма понеку ружну реч која му је лежала на души; језик му је био бржи од памети и уљудности због чега је и у затвору ле­ жао. Али увек се враћао новинарству док у пензију није отишао, опет после затво­ ра. А у пензију је отишао са 52 године ка­ да се није осећао уморан од писања; био је само уморан од тог малтретирања и од тих ’добронамерних’ уздаха чистуна­ ца: ах, тај Васа! Опет пије и опет је забр­ љао! Заборављало се да је пио повремено а писао стално!” Васа је био једноставан, људски при­ сан и непосредан човек. И није грех у то­ ме што је пио, него што је говорио оно што мисли. У томе се разликовао од оних што су ћутали, било да су пијани или трезни. „Нови журнализам” ТВ Студио Б Ванредну скупштину Удружења но­ винара Србије 28. октобра 2000. године је ТВ Студио Б пропратио на особен начин. Васа Поповић (снимио Милош Мишовић)

376 Миле Недељковић Снимио је после скупштине разговор са Србољубом Манојловићем, иначе чла­ ном НУНС­а, и то објавио као извештај. На протест Мила Недељковића, предсе­ давајућег скупштине и новоизабраног члана Управног одбора УНС­а и на њего­ во питање какав је то начин да се са са­ ме скупштине не емитује ни реч, него се она представља изјавом колеге Србе Ма­ нојловића, иначе припадника супарнич­ ког удружења, дежурна новинарка му је објаснила да је то „нови журнализам”, ко­ јим се догађаји једне средине тумаче и оцењују мишљењем друге средине, и да се тако постиже објективност извешта­ вања. На Недељковићево питање да ли то значи да Студио Б, када буде скупшти­ на НУНС­а, неће извештавати о тој скуп­ штини него ће се обратити УНС­у за ми­ шљење о њој, добио је потврдни одговор. Наравно, то је био само изговор за очигледну непрофесионалност Студија Б и за још очигледнију не једностраност него загрижену мржњу његове новинар­ ке према УНС­у. Чудан неки синдикат Основна сврха и намена синдиката је његова заштитна функција, да се бори за права и бољи положај радника. А по ду­ ху синдикализма, синдикат се за та пра­ ва бори и мимо воље радника, а то је он­ да када они нису свесни својих права, па и када радници поступају супротно сво­ јим интересима. Значи, синдикат се не бори само за себе, него и за тзв. несвесни део радничке класе. Међутим, Извршни одбор Синдика­ та РТС „Независност” је 15. маја 2001. го­ дине образовао Анкетни одбор, назван – Комисија за заштиту права радника, „са задатком да изврши прикупљање пода­ така о извршавању, односно неизврша­ вању дужности и обавеза од стране доса­ дашњих руководилаца на свим нивоима организовања РТС­а.” Тачно након месец дана, 14. јуна 2001. године, Анкетни од­ бор, чији је председник био Раде Калик, ревносно је прикупио податке и компле­ тирао спискове за 25 пословних једини­ ца РТС и оценио да ниједан руководилац пословних јединица који је на тој дужно­ сти био до 5. октобра 2000. године не би требало да буде распоређен на било које руководно место и да треба да престане радни однос свим радницима који се по извештају рачунског центра налазе у ста­ тусу мировања. Тако се на списку ове синдикалне „сече кнезова” нашло више од 737 дирек­ тора, уредника, новинара, коментатора, стручњака, инжењера, правника и дру­ гих запослених који су били на руковод­ ним местима. Од тога, пословна једини­ ца Србија данас више од 500 запослених (углавном новинара), Информативни програм РТС 81, Први програм Радијо Бе­ ограда 33, Културно­забавни програм 21, Правни, кадровски и општи послови 15, Дирекција 13, Извоз–увоз 11, Уметнич­ ки програм 8, Радио Ниш 7, Образовно­ научни програм, Продукција грамофон­ ских плоча и Програм за иностранство по 6, Други програм Радио Београда и Секретаријат маркетинга по 5, ТВ и ФМ предајници, Београдски програм и Про­ грамске службе по 3, Трећи канал, Про­ дукција и Преносна техника по 2, а по је­ дан у пословним јединицама Музичка продукција, Технички развој, Секрерта­ ријат технике, Сценска реализација, СТ и КТ предајници. Да је жив, Јосиф Висарионович Џуга­ швили, познатији по илегалном револу­ ционарном имену Стаљин, иначе љуби­ тељ масовних погрома као средства за заоштравање класне борбе, овај ориги­ нални синдикализам би врло похвалио. У свом делу „Питања лењинизма”, овај вођа и учитељ светског пролетаријата је на питање да ли лекар може бити добар лекар ако није члан бољшевичке партије, одлучно одговорио: не! Комисија за заштиту права радника Извршног одбора Синдиката РТС „Неза­ висност” и њен председник Раде Калик имали су, очито, у овом реском ставу пре­ мудрог Јосифа очигледно упориште. На списку овог својеврсног синди­ калног одстрела су се између осталих на­ шли књижевници Милован Витезовић, Миливоје Павловић, Слободан Стани­ шић, Миладин Шеварлић, Радомир Пут­ ник, Драган Коларевић, Павле Коваче­ вић, амбасадор у Шпанији Ратомир Вицо, смењени Слободан Игњатовић (због су­ протстављања Мири Марковић, шефици ЈУЛ­а), Александар Аврамовић, Божидар Вујошевић, Саша Барбуловић, Радован Бранков, Јелица Роћеновић, па чак и ро­ дољубиви Ристо Кубура – ваљда зато што им није био симпатичан...

377Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ко зна како би овај списак изгледао да ово није била комисија – за заштиту права радника. Затвор, вешање, стрељање и прогон У интервјуу месечнику „Права чове­ ка”, говорећи о новинарима који су подр­ жавали власт Слободана Милошевића, председник Суда части Независног удру­ жења новинара Србије (НУНС) Петар Лу­ ковић је рекао: – Кад бих се ја питао, већина поме­ нутих завршила би у затвору, или на ве­ шалима, или би били стрељани, или прогнани у Босну и Хрватску, одакле су годинама еуфорично извештавали о срп­ ким жртвама или српским победама.21 Луковић је као милошевићевце на­ вео Милорада Комракова, Споменку Јо­ вић, Лидију Кујунџић, Жељка Аврамови­ ћа, Миодрага Попова, Ратка Дмитровића, Миодрага Вујовића, Оливеру Милетић, Ристу Кубуру (опет он – прим. М. Н.), Ми­ лоша Марковића, Љиљану Миловано­ вић, Косту Краинчанића, Зорана Петро­ вића Пироћанца, Марка Јанковића, Рада Брајовића, Мила Кордића, Дарка Рибни­ кара, Миломира Марића, Горана Козића и „још хиљаду колега који су за Милоше­ вића обавили дивовски посао”. Ако је и од колеге, много је. Седам чуда комунизма У „Борби”, која је настала као комуни­ стичка новина 1922. године, да би 2008. године постала приватно власништво, об­ јављен је под насловом „Седам чуда ко­ мунизма”22 овај текст: Свако је био запослен – Иако је свако био запослен, нико није ништа радио – Иако нико ништа није радио, сви планови су били испуњени бар сто посто – Иако је план испуњен преко100 по­ сто, радње су биле празне – Иако су радње биле празне, сви су све имали 21 Anonim, Luković: Novinare bivšeg režima vešati ili proterati, Događaji dana, petak, 15. mart 2002. 22 „Борба”, год. LXXXI, бр. 354, петак, Београд, 20. децембар 2002, 16. – Иако је свако имао све, сви су крали – Иако су сви крали, никад ништа ни­ је фалило Није важно име, важна је награда Удружење новинара Србије је 1987. године установило годишњу награду за уређивање „Димитрије Давидовић”, ко­ ја је врло брзо постала престижна. Сваке године су стизали образложени предлози за њено додељивање. Али 2003. године је жирију стигао и један нарочити предлог, насловљен овако: „Жирију за доделу награде Душан Дуда Тимотијевић Удружења новина­ ра Србије”.23 Предлагач је био новинар „Борбе”. Задивљујуће је колико је незнања по­ казао предлагач. Прво, не зна да награ­ да Удружења носи име оца српског нови­ нарства Димитрија Давидовића. Друго, да награду „Душан Дуда Тимотијевић” не додељује Удружење новинара Србије, не­ го је то награда коју додељују „ТВ ново­ сти”. Треће, „ТВ новости” су изданак „Бор­ бине” куће, па овај вајни новинар не зна ни које награде постоје у сопственој ку­ ћи. Четврто, награда „Душан Дуда Ти­ мотијевић” се не додељује за уређивање, него за телевизијску критику. Пето, пред­ лагач не зна да су награду „Димитрије Давидовић” до тада добила три уредника „Борбе” (1987, 1996. и 2001, овај трећи кад је прешао у „Вечерње новости”). Но, то није све. У септембру 2008. го­ дине је изашла обимна монографија по­ водом 85­годишњице „Борбе” под насло­ вом „Време Борбе 1922–2007” (датиране непостојећим римским бројем DDVIII, уместо: MMVIII ), у којој њен главни уред­ ник пише о „ТВ новостима” и њиховој на­ гради која носи име Душана Дуде Тимо­ тијевића, „у знак сећања на свог првог критичара, ерудите, педагога и вансериј­ ског новинара који је своју блиставу ка­ ријеру окончао у листу Борба”.24 Лепо звучи, али је нетачно. Наиме, Душан Дуда Тимотијевић није своју бли­ ставу новинарску каријеру окончао у ли­ сту „Борба”, него у Југословенском инсти­ 23 Архива УНС, Предлози за награде 2003, дел. бр. 1954, 15. XII 2003. 24 TV новости (у књ. „Време Борбе 1922–2007”, Београд, 2008), 351.

378 Миле Недељковић туту за новинарство, чији је био оснивач и први директор (од оснивања 1959, до одласка у пензију 1963, а потом хонорар­ ни саветник до смрти 1967). И све би ово било лакше разумљиво да предлагач за награду и аутор наведе­ них редака о награди „Душан Дуда Ти­ мотијевић” нису у раздобљу 2000–2002. године обављали дужност – главног уред­ ника „Борбе”. Пристрасност – загарантована Још у Старом завету се указује на људску таштину као извор и узрок мно­ гих недаћа („све је таштина над таштина­ ма”). Наравно, и новинари су људи, па је разумљиво да понекад подлежу таштини као несавршенству. То показују и ова два примера с краја 2008. године. У првом правилнику о наградама но­ винара који је, на основу одлуке годишње скупштине Удружења, одржане 7. јуна 1953. године, донео Управни одбор Удр­ жења новинара Србије, у члану 7. је запи­ сано да чланови жирија имају заменике „у случају ако треба донети одлуку о но­ винарском раду који је поднео један од чланова жирија”.25 Овом одредбом је, у те­ жњи да чланови жирија буду непристра­ сни, избегнут сукоб интереса, или, просто речено, избегнута је она неправедност коју је народ изразио изреком: кадија те тужи, кадија ти суди (читај: члан жирија те предлаже, члан жирија те награђује). У складу са тим је један члан жири­ ја за награду за животно дело Савеза но­ винара Србије и Црне Горе 2008. године накнадно повукао свој предлог за награ­ ду, како би могао да гласа (и гласао је), али је заборавио да је, повлачењем пот­ 25 Anonim, Udruženje novinara Srbije nagrađiva­ će najbolje novinarske radove, „Naša štampa”, god. IV, br. 14, Beograd, januar, 1954, 3. писа, повукао и предлог, јер је био једи­ ни потписник предлога. Истина, неко­ лицина новинара његове редакције је потписима подржала предлог свог ре­ дакцијског колеге да се награди колега из њихове редакције. Међутим, после по­ влачења предлога потписника, остало је да они подржавају – непостојећи предлог. Уз дуго и драматично већање, услед чега је почетак скупштине СНСЦГ каснио ви­ ше од час и по, председник Савеза нови­ нара Жика Николић је одбио да потпише одлуку о награди овом новинару, коју му је жири, очигледно непрописно, доделио. Овај догађај, на жалост, није утицао на то да Удружење новинара Србије два месеца касније не упадне у исту замку. Један члан жирија је потписао, а да ни­ је ни трепнуо, предлог за члана своје ре­ дакције да добије награду за животно де­ ло. Предлог су подржали чланови једне секције. Долазећи на седницу жирија, тај члан–предлагач је изјавио да га је његова база задужила да гласа за – свој предлог. Какав диван пример преживелог кардељевског делегатског система! Ка­ кво узорно начело да жири буде објекти­ ван (!?!). Задивљујуће је и то да и база и секци­ ја – не знајући ко су остали предложени за ову престижну награду – унапред дају свој глас за свога члана. Очито, није важно да ли је неко нај­ бољи, ни да ли је жири објективан, важно је да ли је неко наш или није. Из овога, наравно, треба изузети до­ битника овако додељене награде, јер је он недужан, а, уз то, његови квалитети нису спорни, али му не служи на част да му је награда додељена на недоличан, да не кажемо неетичан, начин, у којем је при­ страсност – загарантована.

379Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. С обзиром на чињеницу да је Удру­ жење новинара Србије, силом при­ лика, морало да пребива изван своје зграде, мењајући у међувре­ мену више адреса, то је разумљиво да о за­ посленима у минулих седам деценија ни­ је сва документација сачувана. Ипак, на основу података сачуваних у Архиви Удру­ жења могу се доста верно одсликати хро­ нолошки смештај и сеобе Удружења и ре­ конструисати списак запосленог особља, састав радне заједнице и њен рад у раздо­ бљу 1941–2009. Смештај Удружење новинара Србије се нала­ зило у Дому новинара у Франкопановој улици бр. 28 од подизања Дома 1935. го­ дине до 20. октобра 1944. године. Ова згра­ да, коју је о свом трошку и у својој режи­ ји подигло новинарско удружење, а чија је укупна сума свих издатака износила 2.294.272,75 динара, освештана је 7. апри­ ла 1935. године. До немачке окупације 1941. године у њој су се, осим самог Удружења, налази­ ли новинска агенција „Авала”, лист „Оши­ шани јеж”, Потпорни фонд београдских новинара, Задруга за узајамну помоћ и предузеће „Седма сила”. У време окупа­ Поглавље XX ЗАПОСЛЕНО ОСОБЉЕ И РАДНА ЗАЈЕДНИЦА Сме­штај­•­Осо­бље­за­по­сле­но­у­Удру­же­њу­но­ви­на­ра ције у њој се налазила злогласна немачка радио­станица и Новинска агенција ДНБ. Како се 23. октобра 1944. године у згра­ ду Удружења уселио Танјуг, то се Удруже­ ње, које је обновило рад 29. априла 1945. године, сместило на трећем спрату Заду­ жбине Симе Игуманова (Теразије 31, со­ ба од 24 квадрата). Удружење је 2. јуна 1945. године тражило и добило од Стам­ беног одсека Команде града Београда да се пресели из стана бр. 14 на петом спра­ ту у улици Краља Александра бр. 2 у стан бр. 10 на трећем спрату исте зграде (две мале собе, укупно 34 квадрата). До повратка у своју зграду у улици Ре­ савској (Фанкопановој, Генерала Ждано­ ва, Првог маја, како се све звала), Удру­ жење новинара Србије је од 1. марта 1958. године пребивало још у Сремској улици бр. 6 (једна већа и једна мања соба, укуп­ но 40 квадрата), затим 1960. године у До­ му штампе (Трг Републике 5, улаз са стра­ не биоскопа „Јадран”, односно на Тргу Републике 3­a/III, две собе укупне величи­ не 44 квадрата),1 те 1979. године у хотелу „Балкан” (Призренска 2/III), а од 1. априла 1979. године је у својој згради – Дому но­ винара (улица Генерала Жданова 28, да­ 1 Nikola Stavridis, Odiseja „Doma beogradskih no- vinara”, „Naša štampa”, god. XXIII, br. 224, Beograd, ok­ tobar 1974, 10.

380 Миле Недељковић нас Ресавска улица), где се у прво време уселила у две просторије на првом спрату, означене бројевима 13 и 14. У међувремену зграда Удружења но­ винараСрбије,познатакаоДомновинара, променила је више власника. На основу Закона о национализацији из 1958. годи­ не, зграда Дома новинара је национали­ зована исте године. Новинска агнеција Танјуг је уступила зграду Скупштини оп­ штине Врачар, а ова Савезном извршном већу, које исељава Танјуг и даје му згра­ ду на Обилићевом венцу број 2, а зграду Дома новинара даје Савезном заводу за статистику, чијим усељењем Дом нови­ нара губи намену због које је изграђен и којој је служио почев од 1935. године. Особље запослено у Удружењу новинара 1941. Милутин (Душана) Живановић (Ко­ раћица, 1. јануар 1905 – ?) – домар Дома новинара у Франкопанској улици бр. 28 и курир „Јежа”.2 Од 23. октобра 1944. го­ дине курир Танјуга, који се тада уселио у Дом новинара и преузео га. Поново курир Удружења и пакер „Јежа” од 24. јуна 1945. године, са месечном платом 2.900 динара (у шта је урачунат и додатак од 700 динара за четворо деце). У време поратне нема­ штине Удружење је тражило 23. јула 1945. године од Одељења за текстил Извршног градског одбора одобрење да за служите­ ља Живановића набави „један пар одела, пар веша и пар чарапа”,3 а 24. јула од Оде­ љења за трговину и снабдевање одобрење за набавку једног пара сандала.4 Живановић, који је у родном селу на Космају имао имање, а у души био шума­ дијски сељак, писмено се обратио Удру­ жењу 1. марта 1946. године са молбом да буде ослобођен службе док траје сезона већег обрађивања земље, од 15. марта до 31. јула, а потом да настави посао као ку­ рир Удружења и пакер „Јежа”. Међутим, 2 Архива УНС, Општа архива, 1940–1943, ф. 1941/I. 3 Архива УНС, Општа архива 1944–1946, II, до­ пис бр. 241/45 Одељењу за текстил Извршног град­ ског одбора. 4 Исто, допис бр. 241/45 Одељењу за трговину и снабдевање Извршног градског одбора. његовој молби није удовољено, већ му је, после разговора са њим, уважена остав­ ка, „јер не могу да га приме после 1. ав­ густа назад”5 и наложено му да се одмах исели из стана Удружења. Радослав М. Томић (Кобилдол, оп­ штина Илиџа, 10. јула 1913) – Србин, избе­ глица из Сарајева, са положеним ложач­ ким и шоферским испитом, од 10. јуна 1931. до 13. августа 1941. године био запо­ слен као ложач у опоравилишту Касиндо, одакле је са женом избегао због претњи усташа. Примљен је 15. септембра 1941. године за настојника зграде Српског но­ винарског удружења (Дом новинара) са месечном платом 1.500 динара. 1944. Нада Богићевић (?, ?) – примљена на посао у канцеларији Удружења 8. априла 1944. године. 1945. Душанка Савић (?, ?) – Удружењу се 30. априла 1945. године обратила Душан­ ка Савић, предратни београдски студент права, која је повремено радила као чи­ новница код Среске припомоћне закла­ де у Бијељини на административним по­ словима, са молбом за пријем на радно место техничког секретара Удружења, на­ водећи да је сарађивала у народно­осло­ бодилачком покрету и да је потпуно ода­ на народно­ослободилачкој борби, што је тада била неопходна квалификација, па је 25. маја 1945. године запослена у Удру­ жењу. Из текстова који су пролазили кроз њене руке види се да је писмена и ревно­ сна, и да је одиста била пословно ажур­ ни технички секретар. У оскудици и сла­ бим могућностима снабдевања после рата, Удружење је за њу тражило дозволу од Одељења за текстил Извршног град­ ског одбора да набави три пара веша, две спаваћице, две хаљине зимске и два пара чарапа, а од Одељења за трговину и снаб­ девање један пар сандала.6 5 Архива УНС, Општа архива 1944–1946, II, ре­ шење дато Милутину Живановићу. 6 Архива УНС, Општа архива 1944–1946, II, до­ писи бр. 241/45 од 23. и 24. јула 1945.

381Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 1947. Милан Борчић (?, ?) – књиговођа, 1947. 1949. Раде Старовић (?, ?) – административ­ ни секретар 1950. Никола Ставридис (Скопље, 1917 – Београд, 9. август 1986) – технички се­ кретар од 1948. до 1. септем­ бра 1980, када је пензиони­ сан. У новинарству од 1938. године, пре Другог светског рата у београдској „Прав­ ди”, по ослобођењу новинар „Гласа” и „Борбе”, потом се посветио новинарској орга­ низацији Србије, коју је гра­ дио и дограђивао до краја живота. Прија­ тељи и колеге широм Југославије су знали за Ниџу или Ставру,7 којем је Удружење новинара Србије било други дом. 1955. Михајло Вуксановић (?, ?) – стално за­ послен у Новинско­издавачком предузећу „Седма сила”, обављао послове курира за Удружење. Тражио повишицу 28. јуна 1956. године.8 Био је курир до 1959. године. Михајло Јешић (?, ?) – често (у изван­ редним приликама – разношење хитне поште, разношење позивница и др.), по­ магао као хонорарни курир 1957. године. Радомир Павловић (?, ?) – хонорарни књиговођа 1957. године. Зора Ракић (?, ?) – хонорарни дакти­ лограф 1957. године. Вуксановић, Јешић, Павловић и Ра­ кић су за рад у 1957. години награђени са по 1.500 динара, јер је Удружење у тој години имало повећану делатност (ван­ редна скупштина, ревизија чланства, са­ ветовања, издавање легитимација и др.). 7 Anonim, Nikola Stavridis, „Naša štampa”, god. XXIX, br. 365–366, Beograd, jul–avgust 1986, 8. 8 Архива УНС, Управни одбор 1956, Записник седнице од 28. јуна 1956. 1956–1980. Анђела Стефанов (Дуга Реса, 25. априла 1932) – курир и спремачица 1956– 1988. Јања Никлановић (?, ?) – узета према споразуму са Савезом новинара Југосла­ вије са делом радног времена за све ра­ чуноводствено­књиговодствене послове од 1. маја 1976, до 1979. године. Оливера Јовановић (?, ?) – рачуно­ полагач 1979–1980. (Лишена је слободе 3. новембра 1980, а на основу решења Окру­ жног суда у Београду 4. новембра јој је од­ ређен притовр због основане сумље да је извршила кривично дело из члана 172, 251 и 248 КЗ СР Србије9 – реч је о привред­ ном криминалу у Фонду солидарности, чији је била рачунополагач, прим. МН.) Ненад Цанић (?, ?) – шеф рачуновод­ ства од 12. XII 1980. Дат му отказ 30. ок­ тобра 1981. Одбијена му жалба као нео­ снована на седници Председништва одржаној 25. јануара 1982. 10 Споразум­ но раскинуо радни однос са Удружењем 1. децембра 1983. 1981. и даље Драгомир Линц Ђорђевић (Смеде­ рево, 15. 09. 1933) – технички секретар, па секретар 1981. године до 22. фебруа­ ра 1997, када је постављен за саветника, а 25. децембра 1997. године добио отказ. Јелица Гвозденовић (Милочај, 6. фе­ бруара 1950) – књиговођа 1983–2009. Гордана Михаиловић (Београд, 27. септембра 1951) – благајник 1983–1991, умрла 2007. Светлана Крстић (Ћуприја 30. јула 1944) – шеф рачуноводства, стручни са­ радник Фонда солидарности и благајник 1984–1990. и 1992–2009. и д. Снежана Богославов (Београд, 30. јула 1964) – секретарица 1985–1986. Милован Агатоновић (Блаце, 10. ок­ тобра 1953) – домар 1985–1991. и 1995– 2009. и д. Загорка Томић (Печеног, 27. септем­ бра 1945) – курир и спремачица 1988– 1993. 9 Архива УНС, Председништво 1980, I, дел. бр­ 639, 17. XI 1980. 10 Архива УНС, Председништво 1981–1982, Од- лука на жалбу Ненада Цанића, дел бр. 38, 29. I 1982. Никола Ставридис

382 Миле Недељковић Гордана Стокић (Ријека, 29. марта 1952) – секретарица 1985–1990. Љиљана Цагић (Београд, 15. фебруа­ ра 1949) – курир и спремачица 1988–2004. Снежана Вуковић, удата Јаманди­ ловић (Београд, 21. маја 1966) – секретар 1990–2002. Љиљана Ремецки (Сомбор, 1. новем­ бра 1960) – стручни сарадник за чланство УНС у Новом Саду 1992–2009. и д. Снежана Брадић (Трстеник, 23. јуна 1964) – пословни секретар, в. д. генерал­ ног секретара Удружења новинара, рефе­ рент за чланство, радила хонорарно од 1. фебруара 1992, стално запослена од 1. ју­ на 1993–2009. и д. Слађана Милетић, удата Матовић (Брус, 27. јануара 1968) – благајник, па пословни секретар, радила хонорарно од 1. септембра 1994, стално запослена од 1. јануара 1996. до 2009. године и д. Душан Р. Павловић (Ужице, 4. но­ вембра 1950) – пословни секретар 1997– 2001. Милан Симић (Београд, 16. априла 1948) – саветник 1998–2001. Гордана Зорановић (Горњи Милано­ вац, 7. фебруара 1949) – генерални секре­ тар 2002. Мирко Јаковљевић (Жагубица, 8. ав­ густа 1965) – руководилац прес­центра у Крагујевцу, 2004. Соња Терзић (Малчиште, Црна Тра­ ва, 25. јула 1959) – курир и спремачица 2005–2009. и д. Хилда Урошевић (Чачак, 15. маја 1968) – 2007. Никола Вучетић (Цетиње, 14. III 1936), генерални секретар Удржења но­ винара Србије, новинар, публициста, сце­ нариста и филмски редитељ. Основну и средњу школу завршио у Цетињу. У редак­ цију „Побједе” ступио 13. IX 1952. годи­ не као уредник. Крајем 1954. године пре­ шао у Подгорицу. По одслужењу војног рока (1955–1957) радио у Бироу за инфор­ мације Републичког завода за статисти­ ку Црне Горе (1957–1959). После студи­ ја економије у Љубљани, од 15. VIII 1963. године био на путу око света, прошавши бродом три океана и посетивши четири континента. Потом једну школску годи­ ну радио као просветни радник у Црној Гори. Од 1. I 1969. године шеф дописни­ штва Export­pressa у Загребу. Специјали­ зован за економску проблематику, ин­ тервјуисао водеће привреднике земаља Европе и света. Од 1964. до 1992. године посетио све земље Европе и Северне Аме­ рике. Крајем 1990. године прелази у Бео­ град, где је директор МНИП Export­press и главни и одговорни уредник „Журнал Експорта” („Journal­export”, ревија штам­ пана на пет језика), на којим пословима је до 1. I 1998. године. Написао сценари­ је за документарне филмове „Туђе неће­ мо – своје не дамо” (награда СУБНОР Ју­ гославије „4. јул”, 1985), „Караван”, „Трогир црвена општина”. „Сињ црвена општина”, „Благо Трогира” и играни филм „Раднич­ ка контрола”. Служи се италијанским и ен­ глеским језиком. Био врло активан у те­ ниским форумима Хрватске (1969–1990). Председник Друштва југословенско­ко­ рејског пријатељства (1992–1998). Уре­ дио више књига, написао низ предговора за публикације, књиге и зборнике радо­ ва. Био члан Управе (2000. и 2001–2005) и потпредседник Удружења новинара Ср­ бије (2001), члан Управног одбора Савеза новинара Југославије (2002). За генерал­ ног секретара УНС изабран 2005, коју ду­ жност обавља волонтерски, посебно по­ свећен пословима адаптације и уређења ентеријера Дома новинара Србије. Никола Вучетић

383Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље XXI СВЕДОЧАНСТВА Последња исплата помоћи новинарима уочи бомбардовања Београда (1941) • Наређење окупационог војног заповедника у Србији (1941) • Постављење Ивана Нађвинског за секретара СНУ (1941) • Чланарина новинара немачке агенције ДНБ за октобар 1941. • Писмо председнику Владе армијском ђенералу Милану Ђ. Недићу (1942) • Одговор Милоша Брашића на постављена питања (1945) • Одобрење за рад Удружења новинара Федералне Србије (1945) • Дозвола Удружењу за усељење у просторије на Теразијама (1945) • Уверење Богдану Марамици (1945) • Телеграм председнику Владе ФНРЈ маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу (1946) • Телеграм председнику Министарског савета СССР генералисимусу Јосифу Висарионовићу Стаљину (1946) • Телеграм потпредседнику Владе ФНРЈ Едварду Кардељу (1946) • Телеграм председнику Владе Народне Републике Србије др Благоју Нешковићу (1946) • Телеграм министру спољних послова Совјетског Савеза Вјачеславу Михајловићу Молотову (1946) • Телеграм Савету министара иностраних послова великих сила (1946) • Телеграм министру унутрашњих дела ФНРЈ Александру Ранковићу (1946) • Молба Аполона Еропкина за новчану помоћ (1946) • Потврда Петру Бешевићу о држању под окупацијом (1947) • Билтен Удружења новинара (1950) • Одговор „Политике” на допис Удружења (1952) • Усмене новине у Шапцу • Отказ Љубомиру Рајнвајну у Танјугу (1952) • Осуда Милована Ђиласа и искључење Владимира Дедијера из Удружења новинара Србије (1954) • Новинарска етика (1959) • Писмо Милорада Комракова Управном одбору Удружења (2000)

384 Миле Недељковић Наређење окупациоНог војНог заповедНика у Србији (Превод са немачког оригинала) војни заповедник у Србији. – Пропагандно одељење „С” – Београд, 10. Маја 1941. југословенско новинарско удружење на руке господина Реденка Томића потпредседника Београд. Предмет: Југословенско новинарско удружење. Доставља Вам се ниженаведено наре­ ђење које је издао шеф Управе штаба при Војном заповеднику у Србији од 8. маја 1941. ради узимања к знању на основу § 2. члана 2 Наредбе Врховног заповедника армије о правилном руковођењу и упра­ вљању предузећима и радњама у окупи­ раним подручјима /објављене у Званич­ ном листу бр 2./. Молим Вас да предузмете све потребне мере и да ми доставите све кључеве као и сва документа. За Војног заповедника По налогу Командира Пропагандног Одељења „С” Др. Грубер с. р. ПОСлЕДњА ИСПлАТА ПОМОћИ НОВИНАРИМА УОЧИ БОМБАРДОВАњА БЕОГРАДА Препис наређења: „На основу § 2 Наредбе Врховног запо­ ведника армије о правилном руковођењу и управљању предузећима и радњама у окупираним југословенским подручјима /објављене у Званичном листу за окупи­ рано југословенско подручје бр.2./, ради обезбеђења имовине и ради надзора над Југословенскимновинарскимудружењем и над свима његовим прикљученим орга­ низацијама укључивши ту и издавачко предузеће „Седма сила”, постављам као комесарског­управљача капетана Др. ли­ перта од стране Штаба Војног заповедни­ ка у Србији и специјалног–вођу Др. Грубе­ ра од стране Штаба Војног заповедника у Србији као његовог застпуника. Према § 2. члана 2 поменуте Наредбе, за време трајања комесарске управе ми­ рују сва права притежалаца или власника као и свих лица овлашћених за заступање и управљање Југословенским новинар­ ским удружењем и њему прикључених организација, укључивши ту и издавачко предузеће „Седма сила”. Комесару и њего­ вом заступнику припадају сва овлашћења која су наведена у поменутој Наредби.” За Војног заповедника Шеф Штаба Управе Турнер с. р.

385Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ПОСТАВЉЕњЕ ИВАНА НАЂВИНСКОГ ЗА СЕКРЕТАРА СНУ ЧлАНАРИНА НОВИНАРА НЕМАЧКЕ АГЕНцИЈЕ ДНБ ЗА ОКТОБАР 1941.

386 Миле Недељковић ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ВлАДЕ АРМИЈСКОМ ЂЕНЕРАлУ МИлАНУ Ђ. НЕДИћУ

387Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ОДГОВОР МИлОША БРАШИћА НА ПОСТАВЉЕНА ПИТАњА

388 Миле Недељковић ОДОБРЕњЕ ЗА РАД УДРУжЕњА НОВИНАРА ФЕДЕРАлНЕ СРБИЈЕ (1945) ДОЗВОлА УДРУжЕњУ ЗА УСЕЉЕњЕ У ПРОСТОРИЈЕ НА ТЕРАЗИЈАМА

389Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. УВЕРЕњЕ БОГДАНУ МАРАМИцИ ЗА ДРжАњЕ ПОД ОКУПАцИЈОМ

390 Миле Недељковић ТЕлЕГРАМ ПРЕДСЕДНИКУ ВлАДЕ ФНРЈ МАРШАлУ ЈУГОСлАВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ Друже Маршале, Новинари народне Републике Србије окупљени на својој Годишњој скупштини, за­ ветују Вам се, да ће и даље непоштедно улагати све своје снаге у дело обнове и изград­ ње наше отаџбине, за испуњење праведних захтева наших народа, за победу истине и слободе и обезбеђења правичног мира у свету. Учећи се од Вас, друже Маршале, новинари Србије и даље ће неуморно радити на проширивању и продубљавању братства и јединства наших народа, на што јачем збли­ жењу свих словенских народа и на што потпунијем разумевању и повезаности свих де­ мократских народа. Да живи срећна заједница југословенских народа, Федеративна Народна Репу­ блика Југославија! Да живи вођ и учитељ народа Југославије, највољенији друг Тито. Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине ТЕлЕГРАМ ПРЕТСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА СССР ГЕНЕРАлИСИМУСУ ЈОСИФУ ВИСАРИОНОВИћУ СТАЉИНУ Новинари Народне Републике Србије, окупљени на годишњој скупштини изража­ вају Вам своју безмерну захвалност и љубав за огромну помоћ дату нашим народима у најтежим часовима и за у историји беспримерне напоре које свакодневно улажете, да би правда тријумфовала у свету. Слобода Трста и Јулиске Крајине и њихово прикључење Југославији, део је опште правде за коју се Ви, на челу моћног Совјетског Савеза, борите. Чврсто окупљени око свог вође, маршала Тита, народи Југославије данас упиру све своје погледе у братски Совјетски Савез и Вас, Велики Стаљину. Здружени с Вама, ми знамо да смо здружени са целим напредним човечанством. Да живи вођ и учитељ напредног човечанства, генералисимус Совјетског Савеза Стаљин! Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине ТЕлЕГРАМ ПОТПРЕДСЕДНИКУ ВлАДЕ ФНРЈ ЕДВАРДУ КАРДЕЉУ БЕОГРАД Новинари Народне Републике Србије, окупљени на редовној годишњој скупшти­ ни свога Удружења, упућују Вам борбене поздраве и признање за истрајност и дослед­ ност у заступању нашег непобитног права на Трст и Јулиску Крајину. Сматрамо да су предлози енглеске, америчке и француске комисије у погледу раз­ граничења са Италијом неправедни и понижавајући према жртвама које су народи Југославије, а најпре становништво Јулиске Крајине, дали у борби против највећег не­ пријатеља човечанства – фашизма. Најодлучније одбијамо све предлоге придружујући се општем захтеву свих наших народа. Новинари Народне Републике Србије сматрају за своју највишу националну ду­ жност да Вам и у будућности свесрдно помогну у борби за победу истине и правде. Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине

391Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ТЕлЕГРАМ ПРЕДСЕДНИКУ ВлАДЕ НАРОДНЕ РЕПУБлИКЕ СРБИЈЕ Д­Р БлАГОЈУ НЕШКОВИћУ Ми, народни новинари, обећавамо­ти, друже претседниче, да ћемо и даље бити активни учесници у свакој акцији нашег народа, да ћемо бити достојни тумачи рад­ ног полета наше Републике и идеје Народног фронта. Исто тако ниједног тренутка не­ ћемо занемарити борбу за победу правих жеља и напора српског народа, којег ти, дру­ же председниче достојно претстављаш и водиш срећној будућности. Да живи Народна Република Србија у братској заједници народа Југославије! Да живи претседник владе Народне Републике Србије, друг Д­р Благоје Нешковић! Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине ТЕлЕГРАМ МИНИСТРУ СПОЉНИХ ПОСлОВА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ВЈАЧЕСлАВУ МИХАЈлОВИћУ МОлОТОВУ Народи Југославије никада неће заборавити Ваше велико залагање у борби за пра­ вителну ствар Трста и Јулиске Крајине, као и Ваше неуморно залагање за изградњу правичног мира у свету. Ми, новинари Народне Републике Србије уложићемо све своје напоре ради оства­ рења великих циљева за које су се слободољубиви народи са Совјетским Савезом на челу борили у великом антифашистичком рату. живео министар спољних послова братског Совјетског Савеза В. М. Молотов! Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине ТЕлЕГРАМ САВЕТУ МИНИСТАРА ИНОСТРАНИХ ПОСлОВА ВЕлИКИХ СИлА ПАРИЗ Српски новинари, чланови Удружења новинара Србије са годишње скупштине у Београду упућују вам своје једнодушне и најенергичније протесте против предлога стручњака Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске у Комиси­ ји за разграничење између Федеративне Народне Републике Југославије и Италије. Ови предлози претстављају покушај кршења великих начела које су савезници про­ кламовали за циљ ослободилачког рата против фашизма, јер пристрасно повлашћују тежње за поробљавањем нашег живља у тим покрајинама и наносе тешку неправду на­ родима Југославије, који су поднели огромне жртве за победу савезничке ствари. Српски новинари се придружују општем и неотступном захтеву свих југословен­ ских народа да се Трст и Јулиска Крајина, као јединствена и недељива географска и економска целина, настањена претежном већином словенског живља, прикључи Фе­ деративној Народној Републици Југославији. Удовољење тог захтева претставља једино могућно решење које у свему одговара условима правде и заједничког мира. Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине ТЕлЕГРАМ МИНИСТРУ УНУТРАШњИХ ДЕлА ФНРЈ АлЕКСАНДРУ РАНКОВИћУ Новинари Народне Републике Србије, са своје годишње скупштине, изражавају ти највећу захвалност за плодну и безкомпромисну борбу против остатака фашизма и издаје.

392 Миле Недељковић Хватањем Драже Михајловића, највећег издајника српског народа, омогућено је извршење правде. Придружујемо се једнодушном протесту наших народа против сва­ ког страног мешања у рад независног суда и захтевамо да се Анте Павелић и остали ратни злочинци предају нашим народним властима. Да живи бескомпромисни поборник правде, Народни херој друг Александар Ран­ ковић. Београд, 2­VI­1946. Претседништво скупштине МОлБА АПОлОНА ЕРОПКИНА ЗА НОВЧАНУ ПОМОћ

393Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ПОТВРДА ПЕТРУ БЕШЕВИћУ О ДРжАњУ ПОД ОКУПАцИЈОМ

394 Миле Недељковић БИлТЕН УДРУжЕњА НОВИНАРА Јединствено гробно место на петој парцели београдског Новог гробља – споменик Јове Адамовића (1871–1913), власника и уредника дневног листа „Правда”, са литографијом броја у којем је на насловној страни напис о његовој смрти. Крај споменика је власник гробнице Жика М. Јовановић, који је ту касније сахрањен (1997). Споменик је под заштитом као културна вредност (снимљено 1991)

395Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ОДГОВОР „ПОлИТИКЕ” НА ДОПИС УДРУжЕњА

396 Миле Недељковић УСМЕНЕ НОВИНЕ У ШАПцУ

397Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ОТКАЗ ЉУБОМИРУ РАЈНВАЈНУ У ТАНЈУГУ

398 Миле Недељковић ОСУДА МИлОВАНА ЂИлАСА И ИСКЉУЧЕњЕ ВлАДИМИРА ДЕДИЈЕРА ИЗ УДРУжЕњА НОВИНАРА СРБИЈЕ ЗАПИСНИК са ванредне седнице Управног одбора Удружења новинара Народне Републике Србије одржане 27. XII 1954. г. у просторијама Секретаријата редакције „Политике”. Почетак у 22 часа. Присутни: Владислав Миленковић, Љубомир Стојовић, Ненад Ста­ вјел, Велибор Поповић, Василије Краљевић, Александар Петковић. Записничар: Нико­ ла Ставридис. Претседава Владислав Миленковић. Дневни ред: осуда поступка Милована ђиласа и владимира дедијера и искључење влади­ мира дедијера из удружења новинара Србије Пошто је друг Љубомир Стојовић објаснио разлоге због којих Владимир Дедијер треба да буде искључен из Удружења новинара Србије као и непријатељски поступак Милована Ђиласа, присутни чланови Управног одбора једнодушно су осудили непри­ јатељску делатност Милована Ђиласа и Владимира Дедијера због њихових поступака и изјава страној штампи, који иду за тим да подрију социјалистичке творевине и ме­ ђународни углед, и донели су закључак који је формулисан у следећем саопштењу за штампу с тим да се пошаљу и писма генералним секретарима Социјалистичког саве­ за Југославије и Социјалистичног савеза Србије друговима Кардељу и П. Стамболићу: „На ванредној седници, која је одржана 28. о. м. Управни одбор Удружења новина­ ра НР Србије једнодушно је осудио непријатељску делатност Милована Ђиласа и Вла­ димира Дедијера који су својим поступцима и изјавама страној штампи још једанпут покушали да подрију социјалистичке тековине и међународни углед наше земље. Делатност Ђиласа и Дедијера утолико је више за осуду што се јавља у време кад наша земља, стално јачајући свој међународни положај, наилази на широко призна­ ње у свету. Изјавама страној штампи, у којима се бацају блатом на сопствену земљу и клеветају нашу штампу, Ђилас и Дедијер су открили своје право лице политиканата, сличних онима почев од живка Топаловића до Милана Грола. Посебно, Управни одбор Удружења новинара НР Србије одлучио је да Владимира Дедијера на основу чл. 28 Статута Удружења НР Србије и става 2 моралних обавеза но­ винара, као недостојног искључи из својих редова.” УПРАВНИ ОДБОР УДРУжЕњА НОВИНАРА НАРОДНЕ РЕПУБлИКЕ СРБИЈЕ. Ванредна седница Управног одбора закључена је у 23,30 часова. Секретар, Претседник, (Ненад Ставјел) (Влад. Миленковић) Записничар, (Никола Ставридис) НОВИНАРСКА ЕТИКА Није досада било уобичајено да се на нашим пленумима више говори о неким недоличним појавама у нашој земљи, о крњењу угледа и професионалној одго­ ворности новинара. На жалост, то није била пракса не због тога што није било таквих појава, већ што им нисмо посве­ ћивали довољно пажње. А у последње

399Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. време све више се говори о новинарској етици, јер има таквих примера који за­ брињавају. Савез нема неко тело које би се тим проблемима посебно бавило. Удружење има прилично пасиван став и све је пре­ пуштено Суду части, који углавном из објективних разлога веома споро доноси решења. Ако се има у виду да су поједи­ не куће толерантне, шта више и несамо­ критичне – онда се бар приближно може схватити ова проблематика. Наведимо неке примере: Паја Јовановић, бивши сарадник „Фут­ бала”, добио је девизе и задатак да отпуту­ је у Букурешт и напише извештај са фуд­ балске утакмице. Међутим, он је отишао у Војводину, негде у село на викенд, и ода­ тле послао „аутентичан” извештај редак­ цији. Због тога га је редакција отпустила и предала Суду части. Међутим, Паја је изненада нестао, изгубио му се траг, да би се готово годину дана касније појавио са својом карикатуром у НИН­у. И сада, кад се мислило да ће се моћи да обнови по­ ступак, њега поново нема, нити је његов случај јавно изнет, да би се све редакције о томе обавестиле и спречиле његову по­ јаву у нашој штампи. Или случај Бранка­Баре живковића, који је егзистирао као новинар у редак­ цији „Мозаик”. Штавише, био је биран и за секретара синдикалне подружнице, и користећи тај положај продавао члан­ ске легитимације неновинарима по це­ ни од 20.000 динара, тако да је доводио у неугодну ситуацију Удружење. То је већ ствар криминалне природе, али то не знају они који су обманути од тих назо­ ви новинара. Посебно проблем је нерешени ста­ тус аквизитера, тог друштвено­политич­ ког зла, многих издавачких предузећа и новинарства уопште. У фабрици „Ђу­ ро Ђаковић” у Славонском Броду, на ула­ зу у директорову канцеларију стоји нат­ пис: „Новинарима и аквизитерима улаз забрањен”. Сличних примера, када су у питању нарочито велике привредне ор­ ганизације, има и у неким другим мести­ ма. Поставља се питање откуда и зашто такви натписи, откуда таква дискредита­ ција чланова наше организације. На терену због најезде аквизитера више се не зна ко је новинар, а ко акви­ зитер. Пошто многа новинарска предузе­ ћа, нарочито она из области привредне штампе, која се углавном и издржавају од реклама и сличних послова – не успе­ вају да издејствују легитимације да је то лице – аквизитер­новинар. С обзиром да се основни фондови тих предузећа формирају прикупља­ њем огласа, аквизитери имају један по­ себан положај и посебан статус у својим установама. Отуда се намеће потреба да се што пре регулише статус аквизитера, да се аквизитерство призна као позив, и зато би можда била потребна препору­ ка Савеза новинара одговарајућем фо­ руму, вероватно Секретаријату за рад и радне односе, како би се аквизитерство решило доношењем одређених правних прописа. Но, овде није реч само о аквизитери­ ма као новинарима, већ и о новинари­ ма у улози аквизитера. Наиме, поједи­ не редакције су или принуђене или су присиљавале поједине своје сараднике и уреднике да прикупљају огласе. Редак­ ција ужичких „Вести”, на пример, истиче да су њени новинари, сем новинарских послова, принуђени да скупљају и огла­ се, јер им је Срез једноставно нормирао колико треба да остваре прихода на тај начин. У неким редакцијама чак се ус­ пех појединаца мери бројем прикупље­ них огласа­репортажа, или према бро­ ју такозваних специјалних издања, или специјаних прилога рекламног каракте­ ра. Да ли је потребно наглашавати да се оваквим начином рада отступа од прин­ ципа штампе. У решавању ових проблема у посебној деликатној ситуацији нашао се наш Суд части. Необавештени, склони смо катка­ да да његову делатност оквалификујемо као неактивност, мада ствари ипак друк­ чије стоје. Суд части новинара имао је да рас­ правља највише случајеве који су се ти­ цали плагијата у свим његовим видови­ ма. Суд је анализом стекао мишљење да је тај вид прекршаја новинарског кодек­ са најраспрострањенији међу новинари­ ма, у првом реду из Београда. Рашире­ ност плагијата има своје узроке између осталог и у томе што у нашем новинар­ ству није још рашчишћено питање шта је плагијат и у ком случају се то има узи­ мати као прекршај, а кад као уобичаје­ на форма новинарског послуживања туђим написима као материјалом. Та­ кво питање је, према томе, начелно пи­

400 Миле Недељковић тање које тражи своје решење, па је Суд части у својој пресуди другу Слободану Вујици, сараднику „Борбе” још 9. априла 1958. године нашао за потребно да ис­ такне да је „овакву појаву (појава пла­ гијата, – наша пр.) у нашем новинарству, с обзиром на распрострањеност и штет­ ност, потребно одлучно сузбијати и осу­ ђивати. Али, ваља констатовати и то да мерила о оцењивању оваквих прекршаја у нашој новинарској пракси, досада, на жалост, нису била довољно рашчишћена и прецизирана.” Плагијат је нарочито захватио под­ ручје карикатуре, тако да се тамо, изгле­ да, бар према изјавама самих карикату­ риста, готово потпуно изгубио појам о томе шта је плагијат, а шта није. Други проблем којим се Суд части највише имао прилике да бави – јесте прекршај ембарга. И ту влада велика произвољност у погледу схватања шта је, а шта није ембарго. Зато је Суд части био такође побуђен да у својој пресуди дру­ говима Момчилу Симићу и Миодрагу Јанковићу, главном уреднику и сарадни­ ку „Привредног прегледа” јануара 1959. године изнесе и своје начелно мишље­ ње о томе, очекујући да ће оно и у листу „Наша штампа” наћи одређено место. На жалост, то се није догодило. То мишље­ ње, иначе, гласи: „Претресајући читав овај случај, ко­ ји има и шири принципијелан значај, јер се ради о једном од основних узуса рада новинара и редакција, поштова­ њу моралних норми, санкционисаних кодексом, Суд части Удружења новина­ ра Србије сматра да је проблем ембар­ га много шири и да га треба размотрити и у нашој професионалној организаци­ ји и у заједници са одговарајућим дру­ штвеним и државним форумима. У кон­ кретном случју Суд је сматрао да треба бранити принцип ембарга, па је зато и донео одлуку о кажњавању, али је ми­ шљења да би о проблему ембарга тре­ бало шире дискутовати и донети пре­ цизније закључке о томе шта је ембарго, када га и ко може донети, као и у којим случајевима он може бити оправдан.” Међу остале интересантне случајеве, које је Суд части имао да решава, ваља истаћи и неодговорно држање новинара према својим обавезама и дужностима у редакцији, самовољан однос према мла­ ђим сарадницима, неприлично понаша­ ње новинара на јавним местима, и томе слично. На крају, не би требало заборави­ ти да је међу новинарима који су већ сте­ кли извесно име у новинарству, односно у нашој јавности, дошла до изражаја по­ јава да уцењују своје редакције, да траже веће плате или одлазак у иностранство, претећи да ће прећи у другу редакци­ ју. Случај живка Милића је већ познат и његово кокетирање са главним београд­ ским редакцијама, тачније, начин на ко­ ји је то чинио – за сваку је осуду. Јасно, у овом случају добар део одговорности па­ да и на саме редакције које су дозволи­ ле овакво понашање живка Милића, ко­ ји, уместо да буде кажњен, сад извештава нашу јавност из иностранства. Требало би, на крају, истаћи да Суду части у току његовог рада веома нерадо излазе у сусрет како поједине редакције, тако и поједини другови новинари. Било је чак и покушаја да се Суд части доведе у заблуду прећуткивањем извесних чи­ њеница, које су од значаја за покретање поступка, или повлачењем чињеница ко­ је су могле бити од значаја за сопствену одбрану и слично. Суд части располаже документима који по своме тону не све­ доче о довољној озбиљности оних који су их упућивали Суду, али, бар, показују да се Суд части не третира онако озбиљно, како би он то заслуживао. Све то, јасно, у великој мери отежава рад Суда части, а у неким случајевима чак овај орган ни­ је у могућности да извесне појаве расве­ тли до краја. Узроци оваквом стању су бесумње разноврсни и ваља их пре свега тражити у субјективним слабостима неких нови­ нара који свој позив не схватају довољно озбиљно и чији је професионални смисао одговорности врло лабилан. Али се чини да узроке неким појавама из ове сфере ваља тражити у одређеном економском положају поједних новинарских преду­ зећа и установа. Најзад, узроке ваља тра­ жити и у ставу наших професионалних организација и редакција. Тачно је да по­ стоји Суд части, тачно је да постоји одре­ ђени морални кодекс, правила и статут, али очигледно је да постоји и једна прак­ са која није у складу са тим и чињеница да се сувише и неразумљиво толерирају неке недоличне појаве. (Извештај Суда части Удружења новинара Србије, 1959)

401Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ПИСМО МИлОРАДА КОМРАКОВА УПРАВНОМ ОДБОРУ УДРУжЕњА

402 Миле Недељковић Сајт Удружења новинара Србије – најшира свакодневна комуникација

403Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ј ош се последице бомбардовања Бе­ ограда 6. априла 1941. године нису свуда уклониле и још се, одмах по­ сле расула и пропасти Краљевине Ју­ гославије, живот није нормализовао, а окупациона немачка власт је увелико за­ водила свој ред, успостављајући под над­ зором Пропагандног оделења „С” (Pro­ pagande Abteilung „S” / Südost: Југоисток) чврсту контролу над новинарством и ње­ говим посленицима у окупираној Срби­ ји. Као што и приличи систематичном немачком духу, месец дана по окупаци­ ји је донета Уредба о штампи, а током ле­ та 1941. године су за ово подручје устано­ вљена стриктна правила: ПРАВИЛА СРПСКОГ НОВИНАРСКОГ УДРУЖЕЊА § 1 Српско новинарско удружење врши права и дужности која су му одређена Уредбом о штампи на територији Војног заповедника у Србији од 22. маја 1941. год. под надзором Пропагандног оделења „С”. Поглавље XXII ПРИЛОЗИ Пра­ви­ла­Срп­ског­но­ви­нар­ског­удру­же­ња­(1941)­•­При­вре­ме­на пра­ви­ла­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Фе­де­рал­не­Ср­би­је­(1945)­•­Пра­вил­ник о­је­дин­стве­ном­по­ступ­ку­пред­су­до­ви­ма­ча­сти­(1952)­•­Пра­вил­ник о­при­је­му­у­члан­ство­(1961)­•­Сту­дент­ске­де­мон­стра­ци­је­’68­(1968) •­Пра­ви­ла­Сек­ци­је­но­ви­на­ра­ве­те­ра­на­(1983)­•­Ко­декс­но­ви­на­ра Ср­би­је­(2001)­•­Ста­тут­Удру­же­ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­(2005)­•­Пра­ви­ла Пот­пор­ног­фон­да­„До­бри­ца­Ку­змић”­(2006)­•­По­слов­ник Потпорног фонда „Добрица Кузмић” (2006) Седиште Удружења је Београд. Њего­ ва надлежност обухвата територију Вој­ ног заповедника у Србији. Оно ће имати аутономну секцију но­ винара немачке народносне групе, чија ће се Правила засебно прописати. § 2 Српско новинарско удружење је јав­ но­правно тело. § 3 Војни заповедник у Србији на пред­ лог команданта Пропагандног оделења „С” именује претседника удружења. Овај са своје стране предлаже пословођу. Пот­ претседник је претседавајући Секције не­ мачке народносне групе. Он се именује на исти начин. УСЛОВИ ЗА ВРШЕЊЕ НОВИНАРСКОГ ПОЗИВА § 4 Сви сарадници новина и часописа ко­ ји излазе на територији Војног заповедни­ ка у Србији законом су обавезни да при­

404 Миле Недељковић падају Српском новинрском удружењу. Чланство се стиче уписивањем у сталешку листу, која се води под надзором Пропа­ гандног оделења „С”. Нико без овог уписи­ вања у листу не може да врши новинар­ ски позив или да се назива новинаром. Чланови Удружења немачке штампе овим нису погођени. § 5 Уписивање у сталешку листу врши се на основу молбе о којој решава претсед­ ник у споразуму са Пропагандним оделе­ њем „С”. Молиоцу се издаје писмено реше­ ње о његовом уписивању или одбијању. У случају негативне одлуке дозвољен је призив Пропагандном оделељу „С” код Војног заповедника у Србији у року од 14 дана. Ова одлука је коначна. § 6 У сталешку листу могу да се упишу са­ мо лица која испуњавају следеће услове: 1) да су српски поданици и да су на­ вршили 21 годину; 2) да нису Јевреји или Цигани и да нису у браку са Јеврејком или Циганком; 3) да су положили матуру, уколико нису фоторепортери или цртачи; 4) да нису под стечајем; 5) да су стручно образовани; 6) да нису изгубили часна права и способност вршења јавних функција; 7) да нису вршили делатност у проти­ восовинском смислу; 8)­ да­ им­ је­ но­ви­нар­ски­ по­зив­ из­вор­ прихода за живот; 9) да нису упослени само као помоћно, техничко или амдинистративно особље. § 7 Молби има да се приложи уверење о аријевском пореклу, као и полицијско уверење о владању. СТАЛЕШКА ЛИСТА § 8 Сталешка листа дели се у следеће групе: Листа А обухвата новинаре са нео­ граниченим правом рада; Листа Б уметничке критичаре; Листа Ц новинаре на обуци; Листа Д новинаре са ограниченим правом рада; Листа Е фоторепортере и цртаче. § 9 Новинар на обуци може да постане ко пред једним испитним одбором Српског новинарског удружења положи пријемни испит. После једногодишње праксе нови­ нар на обуци понова има да полаже ис­ пит пред истим одбором. Ако с успехом положи овај испит, уводи се у Листу А. Уметнички критичари морају своју спрему засебно да доказују. Испитни од­ бор именује претседник Српског нови­ нарског удружења. ПРАВА И ДУЖНОСТИ УДРУЖЕЊА § 10 Српско новинарско удружење стара­ ће се око стварања стручног усавршава­ ња културних и социјалних институција за своје чланове. ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА § 11 Новинари су обавезни да врше свој по­ сао савесно и да се и изван редакције по­ нашају примерно. § 12 Новинар је одговоран за дужности и задатке које је добио да врши. § 13 Ниједан члан Српског новинарског удружења не сме куђењем, обећањем или давањем неке користи да пристане на припрему, извршење или толерисање не­ ког чина, који би стајао у супротности са принципима којима се руковиди духовна садржина листа. § 14 Ради покрића својих трошкова Удрже­ ње ће наплаћивати месечни прилог у ви­ сини од 1% бруто месечних принадлежно­ сти. Ко заостане у плаћању са три месеца, може да се брише са новинарске листе. СТАЛЕШКИ СУД § 15 За заштиту новинарског позива обра­ зоваће се код Српског новинарског удру­ жења сталешки суд који се састоји од претседника и два члана које именује претседник Удружења уз сагласност Про­ пагандног оделења „С”.

405Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. § 16 Новинар који се огреши о своје стале­ шке обавезе, прописане Удребом о штам­ пи и овим статутима, може бити кажњен од сталешког суда: 1) Опоменом; 2) казном до износа његових једно­ месечних принадлежности и брисањем са сталешке листе до једног месеца. БРИСАЊЕ СА СТАЛЕШКЕ ЛИСТЕ § 17 Осим већ предвиђених случајева мо­ ра претседник Удружења да изврши бри­ сање са сталешке листе још у следећим случајевима: 1) ако то затражи Пропагандно оделе­ ње „С” код Војног заповедника у Србији; 2) ако се утврди нетачност података наведених у § 6 или ако новинар ове више не испуњава; 3) ако новинар повреди сталешку част; 4) ако се новинар огрешио постоје­ ћу форму владавине, одредбе закона или против реда у држави, и 5) приликом напуштања позива. § 18 Призив на пропагандно оделење „С” дозвољен је само у случајевима § 17 тач­ ка 2, 3 и 5. ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ § 19 После оснивања Српског новинарског удружења престају да постоје Београд­ ска секција Југословенског новинарског удружења и Новинрски савез Краљевине Југославије. § 20 Српско новинарско удружење преу­ зима целокупно имање, са свима потра­ живањима и теретима Београдске секци­ је Југословенског новинарског удружења, Новинарског савеза Краљевине Југосла­ вије и Произвођачке Задруге професио­ налних новинара с. о. ј. Београд, чија ће се будућа намена засебно одредити од стране Пропагандног оделења. § 21 Основаће се потпорни фонд за потре­ бите чланове. § 22 Новинари који најмање пет година имају чланство Југословенског новинар­ ског удружења и активно су сарађивали у штампи могу се ослободити одредбе §6 тачке 3. § 23 Сва питања која се појаве у току спро­ вођења ових Правила решаваће се у спо­ разуму са Пропагандним оделењем „С” код Војног заповедника у Србији, а пре­ ко њега ићи ће и целокупни саобраћај са немачким надлештвима, као што се оно има обавештавати стално и о целокупном саобраћају са српским надлештвима. ПРИВРЕМЕНА ПРАВИЛА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ФЕДЕРАЛНЕ СРБИЈЕ I. Име, седишете и циљ Чл. 1. Име удружења: УДРУЖЕЊЕ НОВИНА­ РА ФЕДЕРАЛНЕ СРБИЈЕ. Чл. 2. Циљ Удружења јесте: 1) да штити функ­ цију и звање новинара; 2) да се стара о раз­ витку новинарства и квалитативном уна­ пређивању новинарских кадрова; 3) да негује дух солидарности међу члановима и брани професионалну част човинара; 4) да претставља новинаре у земљи и да по­ држава везе са новинарским организаци­ јана на страни, док се не оснује централно Удружење за Југославију. Чл. 3. За остварење ових циљева служи­ ће се Удружење заједничким и особеним новинарским установама и фондовима. За остварење економскх и других со­ цијалних и културних интереса новина­ ри ће постизавати кроз своје синдикалне организације. II. Организација Удружења Чл. 4. У Удружњење новинара федералне Србије могу се учланити сви новинари на територији федералне Србије.

406 Миле Недељковић У већим центрима где има више од 10 чланова може, у оквиру Удружења, а у сагласности са Управним одбором бити основан клуб у циљу старања о развитку новинарства и квалитативном унапре­ ђивању новинарских кардрова и негова­ њу духа и солидарности међу чланови­ ма, као и брањењу професионалне части новинара. III. Устројство, управа и заступање Чл. 5. Органи Удружења новинара федерал­ не Србије јесу: редовна и ванредна скуп­ штина, Управни одбор, Надзорни одбор и Суд части. Чл. 6. Удружење новинара федералне Срби­ је заступа у име Управног одбора Претсед­ ништво. IV. ЧЛАНСТВО Чл. 7 Члановима Удружења новинара фе­ дералне Србије могу постати само држа­ вљани Федеративне Демократске Југосла­ вије, који обављају новинарску дужност на територији федералне Србије. Члано­ ви Удружења јесу: редовни, приправни и почасни. Сем тога могу бити и правна и физичка лица уписана за добротворе Удружења. Редовни приправни чланови плаћају месечни улог, који одређује го­ дишња скупштина Удружења. Чл.­8. У редовно чланство примају се про­ фесионални новинари који испуњава­ ју све услове; 1) да им је новинарсто глав о занимање, раде на попуњавању редак­ цијског текста речју, сликом и цртежом под уговореном платом; 2) да нису по­ моћно особље редакције; дактилографи, стенографи, телефонисти, архивари, ра­ дио­телеграфисти, библиотекари, особље које се бави административним посло­ ви­ма;­3)­да­су­на­вр­ши­ли­18­го­ди­на­и­да­ су провели најмање једну годину у при­ правном чластву; 4) да су у потпуности намирили дужну чланарину и пропи­ сане улоге за обавезе фондове, као и све обавезе које имају према Удружењу; 5) да нису под последицама осуде за кривич­ на дела која повлаче губитак грађанских права и националне части и да се за вре­ ме рата нису компромитовали сарадњом са окупатором. Чл. 9. Приправним чланом може постати оно лице, које испуњава ове услове: 1) да се новинарством бави као главном про­ фесијом и ради на попуњавању редакци­ ског текста речју, сликом и цртежом као унутрашњи сарадник или спољни допи­ сник који ради под уговореном сталном платом; 2) да није помоћно особље ре­ дакције: дактилограф, само стенограф, телефонист, архивар, радио телеграфист, библиотекар или сарадник волонтер као ни административни чиновник, нити др­ жавни, самоуправни или приватни чи­ новник; 3) да је у дневном листу или но­ винарској агенцији непрекидно радио бар пола године, а у надељном годину дана. Овај стаж се рачуна од дана прија­ ве Удружењу; 4) да није под последица­ ма осуде за кривична дела која повлаче губитак грађанских права и националне части и да се за време рата није компро­ митовао сарадњом са окупатором. Чл. 10. Редовне и приправне чланове при­ ма Управни одбор Удружења. Превођење приправних чланова у редовно чланство врши Управни одбор. Редовни и приправ­ ни члан удружења новинара друге феде­ ралне јединице, који обавља посао нови­ нарски на територији федералне Србије могу постати чланови Удружења новина­ ра федералне Србије под условима пред­ виђеним Правилима овог Удружења. Чл. 11. За почасне чланове скупштина Удру­ жења новинара федералне Србије, на предлог Управног одбора или чланова, именује лица, која имају нарочитих за­ слуга за рад на подизању новинарских кадрова, као и развитак новинарства уопште. Чл. 12. Чланство престаје смрћу, добротвор­ ним иступањем, аутоматским бриса­ њем и искључењем. Чланови се аутомат­ ски бришу: 1) ако не одговарају редовно својим материјалним обавезама према Удружењу у року од три месеца; 2) кад престану да испуњавају одређене усло­

407Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ве за чланство; 3) ако кроз три године не обављају новинарски посао. Искључење се врши по пресуди Суда части: 1) за преступе против национал­ не Части, интереса народа Југославије и тековина Народно­ослободилачке борбе; 2) за повреде општих интереса новинар­ ства као и угледа новинара; 3) за рушење дисциплине међу члановим и прекрша­ ја одредаба друштвених правила; 4) по­ сле осуде државних судова за кривична бесчашћа. Одлуке Управног одбора и пресуде Суда части одмах ступају на снагу. Члан аутоматски брисан и искљу­ чен пресудом Суда части има право жал­ бе првој наредној редовној скупштини Удружења новинара федералне Србије. Чл. 13. Редовни и приправни чланови ко­ ји буду ангажовани у неку другу службу могу остати чланови удружења само ако и док врше новинарски посао као главно занимање. Чл. 14. Сва формална права чланова гасе се престанком чланства, али стечена мате­ ријална права задржавају се према про­ писима статута или правилника поједи­ них фондова. Чл. 15. Аутоматски брисан или искључен члан може поново бити примљен у члан­ ство ако су престали да важе узроци због којих је био брисан из чланства. О овоме решава Управни одбор, а потврђује скуп­ штина чија је одлука коначна. V. Управни одбор, Надзорни одбор и Суд части Чл. 16. На челу Удружења новинара феде­ ралне Србије налази се Управни одбор од 15 до 20 чланова. Управни одбор састоји се од претседника, I и II потпредседника, секретара, благајника и чланова Управе. Претседништво образују: претседник, I и II потпретседник, секретар, благајник и претседник Суда части. Чл. 17. Претседништво, као извршни орган Управног одбора, руководи свим посло­ вима Удружења и заступа Удружење у свим приликама. Пленум Управног од­ бора мора се састати најмање једанпут месечно када Претседништво подноси извештај о своме раду и прима од плену­ ма смернице за даљи рад. На захтев сва­ ког члана Управно одбора секретар је ду­ жан да сазове пленум Управног одбора. Дужност је чланова Претседништва: Претседник претседава седницама Претседништва, Управног одбора и скуп­ штина. Са секретаром потписује пунова­ жно сва акта Удружења. Први потпредседник заступа прет­ седника у његовом отсуству. Руководи свим акцијама Удружења за социјално обезбеђење новинара и помагање чла­ нова морално и материјално. Одговоран је за заштиту функције и звања новина­ ра, као и за стварање што бољих услова за рад и егзистенцију новинара. Други потпреседник пуноважно за­ ступа претседника и првог потпретсед­ ника у њиховом отсуству. Руководи стара­ њем Удружења о развитку новинарства и квалитативном унапређивању новинар­ ских кадрова. Стара се за неговање духа солидарности међу члановима и за орга­ низовање друштвеног живота новинара. Секретар потписује са претседником сва акта Удружења. Руководи целокуп­ ним административним пословима Удру­ жења и даје иницијативу за рад Удруже­ ња у свима правцима. Благајник руководи свим благајнич­ ким пословима и стара се о покретној и непрокетној имовини Удружења. Потпи­ сује сва благајничка акта са председни­ ком и секретаром. Претседник Суда части стара се о од­ брани професионалне части новинара. У случају да је секретар спречен да обавља своју дужност пленум Удправног одбора бира из своје средине заменика секретара. Чл.­18. Чланови Претседништва морају бити стално настањени у Београду. Без седни­ це Претседништва ниједан од функцио­ нера не може пуноважно доносити одлу­ ке. Одлуке се доносе са већином гласова, а у случају једнаке поделе одлучује глас претседавајућег. Без пленарне седнице Управног одбора не могу се пуноправно решавати никаква питања која задиру у општу седницу. Претседништво може, уз

408 Миле Недељковић сагласност већине чланова пленума, до­ нети пуноважну одлуку. Чл. 19. Дужност је Управног одбора: 1) да се стара о остварењу задатака Удружења и да даје директиве за рад Претседништву; 2) да предузима иницијативу за рад по свим општим питањима од интереса за новинарство и руководи са свим зајед­ ничким акцијама и за остварење појед­ них задатака; 3) да позива редовне и ван­ редне скупштине Удружења новинара федералне Србије, организује новинар­ ске конгресе и друге манифестације; 4) да издаје друштвени орган. Чл. 20. Клубови морају имати своје секрета­ ријате од три члана на челу са секрета­ ром који ради под директивама Управног одбора коме и одговоарају за свој рад. Чл. 21. Пленарну седницу сазива Претсед­ ништво, а одлуке су пуноважне кад је за­ ступљена већина чланова. Одуке се до­ носе већином гласова. У случају једнаке поделе гласова, одлучује глас претседа­ вајућег. Чл. 22. За отправљање својих послова Управ­ ни одбор је овлашћен да ангажује сталне или хонорарне чиновнике. Чл. 23. Мандат Управног одбора траје годи­ ну дана и престаје избором новог Управ­ ног одбора на редовној и на ванредној скупштини. Чл. 24. Редовна скупштина Удружења нови­ нара федералне Србије мора се одржати сваке године до краја месеца маја. Ван­ редну скупштину сазива Управни одбор по својој инцијативи или на захтев (пи­ смени) једне трећине редовних чланова. Чл. 25. Надзорни одбор Удружења састоји се од три члана које бира скупштина и то: претседника, секретара и једног члана одбора. Скупштина бира и три заменика који се на упражњено место кооптирају по реду избора. Дужност Надзорног одбо­ ра Удружења је да прегледа благајничке књиге кад год нађе за потребно а редовно свака три месеца. На редовној скупшти­ ни Надзорни одбор дужан је да поднесе извештаје о стању благајне и завршним рачунима Управног одбора за протеклу годину. Чл. 26. Суд части бира скупштина Удружења и он се састоји од претседника, секрета­ ра и три члана. Бирају се и три замени­ ка чланова Суда части, који се кооптира­ ју по реду избора . Дужност Суда части је да расправља и одлучује по свим преступима поједи­ них чланова учињених против угледа и части новинара и интерса Удружења и новинарског позива. Суд части по свим овим случајеви­ ма изриче казне које су одмах извршне, а кажњени има право жалбе скупштини. Казне Суда части су: опомена, укор, привремено и доживотно искључење из чланства. Редовној скупштини Суд части подноси извештај о раду и саопштава све пресуде. Сви чланови Удружења су дужни да Суду части пруже сву могућу помоћ при­ ликом вођења истраге. Суд части саопштава одлуке Управ­ ном одбору Удружења који их обавезно спроводи. VI. Скупштине и конгреси Чл. 27. Редовну годишњу скупштину Удру­ жења сазива Управни одбор, а позив са назначењем дневног реда објављује бар на 15 дана раније у друштвеном органу или, ако овај не излази, у дневним ли­ стовима. Редовна годишња скупштина решава о извештају Удправног одбора, Надзорног одбора и Суда части; 2) утвр­ ђује буџет за пословање Удружења и ви­ сину чланског улога; 3) одлучује по пред­ лозима и жалбама чланова; 4) израђује директиве за рад Управног одбора, Над­ зорног одбора и Суда части; 5) решава о изменама друштвених правила и о пре­ станку Удружења; 6) бира Управни одбор, Надзорни одбор и Суд части. Чл.­28. Наредовнојсупштинипуноправноуче­ ствују сви редовни чланови који су изми­

409Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. рили своје обавезе према Удружењу. Вери­ фикациони одбор изабран на скупштини испитује важност пуномоћја оних члано­ ва који не присуствују скупштини. Скуп­ штина пуноправно ради ако је присутна већина чланова. У случају да нема кво­ рума, скупштина се одлаже за један сат и ради пуноправно ако је присутна или пу­ номоћјима заступљена једна трећина ре­ довних чланова. О начину гласања одлу­ чује скупштина. У случају једнаке поделе гласова одлучује глас претседника. Чл. 29 Ванредна скупштина удружења држи се кад год се за то укаже потреба, а сази­ ва је Управни одбор по својој иницијати­ ви или на писмени захтев једне трећине редовних чалнова. Ако управни одбор не сазове ванредну скупштину на захтев јед­ не трећине чланова у траженом року, са­ зив могу учинити пуноважно и сами чла­ нови. Чланови одлучују о месту сазива и дневном реду. На ванередним скупшти­ нама решава се само о предметима ради којих су сазване. Дневни ред са позивом мора се објавити на 15 дана раније. VII. Дужности и права чланова Чл. 30. Сви су чланови дужни да извршу­ ју одредбе правила Удружења, да уред­ но испуњавају све материјалне обавезе према Удружењу, да бране и штите опште интересе Удружења, да одржавају дисци­ плину и јачају дух солидарности међу члановима. Чл. 31 Редовни чланови Удружења имају сва права предвиђена овим правилима. Они пуноважно одлучују на скупшти­ нама, бирају и могу да буду изабрани за функционере. Приправни чланови мо­ гу за време дискусије суделовати у ра­ ду скупштине, али немају право гласа ни избора за функционере. Почасни члано­ ви могу на скупштинама Удружења суде­ ловати у дискусијама. VIII. Измена правила и распушта­ ње Удружења Чл. 32 Измене правила Удружења врше се кад год то одлучи скупштина на предлог Управног одбора или чланова. Одлука по томе пуноважна је ако је донесена већи­ ном од две трећине гласова. Чл. 33. Одлуком редовне или ванредне скуп­ штине донесене већином од две трећине гласова може се Удружење распустити. IX. Прелазна наређења Чл. 34 Имовинска права и обавезе бившег Југословенског новинарског удружења – Београдске секције прелази на ово Удру­ жење новинара федералне Србије. У слу­ чају престанка рада Удружења, имовина се ставља на расположење федералној Србији. Чл. 35. Ова правила ступају на снагу када их прими оснивачка скупштина Удружења и када их потврди надлежна власт. У Београду Секретар, 29. априла Слободан 1945. године Ивановић ПРАВИЛНИК О ЈЕДИНСТВЕНОМ ПОСТУПКУ ПРЕД СУДОВИМА ЧАСТИ Савезни одбор Савеза новинара Југо­ славије, на основу чл. 30. Статута Савеза новинара, доноси: ПРАВИЛНИК О ЈЕДИНСТВЕНОМ ДИСЦИПЛИНСКОМ ПОСТУПКУ ПРЕД СУДОВИМА ЧАСТИ РЕПУБЛИЧКИХ УДРУЖЕЊА И СУДОМ ЧАСТИ САВЕЗА НОВИНАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ I. Устројство и надлежност Члан 1. Судови части су органи новинарске организације, који се брину о примени Кодекса југословенског новинарства ко­ јим су утврђени друштвено­политички и етичко­професионални критеријуми и норме о улози, правима и дужности­

410 Миле Недељковић ма новинара и доносе одлуке на основу члана 10. Статута Савеза новинара Југо­ славије. Члан 2. Свако републичко удружење новина­ ра има Суд части. Суд сачињавају пет чланова и три за­ меника које бира скупштина удружења. Суд се конституише одмах по избору и бира председника и секретара Суда ча­ сти од којих је један из седишта удруже­ ња. Суд части има свој печат: „Суд ча­ сти Удружења (Друштва) новинара СР ________ – (седиште суда)”. Члан 3. Суд части Савеза новинара Југосла­ вије сачињавају седам чланова и пет за­ меника које бира Конгрес Савеза нови­ нара Југославије. Суд части Савеза конституише се од­ мах после избора и бира председника и секретара од којих један мора бити из се­ дишта Савеза. Суд има свој печат „Суд части Савеза новинара Југославије – Београд”. Члан 4. Суд части републичког удружења во­ ди поступак и доноси одлуку у првом степену. Суд води поступак и доноси одлуку у свим случајевима прекршаја члана 10. Статута Савеза новинара и Кодекса југо­ словенског новинарства и у случају ако је члан удружења пресудом редовног су­ да привремено лишен појединих грађан­ ских права, односно осуђен за дело које истовремено представља повреду морал­ них обавеза, дужности и одговорности новинара. Члан 5 Суд части Савеза новинара води по­ ступак и одлучује у другом степену о свим предметима у којима доноси одлу­ ку првостепени суд части. Члан 6 Суд части Удружења и Суд части Са­ веза дужни су да на основу своје праксе и искуства упозоравају управу удруже­ ња односно Савезни одбор на појаве или случајеве међу новинарима који нису у складу с моралним обавезама, а имају шири значај и карактер за развој нови­ нарства и новинарске организације. Члан 7. Судови части су у свом раду незави­ сни. Они раде и одлучују на основу Статута Савеза новинара Југославије, Кодекса југо­ словенског новинарства, правила удруже­ ња, овог Правилника и утврђених доказа које оцењују по свом слободном уверењу. Суд части удружења новинара одгова­ ра за свој рад годишњој скупштини удру­ жења којој подноси извештај о свом раду и о донесеним одлукама. Члан­8. Однос између суда части републич­ ког удружења и Суда части Савеза је од­ нос између првостепеног и другостепе­ ног дисциплинског суда. Суд части Савеза новинара може на­ ложити рупубличком суду покретање ди­ сциплинског поступка, али се не може не­ посредно мешати у вођењу поступка нити у доношењу одлуке. Суд части Савеза новинара разменом искустава и на други начин утиче на ујед­ начавање критерија у раду судова части. II. Јавност рада Члан 9. Јавност рада судова части обезбеђује се по правилу одржавањем јавних распра­ ва, објављивањем одлука о службеном ор­ гану СНЈ „Наша штампа”, објављивањем за штампу преко радија и телевизије, и дава­ њем обавештења о свим питањима из ра­ да судова која имају интерес за јавност. Суд части Савеза приликом разма­ трања жалби позива учеснике у поступ­ ку, сем у случају кад предмет не захтева накнадно утврђивање чињеница. Саопштење за јавност о одлукама су­ дова дају председници или секретари су­ дова, односно чланови судова које они одреде. III. Поступак у првом степену Покретање Члан 10. Суд части републичког удружења по­ креће дисциплински поступак по писме­ но образложеном предлогу или писмено образложеној представци органа Саве­

411Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. зног одбора Савеза новинара Југославије, управних одбора удружења, управа ве­ ћа новинара аутономних покрајина, ак­ тива, секција, редакција, друштвено­по­ литичких организација, органа управе, свих правних лица, новинара, грађана, Суда части Савеза новинара Југославије, по свом нахођењу и по својој дужности. По пријему предлога и представке суд пре свега одлучује о својој надлежности. Претходни поступак Члан 11. Суд части удружења дужан је да оба­ ви претходни поступак најдаље за 45 да­ на од дана кад су му поднети писмени пердлог или представка. Суд одређује једног или више чланова да о предмету воде претходни поступак. Суд може одредити начин вођења претходног поступка или то предати у надлежност одређеном члану или чла­ новима. Члан суда може тражити изузе­ ће. О оправданости тога захтева одлучује председник суда. Члан 12. У претходном поступку се прикупља­ ју подаци и обавештења потребни за од­ лучивање о отварању јавне расправе или обустави поступка. Члан 13. Учесници у поступку имају право у присуству лица која одреде председник или секретар суда да разматрају списе предмета по коме се води поступак у ко­ ме су они учесници. Члан 14. Кад претходни поступак буде завр­ шен, члан суда који је водио поступак обавештава о томе председника суда пи­ сменим рефератом. Реферат треба да садржи нарочи­ то: какав је захтев постављен у предло­ гу односно представци, које су припреме извршене, која су се спорна чињенич­ на питања појавила у току разматрања предмета и предлог да се предмет изне­ се или не изнесе на јавну расправу, при чему треба посебно дати мишљење да ли постоје услови за искључење јавности на расправи. У реферату ће се, по потреби, предложити која лица, поред учесника у поступку, треба позвати на расправу. У реферату изнеће се укратко и садр­ жина стручних мишљења, ако су у току поступка прибављена. Члан 15. Председник суда писмено обавешта­ ва чланове суда о дану и часу одржава­ ња седница на којој се решава да ли ће се предмет изнети на расправу. Члановима суда ће се омогућити да пре одржавања расправе односно седни­ це могу разгледати списе предмета о ко­ јима ће се одлучивати. Писмено обавештење доставља се члановима суда најдаље до три дана пре одржавања седнице. Писменом обавештењу о одржавању седнице мора се приложити реферат чла­ на суда који је водио претходни поступак, а по потреби и други материјали. Члан суда који је изузет не позива се на седницу. Седница се може одржати само ако су присутна најмање три члана суда. Одлуке се доносе већином гласова присутних. Расправа Члан 16. На расправу се позивају учесници у поступку, сагласно чл. 10. овог правилни­ ка, односно њихови заступници и пуно­ моћници, као и друга лица чије је при­ суство на расправи потребно по оцени председника суда. Учесници у поступку се позивају пи­ сменим позивом тако да од дана доста­ вљања позива до дана одржавања распра­ ве треба да протекне најмање осам дана. Позиви учесницима у поступку и другим лицима која треба да учествују у расправи упућују се на основу решења председника суда о заказивању распра­ ве. Ове позиве потписују председник или секретар суда. Члан 17. О времену и месту одржавања јавне расправе јавност се обавештава саопште­ њем објављеним на огласној табли у про­ сторијама удружења, или на други начин који одреди председник суда. Ако је питање о коме ће се распра­ вљати на јавној расправи од посебног ин­ тереса за јавност, председник суда може одлучити да се о дану и месту одржава­

412 Миле Недељковић ња јавне расправе јавност обавести и пу­ тем штампе и другом видовима инфор­ мација. Члан­18. Расправе се одржавају у просторијама републичког удружења, али из оправда­ них разлога суд може одлучити да се јав­ на расправа одржи у другим просторија­ ма или у другом месту ван седишта суда. Учесници у поступку могу тражити изузеће члана републичког суда ако по­ стоји сумња у његову непристрасност и то чињеницама докажу. У поступку не може учествовати члан суда против кога већ постоји представ­ ка да је у међувремену починио повре­ ду Кодекса југословенског новинарства и члана 10. Статута. Одлуку о изузећу доноси суд првог степена. Члан 19. Расправом руководи председник су­ да у присуству најмање три члана суда. На почетку расправе председник суда обавештава присутне о коме ће се пред­ мету расправљати, утврђује ко је од по­ званих лица дошао на расправу и да ли су позвана лица уредно примила позиве. После тога члан суда – известилац излаже чињенице и питања од значаја за доношење одлуке, не износећи своје ми­ шљење. Даљи ток расправе одређује председ­ ник суда. Члан 20. Известилац на расправи је онај члан суда који је водио претходни поступак. У случају његове спречености, председник суда одређује ко ће не расправи вршити дужност известиоца. Ако је у претходном поступку уче­ ствовало више чланова суда, известилац ће се одредити договорно међу чланови­ ма суда. Члан 21. Чланови суда који учествују на рас­ прави имају права од учесника у поступку и других лица која дају изјаве на распра­ ви тражити обавештење у вези са предме­ том о коме се расправља. Ако се на рас­ прави изводе докази, чланови суда имају право сведоцима и вештацима поставља­ ти питања. Члан 22. У току расправе учесници у поступку имају право износити и образлагати сво­ је ставове и захтеве и одговарати на на­ воде о чињеницама које су изнете на рас­ прави. Члан 23. Суд ће одлучити да ли ће се поново изводити докази који нису изведени у претходном поступку. Суд може одлучи­ ти да се ти докази изведу непосредно на расправи, или на други начин. Члан 24. Суд може одлучити да се расправа одложи на одређено време, ради приба­ вљања и извођења нових доказа, ради прикупљања потребних података, обаве­ штења и мишљења, као и у другим оправ­ даним случајевима, имајући у виду да се цео поступак има завршити у року од 60 дана, а у крајње изузетним случајевима до 90 дана од дана пријема предлога или представке. Члан 25. Ако суд не одлучи да се расправа од­ ложи, председник суда заокружује рас­ праву и после тога приступа се већању и гласању. Члан 26. Већању и гласању могу присуствова­ ти само чланови суда. Приликом већања суд може закљу­ чити да се одложи доношење одлуке или да се одржи нова расправа о предмету. Ако је потребно, пре одлучивања о суштини ствари чланови суда гласају о појединим питањима од којих зависи до­ ношење одлуке. Члан 27. У току расправе води се записник, ко­ ји саставља записничар. Записник пот­ писују председник суда и записничар. Састављање, потписивање и саопштавање одлуке Члан­28. Председник суда усмено саопштава одлуку суда одмах после већања. Одлуку писмено саставља члан који је био известилац.

413Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ако његово мишљење није прихваће­ но, њему ће се поверити састављање одлу­ ке само ако на то пристане, у противном председник суда ће одредити који ће члан саставити одлуку. Одлука садржи решење и образложење. Члан 29. Одлуку потписују сви чланови суда, који су је донели уз образложење евенту­ ално одвојеног мишљења по жељи чла­ на суда. Примерак одлуке који се доста­ вља учеснику у поступку у року од осам дана, по доношењу, потписује само пред­ седник суда. Члан 30. Кад одлука достављена учесницима у поступку садржи погрешку у преписи­ вању, председник суда донеће решење о исправци текста одлуке. IV. Одлука Члан 31. Суд части удружења и Суд части Са­ веза могу одлуком одредити да се посту­ пак оконча разговором са новинаром или новинару изрећи дисциплинску казну. Суд се одлучује на разговор са нови­ наром, када процени да то може дати же­ љено дејство, а нема основа за изрицање казне. Суд части удружења и Суд части Са­ веза, у смислу члана 39. Статута Савеза новинара Југославије, могу одлуком из­ рећи дисциплинске казне: опомену, укор, строги укор, привремено и трајно искљу­ чење из чланства. Казна се одмерава према врсти пре­ кршаја и његовим последицама за јавни интерес. Казна привременог искључења из чланства може се изрећи у трајању нај­ дуже од две године. Трајно искључење изриче се када се за новинара утврди да је тешко повре­ дио Статут и кодекс југословенског нови­ нарства и правила удружења, да је радио против интереса земље или да је пресу­ дом редовног суда привремено лишен појединих грађанских права. Суд части удружења и Суд части Са­ веза могу за лице које се професионално бави новинарством сугерисати редакци­ јама обустављање сарадње. V. Поступак у другом степену Члан 32. На одлуку суда части удружења сви учесници у поступку могу се жалити Су­ ду части Савеза новинара Југославије. Рок за изјављивање жалбе је 15 дана од дана у који је новинар примио прво­ степену одлуку. Дан пријема одлуке не рачуна се у овај рок. Жалба предата пре­ ко поште благовремена је ако се послед­ њи дан рока за жалбу поклапа са даном предаје жалбе пошти. Члан 33. Суд части Савеза новинара може до­ нети одлуку којом првостепену одлуку потврђује, преиначава или поништава и враћа је на поновни поступак и доноше­ ње одлуке. Суд је обавезан да цео поступак у дру­ гом степену спроведе за 45 дана. Одлуку је дужан да донесе у року од седам дана по закључењу поступка у дру­ гом степену. Суд води поступак и доноси одлуку у пуном саставу и пуноправно ради у при­ сусутву најмање пет чланова. Одлука мора бити донета у писменој форми већином гласова. Она садржи ре­ шење и образложење. Одлуку потписују сви чланови суда који су за њу гласали уз образложење одвојених мишљења по же­ љи члана суда. Рокови за достављање у другостепеном поступку исти су као и у првостепеном. По изрицању одлуке, Суд части Са­ веза новинара доставља цео предмет са својом одлуком првостепеном суду у ро­ ку од седам дана од дана доношења одлу­ ке. Један примерак извршне одлуке оста­ вља у својој архиви. Суд части удружења дужан је да од­ луку другостепеног суда достави учесни­ цима у поступку од осам дана по прије­ му предмета од другостепеног суда. Члан 34. Ако другостепени суд нађе да прво­ степени поступак није спроведен у пот­ пуности, да није усвојен оправдан захтев учесника у поступку за изузеће члана, да је првостепени суд пропустио да цени изведени доказ који је по уверењу друго­ степеног суда важан за одлуку, ако је нео­ правдано одбио неки предлог учесника у поступку, а прихватање тога предлога је,

414 Миле Недељковић по предлогу другостепеног суда, важно за правилну одлуку, може вратити цео предмет првостепеном суду на поновни поступак и одлуку. Другостепени суд претходно разма­ тра и одлучује о захтеву за изузеће. Ако га усвоји, другостепени суд решењем по­ ништава одлуку првостепеног суда и вра­ ћа предмет првостепеном суду на понов­ ни поступак у којем не може учествовати онај члан суда који је решењем другосте­ пеног суда изузет, већ други члан суда или један од изабраних заменика. Про­ тив другостепене одлуке може се изјави­ ти жалба Конгресу новинара Југославије преко Суда части Савеза новинара. Жалба Конгресу не одлаже изврше­ ње одлуке. VI. Извршење Члан 35. Извршну одлуку суд удружења доста­ вља: а) учесницима у поступку; б) управном одбору удружења нови­ нара чији је члан новинар против којег је вођен поступак и донета одлука; ц) Савезном одбору Савеза новинара Југославије; д) редакцији или установи у којој је запослен новинар учесник у поступку; е) Суду части Савеза новинара. Суд части удружења као и Суд части Савеза своју одлуку са образложењем об­ јављују у службеном органу Савеза нови­ нара „Наша штампа”. Члан 36. Суд части удружења обавезан је да преко удружења новинара спроведе из­ вршење одлуке. На основу одлуке о ис­ кључењу удружење је дужно да од нови­ нара затражи да врати чланску карту. Одлука се мора извршити најдаље у року од 30 дана од дана њене предаје но­ винару учеснику у поступку. VII. Обнављање поступка Члан 37. Учесници у поступку могу покрену­ ти захтев за обнављање поступка ако на­ веду доказе који могу изменити чиње­ нично стање утврђено у првостепеном поступку. Овакав захтев могу поднети и сва правна лица која у смислу члана 10. овог правилника имају право да подносе предлоге за обнављање поступка. Члан­38. Овај правилник ступа на снагу да­ ном објављивања у „Нашој штампи”, ор­ гану Савеза новинара Југославије. Београд, 28. октобра 1952. год. (Овај правилник није објављен у „На­ шој штампи” – прим. М. Н.) На основу чл. 31. Статута Савеза но­ винара Југославије и на основу Правила Удружења новинара НР Србије Управни одбор Удружења доноси следећи ПРАВИЛНИК О ПРИЈЕМУ У ЧЛАНСТВО Члан 1 Чланови Удружења новинара НР Ср­ бије могу постати она лица која испуња­ вају услове из чл. 31 Статута Савеза нови­ нара Југославије. Члан 2. У чланство Удружења новинара НР Србије примају се држављани ФНРЈ, за­ послени у новинско­издавачким преду­ зећима и установама, којима је новинар­ ство једино и стално запослење. Молбу за пријем у чланство може под­ нети лице које ради на новинарским по­ словима у новинско­издавачким предузе­ ћима и установама регулисаним у складу са Законом о новинско­издавачким пред­ узећима и установама. Члан 3. ИзузетноУправниодборУдружењано­ винара НР Србије може примити у члан­ ство и она лица на основу њихове молбе којима новинарство није стално и једино занимање, уколико се дуже времена баве активно, континуирано и квалификовано новинарском и публицистичком делатно­ шћу у дневним листовима, агенцијама и емисијама радија и телевизије. Под активном и континуираном нови­ нарском делатношћу подразумева се обја­ вљивање новинарских радова током целе

415Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. године, а најмање једном месечно, без об­ зира да ли увек у истом листу, агеницији или радио и телевизијској емисији. Под квалификованим бављењем но­ винарством подразумевају се они нови­ нарски радови у којима аутор даје ориги­ нална новинарска остварења, тј. објављује квалитетне и запажене чланке, коментаре, критике, фељтоне, есеје или репортаже. Члан 4. Поступак за пријем у чланство покре­ ће се преко актива новинара. Сваки ак­ тив у новинско­издавачким предузећима и установама дужан је да у року од месец дана размотри молбу за пријем у члан­ ство свога члана на пленарном сатанку актива. Извршни одбори актива не могу предлагати пријем у чланство. Члан 5. Да би Управни одбор Удружења нови­ нара НР Србије пуноважно решавао о мол­ би за пријем у чланство потребно је: а) уз молбу, са препоруком актива но­ винара, испунити анкетни лист. б)узанкетнилистприложитидокумен­ тацију о радном стажу у новинској струци лица које тражи пријем у чланство. Уколико појединац не испуни ове услове, Управни одбор Удружења није ду­ жан да разматра његову молбу за пријем у чланство. Члан 6. Молбе за пријем у чланство разматра организационо­правна комисија Удру­ жења која предлаже Управном одбору пријем или одбијање молбе. Члан 7. Молбу за пријем у чланство Управ­ ни одбор Удружења новинара НР Србије дужан је да реши у року од два месеца и да о томе писмено обавести онога који је молбу поднео и актив новинара чији је молилац члан. Члан­8. Против донесене одлуке Управног од­ бора Удружења, заинтересовани има пра­ во да се жали редовној годишњој скуп­ штини Удружења новинара НР Србије, која доноси и коначну одлуку. Жалба се подноси најкасније два ме­ сеца од дана када је одлука саопштена. Члан 9. Овај правилник о пријему у чланство Удружења новинара НР Србије, ступа на снагу када га прихвати Управни одбор Удружења и одобри Савезни одбор Саве­ за новинара Југославије. (Београд, 22. март 1961) СТУДЕНТСКЕ ДЕМОНСТРАцИЈЕ ’68 Месец дана по избијању студентских демонстрација Удружење новинара Срби­ је се није оглашавало. Тек кад су се стра­ сти стишале и кад су се ти догађаји мо­ гли трезвеније сагледавати и оцењивати, председник Слободан Глумац је 5. јула 1968.­ го­ди­не­ са­звао­ сед­ни­цу­ на­ ко­јој­ је­ Председништво Главног одбора Удруже­ ња расправљало о јединој тачци дневног реда која је била насловљена „Новинари и студентске демонстрације”. Према сте­ нографском записнику, на тој седници су се могла чути и ова мишљења. Слободан Глумац: „Ми смо се нашли пред једним битним проблемом који се тиче слободе штампе, утицаја штампе и понашања, подвргавања штампе вољи једне мањине, агресивне мањине, што значи да треба реформисати ове прин­ ципе на којима је ова организација за­ снована са једне стране, а са друге стране да све оцене о новинарима и листовима иду у том смеру да ти догађаји очиглед­ но нису завршени, да смо у једној фази привременог не смиривања акције, него слабљења интензитета те акције на уни­ верзитету, као и да ћемо, по свој прили­ ци бити суочени и даље са нападима на штампу. Према томе, то је битно за на­ ше држање убудуће у догађајима који си­ гурно неће изостати. Мислим да због то­ га треба да се окренемо према тој појави, према покушајима да се штампа упути оним путевима и доведе у ситуацију, ка­ ко су то желели агресивни елементи. Тре­ ба да додам да та тенденција и даље траје и да су поједини људи неквалификовани за једну оцену о штампи, и даље спремни да компликују ситуацију, да они и данас непрекидно воде такву акцију, држе јав­ не скупове на којима потцењивачки, са одређеним реакционарним политичким

416 Миле Недељковић тежњама, покушавају да штампу и да­ ље омаловажавају и настоје да у аулама универзитета створе једно нерасположе­ ње о штампи, очигледно вршећи прити­ сак да се одрекне оних тековина до ко­ јих је штампа дошла. Било је колебања и због тога мислим да треба да говоримо о људима у нашим редовима. У тим дога­ ђајима било је новинара који су сматра­ ли да могу да се ограде од своје професи­ је, који су сматрали да треба да дају обол нападима на штампу. Било је таквих који су се најбуквалније ограђивали од своје новинарске организације, да тако кажем од свога сталежа. Било је такође других, који су учествовали у тој акцији, који су потписивали текстове акционих одбора, стављајући своје потписе на оно што не­ гативно оцењује штампу у којој они раде, дајући на тај начин прилог оним реакци­ онарним тумачењима оних који су орга­ низовали нападе на штампу, нашу орга­ низацију, на Удружење и на оне који раде у тој штампи. Многе од тих случајева ми знамо. Многи од њих су у тим догађајима искористили све могућности да направе притисак и афере и да у тим иницијати­ вама избију у први план сукоба и афера, које ће свакако добити свој епилог. Морам да констатујем да је са те агресивне стра­ не дошла иницијатива за расправљањем поједијих таквих проблема и мислим да наше Удружење нема разлога да се по­ влачи пред тим покушајима.” (Стр. 3–4). Драгољуб Траиловић: „Сматрам да би требало повести један дијалог са фо­ румима који имају утицаје и контакте са штампом, јер ми се чини да има ту још ствари које би требало рашчистити из­ међу штампе и форума. Што се тиче тих других организација и покрета, који су се појавили у тим студентским демонстра­ цијама, мислим да ми још немамо по­ вољну атмосферу за један дијалог са њи­ ма, јер су новинари тамо били изложени личним нападима. Треће поглавље је: ми у односу према члановима нашег Удру­ жења. Мислим да бисмо у томе морали да заузмемо један јасан и одређен став. Ако се неко као члан Удружења, као професи­ онални новинар, огради од свог Удружења као професионалне оранизације, мислим да ми као организација и као Удружење немамо разлога да ту ограду не прихвати­ мо, јер ми се чини да једна група новина­ ра и један појединац не могу да се поставе као новинар са свим својим квалитетима и да говоре у име организације. Мислим да би наше Удружење за седницу Главног одбора требало да изиђе с јасним ставом према таквим ексцесима. Мислим, ако се неко ограђује од Удружења, да треба ту ограду да прихватимо.” (Стр. 9–10) Милош Мишовић: „Што се тиче опту­ жби које је студентска организација упу­ тила на адресу штампе, мислим да се није тешко сложити да све те генералне опту­ жбе, и паушалне, све оно што они тврде и покушавају да стрпају у један кош, да тре­ ба категорички одбијати. Мислим да смо ми као новинске куће и редакције то учи­ нили и на нашим састанцима и да смо јавност преко одговарајућих саопштења упознали са таквим оптужбама. Међу­ тим, мислим да сада не смемо да падне­ мо у исту грешку и да ан блок одбијемо све приговоре које су упутили штампи. Ја сам рекао Глумцу да нисам задовољан трет­ма­ном­ пре­ма­ ре­дак­ци­ји­ ’Ра­да’,­ не­ћу­ да додам и неке друге пропусте. Мислим да­од­нос­’Ве­чер­њих­но­во­сти’­пре­ма­ре­дак­ ци­ји­’Ра­да’­ни­је­био­на­ме­сту.”­(Стр.­13) Богдан Дечермић: „Овде се ради о до­ гађајима који још трају и који могу да буду још сложенији. Ради се о директној ситуа­ цији која нас опредељује за једно принци­ пијелно другачије понашање. У нашем по­ нашању појављује се један нови квалитет. Имамо једну политику која је својствена новинским кућама и оне се ту разликују. Има новинских кућа које за нијансу или за читав квалитет бацају другачији рефлекс на неки догађај. Према томе, ако је неко оштрије процењивао и размишљао и зау­ зимао став у склопу тих догађаја, а други је на то гледао безазленије, мислим да ми у свему томе не можемо да будемо арби­ три, већ бих рекао, да то треба да препусти­ мо пракси да потврди. За мене се поставља питање да ли у принципу треба о томе да размишља Председништво. Мислим да ми не треба да будемо арбитри.” (Стр. 16) Света Тадић: „Ми треба да будемо на­ чисто с тим да Удружење новинара не мо­ же да буде агитпроп. Председништво ни­ ти има, нити сме да има амбиције да се претвори у агитпроп, да оно одрерђује ко­ лико је ко био на линији, или није био, да истражује ко је шта подржао и обратно. У томе је за мене слобода штампе. Ја сам ди­ скутовао о томе када су дошле тезе: нови­ нар као политички и друштвени радник јавно се бори према својим убеђењима за одређене ставове. То је слобода без прити­

417Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ска, односно да се одупре свим притисци­ ма. Друго је питање како се он опредељу­ је. Новинар мора сам да се опредељује и ту не може да се појављује Удружење нови­ нара и да одређује какоће се ко понашати. То би био такође један вид бирократизма у формирању јавног мнења. Када говоримо о идејним диференцијацијама, морамо да будемо начисто с тим. Свакако ће бити ре­ аговања на написе једних листова у односу на друге листове. Биће погрешних, исправ­ них и неисправних реаговања, као што то свака јавна реч претпоставља да је човек у праву или то није. Ми као Удружење но­ винара можемо да се ангажујемо у случа­ јевима грубљих нарушавања кодекса за новинаре. Али да заузимамо овакав или онакав став, то је питање које ће редакци­ је све више међусобно решавати. Очиглед­ но је да ће међу нама бити погођених, јер је пракса различита. Видећемо како ће се ствари развијати. Ми као Председништво Удружења не можемо се опредељивати о томе да ли је поједини новинар говорио овако или онако. Ако неко у нашем Пред­ седништву мисли да је могућ другачији прилаз овој ствари и да треба да се нешто покрене пред Судом части, нека то покре­ не. Ми се залажемо за слободу штампе борбом мишљења.” (Стр. 19–20) Опет Света Тадић: „Мислим да не би­ смо имали шта да препоручимо листови­ ма, то је питање њиховог опредељивања. Била би грешка ако бисмо било шта ге­ нерално осудили, као што је грешка и ге­ нерално осуђивање штампе. Међутим, за осуђивање је, као што сам рекао, читаво ан­га­жо­ва­ње­’Сту­ден­та’­и­’Књи­жев­них­но­ ви­на’.­Би­ла­би­гре­шка­осу­ђи­ва­ти­све­младе­ људе, који су пошли да се одупру принци­ пијелним захтевима о укидању социјал­ них разлика, привилегија, за запошљава­ ње, о свим оним прихватљивим стварима за које смо се и ми борили у нашим писа­ њима и формулацијама. Осуђивати их ге­ нерално значило би практично гурати их у тај табор. Са друге стране, чини ми се, да постоји организована торцида. И ако осу­ ђујемо све младе људе, онда испада да их гурамо на другу страну. Ја нисам стекао утисак те генералне осуде.” (Стр. 25) У наставку седнице, 12. јула, издваја­ мо гледиште Јованке Бркић. Јованка Бркић: „Није нимало случај­ но да политички форуми нису дали оцену о томе да ми ту оцену, што се мене макар тиче, не би требало ни да очекујемо. Коли­ ко се мени чини, та оцена није дата ни за политичке форуме за које исто тако важи као и за штампу да се у много чему ни­ су снашли, можда много више него што је то ријеч о нама. Рецимо, сама чињеница да се могло дести да једна организована власт, после двадесет година задржи по­ редак у својим рукама, да има све органи­ зме и механизме у својој руци, долази на подвожњак са једном таквом групом и са једном таквом снагом на улици почиње преговоре, формира заједничке комиси­ је које ће истражити шта се учинило или шта се није учинило поред редовних ор­ гана и низ других ствари, низ других кик­ сева, које је направила та иоста власт и та иста политика. Очигледно говори да се она сама није снашла, ни та политика, ни та власт, није дала оцену својих грешака, нити свог сналажења нити свога несна­ лажења. Према томе, сасвим је размљиво да ни ми не можемо очекивати да узму нас у одбрану или у заштиту. Друга је ствар зашто се штампа овако понела како се понијела. Ја мислим да ту има низ компонената и да не било на од­ мет анализирати их, можда некада касни­ је и некада мирније. Прије свега, штампа је научила на јако много притисака. Ми смо се двадесет година одупирали форум­ ским притисцима и мислили смо са да ће све како долази тако и проћи, па смо и ову ствар тако флегматично примили и је­ дан овакав драстичан насртај на слободу штампе и на новинаре ми уопште нисмо знали да одбијемо и нисмо знали да се по­ ставимо. Осим тога, ако ми нисмо видели да је то насртај на слободу штампе, ми ни­ смо видели оно што смо били дужни као извештачи и као новинари, да је то наср­ тај на низ демократских институција ко­ је је ово друштво двадесет година ствара­ ло. Не само на слободу штампе, не само на институције, него и на грађанска пра­ ва, која су се ту искалила све под фразом и под кринком некаквих парола и у име де­ мократије и у име слободе. За мене је ово, право да вам кажем, јако велико изнена­ ђење. Ја сам мислила да смо ми у нови­ нама много способнији, много политички зрелији и много политички самостални­ ји. После неколико, једно десетак, парола, могло је првог и другог дана бити забуне, могло је бити тога да нас понесе доброна­ мерна младост којој се стварно не може ништа приговорити. Али да смо ми толи­ ке политичке аналфабете да ми не види­

418 Миле Недељковић мо да иза таквог једног покрета не стоји организација која зна шта хоће и која те студенте узима ко објекат, то је за мене би­ ло поразно. Друго, за мене је било поразно да су редакције у тој мери, ја говорим ис­ пред своје редакције, не знам, било би ми јако драго да је код других боља ситуација, показале идејно­политичко расуло. Ми­ слим идејно­политичко расуло у том сми­ слу да су биле потпуно парализоване, да су у новине стављали, онако као у зембиљ, шта им је пало под руку. Ми тих дана ни­ смо објективно извештавали. Ми смо из­ вештавали шта се дешава на улици и у улици, а шта се дешава у осталим структу­ рама друштва, које је јако разгранато, које су јако широке итд., ми информације тако рећи ни једне једине нисмо нимали. Пре­ ма томе, за мене је сасвим разумљиво за­ што се ово могло десити. Ми смо почели оне­раз­го­во­ре­по­сле­’Књи­жев­них­но­ви­на’­ о односу данас штампе и друштва, о то­ ме да ли се штампа објективно поставила у оваквим условима, да ли штампа може да иде у некакве воде приватизације, ми те разговоре нисмо довршили. Мислим да они тек сада предстоје. Друго, како нисмо завршили те разговоре, нисмо завршили разговоре о оном најосновнијем, то је ка­ дровски проблем у новинама. То није мо­ ја ствар. Ја могу само да дам принедбе да је сада свака редакција полагала испит где је и шта је. За мене није важно да ли је она била идејно на подвожњаку, или је она била на позицијама самоуправљаач­ ког социјализма...” (Стр. 21–24) На основу члана 30. Статута Савеза новинара Југославије и члана 19. Статута Удружења новинара Србије, Друга редов­ на конференција Секције новинара вете­ рана Удружења новинара Србије, одржа­ на­22.­фе­бру­а­ра­1983.­го­ди­не­у­Бе­о­гра­ду,­ усваја ова ПРАВИЛА СЕКцИЈЕ НОВИНАРА ВЕТЕРАНА I. Име и седиште Члан 1. Секција новинара ветерана Удруже­ ња новинара Србије (у даљем тексту: Сек­ ција) је добровољна организација нови­ нара који су у пензији. Члан 2. Секција ради у оквиру задатака утвр­ ђених Правилима Секције и одлукама кон­ ференција новинара ветерана. Члан 3. Секција делује у оквиру Удружења но­ винара Србије. Члан 4. Име Секције је: Секција новинара ве­ терана Удружења новинара Србије. Члан 5. Седиште секције је у Београду, у Дому новинара Србије, у Улици генерала Жда­ но­ва­број­28. II. Задаци Секције Члан 6. Задаци Секције су: а) да помаже у решавању питања идејно­политичке ангажованости нови­ нара ветерана и њихове активности; б) да се залаже за заштиту интереса и угледа чланова Секције у складу са на­ челима Кодекса југословенског новинар­ ства и са начелима југословенског само­ управног социјалистичког друштва; в) да се као друштвена организаци­ ја залаже за остваривање друштвено га­ рантованих права чланова Секције, наро­ чито за њихов статус радника­новинара, за повезивање са удруженим радом и за учешће у самоуправним друштвено­еко­ номским односима; г) да се залаже да новинари ветерани, према својим професионалним могућно­ стима, сарађују у листовима, радију и теле­ визији и другим средствима информисања; д) да се ангажује и води, преко Удру­ жења новинара Србије, заједничке акци­ је у циљу побољшања животних услова и пензијског стања чланова Секције; дј) да сарађује са истоветним секција­ ма републичких и покрајинских удруже­ ња новинара уз помоћ Удружења новина­ ра Србије и Савеза новинара Југославије; е) да ради на историји новинарства у Србији, посебно на историји револуцио­ нарне штампе и напредног новинарства; ж) да организује клупски живот но­ винара ветерана;

419Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. з) да сарађује са друштвено­политич­ ким и стручним организацијама и зајед­ ницама у делатностима у којима Секција програмски може да учествује; и) да члановима Секције додељује на­ граду, као професионално друштвено при­ знање, о чему ће се донети посебан пра­ вилник који ће садржавати критеријуме и поступак награђивања, и ј) да представља и заступа своје чла­ нове. III. Чланство Члан 7. Члан Секције може бити сваки члан Удружења новинара Србије који је као професионални новинар ступио у пензи­ ју и који да писмену изјаву да жели да буде члан Секције. Члан­8. Чланство у Секцији престаје: а) брисањем, када члан не испуња­ ва обавезе преме Секцији или када пре­ стане да буде члан Удружења новинара Србије: и б) искључењем, када се утврди да се члан тешко огрешио о одредбе Прави­ ла Секције, Статут Удружења новинара Србије или Кодекс југословенског нови­ нарства. Члан 9. Одлуку о брисању из чланства Сек­ ције доноси Секретаријат Секције, а о ис­ кључењу Веће части Удружења новинара Србије. Члан 10. Брисани члан има право жалбе Кон­ ференцији Секције, а искључени скуптши­ ни Удружења новинара Србије. IV. Права и обавеза чланова Члан 11. Права члана Секције су: а) да ужива пуну и свестрану помоћ и подршку Секције у свим случајевима ка­ да су угрожена или повређена његова но­ винарска права и углед; б) да бира и да буде биран у органе Секције; и в) да пуноправно учествује у раду Сек­ ције, да даје предлоге и подноси захтеве. Члан 12. Обавезе члана Секције су: а) да се придржава Правила и других одлука Секције, Статута Удружења нови­ нара Србије, Статута Савеза новинара Ју­ гославије и Кодекса југословенског нови­ нарства; и б) да учествује у раду Секције и ње­ них органа. V. Органи Секције Члан 13. Органи Секције су: а) редовна конференција; б) ванредна конференција; в) Секретаријат Секције; и г) комисије. Члан 14. Највиши орган Секције је Конферен­ ција. Редовна конференција држи се сваке друге године у фебруару, а ванредна пре­ ма потреби, и то на захтев најмање једне трећине чланова Секције или по одлуци Секретаријата Секције. Конференција пуноважно ради ако је присутна апсолутна већина чланова Сек­ ције. У случају кад нема кворума ни по­ сле одлагања почетка рада у трајању од пола часа, Конференција почиње заседа­ ње без обзира на број присутних. Конференција доноси одлуке већи­ ном гласова присутних чланова Секције, док је за одлуке о изменама и допунама Правила потребна двотрећинска већина. Члан 15. Конференција бира Секретаријат у ко­ ме су: а) председник Секције; б) потпредседник Секције; в) секретар Секретаријата Секције; и г) осам чланова Секретаријата Секције. Секретаријат је извршни орган Конфе­ ренције и за свој рад одговара Конферен­ цији Секције. Члан 16. Избор Секретаријата врши се јавним или тајним гласањем, како о томе одлу­ чи Конференција. Члан 17. У Секретаријат нико не може бити би­ ран више од два пута узастопно. Мандат Секретаријата траје две године.

420 Миле Недељковић Члан­18. У циљу координисања рада са органи­ ма Удружења новинара Србије Кофнерен­ ција Секције бира делегате за скупштину Удружења новинара Србије, и то по једног делегата на сваких 25 чланова Секције (с тим што се бира делегат и за број члано­ ва Секције преко количника) и предлаже свог делегата у Председништво Удружења новинара Србије. Мандат ових делегата траје две године. Члан 19. Секретаријат Секције обавља ове по­ слове: а) извршава задатке Секције и спро­ води закључке конференција; б) предлаже Конференцији програм рада Секције и извршује га; в) унапређује рад Секције и обавља текуће послове; и г) бира делегата у жири Удружења но­ винара Србије за додељивање награде за животно дело „Светозар Марковић”. Члан 20. Комисије имају одређене задатке и њих бира Конференција или Секретари­ јат Секције. Комисије могу бити сталне или по­ времене. VI. Средства Секције Члан 21 Секција може да има своја средства која остварује од акција Секције, као и од поклона, дотација, прилога друштвено­ политичких организација и заједница, радних организација и појединаца. Члан 22. Средства Секције воде се као посебен фонд на жиро­рачуну Удружења новина­ ра Србије и њиме располаже Секретаријат Секције. Секретаријат подноси извештај Конференцији Секције и Председништву Удружења новинара Србије о расходима и приходима Секције. VII. Прелазне и завршне одредбе Члан 23. Секција се може распустити одлуком Конференције Секције, ако за такав пред­ лог гласа две трећине чланова, или одлу­ ком Удружења новинара Србије. У случају престанка рада Секције ње­ на имовина и архива предају се Удруже­ њу новинара Србије. Члан 24. Ова Правила ступају на снагу када их усвоји Конференција Секције и потврди Председништво Удружења новинара Ср­ бије. КОДЕКС НОВИНАРА СРБИЈЕ (Усвојен на Изборној скупштини Удру­ жења новинара Србије, одржаној 24. фе­ бруара 2001. године у Аранђеловцу) Све већи значај и улога новинарске мисије у савременом друштву намећу новинарству захтеве највише врсте. Од­ говоран према савремености и историји, пред својим народом и пред свим људи­ ма света, пред законом и истином, пре­ ма друштву и заједници у којој ради, пред јавним мнењем и пред собом, а свестан неподударности и дубоке противречно­ сти међу захтевима који му се са тих стра­ на постављају, новинар обавља свој позив полазећи од тога да су слобода и одговор­ ност недељиви. I. Истинитост 1. Уважавајући људско право на оба­ вештеност, а то значи право јавности на истину, најсветија обавеза новинара је поштовање истине. 2. Ради слободног и објективног об­ ликовања јавног мнења, новинар има право слободног приступа свим извори­ ма информација и несметаног истражи­ вање свих чињеница и појава од значаја за јавни живот, осим оних које су прет­ ходно законски изузете. 3. Савесно прикупљање, приређи­ вање и објављивање вести подразумева истинито, проверено, целовито и благо­ времено обавештавање јавности, а тума­ чење и оцењивање чињеница, догађаја и појава подразумева праведан и непри­ страсан коментар. 4. Пишући о чињеницама чије поре­ кло познаје, новинар је дужан да назначи извор саопштења, као и да веродостојно репродукује чињенице и сведочанства, при чему се јасно морају означити фото­ монтаже и симболичне илустрације.

421Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 5. Новинар не сме одлагати нити спре­ чити објављивање битне информације. 6. Недопустиво је скраћивање прило­ га које изостављањем битних података искривљује истину или пружа лажну сли­ ку, као и свако преправљање које иде нау­ штрб истине. Измене у текстовима се мо­ гу објавити само уз сагласност аутора. 7. Новинар сноси одговорност за избор чињеница и њихово погрешно представља­ ње и одговоран је за нетачност вести уко­ лико није назначио њену непровереност. 8.­Пи­шу­ћи­о­спор­ним­пи­та­њи­ма,­но­ винар је дужан да чује обе стране и изне­ се њихове ставове, а ако једна страна од­ бије да се изјасни, он то дозначује у вести или напису. 9. Целина наслова и најава треба да је усклађена са садржином текста. 10. Новинарству су несаобразни сен­ зационализам, објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина и оговарања, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов иденти­ тет није проверљив. 11. Непотписани прилози и прилози под псеудонимом се сматрају редакциј­ ским. II. Отпор спољним притисцима 12.Сановинарствомјенеспојивауслу­ жност према центрима политичке власти и финансијске моћи. Новинар се дослед­ но одупире свим спољним притисцима и тежњама за злоупотребом новинарства, стављајући одговорност према јавности изнад одговорности према послодавци­ ма и јавним властима, без обзира на по­ нуде или претње које му отуда долазиле. 13. Новинар се бори за слободу при­ купљања и објављивања вести, за слобо­ дан проток информација и противан је сваком виду цензуре. 14. Новинар има право покретања отворене расправа о свим питањима ва­ жним за друштво. 15. Новинар се не може присилити на чин противан његовим убеђењима и са­ вести. 16. Новинар штити појединце и групе изложене неправди. III. Начела у раду 17. Доследно окренути истини, нови­ нари негују културу и етику јавне речи, поштују право на одговор и исправку и благовремено објављују исправке без об­ зира на могуће личне штетне последице. 18.­Но­ви­нар­по­шту­је­ем­бар­го,­про­фе­си­ оналну тајну и штити извор информација добијених у поверењу, за чије објављива­ ње и истинитост преузима одговорност. 19. Новинар се не сме лажно предста­ вљати нити служити нечасним метода­ ма ради прибављања вести, фотографи­ ја и докумената. 20. Тајном истраживању се може при­ бећи само у трагању за обавештењима од нарочитог јавног значаја до којих се дру­ гачије не може доћи. 21. Новинарство не сме међу људе уно­ сити неоправдан страх нити уливати ла­ жне наде. IV. Поштовање личности 22. Полазећи од једнакости грађана пред законом и заштите личних права гра­ ђана, новинар поштује људско достојан­ ство и интегритет личности о којој пише. 23. Новинарству је страна свака дис­ криминација по етничкој припадности, језику, вери, раси, полу, брачном стату­ су, сексуалној склоности, политичком опредељењу, сталешком одређењу, за­ нимању, годинама, физичким својстви­ ма, идеолошком уверењу и социјалном пореклу. 24. Новинар не сме злоупотребити осе­ ћања људи нити њихово незнање или не­ способност за расуђивање и дужан је да поштује право на приватност у извештава­ њу о несрећама, патњама и болу, те о деци, малолетницима, болестима, породичним трагедијама и оптуженима, као и прили­ ком објављивања њихових имена и фото­ графија, помињања недужних сродника и доношења исповести преступника. 25. У извештавању о истражном и суд­ ском поступку новинар води рачуна о ста­ ву да је сваки окривљени до судске пресу­ де невин. V. Оглашавање, ухођење и ванредна стања 26. Новинарству су туђи реклама и прикривена реклама, као и сваки вид ко­ мерцијалног оглашавања и економске пропаганде. Овакви прилози у гласили­ ма морају бити јасно издвојени од нови­ нарских садржаја.

422 Миле Недељковић 27. Бављење новинарством је неспо­ јиво са радом у обавештајним службама. 28.­У­ван­ред­ним­окол­но­сти­ма­и­рат­ ним приликама новинари који обављају професионалну дужност се сматрају ци­ вилима. Неспојив је новинарски посао са ношењем оружја и униформе. VI. Независност и повластице 29. Са новинарством су неспојиви мито за објављивање, прикривање или спречавање информација и сви облици незаконитог стицања личне материјал­ не користи, уживања привилегија и по­ пуста, примања поклона, новца и мате­ ријалне надокнаде за новинарски посао. У извештавању које је скопчано са било којим од ових облика новинар је дужан да то дозначи јавности. VII. Однос према колегама 30. Новинар се часно односи према колегама, гаји поштен однос у надмета­ њу са њима, не омета их у раду, поштује њихово ауторство и у свакој прилици из­ ражава професионалну солидарност. 31. Недопустиви су присвајање туђих састава, њихово плагирање и фалсифи­ ковање докумената. VIII. Заштита новинара 32. Новинар који се придржава овог кодекса ужива пуну подршку и заштиту своје професионалне организације и ре­ дакције. 33. Свако ко сматра да је новинар по­ вредио неку од одредби овог кодекса, мо­ же се обратити Суду части и Савету јавне службе Удружења новинара Србије. 34. У случају повреде Суд части изри­ че одговарајућу меру члановима Удруже­ ња новинара Србије, а Савет јавне службе изриче одговарајућу оцену појединцима и другим учесницима у јавном инфор­ мисању који нису чланови Удружења но­ винара Србије, настојећи да тиме потвр­ ди и уздигне правило дубоке етичности новинарског позива. У Аранђеловцу, ПРЕДСЕДНИК 24. фебруара 2001. Удружења новинара Србије Нино Брајовић Удружење новинара Србије је основа­ но­9/21.­де­цем­бра­1881.­го­ди­не­у­Бе­о­гра­ду­ са називом Српско новинарско друштво и једно је од најстаријих организација ове врсте у свету. Основано у времену када но­ винарство није било призната професи­ ја, Српско новинарско друштво је прошло мукотрпан пут, борећи се против разних режима и власти, мењајући име, али не и садржај и циљеве рада. Тако је од деспот­ ског режима последњих Обреновића, пре­ ко два окупациона раздобља у светским ратовима, до данас деловало под називи­ ма­ Срп­ско­ но­ви­нар­ско­ удру­же­ње­ (1891),­ Југословенско новинарско удружење ­ Бе­ оградска секција (1921), Београдско нови­ нарско друштво (1929), Новинарско удру­ жење у Београду (1941), а од 1945. године носи назив Удружење новинара Србије. На основу члана 21. и 36. Закона о дру­ штвеним организацијама и удружењима грађана, Скупштина Удружења новинара Србије, одржана 22. децембра 2004. годи­ не у Београду, доноси СТАТУТ УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Удружење новинара Србије (у даљем тексту: Удружење) је добровољно, ванстра­ начко, невладино и самостално удружење професионалних новинара. Удружење, као удружење грађана де­ лује на подручју Републике Србије. Члан 2. Пун назив организације је: Удружење новинара Србије (скраћено: УНС). Печат Удружења је округао, с ћирилич­ ним текстом укруг: УДРУЖЕЊЕ НОВИНА­ РА­СР­БИ­ЈЕ,­а­у­сре­ди­ни:­ОСНО­ВА­НО­1881.­ БЕОГРАД. Седиште Удружења је у Београду, Ре­ сав­ска­ули­ца­број­28. Удружење има својство правног ли­ ца, а заступа га председник Удружења. Члан 3. Дан новинара Србије је 27. март, уста­ новљен у спомен изласка првих новина на српском језику (у Бечу, 14. марта по ста­ ром календару) 1791. године.

423Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Дан Удружења новинара Србије је 22. децембар, установљен у спомен оснива­ ња Удружења (у Београду, 9/21. децембра 1881.­го­ди­не).­ Члан 4. Слава Удружења је Св. Aрх. Михаило (21. новембра). Члан 5. Рад Удружења је јаван. Чланство се редовно обавештава о ра­ ду Удружења и његових органа посред­ ством сопственог гласила, хроником у стручном часопису, веб сајтом, електрон­ ском поштом, извештајима за скупштину и обавештењима која Удружење објављује у средствима јавног информисања. Обавештавање јавности има све уоби­ чајене облике информисања (саопште­ ња, чланци, интервјуи, конференције за штампу, трибине, округли столови и сл.). II. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ Члан 6. Циљеви Удружења су: – унапређивање новинарства као дру­ штвене, јавне и одговорне делатности, – заштита и одбрана људских права и слобода мисли и изражавања, – доприношење несметаном раду но­ винарске професије, – одбрана угледа, права и интереса својих чланова, – побољшање услова живота и рада новинара, – подизање стручности и професио­ налне спреме новинара, – јачање новинарске организације у кадровском и материјалном погледу, – развијање сарадње са новинарским организацијама у земљи и иностранству, – развијање солидарности са пострада­ лим и било чиме угроженим новинарима, – осавремењивање укупне новинар­ ске делатности. Члан 7. Задаци Удружења су: – да води бригу о примени Статута и доследном поштовању Кодекса, – да утиче на доношење закона, про­ писа и докумената у области информи­ сања у складу са својим начелним опре­ дељењима и циљевима овог статута, – да додељује признања заслужним члановима и награде за новинарско ства­ ралаштво, – да ради на побољшању наставних програма за образовање новинара, – да организује облике стручног оспо­ собљавања новинара и помаже професи­ онално усавршавање својих чланова, – да помаже и ствара услове за рад установа чији је оснивач, – да се брине о излажењу свог гла­ сила „Новинарског гласника” и стручног часописа, – да обезбеђује услове за рад Музеја српске штампе и новинарства и излаже­ ње „Новинарског летописа”, – да прикупља, чува, класификује, из­ лаже и повремено објављује грађу из исто­ рије српске штампе, радија и телевизије, – да објављује радове из новинарске теорије и праксе, –дазасниванаучноистраживачкепро­ јекте у подручју новинарства, – да одржава конгресе, стручне ску­ пове, тематска саветовања и трибине и да њихове налазе, гледишта и ставове чини доступним јавности, – да води бригу о целокупној имови­ ни Удружења, – да домаћински одржава Новинар­ ски дом, – да предузима и друге потребне рад­ ње у складу са овим статутом. Члан­8. Удружење има издавачку делатност. Под издавачком делатношћу се под­ разумевају штампана издања (гласило, часопис, књиге, зборници радова, ката­ лози и др.), филмски, телевизијски, видео, дискографски и електронски записи, са­ држаји и производи. О издавачкој делатности одлуке и пра­ вилник доноси Управа. III. ЧЛАНСТВО Члан 9. Чланство у Удружењу је добровољно. Чланом може постати свако коме је новинарство професија, а прихвата Ста­ тут и Кодекс овог Удружења. Члан 10. Новинарском професијом се сматра­ ју следеће делатности:

424 Миле Недељковић – писање текстова за новине, радио, телевизију, новинске, фото и ТВ агенције, – уређивање и припремање написа и емисија као облика новинарског изража­ вања, – вођење новинарских програма и емисија, – ауторско снимање новинарских при­ лога за штампу, телевизију и филм, – ликовно изражавање карикатуром и новинарском илустрацијом. Члан 11. Члан Удружења може да постане лице које испуњава један од следећих услова: а) година дана запослења у својству новинара, б) година дана бављења новинар­ ством ван радног односа као основним занимањем и главним извором прихода. Члан 12. Кандидати за пријем подносе доказе у складу са одредбама претходног члана: а) потврду редакције у којој раде, б) потврду редакција са којима стал­ но сарађују. Одлуку о пријему доноси Извршни од­ бор, а верификује је, или, у случају жалбе, доноси коначну одлуку, Управа. Члан 13. Чланство у Удружењу престаје: а) иступањем из чланства у писаној форми, б) уколико члан не плати чланарину годину дана, в) по одлуци Суда части. Члан искључен по одлуци Суда части има право жалбе Скупштини, чија је одлу­ ка коначна. Члан 14. Члан Удружења може да остане но­ винар који на одређено време напушта новинарско занимање због: – одслужења војног рока, – породиљског боловања, – привременог одласка у иностранство, – привременог одласка на другу ду­ жност или функцију. Члан 15. Новинар који је члан Удружења 15 го­ дина може задржати чланство и ако по­ том, на одређено време или трајно, напу­ сти новинарско занимање. Члан 16. Чланови Удружења су у свему равно­ правни. Члан 17. Права члана су: – да бира и буде биран у све органе Удружења и СНСЦГ, – да ужива интегралну заштиту Удру­ жења када су повређена или угрожена његова радна и професионална права, – да користи правне, материјалне и друге погодности које Удружење омогућа­ ва својим члановима, – да кандидује или буде кандидован за награде и признања које додељује или их предлаже Удружење. Члан­18. У органе Удружења и Савеза новина­ ра Србије и Црне Горе из редова Удруже­ ња не могу бити бирани: – чиновници Владе и министарстава, – новинари који припадају телима политичких странака, – власници и директори гласила. Члан 19. Дужности члана су: – да се придржава Статута УНС и Ко­ декса новинара Србије, – да испуњава обавезе преузете пре­ ма Удружењу. IV. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА И РАДА Члан 20. Ради што целисходнијег рада и ис­ пуњавања циљева и задатака Удружења, чланство се може организовати на под­ ручној основи, по местима рада, по одре­ ђеном програму рада, по врсти делатно­ сти и по другим основама. Облици организовања су: актив, сек­ ције, конференције и друштва. Члан 21. Статус друштава имају Друштво но­ винара Војводине и Друштво новинара Косова и Метохије. Друштва делују на основу својих ста­ тута или правила, чије одредбе не могу бити супротне Статуту Удружења, и раз­ вијају делатност на основу властитих про­ грама рада.

XVII 42 43 44 45 42. Трибина у Новом Саду у Војвођанској банци о Закону о радиодифузији: Наташа Иветић, Момчило Симић (директор ПЈ СТ и КТ РТС, проф. др Александар Луј Тодоровић, Тодор Ђурић, председник Војвођанске банке и председник УНС Нино Брајовић 43. Новинари-ветерани у обиласку градње Авалског торња: Милош Бата Милатовић извештава о току радова (јун 2008) 44. Петар В. Кнежевић 45. Ђорђе Пилчевић

XVIII 46 47 48 46. Фонд солидарности (1989), слева надесно: Бранко Миловановић, Зоран Трипковић, Мирко Мариновић, Јелица Гвозденовић, Олгица Ивковић, Ђорђе Дедић, Весна Петрашков, Растко Гузина, Зита ФилипецЈанчић,МихаилоЋирић47.СкупштинаФондасолидарности2002–БожидарВељковићподноси извештај, радно председништво: Чедо Малеш, Мирослава Путник, Растко Гузина, Олга Ивковић (Војводина) и Душан Милосављевић (Ниш) 48. Путоказ на новосадском аутопуту: обавештење које је издејствовао Никола Вучетић

XIX 49 52 50 51 49. Завршетак новинарске школе у Новм Саду, 1999: испитна комисија Растко Гузина, Миле Недељковић, др Рашко В. Јовановић и Јован Шћекић (снимила Светлуша Хлавач, „Hlas ludu”) 50. Уз диплому и чланска карта Удружења: најуспешнији полазници новинарске школе 2001 – студенткиње Маја Вукас (Лозница), Хаџи Сенка Павловић (Београд) и Марија Јовановић (Ужице) 51. Плакат прве школе веб–новинарства УНС 52. Седма генерација новинарске школе Удружења (2001)

XX 53 56 54 55 53. Први индекси у Удружењу за студије журналистике: координатор наставе Миле Недељковић, декан Факултета хуманистичких наука проф. др Саит Качапор, шеф катедре за журналистику др ЖиворадЂорђевић,председникУНСНиноБрајовић,генералнисекретарУНСНиколаВучетић,англиста проф. др Јелисавета Милојевић, шеф катедре за енглески језик и књижевност проф. др Љиљана Марковић и лектор за јапански језик г-ђица Фумико Такешита (понедељак, 11. октобар 2004) 54. Са прославе дипломираних журналиста: седе Сања Решћански, Јања Решћански, Марија Стевановић, Марија Мајсторовић, Славица Грујић-Калаба, стоје: Азра Срђеновић, („Студентска мајка”), Предраг Прокопљевић, председник Нино Брајовић, Недељко Крсмановић, Никола Вучетић, Вељко Лалић и Миле Недељковић (24. XII 2008) 55. Домаћин славе Удружења: Ђуро Билбија, главни уредник „Курира” пали славску свећу (2005) 56. Раде Бошњак

XXI 57 58 59 60 61 57. Секретаријат Удружења: Љиљана Ремецки, Слађана Матовић, Снежана Брадић, Љиљана Цагић и Соња Терзић (2005) 58. Милован Агатоновић, популарни Ага, домар Дома новинара Србије 59. Јелица Гвозденовић 60. Светлана Крстић 61. Веселин Симоновић и Ђоко Вјештица

XXII 62 65 64 63 62. Плакат Бола Милорадовића 63. Даница Радовић 64. Слободан Нешовић (27. март 2002) 65. Богдан Дечермић, Александар Мишић, Леон Давичо, Петар Стојановић и Божидар Дикић (27. март 2003)

XXIII 66 67 66. Награђени: Тодор Бјелкић, Душан Ђурић, Тодор Ђурић, Зоран Миладиновић, Божидар Дикић, Манојло Мањо Вукотић, Нино Брајовић, Иво Етеровић и Слободан Жикић (22. децембар 2001) 67. Добитници награда 2004: Саша Димитријевић, Оливера Панајотовић, Нино Брајовић, Драгомир Миљојковић, Раде Глушица, Веселин Симоновић, Игор Холотков, Бошко Ломовић, Милојко П. Ђоковић, Угљеша Балшић, Горан Даниловић и Томислав Грујичић Равањац (доле)

XXIV 68. Слављеници: Милан Бечејић, Веселин Симоновић, Ђуро Куљанин, Весна Пејчић, Предраг Пејчић, Раде Брајовић, Ђоко Вјештица, Нино Брајовић, Драгана Живанчевић, Милена Бабић, Растко Гузина и Миодраг Јауковић (22. децембар 2006) 69. Петар Маркишић, Нино Брајовић, Небојша Јанковић, Слободан И. Јовановић, Ђоко Вјештица и Живорад Николић (27. март 2006) 70. Лауреати 2006: Родољуб Шабић, Зоран Пановић, Зоран Шапоњић, Новица Коцић, Горан Минић, Јеленко Слатинац, Љиљана Смајловић, Момчило Стефановић, председник Нино Брајовић, Миодраг Илић, Огњен Радошевић и Драган Ускоковић 68 69 70

425Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Средства за рад друштава новинара обезбеђује УНС. Члан 22. Конференције се образују на подруч­ ној основи које се не морају подударати са регионалним или окружним админи­ стративним границама, већ оне настају повезивањем новинарских актива и ин­ формативних кућа из више градова или општина (најмање пет). Конференције делују на основу соп­ ствених правила, сагласних Статуту Удру­ жења, која потврђује Управа. Средства за рад конференција обезбе­ ђују њихове чланице, уз помоћ Удружења. Члан 23. Секције се образују по врсти нови­ нарске делатности. Секције делују на основу сопствених правила, сагласних Статуту Удружења, ко­ ја потврђује Управа. Средства за рад секција обезбеђују Удружење и чланови секција. Члан 24. Активи се образују у информативним кућама и гласилима у којима има најма­ ње пет запослених чланова Удружења. Оснивање и овера рада актива се по­ тврђују одлукама Управе. Новинари запослени у информатив­ ним кућама и гласилима у којима не­ ма по пет запослених чланова Удружења могу образовати актив у оквиру места у којем раде, или створити актив са нови­ нарима из суседних места. Информативне куће и гласила који обуставе рад не могу имати активе, а но­ винари који су били организовани у њи­ ховим активима се могу придружити ак­ тиву слободних новинара под условом да им је новинарство једино занимање и основни извор прихода. Чланови Удружења који раде као сло­ бодни новинари могу се, сагласно овом статуту, организовати у актив. Новинари који раде као дописници могу да организују своје активе у складу са одредбама овог статута. Члан 25. Активи раде на основу сопствених програма рада и правилника, сагласних Статуту, које потврђује Управа. Члан 26. Пензионисани новинари се органи­ зују у Актив новинара ветерана. Актив доноси правила која потврђује Управа Удружења. Новинари ветерани плаћају чланарину према посебној одлуци Управе Удружења. Услове и средства за рад Актива но­ винара ветерана обезбеђује Удружење. Члан 27. Скупштина може привремено распу­ стити или укинути сваки од облика ор­ ганизовања уколико оцени да његов рад није у складу са Статутом Удружења. Одлука из претходног става се доно­ си само у конкретним случајевима и та­ да, уколико оцени за потребно, Скупшти­ на преузима иницијативу за оживљење рада и уклањање противречности са Ста­ тутом. Распуштање или укидање конкретног облика организовања не значи и преста­ нак појединачног чланства у Удружењу. V. ФОНД СОЛИДАРНОСТИ Члан­28. У тежњи да развија солидарност но­ винара и да им пружа помоћ, као и њи­ ховим породицама, и у тежњи за стал­ ним побољшањем услова живота и рада новинара, као самостална организација у оквиру Удружења делује Фонд солидар­ ности. Удружење материјално и морално по­ маже остваривање задатака Фонда соли­ дарности. Фонд солидарности делује на основу овог статута и сопствених правила, која потврђује Скупштина Удружења. Фонд солидарности је самосталан у раду и одлучивању о својим средствима, а његово пословање се обавља преко по­ себног рачуна. Служба секретаријата Удружења оба­ вља административне и рачуноводстве­ не послове Фонда. Контролу финансијског пословањаоба­ вља Надзорни одбор Удружења. VI. ПОТПОРНИ ФОНД ДОБРИЦА КУЗМИЋ Члан 29. Развијајући новинарску солидарност, у складу са наглим друштвеним проме­

426 Миле Недељковић нама, Управа Удружења новинара Србије 2. јуна 2004. године одлучила је да оснује потпорни фонд, дајући му име Добрице Кузмића, председника Удружења 1933– 1938,­у­чи­јем­је­ман­да­ту­нај­ви­ше­учи­ње­ но на јачању солидарности и унапређе­ њу Удружења. Потпорни фонд Добрица Кузмић образован је ради пружања различитих видова помоћи, на коју право полажу сви чланови Удружења. Фонд делује на основу Правила које доноси Управа УНС­а, а усваја их Скуп­ штина УНС­а. Стручна служба Удружења обавља ад­ министративне и рачуноводствене по­ слове Фонда. Контролу рада и финансијског посло­ вања обавља Надзорни одбор Удружења. VII. СКУПШТИНА Члан 30. Скупштина је највиши орган Удружења. Скупштину сачињавају сви чланови Удружења са непосредним правом одлу­ чивања. Члан 31. Скупштина може бити изборна, редов­ на, тематска и ванредна. Изборна Скупштина се одржава сваке четврте године. Тематска Скупштина се одржава по по­ треби. Редовна Скупштина се одржава годи­ шње. Ванредна Скупштина се одржава по по­ треби. Члан 32. У надлежности изборне скупштине су: – усвајање Статута и његових измена и допуна, – усвајање Кодекса и његових изме­ на и допуна, – разматрање стања имовине Удруже­ ња и одлучивање о њеном располагању, – одлучивање о привременом усту­ пању или отуђивању дела имовине Удру­ жења, – усвајање плана и програма рада Удружења, – утврђивање плана сарадње са но­ винарским организацијама у земљи и свету, – усвајање правилника и других ака­ та за које је надлежна по овом статуту, – разматрање извештаја о раду Упра­ ве и одлучивање о њему, – разматрање извештаја Надзорног одбора и одлучивање о њему, – разматрање извештаја Суда части и одлучивање о њему, – разматрање извештаја о материјал­ но–финансијском пословању и одлучи­ вање о њему, – разматрање извештаја Фонда соли­ дарности и одлучивање о њему, – разматрање извештаја о издавачкој делатности и одлучивање о њима, – оснивање и укидање фондова, – разматрање жалби на одлуке Суда части, – разматрање других питања из дело­ круга рада Удружења и одлучивање о њима, – утврђивање листе кандидата за ор­ гане Скупштине, – бирање органе Скупштине. Члан 33. Редовна Скупштина – може мењати и допуњавати Статут и Кодекс, – разматра годишње извештаје о раду органа Скупштине и одлучује о њима, – разматра годишње извештаје о ма­ теријално–финансијском пословању и одлучује о њима, – разматра жалбе на одлуке Суда ча­ сти и одлучује о њима, – усваја правила фонда ”Добрица Ку­ змић”, – разматра друга питања из делокру­ га рада Удружења и одлучује о њима. Члан 34. Тематска Скупштина расправља о ва­ жним питањима рада и организације Удружења у складу са његовим циљеви­ ма и задацима, као и о садржајима њего­ вих делатности или облицима органи­ зовања. Тематске скупштине могу бити посвећене и важним историјским годи­ шњицама, теоријским проблемима, ста­ тусним питањима, начинима унапређења новинарске делатности и другим питањи­ ма од животне важности за новинаре. Тематске скупштине доносе закључ­ ке, препоруке или декларације о распра­ вљеним питањима.

427Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Члан 35. Ванредна Скупштина расправља пи­ тањима због којих је сазвана и доноси одлуке о њима. Члан 36. Скупштине сазива Управа. Уколико оцени да је располагање имо­ вином и средствима супротно Статуту, ста­ вовима и смерницама Скупштине, ванред­ ну скупштину, која би се о томе изјаснила, може сазвати Надзорни одбор по хитном поступку. Ванредна скупштина се може сазвати и на захтев четвртине чланства, сразмер­ но територијалној заступљености, најда­ ље за месец дана од подношења захтева за њено одржавање. Уколико Управа по овом захтеву не сазове ванредну скуп­ штину у предвиђеном року, онда је могу сазвати њени предлагачи. Члан 37. Позиви за Скупштину са предлогом дневног реда се упућују организационим облицима и чланству најмање петнаест дана пре одржавања Скупштине. Члан­38. Скупштина ради према пословнику који се утврђује на самој Скупштини на почетку њеног рада. Радна тела скупштине (председни­ штво, записничар, два оверача записни­ ка, као и потребне комисије – верифика­ циона, кандидациона, изборна, за жалбе, за закључке и др.), бирају се јавним гла­ сањем на почетку скупштинског рада. Члан 39. Изборна и ванредна скупштина пу­ ноправно раде и одлучују ако имају кво­ рум. Тематска и редовна скупштина, осим када се усвајају измене и допуне Статута, Кодекса и правила, нису условљене кво­ румом. Члан 40. С обзиром на то да се, због природе посла и велике дислокације, сви члано­ ви Удружења не могу окупити у једном дану на истом месту, то се за скупштин­ ски кворум узима четири одсто чланства заступљеног из више од половине акти­ ва Удружења. Уколико се не окупи кворум утврђен у претходном ставу, Скупштина се одла­ же и сазивачи је заказују у року до 30 да­ на, а ако ни тада не буде потребан број учесника, кворум чини присутно члан­ ство Удружења. Члан 41. Одлуке о Статуту, Кодексу, распола­ гању имовином или отуђењу неког ње­ ног дела, доносе се двотрећинском већи­ ном, а остале одлуке простом већином гласова. Члан 42. Одлуке о Статуту, Кодексу и управља­ њу имовином се доносе јавним гласа­ њем. Одлуке о отуђењу неког дела имови­ не Удружења се доносе личним изјашња­ вањем сваког учесника Скупштине. Остале одлуке се доносе на начин ко­ ји утврди Скупштина. VIII. ОРГАНИ СКУПШТИНЕ Члан 43. Органи Скупштине су: председник Удру­ жења, Управа, Надзорни одбор и Суд части. Мандат органа Скупштине је четири године. Члан 44. Скупштина може установити и друге своје органе. Члан 45. Скупштина одређује број чланова у својим органима и радним телима. У случају спречености некога од чла­ нова органа Скупштине да надаље оба­ вља ту дужност, остали чланови тог ор­ гана могу на његово место кооптирати новог члана. Број кооптираних чланова не сме би­ ти већи од половине броја чланова тог ор­ гана изабраних на Скупштини, при чему се мора водити рачуна о поштовању те­ риторијалне и медијске заступљености. Члан 46. Скупштина бира: – председника Удружења, – 40 чланова Управе, – 5 чланова Надзорног одбора и 3 за­ мене члана, – 5 чланова Суда части и 3 замене члана, – 15 представника Удружења за Скуп­ штину СНСЦГ.

428 Миле Недељковић Члан 47. Приликом кандидовања треба посеб­ но водити рачуна да на листама буду за­ ступљени кандидати из свих делова Срби­ је, из свих облика организовања чланства, из свих медија, из свих генерација и из Фонда солидарности, како би изабрани органи што боље одразили састав Удруже­ ња и интересе свих његових делова. Члан­48. Избори за органе Скупштине се по пра­ вилу обављају између више кандидата. Члан 49. Кандидате предлаже кандидациона комисија, на основу образложених пред­ лога организационих јединица Удруже­ ња и Управе. Коначну листу кандидата утврђује Скупштина додавањем нових кандидата или предлагањем новог кандидата уме­ сто одређеног кандидата кога је предло­ жила кандидациона комисија. По утврђивању коначне листе канди­ дата, поређаних по азбучном редоследу, кандидациона комисија предаје листу изборној комисији на даљи поступак. Члан 50. Изборна комисија организује гласа­ ње, сређује гласачке листиће, преброја­ ва гласове и записнички, уз потпис свих својих чланова, саопштава резултате из­ бора Скупштини. Комисија предаје записник и сав из­ борни материјал радном председништву Скупштине, а оно их нетом прослеђује новоизабраном Надзорном одбору. Члан 51. Председник Удружења се бира про­ стом већином гласова. Уколико ниједан кандидат не доби­ је просту већину гласова, у другом кру­ гу председник Удружења бира се између два кандидата који су у првом кругу до­ били највећи број гласова. Члан 52. У Управу су изабрани првих 40 кан­ дидата са највећим бројем гласова, под условом да су добили већину гласова. Кандидати који у првом кругу нису добили већину гласова иду у други круг, а од њих је у Управу изабран онај број кан­ дидата који су добили највише гласова. Уколико у другом кругу два или више кандидата имају исти број гласова, пред­ ност има онај кандидат који је у првом кругу имао више гласова. А ако су и у том кругу имали исти број гласова, пред­ ност има кандидат по азбучном редосле­ ду презимена. Члан 53. На начин исказан у претходном чла­ ну овог статута се бирају и чланови оста­ лих органа Скупштине. Члан 54. Нико не може бити члан два органа Скупштине у истом сазиву. Од ограничења из претходног става се изузимају представници Удружења у СНСЦГ. А) Председник Удружења Члан 55. Председник Удружења је орган Скуп­ штине и одговорно лице Удружења, и он представља и заступа Удружење у земљи и иностранству. Председник Удружења потписује ак­ та Удружења, а по његовом овлашћењу акта могу да потписују генерални секре­ тар Удружења или лица која он овласти. Председник Удружења сазива седни­ це Управе и председава им. Мандат председника Удружења је че­ тири године, са правом још једног избора. Члан 56. Председник Удружења може, уз пи­ смено образложење, да обустави изврше­ ње одлука Управе и генералног секретара које нису у складу са законом и Статутом и врати их на поновно разматрање. Члан 57. У случају да председник Удружења буде спречен да обавља ту функцију, за­ мењује га потпредседник кога за то иза­ бере Управа Удружења. Б) Управа Члан­58. Управа је извршни орган Скупштине који руководи радом Удружења између две скупштине. Управу сазива председник Удружења и председава њеним седницама. Упра­

429Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ва се састаје по потреби, а најмање тро­ месечно. Управа има кворум ако седни­ ци присуствује већина чланова, а одлуке су пуноважне ако за њих гласа већина од укупног броја чланова Управе. У оквиру свог делокруга Управа оба­ вља следеће послове: – спроводи одлуке и закључке скуп­ штине, – да усмерава и координира рад сво­ јих облика и садржаја рада и организо­ вања, – стара се о имовини Удружења, упра­ вљању њоме и њеном коришћењу, – именује генералног секретара Удру­ жења, – бира из својих редова 2 потпредсед­ ника Удружења, – бира из својих редова 5 представни­ ка Удружења у Управни одбор СНСЦГ, – одлучује о представницима Удру­ жења за рад у другим организацијама, – сарађује са међународним нови­ нарским организацијама, – изражава ставове Удружења у јав­ ности, – одлучује о издавачкој делатности, – поставља уређивачки одбор и уред­ нике за издања Удружења, – именује жирије за новинарске на­ граде, – именује одборе за одређене поду­ хвате и акције, – сазива скупштине и припрема ма­ теријале за њих, – припрема измене и допуне Стату­ та и Кодекса, – утврђује критерије за пријем у члан­ ство Удружења, – стара се о текућем пословању, – одлучује о набавци и отуђивању средстава, – одлучује о средствима Удружења, – припрема правилнике о наградама и другим признањама, – припрема и друга документа за скупштину, – утврђује висину чланарине, – одобрава статуте друштава, – одобрава правила секција и актива, – прима новинаре у чланство, – стара се о раду секретаријата Удру­ жења, – обавља и друге послове из своје над­ лежности. Извршни одбор Члан 59. Управа из свог састава образује, као стално дежурно и мобилно тело, а свој опе­ ративни орган, Извршни одбор и утврђује број његових чланова. Извршни одбор спроводи одлуке и за­ кључке скупштине и Управе и обавља по­ слове из надлежности Управе који су му поверени, и о томе подноси Управи изве­ штаје по предвиђеним роковима. Члан 60. Извршни одбор бира из својих редо­ ва председника и заменика. Председник Извршног одбора сазива седнице Извршног одбора и њима предсе­ дава, заступа Извршни одбор према трећим лицима, потписује његове одлуке и акта. У случају спречености председника, седнице сазива и њима председава ње­ гов заменик. В) Надзорни одбор Члан 61. Надзорни одбор је самостални орган Скупштине. Надзорни одбор прати спровођење Статута и скупштинских одлука, контро­ лише законитост и исправност финан­ сијско–материјалног пословања. О свим уоченим појавама обавештава за то над­ лежне органе Удружења и подноси изве­ штај Скупштини. Надзорни одбор из својих редова би­ ра председника. Председник Надзорног одбора са­ зива седнице Надзорног одбора и њима председава, заступа Надзорни одбор пре­ ма трећим лицима, потписује његове од­ луке и акта. Надзорни одбор има кворум ако сед­ ници присуствује већина чланова, а одлу­ ке су пуноважне ако за за њих гласа ве­ ћина од укупног броја чланова Надзорног одбора. Члан 62. Надзорни одбор има право увида у документацију свих органа Скупштине, њихових тела и комисија, као и стручних служби Удружења. Надзорни одбор Удружења је исто­ времено и надзорни орган Фонда соли­ дарности.

430 Миле Недељковић Члан 63. Надзорни одбор се састаје по потре­ би, а најмање једном годишње. Г) Суд части Члан 64. Суд части је самостални орган скуп­ штине и он одлучује о члановима Удру­ жења који не поштују Статут, Кодекс и етику новинарског позива. Суд части из својих редова бира пред­ седника. Председник Суда части сазива седни­ це Суда части и њима председава, засту­ па Суд части према трећим лицима, пот­ писује његове одлуке и акта. Члан 65. Суд части покреће поступак на основу предлога других органа Удружења, поје­ диних чланова Удружења, као и на пред­ лог лица изван Удружења – грађана ко­ ји су повређени одређеним новинарским прилогом који није у складу са Кодексом. О анонимним доставама Суд части не расправља. Никоме се не може изрећи мера ако није благовремено и уредно позван пред Суд части, са јасним указивањем на чин о којем се води поступак и ако му није омо­ гућено да се брани и оправда од оптужби. Члан 66. За повреде Кодекса члану Удружења се могу изрећи следеће мере: – опомена, која се саопштава члану и оном облику организовања којем припада, – јавна критика, уз њено објављива­ ње у „Новинарском гласнику” и саопште­ ње о њој које се доставља средствима ин­ формисања, – искључење из чланства Удружења, о чему се обавештавају чланство и јавност. Члан 67. На изречену меру члан Удружења може уложити жалбу Скупштини, чија је одлука коначна. Члан­68. Суд части ради на основу правилни­ ка који доноси Скупштина, у складу са Статутом и Кодексом. Правилник се објављује у првом бро­ ју „Новинарског гласника” по његовом доношењу. Д) Генерални секретар Удружења Члан 69. Генерални секретар Удружења је по­ словодни орган Управе Удружења који се стара о континуитету свих послова у скла­ ду са циљевима и задацима Удружења и о томе редовно обавештава Управу Удру­ жења. Генералног секретара Удружења име­ нује Управа на основу јавног конкурса, на мандатни период од 5 година. Генерални секретар Удружења не мо­ же бити члан ниједног органа Скупштине. Генерални секретар Удружења је у радном односу док траје функција на ко­ ју је изабран, па престанком функције на било који начин, генералном секретару престаје и радни однос у Удружењу. Под условима из овог Статута, исто лице може бити поново бирано на функ­ цију генералног секретара Удружења. За генералног секретара може бити именован само члан Удружења који ис­ пуњава услове које својим актом одреди Управа. Члан 70. Дужности, права и радне обавезе ге­ нералног секретара утврђују се посебним уговором. IX. НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА Члан 71. Сваке године на Дан Удружења но­ винара Србије, 22. децембра, додељују се награде за најуспешнија новинарска остварења. Награде додељује на основу правил­ ника жири кога именује Управа. У сваком наредном жирију је по пра­ вилу заступљен и неко од претходних до­ битника награде. Члан 72. Награде Удружења новинара су: 1. Награда за животно дело. Ова награда се додељује за укупан рад и запажене доприносе у новинарству, а могу је у једној години добити два нови­ нара. 2. Награда „Златна повеља”. Ова награда се додељује за дугогоди­ шњи рад и допринос у новинарству и раз­

431Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. вој новинарске организације. Може се до­ делити само једном добитнику. 3. Награда „Димитрије Давидовић”. Ова награда се додељује за најбољи годишњи уређивачки концепт и оства­ рење и у једној години може имати само једног добитника. 4. Награда „Лаза Костић”. Ова награда се додељује за новинар­ ско стваралаштво према облицима нови­ нарског изражавања: а) вест и извештај, б) коментар, в) репортажа, г) фотографија и телевизијски снимак, д) карикатура. Ова награда се додељује за ауторске прилоге у средствима јавног информиса­ ња, а у једној години у свакој категорији може имати по једног добитника. 5. Специјална награда „Жика М. Јо­ вановић”. Ова награда се додељује за доприно­ се историји штампе и новинарства, за те­ оријске радове о новинарству и публици­ стичка дела, а може имати само једног добитника. 6. Плакета 50 година чланства у УНС. Управа може установити и друга по­ себна признања за изузетно вредан и за­ пажен рад у професији. Члан 73. ПравилникеонаградамадоносиСкуп­ штина. Члан 74. За награде могу бити кандидовани и аутори који нису чланови Удружења но­ винара Србије. Члан 75. Свака од ових награда може бити до­ дељена и новинарима или гласилима из других земаља за дела и прилоге предви­ ђене у члану 72, а која се садржајем од­ носе на Србију. Члан 76. Награде за новинаре у Србији се са­ стоје из дипломе, књига, уметничких слика и новчаног износа. Награде за новинаре из иностранства се састоје из дипломе, књига и обезбеђе­ ног студијског боравка у Србији. X. ИМОВИНА И СРЕДСТВА Члан 77. Имовина Удружења се састоји од не­ покретне и покретне имовине. О располагању непокретном имови­ ном одлучује Скупштина и даје смерни­ це за управљање њоме. О покретној имовини, на основу ста­ вова Скупштине, стара се Управа. Члан­78. Средства Удружења се састоје од: – чланарине, – издавања просторија под закуп, – доприноса чланова и организација, – новинско­издавачке делатности, – поклона и завештања, – банкарских и других камата, – других извора. Члан 79. О средствима у текућем пословању се стара Управа, а по њеном овлашћењу Из­ вршни одбор и генерални секретар Удру­ жења. Члан­80. Непокретна имовина Удружења се мо­ же делимично отуђивати само на осно­ ву одлуке Скупштине. Одлуку о стављању хипотеке на имовину доноси две трећи­ не чланова Управе и може да износи до трећине вредности непокретне имовине Удружења. XI. СЕКРЕТАРИЈАТ Члан­81. Административне и друге стручне по­ слове за потребе Удружења обављају рад­ ници секретаријата у сталном радном од­ носу. Члан­82. За сложеније стручне послове за по­ требе Удружења, лице које заступа и пред­ ставља Удружење, може повремено анга­ жовати и друге раднике и организације. XII. ИЗМЕНА И ДОПУНА СТАТУТА Члан­83. Измене и допуне Статута су у искљу­ чивој надлежности Скупштине.

432 Миле Недељковић Члан­84. Предлоге измена и допуна Стату­ та, уз образложење, припрема Управа и доставља их на увид чланству најка­ сније месец дана пре одржавања Скуп­ штине. Предлоге измена и допуна Статута Управи могу доставити сви органи Скуп­ штине, као и поједини чланови Удруже­ ња, најкасније два месеца пре одржава­ ња скупштине. Управа треба да вреднује све предло­ ге и оформи коначан предлог измена и допуна Статута, који може да садржи и алтернативне предлоге. Члан­85. Скупштина одлучује само о предлози­ ма измена и допуна поднетих у складу са 84.­чла­ном­Ста­ту­та. На самој Скупштини се не може ме­ њати формулација поднетих предлога, нити се могу подносити нови предлози. XIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан­86. Удружење може престати са радом од­ луком Скупштине, донетом двотрећин­ ском већином гласова у пуноважном кво­ руму. Члан­87. У случају престанка Удружења са ра­ дом имовина и средства Удружења припа­ дају надлежним органима државе Србије. Члан­88. Овај статут ступа на снагу усвајањем на Скупштини Удружења и даном овере код надлежног органа. Статут се објављује у првом броју „Но­ винарског гласника” по одржавању Скуп­ штине. Члан­89. Усвајањем овог Статута престаје да важи Статут Удружења новинара Србије донет 26. марта 2005. године на 31. избор­ ној Скупштини у Брзећу. У Београду, ПРЕДСЕДНИК 22. 12. 2006. Удружења новинара Србије Нино Брајовић На­оно­ву­чла­на­6,­32,­33.­и­58.­Ста­ту­та­ Удружења новинара Србије, Управа Удру­ жења новинара Србије је на седници одр­ жаној 25. фебруара 2004. године покрену­ ла иницијативу за оснивање потпорног фонда „Добрица Кузмић” Удружења но­ винара Србије, а на седници одржаној 2. јуна 2004. године усвојила ПРАВИЛА ПОТПОРНОГ ФОНДА „ДОБРИцА КУЗМИЋ” УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ Члан 1. Потпорни фонд „Добрица Кузмић” удружења новинара Србије (у даљем тек­ сту: Фонд) делује у оквиру Удружења но­ винара Срибије (даљем тексту: УНС) Фонд је образован ради пружања раз­ личитих видова помоћи члановима. Сви чланови УНС су истовремено и чланови Фонда. Члан 2. Назив Фонда је Потпорни фонд „Добри­ ца Кузмић” Удружења новинара Србије. Седиште Фонда је у Београду у Дому но­ви­на­ра­у­Ре­сав­ској­ули­ци­бр.­28. Члан 3. Фонд делује на основу Правила која доноси Управа УНС, а потврђује их Скуп­ штина УНС. Пословник Фонда доноси Управа УНС­а. Члан 4. У пословању Фонд користи свој печат и штамбиљ. Печат је округао, са текстом: „Удруже­ ње новинара Србије * Београд * (спољни круг), Потпорни фонд „Добрица Кузмић” (унутрашњи круг)”. Штамбиљ је четвртастог облика са текстом: „Удружење новинара Србије (пр­ ви ред, курент), Потпорни фонд „Добри­ ца Кузмић” (други ред, верзал), Број (ку­ рент) и линија за регистрациони број (трећи ред), Београд (верзал) линија за датум, 20 (линија за годину) год. (четвр­ ти ред, курент), линија за потпис (пети ред), потпис (шести ред, верзал).

433Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Члан 5. Циљеви и задаци Фонда су: развијање духа солидарности и по­ моћи међу члановима, прикупљање финансијских средста­ ва убирањем прилога и донација од ор­ ганизација, установа и појединаца, додељивање помоћи члановима пружање једнократне помоћи оболе­ лим и изнемоглим члановима, пружање краткорочних бескаматних позајмица члановима, додела помоћи за прво дете које до­ бију чланови, организовање издавачке делатности, хуманитарних културно­забавних приред­ би, изложби и др., исплаћивање посмртнине умрлог члана, за професионално усавршавање. Члан 6 Новчана средства Фонда су на посеб­ ном рачуну. Средствима Фонда располаже Извр­ шни одбор Фонда. Финансијски наредбодавац је пред­ седник Извршнбог одбора Фонда и пред­ седник УНС. Целокупно финансијско пословање Фонда обавља се на основу Правила у ра­ чуноводству УНС­а, уз поштовање закон­ ских прописа. Контролу финансијског пословања во­ ди Надзорни одбор УНС. Члан 7. Средства Фонда прикупљају се тако што се 50 одсто уплаћене чланарине ста­ вља на располагање Фонду, који их распо­ ређује: 60 одсто за бескаматне позајмице, а 40 одсто за бесповратну помоћ члано­ вима. Члан­8. Члан Фонда има право: да користи позајмице и помоћ, сагла­ сно одредбама ових Правила, да се залаже за успешно деловање Фон­ да, његово организовано и материјално ја­ чање, да буде правовремено обавештен о ра­ ду Фонда. Члан 9. Члан Фонда има обавезу: да ради на остваривању основних ци­ љева и задатака Фонда, да уредно враћа позајмице, да уредно обавља друге обавезе које је преузео. Члан 10. Управа УНС именује председника, пот­ председника и пет чланова Извршног од­ бора Фонда. Члан 11. Извршни одбор по потреби, а најма­ ње тромесечно, извештава Управу УНС о раду и утрошку средстава. Члан 12. Извршни одбор Фонда је орган Упра­ ве УНС. Извршни одбор Фонда може образо­ вати комисије за одређене делатности. Члан 13. Извршни одбор одлучује на седница­ ма, а састаје се по потреби. Извршни одбор пуноправно одлучу­ је ако седници присуствује већина њего­ вих чланова. Одлуке су пуноважне ако су донете простом већином од броја чланова Извр­ шног одбора. На седницама се води записник ко­ ји се верификује на следећој седници. У записник се уносе усвојене одлуке и за­ кључци. Члан 14. Извршниодбор има следеће комисије: За одобравање позајмица, рађања првог детета и помоћ породицама умр­ лих колега­новинара (односно наследни­ цима), За бригу о старим, изнемоглим и бо­ лесним члановима УНС Комисије имају три члана. Одлуке о одобреним позајмицама и давању помоћи потписују најмање два члана комисије. Члан 15. Председник Извршног одбора пред­ ставља Фонд, финансијски је наредбо­ давац, потписује документацију и акта Фонда и председава седницама Извр­ шног одбора. Члан 16. Правила ступају на снагу даном усва­ јања на Скупштини УНС.

434 Миле Недељковић ПОСЛОВНИК ПОТПОРНОГ ФОНДА „ДОБРИцА КУЗМИЋ” Удружења новинара Србије Члан 1. Извршни одбор Фонда образује коми­ сије и именује њихове председнике. По правилу, председници комисија су из реда чланова Извршног одбора. Члан 2. Комисије одлучују о питањима из сво­ је надлежности, о чему доносе одлуке које потписују најмање два њихова члана. Члан 3. О одлучивању и располагању новча­ ним средствима комисије се држе износа који су утврђени овим пословником. Одлуке о располагању новчаним сред­ ствима се доносе на основу захтева чла­ нова Фонда којима се додељују (позајми­ це, помоћ) или писменог предлога других чланова Фонда (помоћ, као и брига о ста­ рим и изнемоглим лицима, ако је уочено да је потребна и новчана помоћ). Члан 4. Комисија за одобравање позајмица, које се дају бескаматно може одобрава­ ти позајмицу члану Фонда у износу од 14.000,00 динара, а месечни износ враћа­ ња позајмице утврђује на седам месеци, с тим што враћање почиње другог месе­ ца по добијању позајмице. Чланови УНС, који нису измирили дуговања са прекорачењем дужим од 30 дана (кумулативно), не могу користити средства Фонда по било ком основу, ни­ ти поднети захтев у року краћем од годи­ ну дана, рачунајући од датума обавезног измирења претходног зајма. Позајмице и остала права из Фонда „Добрица Кузмић” новопримљени чла­ нови могу користити тек након шест ме­ сеци од пријема у Удружење новинара Србије уз измирење чланарине за теку­ ћу годину. Права из Фонда „Добрица Кузмић” мо­ гу користити они „стари” чланови који су у целости платили чланарину за претход­ ну годину, с тим што ће, уколико нису из­ мирили чланарину за текућу годину, иста бити наплаћена од одобрене помоћи или позајмице. Комисија за одобравање бесповрат­ не помоћи може доделити помоћ члану Фонда у износу од двадесет хиљада ди­ нара. Износ се утврђује у зависности од угрожености члана Фонда, о чему се уз одлуку о додели помоћи пише и образло­ жење. Комисија за подстицање рађања пр­ вог детета међу члановима Фонда, доде­ љује на име детета 15.000,00 (петнаест хи­ љада) динара. Комисија о помоћи старим, изне­ моглим и болесним члановима превас­ ходно разматра начине и видове помо­ ћи оваквим члановима, а уколико им је потребна новчана помоћ или надокнада трећим лицима да би се брига остварила, даје о томе писмени предлог Комисији за одобрење помоћи. Исплаћивање посмртнине у износу од 12.000,00 (дванаест хиљада) динара наследницима умрлог члана се обавља у најкраћем могућем року по сазнању о смрти члана. Помоћ породицама преминулог чла­ на­УНС­у­ви­си­ни­као­у­тач­ки­8.­мо­же­би­ти­ исплаћена само у случају да је именова­ ни у претходној и текућој години изми­ рио чланарину нашем Удружењу. Све одлуке комисија се записнички верификују на првој наредној седници Управног одбора Фонда. Члан 5. Пословник је донет на седници Упра­ ве УНС одржане 2. Јуна 2004. године, а иновиран (висина позајмице, исплата за рођење првог детета и посмртнине) и до­ пуњен на седници Управе УНС одржане 24. 05. 2006. године. У Београду, Председник Фонда 24. 05. 2006. „Добрица Кузмић” Гордана Ерор

435Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. О ва књига је препуна датума. У овом поглављу су, међутим, ода­ брани само неки датуми, односно појаве и догађаји, који унеколико могу да скрену пажњу на извесне угао­ не чињенице и људе, око којих се одигра­ вала врло сложена, а понекад и дуготрај­ нија, дешавања. Стога је у овом поглављу прегршт датума који следе, наведених веома штуро само овлашни хронолошки подсетник, захваљујући којем ће читалац наћи шира објашњења на местима где су садржаји ових датума шире обрађени. 1941. фебруар, 28 – Последња предратна скупштина Удружења новинара (Југосло­ венско новинарско удружење – Секција Београд). Истекао мандат Управи (пред­ седник Живко Милићевић), изабраној 26. маја 1940. За председника изабран Пјер Крижанић. април, 1–5 – Услед непосредне рат­ не опасности 160 новинара примило по 3.700 динара на име помоћи из касе Удру­ жења. април, 3 – Ванредну помоћ по 3.700 динара примило 139 чланова Произвођач­ ке задруге професионалних новинара. април, 6 – Мучким препадом немач­ ка ратна авијација се обрушила на не­ брањени Београд, чиме је почет рат про­ тив Југославије април, 11 – Војна команда у Треби­ њу запленила новац Београдског нови­ нарског савеза од двојице грађана (Моше Пијада и Веселина Маслеше), избеглих из Београда. Поглавље XXIII КАЛЕНДАР април, 12 – Немачке јединице заузе­ ле Београд. април, 17 – Опуномоћеници јагосло­ венске Врховне команде потписали ка­ питулацију земље. мај, 5 – Усташе у Дубровнику зверски убили Јашу Милославића, дописника бе­ оградског „Времена”. мај, 8 – Немачко Војно заповедни­ штво у Србији преузело у окупираној зе­ мљи управљање новинарством, које је потпало под надзор Пропагандног оде­ љења „С”. мај, 16 – Почео да излази окупацио­ ни дневни лист „Ново време”. мај, 20 – Донета окупациона Уредба о штампи. јун, 6 – Немачки комесар­ликвидатор капетан др Јулијус Липерт укинуо Аген­ цију „Авала”. јул, 7 – Под вођством Комунистичке партије Југославије избио устанак у Бе­ лој Цркви. јул, 15 – У Београду почео да излази „Donauzeitung” („Дунавске новине”), не­ мачки дневни економски лист за југои­ сточну Европу. август, 26 – Немачка управа наиме­ новала органе Српског новинарског удру­ жења. За председника постављен Раден­ ко Томић. август, 26 – Забрањен рад Проиво­ ђачкој задрузи професионалних новина­ ра, чија је имовина припала Удружењу. август, 29 – Армијски ђенерал Ми­ лан Ђ. Недић образовао Владу окупира­ не Србије. септембар, 7 – У Београду почела да излази љотићевска „Наша борба”.

436 Миле Недељковић октобар, 1 – У Ужицу изашле „Вести”, гласило Ужичког НОП одреда. октобар, 19 – У Ужицу обновљено из­ лажење „Борбе”, органа КПЈ. октобар, 25 – Негде „на положају”. изашао „Билтен српских националних четника”. 1942. јануар, 1 – Српско друштво Црвеног крста известило је у којим се логорила на­ лазе српски новинари и доставило Удру­ жењу њихове адресе и логорашке бројеве март, 14 – „Ново време” има допи­ снике у 30 места у унутрашњости Србије. август, 30 – У Београду илегално по­ чео да излази „Глас”, орган Јединственог народноослободилачког фронта Србије. новембар, 15 – Под уредништвом Светозара Марковића­Тозе изашао први број „Слободне Војводине”, органа Покра­ јинског народноослободилачког одбора за Војводину. 1943. фебруар, 12 – Италијански војни изасланик у Београду Карло Кијузи оба­ вестио Српско новинарско удружење о судбини новца одузетог 1941. од Моше Пијада и Вењелина Маслеше. фебруар, 16/17 – Немачка полиција ухапсила Добросава Кузмића и сместила га у логор на дедињу. 5. новембар – У Јајцу основан Танјуг. 1944. фебруар, 1 – Српско новинарско удру­ жење преузело позориште „Централу за хумор”. јул, 20 – одржана последња предста­ ва „Централа за хумор”. октобар, 23 – Дошавши из Аранђе­ ловца, одакле је 21. октобра објавио вест о ослобођењу Београда, у Дом новинара у Франкопановој (Ресавској) улици бр. 28 се уселио Танјуг. октобар, 24 – Изашао „20 октобар”, лист у славу ослобођења Београда. 1945. април, 29 – Одржана Оснивачка скуп­ штина Удружења новинара Србије на Ко­ ларчевом народном универзитету у Бео­ граду, којом је обновљен рад предратног Југословенског новинарског удружења – Београдске секције, односно Српског нови­ нарског удружења, основаног 1881. године. НаскупштинисуизабраниУправа,Надзор­ ни одбор, Суд части, усвојена Привремена правила и одлучено да, до формирања Са­ веза новинара Југославије, Удружења но­ винара Србије има репрезентативну улогу савеза новинарских удружења федерал­ них јединица Југославије. За председника је изабран Михаило С. Петровић. мај, 23 – Министарство унутрашњих послова Србије, у сагласности са Мини­ старством просвете Србије, под бр. 3512. одобрило Привремена правила Удружења новинара Србије, поднета 15. маја 1945. године. септембар, 27 – Милан Грол почео да издаје политички недељник „Демократи­ ју”,. коју су, као опозициони лист, комуни­ стичке власти убрзо угушиле . октобар, 3 –Управа Удружења нови­ нара Србије образовала је 3. октобра 1945. године Акциони одбор за сазив и одржа­ вање Оснивачке скупштине Савеза удру­ жења новинара ФНРЈ. октобар, 28. и 29 – Одржана Оснивач­ ка скупштина Савеза удружења новинара ФНРЈ у Београду, на позив и у организа­ цији Акционог одбора Удружења новина­ ра Србије. децембар, 24 – Решењем Министар­ ства унутрашњих послова ФНРЈ бр. 6621 одобрени су оснивање и рад Савеза удру­ жења новинара ФНРЈ које је поднео Ак­ циони одбор Удружења новинара Србије за оснивање Савеза. 1946. март, 1 – У Београду почела са радом прва новинарска шестомесечна школа. јун, 2 – Прва редовна годишња скуп­ штина Удружења новинара Србије одр­ жана у Коларчевој задужбини у Београду. За председника поново изабран Михаи­ ло С. Петровић. август, 23 – Основан Новинарски клуб у Новом Саду, за секретара изабран Божи­ дар Стојадиновић. 1947. јануар, 11 – Основана Секција за усмене новине, која је, пунудеценију, би­ ла једна од најуспешнијих у Удружењу.

437Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. јун, 29 – У Београду Одржана Дру­ га редовна годишња скупштина Удруже­ ња. За председника поново изабран Ми­ хаило С. Петровић. Доминирала је тема остваривања Петогодишњег плана. новембар, 29 – Одржане усмене но­ вине у Железнику, којима је присуство­ вао велики број радника фабрике „Иво Лола Рибар”. 1948. јануар, 27–30 – У Загребу одржано Саветовање словенских новинара. март, 28 – У Коларчевој задужбини у Београду одржана Трећа редовна годи­ шња скупштина Удружења. За председ­ ника је поново изабран Михаило С. Пе­ тровић. јул, 21–27 – Одржан Пети конгрес КП Југославије, који је одбацио све оптужбе Стаљина, СССР­а и Информбироа. 1949. јануар, 15 – Изашао први број „Бил­ тена Удружења новинара Србије”. март, 27 – У Београду одржана Че­ тврта редовна годишња скупштина Удру­ жења. За председника је по пети пут изабран Михаило С. Петровић. На скуп­ штини је доминантна тема била клевет­ ничка кампања Информбироа против Ју­ гославије. децембар, 29 – У фабрици „Првобо­ рац” у Солину изабран први раднички савет. 1950. март, 10 – У Београду одржана Пе­ та редовна годишња скупштина Удруже­ ња. За председника је изабран Миодраг Аврамовић, који је у претходна два ман­ дата био потпредседник. јун, 27 – Донет Основни закон о упра­ вљању државним привредним предузе­ ћима и вишим привредним удружењи­ ма од стране радника. октобар, 10 – У Приштини оживљен рад Секције Удружења за Космет. За пред­ седника изабран Аслан Фазлија. 1951. фебруар, 21 – Новинарска организа­ ција постала део Савеза синдиката. Удру­ жење новинара је реорганизовано у 31 синдикалну подружницу. фебруар, 25 – У Београду одржа­ на Шеста редовна годишња скупшти­ на Удружења. За председника је изабран Стојиљко Стојиљковић. март, 14 – Одржана оснивачка скуп­ штина Повереништва новинара за АКМО. За председника изабран Мустафа Шаља. мај, 18 – У Новом Саду одржана осни­ вачка скупштина Повереништва нови­ нара за АП Војводину. За председника је изабран Ласло Рехак. јул, 29 – По одлуци Пленума Савеза новинара Југославије Удружењу враћено издавачко предузеће „Седма сила”. август, 1 – Почела да излази „Наша штампа”, гласило Савеза новинара Југо­ славије. децембар, 1951 – Прослављена 70­ годишњица Удружења новинара, којом приликом су додељене четири јубиларне награде (Моша Пијаде, Пјер Крижанић, Добросав Кузмић и Богдан Билбија). 1952. април, 11 – Прва годишња скупшти­ на Повереништва новинара за АП Вој­ водину. За председника изабран Петар Станков. април, 13 – У Београду одржана Сед­ ма редовна годишња скупштина Удру­ жења. За председника је поново изабран Стојиљко Стојиљковић. 1953. јануар, 13 – Донет Уставни закон о основама друштвеног и политичког уре­ ђења ФНРЈ. јун, 7 – У Београду одржана Осма ре­ довна годишња скупштина Удружења. За председника изабран Најдан Пашић. децембар, 28 – Усвојена правила о додељивању новинарских награда за ра­ дове објављене у једној календарској го­ дини. 1954. март, 25 – Допутовали у петодневну посету чланови Друштва новинара Хр­ ватске. мај, 16–17 – У Београду одржана Де­ вета редовна годишња скупштина Удру­

438 Миле Недељковић жења. За председника изабран Влади­ слав Миленковић. децембар, 27 – Удружење осудило по­ ступке Милована Ђиласа, а Владимира Дедијера искључило из чланства. 1955. април, 24 – У просторијама Радио Бе­ ограда одржана Десета редовна годишња скупштина Удружења. За председника поново изабран Владислав Миленковић. јул, 13 – Основана Прва стамбена но­ винарска задруга. За председника Управ­ ног одбора је изабран Миодраг Јевремо­ вић, за секретара Никола Ставридис, а за председника Надзорног одбора Момчи­ ло Симић. 1956. мај, 21 – На Радничком универзитету у Београду одржана Једанаеста редовна годишња скупштина Удружења. За пред­ седника изабран Мирко Милојковић. октобар, 16 – Изашао последњи број „Републике”, недељника Југословенске републиканске демократске странке. 1957. јун, 30 – У просторијама Радио Бе­ ограда одржана Ванредна скупштина Удружења, посвећена измени Правила. новембар, 29 – децембар, 15 – Удру­ жење приредило на Теразијама врло успелу изложбу „Југословенска новинска фотографија 1957”. 1958. фебруар, 9 – Одржана Скупштина Ве­ ћа новинара Војводине. За председника Управног одбора изабран Ласло Рехак. фебруар, 23 – У Београду одржана Дванаеста редовна скупштина Удруже­ ња. За председника је поново изабран Мирко Милојковић. Највише пажње је посвећено питањима социјалистичке де­ мократије и забавној штампи. август, 23 – Отворен ТВ студио у Бе­ ограду. 1959. април, 23–26 – Одржан Четврти кон­ грес Савеза синдиката Југославије, после кога Савез новинара није више струков­ ни синдикат, што је значило битну изме­ ну положају новинарске организације. октобар, 2 – У Приштини одржана скупштина Већа новинара Косова и Ме­ тохије. За председника изабран Аслан Фазлија. 1960. мај, 22 – У Београду одржана Тринае­ ста редовна скупштина Удружења. За пред­ седника изабран Љубиша Манојловић. децембар, 14 – У Новом Саду одржа­ на скупштина Већа новинара Војводине. За председника изабран Нандор Фаркаш. 1961. март, 22 – Удружење донело Правил­ ник о пријему у чланство. септембар, 1–5 – У Београду одржана Прва конференција несврстаних земаља. октобар, 26 – Иво Андрић добио Но­ белову награду. новембар, 1 – Новинско предузеће „Седма сила” покренуло Библиотеку „До­ кументи данашњице”. 1962. мај, 11 – У Удружењу основана Сек­ ција сатиричара и хумориста. За пред­ седника изабран Миле Станковић. мај, 13 – У Београду одржана Четр­ наеста редовна скупштина Удружења. За председника изабран Драгољуб Миливо­ јевић. октобар, 21 – Основана Секција но­ винара унутрашњополитичких и при­ вредних рубрика. 1963. јануар, 12 – Основана Секција војво­ ђанских хумориста, за председника иза­ бран Ласло Гал. март, 15 – Основана секција београд­ ских репортера. мај, 2–3 – Туристички новинари одр­ жали у Макарској први „Мајски скуп”. 1964. новембар, 15 – У Београду одржана Петнаеста редовна скупштина Удружења. За председника изабран Бранко Дадић.

439Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. децембар, 18 – На редовној годишњој скупштини Покрајинског већа новинара Војводине расправљано о положају нови­ нарских кућа и награђивању новинара. За председника изабран Ласло Варга. 1965. јун, 14 – Проширени пленум Удру­ жења расправљао о Тезама ССРН о месту и улози штампе, радија и телевизије као средстава информисања. децембар, 3–4 – У Краљеву одржана оснивачка скупштина Секције новина­ ра локалне штампе. За председника иза­ бран Витомир Бујишић. 1966. јул, 1 – На Брионима одржан IV пле­ нум ЦК СКЈ, на којем је критикована Слу­ жба државне безбедности и смењен пот­ председник СФРЈ Александар Ранковић. 1967. март, 10–11 – У Ваљеву одржана го­ дишња скупштина Секције новинара ло­ калне штампе Србије. За председника изабран Витомир Сударски. април, 22 –Одржана Шеснаеста ре­ довна скупштина Удружења у Крагујевцу (први пут изван Београда). За председни­ ка је изабран слободан Глумац. Оцењени као националистички списи, осуђени су Декларација о равноправности хрватског језика у Хрватској и одговор на њу иска­ зан у Предлогу за размишљање у Србији, као и њихови потписници. 1968. јун, 3 – Избиле студентске демон­ страције у Београду. 1969. јануар – Основан Фонд солидарно­ сти Удружења новинара. За председника изабран Ненад Ставјел. мај, 15– Основан Фонд солидарности Удружења новинара. мај, 17 – У Панчеву одржана Седам­ наеста редовна скупштина Удружења. Вођена је закаснела расправа о студент­ ским демонстрацијама 1968. За председ­ ника изабран Ђорђе Раденковић. 1970. јануар, 14–17 – Одржана Десета сед­ ница ЦК СК Хрватске, којом је настао тзв, маспок или „хрватско прољеће” 1971. април, 30 – Кривичног већа тројице Врховног суда Србије забраило „Студент”, гласило студената Београдског универ­ зитета. мај, 25 – Окружни јавни тужилац у Загребу привремено забранио „Вечерње новости” због карикатуре „Кафански сто” Ранка Гузине. јун, 5 – У Аранћеловцу одржана Осам­ наеста редовна скупштина Удружења. Расправљано о будућим правцима делат­ ности Удружења. За председника изабра­ на Јованка Бркић. јун, 8 – Врховни суд Србије трајно за­ бранио растурање броја за мај–јун 1971. године часописа „Анали Правног факул­ тета” у Београду због написа Косте Ча­ вошког, др Михајла Ђурића, др Стевана Ђорђевића и др Андрије Гамса. 1972. септембар, 29 – Чланству упућено Писмо председника СКЈ и Извршног би­ роа Председништва, октобар, 13 – Забрањена „Страдија”, сатирични месечник београдских студе­ ната 1973. јун, 1 – У Кладову одржана Деветна­ еста редовна скупштина Удружења. Уста­ новљен делегатски принцип образовања Републичког одбора. Председник Света Тадић. 1974. фебруар, 22 – У Београду одржана Двадесета редовна скупштина Удруже­ ња. За председника изабран Захарије Тр­ навчевић. 1975. септембар, 12–13 – У Аранћеловцу одржана Друга ванредна скупштина Удру­ жења. Расправљано о будућим професио­

440 Миле Недељковић налним питањима, животним и радним условима новинара и награђивању. новембар, 15 – Први пут обележен Дан новинара Војводине, у спомен на излазак првог броја број „Слободне Војводине”. 1976. март, 12 – Привредни суд отворио стечај над Стамбеном задругом „Нови­ нар”. март, 13–14 – У Матарушкој бањи одржана Двадесет прва редовна скуп­ штина Удружења. За председника је иза­ бран Драган Марковић. децембар, 30 – Законом враћен Удру­ жењу новинара Србије Дом новинара у Ресавској улици бр. 28 1977. мај, 25 – Приштинско „Јединство” по­ чело да излази дневно. јун, 30 – Први пут додељене награ­ де Удружења новинара за животно де­ ло „Светозар Марковић”..Добитници Пре­ драг Милојевић и Озрен Недељковић. октобар, 14 – На седници Скупштине Удружења новинара расправљано и уре­ ђивачкој политици. Указано на притиске као вид прикривене цензуре. октобар, 31 – У организацији Већа Савеза синдиката Србије и Удружења но­ винара одржана у Нишу завршна свеча­ ност посвећена 30­годишњици излажења листова организација удруженог рада. 1978. новембар, 15–16 – У Аранђеловцу одржана Двадесет друга редовна скуп­ штина Удружења. За председника иза­ бран Боривоје Мирковић. 1979. јун, 3 – У Приштини одржано савето­ вање новинара – техничких уредника Ср­ бије, Војводине и Косова (као да Војводи­ на и Косово не припадају Србији. јун, 13 – У спомен на појаву „Раде­ ника” Светозара Марковића, првог со­ цијалистичког листа на Балкану, који је изашао 31. маја 1871. године (по старом календару) Удружење новинара од ове године слави тај дан, који у XX веку пада 13. јуна, као Дан новинара Србије. 1980. мај, 4 – Умро Председник СФРЈ Јосип Броз Тито. 1981. фебруар, 5 – Основана секција нови­ нара ветерана. За председника изабран Дојчило Митровић. фебруар, 20–21 – У Светозареву одр­ жана Двадесет трећа редовна скупштина Удружења. За председника изабран Љу­ бомир Рајнвајн. 1982. фебруар, 18 – Изашао први број но­ ве серије „Новинарског гласника”, листа Удружења новинара. април,8–9 – У Сокобањи одржана Два­ десет четврта редовна скупштина Удру­ жења. За председника изабран Станислав Маринковић. Буру је изазвале дискусије Мирослава Радојчића и Петра Поповића, који су указали на притиске на штампу. 1983. фебруар, 22 – Секција новинара ве­ терана усвојила нова Правила. За пред­ седника изабран Миодраг Аврамовић. 1984. април, 20–21 – Одржана Тематска скупштина у Горњем Милановцу, посвеће­ на задацима новинарства у остваривању Дугорочног стабилизационог програма. 1985. фебруар, 25 – март, 1 – У Српској ака­ демији наука и уметности одржан науч­ ни скуп „Стваралаштво Димитрија Дави­ довића мај, 10–11 – У Нишу одржана Дваде­ сет пета редовна скупштина Удружења. За председника изабран Богдан Дечермић. 1986. март, 31 – април, 1 – На тематској скупштини у Аранђеловцу расправљано о претконгресним активностима нови­ нара и и о њиховим животним и радним условима.

441Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. јул, 4 – У отвореном „Писму јавности” Иницијативни одбор открио намеру да оснује тзв. „Фонд солидарности”, што је иза­ звало потресе у политичким структурама. 1987. јануар, 18 – У „Политици” објављена пасквила извесног М. Шаренца „Војко и Савле”, која изазвала велико негодовање у јавности април, 24 – Скуп Срба у Косову По­ љу, који су се жалили на све агресивнији шиптарски национализам. мај, 8–9 – На Дивчибарама одржа­ на Двадесет шеста редовна скупштина Удружења. За председника изабран Југ Гризељ. Први пут је председник изгласан без консултација са УКТ (ужим кадров­ ским телима). јун, 19 – На скупштини у Вараждину се распао Савез књижевника Југославије. септембар, 23-24 – У Београду одр­ жана Осма седница Централног коми­ тета Савеза комуниста Србије на којој је партијска фракција Слободана Милоше­ вића победила фракцију Драгише Павло­ вића и Ивана Стамболића. 1988. јун, 23 – У Смедереву одржана Темат­ ска скупштина посвећена јавности ра­ да медија и новинарима у разрешавању друштвене кризе. октобар, 24 – Југ Гризељ поднео оставку. Повод је било писмо Ранке Чи­ чак, пуно недокументованих оптужби на његов рачун. 1989. јун, 27 – У новосадском хотелу „Парк” одржана Двадесет седма редовна скуп­ штина Удружења. За председника иза­ бран Слободан Лазаревић.. 1990. јун, 14 – На Власинском језеру одр­ жана Оснивачка скупштина Самостал­ ног синдиката новинара Србије. 1991. октобар, 1 – Обављајући професио­ нални задатак, на ратишту на Банији по­ гинуо новинар Зоран Амиџић, уредник Дописништва РТС у Шапцу. новембар, 8 – На састанку Европске заједнице у Риму одлучено да се уведу санкције Србији и Црној Гори. 1992. јун, 12–14 – У хотелу „Бели бор” на Та­ ри одржана Двадесет осма редовна скуп­ штина Удружења. За председника иза­ бран Коста Краинчанић.. јун, 23 – На протестном збору у Бе­ ограду 43 новинара тражило сазивање ванредне скупштине УНС. 1993. децембар, 19 – У Србији одржани пре­ времени парламентарни избори. Соција­ листичка партија добила мање од поло­ вине места у парламенту(123 од 250). 1994. март, 26 – У Дому омладине у Београ­ ду основано Независно удружење нови­ нара Србије (НУНС). За председника иза­ бран Драган Никитовић. 1995. август, 4 – У пет ујутро почело је 138.500 хрватских војника тзв. операцију „Олуја”, којом је око 200.000 Срба истерано из Хрватске са својих вековних огњишта. 1996. јун, 13–16 – У Смедереву одржа­ на Двадесет девета редовна скупштина Удружења. За председника изабран Ми­ лорад Комраков. 1997. јун, 13–14 – Одржана Тематска скуп­ штина Удружења на Златибору. Замерају­ ћи Управном одбору УНС­а да делује као проширени колегијум РТС­а, Нино Брајо­ вић оспорио легитимитет свим органима изабрани на скупштину у Смедереву.

442 Миле Недељковић 1998. јун, 30 – Управни одбор, на иниција­ тиву Актива новинара ветерана, донео одлуку о оснивању новинарске школе. 1999. март, 24 – НАТО почео бомбардовање СР Југославије. април, 11 – У Београду убијен нови­ нар Славко Ћурувија. 2000. октобар, 5 – На изборима победио ДОС (Демократска опозиција Србије), чи­ ме је срушена владавина Слободана Ми­ лошевића и дошло до корените промене друштвеног уређења. октобар, 9 – Конституисан Иниција­ тивни одбор за сазивање ванредне скуп­ штине Удружења, које се налази у расулу. октобар, 28 – Одржана Трећа ванред­ на скупштина Удружења, која је значила обрачун са председником Комраковом и дистанцирање од његове политичке зло­ употребе Удружења. За председника иза­ бран душан Радовановић. децембар, 5 – Суд части Удружења трајно искључио бившег председника Милорада Комракова из чланства. 2001. фебруар, 8 – Суд части Удружења трајно искључио из чланства седморицу новинара (Драгољуба Милановића, Ду­ шана Чукића, Живорада Ђорђевића, Го­ рана Матића, Хаџи Драгана Антића, Зо­ рана Јевђовића и Ђорђа Мартића) због вишегодишњих поступака неспојивих са Статутом и Кодексом Удружења. фебруар, 24–25 – У хотелу „Извор”.у Аранђеловцу одржана Тридесета редовна скупштина Удружења. Усвојен нови Статут, Кодекс новинара Србије и програм рада. За председника изабран Нино Брајовић. јун, 11 – На улазу у стан у Јагодини убијен новинар Милан Пантић. новембар, 21 – Удружење први пут прославило крсну славу, Св. арх. Михаила. 2002. март, 27 – У Удружењу први пут про­ слављен Дан новинара Србије, утврђен у спомен изласка првих новина на срп­ ском језику. Додељена Повеља ветерану Слободану Нешовићу. 2003. фебруар, 22 – Основан Синдикат но­ винара Србије. За председника изабрана Драгана Чабаркапа. децембар, 26 – Уз подршку миси­ је ОЕБС у Србији и Црној Гори, Удружење организовало тромесечну Школу радио и ТВ новинарства за стручно оспособљава­ ње новинара Рома. 2004. фебруар, 25 – Управа Удружења по­ кренула иницијативу за оснивање Пот­ порног фонда „Добрица Кузмић.” јун, 2 – Усвојена Правила . Потпорног фонда „Добрица Кузмић.”. 2005. март, 26–27 – У Брзећу на Копаони­ ку одржана Тридесет прва редовна скуп­ штина Удружења. За председника поново изабран Нино Брајовић. децембар, 3 – Синдикат новинара Србије примљен у чланство Међународ­ не федерације новинара. 2006. децембар, 22 – Усвојен нови Статут Удружења. 2007. јун, 15 – Изборна скупштина Синди­ ката новинара Србије, усвојила измене Статута и изабрала нове органе. За пред­ седника поново изабрана Драгана Ча­ баркапа. 2008. јануар, 16 – Под називом Еко прес клуб Србије основана Еколошка секција. За председника изабрана Милена Бабић.

443Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Н аграде Удружења новинара Ср­ бије су први пут додељене 1951. године, приликом прославе 70­ годишњице оснивања Удружења. Те године су награде биле пригодне, под­ стакнуте јубилејом, и нису установљене као трајне. Поводом тог јубилеја посебно при­ знање је добио Моша Пијаде за неумор­ ни конструктивни рад у револуционарној и напредној штампи, а за дугогодишњи пожртвован и савестан рад у новинар­ ству признање су добили карикатуриста Пјер Крижанић („Политика”) и новинари Добрица Кузмић („Политика”) и Богдан Билбија („Борба”). Тек је на Осмој редовној годишњој скупштини Удружења новинара Србије, одржаној у Београду 7. јуна 1953. године, покренуто увођење награда. Иницијати­ ву, коју је Скупштина једнодушно при­ хватила, дао је Живан Митровић, пред­ ложивши да правила за награде сачини управа која на тој скупштини буде иза­ брана. Митровићев предлог је допунио Никола Бибић захтевом да једна од на­ града буде и награда за слику, тј. фото­ графију, што је такође прихваћено. Комисија за израду Правилника Фон­ да за награђивање најбољих новинарских радова, коју су сачињавали Живан Ми­ тровић, Радивоје Марковић, Дејан Алек­ Поглавље XXIV НАГРАДЕ Осврт на досадашње награде • Награде према редакцијама • Лауреати • ЈубиЛарНе Награде • Посебно признање • Награде „ВеСеЛиН МаСЛеШа” • Награде „радОВаН драгОВиЋ” • Награде „СВеТОЗар МарКОВиЋ” • Специјална награда „Светозар Марковић” • Посебна награда • Похвала • Награда за животно дело „Светозар Марковић” • Награда „Златан клас” • Награда „8. март” • Награда ССРН Србије • Награда Привредне коморе Србије • Награда новинарима ОУР–а • Награда Савеза синдиката Србије • Награда „диМиТриЈе даВидОВиЋ” • Специјална награда „димитрије давидовић” • Награда „МиЛаН ЖегараЦ” • Посебна повеља за ратне репортере • ЗЛаТНа ПОВеЉа • дијамантска повеља • Специјална повеља • Награда „ЛаЗа КОСТиЋ” • Награда „ЖиКа М. ЈОВаНОВиЋ” • Награда За ЖиВОТНО деЛО • Специјална награда • ПОВеЉа за дан новинара • ПОВеЉа уз јубилеј • Награда за слободу медија • Награда управе уНС • Награде СаВеЗа НОВиНара ЈугОСЛаВиЈе (СНСЦг) • Награда за животно дело „Моша Пијаде” • Награда за животно дело

444 Миле Недељковић сић, Марко Перић и Зоран Жујовић, установила је на седници 28. децембра 1953. године правила по којима се награде додељују за радо­ ве објављене у једној кален­ дарској години. Предлоге за награде за протеклу годину могу до 15. јануара наред­ не године да дају сви члано­ ви Удружења и подружнице новинара. Чланове жирија именује Управни одбор на првом састанку по одржа­ вању годишње скупштине, а награде ће се додељивати на следећој годишњој скупшти­ ни за протеклу годину. Тако је, у тежњи да се одају признања за најбо­ ље радове и као подстицај новинарима – члановима Удружења новинара Србије за унапређење новинарства, установљен фонд за награде „Веселин Маслеша”.1 Награде из фонда „Ве­ селин Маслеша” Удружење је додељивало три године (1954–1956), а потом су, по­ што је фонд пресахнуо, чла­ нови Удружења остали без своје награде. Дуже од де­ ценије је Удружење новина­ ра Србије било једино репу­ бличко удружење које није награђивало своје новина­ ре. Зато је покренута иници­ јатива да се награда обнови. Најпре је 13. децембра 1967. године2 Комисија Удружења новинара Србије за израду Преднацрта правилника за рад Фонда за награђивање новинарских радова усвоји­ ла закључке на основу којих ће израдити Правилник, што је и учиње­ но 1968. године. Како је у међувремену Удружење новинара Босне и Херцеговине увело награде које су носиле име Весели­ на Маслеше, то је обновљени фонд за на­ 1 Udruženje novinara Srbije nagrađivaće najbolje novinarske radove, „Naša štampa”, god. IV, br. 14, Beo­ grad, januar 1954, 3. 2 Anonim, Osnivanje fonda za nagrađivanje novi- narskih radova, „Naša štampa”, god. XVII, br. 153, Beo­ grad, novembar–decembar 1967, 15. граде у Србији понео име Светозара Мар­ ковића, првог социјалистичког новинара на Балкану. Награде из фонда „Светозар Марко­ вић” за најбоља једногодишња новинар­ ска остварења су додељиване пуне три деценије (1969–1999). Наградама „Све­ тозар Марковић” су 1974. године додате Специјална награда и Посебна награ­ да, а 1975. године Похвала, док је Специ­ јална повеља додељена само 1999. год. 5 6 21

445Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Награда„СветозарМар­ ковић” за животно дело је установљена 1976. године. Од 1974. године је доде­ љивана и посебна награда „Златан клас”, за прилоге о пољопривреди. Награда „8. март” је уведена 1975. годи­ не на подстицај Секције за питања друштвено­економ­ ског положаја жена и поро­ дице. Исте године је наста­ ла и Награда Републичке конференције ССРН Срби­ је, док је Награда Привред­ не коморе Србије устано­ вљена 1976. године. За регионалне и локал­ не листове и радиостани­ це Секција новинара регио­ налне штампе УНС је 1966. године установила Награду „Радован Драговић”, која је потом неправедно занема­ рена 1975. године. Од 1980. године је доде­ љивана Награда новина­ рима ОУР­а. Једнократно је (1987. године) постојала и Награда Савез синдиката Србије. Награда „Димитрије Да­ видовић”, која се додељу­ је за уређивачки допринос, установљена је 1987. године на предлог др Михаила Бје­ лице. Награда „Милан Жега­ рац” је установљена 1994. године у спомен на фото­ репортера погинулог на сла­ вонском ратишту. Овој награ­ ди је исте године придодата и Посебна повеља за ратне репортере. За дугогодишњи рад и активност у новинарској ор­ ганизацији је 1995. године уведена награда „Златна повеља”. У међувремену је деље­ но признање „Сребрни ју­ билеј” новинарима који су провели 25 година у нови­ нарству, а своје награде су додељивали Друштво но­ винара Војводине (награда Време и мерила или оличења новинарског стваралаштва – новинари по којима су назване награде: 1. отац српског новинарства Димитрије Давидовић (1789–1838) – литографија Уроша Кнежевића, 2. први председник Удружења новинара Србије Лаза Костић (1841–1910) – рад Уроша Предића, 3. први социјалистички новинар на Балкану Светозар Марковић (1846–1875), 4. први српски професионални социјалистички новинар Радован Драговић (1878–1907), 5. прво перо илегалног комунистичког новинарства Моша Пијаде (1890–1957), 6. уредник партизанских листова Веселин Маслеша (1906–1943), 7. оснивач Музеја штампе Жика М. Јовановић (1906–1997) 8. жртва вуковарског ратишта фоторепортер Милан Жегарац (1947–1991) 3 7 4 8

446 Миле Недељковић „Светозар Марковић – Тоза”) и Друштво новинара Косова. Мноштво и шаренило награда, као и врло неуједначени критеријуми којима су се руководили разни жирији, озбиљно су пољуљали углед многих награда, чему је понајвише допринела ускогруда стра­ начка комбинаторика последњих годи­ на. Зато је Ванредна скупштина, одржана у Београду 28. октобра 2000. године, одлу­ чила да се награде за 2000. годину не до­ дељују, а на Тридесетој редовној изборној скупштини, одржаној у Аранђеловцу 24– 25. фебруара 2001. године, промењени су врсте и називи награда, те, по тим одлу­ кама, Удружење од тада додељује ове на­ граде: 1. Награда за животно дело, 2. Годишња награда за уређивање „Димитрије Давидовић”, 3. Годишња награда за новинар­ ско стваралаштво „Лаза Костић” (на­ граде се додељују према облицима но­ винарског изражавања – вест, извештај, коментар, интервју, репортажа, фељтон, фотографија, телевизијски снимак, ка­ рикатура), 4. Специјална награда „Жика М. Јо­ вановић” (награда се додељује за допри­ носе историји штампе и новинарства, за теоријске радове о новинарству и публи­ цистичка дела), 5. Златна повеља (награда за дугого­ дишњи рад и доприносе у новинарству и развоју новинарске организације). Осим истакнутим појединцима, ова награда је додељена и редакцијама („Но­ ви пут”, Јагодина; „Победа”, Крушевац; „Тимок”, Зајечар; „Колектив”, Бор; „Једин­ ство”, Приштина – Косовска Митровица; „Тигар”, Пирот; „Рафинерија”, Нови Сад). Од 2001. године Удружење новинара Србије прославља 27. март као Дан нови­ нара Србије, у спомен на излазак првих новина на српском језику, које су се на тај дан (14. марта по старом календару) појавиле у Бечу 1791. године, а од 2003. године додељује том пригодом истакну­ тим појединцима, редакцијама и уста­ новама Повељу за Дан новинара Срби­ је (27. март). Као посебан вид признања за допри­ носе развоју новинарства, поводом зна­ чајних јубилеја информативних кућа, Удружење новинара је доделило и пет Повеља уз јубилеј – 100 година „Поли­ тике” (2004), 85 година „Борбе” (2007), 75 година Радио Београда (2004), 70 година „Јежа” (2005). 60 година Танјуга (2003) и 50 година „Вечерњих новости” (2003). Иако за награду поводом 60­годи­ шњице Танјуга није имао никаквих за­ слуга, његов тадашњи директор Лука Мичета је одбио да је прими, чиме је не­ праведно оштетио генерације танјугова­ ца који су дали велики допринос како српском новинарству тако и Удружењу новинара Србије. Управа Удружења је, на нарочито за­ узимање председника Нина Брајевића, 2006. године установио Награду за сло­ боду медија, која се додељује 3. маја, на Светски дан слободе медија. Од 2006. године на Фестивалу „Злат­ ни просјак” у Кошицама (Република Сло­ вачка) Удружење додељује награду „Зо­ ра” за богаћење ТВ и филмског израза локалних и регионалних медија. Исте године, поводом 125­годишњи­ це Удружења, Управа је установила и Специјалну повељу, која се додељује за нарочите доприносе унапређењу нови­ нарства. Осврт на досадашње награде Од 1951. године до 2008. године је до­ дељена 581 награда Удружења новинара Србије. По врстама, хронолошки, дате су ове награде: Јубиларна – Посебно признање (1951) .................................................................... 1 Јубиларна – Признање за дугогодишњи пожртвовани рад (1951) .................................................................... 3 „Веселин Маслеша” (1954–1956) ...................................................... 68 „Радован Драговић” (1966–1974) ..................................................... 32 „Светозар Марковић” (1969–1999) ................................................... 251 – за једногодишњи рад (1969–1999) .................................................... 171 – Специјална награда (1974. и 1981) .................................................... 7 – Посебна награда (1974, 1982/83, 1989. и 1994) ....................... 6 – Похвала (1975) .................................................................... 5 – За животно дело (1977–1999) ...................................................... 62

447Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. „Златан клас” (1974–1999) ...................................................... 22 „8. март” (1975–1976) ........................................................ 2 ССРН Србије (1976–1990) ...................................................... 10 Привредна комора (1976–1987) ...................................................... 10 ОУР (1980–1999) ...................................................... 20 Савез синдиката Србије (1987) .................................................................... 1 „Димитрије Давидовић” (1987–2008) ...................................................... 30 Специјална награда (1987) .................................................................... 1 „Милан Жегарац” (1994–1999) ...................................................... 16 Посебна повеља за ратне репортере (1994. и 1998) .....................................................8 „Златна повеља” (1995–2008) ...................................................... 40 Дијамантска повеља (1999) .................................................................... 1 Специјална повеља УНС (1999) ..................................................................10 „Лаза Костић” (2001–2008) ...................................................... 38 „Жика М. Јовановић” (2001–2008) ...................................................... 13 Награда за животно дело (2001–2008) ...................................................... 17 Специјална награда ............................ 3 Повеља за Дан новинара (2003–2008) ........................................................ 7 Повеља уз јубилеј (2003–2007) .........................................................6 Награда за слободу медија (2006–2007) ........................................................ 3 Награда „Зора” ....................................... 3 Специјална повеља (2006) .................................................................... 2 Укупно ................................................... 618 Осим награда Удружења новинара Србије, новинарске награде је додељивао и Савез новинара Југославије, касније Са­ вез новинара Србије и Црне горе. Ова на­ града, установљена 1965. године, носила је назив Награда за животно дело „Мо­ ша Пијаде” до 2002. године, а од 2003. го­ дине Награда за животно дело. Награда има савезни карактер и до сада ју је до­ било 66 српских новинара, тако да су но­ винари Србије у раздобљу 1951–2008. го­ дине добили укупно 684 награде. Награде према редакцијама Када се погледа из којих редакци­ ја потичу награђени новинари, добија се прилично тачна слика какву су инфор­ мативне куће и гласила имале у времену додељивања награда, односно слика њи­ хове професионалне опремљености, дру­ штвеног значаја и утицаја у јавности. Од укупно додељене 583 награде, 414 или безмало три четвртине (71,37 одсто) припале су водећим националним гла­ силима из Београда, што потврђује ње­ гов метрополски значај и првенство. Од тога, по редакцијама на првом месту су „Политика” (93 награде) и Телевизија Бе­ оград, односно РТС (90 награда, од којих пет новинарима ТВ Нови Сад и три но­ винарима ТВ центра Крагујевац). Сле­ де Радио Београд (53) и „Борба” (51), па „Вечерње новости” (48), Танјуг (31), НИН (23), „Политика експрес” (16) и „Јеж” (15). Овом низу београдских редакција, чији су новинари добили награде по више од десет пута, придружује се још „Дневник”, Нови Сад (12). . У скупини гласила чији су новинари награђивани од пет до десет пута су „Је­ динство”, Приштина (9), ветерани који су награђивани по одласку из редакција (8), „глас Подриња”, Шабац (7) – као најбољи лист у унутрашњости, затим синдикал­ ни „Рад” (7), самостални новинари (7, од којих један постхумно), „Народна арми­ ја” (6), „Филмске новости” (6) и Радио Сту­ дио Б (6). У скупини награђених од два до пет пута на првом месту су „Народне нови­ не”, Ниш (5), затим „Економска полити­ ка”, „Војска” и „Rilindja”, Приштина (по 4), „Сремске новине”, „Magyar Szo” (Нови Сад), „Напред” (Ваљево), „Комунист”, „Дуга”, Ра­ дио Приштина, ТВ Нови Сад, „Ибарске но­ вости” (Краљево), „Пољопривредник” (Но­ ви Сад) и „Глас јавности” (по 3). На листи са по два награђена новина­ ра су „Светлост” (Крагујевац), „Чачански глас”, „Наш глас” (Смедерево), „Фронт”, Ра­ дио Ниш, „Задруга”, „Јасен” (Краљево), „Ко­ лубара” (Лазаревац), „данас”, „Прави одго­ вор”, Радио Нови Сад, УНС, Југословенски институт за новинарство и наши новина­ ри из Лондона за обавештавање тамошње јавности, а од нових медија и Агенција Бета се уврстила међу награђене, Географија награда: убедљиво нај­ више награда је отишло у Београд – 540

448 Миле Недељковић (или око 92 одсто), затим Војводину (30), Косово и Метохију (19), Ниш (10), Шабац (7), Краљево, Ваљево и Загреб (по 4), Кра­ гујевац, Чачак, Крушевац, САД и Немач­ ку (по 3), Смедерево, Лазаревац и ужице (по 2), итд. У језичком погледу, од 611 награда 601 је припала новинарима који стварају на српском језику, а четири новинарима на албанском, три на мађарском, два на француском и једна на бугарском језику. С обзиром на осниваче, издаваче и власнике гласила, највише награда су до­ били новинари из републичких гласила – 342, а затим савезних гласила – 167. На трећем месту су новинари гласила чији су оснивачи организације удруженог ра­ да (предузећа) – 45. Новинарима локалне, или тзв. комуналне, штампе је припало 28 награда. У иностранство је упућено 20 на­ града, док је осам награда припало нови­ нарима гласила чији су оснивачи из Бео­ града, а исто толико признања су освојили и новинари­ветерани. Самостални нови­ нари (слободњаци) освојили су седам на­ града, дописник Радио Загреба једну, а једну новинар који је власник листа. Високо треће место које је припало но­ винарима тзв. удруженог рада није огле­ дало и последица квалитета новинарства ОУР­а, него друштвене климе која је на­ силно истицала тзв. удружени рад, па су и жирији томе подређивали некакав „кључ” по којем су награђивана та гласила, тј. њихови новинари. Гледајући у целини, ништа се тако није извргло у своју супрот­ ност као што је то било са новинарством удруженог рада, које је уместо да прави новине или води радио­програм према потребама радних људи и самоуправља­ ча, прибегло лакировци, полтронству и прављењу новинарских албума за нарци­ соидне и моћне директоре. Наравно, било је и добрих, професионалније уређиваних гласила, али све је то, у суштини, далеко од правог новинарства. Новинари ОУР­а који су добили награде Удружења несум­ њиво припадају бољем делу новинарства удруженог рада, али већина њих није при­ метна изван фабричког круга. Лауреати Удружење је 1951–2008. дало 611 на­ града, које су добила 523 новинара, од ко­ јих је 453 награђено по једном, а 70 је на­ грађено два и више пута. Новинарима који су награђени два и више пута је при­ пало 158 награда (двојици по четири, че­ трнаесторици по три и педесет четвори­ ци по две). Уручено је 598 награда, а 13 је додељено постхумно. По четири награде су добили Жика М. Јовановић и Стеван Станић, од којих Јова­ новић у размаку од 23 године (1974–1997), а Станић 20 година (1974–1994). Занимљи­ во је да је Јовановић (р. 1906) све награде добио као „Јежев” пензионер (специјална „Светозар Марковић”, специјална ,,Дими­ трије Давидовић”, за животно дело и Злат­ на повеља). Станић је две награде добио као новинар „Борбе”, а две као новинар НИН­а. Неспорни као прегаоци високих вредности, Жика М. Јовановић и Стеван Станић су добили ова признања од колега различитих генерација, што потврђује да њихово дело има трајнији значај. По овоме међу новинарима који су добили по три награде се издвајају Драго­ слав Зира Адамовић и Ђорђе Раденковић. Обојица су добила по две награде „Ве­ селин Маслеша” и по награду „Светозар Марковић”, од чега Адамовић за животно дело, а Раденковић за једногодишњи рад. О њиховој видљивијој присутности говори и то што је размак Адамовићевих награ­ да четврт века (1954–1978), а Раденкови­ ћевих више од деценију и по (1954–1970). По три награде су још добили Александар Мишић, Бранко Поповић, Васа Поповић, Душан Ђурић, Иво Кушанић, Мирко Чу­ пић, Ненад Ставјел, Предраг Кнежевић, Радисав Раде Брајовић, Радован Бранков, Светолик Митић и Томислав Петернек. Међу новинарима који су добили по две награде су Александар Баљко­ вић, Александар Петковић, Андрија Иг­ ић, Богдан Дечермић, Бора Недељковић, Боривоје Мирковић, Борислав Комад, Бранислав Гулан, Васа Рокић, Велибор Косић, Владимир Ђурђевић, Владимир Колар, дејан Лукић, др Живорад Мино­ вић, Драган Ђорђевић, Душан Ђорђевић, Душан Славковић, Ђоко Вјештица, Жив­ ко Милић, Живорад Шиља Михаило­ вић, Живота Камперелић, Жика Милу­ тиновић, Захарије Трнавчевић, Зулфикар Џумхур, Јован Лакићевић, Јован Шћекић, Косара балабановић, Љубиша Манојло­ вић, Љубодраг Стојадиновић, Миливоје Павловић, Милорад Комраков, Милутин Миленковић, Милутин Чолић, Миодраг Вујовић, Миодраг Жико Аврамовић, Ми­

449Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. одраг Поповић, Мирослав Марковић, Момчило Бошковић, Момчило Марић, Никола Бешевић, Никола Ј. Мариновић, Обрен Милићевић, Петар Савковић, Пре­ драг Вуковић, Предраг Милојевић, Ра­ де Станојевић, Радивоје Марковић, Ради­ ша Ковачевић, ранко Лозо, растко гузина, Светозар Тадић, Симо Гајин, Слободан Жикић и Часлав Радовић. ЈубиЛарНе Награде Поводом 70-годишњице Удружења 1951. Богдан Билбија („Борба”) Добрица Кузмић („Политика”) Пјер Крижанић („Политика”) ПОСЕБНО ПРИЗНАњЕ Моша Пијаде (новинар­ветеран) Награде „ВеСеЛиН МаСЛеШа” 1954. Жири: Владислав Миленковић (уред­ ник „Економске политике”), Слободан Глу­ мац (главни уредник „Вечерњих новости”), Ђорђе Раденковић (уредник НИН­а), Мом­ чило Симић (уредник Радио­Београда) и Јуриј Густинчич (уредник „Политике”). На- помена: Ђорђе Раденковић није учество­ вао у раду жирија кад се одлучивало о ра­ довима у групи „коментар, чланак”. Група вест, извештај, интервју I награда Радивоје Марковић (Радио Београд) – за радио­пренос са сахране Бориса Ки­ дрича II награда (Није додељена) III награда Обрен Милићевић („Борба”) – за ин­ тервју са председником Титом Драгослав Адамовић (НИН) – за ин­ тервју са Елиом Виторинијем Велибор Поповић (Танјуг) – за изве­ штај „Други дан прославе у Јајцу” Ненад Ставјел („Борба”) – за изве­ штај „Дан гнева” (о демонстрацијама у Београду) Група чланак, коментар I награда Ђорђе Раденковић (НИН) – за написе о Џозефу Макартију и Џону Фостеру Далсу II награда Владимир Колар (НИН) – за написе „Каверна” и „Иза кулиса суђења др Пан­ телићу” III награда Давор Чулић (Танјуг) – за напис „Го­ рак пиринач у римском Сенату” Андро Габелић („Народна армија”) – за напис „Кардиналски шешир и стра­ тегија” Група интервју I награда (Није додељена) II награда Ранко Лозо (Радио Београд) Група репортажа, хумореска I награда (Није додељена) II награда Васа Поповић („Политика”) – за ре­ портажу „Два чудна доживљаја” Гојко Бановић („Политика”) – за репор­ тажу „О једном Шокцу и његовом штапу” Живко Милић („Политика”) – за ре­ портажу „Европа је ћутала” и „Кораци по ватри”

450 Миле Недељковић III награда Александар Петковић („Борба”) – за напис „Исповест једног аутомобила” Новак Петровић („Дневник”, Нови Сад) – за напис „Прогарци” Група историографија I–II награда (Није додељена) III награда Никола Крсмановић(Издавачкопред­ узеће Удружења новинара Србије) – за че­ тири написа под насловом „Из грађе за историју штампе” Група карикатура I награда Зулфикар Џумхур („Политика”) – за карикатуре „Зачарана осмица” и „Велика четворка” Милорад Ћирић („Борба”) – за кари­ катуру „Пролетери свих земаља” II–III награда (Није додељена) Група радиомонтажа I–II награда (Није додељена) III награда Миодраг Поповић (Радио Београд) – за радиомонтажу радиорепортаже Бран­ ка Поповића „Крила над Београдом” Група фотографија I–II награда (Није додељена) III награда Жика Милутиновић („Политика”) – за три снимка са кошарке 1955. Жири: Миодраг Аврамовић (уредник Танјуга), Јаша Давичо (главни уредник „Економске политике”), Драгослав Ада­ мовић (уредник НИН­а), Момчило Симић (уредник Радио Београда), Божа Рафајло­ вић (уредник Танјуга), Алекса Ивановић (уредник „Народне армије”) и Нусрет Се­ феровић (уредник „Борбе”). Овај жири ни у једној категорији није доделио прву награду. Група вест, извештај, интервју II награда Веља Јанковић, Бранко Марјано­ вић, Веља Коцић, Михајло Јовановић и Бошко Мартиновић („Филмске ново­ сти”) – за журналску историју Филмских новости „Снежне мећаве” III награда Божа Рафајловић (Танјуг) – за вести о боравку председника Тита у Индији Драгослав Адамовић (НИН) – за се­ рију интервјуа са нашим књижевницима Група чланак, коментар II награда Јоже Смоле („Борба”) – за пет написа о Берлинској конференцији III награда Ђорђе Раденковић (НИН) – за напи­ се о Чу ен Лају и Конраду аденауеру Иван Пустишек (Радио Београд) – за коментар о Трсту Добрица Кузмић Предраг Вуковић Драган Марковић

451Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Зоран Јовановић (НИН) – за чланак под насловом „Скупштина и пољопри­ вреда” Петар Стојановић („Политика”) – за чланак под насловом „Гугаљски Мичу­ рин” IV награда Слободан Вујица („Борба”) – за чла­ нак под насловом „Шуме нестају” Група друштвена хроника II награда Александар Петковић („Борба”) – за серију чланака о привредном кримина­ лу и пијанству Васа Поповић („Политика”) – за ре­ портажу о Зеници III награда Милутин Чолић („Политика”) – за анкету о провинцијским позориштима Ненад Ставјел („Политика”) – за ре­ портажу „У клисури људских несрећа” Стана Живковић и Никола Виторо­ вић (Радио Београд) – за хронику „Годи­ ну дана Скупштине” Драгољуб Траиловић (Радио Бео­ град) – за радиорепортажу „Минула го­ дина” Бранко Петровић (НИН) – за дру­ штвену хронику „Самоубиство” Воја Јовановић („Борба”) – за дру­ штвену хронику „Деца на улици” IV награда Љубомир Вуњак („Радник”) – за дру­ штвену хронику „Вештина живети” Група фељтон II награда Тоша Поповски („Борба”) – за серију фељтона под насловом „У осињаку” III награда Миле Станковић („Јеж”) – за напис „Палилулци под Акропољем” Бранко Поповић (Радио Београд) – за напис „Поводом годишњице смрти Горта­ на Владимира” Група фотографија III награда Мирољуб Лаловић („Борба”) – за сни­ мак приликом повратка председника Ти­ та са посете Грчкој IV награда Никола Павићевић („Народна арми­ ја”) – за снимак под насловом „Спринтер на старту” Група стручан или историографски рад из области новинарства III награда Ласло Рехак („Magyar szo”) – за чла­ нак под насловом „Штампа у Војводини” Радивоје Марковић (Радио Београд) – за брошуру под насловом „Радио пре­ нос” 1956. Жири: Раде Вујовић (уредник „Бор­ бе”), Миливоје Марковић (уредник Ра­ дио­Београда), потпуковник Миле Деспот (уредник „Народне армије”), Драгослав Адамовић (уредник НИН­а), Јуриј Густин­ чич (коментатор „Политике”) и Љубомир Рајнвајн (уредник Танјуга). I награда (Није додељена) Душан Попов Милорад Добрић Нада Мијатовић

452 Миле Недељковић II награда Ранко Лозо (Радио Београд) – за ин­ тервју са председником Титом о Бандун­ шкој конференцији Бранко Петровић, Предраг Вуко­ вић и Владимир Колар (НИН) – за анке­ ту „Шта знате о новој генерацији” Ђорђе Радишић („Народна армија”) – за репортажу „Мртви да ћуте” Љубиша Манојловић („Јеж”) – за хро­ нику „Тексас” (објављено у НИН­у) Вук Трнавски („Политика”) – за суд­ ску хронику „Деда Гаврило” Зулфикар Џумхур („Политика”) – за карикатуру „Животни простор” III награда Раша Лазаревић („Борба”) – за чла­ нак „Шта с новцем” Бранко Петровић (НИН) – за репор­ тажу „Трагом урана на планини Н” Миодраг Николић (дописник „Бор­ бе” са Косова) – за репортажу „Пионир наше фоторепортаже” Зоран Жујовић („Политика”) – за ре­ портажу „Гамал даје земљу” Павле Малетин („Радио Београд”) – за фељтон „Стерија о женама” Ненад Ставјел („Политика”) – за хро­ нику „Трагом једног огласа” Васа Поповић („Политика”) – за хро­ нику „Побогу, децо” Владимир Каћански („Наш весник”) – за хронику „У име чега” Ђорђе Богојевић („Борба”) – за козе­ рију „његово величанство јаје” Србољуб Илић (Радио Београд) – за фоноснимке „Кроз шпалир народа” (о до­ чеку председника Тита од границе до Бе­ ограда после посете Индији и Бурми) Награде „радОВаН драгОВиЋ” (Секција новинара локалне штампе Србије) 1966. Витомир Бујишић („Глас Подриња”, Шабац) 1967. Драгиша Рашковић („Вести”, Титово Ужице) 1968. Милош Бајагић („Народне новине”, Ниш) 1973. Петар Николић („глас Подриња”, Ша­ бац), за друштвену хронику Мирољуб Пантовић (Радио Чачак), за друштвену хронику Љиљана Кецојевић (Радио Ваљево), за извештај Стеван Ћирић („Напред”, Ваљево), за коментар Предраг Радовановић („Реч народа”, Пожаревац), за коментар Бранислав Вучковић („Нови Бео­ град”, Нови Београд), за ћчанак Никола Ћирић („Слобода”, Пирот), за чланак Јован Вуковић („Сремске новине”, Сремска Митровица), за репортажу Слободан Ћетковић („Вести”, Титово Ужице), за репоржу Љубомир Исаиловић („Нови пут”, Светозарево), за репортажу Стеван Пузић („Сремске новине”, Сремска Митровица), за репортажу Први добитници награде „Радован Драговић” – Витомир Бујишић и Драгиша Рашковић

453Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Александар Урошевић („Нови пут”, Светозарево), за карикатуру Миодраг Спајић („Глас Подриња”, Шабац), за хумореску Недељко Терзић („Сремске новине”, Сремска Митровица), зс хумореску 1974. Душан Ћук („Зрењанин”), Спомен­ плакета и новчана награда од 5.000 ди­ нара Коментар I награда Живко Васић (дописник „Сомбор­ ских новина” из Сремске Митровице) II награда Милорад Ђокић („Светлост”, Крагује­ вац) Друштвена хроника I–II награда Јован Вуковић („Сремске новине”, Сремска Митровица) Петар Николић („глас Подриња”, Ша­ бац) III награда Бранко Чанчар („Сремске новине”, Сремска Митровица) Репортажа I награда Драгиша Пењин („Глас Подриња”, Шабац) II награда Зоран Јоксимовић („Напред”, Ваљево) III награда Драгутин Паунић (Радио Јасеница, Смедеревска Паланка) Хумореска I награда Миливоје Илић („Реч народа”, Пожа­ ревац) II награда Милорад Спајић („глас Подриња”, Ша­ бац) III награда Томислав Јеротић („Глас Подриња”, Шабац) Фотографија I награда Радислав Ранисављевић („Наш глас”, Смедерево) Техничко уређивање I награда није додељена II награда Мирољуб Вучинић („Суботичке но­ вине”) III награда Љубивоје Алексић („Полимље”, При­ јепоље) НАГРАДЕ „СВеТОЗар МарКОВиЋ” 1969. Жири: председник Владислав Милен­ ковић („Економска политика”), потпред- седник Милош Мимица („Политика”), чланови: Обрен Милићевић („Борба”), др Најдан Пашић („Социјализам”), Вил­ ко Винтерхалтер (публициста), Љубомир Ловрић („Спорт”), драган Вукобратовић ((„Борба”), Божидар Кићовић (Радио Бео­ град). У жири су били изабрани, али нису

454 Миле Недељковић учествовали у раду, Миодраг Николаје­ вић (Телевизија Београд), Момчило Пу­ дар (Танјуг) и Драган Марковић (НИН). Милан Ковачевић (Телевизија Бео­ град) – за путописну серију „Караван” Ристо Бајалски („Политика”) – за из­ вештаје из Чехословачке Славољуб Ђукић („Политика”) – за коментаре из области унутрашње поли­ тике Јожа Влаховић („Политика”) – за ре­ портаже „Свега две крушке појели а сити од илузија” и „Земљотрес који је разорио наше илузије” Драгиша Бошковић („Економска по­ литика”) – за аналитичке чланке у „Еко­ номској политици” Душан Костић (новинар у пензији) – за друштвену хронику „Зорка из Шкаља­ ра”, „Глас неки унутрашњи” и „Дон Нико из Прчња” Будимир Будимац („Дневник”, Но­ ви Сад) – за серију написа о југословен­ ским радницима у Савезној Републици Немачкој Слободан Марковић („Борба”) – за серију репортажа „Сент Андреја” Предраг Вуковић („Борба”) – за ко­ ментаре и репортаже „Барометар”, „Без маске”, „Отровни плодови”, „Пољска” и „Бугарска” Иво Кушанић („Политика”) – за ка­ рикатуре на домаће теме 1970. Јованка Бркић („Борба”) Обрен Милићевић („Борба”) Света Тадић („Борба”) Милош Гојковић („Политика”) Милош Мимица („Политика”) Предраг Кнежевић (Радио Београд) Јован Хаџи­Костић („Вечерње ново­ сти”) Миодраг Кујунџић („Дневник”, Но­ ви Сад) Ђорђе Раденковић (НИН) Часлав Радовић (ТВ Београд) 1971. Душан Ђурић („Вечерње новости”) Предраг Кораксић („Политика екс­ прес”) Живорад Шиља Михајловић (нови­ нар­ветеран) др Живорад Миновић („Политика”) Андрија Партонић („Борба”) Душан Попов („Дневник”, Нови Сад) Никола Поповић („Фронт”) Драган Стефановић („Економска политика”) Живојин Стекић (Радио Београд) Захарије Трнавчевић (ТВ Београд) 1972. Севделин Андрејевић („Народне новине”, Ниш) Божидар Богдановић („Политика”) Слободан Вукадиновић („Фронт”) Богдан Дечермић („Борба”) Предраг Кнежевић (Радио Београд) Живко Милић („Вечерње новости”) Ђорђе Поповић („Вечерње новости”) Драган Руменчић („Јеж”) Јован Шћекић (ТВ Београд) Имер Шкрељи („Rilindja”, Приштина) 1973. Шиме Кроња („Народна армија”) Божидар Кажић (Танјуг) Јован Лакићевић („Политика експрес”) Слободан Павловић („Политика”) Првољуб Пејатовић (ТВ Београд) Милорад Чукић („4. јул”) Максут Шеху („Rilindja”, Приштина) 1974. Александар Банковић (ТВ Београд) Душан Богавац („Комунист”) Југ Гризељ („Вечерње новости”) Милорад Добрић („Јеж”) Коста Константиновић („Политика”) Боривоје Мирковић (ТВ Београд) Момчило Марић (ТВ Београд) Марко Марковић (Радио Београд) Велибор Косић Милутин Миленковић Ананије Лековић

455Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Милутин Миленковић (Радио Београд) Стеван Станић („Борба”) 1975. Светолик Митић (ТВ Београд) Гордана Брајовић („Вечерње новости”) Гордана Драгичевић (Радио Београд) Миле Милојковић („Народне новине”, Ниш) Миладин Пешић (ТВ Београд) 1976. Ђоко Вјештица (Студио Б) Иво Кушанић („Политика”) Момчило Марић (ТВ Београд) 1977. Александар Баљковић (ТВ Београд) Дејан Лукић („Вечерње новости”) Миодраг Маровић (НИН) 1978. Светолик Митић (ТВ Београд) Драган Д. Марковић (Студио Б) Стеван Станић („Борба”) 1979. Србољуб Манојловић („Политика експрес”) Борислав Комад („Вечерње новости”) Предраг Веселиновић („Рад”) 1980. Петар Ђурић (ТВ Београд) Милош Крњетин („Јеж”) Тихомир Нешић („Политика”) Александар Прља („Политика”) Благоје Радивојевић („Политика”) Сергеј Шестаков (ТВ Београд) Миливоје Штрбић („Рад”) 1981. Михајло Ерић (ТВ Београд) Зоран Јовановић („Комунист”) Лазар Мартиновић („Борба”) Томислав Петернек (НИН) Миливоје Павловић („Рад”) Раде Станојевић („Политика”) 1982/83. Косара Балабановић (ТВ Београд) Александар Ђукановић („Вечерње новости”) Радмила Мијатовић (Радио Београд) Душан Симић (НИН) Мирко Чупић („Јединство”, Приштина) 1984. Војислава Вигњевић („Борба”) Радмила Дубљевић („Борба”) Зоран Јеличић („Економска политика”) Милосав В. Р. Јовановић („Рад”) Горан Милић (ТВ Београд) Гордана Суша (ТВ Београд) 1985. Ранко Гузина („Вечерње новости”) Василије Вања Краљевић („Политика”) Стојан Протић („Политика”) Ненад Ристић (ТВ Београд) Благоје Топличић (ТВ Београд) 1986. Александар Мишић („Политика”) Ђуро Билбија („Вечерње новости”) Зејнел Зејнели („Политика”, дописник из Приштине) 1987. Радисав Раде Брајовић („Вечерње новости”) Милош Марковић (ТВ Београд) Иван Торов („Борба”) Мирослав Ћосић („Политика”) Миодраг Жико Аврамовић Момчило Алексић Јован Шћекић

456 Миле Недељковић Мирко Чупић („Јединство”, Приштина) 1988. Звонко Аздејковић („Борба”) 1989. Радивоје Бојичић („Јеж”) Радош Глишић (Радио Београд) Душан Дражић („Борба”) Живорад Игић („Јединство”, Приштина) Милорад Комраков (РТС – ТВ Београд) Тања Николовска (Радио Београд) 1990. Крсте Бијелић (ТВ Београд) Слободан Жикић („Политика”) Предраг Митић („Борба”) Миленко Пајовић („Јеж”) Милорад Рогановић (Студио Б) Снежана Родић (ТВ Београд) Љубомир Секулић (ТВ Београд) 1991. Светлана Лукић (Радио Београд) Мирослав Марковић („Политика експрес”) 1992. Нино Брајовић (ТВ Београд) Милован Урошевић (ТВ Београд) Дада Вујасиновић („Дуга”) Љубодраг Стојадиновић („Народна армија”) Милован Вржина („Јеж”) Ове ратне године су постхумно награ­ де добили: Зоран Амиџић (ТВ Београд, дописништво, Шабац) Милан Жегарац („Политика експрес”) Сретен Илић (самостални новинар) Дејан Милићевић (Радио Приштина) Бодин Митровић (самостални нови­ нар) Бора Петровић (ТВ Београд) Јусуф Чехајић („Вечерње новости”) Светолик Митић (десно) прима честитке и награду од Милана Ковачевића. Стоје: Драган Марковић и Никола Ставридис (13. јун 1978)

457Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 1993. Љубисав Алексић (ТВ Београд – до­ писништво Пирот) Радован Бранков (Радио Београд) Владимир Красић („Вечерње ново­ сти”) Петар Савковић (ТВ Београд) Елвира Фекете (РТС – ТВ Нови Сад) 1994. Драган Вукићевић („Ибарске новости”, Краљево) Стефан Грубач (РТС – ТВ Београд) Новак Живковић (ТВ „Политика”) Борислав Комад („Вечерње новости”) Јован Лакићевић (Радио Београд) 1995. Споменка Деретић (Радио Београд) Ратко Дмитровић („Аргумент”) Мила Јанковић („Борба”) Драгош Калајић („Дуга”) Зоран Поповић („Политика”) 1996. Симонида Симоновић („Политика експрес”) Борислав Лалић (Танјуг) Миодраг Поповић (РТС – ТВ Београд) Петар Дамјанов („Војска”) Драган Ђорђевић (УНС) Боро Марић („Вечерње новости”) 1997. Миодраг Дунђеровић (Танјуг) Вукман Видаковић („Јединство”, При­ штина – дописник из Београда) Предраг Стојадиновић (РТС – допи­ сништво Крагујевац) Александра Јовановић­Плавевска („Политика експрес”) 1998. Душан В. Станковић („Вечерње новости”) Теодор Анђелић („Борба”) Драгутин Ремецки (РТС – ТВ Нови Сад) Бранислава Џунов („Политика”) 1999. Милорад Денда (Танјуг) Иван Пајдић („Борба”) Ана Андрић (РТС – Радио Београд) Специјална награда „Светозар Марковић” 1974. Косара Балабановић (ТВ Београд) Божидар Вучуровић (ТВ Београд) Жика М. Јовановић („Јеж” – нови­ нар­ветеран) 1981. Специјалне награде додељене пово­ дом туге и жалости у време болести, смр­ ти и сахране Председника Тита Радован Бранков (Радио Београд) Стеван Станић (НИН) Миломир Јаснић (ТВ Београд) Драгослав Митровић („Филмске но­ вости”) Посебна награда 1974. Нада Мијатовић („Нада”) Милан Обреновић („Дневник”, Нови Сад) Душан Славковић (Радио Београд) 1982/83. Милица Лучић Чавић (ТВ Београд) 1989. Каменко Катић (ТВ Београд) Милорад Ћирић Озрен Недељковић Благоје Топличић

458 Миле Недељковић 1994. Никола Ј. Мариновић („Политика експрес”) Похвала 1975. Симо Гајин (ТВ Београд) Милорад Кецман (Радио Београд) Гордана Мајсторовић („Практична жена”) Мирослав Мојсиловић („Чачански глас”) Радован Маринковић („Чачански глас”) Награда за животно дело „Светозар Марковић” 1977. Озрен Недељковић („Борба”) Предраг Милојевић („Политика”, ве­ теран) 1978. Драгослав Зира Адамовић („Поли­ тика”), постхумно Мирослав Виторовић („Борба”) 1979. Мирослав Радојчић („Политика”) Милика Шундић (дописник Радио Загреба 1980. Слободан Глумац (Културни центар Београда) Бранислав Дадић (Радио Београд) 1981. Иво Кушанић („Политика”) Боривоје Мирковић (ТВ Београд), постхумно Стојиљко Стојиљковић („Политика”) 1982. Божидар Кићовић (Радио Београд) др Ананије Лековић (новинар­вете­ ран) Владо Теслић („Борба”) 1983. Миодраг Жико Аврамовић (Танјуг, новинар­ветеран) Предраг Кнежевић (Радио Београд) Милутин Чолић („Политика”) 1984. Живота Камперелић („Рад”) Момчило Симић (Радио Београд – новинар­ветеран) Света Тадић („Борба”) 1985. Ђука Јулијус („Политика”) Љубиша Манојловић („Јеж” – нови­ нар­ветеран) Јован Шћекић (ТВ Београд) 1986. Велизар Савић („Политика” – нови­ нар­ветеран) 1987. Бранко Богуновић (Танјуг) Бора Недељковић („Политика”) Захарије Трнавчевић (ТВ Београд) 1988. Светолик Митић (ТВ Београд) Момчило Пудар (Танјуг) Драган Савић (Борба) 1989. Јован Алексић (Радио Београд) Василије Краљевић Ненад Ристић Ласло Гал

459Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Коста Димитријевић („Политика”) Милош Мишовић (НИН – новинар­ ветеран) 1990. Бранислав Вукашиновић (ТВ Бео­ град) Богдан Дечермић („Борба”) Раде Станојевић („Политика”) 1991. Александар Мишић („Политика”) 1992. Влатко Влатковић (Радио Београд) Дојчило Митровић (новинар­вете­ ран) Томислав Петернек (НИН) 1993. Симо Гајин (ТВ Београд) Душан Славковић (Радио Београд) 1994. Часлав Радовић (ТВ Београд) Стеван Станић (НИН) Петар Савковић (ТВ Београд) 1995. Недељко Јешић (РТС – ТВ Београд) Душан Микља (Танјуг) Живорад Шиља Михајловић (нови­ нар­ветеран) 1996. Душан Војводић (РТС – ТВ Београд) Стеван Крагујевић („Политика”) Душан Радовановић (Танјуг) 1997. Владан Стојаковић (РТС, пензионер) Чедомир Лакић („Политика”) Душан Ђурић („Вечерње новости”, новинар­ветеран) Жика М. Јовановић („Јеж” – нови­ нар­ветеран), постхумно Борисав Илић (РТС – ТВ Београд), постхумно 1998. Растко Гузина („Вечерње новости”, новинар­ветеран) Милутин Миленковић (РТС – Радио Београд) Мирослав Стојановић („Политика”) 1999. Душан Ђорђевић (Танјуг) Мирко Чупић („Јединство”, Пришти­ на, пензионер) Марко Марковић (РТС, дописник Ра­ дио Београда из Краљева) 2000. Није додељена Награда за пољопривредну тематику „Златан клас” 1974 – Никола Обрштаревић (Радио Београд) 1975 – Није додељена 1976 – Васа Рокић („Борба”) 1977 – Бисерка Матић („Политика”) 1978 – Миланка Мајсторовић Бла­ жић („Задруга”) 1979 – Витомир Ђорђевић (Радио Ниш) 1980 – Бошко Кијурина (Танјуг) 1981 – Хранислав Крстић („Задруга”) 1982/83 – Велибор Косић („Политика”) 1984 – Владимир Ђурђевић („Поли­ тика”) 1985 – Богдан Ибрајтер („Политика”) 1986 – Радивоје Барјактаревић („По­ литика експрес”) 1987 – Није додељена 1988 – Није додељена 1989 – Миодраг Палић („Вечерње но­ вости”) Милан П. Ђоковић Момчило Бошковић Петар Дамјанов

460 Миле Недељковић 1990 – Бранислав Гулан („Дневник”, Нови Сад) – Радмила Новковић („Зора”) 1991 – Никола Ј. Мариновић („Поли­ тика експрес”) 1992 – Вукосава Антић („Пољоинду­ стрија”) 1993 – Мирјана Тил („Пољопривред­ ник”, Нови Сад) 1994 – Није додељена 1995 – Бранислав Гулан („Борба”) 1996 – Обрад Лучић („Пољопривред­ ник”, Нови Сад) 1997 – Емил Дамјановић (РТС – Ра­ дио Нови Сад) 1998 – Јован Стојић („Напред”, Ваљево) 1999 – Рајко Ковачевић („Градац”, Ваљево) Награда „8. март” 1975 – Ибољка Буба Мишић („Вечер­ ње новости”) 1976 – Вера Цвијић („Политика”) Награда ССРН Србије 1976 – Здравко Костић („Обилићево”) 1977 – Јелена Аранђеловић („Ибар­ ске новости”, Краљево) 1978 – Гордана Логар Којчиновић („Вечерње новости”) 1979 – Феликс Пашић (ТВ Београд) 1980 – Није додељена 1981 – Васа Рокић („Борба”) 1982/83 – Није додељена 1984 – Милан Лазаревић (Танјуг) 1985 – Бора Недељковић („Полити­ ка”) 1986 – Гаја Петковић („Народна ар­ мија”) 1987 – Није додељена 1988 – Није додељена 1989 – Соња Ђурић (ТВ Београд) 1990 – Божидар Николић (ТВ Бео­ град) Награда Привредне коморе Србије 1976 – Миливоје Вуковић (ТВ Бео­ град) 1977 – Љубиша Ђурић (ТВ Београд) 1978 – Велибор Косић („Политика”) 1979 – Милош Петковић (Танјуг) 1980 – Није додељена 1981 – Данило Вуковић („Борба”) 1982/83 – Александар Борчић (Танјуг) 1984 – Вера Шоти („Привредни пре­ глед”) 1985 – Звонимир Логар („Политика”) 1986 – Радован Типсаревић („Ибар­ ске новости”, Краљево) 1987 – Властимир Илић (Танјуг) Награда новинарима ОУР-а 1980 – Момчило Ивановић („Рубин”, Крушевац) 1981 – Радован Перовић („Комграп”) 1982/83 – Гордана Павловић Бура (МИН, Ниш) 1984 – Момчило Алексић („Водопут”) – Мирослав Живановић („Колубара”, Лазаревац) 1985 – Драгослава Петровић („Мо­ стоградња”) 1986 – Миломир Аћимовић („Бео­ градски радник”) 1987 – Веселин Ивановић („Аутомо­ билско Београд”) 1988 – Није додељена 1989 – Зоран Павловић („Беобанка”) 1990 – Слађана Секулић („Први пар­ тизан”, Ужице) 1991 – Весна Петрашков („Пруга”) 1992 – Радиша Ковачевић („Јасен”, Краљево) 1993 – Милева Вранић („Стрела”, Ва­ љево) 1994 – Слободан Ћук („Соко­Штарк”) 1995 – Душан Р. Павловић („Југодр­ во”) 1996 – Слободан Васић (Електропри­ вреда Србије” 1997 – Славиша Петровић („Колек­ тив”, Бор) 1998 – Мирјана Продановић („ДИН”; Ниш) 1999 – Милорад Ђоковић („Колуба­ ра”, Лазаревац) – Ленка Марковић („Трајал”, Круше­ вац) Награда Савеза синдиката Србије 1987 – Шазија М. Шећеров („Галеника”)

461Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. НАГРАДА „ДИМИТРИЈЕ даВидОВиЋ” Награда за уреднички рад 1987 – Станислав Маринковић („Борба”) 1988 – др Живорад Миновић („По­ литика”) 1989/90 – Омер Карабег (ТВ Београд) 1991 – Милан П. Ђоковић („Чачан­ ски глас”) – Драган Којадиновић (Студио Б) 1992 – Живојин Јеротијевић (Радио Београд) – Душко М. Петровић („Јеж”) 1993 – Радисав Раде Брајовић („Ве­ черње новости”) – Момчило Бошковић (Радио Београд) 1994 – Добрица Милићевић (Радио Београд) – Драгољуб Милановић (РТС – ТВ Бе­ оград) 1995 – Јован Кесар („Вечерње ново­ сти”) – Радиша Ковачевић („Јасен”, Краље­ во) 1996 – Милорад Комраков (РТС – ТВ Београд) – Милутин Мишић („Борба”) – Милутин Пршић („Јат”) 1997 – Душан Ђорђевић (РТС – Радио Београд) Драган Радевић („Дневник”, Нови Сад) 1998 – Зорица Буља (РТС – Радио Ју­ гославија) – Слободан Раковић (РТС – ТВ студио Ваљево) 1999 – Слађана Стаменковић (РТС – ТВ студио Ниш) – Слободан Јовановић (Радио Ново­ сти) 2000 – није додељена 2001 – Манојло Вукотић („Вечерње новости”) 2002 – Бранка Јеремић Субота („По­ литика Базар”) 2003 – Слободан Рељић (НИН) 2004 – Веселин Симоновић („Блиц”) 2005 – Милан Бечејић („Глас Подри­ ња”) 2006 – Љиљана Смајловић („Полити­ ка”) 2007 – Мирко Алвировић (емисија „САТ” и „Ревија САТ плус”) 2008 – Ненад Љ. Стефановић (Ин­ формативни програм РТС) Специјална награда „Димитрије Давидовић” 1987 – Жика М. Јовановић („Јеж” – новинар­ветеран) Добитници награда 1986: Радован Типсаревић, Радивоје Барјактаревић, Александар Мишић, Велизар Савић, Гаја Петковић, Зејнел Зејнели, Миломир Аћимовић и Ђуро Билбија

462 Миле Недељковић НАГРАДА „МиЛаН ЖегараЦ” 1994 – Небојша Јеврић („Дуга”) 1995 – Никола Бешевић („Јединство”, Приштина) – Миодраг Вујовић (самостални но­ винар) 1996 – Радомир Бошњак („Политика експрес”) – Влада Вукашиновић (РТС – ТВ Но­ ви Сад) – Небојша Милићевић (Радио При­ штина – постхумно) 1997 – Милена Марковић („Вечерње новости”) – Петко Копривица (РТС – ТВ Нови Сад) 1998 – Драган Јовановић („Једин­ ство”, Приштина) – Давор Лукач (Танјуг) – Андрија Игић (РТС – Радио При­ штина) 1999 – Бранислава Станишић (Тан­ југ) – Бранко Копуновић („Војска”) – Живорад Вучић („Јединство”, При­ штина) – Душан Стојић („Вечерње новости”, дописник из Краљева) – Радован Бранков (РТС – Радио Бе­ оград) Посебна повеља за ратне репортере 1994. Никола Бешевић („Јединство”, При­ штина) Миодраг Вујовић (самостални нови­ нар) Миомир Јелесијевић („Радио ТВ ре­ вија”) Томислав Петернек (НИН) Драган Спаић (Радиотелевизија Ср­ бије) Драган Димитријевић (Радио Ниш) 1998. Мирослав Стеванов (РТС –Радио Но­ ви Сад) Виолета Рашковић­Таловић („Ве­ черње новости”) ЗЛаТНа ПОВеЉа 1995. Миодраг Жико Аврамовић (Танјуг – новинар­ветеран) Ђорђе Дедић („Борба” – новинар­ве­ теран) Драган Ђорђевић (УНС) Жика М. Јовановић („Јеж” – нови­ нар­ветеран) Живота Камперелић („Рад”) 1996. Александар Мишић („Политика”) Јеленко Бучевац („Туристичка штам­ па”, новинар­ветеран) Милорад Миловановић („Вечерње новости”) Миливоје Николић („Наш глас”, Сме­ дерево) Паја Станковић (самостални новинар) 1997. Радисав Раде Брајовић („Вечерње новости”) Милош Ћоровић (Танјуг) Слободан Обрадовић (Танјуг – нови­ нар­ветеран) Момчило Бошковић (РТС – Радио Београд) Нада Дорошки („Политика”) Александар Ћетковић (РТС – ТВ Бе­ оград) 1998. Воја Благојевић („Политика”, допи­ сник из Краљева) Димитар Јотов (ТВ Журнал, на бугар­ ском) Љубомир Лукић (РТС – ТВ Нови Сад) Александар Ћетковић Слободан Обрадовић Слободан Нешовић

463Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Мирослав Марковић („Политика екс­ прес”) 1999. Мирко Мариновић (новинар­ветеран) Владимир Ђурђевић („Политика”) Миодраг Стојиљковић (РТС – Радио Београд, I програм) 2000. (није додељена) 2001. Тодор Ђурић (Друштво новинара Вој­ водине, ветеран) 2002. Станоје Јовановић („Војска”) 2003. Божидар Вељковић (Радио Београд, ветеран) Маринка Бољковац Борковић (Син­ дикат новинара Хрватске) 2004. Милојко П. Ђоковић („Радничка штампа”, ветеран) Раде Глушица (слободни новинар, Ин­ ђија) 2005. Растко Гузина („Вечерње новости”, ветеран) 2006. Јеленко Слатинац (дописник „Поли­ тике експрес” и „Политике”, Сремска Ми­ тровица, ветеран) 2007. (није додељена) 2008 Олга Ивковић (Радио Нови Сад) Милош Бата Милатовић (РТС) Дијамантска повеља Ова награда је установљена по мери добитника. Наиме, Актив новинара ветера­ на је предложио да се установи Дијамант­ ска повеља за 75 година новинарског рада, а потом предложио и њеног добитника. 1999. Предраг Милојевић („Политика”, но­ винар­ветеран) Специјална повеља Награде које је Управни одбор УНС доделио, на седници одржаној 2. септем­ бра 1999. године, за професионално изве­ штавање у иностранству о агресији на СР Југославију 1999. Вера Марјановић (Беч) Драгана Ивановић (Чикаго) Драгослав Томић (Дортмунд) Бранко Миличић (Минхен) Миша Гавриловић (Лондон) Марко Гашић (Лондон) Јованка Лазаров Ђорђевић (Париз) Биљана Ћамиловић (Ротердам) Душан Лазаревић (Стокхолм) Весна Петровић (Штутгарт) Награда „ЛаЗа КОСТиЋ” 2001. Тодор Бјелкић („Сремске новинe”) – за репортажу Слободан Жикић („Политика”) – за фељтон Бранка Јајић Мирко Милетић Мирко Чупић

464 Миле Недељковић Дејан Тршић (ТВ центар Крагујевац) – за ТВ снимак 2002. Кристина Влаховић („Глас јавно­ сти”) – за серију текстова о денационали­ зацији Марко Лопушина („Недељни теле­ граф”) – за интервју Богдан Тирнанић („Национал”) – за коментар Веско Бутрић (РТС ТВ Београд) – за репортажу 2003. Берислав Мијић („Вечерње ново­ сти”) – за вест и извештај Љубодраг Стојадиновић („Полити­ ка”) – за коментар Александар Апостоловски („Поли­ тика”) – за репортажу Иван Миладиновић ((„Политика експрес”) – за фељтон Младен Васић (РТВ Б92) – за ТВ сни­ мак Горан Ћелчанин („Победа”, Круше­ вац) – за карикатуру 2004. Драгомир Миљојковић (ТВ Канал 9, Крагујевац) – за вест Оливера Панајотовић („Народне но­ вине”, Ниш) – за интервју Бошко Ломовић („Политика”) – за репортажу Вељко Лалић („Верчерње новости”) и Угљеша Балшић („Верчерње ново­ сти”) – за фељтон Горан Даниловић (ТВ Мост) – за ТВ снимак Томислав Грујичић Равањац (умет­ ник фотографије) – за фоторепортажу Саша Димитријевић („Народне но­ вине”, Ниш) – за карикатуру 2005. Весна Пејчић (Танјуг) Драгана Живанчевић (Танјуг) и Миодраг Јауковић (Танјуг) – за вест и извештај Жељко Цвијановић („Европа”) – за коментар (одрекао се награде) Милена Бабић (РТС) – за репортажу Ђуро Куљанин („Прави одговор”) – за фотографију Светолик Митић, говори у име награђених, седе: Борисав Илић, Југ Гризељ Рајко Павићевић и Ђорђо Јовановић (1988)

465Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 2006. Зоран Шапоњић („Глас јавности”, до­ писник из Ужица) – за репортажу Горан Минић (Радио Брус) – за ре­ портажу Зоран Пановић („Данас”) – за колумну Огњен Радошевић („Вечерње ново­ сти”) – за фотографију Новица Коцић („Политика”) – за ка­ рикатуру 2007. Зоран Максимовић („Глас јавности”, дописник из Новог Пазара) – за вест и из­ вештај Андрија Илић („24 сата”) – за фото­ графију Јован Мемедовић (РТС) – за репор­ тажу 2008. Вера Аксентијевић (дописник РТС из Краљева) – за репортажуј Драган Карадаревић (Агенција Бе­ та) – за фотографију др Момчило Б. Ђорђевић (НИН) – за коментар НАГРАДА „ЖиКа М. ЈОВаНОВиЋ” 2001 – Душан Ђурић („Вечерње ново­ сти”, ветеран) – за књигу „Професија но­ винар” 2002 – Милка Љубичић („Прави одго­ вор”) – за књигу „Ми и они против нас” – др Мирко Милетић (Педагошки факултет) – за књигу „Мас медији у вр­ тлогу промена” 2003 – проф. др Миливоје Павловић (Универзитет Мегатренд) – за књигу „Од­ носи с јавношћу” – проф. др Зоран Јевтовић (Акаде­ мија лепих уметности) – за књигу „Јавно мнење и политика” 2004 – др Живота Ђорђевић (исто­ ричар) – за књигу „Политика – поглед на епоху 1904–1941” – Мирослав Јокић (редитељ) – за књи­ гу „Историја радиофоније у три епохе” 2005 – Раде Брајовић („Вечерње но­ вости”, ветеран) – за књигу „Новинарсто – драма и опомена” 2006 – Миодраг Илић (драматург) – за књигу „Рађање телевизијске професије” 2007 – Мирослав Лазаревић (Саве­ зна управа царина) и Јован Вуковић („Пазовачке новине”, Стара Пазова) – за књигу „Лексикон срп­ ских енигмата” – Драгослав Симић (ветеран, Радио Београд, Други програм) – за књигу „Рас­ кол у етеру” 2008 – Чедомир Шошкић („Борба”), аутор пројекта за монографију „Време Борбе 1922–2007”) НАГРАДА За ЖиВОТНО деЛО 2001 – Божидар Дикић („Политика”, ветеран) – Иво Етеровић (новинар­ветеран) 2002 – Бранко Јовановић („Борба”, ветеран) – Милоје Мића Орловић (РТС, ТВ Бе­ оград, ветеран) – Милош Јевтић (Радио Београд) 2003 – Верослава Тадић (РТС, ТВ Бео­ град, ветеран) – Милош Мариновић („Рад”, ветеран) – Јован Вајдл („Дневник”, Нови Сад) 2004 – Игор Холодков (РТС, ТВ Бео­ град, ветеран) 2005 – Предраг Пејчић („Крила Ар­ мије”, ветеран) – Ђоко Вјештица (Радио Студио Б) 2006 – Момчило Стефановић („По­ литика”, ветеран) 2007 – Мирослав Зарић („Вечерње новости”, ветеран) 2008 –БоривојМиросављевић(„Дне­ вик”, Носи Сад) Анђелко Драгојевић („Вечерње но­ вости”, ветеран) Леон Давичо Милан Бечејић Олга Ивковић

466 Миле Недељковић Специјална награда 2003 – Радоман Кањевац (Радио Са­ јам – пословни радио) – за иновацију уре­ ђивања – Милош Танасковић (РТС) – за ори­ гинални уређивачки концепт „Три боје Србије” 2004 – Грујица Спасовић („Данас”) – за развој аналитичког новинарства и ди­ јалога у дневној штампи ПОВеЉа За даН НОВиНара 2001 – Слободан Нешовић („Службе­ ни лист”, ветеран) 2002 – Није додељена 2003 – Леон Давичо (Асоцијација до­ писника, Женева) 2004 – Коста Б. Христић („Le monde”, „Le point”, ветеран) 2005 – „Американски Србобран” (Александар Петров) 2006 – Небојша Јанковић („Најзапад­ није новине”, Ванкувер) 2007 – Дејан Лукић („Вечерње ново­ сти”, ветеран) 2008 – Светлана Васовић Мекина (дописник „Политике”, Љубљана) ПОВеЉа уЗ ЈубиЛеЈ 2003 – „Вечерње новости” (50 годи­ на, 16. октобра) „Танјуг” (75 година, 5. новембра) 2004 – „Политика” (100 година, 25. ја­ нуара) „Радио Београд” (75 година, 24. марта) 2005 – „Јеж” (70 година, 5. јануара) 2007 – „Борба” (85 година, 22. фебруара) Награда „Зора”за слободу медија 2006 – „Напред” (Ваљево) 2007 – Денис Латин, уредник еми­ сије „Латиница” ХрТ (Загреб – одрекао се награде, прим. МН) 2008 – Славко Ђурувија („Дневни те­ леграф” и „Европљанин”), постхумно Награда „Зора” 2006 – ТВ Наша (Словачка) 2007 – Академија уметности (Бања­ лука, Република Српска) 2008 – „Трансфигурација” (АТВ Ба­ њалука, Република Српска – за осмишља­ вање портрета у минулом југословенском ратишту) НАГРАДЕ САВЕЗА НОВИНАРА ЈугОСЛаВиЈе дОбиТНиЦи ЧЛаНОВи УДРУЖЕњА НОВИНАРА СРБИЈЕ Награда за животно дело „Моша Пијаде” 1965 – Владислав Миленковић, но­ винар и публицист, „Економска полити­ ка”, Београд 1967 – Душан Тимотијевић, Југо­ словенски институт за новинарство, Бе­ оград 1970 – Богдан Пешић, уредник „По­ литике”, Београд 1972 – Живан Митровић, уредник „Политике”, Београд Ласло Гал, уредник „Мађар соа” (Magyar Szo), Нови Сад 1973 – Радивоје Марковић, уредник Радио Београда 1974 – Милан Ковачевић, уредник Телевизије Београд 1976 – Хаки Хоџа, заменик главног уредника „Рилиндје”, Приштина Мехмед Тоцкић, заменик главног уредника „Комуниста”, Београд 1980 – Шандор Богданфи, уредник „Мађар соа”, Нови Сад Радомир Вујовић, уредник „Борбе”, Београд Шемси Мехмети, уредник „Рилин­ дје”, Приштина 1981 – Милутин Миленковић, уред­ ник Радио Београда 1984 – Душан Благојевић, публици­ ста, ДСИП, Београд Мирослав Штајнер, уредник „Днев­ ника”, Нови Сад 1985 – Слободан Глумац, директор Студија Б, Београд 1986 – Славољуб Ђукић, уредник „Политике”, Београд Жарко Божић, уредник „Борбе”, Бео­ град 1987 – Ђорђе Раденковић, уредник „Политике”, Београд

467Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 1988 – Љубомир Николић, дописник Радио Београда, Сарајево Захарије Трнавчевић, уредник Теле­ визије Београд 1989 – Васко Ивановић, уредник „По­ литике”, Београд Милика Шундић, дописник Радио Загреба, Београд 1990 – Стојан Протић, уредник „По­ литике експрес”, Београд 1992 – Предраг Милојевић, уредник „Политике”, Београд Звонко Логар, уредник „Политике”, Београд Љубомир Ђикановић, дописник „По­ литике”, Цетиње 1993 – Предраг Кнежевић, уредник Радио Београда Никола Бибић, фоторепортер „Бор­ бе”, Београд 1994 – Каменко Катић, уредник Те­ левизије Београд Милутин Чолић, уредник „Полити­ ке”, Београд 1995 – Жика М. Јовановић, оснивач Музеја штампе, Београд Душан Јолић, дописник „Вечерњих новости”, Подгорица Будимир Војиновић Дејви, карика­ туриста „Дневника”, Нови Сад 1996 – Светозар Тадић, директор и главни уредник „ Борбе” Рајко Бановић, шеф дописништва Танјуга, Подгорица Александар Ћетковић, сниматељ Радиотелевизије Србије, Београд Гордана Брајовић, уредник „Вечер­ њих новости”, Београд – постхумно 1997 – Часлав Радовић, уредник Ра­ диотелевизије Србије Мирко Аксентијевић, уредник Тан­ југа, Београд Обрад Лучић, главни уредник „По­ љопривредника”, Нови Сад 1998 – Александар Мишић, уредник „Политике”, Београд Милан Пешић, сниматељ Телевизи­ је Београд МиланГлишовић,уредникРадио Кра­ љева 1999 – Душан Ђурић, уредник „Ве­ черњих новости”, Београд Драгомир Бећировић, дописник „Политике”, Подгорица Станоје Јовановић, начелник НиЦ „Војска”, Београд. 2000 – Слободан Обрадовић, уред­ ник Танјуга, Београд Борислав Лалић, уредник „Вечер­ њих новости”, Београд 2001 – Иво Поповић, дописник Тан­ југа, Подгорица Михаило Рашић, уредник „Вечер­ њих новости”, Београд Мирослав Стојановић, уредник „По­ литике”, Београд 2002 – Светолик Митић, уредник Те­ левизије Београд Иво Етеровић, фоторепортер, Бео­ град Награда за животно дело 2003 – Будо Симоновић, дописник „Илустроване политике” из Подгорице Мирко Стаменковић, уредник „Ве­ черњих новости”, Београд Захарије Трнавчевић, уредник Теле­ визије Београд 2004 – Манојло Вукотић, уредник „Вечерњих новости”, Београд др Михаило Бјелица, историчар штампе, Београд Драган Радевић, новинар, Београд – Скупштина СН СЦГ поништила награду 2005 – Игор Холодков, уредник Теле­ визије Београд 2006 – Миле Недељковић, новинар и публициста, Београд Иван Миладиновић, главни уред­ ник „Политике експрес”, Београд 2007 – Витомир Бујишић, новинар ветеран, главни уредник „Гласа Подри­ ња”, Шабац Борко Гвозденовић, уредник „Поли­ тике”, Београд 2008 – Милојко П. Ђоковић, новинар и публициста, Београд

468 Миле Недељковић Статуа „Зора” – двоструки подстицај за слободу и стваралаштво

469Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Поглавље XXV ДОБИТНИЦИ НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО Аврамовић Миодраг Жико, Адамовић Драгослав Зира, Аксентијевић Мирко, Алексић Јован, Бећировић Драгомир, Бибић Никола, Бјелица др Ми­ хаило, Благојевић Душан, Богданфи Шандор, Богуновић Бранко, Брајовић Гордана, Бујишић Витомир, Вајдл Јован, Винтерхалтер Вилко, Виторовић Мирослав, Вјештица Ђоко, Влатковић Влатко, Војводић Душан, Војиновић Дејви Будимир, Вујовић Радомир, Вукашиновић Бранислав, Вукотић Маној­ ло, Гајин Симо, Гал Ладислав Ласло, Гвозденовић Борко, Глишовић Милан, Глумац Слободан, Гузина Растко, Густинчич Јуриј, Дадић Бранислав, Дечер­ мић Богдан, Дикић Божидар, Димитријевић Коста, Драгојевић Анђелко, Ђи­ кановић Љубомир, Ђоковић Милојко П., Ђорђевић Душан, Ђукић Славољуб, Ђурић Душан, Етеровић Иво, Зарић Мирослав, Ивановић Васко, Илић Бори­ сав, Јевтић Милош, Јешић Недељко, Јовановић Бранко, Јовановић Жика М., Јовановић Станоје, Јолић Душан, Јулијус Ђука, Камперелић Живота Жика, Катић Каменко, Кићовић Божидар, Кнежевић Предраг, Ковачевић Милан, Крагујевић Стеван, Кушанић Иво, Лакић Чедомир, Лалић Борислав, Леко­ вић др Ананије, Логар Звонко, Лучић Обрад, Манојловић Љубиша, Марино­ вић Милош, Марковић Марко, Марковић Радивоје, Мехмети Шемси, Микља Душан, Миладиновић Иван, Миленковић Владислав, Миленковић Милу­ тин, Милојевић Предраг, Миљанић Михаило П., Мирковић Боривоје, Миро­ сављевић Боривој, Митић Светолик, Митровић Дојчило, Митровић Живан, Михајловић Живорад Шиља, Мишић Александар, Мишовић Милош, Недељ­ ковић Бора, Недељковић Миле, Недељковић Озрен, Николић Љубомир, Об­ радовић Слободан, Орловић Милоје Мића, Пејчић Предраг, Петернек Томи­ слав, Пешић Богдан, Поповић Иво, Протић Стојан, Пудар Момчило, Радевић Драган, Раденковић Ђорђе, Радовановић Душан, Радовић Часлав, Радојчић Мирослав, Рашић Михаило, Савић Велизар, Савић Драган, Савковић Петар, Симић Момчило, Симоновић Будо, Славковић Душан, Стаменковић Мирко, Станић Стеван, Станојевић Раде, Стефановић Момчило, Стојаковић Владан, Стојановић Мирослав, Стојиљковић Стојиљко, Тадић Верослава, Тадић Све­ та, Теслић Владимир Владо, Тимотијевић Душан, Тоцкић Мехмед, Трнавче­ вић Захарије, Ћетковић Александар, Холодков Игор, Хоџа Хаки, Чолић Ми­ лутин, Чупић Мирко, Штајнер Мирослав, Шћекић Јован, Шундић Милика

470 Миле Недељковић Аврамовић, Миодраг Жико в. Пред­ седници Адамовић, Драгослав Зира (Ужи­ це, 30. IX 1922 – Београд, 1978). Новинар­ ством је почео да се бави у београдском омладинском листу „Млади борац” (1944– 1947), био стални сарадник „Књижевних новина”, уредник „Омладине” (1948–1950), уредник културне рубрике НИН­а и његов филмскикритичар(1951­1961),од1962.го­ дине је у „Политици”, чији је дугогодишњи уредник културне рубрике и суботњег до­ датка „Култура, уметност, наука”. Објавио две антологије: „Африка – континент оп­ тимизма” (текстови југословенских нови­ нара, публициста и књижевника, Загреб, 1964) и „65 песника одговара: Коју од сво­ јих песама највише волим и зашто?” (Са­ рајево, 1958). Последњих неколико година (од краја 1972) је недељом у „Политици” објављивао интервјуе са 242 најистакну­ тија југословенска ствараоца у подручју науке, уметности и културе на питање „Ко је на Вас утицао и како?” (ови интервјуи су објављени по његовој смрти под насловом „Разговори са савременицима”). Награду за животно дело „Светозар Марковић” до­ био 1978. године постхумно. Аксентијевић, Мирко (Куршумли­ ја, 13. VIII 1922), уредник Танјуга, Бео­ град. Завршио Новинарско­дипломатску високу школу у Београду. У новинарству од 1948. године. Био дописник Танјуга из Атине (1954–1956), Конга (1960–1961) и Бејрута (1961–1965. и 1971–1975). Био ди­ ректор Међународног прес­центра у Бе­ ограду. Објавио више књига са блискои­ сточном тематиком. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1997. године. Алексић, Јован (Београд, 1926). Дуго­ годишњи водитељ једне од најслушани­ јих емисија Радио Београда „Село весело”. Стекао велику популарност, од миља на­ зван Јова Сељак. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1989. Бећировић, Драгомир (Горња Мора­ ча, 1940), дописник „Политике”, Београд. У новинарству од 1968. године. Уређивао лист „Металург” (Зеница, БиХ). Добитник више награда, међу којима и републич­ ку новинарску награду за животно де­ ло „Вељко Влаховић”. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1999. године. Бибић, Никола (Загреб, 1923 – Бео­ град, 2001), фоторепортер „Борбе”, Београд. Као ратни репортер снимао завршне опе­ рације на Сремском фронту (1944/1945). Фотоновинарством наставио да се бави у „Борби” и „Вечерњим новостима”. Један од најинвентивнијих фоторепортера југосло­ венског новинарства. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1993. године. Бјелица, др Михаило (Врбица код Никшића, 8. VI 1933 – Београд, 23. IV 2007), историчар штампе. Завршио Филозофски факултет у Београду, докторирао на по­ литичкој штампи у Србији 1834–1872. У Југословенском институту за новинар­ ство, у којем је радио од 1962. године, то­ ком времена био уредник, научни савет­ ник и директор. Био главни и одговорни уредник часописа „Новинарство” (1983– 1994). Објавио књиге „200 година југосло­ венске штампе” (1968), „Политичка штам­ па у Србији 1834–1872” (1975), „Штампа и друштво” (1983), „Велике битке за слобо­ ду штампе” (1985), „Хроника Српског но­ винарског удружења” (1988), „Историја новинарства” (1995), „Медији и политич­ ка моћ” (1997), „Српски ратови речима” (2003). Уредио енциклопедијска издања „Лексикон новинарства” (1979) и „Два ве­ ка српског новинарства” (1992). Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2004. године. Благојевић, Душан (Босанска Гра­ дишка, 8. XII 1914), новинар и публици­ ста, начелник одељења за информације ДСИП, Београд. Новинарством почео да се бави у сарајевском листу „Пошта” (1937). Драгослав Зира Адамовић Мирко Аксентијевић Јован Алексић Михаило Бјелица Душан Благојевић Шандор Богданфи

471Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. У НОБ од 1941. године. После ослобође­ ња био главни уредник „Борбе”, па њен дописник из Лондона (1952–1955). Био је амбасадор у Норвешкој (1964–1968) и на Кипру (1968–1971). На лични захтев, вра­ тио се новинарству и преузео уређивање полумесечника „Међународна полити­ ка” (1972), у којем је по одласку у пензи­ ју радио као специјални саветник. У два мандата биран за председника Савеза новинара Југославије (1951–1953. и 1957– 1960). Носилац више одликовања. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1984. године. Богданфи, Шандор (Будафок, Ма­ ђарска, 26. XI 1912 – Нови Сад, 26. I 1987), уредник дневника „Мађар со” и синди­ калног недељника „Долгозок”, Нови Сад. Новинарством се почео бавити 1932. го­ дине у Вршцу. За време Другог светског рата је помагач и организатор отпора у Мађарској и члан илегалног југословен­ ског комитета. Почев од 1947. године је четврт века уређивао „Мађар со”. Књи­ жевник, објавио више књига. Биран за председника Друштва књижевника Вој­ водине. Превођен на руски и чешки. Пре­ вео на мађарски дванаест томова говора и чланака Јосипа Броза Тита. Добио ви­ ше ордена и друштвених признања. На­ граду за животно дело „Моша Пијаде” до­ био 1980. године. Богуновић, Бранко (Доњи Лапац, Хр­ ватска, 30. X 1920 – Београд, 1996). У нови­ нарству од 1945. Гавни уредник „Омлади­ не”, гласила Савеза омладине Југославије, потом уредник спољнополитичке рубри­ ке Танјуга и дописник из Пекинга (1957– 1960, и 1963–1967), Вашингтона (1970– 1975) и Њујорка (1979–1984). Награду за животно дело „Светозар Марковић” до­ био 1987. Брајовић, Гордана (Суботнац, Алек­ синац, 3. X 1937 – Београд, 17. VII 1996), уредник „Вечерњих новости”. Студира­ ла журналистику у Лозани, дипломирала на групи за светску књижевност Филоло­ шког факултета у Београду. Новинарством почела да се бави у „Студенту” и „Младо­ сти”, била новинар Радио Београда, „Бе­ оградске недеље” и „ТВ новости”. Писала репортаже у широком тематском спектру. Објавила серије интервјуа „Људи нашег времена” и „Сусрети”. Публиковала трина­ ест књига поезије, писала драме и рома­ не. Преводила са француског и руског је­ зика. Заступљена у неколико антологија српске поезије. Добила више награда, ме­ ђу којима и награду „Вечерњих новости” за животно дело „Слободан Глумац”. На­ граду за животно дело „Моша Пијаде” до­ била постхумно 1996. године. Бујишић, Витомир (Криваја, Шабац, 3. X 1917). У новинарству од 1. маја 1945. када је Уредник „Гласа Подриња”, уредник листа „7. јули”, одговорни уредник недељ­ ника „Нови дани”, гласила Обласног одбо­ ра Београдске области (1949–1951), стал­ ни дописник Танјуга из Тузле и први уредник и директор новоосноване стани­ це Радио Тузла (1951–1953), а од 1954. го­ дине па до пензионисања 1975. године је главни и одговорни уредник „Гласа Под­ риња” у Шапцу. У том времену је тираж листа удесетостручен, порастао је од по­ четних 2.000 на 20.000 продатих приме­ рака, а лист је, ван сваке сумње, био један од најсадржајнијих и најбоље уређиваних недељника у унутрашњости Србије. Аутор је монографије „Штампа и радио у Под­ рињу” (1975), саставио је библиографију „Штампа у Шапцу и Подрињу” (1989) у ко­ јој је дао студиозан преглед 154 листа ко­ ји су од 1883. године до 1986. године изла­ зили у Шапцу, Лозници, Бањи Ковиљачи, Љубовији, Богатићу и Ваљеву. Објавио је десет књига историјског и књижевног са­ држаја (1975–2003). Награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе добио 2007. године. Вајдл, Јован (Нови Сад, 1931). У нови­ нарству од 1955. Фоторепортер новосад­ ског листа „Дневник”. Награду за живот­ но дело Удружења новинара Србије добио 2003. Винтерхалтер, Вилко (Бањалука, 17. VII 1909 – Београд, 16. IX 1970). Дипломи­ рао права на Загребачком свеучилишту 1934. Један од покретача листа „Народ­ на правда” (Бањалука, 1935), који је исте године забрањен. Професионално у но­ винарству од 1936, као сарадник недељ­ ника „Народно благостање” у Београду. Сарадник „Политике” (1938–1941). Уред­ ник више партизанских листова (1942– 1945), директор листа „Сарајевски днев­ ник”, уредник партијске рубрике „Борбе” (1949) и часописа „Међународни про­ блеми” (1950), први уредник недељника „Економска политика” (1952), директор Југословенског информативног центра у Њујорку (1953–1957), директор сарајев­ ског дневника „Ослобођење” (1958), саве­ зни сектретар за информације (1963). У

472 Миле Недељковић ЦК Савеза комуниста Југославије члан ре­ дакције за прикупљање мемоарске грађе (1965). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1965. године. Виторовић, Мирослав (Јабуковац, 23. XI 1913 – Београд, 22. VI 1998). У нови­ нарству од 1937. Био функционер у ССРН. Новинар „Борбе”. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1978. Вјештица, Ђоко (Отрић, Грачац, 9. V 1939 – Београд, 2008). Био сарадник „Сту­ дента” (1963), професионално у „Борби” (1964), затим водитељ у Радију Студио Б. Прославио се дневном емисијом „Бе­ оградска разгледница” (1971–1984), ко­ ја је, у отвореном контакту са публиком и државним телима, вођена врло некон­ венцинално и без длаке на језику, сте­ кла најширу популарност. Претпоста­ вљало се да има дебелу подршку власти, јер није кажњаван нити је емисија ски­ дана. Међутим, она је дело његове нови­ нарске умешности и храбрости. Од 1984. уређивао емисју „Хоризонти”. Награду за животно дело Удружења новинара Срби­ је добио 2005. Влатковић, Влатко (Београд, 28. IV 1925 – Београд, 4. VII 2007) У новинарству од 1944. Новинар „Младог борца”, „Гласа”, НИН­а, „20. октобра”. У Радио Београду од 1952. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1992. Војводић, Душан (Скопље, 28. VIII 1933). Новинар РТС – ТВ Београд. Награ­ ду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1996. Војиновић Дејви, Будимир (Нови Сад, 26. III 1932), карикатуриста „Дневни­ ка”, Нови Сад. Завршио Академију при­ мењених уметности у класи Михаила С. Петрова. Прву карикатуру објавио у „Сло­ бодној Војводини” 1950. године. Стални карикатуриста „Дневника” од 1960. годи­ не, уредник хумористичко­сатиричног подлистка „Коприве” од 1968. године. Об­ јавио више од 30.000 карикатура. Добит­ ник више покрајинских, републичких и међународних признања и награда. На­ граду за животно дело „Моша Пијаде” до­ био 1995. године. Вујовић, Радомир (Орја Лука, код Да­ ниловграда, 6. I 1913 – Београд, 1980),уред­ ник „Борбе”, Београд. У априлском слому 1941. године заробљен и одведен у кон­ цлогор Офлаг VI­C код Оснабрика, радећи у партијској организацији до краја рата, те му је признат стаж борца од 1941. Од 1. септембра 1945. је професионални нови­ нар „Борбе”. Докторирао на Правном фа­ култету у Загребу (1951). Објавио је мно­ штво запажених чланака и фељтона са привредном и унутрашњополитичком те­ матиком. Добио је више ордена, одлико­ вања и друштвених признања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1980. године. Вукашиновић, Бранислав (Скопље, 9. XII 1933). Завршио Правни факултет у Београду. У новинарству од 1957. Уредник и водитељ више програма ТВ Београд. Написао роман „Беле одаје” и четири пу­ блицистичка дела, сценарио за играни филм и више документарних филмова. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1990. Вукотић, Манојло (Цетиње, 21. XI 1938), главни и одговорни уредник „Ве­ черњих новости”, Београд. Новинарством почео да се бави у београдском „Студен­ ту”. Професионални новинар „Београдске недеље” (1963). Био дописник „Борбе” и „Вечерњих новости” из Рима (1983–1987) и главни уредник „Борбе” (1989–1993) из које уклонио заглавну паролу Пролетери свих земаља, уједините се! и претворио је у најјачи опозициони лист. Био покретач и главни уредник листова „Блиц” и „Глас јавности”. После 5. октобра 2000. године преузео уређивање „Вечерњих новости”. Награду за животно дело Савеза новина­ ра Србије и Црне Горе добио 2004. године. Гајин, Симо (Равно, 1929), ТВ Бео­ град. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1993. Гал, Ладислав Ласло (Горњи Ковиљ, 29. XII 1902 – Нови Сад, 13. VII 1975), уред­ ник „Мађар соа” (Magyar szo), Нови Сад. Као члан Комунистичке партије Мађар­ ске и учесник мађарске револуције, еми­ грирао је у Беч, потом у Рим, одакле се враћа у Југославију 1929. године. За вре­ ме Другог светског рата био на присил­ ном раду у Украјини, Трансилванији и Сегедину. Књижевне радове објављивао од 1921. године, објавио више књига по­ езије и прозе. У „Мађар соу” од оснивања (децембар 1944). Награду за животно де­ ло „Моша Пијаде” добио 1972. године. Гвозденовић, Борко (Сирча, Краље­ во, 29. X 1937). У новинарству је од 1960. године, када је ступио у „Политику”, у ко­ јој је провео четрдесет и две године, нај­ пре као новинар Београдске хронике, а потом у унутрашњој рубрици. Био је ре­

473Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. портер и уредник Београдске хронике, затим коментатор и стални дописник из иностранства. Објавио је мноштво члана­ ка, коментара, репортажа и путописа без­ мало из свих крајева света. Особеност ње­ гових написа је у споју новинарства као описа конкретних чињеница, људи и по­ јава и књижевности као начина упеча­ тљивог предочавања података, ситуаци­ ја и људских судбина, што потврђује и његово чланство у Удружењу књижевни­ ка Србије. У свом зрелом добу је досегао највиши домет новинарства као стални дописник најпре из најмногољудније зе­ мље света Кине, а потом из најпространи­ је земље света Совјетског Савеза, две зна­ чајне и сложене велесиле, извештавајући годинама новинарски проницљиво и зна­ лачки нашу јавност о приликама, дешава­ њима и најбитнијим друштвеним токови­ ма у њима. Аутор је више књига, сатканих од новинарских штива, међу којима се из­ дваја „Траг до Истанбула”, за коју је добио награду „Андрић–Глиговић”. Награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе добио 2007. године. Глишовић, Милан (Бресница код Чачка, 1938), шеф дописништва РТС, Кра­ љево. Новинарством почео да се бави као хонорарни сарадник „Вечерњих новости” и загребачке „Арене”. Уредник Радио Кра­ љева (1976) и „Ибарских новости”, у РТС од 1989. године. Аутор више књига и пу­ бликација културно­историјског и тури­ стичког садржаја. Добитник бројних на­ града и признања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1998. године. Глумац, Слободан в. Председници Гузина, Растко (Босански Брод, 27. I 1925), „Вечерње новости”, новинар­вете­ ран. Дипломирао на Новинарско–дипло­ матској високој школи (1953). Учесник НОБ, био активан друштвено­политич­ ки радник. Био заменик главног и одго­ ворног уредника и директор „Вечерњих новости”, руководилац ООУР „Борба”, по­ моћник директора НИГРО „Борба” и ди­ ректор Пословне заједнице издавача но­ вина Југославије. Био председник Актива новинара ветерана и члан више органа Удружења новинара. Водећи новинарске школе Удружења новинара (22 генераци­ је полазника) дао велики допринос про­ фесионалном обучавању будућих колега. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1998. Густинчич, Јуриј (Трст, Италија, 30 VIII 1921), уредник „Политике”, Београд. У новинарству од 1941. године. У Совјет­ ском Савезу био новинар Радио Москве и у Тбилисију. После ослобођења радио у „Омладини”, „Књижевним новинама” и „Нашим разгледима”. Био спољнополи­ тички коментатор „Политике” и њен ду­ гогодишњи дописник из Лондона и Њу­ јорка. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1988. године. Дадић, Бранислав в. Председници Дечермић, Богдан в. Председници Дикић, Божидар (Суботица, 29. XII 1924). У новинарству од 1946. Завршио Високу новинарско­дипломатску школу. Вишекратно био дописник „Политике” из иностранства (Бон, Варшава). Награду за животно дело Удружења новинара Срби­ је добио 2001. Димитријевић, Коста (Београд, 17. VII 1933). Дипломирао на Филозофском факултету у Београду. У новинарству од 1960. Радио у Публицистичком заводу „Ју­ гославија” (1960), НИН­у (1963) „Полити­ ци експрес” (1965), сарадник у докумен­ тацији „Политике” (1970–1989). Објавио више фељтона и књига („Нушић – чароб­ њак смеха”, „Вожд Карађорђе”, „Јунаци Српске трилогије говоре”, „Разговори и ћутања Иве Андрића”, „Нушић у српском новинарству”, „Седам прича о Београду”, „Прогони писаца”). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1989. Манојло Вукотић Слободан Глумац Јуриј Густинчич Анђелко Драгојевић Милојко П. Ђоковић Славољуб Ђукић

474 Миле Недељковић Драгојевић, Анђелко (Ново Пољан­ це, Србица, Косово, 21. XI 1934), новинар и публициста. Дипломирао на групи за књижевност Филозофског факултета у Београду (1959). Новинар „Борбе” (1961– 1968) и „Вечерњих новости” (1969–2000). Прешао пут од сарадника, преко уредни­ ка унутрашњополитичке рубрике до по­ моћника главног уредника. Био дирек­ тор ООУР „Вечерње новости” и заменик генералног директора „Борбе” за новин­ ско­издавачку делатност. Писао запаже­ не репортаже, један од најлуциднијих коментатора и колумниста. Бавио се ис­ траживачким новинарством, објавио ви­ ше историјских фељтона (међу којима о цару Душану, краљу Александру Карађор­ ђевићу, солунцу­херојини Милунки Са­ вић и др.). Коаутор је књиге о Голом отоку „Забрањено самоубиство” (са Томом Жа­ рићем) и „Убиство у Марсељу – Хитлерова завера” (са руским академиком В. В. Вол­ ковим). Добио Сребрну плакету Београда (1974) и Орден заслуга за народ. Добит­ ник годишње награде „Вечерњих ново­ сти” за подвиг године и награде за жи­ вотно дело „Слободан Глумац”. Награду за животно дело Удружења новинара Ср­ бије добио 2008. Ђикановић, Љубомир (Горњи Улићи, код Цетиња, 23. IX 1932), дописник „По­ литике”, Титоград. Новинарством почео да се бави у Радио Титограду (1954), на­ ставио у Секретаријату за информације Извршног вијећа Црне Горе (1955–1968), где је био заменик директора. У „Поли­ тику” прешао 1968. године, у којој је до­ чекао пензију. Био председник покрета горана Црне Горе и члан републичких и савезних комисија за заштиту животне средине. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1992. године. Ђоковић, Милојко П. (Бреково, Ари­ ље, 11. V 1926). Прве новинарске прилоге објавио у ужичким „Вестима” (1946), ко­ је га, као запаженог вишегодишњег стал­ ног спољног сарадника, шаљу као пред­ ставника Ужичке области на школовање у Београд, где је 1950. године завршио једногодишњу новинарску школу за по­ лазнике из Србије и Црне Горе. Стално се запошљава у „Победи” (1951), одакле пре­ лази у „Вести” (1952), у којима шест и по година ради истовремено више послова (новинар, коректор, технички уредник), а 1. јула 1957. године прелази у београд­ ски синдикални лист „Радник”. Од јануа­ ра 1959. до пензионисања 1980. године је уредник културне рубрике савезног не­ дељника „Рад” и уредник у Редакцији пу­ блицистике Новинско­издавачке радне организације „Радничка штампа”. Члан је Уређивачког одбора часописа „Лето­ пис”, гласила Удружења Ужичана. Више од две деценије је уредник листа „Заду­ жбина”, органа Вукове задужбине (1988– 2008). Сарађивао је у више од 70 листова и часописа. Један је од уредника књиге „Два века српског новинарства” (1992), за коју је написао 42 чланка. Награду за жи­ вотно дело Савеза новинара Србије и Цр­ не Горе добио 2008. године. Ђорђевић, Душан (Пирот, 14. II 1945 – Београд, 1999). Завршио Економски фа­ култет у Београду. У новинарству од 1969. Главни и одговорни уредник „Привред­ ног прегледа” (1986–1991) и генерал­ ни директор НИП „Привредни преглед” (19889–1991). Помоћник савезног мини­ стра за информисање (1993–1994). Глав­ ни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1999. Ђукић, Славољуб (Словац код Ваље­ ва, 27. X 1928), уредник „Политике”, Бео­ град. Учесник НОБ од 1944. Новинарством почео да се бави у „Спорту” (1950), а наста­ вио у „Вечерњим новостима” и „Борби”. У „Политици” од 1969, чији је дописник био из Чехословачке, Мађарске и Немачке ДР. Васко Ивановић Каменко Катић Милан Ковачевић Стеван Крагујевић Иван Кушанић Чедомир Д. Лакић

475Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Био главни и одговорни уредник НИН­а. Особито је био цењен као врсни аналити­ чар, тумач и бритки коментатор друштве­ них збивања. Објавио је неколико књига актуелних тема („Слободан Милошевић између славе и анатеме” и др.). Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1986. године. Ђурић, Душан (Београд, 10. XI 1929), уредник „Вечерњих новости”, Београд. Професионално у новинарству од 1949. године. Завршио Новинарско­дипломат­ ску високу школу у Београду (1952). Ду­ гогодишњи новинар, коментатор и уред­ ник „Вечерњих новости” (1954–1979). Аутор више драгоцених књига о новинар­ ству – „Основи новинарства” (1981), „Но­ винарска радионица” (прво издање 1983), „Новинарскаенциклопедија”(1997),„Про­ фесија новинар” (2001), „Новинарски лек­ сикон” (2003), „Слободан Глумац” (2003). Предавач у школама Југословенског ин­ ститута за новинарство и УНС. Добитник више новинарских награда, међу којима и награде УНС за животно дело „Светозар Марковић” (1997). Награду за животно де­ ло „Моша Пијаде” добио 1999. године. Етеровић, Иво (Сплит, 1. VII 1935), фоторепортер. Прве фотографије обја­ вио у „Слободној Далмацији” (1955). Као припадник плавих шлемова на Сина­ ју (1956–1957) извештавао југословенску штампу о мисији мира, захваљујући чему добија ангажман у војној ревији „Фронт” (1958–1961). Од 1961. године је фото­до­ писник „Вјесника” из Београда. Аутор је више упечатљивих монографија. (Брач, Далмација, Сплит, Загреб, Сарајево, Бе­ оград, Тито и Јованка, Нови Београд, Ср­ бија и др.). Добио је више стотина награ­ да и признања, међу којима и награду за животно дело Удружења новинара Срби­ је (2001). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2002. године. Зарић, Мирослав (Неготин, 5. XII 1938 – Београд, 18. XI 2008) ? „Вечерње но­ вости”, ветеран). Награду за животно дело Удружења новинара Србије добио 2007. Ивановић, Васко (Подгорица, 27. IX 1928 – Београд, ), уредник „Политике”, Бе­ оград. Учесник НОБ од 1943. године. У но­ винарству од 1956. године. Био сарадник „Студента”, „Младости” и „Београдске не­ деље”. У „Политику” дошао 1963. године. Истицао се писањем репортажа и комен­ тара који нису остављали равнодушним. Објавио више књижевних дела. Добио ре­ публичку Тринаестојулску нагаду. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1989. године. Илић, Борисав в. Председници Јевтић, Милош (Горња Буковица, Ва­ љево, 30. IX 1936). Дипломирао на Фило­ зофском факултету у Београду. Новинар­ ством почео да се бави као гимназијалац у ваљевском недељнику „Напред” (1952). Један је од покретача листа „Реч омлади­ не” и главни уредник листа „Средњошко­ лац”. Истакнути културни и јавни радник. Радио у Културно­просветном већу Југо­ славије (1959–1962) и Културно­просвет­ ној заједници Србије (1962–1974). Профе­ сионални новинар од 1974. Био главни уредник Другог програма Радио Београ­ да (1974–1999), где је радио до пензиони­ сања (2001). У једносатној емисији „Гост Другог програма” објавио више од 800 разговора са најугледнијим личностима културе, уметности и науке из Југослави­ је и света. Објавио 180 књига интервјуа, које су својеврсна духовна мапа Србије у другој половини двадесетог века. Награ­ ду за животно дело Удружења новинара Србије добио 2002. Јешић, Недељко (Горобиље, Поже­ га, 1. IX 1930). Дипломирао на Филоло­ шком факултету у Београду (1954), на којем је и магистрирао (1961). У новинар­ ству од 1961. Сарадник „Вечерњих ново­ сти” (1961), уредник у Заводу за издавање уџбеника Србије (1962–1963). Новинар Радио Београда (1963–1973) и новинар –уредник у ТВ Београд. (1973–1994). Ау­ тор више од 150 документарних емисија и више књига. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1995. Јовановић, Бранко (Врбица, Аранђе­ ловац, 3. V 1929). Један од покретача омла­ динских књижевних гласила „Студентски књижевни лист” (1952), „Млада култура” (1952) и „Видици” (1953). У новинарству од 1959. Сарадник културне рубрике „Бор­ бе” (1959–1968) и њен уредник (од 1968). Збирке песама (коаутор): „Нас пет” (1952) и „Квартет” (1954), есеј „Десанка Макси­ мовић” (1968). Стихове, критике, књижев­ не записе и репортаже објављивао у више од тридесет листова и часописа (1948– 2008). Преводио са руског (Сабрана дела Сергеја Јесењина, са групом преводилаца, 1966). Награду за животно дело Удружења новинара Србије добио 2002. Јовановић, Жика М. (Крагујевац, 6. VI 1906 – Београд, 23. VIII 1997), осни­

476 Миле Недељковић вач Музеја штампе, Београд. Завршио војнотехничку школу. У новинарству од 1925. године. Радио у листовима „Прав­ да” и „Време”. Оснивач и уредник првог филмског листа код нас „Филмске нови­ не” (1926). Покренуо и уређивао неколи­ ко гласила демократске оријентације – „Омладинска реч” (1927), „Искра” (1931), „Наше доба” (1935). После Другог светског рата био у „Јежу”. Сопственим старањем скупио вредну збирку за Музеј штампе, који је утемељио. Добио је више награда и признања. Новинарска награда за пу­ блицистику Удружења новинара Србије носи његово име. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1997. годи­ не (постхумно). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1995. године. Јовановић, Станоје (Дешилово, оп­ штина Мерошина код Прокупља, 13. V 1946), пуковник, начелник Новинско­ин­ формативног центра „Војска”, Београд. За­ вршио Војну академију копнене војске у Београду и Сарајеву (1968). Новинарством почео да се бави у недељнику „Фронт”. Професионални новинар у „Народној ар­ мији” (од 1972), наставио као главни и одговорни уредник у њеном следбенику, листу „Војска” (1992–2003). Покретач мно­ гих издања која су 1999. године разобли­ чила агресију НАТО пакта на СРЈ. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1999. године. Јолић, Душан (Наготина код Андри­ јевице, 30. IV 1939), дописник „Вечер­ њих новости”, Подгорица. Новинарством почео да се бави 1955. године. У „Вечер­ њим новостима” од 1965. године. Биран за председника УНЦГ (1988–1990). Аутор бројних и по много чему особених ре­ портажа. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1995. године. Јулијус, Ђука (Београд, 1925 – Мекси­ ко Сити, 1991). У новинарству од 1949, ка­ да је дошао у „Политику”. Уредник НИН­а, дописник „Политике” из САД (1952), Ха­ ване (1961–1965), Бона (1979) и Латин­ ске Америје (1979–1984). Главни уредник „Политике експрес” (1965–1971). Као пен­ зионер (1985–1991) радио за мексички лист „Ексцелзиор”. Објавио више студи­ ја и публикација, углавном спољнополи­ тичке тематике. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1985. Камперелић,ЖивотаЖика(Љубља­ на, 7. V 1921 – Београд, 11. VIII 2005). У но­ винарство ступио 1947. године. Почео је у „Сељачкој борби”, наставио у „Гласу”, по­ том у Радио Београду, да би на крају пре­ шао у синдикалну штампу. Био је главни и одговорни уредник републичког синди­ калног листа „Радник” (1952–1958), потом уредник, па главни и одговорни уредник и директор савезног синдикалног листа „Рад” (1959–1982). Књиге: „Кратка исто­ рија Првог маја”, „Велике одлуке” (I и II заседање АВНОЈ­а), „Седам конгреса СКЈ” и монографије о листу „Рад”, поводом 40­ годишњице излажења (1985). Предавач у новинарским школама Југословенског института за новинарство. Вишекратно биран у највише органе Удружења нови­ нара Србије и Савеза новинара Југосла­ вије. Добитник више награда и одлико­ вања. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1984. Катић, Каменко (Ђурђево, Жабаљ, 25. III 1935), уредник Телевизије Београд. За­ вршио Филозофски факултет у Београду. Врло популаран као дугогодишњи води­ тељ емисије временске прогнозе. Струч­ на знања дипломираног етнолога је ства­ ралачки врло умешно користио у својим ауторским емисијама. Његове приче из наоко свакодневног живота су врхунски пример продуховљене репортаже. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1994. године. Кићовић, Божидар (Слатина, Бера­ не, 1922). Учесник НОР­а од 1941. У нови­ нарству од 1945. Био спољнополитички коментатор Радио Веограда и дописник Југословенске радиотелевизије из Мо­ скве. Уредник спољнополитичке рубри­ ке Радио Београда. Сарађивао у „Борби”, „Политици”, „Народној армији”, НИН­у и „Међународној политици”. Књиге „Еко­ номско јединство света – научност и пре­ преке”, „Конференција у Лусаки”, „Од Бри­ она до Коломба” и др. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1982. Кнежевић, Предраг (Крушевац, 19. VIII 1922), уредник Радио Београда. Про­ фесионални новинар од 1947. године, по­ свећен спорту и аутомобилизму, о којима је написао више књига. У аутомобилизму учествовао и као такмичар. Био међуна­ родни судија за хокеј на леду. Награду за животно дело „Светозар Марковић” до­ био 1983. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1993. године. Ковачевић, Милан (Котор Варош, 23. I 1915 – Београд, 1985), уредник Телевизије Београд. У младости атлетичар, репрезен­

477Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. татилац. Пре доласка у Телевизију, радио у „Спортској књизи” и „Борби”. Прославио се путописним репортажама (серије „Ка­ раван” и „С камером кроз свет”), за које је добио републичку новинарску награду „Светозар Марковић”. Носилац је више ор­ дена и признања. Награду за животно де­ ло „Моша Пијаде” добио 1974. године. Крагујевић, Стеван (Сента, 4. II 1922). Учесник НОБ­а (борац Осме војво­ ђанске бригаде (1944–1945). У новинар­ ству од 1949. Фоторепортер у Дому ЈНА у Крагујевцу и Дирекције за информаци­ је при Председништву ФНРЈ (1949–1951), одакле прелази у Танјуг (1952–1953). Фо­ торепортер, уредник фотографије и руко­ водилац Фото службе у листу „Полити­ ка” (1953–1982). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1996. Кушанић, Иво (Загреб, 19. V 1924 – Београд, 23 III 2003). Као млад загребачки скојевац прошао кроз логорска мучили­ шта Градишка и Јасеновац. У партизани­ ма од 1943. У новинарству од 1947. Кари­ катуриста у листовима „Омладина”, „Јеж”, „Керемпух”. После Зуке Џумхура, на чи­ је је место дошао, дугогодишњи карика­ туриста „Политике”. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1981. Лакић, Чедомир Д. (Билишани, Об­ ровац, 26. III 1935 – Београд, 10. III 2007), новинар „Политике”. Потиче из учитељ­ ске породице, која се доселила 1939. го­ дине у Срем, где је одрастао. Гимназију учио у Новом Саду, Сремским Карлов­ цима и Сремској Митровици, где је ма­ турирао (1954). Дипломирао на групи за географију Природноматематичког фа­ култета у Београду (1961). У новинарство ступио као студент (1954), сарађујући у „Вечерњим новостима”. Стално запослен у „Борби” (1957–1961), одакле прелази у „Политику” (1962–2000), где је био савет­ ник главног уредника и генералног ди­ ректора. Његове текстове, као врхунског познаваоца и тумача проблематике са­ обраћаја, које је објављивао у свим „По­ литикиним” издањима, преузимали су многи листови широм Југославије. На­ граду за животно дело „Светозар Марко­ вић” добио 1997. године. Лалић, Борислав (Виницка, Беране, 1936). Завршио Правни факултет у Бе­ ограду. У Танјугу од 1959. године. Допи­ сник из Мексика (1969–1973), Мадрида (1976–1980. и 1989–1993) и Вашингтона (1983–1987). Од 1996. године у „Вечер­ њим новостима”, за које је био и извештач из Вашингтона. Објавио четири књиге о земљама из којих је извештавао. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2000. године. Лековић, др Ананије (Годиње, Бар, 6. I 1909 – Београд, 28. VII 1998). Директор Тан­ југа за Србију и главни уредник Унутра­ шње службе Танјуга (1945–1948), главни и одговорни уредник „Инвалидског листа” (1948–1951), уредник „Борбе” (1951–1958), „Службеног листа” (1958–1963). „Југосло­ венских синдиката” (1963–1974). Прево­ дио са француског (Емил Зола, Анри Бар­ бис). Одбранио на Правном факултету у Београду докторску дисертацију „Инфор­ мисање као средство за очување друштве­ ног, етничког и политичког идентитета ју­ гословенских радника у иностранству”. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1982. Логар, Звонко (Београд, 4. III 1932), уредник „Политике”, Београд. У новинар­ ству од 1950. године. Пре доласка у „По­ литику” (1969) био новинар Радио Бео­ града (1950–1955), „Борбе” (1956–1959), Телевизије Београд (1959–1964) и Танју­ га (1964–1969). Истицао се као комента­ тор унутрашњополитичке и економске тематике. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1992. године. Лучић, Обрад (Горанско, код Плужи­ на, 15. VIII 1935), главни уредник „Пољо­ Борислав Лалић Предраг Милојевић Боривоје Мирковић Светолик Митић Живан Митровић Милош Мишовић

478 Миле Недељковић привредника”, Нови Сад. Завршио Пољо­ привредни факултет. У новинарству од 1962. године, цео радни век у листу „По­ љопривредник”. Успешно се огледао у свим облицима новинарског изражава­ ња. Као зналац и аналитичар, у стручној и најширој јавности цењен по стручним и популарно писаним едукативним са­ држајима. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1997. године. Манојловић, Љубиша в. Председници Мариновић, Милош (Бугојно, 3. X 1913 – Београд, 29. IX 2007). У Другом светском рату пилот енглеске авијаци­ је (РАФ). У новинарству од 1945. Уредник Танјуга (1945–1949), уредник спољнопо­ литичке рубрике синдикалног недељ­ ника „Рад”, главни уредник месечника „Југословенски синдикати” (на четири светска језика). Награду за животно дело Удружења новинара Србије добио 2003. Марковић, Марко (Будиловина, Брус, 1934). (РТС, дописник Радио Београ­ да из Краљева). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1999. Марковић,Радивоје(МајуркодШап­ ца, 29. I 1909 – Београд, 19. VII 1979), уред­ ник – репортер Радио Београда. Завршио права у Београду. У новинарству од 1932. године (београдски дневни лист „Прав­ да”), у Радио Београду од 1937. године. Је­ дан од најбољих спортских новинара и радиорепортера. Оправдано је сматран за родоначелника нове школе говорног новинарства. Био је председник Удруже­ ња спортских новинара Југославије. Обја­ вио више књига и брошура о спорту и ра­ дио­преносу. Носилац је више признања и одликовања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1973. године. Мехмети, Шемси (Дубница, 15. VI 1920), уредник „Рилиндје”, Приштина. У новинарству од 1945, као дописник „Је­ динства” и „Рилиндје” за Срез лапски. У редакцију „Рилиндје” улази 1949. годи­ не. Објавио збирку приповедака. Доби­ јао више књижевних награда. Дибитник је више ордена и признања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1980. године. Микља, Душан (Београд, 21. VI 1934). Дипломирао на групи за англистику Фи­ лолошког факултета у Београду (1960). У новинарству од 1963. Новинар Танју­ га (1963–1995) и НИН­а (1991–1993). До­ писник Танјуга из Најробија и Адис Абе­ бе (1973–1976), Рима (1978–1981), Њујорка (1984–1988) и Брисела (1993–1995). Био министар­саветник за политичка питања у aмбасади СРЈ у Риму и аташе за штампу и културу. Аутор историјске хронике „Ети­ опија” (1975), књига приповедака „Хрони­ ка настраности” (1990) и „Султан од Зан­ зибара” (1993), путописа „Црни Сизиф” (1985) и „Трбух света” (1989), књиге прозе „Драње даброва” (1995). Награду за живот­ но дело „Светозар Марковић” добио 1995. Миладиновић, Иван (Пожега, 22. X 1950). У новинарству од 1974. Репор­ тер и уредник „Студента”, „Младости”, „Репортера”, „Дуге”, и „Ане”, први лутају­ ћи репортер бивше СФРЈ на Програму 202 Радио Београда, помоћник главног уредника „Политикиног света”, заменик главног уредника недељника ДЕМ, не­ законито отпуштен из „Политикине” ку­ ће (1997), уредник „Вечерњих новости”, заменик главног и одговорног уредника „Гласа јавности”, враћен у „Политику”, где је уређивао фељтон, а потом постављен за главног и одговорног уредника „Пoли­ тике експрес”. Објавио низ фељтона ко­ ји иду у врх истраживачког новинарства. Награду за животно дело Савеза новина­ ра Србије и Црне Горе добио 2006. Миленковић, Владислав в. Председ­ ници Миленковић, Милутин (Младено­ вац, 3. XII 1925), главни уредник Радио Београда. Дипломирани правник. У но­ Слободан Обрадовић Душан Пешић Ђорђе Раденковић Предраг Пејчић Богдан Пешић Мирослав Радојчић

479Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. винарству професионално од 1952. годи­ не Пре тога био високи официр ЈНА. Био уредник и коментатор Радио Сарајева (1952–1956) и коментатор Радио Београда. Биран за члана Управе и потпредседни­ ка Удружења новинара Босне и Херцего­ вине, а касније за председника Удружења новинара Србије. На Петнаестој скупшти­ ни СНЈ у Врњачкој Бањи, 22. октобра 1977, изабран за председника СНЈ. Веома це­ њен као публициста, објавио више запа­ жених књига о актуленим збивањима у свету („Африка и велике силе”, „Са алжир­ ским устаницима”, „Петролеј у политици”, „Јемен без имена”, „Судан после Абуда”, „Алжир јуче, данас, сутра”, „Криза и рат на Блиском истоку”, „Арапи између јуче и сутра”, „Хтења и посртања”). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1981. године. Награду за животно дело „Свето­ зар Марковић” добио 1998. године. Милојевић, Предраг (Београд, 12. XII 1901 – Београд, 1999), уредник „Поли­ тике”, Београд. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1991. године. У но­ винарству од 1921. године. Био у вечер­ њем дневнику „Нови лист”. Новинар „По­ литике” од 1922. године. Био дописник из Берлина и Лондона. Уочи Другог свет­ ског рата шеф Владиног Пресбироа. Под окупацијом главни уредник „Новог вре­ мена” (1941), од 1942. године незапослен, ван новинарске професије. По ослобо­ ђењу уредник „Службеног листа” (1945), „Гласа” (1946–1948), главни уредник Ју­ гопреса – агенције за издавање листова на страним језицима (од маја 1949), па уредник­коментатор „Политике” (од 1. IV 1950). Истицао се као луцидни спољнопо­ литички коментатор. Издао више књига. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1977, када је она први пут додељена. Награду за животно дело „Мо­ ша Пијаде” добио 1992. године. Миљанић, Михаило П. (Београд, 3. XII 1929) још као средњошколац, почео да се бави новинарством у омладинским и студентским гласилима, а потом (1952) професионално у „Београдској недељи” и „Политици експрес”. Од 1967. године је био у Радио Титограду, радећи углав­ ном у Унутрашњополитичкој и Привред­ ној редакцији. По пензионисању одлази по позиву у Русију, где постаје уредник­ коментатор Радио Москве у програму за Југославију, јављајући се дописима Ра­ дио Титограду, Радио Београду, „Побједи” и НИН­у. Једини је наш новинар који је са јерменско­азербејџанског ратишта из­ вештавао о грађанском рату у Нагорном Карабаху. Био је генерани директор здру­ жене Радио­телевизије словенских зема­ ља у оснивању (1992), а од 1998. године је поново у пензији. Написао је више књига књижевног садржаја и добитник је више награда за поезију и прозу. Аутор је запа­ жене студије „Дописници радија у ван­ редним условима” (1978), а књига „Нови­ нарске подуке и доуке” (2001), на којој је радио двадесет и пет година, један је од најбољих уџбеника новинарства, који се користи на више факултета. Награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе добио 2007. године. Мирковић, Боривоје в. Председници Миросављевић, Боривој (Футог, 25. VII1937),фоторепортерновосадског„Днев­ ника”, мајстор фотографије. Завршио Ви­ шу школу за организацију рада у Новом Саду (1973) и Економски факултет у Су­ ботици (1980). Новинарством почео да се бави као гимназијалац (1951). Запослен у „Дневнику” (1955), где је провео радни век. Објавио 23 монографије, међу којима се истичу седам под насловом „Људи са три ока”, у којима је представљено ствара­ лаштво фоторепортера Србије. Имао 600 заједничких и самосталних изложби и за­ ступљен је на 140 изложби на свим конти­ нентима. Добио више награда и призна­ ња, међу којима и II награду Уницефа (у конкуренцији пет милиона радова). На­ граду за животно дело Удружења новина­ ра Србије добио 2008. Митић, Светолик (Крушевац, 23. V 1923), уредник Телевизије Београд. У но­ винарству од 1946. године. Био главни уредник Филмских новости и „Туристич­ ких новина”. Бавио се спољнополитичком проблематиком. У Телевизији Београд 1958–2002. године. Постао популаран са серијама „С камером кроз свет”, „Круг”, „То је то”, „Линк – 20. век”, а посебно историј­ ском телевизијском серијом „Времеплов”. Одликован више пута и добио низ наших и међународних награда и признања. На­ граду за животно дело „Светозар Марко­ вић” добио 1988. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2002. године. Митровић, Дојчило (Чачак, 14. XI 1907 – Београд, 1. IX 1995). У новинар­ ству од 1928. Пре Другог светског рата са­ радник „Политике” и уредник „Времена”. После Другог светског рата уредник „По­

480 Миле Недељковић литике”, уредник „Борбе”, уредник у Пу­ блицистичком заводу „Југославија” и ди­ ректор Завода за издавање уџбеника СР Србије. Награду за животно дело „Свето­ зар Марковић” добио 1992. Митровић, Живан (Ариље, 30. X 1905 – Сланкамен, 28. априла 1983), уредник „Политике”, Београд. Завршио Правни фа­ култет у Београду. У новинарству од 1927. године („Реч” самосталних демократа), у „Политици” од 1928. до краја живота. Као заробљеник у Другом светском рату, са­ рађивао у логорским „Вестима”. Дуго био активан у новинарској организацији Ср­ бије и Југославије. Бавио се обуком мла­ дих новинара и написао неколико књи­ га о новинарској теорији и пракси. Први уредник „Наше штампе”, листа СНЈ (1951– ?). Награду за животно дело „Моша Пија­ де” добио 1972. године. Михаиловић, Живорад Шиља (Кру­ шевац, 5. III 1920 – Београд, 2003). Нови­ нарством почео да се бави пре Другог светског рата у београдској „Правди”. По­ сле Другог светског рата на разним вој­ ним и политичким дужностима, а по демобилизацији новинар „Гласа”, „20 ок­ тобра”, „Политике”, „Journalа” и слобод­ ни репортер ТВ Београд. Сарађивао у ви­ ше листова („Експрес политика”, НИН). Објавио велики број репортажа, фељто­ на и књига. Аутор више трилера и дела шпијунског жанра. Носилац Партизан­ ске споменице и више одликовања. На­ граду за животно дело „Светозар Марко­ вић” добио 1995. Мишић, Александар (Аранђеловац, 31. X 1921 – 25. XII 2007). По ослобође­ њу, дошавши из заробљеништва, уређи­ вао „Слободну Војводину” (1945–1947). У „Политику” дошао 1950. године, за коју је више пута био специјални извештач из кризних подручја иностранства (Алжир, Конго, Бијафра, Блиски исток и др. Обја­ вио брошуре „Атоми на длану” и „Атом –пријатељ”. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1991. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1998. године. Мишовић, Милош (Рудине, Злати­ бор, 25. I 1916 – Београд, 31. I 2003), но­ винар и публициста. Завршио Новинар­ ско­дипломатску високу школу (1952). У новинарству од 1945 („Глас”, „Сељач­ ка борба”, „Туристичке новине”), уредник НИН­а (1955–1980). Предавач на Факул­ тету политичких наука (1978–1983). По­ кретач и главни уредник „Новинарског летописа” (1988–1991), часописа за исто­ рију српске штампе и новинарства. Аутор више књига актуелне друштвене и поли­ тичке проблематике. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1989. Недељковић, Бора (Пирот, 29. VI­ II 1922 – Београд, ). Новинарством почео да се бави 1947. у „Политици” Због подр­ шке Резолуцији Информбироа био у за­ твору на Голом отоку (1949–1953), потом дописник загребачког „Вјесника у сри­ једу” (1954) и новинар „Илустроване по­ литике”. Од 1957. извештач и репортер „Политике”. Годинама исписивао репор­ терску рубрику „Београдска недеља”. На­ граду за животно дело „Светозар Марко­ вић” добио 1987. Недељковић, Миле в. Белешка о пи­ сцу Недељковић, Озрен (Сремски Кар­ ловци, 28. II 1903 – Београд, 11. VI 1984), новинар, шаховски мајстор. Завршио Филозофски факултет у Београду. У но­ винарству од 1929. Новинар „Илустро­ ваног листа (1928–1929), а затим „Поли­ тике” (1929–1941). После Другог светског рата новинар „Гласа”, „Дуге”, „20 октобра” и „Борбе”, у којој је од новембра 1982. до смрти сарађивао пишући о шаху. Објавио шест књига о шаху, које су биле уџбеник многим генерацијама шахиста. Прево­ ђен на многе језике. Награду за живот­ но дело „Светозар Марковић” добио 1977, када је она први пут додељена. Николић, Љубомир (Сарајево, 8. VI 1929), дописник Радио Београда из Сара­ јева.ДипломираонасарајевскомПрирод­ но­математичком факултету. У Сарајеву био уредник дневног листа „Ослобођење”. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1988. године. Обрадовић, Слободан (Камник, Сло­ венија, 20. III 1921), уредник Танјуга, Бе­ оград. Дипломирани правник. Радио у листовима „Млади борац”, „Политика” и „Борба”. У Танјугу од 1946. године до пен­ зионисања (1984). Био дописник из Џа­ карте (1962–1965), Бона (1972–1976) и Вашингтона (1979–1983). Написао први послератни приручник за обуку новинара („Како да постанем новинар”, 1955). Пре­ давач у школама Југословенског инсти­ тута за новинарство. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2000. године. Орловић, Милоје Мића (Ваљево, 28. V 1934). Завршио Филолошки факултет у

481Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Београду (1974). У новинарству од 1956. Спикер Радио Београда (1957–1965), но­ винар–репортер Телевизије Београд (од 1965). Први водитељ ТВ дневника (1958– 1965), уредник Контакт програма (1965– 1977) и Програма за иностранство (1977– 1993), одговорни уредник Специјалних програма у Агенцији за пројекте и акци­ је Маркетинг центра РТС. Посебно попу­ ларан као водитељ многих емисија, се­ рија квизова и шоу програма. Глумио у више југословенских и копродукционих филмова. Награду за животно дело Удру­ жења новинара Србије добио 2002. Пејчић, Предраг (Прокупље, 30. III 1936), новинар и публициста, пуковник авијације. Завршио Ваздухопловну вој­ ну академију (1958), новинарску шко­ лу Југословенског института за нови­ нарство (1966), Високу војну политичку школу (1968), постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београ­ ду (1977), где је докторирао (1986). У но­ винарству од 1954. Главни и одговорни уредник војних листова ((„Крила Арми­ је”, „Фронт”, „15. септембар 1918” и ре­ дакције „Савремена војна мисао”). Био самостални научни истраживач у Војно­ издавачком и новинском центру. Обја­ вио 28 монографија и књига из белетри­ стике, војне историје и ваздухопловног ратног права и 119 научних саопштења, реферата и методских јединица на науч­ ним скуповима у земљи и свету и, у раз­ добљу 1954–2009, велики број новинских прилога свих жанрова. Одликован је са 14 наших и страних одликовања. Награ­ ду за животно дело Удружења новинара Србије добио 2005. Петернек, Томислав (Винковци, 22. V 1933). Фоторепортер, професионално од 1956, мајстор фотографије. Новинском фотографијом почео да се бави у крагује­ вачком недељнику „Светлост”. Наставио у београдским листовима „Борба”, „Спорт и свет”, „Младост”, „Југословенска ревија”, „Економска политика”. Уредник фотогра­ фије НИН­а (1970–1993). Ментор нови­ нарских школа Југословенског институ­ та за новинарство (1985). Акредитовани дописник више светских фото­агенци­ ја. Добитник многих награда у земљи и иностранству за најбоље фотографије и насловне стране. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1992. Пешић, Богдан (Берн, Швајцар­ ска, 1911 – Београд, 1998), први уредник „Студента”, гласила београдских студе­ ната (1937). Професионални новинар од 1938. године. Јединствена личност по то­ ме што је био главни уредник три бео­ градска дневна листа. Главни уредник „Јежа”, главни уредник „Политике”, уред­ ник и директор „Борбе” и главни уредник „Вечерњих новости”. Дописник „Борбе” и „Вечерњих новости” из Лондона, Париза и Јужне Америке. Објавио брошуре „Крај Четврте Републике”, „Избори у Францу­ ској”, „Крај диктатора” и „1941”. Награ­ ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1970. године. Поповић, Иво (Кучи, 1939), дописник Танјуга, Титоград. У новинарству од 1962. године, као сарадник Радио Титограда, у којем је постао уредник­коментатор. Био сарадник „Вечерњих новости” и „Полити­ ке експрес”. Прешао у Танјуг 1965. године, у којем је као шеф дописништва, а потом редакције, за Црну Гору, дочекао пензи­ ју. Пишући о негативним појавама, није зазирао од моћника, па је више од три­ десет пута судски оптуживан, али никад осуђен. Био је специјални извештач из Италије, Русије, Кореје, Кине и Америке. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2001. године. Протић, Стојан (Београд, 9. IX 1924), уредник „Политике експрес”, Београд. Дипломирани правник. У новинарству од 1949. године, сарадник и потом уред­ Велизар Савић Петар Савковић Душан Славковић Живојин Стекић Светозар Тадић Душан Тимотијевић

482 Миле Недељковић ник спортске рубрике синдикалног листа „Рад”. Уредник спорта у „Вечерњим ново­ стима” (1955–1963) и „Политици експрес” (1963–1988). Извештавао је са десет лет­ њих и зимских олимпијада и осам свет­ ских шампионата у фудбалу. Добитник многих признања и награда. Био члан више наших и међународних спортских форума. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1990. године. Пудар, Момчило (Чапљина, 1926). Дипломирани правник. У новинарству од 1948. ? Букурешта (1957–1960), Рио де Жанеира (1960–1968), Сантјага де Чиле (1972–1973), Буенос Аиреса (1973–1976) и Мадрида (1980–1984). Објавио две бро­ шуре о Латинској Америци. Награду за животно дело „Светозар Марковић” до­ био 1988. Радевић, Драган (Беране, 26. V 1953), новинар, Београд. Завршио Факултет по­ литичких наука у Београду. Почео као до­ писник „Омладинских новина” из Кру­ шевца. У „Борби” од 1978, у „Политици” од 1988. године. Коментатор РТ Београд (1989–1991). Главни и одговорни уред­ ник новосадског „Дневника” (1991–2000), главни и одговорни уредник Филмских новости (2001), главни уредник „Гласа Црногорца” (2002). Добитник је више на­ града и признања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2004. године, што је изазвало буру протеста Друштва новинара Војводине и Удружења новина­ ра Србије, па је Скупштина Савеза нови­ нара СЦГ на седници на Златибору (29. X 2004) поништила одлуку о награди. Раденковић, Ђорђе (Мостар, 18. IV 1922 – Београд, 12. XII 1993), уредник „По­ литике”, Београд. Завршио економски фа­ култет. Новинарством почео да се бави у „Младом борцу” (1945–1949). Био је уред­ ник и коментатор „Гласа” (1949–1951). Је­ дан је од оснивача и уредника обновље­ ног НИН­а (1951), чији је главни уредник био двократно (1956–1963. и 1968–1970). Био је дописник „Политике” из Индије (1963–1967), из Шпаније (1976–1981) и из Кине (1984–1985). Виспрен аналитичар догађаја, сјајан портретист истакнутих личности светске политичке позорнице и изванредан стилист, један је од најбољих публициста. Објавио је четири књиге пор­ трета и пет књига путописа. Биран је за председника УНС. Добитник је више од­ ликовања и награда. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1987. године. Радовановић, Душан в. Председници Радовић, Часлав (Београд, 1940), уредник Радиотелевизије Србије. Изве­ штач и спасилац са места великих удеса (земљотреси у Скопљу, Бањалуци, Толми­ ну, Копаонику, Црној Гори...). Називали су га човеком кога јуре земљотреси. Одго­ ворни уредник програма „Србија данас” РТС са 35 дописништава и око 600 нови­ нара. Добитник више друштвених и про­ фесионалних награда и признања, ме­ ђу којима и награде Удружења новинара Србије за животно дело „Светозар Мар­ ковић” (1994). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1997. године. Радојчић, Мирослав (Сарајево, 24. VIII 1920 – Београд, 14. I 2000). Новинар „Политике” од 1945. године. Дугогоди­ шњи дописник из иностранства (Лондон, Њујорк). Бриљантни стилиста, један од најпопуларнијих спољнополитичких ко­ ментатора, цењен и као спортски изве­ штач. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1979. Рашић, Михаило (Сарајево, 1928 – Београд, 2002), уредник „Вечерњих но­ вости”, Београд. Новинарством почео да се бави у листу „Наш спорт” (1949), ода­ кле по позиву прелази у „20. октобар” (1950), одатле у „Борбу” , да би претежни радни век провео у „Вечерњим новости­ ма” (1953–1992), у којима је био репортер, уредник београдске, унутрашње и спорт­ Мехмед Тоцкић Захарије Трнавчевић Александар Ћетковић Хаки Хоџа Милутин Чолић Мирослав Штајнер

483Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ске рубрике, шеф деска и помоћник глав­ ног уредника. По пензионисању (1992), покренуо је дневни листи за дијаспо­ ру „Вести”, које се штампају на три кон­ тинента и дистрибуишу у двадесет зема­ ља. Као старији колега био учитељ више генерација младих новинара. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2001. године. Савић, Велизар (Бихаћ, 12. II 1921 – Београд, 13. II 1989). У новинарству од 1945. Спољнополитички сарадник „Бор­ бе”, директор и главни уредник новинске агенције Југопрес, уредник НИН­а, први југословенски новинар који је после Дру­ гог светског рата боравио у Шпанији, до­ писник Танјуга из Најробија (1969–1972) и Лиме (1976–1981). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1986. Савић, Драган (Петровац на Млави, 8. V 1923), сликар, новинар и карикатури­ ста. Дипломирао на Академији примење­ них уметности у Београду. У новинарству од 1938. Борац 25. српске дивизије (1944). Радио у „Јежу” и „Борби”. Објавио више од 3.000 новинских илустрација и 6.000 ка­ рикатура. Награду за животно дело „Све­ тозар Марковић” добио 1988. Савковић, Петар (Лозница, 8. V 1931). Завршио Филозофски факултет у Београ­ ду. У новинарству од 1956. Сарадник „По­ литике”, потом уредник Редакције за кул­ туру, образовање и науку Радио Београда, па главни и одговорни уредник Култур­ но­образовног програма и Образовно­на­ учног програма ТВ Београд. Био главни и одговорни уредник Београдског про­ грама и заменик директора. Аутор више фељтона и око стотине филмских моно­ графија о културно­историјским споме­ ницима Срба. Објављивао позоришне критике. Награду за животно дело „Све­ тозар Марковић” добио 1994. Симић, Момчило (Крагујевац, 27. VI 1914 – Београд, 22. VII 1984). У нови­ нарству од 1933. Сарадник и дописник београдских дневних и вечерњих листо­ ва („Правда”, „Штампа” и „Телеграм” и не­ дељника „Ошишани јеж”, „Земља” (1940– 1941). После ослобођења уредник „Борбе”, помоћник главног уредника Радио Бео­ града, покретач (1953), а потом одговор­ ни уредник и директор економског днев­ ног листа „Привредни преглед” (1955). Радио у Комитету за радиодифузију Вла­ де ФНРЈ. Од 1970. директор Пословног удружења новинских предузећа и уста­ нова Југославије. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1984. Симоновић, Будо (Осредци, Доња Морача, 15. X 1945), дописник „Илустро­ ване политике” из Подгорице. Завршио Филолошки факултет у Београду. Нови­ нарством почео да се бави у Танјугу (1973). Више од три и по деценије у кући „Поли­ тике” (дописник „Политике експрес”, члан редакције „Илустроване политике”, допи­ сник „Политике” из Подгорице). Допи­ сник дневног листа „Вести” из Подгорице. Био председник УНЦГ (1990–1992). Аутор је више књига прозних записа. На Скуп­ штини у Београду, 18. новембра 1997, иза­ бран за председника СНЈ. Награду за жи­ вотно дело „Моша Пијаде” добио 2003. године. Славковић, Душан (Београд, 9. XI 1924 – Београд, 7. XI 1999). Дипломи­ рао на Правном факултету у Београду (1960). Учесник НОР­а (1944). У нови­ нарству од 1946. Новинар „Гласа”, „20 ок­ тобра”, „Политике”, „Спорта”, „Дуге”, но­ восадског „Дневника”, Радио Новог Сада и Радио Београда. Више од две децени­ је предавач у школама Југословенског института за новинарство, држао пре­ давања о новинарству на Филолошком факултету, Факултету политичких нау­ ка у Београду и на Правном факултету у Приштини. Један од уредника и коа­ утора Лексикона новинарства (1979) и монографије „Два века српског нови­ нарства”. (1992). Књиге уџбеничког и ан­ тологијског карактера: „Новинар и но­ винарство” (1971), „Увод у новинарство” (1973), „Основи новинарства и инфор­ мисања” (1976), „Бити новинар” (1981. и 1988), „На заједничком таласу” (1991). Породица му постхумно објавила књиге „Хаваји на Јадрану” (сећање на заточе­ ништво на Голом отоку, 2004) и „Портре­ ти новинара” (2006). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1993. Стаменковић, Мирко (Горњи Катун код Варварина, 18. XI 1929), уредник „Ве­ черњих новости”, пензионер, Београд. У новинарству од 1946. године. Завршио Новинарско­дипломатску високу школу у Београду. Уређивао више листова („Мо­ то ревија”, „Техника народу”, „Сусрети”, „Београдска недеља”). У „Вечерњим ново­ стима” од 1966. године, где постаје глав­ ни уредник (1969–1972). Смењен због „цензурисања Титовог говора” и преме­ штен за редактора листа „Спорт”. Награ­

484 Миле Недељковић ду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2003. године. Станић, Стеван (Табановић, Шабац, 8. VI 1929 – Београд, 5. XII 1996), репор­ тер и ликовни критичар. У новинарству од 1957, сарадник новосадских листова „Дневник” и „Трибина”. У „Борбу” прелази 1963, а одатле у НИН (1975). Аутор више документарних филмова. Писао репор­ таже и сценарија за телевизију. Објавио књигу интервјуа са истакнутим светским уметницима. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1994. Станојевић, Раде (Славонски Брод, 9. XII 1929). У новинарству од 1949. Сарад­ ник и дугогодишњи уредник спортске ру­ брике „Политике”. Награду за животно де­ ло „Светозар Марковић” добио 1990. Стефановић, Момчило (Београд, 22. VIII 1931 – Београд, 14. V 2008). Најпре омладински руководилац, а потом но­ винар и уредник „Политике” (од 1953). У међувремену био заменик главног уред­ ника „Политике експрес” и специјални извештач „Политике” из више земаља. Објавио више књига. Награду за живот­ но дело Удружења новинара Србије до­ био 2006. Стојаковић, Владан (Београд, 8. II 1927 – Београд, 18. XII 1997). У новинар­ ству од 1950. сарадник и уредник „Ин­ валидског листа” (1950–1962). Сарадник и уредник Спортског програма Телеви­ зије Београд (1962–1988). Сарађивао у „Политици”, „Спорту” и Радио Београду. Извештавао са шест светских и четири европска првенства у фудбалу и са осам светских и европских првенстава у ко­ шарци. Коментарисао више од 1.500 ди­ ректних преноса спортских догађаја у зе­ мљи и иностранству. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1997. Стојановић, Мирослав (Трешњево, 30 III 1941), уредник „Политике”, Београд. Завршио Филозофски факултет у Београ­ ду. У „Политици” од 1969. године, пре­ шавши пут од сарадника у градској ру­ брици, преко унутрашње, чији је касније постао уредник, до дописника из СР Не­ мачке (1985–1996). Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1998. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 2001. године. Стојиљковић, Стојиљко в. Председ­ ници Тадић, Верослава (Опарић, Рековац, 23. X 1942). Дипломирани правник. Се­ кретар Универзитетског комитета СК Бе­ оградског универзитета (1965–1967). У новинарству од 1967. Главни и одговор­ ни уредник Информативног програма ТВ Београд (1970–1972) и уредник Науч­ ног програма ТВ Београд. Добитник више награда на фестивалима документарног филма у земљи и иностранству. Награду за животно дело Удружења новинара Ср­ бије добила 2003. Тадић, Света в. Председници Теслић, Владимир Владо (Стара Мо­ равица, Бачка Топола, 1922). Учесник НОР­а од 1941. Завршио Новинарско­ди­ пломатску високу школу. У новинарству од 1953. Пре тога радио у Министарству иностраних послова и ЦК СКЈ. Спољнопо­ литички коментатор „Борбе” и њен допи­ сник из Пекинга и Лондона. Извештавао са многих важних међународних догађа­ ја и скупова. и многобројних Титових пу­ товања по свету у служби мира. Објавио књигу „Кинеска револуција и Москва” (1953). Награду за животно дело „Свето­ зар Марковић” добио 1982. Тимотијевић, Душан (Београд, 1903 – Београд, 23. XII 1967), у новинарству од 1922. године, најпре у београдском вечер­ њем дневнику „Нови лист”, потом у „Пре­ породу”. У „Политици” од 1932, која га ша­ ље као специјалног извештача у Етиопију (1935). По слому Југославије, у немачком заробљеништву уређује логорске билте­ не. После рата уредник „Политике”, глав­ ни уредник „Гласа”, први главни уредник „Међународне политике”, заменик глав­ ног уредника „Борбе”, декан Новинар­ ско­дипломатске школе и директор Ју­ гословенског института за новинарство. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1967. године. Тоцкић, Мехмед (Бијељина, 3. V 1922 – Београд, 1985), заменик главног уред­ ника „Комуниста”, Београд. Новинарски рад започео у НОБ (1943), а у новинар­ ству је професионално од 1945. године. Завршио Високу школу политичких на­ ука у Београду. Био је дугогодишњи но­ винар, потом уредник и директор војног недељника „Народна армија”. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1976. године. Трнавчевић, Захарије в. Председници Ћетковић, Александар (Колашин, 1936), сниматељ Радиотелевизије Срби­ је, Београд. Снимио више од хиљаду ТВ репортажа, на стотине материјала за ТВ

485Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. емисије и небројено мноштво извешта­ ја. Пратио најактуелније догађаје у зе­ мљи, значајне политичке скупове у све­ ту (Хаг, Женева, Лондон, Париз, Дејтон и др.), бурне догађаје на Косову (1981), те рат у Хрватској и Босни и Херцегови­ ни (1991–1995). Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1996. године. Холодков, Игор (Београд, 18. VI­ II 1924), уредник Телевизије Београд. У НОП од 1943. године, политички радник за срезове Оџаци и Апатин (1944–1945). У новинарству од 1946. године. Радио у ли­ стовима „Нови средњошколац”, „Млади борац” (1947–1950), сарађивао у „Гласу” и „Раднику”. У Радио Београду од 1953. го­ дине. У Телевизији Београд од оснивања (1. VI 1959), где је дочекао пензију (1985). ТВ коментатор, оснивач програмске слу­ жбе РТБ. Бавио се теоријом телевизије. Предавач у новинарским школама Ју­ гословенског института за новинарство. Уредник Билтена Геронтолошког центра Београда. Награду за животно дело Удру­ жења новинара Србије добио 2004. На­ граду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе добио 2005. године. Хоџа, Хаки (Истинић, 1919 – ?), заме­ ник главног уредника „Рилиндје”, При­ штина, у којем је радио од оснивања. Ис­ тицао се као уредник и педагог. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1976. године. Чолић, Милутин (Поточање код Ужи­ ца, 11. IX 1920), уредник „Политике”, Бе­ оград. У НОБ од 1941. године. Ухваћен и интерниран у логор у Норвешкој. Профе­ сионални новинар од 1949. године. Радио у „Гласу” и „20. октобру”. Писао позори­ шну и књижевну критику, филмски кри­ тичар „Политике”, у коју је дошао 1949. године. Био директор позоришта у Ужи­ цу. Оснивач ФЕСТ­а, међународне филм­ ске смотре у Београду. Награду за живот­ но дело „Светозар Марковић” добио 1983, а награду за животно дело „Моша Пија­ де” добио 1994. године. Чупић, Мирко (3. IV 1939) „Једин­ ство”, Приштина, новинар ветеран. Нови­ нарством почео да се бави у „Народном војнику” (1961), наставио као сарадник „Вечерњих новости”. Био репортер и ко­ ментаторприштинског„Јединства”(1973– 1999). Објавио двадесет два фељтона. Књиге „Паравани власти” (1989), „Днев­ ник косовске трагедије” (2000), „Отета зе­ мља” (2006). Изванредан стилист, беском­ промисан борац за правду – 34 пута био на суду због написа, и сваки пут ослобо­ ђен. Одликован Орденом рада. Добитник награда „Јединства”, „Политике експрес” и Удружења новинара Косова. Два пу­ та добио годишњу награду Удружења но­ винара Србије. Награду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1999. године. Штајнер, Мирослав (Суботица, 1922), главни уредник „Дневника”, Нови Сад. Одмах по ослобођењу (1. марта 1945) по­ стаје новинар „Слободне Војводине” (ка­ сније преименоване у „Дневник”), где као главни уредник дочекује пензију. Два пу­ та биран за председника Друштва нови­ нара Војводине. Носилац је више одлико­ вања и друштвених признања. Награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1984. године. Шћекић, Јован (Сарајево, 11. XI 1921 – ). У новинарству од 1945. Истакнути унутрашњополитички коментатор, запа­ жени скупштински извештач. Дописник Радио Београда из Уједињених нација. Уредник­коментатор Телевизије Београд. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1985. Шундић, Милика (Жупа, Никшић, 28. V 1927 – Београд, 2. X 2000), дописник Ра­ дио Загреба, Београд. Члан СКОЈ­а од 1942, учесник НОП­а од 1943. године. Завршио Вишу новинарску школу у Загребу. Био стални дописник ЈРТ из Совјетског Савеза. Носилац више одликовања и признања. Награду за животно дело „Светозар Мар­ ковић” добио 1979, а награду за животно дело „Моша Пијаде” добио 1989. године.

486 Миле Недељковић Стеван Крагујевић: Кубикаши

487Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. О д 1941. до 2008. године на челу Удружењановинарајебио31пред­ седник, од којих осморо није окон­ чало мандате: два председника су умрла у тој функцији – Михаило С. Петро­ вић (1949) и Боривоје Мирковић (1981), је­ дан председник је смењен – Јованка Бркић (1972), четири председника су дала остав­ ке – Југ Гризељ (1988, због притисака), Сло­ бодан Лазаревић (1992, због заузетости послом), а Најдан Пашић (1953) и Богдан Дечермић (1985) због одласка у иностран­ ство, а једноме је мандат прекинут услед рата (Пјер Крижанић, 1941). Највише мандата је имао Михаило С. Петровић – пет, затим Мирко Милојковић – три, док су тројица председника имала Поглавље XXVI ПРЕДСЕДНИЦИ Жив­ко­Ми­ли­ће­вић­(1940–1941)­•­Пјер­Кри­жа­нић­(1941)­•­Ра­ден­ко То­мић­(1941–1944)­•­Ми­ха­и­ло­С.­Пе­тро­вић­(1945–1949)­•­Ми­о­драг Жи­ко­Авра­мо­вић­(1950–1951)­•­Сто­јиљ­ко­Сто­јиљ­ко­вић­(1951–1953) •­Нај­дан­Па­шић­(1953)­•­Љу­бо­мир­Сто­јо­вић­1953–1954)­•­Вла­ди­слав­ Ми­лен­ко­вић­(1954–1956)­•­Мир­ко­Ми­лој­ко­вић­(1956–1960) •­Љу­би­ша­Ма­ној­ло­вић­(1960–1962)­•­Дра­го­љуб­Ми­ли­во­је­вић­Уча (1962–1964)­•­Бран­ко­Да­дић­(1964–1967)­•­Сло­бо­дан­Глу­мац­(1967–1969)­ •­Ђор­ђе­Ра­ден­ко­вић­(1969–1971)­•­Јо­ван­ка­Бр­кић­(1971–1972) •­Све­то­зар­Та­дић­(1972–1974)­•­За­ха­ри­је­Тр­нав­че­вић­(1974–1976) •­Дра­ган­Мар­ко­вић­(1976–1978)­•­Бо­ри­во­је­Мир­ко­вић­(1978–1981) •­Љу­бо­мир­Рајн­вајн­(1981–1983)­•­Ста­ни­слав­Ма­рин­ко­вић­(1983–1985) •­Бог­дан­Де­чер­мић­(1985)­•­Љи­ља­на­Зор­кић­(1985–1987) •­Југ­Гри­зељ­(1987–1988)­•­Бо­ри­сав­Илић­(1988–1989) ­•­Сло­бо­дан­Ла­за­ре­вић­(1989–1992)­•­Ко­ста­Кра­ин­ча­нић­(1992–1996) •­­Ми­ло­рад­Ко­мра­ков­(1996–2000)­•­Ду­шан­Ра­до­ва­но­вић­(2000–2001) •­Ни­но­Бра­јо­вић­(2001–2007.­и­да­ље) по два мандата – Стојиљко Стојиљковић, Вла­ди­слав­ Ми­лен­ко­вић­ и­ Ни­но­ Бра­јо­ вић, а осталих двадесет и шесторо пред­ седника су имали по један мандат. Најдуже је председниковао Нино Бра­ јовић – седам година (други мандат је још у току), затим Михаило С. Петровић – пет година, а следе их са по четири годи­ не Мирко Милојковић, Коста Краинчанић и Милорад Комраков, док је окупациони председник Раденко Томић то био пуне три године. Осморица председника нису састави­ ла по годину дана на тој функцији. Нај­ краће је био председник Пјер Крижанић (39 дана, због прекида услед окупације), Најдан Пашић (три и по месеца), па Ду­

488 Миле Недељковић шан Радовановић (четири месеца, толи­ ко је било скупштинско ограничење ман­ дата), док су мање од годину дана били председници Богдан Дечермић (седам месеци), Борисав Илић (осам месеци), Љу­бо­мир­ Сто­јо­вић­ (осам­ ме­се­ци),­ Жив­ ко Милићевић (девет месеци) и Миодраг Аврамовић (једанаест и по месеци). Најстарији председник је био Душан Радовановић – изабран у 65. години, па Југ Гризељ, изабран у 61. години. Шесто­ рица председника су изабрана у шестој деценији живота (51–60 година), док је више од половине председника, њих се­ дамнаесторо, бирано у петој деценији живота (41–50 година). Мање од четрдесет година су имали кад­су­иза­бра­ни­за­пред­сед­ни­ке­Љи­ља­ на­Зор­кић­(39)­и­Мир­ко­Ми­лој­ко­вић­(38),­ док­су­нај­мла­ђи­пред­сед­ни­ци­би­ли­Нај­ дан Пашић (31) и Миодраг Аврамовић (30 година). Медијски гледано, од 31 председни­ ка највише их је било из штампе (23), потом из радија и телевизије (по 3), па из агенција и слободних новинара (по 1). То је и разумљиво с обзиром на стање и развијеност медија током друге поло­ вине двадесетог века. Тако су првих два­ наест председника потицала из штам­ пе. Први председник који је долазио са радија је изабран 1964. године (Брани­ слав Дадић), а први са телевизије 1974. го­ди­не­(За­ха­ри­је­Тр­нав­че­вић).­Пр­ва­же­ на председник је изабрана 1971. годи­ не (Јованка Бркић) и после ње је на че­ ло Удружења дошла још само једна жена (Љи­ља­на­ Зор­кић,­ 1985).­ Гле­да­но­ по­ ре­ дакцијама, највише је председника да­ ла Политика (9), затим НИН (4), Борба, Радио Београд и ТВ Београд (по 3), Вечер­ ње новости (2), па Ново време, Глас, Еко­ номска политика, Рад, Танјуг, Јеж и сло­ бодни новинари (по 1). Живко Милићевић (Кораћица, Мла­ деновац, 3. II 1896 – Београд, 29. I 1975), председник од 26. V 1940. до 28. II 1941. У Првом светском рату био обвезник по­ следње одбране Београда (1914). Као бе­ оградски гимназист, у ратним прилика­ ма, матурантски течај завршио у Нишу (1915), а матуру положио 1917. године у Болијеу, у Француској, у којој је боравио 1916–1919. После рата је био сарадник и уредник Политике (1919–1941. и, после Другог светског рата, (1950–1953) и уред­ ник књижевне редакције Радио Београда (1947–1950). Књижевно се врло рано огла­ сио (1911). Објављивао књижевне радове у многим листовима и часописима. Ау­ тор три збирке песама – „Песме” (1927), „Лов на сенку” (1928) и „Скромна жетва” (1931), две књиге критика – „Књижевне хронике” I и II (1931, 1939), две књиге есе­ ја и две књиге путописа. Уредио и прире­ дио за штампу више дела српских писа­ ца.­Ду­ги­низ­го­ди­на­(1928–1967)­уре­ђи­вао­ и књижевне часописе (Мисао, Венац, На­ ша књига, Српска књига и Избор). У њего­ вом мандату је Југословенско новинарско удружење променило назив у Новинар­ ски савез Краљевине Југославије. Пјер Крижанић (Глина, 19. V 1890 – Београд, 31. I 1962), право име Петар, председник од 28. II 1941. до 8. V 1941. Од­ растао код тетке у банијском селу Мечен­ ча­ни­ма,­ по­сле­ кра­ћег­ по­ха­ђа­ња­ ре­ал­не­ гимназије у Петрињи, као талентовани дванаестогодишњак, уписао се у Обртну (за­нат­ску)­шко­лу­у­За­гре­бу­(1902),­ода­кле­ Живко Милићевић * * *

489Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. по савету професора прелази у тек осно­ ва­ну­Ви­шу­шко­лу­за­умет­ност­и­умјет­ни­ обрт (1907), касније названу Академија, на којој су се школовали сликари, ваја­ ри и наставници цртања за средње шко­ ле, а потом се специјализовао у Пари­ зу, Бечу и Будимпешти. Од 1908. године под именом Пјер, којим ће се прославити, са­ра­ђи­вао­ у­ са­ти­рич­ном­ ли­сту­ Коприве, гласилу Хрватско­српске коалиције, чи­ ји уредник постаје 1918. године. Друже­ ње са књижевником Антуном Густавом Матошем је допринело његовом усавр­ шавању као карикатуристе. Мобилисан у Првом светском рату и упућен на итали­ јанско ратиште, издаје 1916. године тамо рововски литографисани хумористички лист Броцак (од немачког Brot­Sack: вој­ ничка торба за хлеб). Објавио је мноштво карикатура у Копривама (1918–1922) и загребачком дневном листу Покрет (1921–1922), који се декларисао као бор­ бени лист за интегрално југословенство и чишћење друштва од покварењака. У Бе­ оград долази 1922. године. Најпре се за­ пошљава у Новом листу, а потом прелази у Политику (1923), у којој остаје до кра­ ја живота. Један је од покретача Ошиша­ ног јежа (1935). Објавио књиге карикатура „Наше муке” (1923), „Куку Тодоре” (1926) и­„Про­тив­фа­ши­зма”­(1948).­Вр­ло­про­ниц­ љив друштвени критичар, чије многе ка­ ри­ка­ту­ре­има­ју­трај­ну­вред­ност.­За­ње­го­ вог краткотрајног мандата (1941) Секција Београд је променила име у Новинарско удружење у Београду. Под окупацијом иле­гал­но­жи­вео­на­Зла­ти­бо­ру,­у­За­гре­бу­и­ Мостару, а 1943. године отишао у НОБ. По осло­бо­ђе­њу­је­иза­бран­за­пр­вог­пред­сед­ ника Савеза новинара Југославије. Раденко Томић (Савковић, општи­ на­Љу­бо­ви­ја,­21.­II­1902­–­Бе­о­град,­20.­IX­ 1971), председник од 26. VIII 1941. до 20. X 1944. Пре Другог светског рата биран у управе Југословенског новинарског удру­ жења – Секција Београд (1934–1941), чи­ ји је био и потпредседник (1939. и 1941). Под окупацијом постављен од немачких власти за председника Српског новинар­ ског удружења. Априлски слом га је зате­ као као незапосленог, за време рата био уредник Новог времена (1941–1944). По осло­бо­ђе­њу,­тра­жен­од­пар­ти­зан­ских­вла­ сти­и­про­го­њен­од­Ву­ка­Дра­го­ви­ћа,­ухап­ шен у Београду после две године скрива­ ња. Након издржане казне радио у листу Заштита на раду. Како је записао његов би­о­граф­Ми­лој­ко­П.­Ђо­ко­вић,­пре­ма­чла­ новима Удружења се у ратном времену Томић односио веома коректно, без обзи­ ра на разлике у идејним опредељењима. Пјер Крижанић (аутокарикатура) Раденко Томић

490 Миле Недељковић Његова управа је затвореним новинари­ ма достављала новац, а онима у заробље­ ништву слала пакете, и лично је, ризику­ јући положај, помагао затворене колеге. Разумљиво је, стога, да су се бројни бео­ градски новинари заузимали за њега кад му­је­су­ђе­но­по­сле­ра­та.­ Михаило С. Петровић (Брза Палан­ ка, 16. II 1901 – Београд, 21. VI 1949), пред­ седник од 29. IV 1945. до 21. VI 1949. Но­ винарством почео да се бави у Републици и Прогресу, био одговорни уредник соци­ јално­политичког часописа Буктиња (1923–1926), у Политику ступио 1924. го­ дине и постао њен дописник из Париза (1935),­ где­ га­ је­ рат­ за­те­као.­ У­ ме­ђу­вре­ ме­ну­је­из­ве­шта­вао­из­Шпан­ског­гра­ђан­ ског рата (1936). Услед окупације Францу­ ске, пребацује се у Португалију, а одатле у Лондон, где развија велику активност као коментатор Би­Би­Сија и покретач Лон­ донске Политике (1942), у којој се ставља на страну партизанског покрета, услед че­га­је­от­пу­штен­из­слу­жбе.­По­осло­бо­ђе­ њу је уредник спољнополитичке рубри­ ке Политике­(1944–1949).­Ве­о­ма­пло­дан­ као аутор, уз бројне коментаре објавио више књига и брошура актуелне поли­ тичке и историјске садржине („Францу­ ске политичке партије и Народни фронт”, „Лондонска емиграција”, „Српски народ и­На­род­ни­фронт”,­„Ко­чи­ни­ме­ђу­на­род­ ну­ре­ак­ци­ју”,­„Аустриј­ско­пи­та­ње”,­„Ва­ти­ кан”, „Борба за Корушку”, „Београд пре сто година”, „Како је постао Београд”). На пр­ вој послератној скупштини (1945) иза­ бран за предесника Удружења, а на сле­ де­ће­ че­ти­ри­ скуп­шти­не­ по­твр­ђи­ван­ у­ том звању. На скупштинама је указивао на потребу новинарског образовања и усавршавања на свим редакцијским по­ словима. На његову иницијативу је 1949. године покренут Билтен Удружења но­ винара НР Србије. Удружење новинара је свом агилном председнику посмртно објавило недовршени рукопис „Оглед из историје штампе” (1951), планиран као обимно дело којим је желео да оконча новинарски и педагошки рад, а пријате­ љи­су­му,­та­ко­ђе­по­смрт­но,­штам­па­ли­не­ довршени рукопис „Олуја над Францу­ ском” (1966). Миодраг Жико Аврамовић (Београд, 20.I1920 –Београд,19.VII1998),партизан­ ско име Жико, в. д. председника од 21. VI 1949, а председник од 10. III 1950. до 25. II 1951. Као студент права започео новинар­ ски рад, као дописник београдске Правде из Ужица (1938) и уредник Ужичког одјека (1939). У време Ужичке републике (1941) са­ра­ђу­је­у­об­но­вље­ној­Борби, гласилу КПЈ, и Вестима, органу Штаба ужичког НОПО, у рату су га саборци назвали „прво перо Друге пролетерске бригаде”. По ослобо­ ђе­њу­ уре­ђу­је­ у­ Ужи­цу­ окру­жни­ лист­ Ве­ сти (1944–1945), одакле прелази у Бео­ град за начелника Одељења за штампу у Вла­ди­Ср­би­је.­Од­1948.­го­ди­не­је­глав­ни­и­ одговорни уредник дневника Глас. У Тан­ југу је од 1951. до 1963. године, где ради као­ до­пи­сник­ из­ Ати­не­ (1951–1954),­ Ва­ шингтона (1955–1957) и Њујорка (1957– 1959), а потом као главни уредник (1960– 1963). Био је генерални секретар Савеза новинара Југославије (1964–1972) и глав­ ни и одговорни уредник Наше штам­ пе, гласила Савеза новинара Југослави­ је (март 1964 – април 1973). Под његовим ру­ко­во­ђе­њем­су­об­ја­вље­не­зна­чај­не­књи­ ге „Сребрни јубилеј СНЈ 1945–1970” (I–II, 1971–1972) и „Танјуг – пола века” (1993) иМихаило С. Петровић

491Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. заснован пројекат писања хронике Удру­ жења новинара Србије (1984). Један је од уредника и коаутора монографије „Два века српског новинарства” (1992). Напи­ сао више одредница о новинарству у Ен­ циклопедији Југославије, Малом Ларусу и Лексикону новинарства. Објавио Би­ блиографију ужичке шатмпе 1885–1944 (Новинарски летопис, год. II, бр. 2, 1989, 11–44). У Удружењу је стално присутан, па је биран и у Председништво (1983–1985), а истовремено је био и председник Акти­ ва новинара ветерана. Добитник је награ­ де за животно дело „Светозар Марковић” (1993)­ и­ Злат­не­ по­ве­ље­ Удру­же­ња­ но­ви­ нара Србије (1995). Стојиљко Стојиљковић (Ниш, 1. IX 1901 – Београд, 12. IX 1983), председник од 25. II 1951. до 7. VI 1953. У младости један од оснивача и сарадник обновље­ ног листа Нишки гласник (1918), а затим уредник Нишког новог листа (1931–1934, 1937). Хонорарни дописник Политике од 1925, а потом стални дописник (1936– 1941). При крају Другог светског рата је у Београду члан редакције обновљене По­ литике (28. X 1944), потом дописник Тан­ југа из Софије (1946–1948), уредник часо­ писа Словенско братство (1948–1949), заменик главног уредника Политике (1949–1951), заменик директора Поли­ тике (1951), главни и одговорни уред­ ник Политикиног забавника (1952). Ру­ ководио изградњом Политикине зграде у Македонској улици. У пензију отишао 1966. године. Уз редовне послове био и вишегодишњи функционер у Савезу но­ винара Југославије (благајник 1947, 1950, потпредседник 1951, председник 1953– 1957) и у Пословној заједници издавача новина Југославије. Преводио књижевна дела са руског и бугарског језика. Награ­ ду за животно дело „Светозар Марковић” добио 1981. Најдан Пашић (Скопље, 28. VI 1922 – Београд, 10. III 1997), председник од 7. VI 1953. до 23. IX 1953. Дипломирао на Прав­ ном факултету у Београду (1949), где је и докторирао са темом о јавним корпора­ ци­ја­ма­ у­ Ве­ли­кој­ Бри­та­ни­ји­ (1955).­ Са­ Миодраг Жико Аврамовић Стојиљко Стојиљковић

492 Миле Недељковић радник (1944) и главни уредник Младог борца (1945), гласила Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. Један од покретача обновљеног НИН­а и ње­ гов главни и одговорни уредник (1951– 1953), одакле је отишао у Лондон за ата­ шеа за штампу, главни уредник часописа Социјализам (1965–1969), директор Ин­ ститута друштвених наука (1963–1965), професор Факултета политичких нау­ ка (1969–1974), члан Председништва СР Србије (1974–1978), судија и председник Уставног суда СР Србије (1980–1988). Ау­ тор више књига и неколико стотина на­ учних чланака, расправа и студија. Љубомир Стојовић (Улцињ, 20. II 1909 – Београд, 26. XII 1969), председник од 23. IX 1953. до 17. V 1954. По завршет­ ку Трговачке академије у Скопљу, студи­ рао у Лијежу комерцијалне науке, а по­ том сликарство. У новинарству од 1934. Уочи рата дописник Политике из Бито­ ља, једини који је послао извештај о бом­ бардовању града 5. новембра 1940. годи­ не. Када су га бугарске власти протерале из Битоља, запослио се у солани роднога Улциња, а потом се склонио радећи као портир у хотелу у Скадру. Од 1941. годи­ не у Улцињу сарадник народно­ослобо­ дилачког покрета, хапшен у Скадру 1943. године. У обновљеној Политици (1944) најпре дописник из Скопља, а убрзо пре­ мештен у Београд, где је постављен за уредника привредне, а потом унутра­ шњополитичке рубрике и за помоћника главног уредника. Био је сарадник Југо­ словенског института за новинарство и члан редакције часописа Новинарство. Остао у трајној успомени по педагошком ра­ду­и­не­се­бич­ној­по­др­шци­мла­ђим­ко­ легама. Биран у управе Савеза новинара Југославије (благајник 1947–1951). Владислав Миленковић (Ћуприја, 24. IX 1900 – Београд, 28. X 1991), пред­ седник од 17. V 1954. до 25. V 1956. Студи­ рао права. У младости, као члан и функ­ ционер Савеза комунистичке омладине Ју­го­сла­ви­је,­ са­ра­ђи­вао­ у­ ле­ви­чар­ским­ гласилима – Млади радник (1922–1923) и Млада гарда (1924), омладинским листо­ вима које је полиција забранила, затим у централном органу Независних раднич­ ких синдиката Југославије Организовани радник (1921–1928), и у органу Незави­ Најдан Пашић Љубомир Стојовић

493Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. сне радничке партије Југославије Радник (1922–1924), те у листу Београдски днев­ ник (1919–1926) за време уредништва Моше Пијаде, а новинарству као профе­ сији се посветио 1926. године у листу Тр­ говински гласник, иза­брав­ши­ме­ђу­на­род­ не економске односе и привреду као своју област. Објавио 1933. године публикацију „Економска историја Београда до Првог светског рата” (награда Српске академи­ је наука из фонда Мите Петровића). Са­ радник недељника Народно благостање (1929–1938) и НИН­а (1935). После Другог светског рата је у Министарству спољ­ не трговине, а од 1952. године је уред­ ник Економске политике. Пре Другог светског рата је био секретар Југословен­ ског новинарског удружења (1933–1936) и члан управе Београдске секције (1931– 1938),­а­по­сле­осло­бо­ђе­ња­је­два­пу­та­би­ ран за председника Удружења новинара Србије. Први је добитник награде Саве­ за новинара Југославије за животно дело „Моша Пијаде” (1965). Мирко Милојковић (Смедеревска Паланка, 28. X 1918 – Београд, 3. II 1986), председник од 25. V 1956. до 22. V 1960. Пре рата члан СКОЈ­а, члан Комунистич­ ке партије (1939), у народноослободилач­ кој борби од 1941, као борац и политич­ ки­рад­ник.­По­осло­бо­ђе­њу­оба­вљао­ви­ше­ политичких дужности. Комесар у Коман­ ди крагујевачког војног подручја (1944– 1945), члан Главног одбора Савеза синди­ ката Србије (1945–1950), члан Агитпропа ЦК СК Србије (1950). Новинарством по­ чео да се бави као спољни сарадник Гла­ са (1945). Главни уредник Радио Београда (1951), у Политици од 1952, уредник уну­ трашње рубрике, заменик главног уред­ ника (1953–1962), заменик директора Но­ винско­издавачког предузећа Политика (1962–1978). Један од покретача Илу­ строване политике (1959), Политике ба­ зар (1963) и Радио ТВ ревије (1966). Писао запажене друштвене хронике. Објављи­ вао хумореске, репортаже и кратке при­ че у више листова и часописа. Књижевна дела: хронике НОБ „Крв на лишћу” (1955), „Једна младост у Србији” (1961) и „Буна” (1971), приповетке „Где је моја улица” (1958), романи „Утвара” (1961) и „Инаџи­ је” (1988), легенде „У тами благо” (1974) и „Легенде из наших крајева” (1985). Носи­ лац неколико највиших одликовања. Владислав Миленковић Мирко Милојковић

494 Миле Недељковић Љубиша Манојловић (Крагујевац, 18. X 1913 – Београд, 27. I 1997), председ­ ник од 22. V 1960. до 13. V 1962. Гимнази­ ју завршио у Крагујевцу (1932), а Правни факултет у Београду (1939). У Крагујевцу је један од покретача и уредника часопи­ са Круг (1932), покретач сатиричног ли­ ста Заврзлама (април–мај 1935) и недељ­ ника Светлост (28. јун 1935), полицијски забрањеног после 13 бројева. Дописник Правде из Ниша (1935–1936) и Новог Сада (1936). У Политици од 1936, прво као до­ писник из Крагујевца (1936–1938), а по­ том стални сарадник (1940–1941). Уред­ ник обновљене Светлости у Крагујевцу (1945), уредник у београдском дневни­ ку Глас (1945–1948), главни уредник Јежа (1948–1968). Радове објављивао у више од осамдесет југословенских листова и ча­ сописа. Књижевна дела: хроника „На ча­ су­исто­ри­је”­(1951),­при­че­„Ве­тар”­(1957),­ роман „Метеор са жутом машном” (1958), монографија „Светозар Марковић” (1964) и др., Сабрана дела (1968), афоризми „13 црних мачака” (1982), приче „Деветстоле­ ва” (1984). Добитник је награда Удруже­ ња­но­ви­на­ра­Ср­би­је­„Ве­се­лин­Ма­сле­ша”­ (1956) и „Светозар Марковић” за животно дело (1985). Одликован Орденом заслуга за народ и Орденом за рад. Драгољуб Миливојевић Уча (Деја­ новац, Књажевац, 30. VIII 1922 – Београд, 10. VI 1988), председник од 13. V 1962. до 15. XI 1964. После учитељске школе, по чему је добио надимак, студирао соци­ ологију. У новинарству од 1944, главни уредник листа Јединство и Наш живот (За­је­чар,­1945–1947).­У­Политику дошао 1952, где је био извештач и коментатор, дописник из Пољске (1957–1958), уред­ ник унутрашње рубрике (од 1966), за­ меник главног уредника. Објавио моно­ графију „Политика – сведок нашег доба 1904–1984” (1984). Главни и одговорни уредник НИН­а (1972–1975). Члан Пред­ седништва и потпредседник Савеза но­ винара Југославије (1965–1967). Бранко Дадић­(Зре­ња­нин,­24.­IV­1923­ – Београд, 6. V 2002), председник од 15. XI 1964. до 22. IV 1967. По завршеној гим­ назији студирао филозофију у Београду. Хап­шен­ од­ оку­па­тор­ских­ вла­сти,­ осу­ђен­ 1944.­го­ди­не­на­при­нуд­ни­рад­у­Ма­ђар­ ској.­ По­ осло­бо­ђе­њу­ ­ пар­тиј­ски­ рад­ник,­ Љубиша Манојловић Драгољуб Миливојевић Уча

495Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. члан Окружног и секретар Среског коми­ тета КП Србије. У новинарству од 1947. године. У Новом Саду уредник политич­ ке рубрике у листу Слободна Војводина, главни и одговорни уредник Радио Новог Сада и заменик главног уредника у Днев­ нику. Потом главни уредник Првог програ­ ма Радио Београда (1956) и директор Ра­ дио Београда (1972). Извештавао из САД, Швајцарске, Белгије и Холандије, стал­ ни дописник Радиотелевизије Београд из Париза (1958–1963). Члан Управног од­ бо­ра­По­ве­ре­ни­штва­но­ви­на­ра­Вој­во­ди­не­ (1952),­пред­сед­ник­Ве­ћа­но­ви­на­ра­Вој­во­ дине (1956) и у два мандата члан Управ­ ног одбора Удружења новинара Србије (1952, 1956). Члан Председништва Саве­ за новинара Југославије (1957–1958). До­ битник награде за животно дело „Свето­ зар Марковић” (1980). Слободан Глумац (Приједор, 9. XII 1919 – Београд, 23. VII 1990), председник од 22. IV 1967. до 17. V 1969. По заврше­ ној гимназији у Бањалуци, долази у Бе­ оград да студира права, где почиње да се­ ба­ви­ но­ви­нар­ством.­ Са­ра­ђу­је­ у­ днев­ нику Време (1939) и запошљава се у ча­ сопису Радио Београд. Као припадника антифашистичког покрета хапси га Ге­ стапо и од октобра 1943. године до кра­ ја рата у затвору, у логору на Бањици и у­ ин­тер­на­ци­ји­ у­ Аустри­ји.­ По­ осло­бо­ђе­ њу уредник Бригадног листа Треће војво­ ђан­ске­бри­га­де­КНОЈ­а­у­Су­бо­ти­ци­(1945),­ затим, по задатку Партије, Слободне Вој­ водине у Новом Саду (1945–1947), уред­ ник Борбе одакле прелази у културну рубрику „Борбе” (1947–1950). Био начел­ ник­Ко­ми­те­та­за­ки­не­ма­то­гра­фи­ју­Вла­де­ ФНРЈ (1950–1951), дописник Борбе­из­За­ падне Немачке (1951–1953), први главни и одговорни уредник Вечерњих новости (1953–1957), дописник Борбе из Париза (1958–1962), главни и одговорни уредник Вечерњих новости (1963–1969), главни и одговорни уредник и директор Борбе (1969–1973), директор Културног центра Београда (1973), директор и главни и од­ говорни уредник Студија Б (1981). Аутор је сценарија за филмове „Потрага” (1956) и „Три Ане” (1959). Преводио са немачког (Фридрих Шилер, Хајнрих Хајне, Бертолд Брехт, Макс Фриш) и француског језика (Леополд Седар Сенгор). Добитник је на­ граде Удружења новинара Србије за жи­ Бранко Дадић Слободан Глумац

496 Миле Недељковић вотно дело „Светозар Марковић” (1980) и награде Савеза новинара Југославије за животно дело „Моша Пијаде” (1984). Ђорђе Раденковић (Мостар, 18. IV 1922 – Доњи Столив, Котор, 12. XII 1993), председник од 17. V 1969. до 5. VI 1971. Гим­на­зи­ју­ учио­ у­ За­је­ча­ру,­ Ни­шу­ и­ Бе­о­ гра­ду.­За­вр­шио­Еко­ном­ски­фа­кул­тет­у­Бе­ ограду. Новинар Младог борца (1945–1949), спољнополитички уредник Гласа (1949– 1951), у обновљеном НИН­у (1951) спољно­ политички уредник, а затим глави уред­ ник (1957–1963. и 1968–1970). Специјални извештач са индијско­пакистанског (1965) и израелско–арапског ратишта (1967). Спољнополитички коментатор и допи­ сник Политике из Шпаније, Индије и Ки­ не (1970–1985). Објавио више књига и бро­ шу­ра­(„Ко­ре­ја”,­„Не­мач­ка”,­„Ве­ли­ко­пи­та­ње­ Европе”, „Проблеми данашње Француске”, „Ки­на­Мао­Це­Тун­га”),­ме­ђу­ко­ји­ма­су­по­ себно запажени „Портрети нашег време­ на”, у чије су четири књиге студиозно об­ ра­ђе­не­ нај­зна­чај­ни­је­ лич­но­сти­ свет­ске­ политичке сцене друге половине двадесе­ тог века. Добитник награда Удружења но­ ви­на­ра­Ср­би­је­„Ве­се­лин­Ма­сле­ша”­(1954.­и­ 1955) и „Светозар Марковић” (1970) и на­ граде Савеза новинара Југославије за жи­ вотно дело „Моша Пијаде” (1987). ЈованкаБркић(Чапљина, 20. VI 1926), председник од 5. VI 1971. до 19. XII 1972. За­вр­ши­ла­Ви­со­ку­но­ви­нар­ско­ди­пло­мат­ ску школу у Београду. У раној младости припадник народноослободилачког по­ кретауХерцеговини.Новинарствомпоче­ ла да се бави у омладинским листовима Млада Херцеговина (1944) и Омладинска ријеч (1945–1947), гласилу Уједињеног са­ веза антифашистичке омладине Босне и Херцеговине, потом у Радио Сарајеву (1947–1953). Сарадник Борбе (1954–1964) и уредник унутрашњополитичке и при­ вредне рубрике (1965–1972), а после по­ литичког разлаза радила у рекламном одељењу Борбе (1973–1979), потом допи­ сник словеначког Господарског вестника. Добитник награде Удружења новинара Србије „Светозар Марковић” (1970). Светозар – Света Тадић (Београд, 10. XII 1926), председник од 19. XII 1972. до 22.­II­1974.­За­вр­шио­Еко­ном­ски­фа­кул­тет­ у Београду. Учесник народноослободилач­ ког рата (1944–1945). Члан РК СКОЈ­а у Бе­ ограду, професионални омладински ру­ Ђорђе Раденковић Јованка Бркић

497Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ководилац у Градском комитету Народне омладине Београда. Новинарством почео да се бави 1950. године. Радио у београд­ ском недељнику 20. октобар (1950–1951) и Инвалидском листу. Главни уредник Билтена Штаба омладинских радних бри­ га­да­на­Вла­си­ни­(1952),­у­Борби од почетка 1953, где је прешао пут од сарадника бео­ градске, преко уредника привредне и уну­ трашње рубрике, коментатора и заменика главног и одговорног уредника Борбе до директора новинско­издавачке куће Бор­ ба.­За­вр­шио­спе­ци­ја­ли­за­ци­ју­ру­ског­је­зи­ ка на Факултету за журналистику Москов­ ског државног универзитета Ломоносов (1965).­Аутор­ви­ше­књи­га,­ме­ђу­ко­ји­ма­и­ аналитичке монографије о новинарству „Снага и немоћ јавне речи” у издању Репу­ бличког завода за уџбенике Србије (2002). Ве­о­ма­ ак­ти­ван­ у­ но­ви­нар­ској­ ор­га­ни­за­ цији – у више наврата члан Управног од­ бора и разних органа Удружења новинара Србије, потпредседник Савеза новинара Југославије (1969–1971) и члан Савезног одбора (1973–1975), председник Савета Ју­ гословенског института за новинарство, у УНС­у председник Актива новинара вете­ рана (1987–1989) и поново члан Управног одбора (1996–2000). Члан Председништва Републичке конференције ССРН Србије и Председништва Савезне конференције ССРН Југославије, одборник Градске скуп­ штине Београда. Одликован са више висо­ ких­од­ли­ко­ва­ња,­ме­ђу­ко­ји­ма­Ме­да­ља­за­ храброст на Сремском фронту, Орден ра­ да и Орден братства и јединства са злат­ ним венцима, те Орден заслуга за народ, као и италијански орден „Каваљере Уфи­ ћијале”. До­бит­ник­ме­ђу­на­род­не­по­слов­но­ журналистичке награде „Злат­ни­Мер­кур”­ (1976), годишње награде Удружења но­ винара Србије за серију текстова у Борби (1970), награде за животно дело „Светозар Марковић” (1984) и награде Савеза нови­ нара Југославије за животно дело „Моша Пијаде” (1996). Захарије Трнавчевић (Шабац, 2. I 1926), председник од 22. II 1974. до 14. III 1976. Учесник Другог светског рата (1944– 1945).­ За­вр­шио­ учи­тељ­ску­ шко­лу­ у­ Шап­ цу (1946). У новинарству од 1948. године. Радио у листовима Задруга (1955–1964), Радник и Партијски радник, орган ЦК КП Србије. Специјализовао се у тематском подручју привреде и пољопривреде. Уред­ ник Телевизије Београд (1964–1987), посеб­ но популаран као дугогодишњи водитељ Светозар Тадић Захарије Трнавчевић

498 Миле Недељковић нај­гле­да­ни­је­ еми­си­је­ о­ се­лу­ „Зна­ње­ има­ ње”. Уредник Пољопривредног календара (1971–1982). Сарадник Јутела (1990–1992), до­при­нео­уте­ме­ље­њу­ТВ­про­гра­ма­у­Ја­го­ дини и ТВ Б 92. Члан Савезног одбора Са­ веза новинара Југославије (1971–1973. и 1975–1977), челна личност новинарског протеста против Скупштине УНС на Та­ ри (1992), један од иницијатора и оснива­ ча Независног удружења новинара Срби­ је (НУНС). Био посланик у вишестраначкој Скупштини Србије и председник Одбора за пољопривреду, прехрамбену индустри­ ју, шумарство, водопривреду и развој села (1990). Добитник награда Удружења нови­ нара Србије „Светозар Марковић” – годи­ шње (1971) и за животно дело (1987), те награде за животно дело ТВ Б 92 (2006). Је­ дини је двоструки добитник награде за животно дело Савеза новинара Југослави­ је, односно Савеза новинара Србије и Црне Горе („Моша Пијаде” 1988. и 2003). Драган Марковић (Ва­ље­во,­5.­XI­1927­ – Београд, 12. III 1996), председник од 14. III­1976.­до­16.­XI­1978.­За­вр­шио­гим­на­зи­ ју у Београду. Дипломирао на Новинар­ ско­дипломатској високој школи. Под оку­ пацијом у затвору Специјалне полиције у Београду (од априла 1944), затим у лого­ ру у Смедеревској Паланци (до септембра 1944). У НОБ од септембра 1944, политич­ ки комесар чете. Радио у војној штампи (Крила Армије, 1947–1952), новинар Борбе (1952–1954). У Политици од 1954. Главни и одговорни уредник НИН­а (1975–1981), ди­ ректор Политике (1982–1986). Посланик у Скупштини Србије и члан ЦК СК Срби­ је. Члан Савезног одбора Савеза новинара Југославије (1977–1980). Књиге: „Хрони­ ка­о­Бе­о­гра­ду­под­оку­па­ци­јом”,­„За­бра­ње­ ни живот”, „Фабрике радницима”, „Јесмо ли људи?”, „Тито – живот и рад”, „Истина о Голом отоку”, „Ј. Б. Тито и Голи оток” и др. Пи­сац­сце­на­ри­ја­за­ТВ­се­ри­је­„От­пи­са­ни”­ (1975) и „Повратак отписаних” (1978). Дво­ струки добитник Ордена за храброст. Боривоје Мирковић (Београд, 2. I 1937 – Београд, 3. IX 1980), председник од 16. XI 1978. до 3. IX 1980. Дипломирао на Правном факултету у Београду (1961). Као­сред­њо­шко­лац­са­ра­ђи­вао­у­ли­сто­ви­ ма Средњошколац, Омладина и Наш ве­ сник, потом у Студенту. Био председник Ме­ђу­на­род­не­ко­ми­си­је­ЦК­Са­ве­за­омла­ Драган Марковић Боривоје Мирковић

499Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ди­не­Ју­го­сла­ви­је­и­се­кре­тар­Ме­ђу­на­род­не­ комисије ССРН Југославије. У Радиотеле­ визији Београд од 1969. године, где је био главни и одговорни уредник Другог про­ грама и Документарног програма. Сери­ јом емисија „Бела књига”, у којима су му саговорници били водеће личности свет­ ске политике и културе, постао један од нај­по­пу­лар­ни­јих­ ТВ­ уред­ни­ка­ и­ во­ди­те­ ља. Смрт га је задесила на положају пред­ седника УНС и члана Председништва Са­ веза новинара Југославије, кад се спремао на пут за интервју са британском преми­ јер­ком­Мар­га­ре­том­Та­чер.­За­ње­га­је­ре­ чено да је био младић пребогате зрелости и зрео човек пребогат младошћу и да су старији од њега могли да усвоје искуство, а­ мла­ђи­ по­лет.­ До­бит­ник­ на­гра­да­ Удру­ жења новинара Србије „Светозар Марко­ вић” – годишње (1974) и за животно дело (1981), додељене постхумно. Љубомир Рајнвајн (Цетиње, 20. V 1923 – Цетиње, 12. XI 2005), в. д. председника од 3. IX 1980, председник од 21. II 1981. до 9. IV­1983.­За­вр­шио­Др­жав­ну­ре­ал­ну­гим­на­ зију на Цетињу. Учесник народноослобо­ дилачке борбе од 1941. године. Ухапшен 1942. године, остатак рата проводи у за­ твору на Цетињу и логорима у Италији и Немачкој. Професионални новинар Бор­ бе (1946–1952), уредник загребачког из­ дања. У Танјугу од 1952. године до пен­ зионисања (1986). Одговорни уредник унутрашњополитичке рубрике, дописник из­ Вар­ша­ве­ (1956–1959)­ и­ Пра­га­ (1963– 1966). Предавач на новинарским школа­ ма Југословенског института за новинар­ ство. Књиге: „Стваралаштво новинара” (1988) и „Облици новинарског изражава­ ња” (коаутор др Марин Младенов), уџбе­ ници за III и IV разред усмереног обра­ зовања (1982). Био члан Председништва Савеза новинара Југославије (1981–1982). Под његовим председништвом величан­ ствено обележена 100­годишњица Удру­ жења новинара Србије (1981) и обновљен Новинарски гласник (1982). Станислав Сташа Маринковић (Сир­ ча, Краљево, 27. X/9. XI 1934 – Београд, 26. XII 1989), председник од 9. IV 1983. до 21. V­1985.­За­вр­шио­учи­тељ­ску­шко­лу­у­Кра­ гујевцу (1951). Прве новинарске прило­ ге објавио као учитељ у општини Тутин, писао за Ибарске новости у Краљеву, где Љубомир Рајнвајн Станислав Маринковић

500 Миле Недељковић је радио годину дана, а као студент Фило­ зоф­ског­фа­кул­те­та­у­Бе­о­гра­ду­са­ра­ђи­вао­ у Студенту. Од 1958. године професио­ нално у Борби, најпре као сарадник бео­ градске и унутрашње рубрике, па уредник београдске и спортске рубрике, одакле је рас­по­ре­ђен­у­Вечерње новости (1966), где је уредник Недељних новости, затим уред­ ник унутрашњополитичке рубрике, скуп­ штински извештач и помоћник главног уредника. Специјални саветник председ­ ни­ка­ Ве­ћа­ Са­ве­за­ син­ди­ка­та­ Ју­го­сла­ви­је­ (1976–1979). Постављен за заменика глав­ ног и одговорног уредника Борбе (1979), именован за директора НИРО „Радничка штампа” и главног и одговорног уредника синдикалног недељника Рад (1982–1985), а потом за руководиоца Службе за инфор­ мативно­пропагандну делатност Пред­ седништва ЦК Савеза комуниста Југосла­ ви­је­(1985).­За­тим­шеф­де­ска­и­по­моћ­ник­ главног уредника, па главни и одговор­ ни уредник Борбе (1986–1989). Био члан Председништва Савеза новинара Југосла­ вије. Први је добитник награде Удружења новинара Србије „Димитрије Давидовић” за уреднички рад (1987). Одликован Орде­ ном рада и Орденом Републике. Богдан Дечермић (За­греб,­30.­VI­1928­ – Београд, 4. VII 2006), председник од 21. V 1985. до 23. X 1985. Новинарски рад по­ чео у синдикалном листу Рад (1949), ода­ кле прелази у Борбу (1951–1953), чији је стипендиста на Новинарско­дипломат­ ској високој школи. У новопокренутим Вечерњим новостима је уредник кул­ туре и коментаторско­политичке стра­ не (1953–1963), одакле се враћа у Борбу (1963), где је уредник спољнополитичке рубрике и двократно дописник из Сједи­ њених Америчких Држава (1977–1981. и 1985–1989). Члан Председништва Саве­ за новинара Југославије (1985). Добитник награда Удружења новинара Србије „Све­ тозар Марковић” – годишње (1972) и за животно дело (1990). Љиљана Зоркић (Зе­мун,­14.­III­1946),­ председник од 23. X 1985. до 9. V 1987. Склоност и смисао за новинарство пока­ зала као средњошколка – била је главни уред­ник­ли­ста­еко­ном­ске­шко­ле­у­Зе­му­ ну Конто 750 и члан прве редакције Зе­ мунских новина (1963), одакле је отишла у Политику експрес (1966–1969), па у Ве­ черње новости (1969–1972), где је скуп­ Богдан Дечермић Љиљана Зоркић

501Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. штински репортер, а онда назад у Поли­ тику експрес (1972–1978). У Политици је од 1978. године у тиму извештача, 1980. је помоћник уредника унутрашњополи­ тичке рубрике, а од 1985. године је по­ моћник главног и одговорног уредника. Са­ра­ђи­ва­ла­у­НИН­у (1971–1973). Изабра­ на за директора и главног и одговорног уредника недељника Новости 8 (1987– 1990), одакле прелази у Вечерње ново­ сти за извештача из Савезне скупштине (1990–1994). Стручни саветник за инфор­ мисање и маркетинг у Компанији Симпо (1994–2000), уредник у Хроници за Земун 2001. године. Исте године је извештач из Уставног суда Србије за франкфуртске Вести, дневног листа за дијаспору, у ко­ јем је од 2004. године помоћник главног и одговорног уредника. Књиге: „Роман­ си­ра­на­ би­о­гра­фи­ја­ Вла­ди­ми­ра­ На­зо­ра”­ (1972),­„Зе­мун­–­спо­ме­ни­ци”­(1985),­ко­а­ у­тор­ књи­ге­ „Ко­ је­ ко­ у­ Зе­му­ну”­ (2004)­ и­ др. Члан Извршног одбора (1978–1981) и Председништва Удружења новинара Србије (1985–1987), чији је кооптирани члан од 2007. године и даље. Члан Пред­ седништва Савеза новинара Југославије (1985–1987). Југ Гризељ (Вр­ли­ка,­Сплит,­2.­VI­II­1926­ – Београд 5. I 1991), председник од 9. V 1987. до 24. X 1988. Студирао Новинарско­ дипломатску високу школу. У новинарству од 1947. године. Радио у више листова – за­ гребачки Напријед, омладинска гласила Студент, Наш весник, Младост, затим не­ дељник Свет. Прославио се колумном „Из мог угла” у Вечерњим новостима, објављу­ јући пуних седам година, у раздобљу 1969– 1976, шест пута недељно записе, цртице или мини коментаре у најширем темат­ ском кругу савременог живота. Касније, по одласку у редакцију НИН­а (1976), сва­ кодневне записе и цртице објављивао око пет година у Слободној Далмацији. Један је од оснивача и уредника недељника Време (1990). Писац сценарија за игране филмо­ ве („Црни бисери”, коаутор са Бориславом Пекићем, „Чудна девојка”, „Острва”). Борисав Илић (Прислоница, Чачак, 8. VIII 1939 – Београд, 21. VIII 1997), пред­ седник од 24. X 1988. до 27. VI 1989. Ма­ турирао у Деветој београдској гимнази­ ји, дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на одсеку Органи­ зација сценских и културно­уметничких Југ Гризељ Борисав Илић

502 Миле Недељковић делатности. Новинарством почео да се ба­ ви у Радио Београду (1960), члан Омладин­ ске редакције, затим Програма за младе, водитељ најпопуларнијих емисија „Ми­ крофон је ваш” (покренута 1957, угаше­ на 1965) и „Највеселији град” (покренута 1959). Од 1964. године новинар инфор­ мативно­политичке редакције, где прати Социјалистички савез, Савез синдиката и СКЈ, потом стално акредитован у Кабине­ ту председника Републике, у том својству пратио Јосипа Броза на више путовања по земљи (1968–1980). Био уредник Јутар­ њег програма, Дневника и Новости дана. Во­дио­ еми­си­ју­ „Мост”,­ вр­ло­ по­пу­лар­ну­ ме­ђу­на­шим­исе­ље­ни­ци­ма­и­рад­ни­ци­ма­ на раду у иностранству. Обављао дужност шефа деска информативно­политичке редакције, заменик главног и одговор­ ног уредника Првог програма Радио Бе­ ограда. По преласку у Телевизију Београд (1988)­ уре­ђу­је­ Бе­о­град­ски­ про­грам.­ Би­ ран за члана ЦК Савеза комуниста Срби­ је. Члан Председништва Савеза новинара Југославије (1988–1990). Добитник награ­ де Удружења новинара Србије „Светозар Марковић” за животно дело (1997), доде­ љене постхумно. Слободан Лазаревић (Београд, 12. I 1945), председник од 27. VI 1989. до 27. V 1992. Дипломирао на Правном факулте­ ту у Београду. Новинарством почео да се бави током студија пишући за Студент, Видике, Поља, Књижевне новине, Дело, Вјесник. Новинар Политике од 1970. го­ дине, најпре сарадник, затим комента­ тор, уредник београдске хронике, па при­ вредне рубрике, унутрашње рубрике, шеф деска, заменик главног и одговор­ ног уредника и заменик генералног ди­ ректора Компаније „Политика” (до 1995). Објављивао коментаре и чланке с при­ вредном тематиком у бројним дневним и периодичним издањима. Две године био стални привредни коментатор Радио Бе­ ограда (1998–1999) и сарадник за спољно­ економске односе новосадског Дневника. Радио, као заменик генералног дирек­ тора Компаније за развој, на формира­ њу више електронских и штампаних ме­ дија (Спортски журнал, Ана, Вива, Радио Политика, ТВ Политика)­и­на­уна­пре­ђе­ њу­ гра­фич­ке­ тех­но­ло­ги­је­ (уво­ђе­ње­ пр­ве­ ротације у боји). Услед разних притиса­ ка, склонио се у Танјуг (1999), где је био помоћник директора за развој, да би се, у Слободан Лазаревић Коста Краинчанић

503Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. измењеним околностима, вратио у Поли­ тику (2004), где је уредник у Фонду Риб­ никар. Аутор више књига – „Досије Ленон (2001)”, „Хакери” (2001), „Хакерски реч­ ник”­ (2002),­ „Ис­кр­ца­ва­ње­ у­ За­ли­ву­ сви­ ња” (2003) и др., од којих су неке преве­ дене у свету. Члан Председништва Савеза новинара Југославије (1989–1992). Коста Краинчанић (Вр­њач­ка­ Ба­ња,­ 20. VII 1937), председник од 13. VI 1992. до­13.­VI­1996.­За­вр­шио­гим­на­зи­ју­у­Тр­ стенику (1957), дипломирао на катедри за општу књижевност Филолошког фа­ култета у Београду (1962). Новинарством почео да се бави у Привредном прегледу (1963). Уредник у НИП „Младо покољење” (1965–1970). Од 1970. године у Радио Бе­ ограду, где је уредник унутрашње рубри­ ке (1990–1991), заменик главног и одго­ ворног уредника Првог програма Радио Београда (1991–1995), одговорни уредник информативно­политичке редакције Ра­ дио Београда и уредник Научне редакције ТВ Београд. Добитник годишњих награда Радио Београда­(1976,­1995)­за­уре­ђи­ва­ње­ политичког магазина „Недељом у десет” и прве награде на Радио­фестивалу у Охриду (1989). Члан Председништва Са­ веза новинара Југославије (1992–1996). Милорад Комраков­ (Вр­шац,­ 7.­ VI­ 1955), председник од 13. VI 1996. до 28. X 2000. Матурирао у Једанаестој београд­ ској гимназији (1973), дипломирао жур­ налистику на Факултету политичких на­ ука у Београду (1978). Професионални новинар од 1977. године – новинар, ре­ дактор и уредник у студентском радио­ програму Индекс 202, новинар Програма 202 Радио Београда, па новинар Инфор­ мативног програма Телевизије Београд (до­5.­ок­то­бра­2000).­Уред­ник­ТВ­днев­ни­ ка­3­(1983–1985)­и­ТВ­днев­ни­ка­2­(1985– 1989), уредник унутрашњополитичке рубрике ТВ Београд (1990), главни и од­ говорни уредник Информативног про­ гра­ма­ТВ­Бе­о­град­(1990–2000).­До­бит­ник­ годишње награде РТС (1989), годишње на­ граде Удружења новинара Србије „Свето­ зар Марковић” (1989). Члан Главног одбо­ ра Социјалистичке партије Србије. Члан Управног одбора Удружења новинара Ср­ бије (1992–1996) и члан Председништва Савеза новинара Југославије (1996–2000). По­сле­5.­ок­то­бра­2000.­го­ди­не­рас­по­ре­ђен­ на неновинарске послове у РТС. Одлуком Суда части искључен из Удружења нови­ нара Србије (8. фебруара 2001). Душан Радовановић (Крагујевац, 4. VII 1936), председник од 28. X 2000. до 25. II 2001. Основну школу и гимназију завр­ шио у родном граду, а Правни факултет у Београду. Професионални новинар Тан­ југа од 1. априла 1959. године. Дописник из­ За­гре­ба­ и­ Љу­бља­не.­ Пр­ви­ од­го­вор­ ни уредник Танјуга за Србију. Дописник Танјуга из Лондона (1975–1980), одговор­ ни уредник спољнополитичке редакци­ је, заменик главног и одговорног уред­ ника Танјуга, чији је дописник из Париза (1984–1988. и 1992–1995), шеф деска, в. д. генералног директора, в. д. главног уред­ ника (1991–1992). Ујесен 1996. године прешао у Вечерње новости, где је комен­ татор, а једно време одговорни уредник Радио Новости (1997). По пензионисању (2001), стални сарадник Политике екс­ прес до њеног укидања (2004). Добитник Тан­ју­го­вих­на­гра­да­–­го­ди­шње­„Са­ша­Ве­ селиновић” (1993) и за животно дело (1994). Добитник награде Удружења но­ винара Србије за животно дело „Светозар Марковић” (1996). Милорад Комраков

504 Миле Недељковић Нино Брајовић (Београд, 21. VI 1958), председник од 25. II 2001. до 2009. Матури­ рао у Другој београдској гимназији (1976), дипломирао на Факултету политичких наука у Београду (1980). У току студија са­ радник недељника Студент и омладин­ ског листа 8. октобар (1978–1979), а за­ тим и месечника ФПН­а Политиколог, где постаје заменик главног и одговор­ ног уредника (1979–1980). Професионал­ ни новинар од 1983. године у Телевизији Београд. Од 1986. до краја 1987. уредник циклуса емисија „Отворени студио” и „Те­ ме и дилеме” (1986–1987). Уредник и во­ ди­тељ­по­ли­тич­ког­ма­га­зи­на­„За­и­про­тив”­ (ЗИП),­јед­не­од­нај­гле­да­ни­јих­ТВ­еми­си­ја­ РТС (1988–1990), Специјални извештач из Словеније и Хрватске (1988–1991), уред­ ник „Дневника” и унутрашњополитичке редакције РТС (1990–1992). Напустио РТС 1992. године, био слободни новинар (1993– 1994). Главни и одговорни уредник часо­ писа Новинарство (1994–1995). Директор маркетинга издавачке куће Клио (1995– 1996).­У­Вла­ди­Срем­ско­ба­рањ­ске­обла­сти­ (УНТАЕС зона) секретар за информиса­ ње (1996). Слободни новинар од 1997. го­ дине. Писао коментаре за више листова (Дани, Ревија 024, Борба, Линк). Аутор сце­ нарија за документарни филм „Црвена за­пр­шка”­(1989)­и­до­ку­мен­тар­не­ТВ­дра­ме­ „Човече, вековима смо живели заједно” (1988). Предавач у Школи телевизијског новинарства Центра за савремену жур­ налистику предавао на Академији лепих уметности (2003) и у Школи за електрон­ ске медије (у сарадњи са Канцеларијом ОЕБС, 2004). Координатор акције „Изгра­ димо торањ на Авали” (2004. и д.). Пред­ узео обнову зграде Дома новинара (2002), иницијатор оснивања Синдиката новина­ ра Србије (2003). У оквиру обележавања 3. маја, Светског дана слободе медија, за­ сновао у Србији акцију „Пет минута гро­ могласне тишине” (2003). Покренуо осни­ вање Потпорног фонда „Добрица Кузмић” (2004). Према резултатима Центра за ис­ питивање аудиторијума ТВ Београд – но­ винар од највећег поверења (1991). Добит­ ник годишњих награда ТВ Београд (1988. и 1989), награде публике на Фестивалу до­ кументарног филма у Тузли (1989), годи­ шње награде Удружења новинара Србије „Светозар Марковић” (1992). Члан Управ­ ног одбора Савеза новинара Југославије, односно СНСЦГ од 2000. и д. Нино БрајовићДушан Радовановић

XXV 71 74 73 72 71.НиноБрајовићуручујенаградуЉиљаниСмајловић.УсрединиМомчилоСтефановић72.Милорад Исаиловић 73. Перо Спаравало 74. Повеља Удружења „Политици” о стогодишњици излажења: Милан Мишић (главни уредник), Петар Стојановић (пензионер), Дарко Рибникар (директор), председник УНС Нино Брајовић и председник СНЦГ Жика Николић

XXVI 75. Награђени 2002: Веско Бутрић, Марко Лопушина, Мића Орловић, Милош Јевтић, Бранка Јеремић Субота, Богдан Тирнанић, Станоје Јовановић, Кристина Влаховић, Нино Брајовић, Милка Љубичић и др Мирко Милетић 76. Председник Савеза новинара Жика Николић и Игор Холодков, добитник награде за животно дело (2005) 77. Томислав Грујичић–Равањац 78. Мирко Јаковљевић 79. Слободан Ћирић 80. Живојин Жоја Стекић 81. Владимир Красић 82. Добрило Аранитовић 75 76 77 78 8079 81 82

XXVII 83 84 85 86 87 88 89 83.Награђени2003:БранкаЈајић,ЈованВајдл,БeриславМијић,ВерославаТадић,МилошМариновић, председник Нино Брајовић, Маринка Бољковац Борковић, Младен Васић, проф. др Миливоје Павловић, Љубодраг Стојадиновић, Иван Миладиновић, Радоман Кањевац, чуче: Божидар Кнежевић, проф. др Зоран Јевтовић, Александар Апостоловски, Милош Танасковић и Горан Ћеличанин 84. Леон Давичо 85. Лауреати 2007: Борко Гвозденовић, Витомир Бујишић и Михаило П. Миљанић 86. Милутин Миленковић 87. Душан Ђурић 88. Иван Миладиновић 89 др Предраг Пејчић, пуковник

XXVIII 90 91 94 93 95 92 90. Манојло Мањо Вукотић 91. Душко М. Петровић 92. Изазови, извештавања о полицији и кри­ миналу (плакат УНС­а) 93. Драгана Бјелица 94. Жика Николић 95. Боле Милорадовић

XXIX 97 98 96 96. Подрумске просторије Дома новинара 97. Реконструкција велика сале: генерални секретар Удружења Никола Вучетић у разговору с мајстором 98. Председник Нино Брајовић и генерални секретар Никола Вучетић прате радове у великој сали

XXX 99 102 100 101 99. Директор Танјуга Лука Мичета уз претњу самоубиством у јуну 2008. по шести пут спречава Савез новинара да на основу судске пресуде уђе у сопствене просторије. Лево помоћник његов Славица Вучељић и уредник Војислав Лалић 100. Анка Цвијановић 101. проф. др Миливоје Павловић 102. 3. мај – приказ борбе новинара против политичара, тајкуна и контроверзних бизнисмена

XXXI 103 104 103. Добитници награда Удружења новинара Србије за 2008: годину: у првом реду Олга Ивковић, БојанаАндрић,НиноБрајовић,АнђелкоДрагојевић,БоривојМиросављевић,ВераАксентијевић,удругом реду Милош Бата Милатовић, Ненад Љ. Стефановић, Чедомир Шошкић, др Момчило Б. Ђорђевић и Драган Карадаревић (22. XII 2008) 104. Удружење спортских новинара је прогласило пливача Милорада Чавића за спортисту године 2008. Лево генерални секретар Слободан Игрутиновић, десно председник Владимир Дедић (снимила Драгана Бјелица, 23. XII 2008)

XXXII 105 106 105. Председник Удружења Нино Брајовић, председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа, члан Извршног одбора Међународне федерације новинара Јасмина Поповић и председник Европске федерације новинара Арне Кениг код Председника Републике Србије Бориса Тадића (2008) 106. Потписивање Оснивачког акта Савета за штампу (12. фебруар 2009) – слева надесно: Владимир Филипчев (Локал­прес), Надежда Гаће (Независно удружење новинара Србије), Манојло Мањо Вукотић (Асоцијација медија) и Нино Брајовић (Удружење новинара Србије)

505Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. ИМЕНОСЛОВАР Латинске бројке (I–XXXII) означавају број табле, а арапске бројке (1–106) број слике на тим таблама у табацима штампаним у боји Абази, Назим 281, 282 Абинун, Вера 78, 90, 91 Абрамовић, Велимир 202 Аврамовић, Александар 325, 376 Аврамовић, Жељко 377 Аврамовић, Миодраг Жико 13, 14, 15, 68, 74, 98, 100, 102, 104, 105, 125, 136, 143, 174, 276, 306, 309, 315, 316, 317, 329, 331, 332, 333, 336, 373, 437, 440, 448, 450, 455, 458, 462, 469, 470, 487, 488, 490, 491, II-5 Аврамовић, Слободан 176, 181, 381, VI-16, XVI-41, XXI-59 Адам, Тибор 161 Адамов, Марија 229, 337 Адамовић, Драгослав Зира 116, 132, 152, 276, 278, 301, 329, 448, 449, 450, 450, 451, 458, 469, 470 Адамовић, Јова 394 Адамовић, Љубиша 358 Адања, Катарина 185 Аденауер, Конрад 450 Аздејковић, Звонко 456 Азра Срђеновић, 343 Аксентијевић, Вера 212, 465, XXXI-103 Аксентијевић, Мирко 312, 467, 469, 470 Алавантић, Раде 367 Алавић, Драган 241 Алан, Мрвица 229 Алвировић, Мирко 461 Алексић Злоречки, Раде М. 102, 103, 273 Алексић Љубисав 457 Алексић, Владимир 103 Алексић, Даница 93 Алексић, Дејан 116, 119, 122, 305, 443/444, 59, 87, II-5, XIV-35 Алексић, др Драгољуб 300 Алексић, Драган 127 Алексић, Драган 22, 23, 39, 46, 51, 76, 251, 262, 266, 268, 269, 349 Алексић, Зоран 186 Алексић, Игор 246 Алексић, Јован 458, 469, 470 Алексић, Љубивоје 453, 179, 195, 455, 460 Алексић, Никола 21, 30, 39, 46, 89 Алечковић, Мира 78, 91, 349 Алмули, Јаша 126, 131, 132, 299, 300, 332, 333 Алмули, Шека 103 Алтман, Гавро 103 Алфиревић, Бојана 178 Алхамдо, Асад 346 Аљиновић, Ленка 91 Амбер, Ањес 299 Амиџић, Зоран 441, 456 Анастасијевић, Слободан 342, 343, 358 Анастасов, Душица 354 Ангелски, Милан 105 Ангелус, Јован 180 Ангелус, Лила 312 Андерс, инж. Валентин 44, 48, 50 Андерсен, Х. К. 315 Андоновић, Бранка 61 Андраш, Луко 144, 154, 160 Андрејевић др Даница 345 Андрејевић Кун, Ђорђе 59 Андрејевић, Драгана 183 Андрејевић, Миодраг 183, 197, 201 Андрејевић, Севделин 454 Андрејић, Божидар 174, 175, 176 Андрејић, Бранко 76 Андрић, Ана 457 Андрић, Бојана XXXI-103 Андрић, Евгенија 45, 48 Андрић, Иво 101, 316 Андрић, Новица 247, 354, 354 Андрић, пуковник Василије 257 Андрић, Радомир 203, 349 Андрић, Родољуб 78 Анђелић, Љубо 329, 78 Анђелић, Милорад 319 Анђелић, Теодор 197, 201, 285, 457 Анђелковић, Божидар 353 Анђелковић, Вукашин 21, 23, 38, 39, 46, 89, 257 Анђелковић, капетан Коча 88 Анђелковић, Сава 185 Анђелковић, Слободан 204 Анђелковић, Србислав 179 Анђић, Милан 212 Анојчић, Ивана 203, 210 Антић, Бора 268 Антић, Боривоје 23, 42, 46, 76, 251, 257, 266, 268 Антић, Вукосава 184, 205, 460 Антић, Гојко 184 Именословар

506 Миле Недељковић Антић, Драган 191 Антић, Драгољуб 246, VIII-20 Антић, Живота 229 Антић, Милош 335 Антић, Милутин 339, 340 Антић, Ранко 185 Антић, Хаџи Драган 203, 220, 227, 285, 375, 442 Антонић, Мома 326 Антуновић, Јаша 156 Антуновић, Јосип 144, 333 Антуновић, Радован 76 Апдајк, Џон 349 Апостоловски, Александар 464, XXVII-83 Арађанин, Иван 275 Аранђеловић, Јелена 460 Аранђеловић, Миодраг 184 Аранитовић, Добрило 54, XXVI-82 Арежина, Душан 103 Арежина, Јован 203 Арифи, Селим 159/160 Арнаутовић, Богољуб 204 Арнаутовић, Снежана 326 Ароети, Јосиф 22, 23, 89 Арсенијевић, Микица 109 Арсић, Јованка 337 Арслан, Ибрахим 335 Атанасијевић, Константин 21, 23, 39, 76, 89, 252, 266 Атанасијевић, Реља 103 Атанацковић, Милутин 182 Аћимовић, Драгољуб 258 Аћимовић, Весна 247 Аћимовић, Вукадин 182 Аћимовић, Драгољуб 21, 23, 39, 46, 89 Аћимовић, М. 263 Аћимовић, Миломир 460, 461 Аћин, Зденка 202 Ауколт, Фелтон 109 Ацковић, Александар 102, 103 Ацковић, др Драгољуб 346 Бабић, Богдан 61 Бабић, Драган 198, 337 Бабић, Милена 304, 442, 464, XXIV-68 Бабић, Младен 41, 48, 263 Бабић, Ранко 241, 309, 311, 312, 313, 314 Бабовић, Бошко 301, 396 Бајагић, Милош 134,135, 136, 143, 144, 302, 331, 452 Бајагић, Радослав 78, 103 Бајалски, Ристо 174, 335, 454 Бајец, Милан 129, 130, 134 Бајић, Драгојла 305, 361, XIV-35, XVI-41 Бајкић, др Велимир 23, 33, 89, 252 Баков, Никита 78 Бакотић, Вера 91 Бакочевић, Александар 295, 317 Бакстер, Џорџ-Овен 315 Балабановић, Косара 174, 448, 455, 457 Балог, др Никола 108 Балшић, Угљеша 464, XXIII-67 Баља, Рамиз 167 Баљак, Момчило 202 Баљковић, Александар 103, 161, 332, 334, 448, 455 Банићевић, Петар 326 Банковић, Александар 454 Бановић, Гојко 21, 23, 30, 42, 46, 51, 78, 98, 102, 106, 120, 122, 128, 305, 314, 328, 329, 349, 396, 449 Бановић, Маја 348 Бановић, Рајко 467 Бановчанин, Петар 184, 335 Бањанин, Јова 23, 89 Бањац, Зорица 202, 203 Бањац, Никола 357 Бањац, Симо 242, 246, VIII-20 Баралић, Милосав 181 Барбис, Анри 477 Барбуловић, Саша 343, 345, 346, 376 Барјактаревић, Драган 203 281 Барјактаревић, Радивоје 459, 461 Бартош, др Милан 109, 299 Барух, Бора 42 Батић, Владан 220 Баћај, Мухарем 157, 195, 335 Баћевић, Бранислав 326 Бацковић, Офелија 207 Беблер, Вера 315 Беблер, др Алеш 299, 315 Беговић, С. Бранко 48 Беговић, Сима 126, 127 Бедовић, Драган 339 Безуха, Јарослав 333, 358 Беланчић, Милован 204 Белимарковић, Радован 203 Белимарковић, Славољуб XIII-33, XVI-41 Белић Корочкин, Мирјана 198, 361 Белић, Александар 106, 316 Белић, Добрица 185 Белић, Станислава 78, 90 Белкић, Властимир К. 31, 45, 46, 76, 249, 251, 260, 261, 266 Белоица, Војислав 339 Белошевић Жегарац, Здравка 159 Бељански, Бојана 107 Бељански, Ђорђе 107, 127, 134, 154, 155 Берар, Радивоје 92 Бергам, Оливера 207 Берд, Кристофер (Christopher Bird) 146 Бећировић, Драгана 339 Бећировић, Драгомир 338, 467,469,470 Бећировић, Фуад 304 Бећковић, Матија 140, 141 Бечејић, Милан 202, 461, 465, XXIV-68 Бешевић, Иванка 102, 90, 91, 139 Бешевић, Никола 210, 211, 213, 449, 462 Бешевић, Петар 22, 23, 57, 58, 72, 73, 78, 88, 261, 383, 393 Бзенић, Станко 184 Бибић, Никола 118, 128, 130, 130, 132, 134, 139, 141, 221, 228, 229, 273, 308, 331, 359, 359, 360, 361, 443, 467, 469, 470, VII-18 Бизе 61 Бијелић, др Теодора 312 Бијелић, Крсте 336, 456 Бил, Буфало 110

507Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Билбија, Богдан 19, 21, 23, 59, 72, 73, 78, 88, 96, 98, 102, 113, 114, 114, 116, 437, 443, 449 Билбија Ђуро 461, 455, XX-55 Билбија, Живко 102, 103, 330 Билбија, Јелена 91 Билић, Александар 23, 357 Бирбауер, Чарлс (Charles Bierbauer) 146 Биро, Ева 90, 359 Бирчанин, Илија 43 Бисенић, Љиљана 183 Бискуповић, Драган 191 Бислими, Исмаил 337 Битићи, Имер 159 Бихаљи-Мерин, Ото 78, 96 Бихаљи, Ото 328 Бјеговић, Јелена 363 Бјелановић, Горан 340 Бјелица, др Михаило 14, 15, 17, 14, 229, 240, 316, 317, 319, 324, 445, 467, 469, 470 Бјелица, Драгана 347, XXVIII-93, XXXI-104 Бјелкић, Тодор 463, XXIII-66 Благојевић Воја 462 Благојевић, Десимир 78, 22, 23, 59, 349 Благојевић, Десанка 358 Благојевић, Драган 340, 357, 106, 115, 119, 316, 327, 328, 329, 330, 331, 466, 469, 470 Благојевић, Душан 71, 73, 75, 79, 96 Благојевић, Марија 14, 91 Благојевић, Милан 183 Благојевић, Момчило 143, 170 Благојевић, Обрен 316 Благојевић-Вујачић, Марија 13 Блечић, Михаило 191, 193, 194, 202 Боаров, Димитрије 204, 207 Бобић, Драго 332, 333 Бобић, Ђорђе 325 Бобић, Илија 187 Богавац, Душан 189, 190, 191, 282, 335, 454 Богавац, Зоран 174, 197, 201, 221, 227, 228, 229, 241, 338, 343, 353 Богавац, Снежана 203 Богданов, Анђелка 305 Богдановић, Божидар 152, 174, 454 Богдановић, Борислав 334 Богдановић, Бошко 264 Богдановић, Жика 110 Богдановић, Јоца 273 Богдановић, Милица 263 Богдановић, Милорад 183 Богданфи, Шандор 107, 127, 134, 154, 331, 349, 466, 469, 470, 471 Богићевић, Милутин 105 Богићевић, Нада 380 Богићевић, Павле 276 Богојев Ванче 354 Богојевић, Ђорђе 106, 144, 276, 452 Богојевић, Родољуб 134 Богојевић, Слободан Б. 45, 48, 252 Богорадова, Нина 116 Богосављевић, Лека 300 Богосављевић, Милутин 139, 332 Богославов, Снежана 381 Богуновић, Бранко 103 Богуновић, Бранко 78, 79, 104, 106, 114, 128, 129, 300, 301, 329, 333, 458, 469, 471 Богуновић, Угљеша 326 Богутовић, Драган 207, 354, 354 Божанић, Станимир 171, 174, 280 Божановић, Љубица 339, 340 Божидар Вељковић, 289 Божинов, Љубен в. Божиновић, Љубомир Божиновић, Драгиња 204 Божиновић, Љубомир 21, 23, 52, 89, 252 Божиновић, Радослав 182 Божић, Божа 146 Божић, Драгомир 183 Божић, Жарко 466 Божић, Слободан 204 Божић, Томислав 334 Божичковић, Олга 202 Божовић, Божидар 122, 123, 126, 136, 269, 332 Божовић, Бошко 120 Божовић, Бранислав 325 Божовић, Владимир 203 Божовић, Војин 337, 338 Божовић, Војин 339 Божовић, Гојко 22, 23, 89 Божовић, Григорије 21,22, 23, 54, 72, 89, 349 Божовић, др Ратко 319 Божовић, Милутин 359, 359 Божовић, Миомир 184 Бозокин, Милан 229, V-15 Бојић, Љубиша 346, 347, 348 Бојић, Ратко V-15, V-15 Бојичић, Радивоје 176, 195, 229, 241, 456 Бојовић, Миливоје 167 Бојовић, Мица 93 Болорина, Радивој 183 Бољковац Борковић, Маринка 354, 463, XXVII-83 Борис, краљ 258 Борисављевић, Војкан 282 Боројевић, Раде 186 Борчић, Александар 460 Борчић, Милан 381 Босанац, Сава 333 Босиљчић, Слободан 305, 311, 330, 331, 370 Босиок, Георге 155, 156, 335 Боснић, Олга 203 Ботић, Божа 269 Бочина-Игњатовић, Нирвана 329 Бошковић, Бранислав 136 Бошковић, др Борислав 146, 268 Бошковић, Драгиша 454 Бошковић, Драгослав 229 Бошковић, Евгенија 88, 93 Бошковић, Жига 21, 23, 88, 89 Бошковић, Машан 210, 338 Бошковић, Момчило 210, 211, 213, 216, 217, 304, 449, 459, 461, 462 Бошковић, Петар 241, 324 Бошњак, Милорад 247 Бошњак, Радомир Раде 229, 462, XX-56 Брадић, Снежана 382, XXI-57 Брајевић, Драгица 61 Брајић, Лазар 44, 76, 252 Брајичић, Бранко 79

508 Миле Недељковић Брајковић, Драгомир 203, 326, 349 Брајовић, Алекса 136, 143, 152, 175, 268, 279, 303, 334 Брајовић, Воја 326 Брајовић, Гордана 455, 467, 469, 471 Брајовић, Младен 187 Брајовић, Нино 72, 211, 212, 213, 214, 215, 217, 218, 220, 221, 227, 228, 228, 229, 236, 237, 240, 241, 243, 244, 245, 246, 287, 311, 312, 313, 325, 337, 338, 339, 342, 343, 346, 347, 350, 354, 364, 422, 441/442, 446, 456, 487, 504, V-15, VI-16, VIII-20, VIII-21, IX-23, X-28, XI-30, XVI-38, XVII-42, XX-53, XX- XXIII-66, XXIII-67, XXIV-68, XXIV-69, XXIV-70, XXIX-98, XXV-71, XXV-74, XXVI-75, XXVII-83, XXXII- XXXII-106 Брајовић, Радисав Раде 194, 312, 448, 455, 461, 462, 465, XVI-41, XXIV-68 Брајовић, Томан 103, 104, 331 Браловић, Стојан 23, 42, 46, 251, 268 Брана Караџић, 108 Бранислав Живковић, 269, 270 Бранков, Радован 229, 342, 376, 448, 457, 457, 462 Бранковић, Војислав 52 Бранковић, Ђорђе 348 Братић, Милан 134, 136, 302, 331 Братко, Иван 87 Брашић, Евгенија 387 Брашић, Евгенија, учитељица 387 Брашић, Милош 22, 23, 24, 39, 46, 54, 78, 79, 244, 251, 257, 264, 265, 360, 383, 387 Брашић, Мирјана 387 Брашић, Новица 387 Брашић, Славко 387 Брехт, Бертолд 495 Брзаковић, Томислав 180, 312 Брзовић, Ј. Никола 41, 252 Бриза, Јан 207 Бриски, Ненад 203 Бркић, Јованка 14, 143, 152, 333, 417, 439, 454, 487, 488, 495 Бркић, Милован 202, 207, 220, 282, 285 Бркић, Миша 203, 280 Бркић-Дрешић, Десанка 185 Броз Титo, Јосип 11, 54, 73, 87, 100, 101, 119, 121, 122, 137, 145, 153, 156, 157, 161, 162, 169, 250, 265, 275, 283, 289, 317, 390, 440, 449, 450, 451, 452, 457, 471, 475, 483, 484, 498, 502 Броз, Јованка 475 Брудар, Бранко 204 Брунер, Владислав 134, 135, 136 Бугариновић, Небојша 72 Бугарски, Бата 265, 387 Бугарски, Данило 340, 229, 338, 340, 359, 363 Бугарчић, Милета XVI-41 Будак, Милан 144 Будимац, Будимир 281, 282, 454 Будимир, Богдан 22, 23 Будимир, Велимир 103, 152, 287, 299 Будимировић, Гордана 361 Бузгановић, Ђорђе 78, 79, 106, 120, 126, 127, 134, 270, 271, 329, 370 Бујишић, Витомир 13, 14, 74, 78, 79, 130, 138, 140, 143, 151, 301 302, 324, 373, 439, 452, 467, 469, 471, XIV-35, XV-36, XXVII-85 Бујошевић, Драган 203 Буквић, Слободан 212, 213, 223, 228, 229, 241, 242 Букиш, Данил 31, 89 Булајић, Вељко 282 Булајић, Крста 299 Булановић в. Пуланић, Милован Булатовић ВИБ, Владимир 143, 331, 349 Булатовић, Вукоје 153 Булатовић, Вуксан 79 Булатовић, Љиљана 228, 229, 242, 280, VII-18 Булатовић, Љиљана („Полет”) 184 Булатовић, Никола 160 Булатовић, Радојица 337, 338 Булатовић, Ранко 193 Булатовић, Тања 229 Буловић, Никола 181 Буља, Зорица 195, 197, 201, 461 Буља, Тодор 266 Буник 107 Бунушевац, Анђа 21, 78, 79, 90, 91 Бунушевац-Дединац, Радмила 18, 19, 22, 23, 72, 73, 79, 79, 90, 91, 111 Бунушевац, Иванка 132, 136, 278, 279, 301, 331, 332, 333 Буњац, Владимир 279, 317 Бурањи Нандор 334, 335 Бура-Павловић, Гордана 183 Бурзан, Никола 275 Бутрић, Веско 464, XXVI-75 Бућан, Александар 185 Бућин, Будимир 337, 338 Бухала, Карл (Carl Buchalla) 146 Бучевац, Јеленко 210, 212, 308, 309, 311, 462, XIV-35 Вавић, Јован 155, 160, 333, 465, 469, 471, XXVII-83 Вајт, Еден 241 Валд, Петер (Peter Wald) 146 Валијант, принц 109 Валић, Петар 44, 48 Варга, Ласло 330, 154, 155, 156, 332, 439 Варга, Матилда 161 Васиљевић, Бранко 103, 106, 128, 130, 302, 330 Васиљевић, Велиша 40 Васиљевић, Војислав 22, 30, 89 Васиљевић, Живан 153 Васиљевић, Живан 289 Васиљевић, Милица 79, 91, 32, 33, 57, 79, 96, 98, 102 Васиљевић, Милосав 264 Васиљевић, Миша 162 Васиљевић, Првослав 328, 329 Васиљевић, Славиша 342 Васиљевић, Стана 186 Васић др Оливера 345

509Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Васић, Душан 154 Васић, Душица 179 Васић, Живко 139, 167, 170, 171, 453 Васић, Миле 204 Васић, Милена 326 Васић, Милоје 52 Васић, Милош 204 Васић, Младен 464, XXVII-83 Васић, Предраг 237 Васић, Слободан 460 Васић, Чедомир 242 Васовић Мекина, Светлана 304, 466 Васовић, Велибор 273 Васовић, Радуле 271 Вачић, Александар 92, 155, 275 Ваш, Емил 203, 273 Вебел Лајош 333, 154, 156, 155 Вебер 61 Vegecius, псеудоним в. Меснер, Еуген Вегециус 257 Вејвода, Иво 54, 79, 328 Велебит, Владимир 299 Великић, Гаврило Гавра 18, 19, 22, 23, 53, 89, 116,252 Велимировић, Драгољуб 284 Велимировић, Тиосав 366, 395 Величковић, Влада 326 Величковић, Дајана 204 Величковић, Душан 203 Величковић, Милош 103, 143, 266 275 275 Велковски, Велко 229 Велчев, Д. 262 Велчић, Веселко 120 Вељковић, Божидар Боки 170, 173, 174, 229, 247, 279, 280, 311, 312, 313, 335, 338, 340, 362, 364, 463, XIII-34, XVI-39, XVIII-47 Вељковић, Казимир 182 Вељковић, Љубомир 332 Веселинов Жарко, Јован 155 Веселинов, Славко 289 Веселинов, Станка 103 Веселиновић, Александар 136, 139, 143 Веселиновић, Јанко 110, 133, 349 Веселиновић, Предраг 455 Весковић, Љубомир 181 Весковић, Радмила 247 Весовић, др Милан 57, 324, 348 Вешовић, Влатко 138, 139, 142, 143, 147, 302 Вигњевић, Војислава 203, 455 Видаковић, Александар 19, 106, 315 Видаковић, Вукман 457 Видаковић, др Зоран 191 Видаковић, Слободан 23, 89 Виденов др Асен 345 Виденовић, Драгана 346 Видић, Добривоје 193 Видић, Драган 183 Видојковић, Александар 103 Видојковић, Марко 229 Вијук, Душан 156, 195, 335, 335 Вилијамс, Ец. Ст. 96 Виловац, Јован 107 Вилфан, Јоже 299 Винавер, Станислав 53, 69, 70, 79, 349 Винаји, Ђура 340, 241 Винтерхалтер, Вилко 22, 145, 330, 453, 469, 471 Винчић, Вера 79, 91, 337, 197, 201, 202, 336, 338 Витез, Ђорђе 103, 360 Витезовић, Милован 326, 376 Виторини, Елио 449 Виторовић, Александар 152, 301, 332, 334 Виторовић, Мирослав 31, 53, 79, 88, 103, 316,328,329,330,331, 458, 469, 472 Виторовић, Никола 104, 134, 143, 357, 451 Вићентијевић, Бранко 203 Вицковић, Фране 358 Вицо, Миленко 339 Вицо, Ратомир 317, 376 Вишић, Ђиво 18, 19, 22, 24, 72, 73, 75, 79, 88, 96, 98, 102, 249, 251, 261, 327, 329, 393 Вјештица, Ђоко 317, 365, 373, 448, 455, 465, 469, 472, XXI-61, XXIV-68, XXIV-69 Владисављевић, Милан 116 Влајић, Ђорђе 336 Влајковић 36, 67, 112, 357, 358 Влајчић, Милан 203, 207 Власи, Азем 292, 292 Влатковић, Владета 78, 79 Влатковић, Влатко 112, 128, 130, 302, 459, 469, 472 Влатковић, Олга 91 Влаховић, Вељко 300 Влаховић, Драган 221, 223, 228, 229, 242 Влаховић, Јожа 136, 454 Влаховић, Кристина 338, 340, 464, XXVI-75 Влаховић, др Петар 345 Влаховић, Светислав 201 Влаховић, Светозар 210, 212, 213, 218, 337, 338, 361 Влашић, Вера 42, 48 Влашкалић, др Тихомир 289 Влашковић, Зоран 247 Војводић, Дубравка 203, 212, 342, 343, 345, 346 Војводић, Душан 140, 333, 459, 469, 472 Војиновић Дејви, Будимир 467, 469, 472 Војиновић, Васа 156 Војиновић, Војислав 357 Војиновић, Живана 204, III-7 Војић, Љубомир 247, VIII-20, IX-23 Војић, Милица 345, 346 Војновић, пеудоним в. Меснер, Еуген Воргић, Миланка 363 Вошњак, Митја 79 Вранеш, Зоран 374 Вранешевић, Ђорђе 203 Вранић, Милева 186, 195, 460 Врег, Франце 103 Вржина, Милован 212, 213, 229, 456 Врзић, Станко 130 Вујадиновић, Радан 180 Вујанац, Момир 183 Вујановић, Јелена 77 Вујановић, Никола 79, 328, 329, 331 Вујасиновић, Дада 456 Вујашевић, Милева 358 Вујин, Мира 159 Вујисић, Бранко 337 Вујисић, Љубомир 221, 276

510 Миле Недељковић Вујић, Невенка 79, 91 Вујица, Слободан 103, 162, 167, 203, 270, 399, 451 Вујичић, Ирена 230 Вујков, Стеван 317 Вујковац, сељак 59 Вујовић др Бранко 316, 345 Вујовић, Влатко 338, 339, 340 Вујовић, Милан 337 Вујовић, Милорад 210, 211, 213, 336, 337 Вујовић, Милутин 360 Вујовић, Мишо 212, 213, 214, 220, 221, 227, 228, 230, 242, 338, 343, 448, 462, 462 Вујовић, Раде 104, 106, 116, 130, 131, 132, 451 Вујовић, Радомир 78, 79, 96, 103, 466, 469, 472 Вујошевић, Божидар 376 Вујошевић, Душанка 230, 242, 340 Вујошевић, Јован 104, 329 Вујошевић, Спасенија-Беба 230 Вујушић, Стјепан 333 Вукадиновић, Живојин Бата 18, 21, 24, 72, 73, 77, 79, 88, 96, 97 315, 371, 393 Вукадиновић, Љубомир 21, 24, 42, 46, 76, 109, 249, 251, 252, 259, 260, 266, 300, 367, 368 Вукадиновић, Слободан 454 Вукајловић, Душан 191 Вуканић, Сретен 127, 154 Вукас, Љиљана 184 Вукас, Маја XIX-50 Вукасовић, Радован 193 Вукашиновић, Бранислав 159, 334, 357, 360, 459, 469, 472 Вукашиновић, Владимир 213, 462 Вукашиновић, Мирјана М. 324 Вукдраговић, Михајло 396 Вукелић, Јово 285 Вукић, Душан 180 Вукићевић, Драган 297, 457 Вукићевић, Драгутин 183 Вукићевић, Петко 157, 330 Вукићевић, Раде 337, 339, 340 Вукићевић, Смиља 104 Вукмановић Темпо, Светозар 106, 109, 300 Вукмановић, Љубомир 156, 333, 334 Вукобратовић, Драган 127, 128, 132, 144, 301, 302, 303, 330, 331, 334, 359, 453 Вуковић Јован 453 Вуковић, Геза 154 вуковић, Данило 106, 266, 460 Вуковић, Јован 452, 465 Вуковић, Јово 212, 286, 338 Вуковић, Марица 354 Вуковић, Миливоје 176, 460 Вуковић, Небојша 207 Вуковић, Немања Н 358 Вуковић, Пера 108 Вуковић, Предраг 160, 162, 449, 450, 454 Вуковић, Раде 359 Вуковић, Светлана 354 Вуковић, Снежана 382 Вуковојац, Душан 43, 48, 258 Вукомановић, Љубивоје 184 Вукомановић, Мирко 326 Вукосављевић, Ивана 346 Вукосављевић, Миладин 176, 202, 210 Вукотић, Манојло Мањо 162, 461, 467, 469, 472, 473, XXIII-66, XXVIII-90, XXXII-106 Вукотић, Миодраг 178 Вукотић, Периша 107 Вуксан, Владимир 103 Вуксановић, Бошко 338, 339/340 Вуксановић, Михајло 381 Вукушић, Стјепан 103 Вукчевић, Драган 334 Вукчевић, Саво 88, 96, 98, 328,329 Вулетић, Бојка 324 Вулетић, Боса 182 Вулетић, Милан 204 Вулетић, Симо 60 Вулић др Татјана 345 Вулићевић, Ђуша 20, 40 Вуловић, Милан 116 Вуњак, Љубомир 68, 451 Вучелић, Милорад 191, 193 Вучељић, Славица XXX-99 Вученов, др Димитрије 269 Вученов, Никола 396 Вучетић, Бориславка 184 Вучетић, Мата 254 Вучетић, Никола 15, 223, 228, 230, 234, 235, 237, 238, 242, 311, 312, 324, 332, 339, 343, 382, VI-16, VII-19, VIII-20, XVIII-48, XX-53, XX-54, XXIX-97, XXIX-98 Вучетић, Слободан 238 Вучинић, Ђорђе 358 Вучинић, Мирољуб 453 Вучић, Живорад 130, 230, 462 Вучић, Жика 143 Вучић, Милош 184 Вучићевић, Момчило 130 Вучковић, Аљоша 326 Вучковић, Бранислав Брана 79, 144, 149, 452 Вучковић, Драгомир 31, 39, 46, 89, 253 Вучковић, Иван 128, 130, 132, 301, 330 Вучковић, Предраг 185 Вучковић, Радивоје 183, 360 Вучковић, Радомир 340 Вучковић, Слободанка 186, 212, 217 Вучо, Александар 109 Вучуровић, Божидар 457 Габелић, Андро 449 Габор, Сабо 330 Гавела, Бранко 79 Гаврило, деда 452 Гавриловић Коен, Вукосава 79, 91 Гавриловић, Бора 22, 24, 54, 89, 253 Гавриловић, др Милан 21, 24, 54/55, 89, 253 Гавриловић, Јелисавета 187 Гавриловић, Миодраг 185 Гавриловић, Миша 463 Гавриловић, Младен 103, 330 Гавриловић, Радослав 179 Гаврић, Младен 359 Гагричић, Драгољуб 223, 242,304

511Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Газивода, Арсен 24, 89 Гајгер, Ратко 187, 284 Гајдар, Тимур 146 Гајдошевић, Ђорђе 353 Гајер, Драган 281 Гајин, Сима 358, 353, 449, 458, 459, 469, 472 Гајић, арх. Бранимир 357 Гајић, Владимир 210 Гајић, Дејан 330, 357 Гајић, Јован 184 Гајић, Милорад 21, 30, 79, 80, 98, 102, 328, 329 Гајић, Никола 283 Гајић, Ратомир Ратко 139, 333 Гајић, Споменка 184 Гал, Ладислав Ласло 155, 438, 458, 466, 469, 472 Галовац, Зденка 32, 46, 89, 90, 42, 253 Галогажа Гордана 160, 159, 161 Галогажа, Слободан 80 Гамал в. Насер Гамс, др Андрија 150, 439 Гановић, Радомир 358 Ганусовски, Борис К. 43, 48, 50 Гараи, Бела 204 Гарај, Јан 174 Гаће, Надежда 72, 207, 238, 239, XXXII-106 Гаши, Осман 157, 176, 334, 335 Гашић, Марко 463 Гашић, Н. 61 Гверо, Здравко 193 Гверо, Младен 230 Гверо, Младенко 187 Гвозденовић, Борко 467, 469, 472, XXVII-85 Гвозденовић, Јелица 361, 381, XVIII-46, XXI-58 Гелеј, др Дезидер 22, 24, 89 Жданов, генерал 238, 303 Георгијев, Владо 326 Германовић, Анка 80, 90, 91 Гетов, Милен 314 Гец Вујовић, Стеван 103 Гибарац, арх. Радивоје 357 Гириз, Ласло 107 Главадановић, Ватрослав 22, 24, 80, 88 Главадановић, Мата 21, 24, 77, 80 Главинић, Коста 45 Главоњић, Зоран 230 Глигић, Радмила 204 Глигоријевић, Дејан 354 Глигоријевић, Душан 326 Глигоријевић, Мило 191, 193, 194, 203 Глигорић, Војислав Д. 48, 52 Глигорић, Мила 336 Глигорић, Светозар 103 Глигоров, Киро 266, 289 Глик, Златко 103 Глишић, Биљана 354 Глишић, Боривоје 22, 24, 80, 96, 98, 328, 329 Глишић, Деса 90, 91, 111, 114, 125, 127, 130, 136, 143, 152, 160, 303, 333 Глишић, Миливоје 203, 349 Глишић, Радош 185, 210, 212, 213, 216, 230, 336 456 Глишовић, Живорад 187 Глишовић, Милан 467, 469, 473 Глишовић, Петар 72 Глишовић, Светислав 22, 30, 42, 46, 89 Глуви, Васа в. Срзентић, Василије Глуздовски, Василије 21, 30, 89 Глумац, Слободан 14, 29, 32, 72, 92, 103, 122, 136, 139, 142, 143, 144, 176, 301, 307, 319, 329, 330, 331, 332, 333, 335, 415, 416, 439, 449, 458, 466, 469, 473, 473, 487, 495, II-5 Глушица, Раде 324, 463, XXIII-67 Глушчевић, др Манојло 162, 266 Гогић, Владимир П. 230 Гогић, Љиљана 202 Гогић, Мирјана 127 Гогић, Радослав 127 Годић, Драгољуб 103 Гојковић, Милош 454 Гојковић, Миша 356 Голијанин, Дубравка 186, 191 Голубић, Звонимир 22, 24, 52, 89 Голубовић, др Загорка 191 Голубовић, Драгољуб 103, 112, 175/176, 273 Голубовић, Драгољуб (1930) 182 Голубовић, Зденка 230 Голубовић, Љиљана 182 Голубовић, Петар 162 Голубовић, Раде 329 Голубовић, Слободан 183 Голубовић, Чедомир 195 Горановић, Сава 52 Гордовски, Борис И. 263 Гордовски, Виктор Иванов 44, 48, 50 Гордон, Флаш 109 Горки, Максим 63 Горович Захаров, Лав 103 Гортан, Владимир 451 Горшек, Дарко 185 Госпавић, Милован 332 Гостовић, Невенка 91 366,395 Гошић, Цветан 181 Граббе, гроф Ђорђе (Георгије) 43, 48, 50, 263 Грабовци Шаип 201 Граната, Катарина 203 Грбин, Радослав 213 Грбић, Гавриловић, Ђурђица 346 Грбић, др Миодраг 264 Грбић, Драгутин 301 Грбић, Душан 68, 92 Грбовић, Милоје 353 Грдијан, Светозар 21, 24, 45, 46, 89, 258 Греговић, Милош 266 Греговић, Саво 337, 339, 340 Грегорић, Д. 255 Грегорић, др Данило 264 Грегорић, Драгутин 293, 294 Гризељ, Југ 152, 194, 195, 196, 207, 209, 280, 281, 295, 334, 335, 441, 454, 464, 487, 488, 501 Грковић, Стеван 22, 24, 53, 89 Грличков, Александар 289 Грол, Милан 68, 70, 398, 436 Грубач, Стефан 457 Грубер, др Валтер (Walter Gruber) 35, 37, 38, 50, 57, 59, 254, 384, 385 Груден, Слободанка 319

512 Миле Недељковић Груја, Јан 154 Грујеску, Родика 246 Грујић Калаба, Славица 346, X-54 Грујић, Гордана 366, 395 Грујић, Данило 73, 80 Грујић, Драгослав 204, 284 Грујић, Славко 52 Грујић, Слободан 272 Грујичић Равањац, Томислав 464, XXIII-67, XXVI-77 Грујичић, Радивој 92 Грујичић, Радојка 183 Грчић Спаравало, Роксанда 90, 91, 102, 329 Гудурић, Даница 246, 348 Гужба, Дојна 242, 324, IX-23 Гузина, Ранко 149, 150, 439, 455 Гузина, Растко 15, 103, 202, 228, 230, 242, 305, 309, 310, 311, 312, 313, 313, 314, 314, 319, 324, 341, 342, 342, 343, 362, 363, 364, 449, 459, 463, 469, 473, VI-16, IX-23, XIII-33, XIII-34, XIX-49, XVI-38, XVIII-46, XVIII-47, XXIV-68 Гулан, Бранислав 156, 460 Гунга, Фахредин 334, 157, 162 Гунић, Светозар V-15 Гуно 61 Густинчич, Јуриј 79, 80, 449, 451, 469, 473 Гутић, Р. 284 Гутје, Никола 50 Гушчин, Светлана 178 Дабетић, Смиља 223, 228, 230, 242, 246, 324, 354, 354, 362, 363, 364, VI-16, VIII-20, XIII-33 Дабижић, Миодраг 316 Давидовић, Војислав 253, 263 Давидовић, Војислав 385, 39, 48 Давидовић, Димитрије 88, 172, 316, 319, 321, 361, 377, 440, 443, 445, 446, 447, 461 Давидовић, Красоје 103 Давичо, Јаша 122, 126, 130, 269, 270, 301, 330, 331, 370, 450 Давичо, Леон 465, 466, VI-17, XXII-65, XXVII-84 Давичо, Оскар 53, 80, 328, 349 Дадић, Бранислав Бранко 14, 107, 116, 127, 128, 130, 139, 140, 142, 154, 156, 301, 330, 331, 332, 366, 438, 458, 469, 473, 487, 488, 494, 495 Дајић, Путник 206 Даковић, Душан 234 Душан 286 Далс, Џон Фостер 449 Дамјанац, Милан 178 Дамјанов, Петар 217, 241, 457, 459 Дамјановић, Емил 242 Емил 460 Дамјановић, Спасоје 193 Дамњановић, Бр. М. 52 Дамокло 149 Даниловић, Горан 247, 464, XXIII-67 Даница Мићковић, 108 Дапчевић, Милица 361 Дапчевић, Соња 80, 91 Дачовић, Миодраг 203 Дашић, Бранко 186 Дебељевић, Драгомир 41, 48 Девић, Бранислав 183 Девић, Никола 305 XVI-40, XVI-41 Дедијер Владимир 330 Дедијер, Владимир 103, 12, 33, 54, 57, 67, 122, 265, 383, 398, 438 Дедијер, Стеван 79, 80, 96, 98, 316, 328, 329 Дединац, Милан 20, 22, 24, 28, 53, 80, 88, 96, 349 Дедић, Владимир 304, XXXI-104 Дедић, Ђорђе 22, 24, 30, 44, 46, 51, 116, 174, 210, 306, 306, 307, 308, 309, 317, 317, 337, 353, 360, 360, 361, 362, 375, 462, XIV-35, XVIII-46 Дејановић, Владимир 184 Делеон Љубица 330 Делибашић, Радован 210 Делић, Влада 198 Деља, Лазар 21, 24 Демаку, Даут 150 Денда, Милорад 286, 457 Денић,. Бранко 251,263 Деретић, Јован 316 Деретић, Споменка 210, 337, 457, 338 Десимировић, Љера 178 Деспот, Миле 122, 451 Деспотовић, Љиљана 182 Дефранчески, Јосип 332 Дечермић, Богдан 14, 143, 144, 159, 174, 174, 176, 206, 281, 289, 309, 311, 317, 335, 338, 340, 358, 373, 416, 440, 448, 454, 459, 469, 473, 487, 488, 500, I-4, VI-17, XVI-38, XXII-65 Дивјак, Мита 107 Дивјак, Слободан 204 Дидић, Љуба 357 Диздаревић, Фаик 300 Дикић, Божидар 145, 161, 223, 228, 228, 230, 242, 286, 287, 287, 287, 288, 310, 330, 334, 366, 465, 469, 473, XII-31, XXII-65, XXIII-66 Дикић, Милош 358 Диклић, Радомир 202 Димитријевић Брандим, Брана 77 Димитријевић, Александар 317 Димитријевић, Бојан 79, 80, 152, 160, 161, 306, 334 Димитријевић, Владимир 338, 340 Димитријевић, Гордана 181 Димитријевић, Дарко 247, VIII-20 Димитријевић, др Хаџи–Тодор 72 Димитријевић, Драган 167 Димитријевић, Драган (Радио Ниш) 462 Димитријевић, Драгомир Лола 19, 20, 21, 24, 38, 39, 40, 46, 76, 79, 80, 152, 303, 305, 307, 308, 359 Димитријевић, Живан 96 Димитријевић, Загорка 61 Димитријевић, Јелена 230 Димитријевић, Коста 459, 469, 473 Димитријевић, Милутин-Мића 21, 24, 39, 46, 161, 262, 263 Димитријевић, Саша 464, XXIII-67 Димитријевић, Сергије 80

513Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Димитријевић, Срђан 354 Димитријевић-Херман Вера 265 Димић, др Велимир 263 Димић, Даница 181 Димић, др Велимир 30, 39, 47, 89, 253 Димовић, Милан 264 Динић, Босиљка 187 Динић, Слободан 52 Динић, Таса 38, 62 Динкић, Млађан 239 Динчић, Светозар 21/22, 24, 44, 47, 89 ДМ в. Михаиловић, Дража Дмитровић, Никола 362, 362, 363 Дмитровић, Ратко 457 Добра, Аница 326 Добријевић, Војислав 136, 331 Добрић, Милорад 285, 124, 152, 354, 357, 451, 454 Добричанин Драгутин 109, 396 Добромиров, Јармила 156 Добросављевић, Васа 154 Доброхотов 77 Дозет, Душан 102, 104, 329 Докић, Теодор 44, 48, 253 Долашевић, Светислав 289, 292 Долинар, Лојзе 172 Долиншек, Александар 179 Домановић, Радоје 69 Дон Нико из Прчња 454 Доницети 61 Доновић, Љиљана 360 Дорошки Лазаревић, Нада 24, 32, 80, 90, 91, 111, 143, 144, 306, 307, 307, 308, 462 Дорошки, Светозар 25, 32, 53, 80, 126, 359 Дорошки, Иван С. 203 Достанић, Александар 357, 359 Драганић, Нонин, Гордана 207 Драгаш, Срето 230 Драги в. Јовановић, Драгољуб Драгић, Надежда 182 Драгићевић, Душан 19, 22, 64 Драгићевић, мр Љубица 22 Драгићевић, Никола 20, 22, 24, 80, 240, 251 Драгичевић, Гордана 455 Драгичевић, Шешић, Милена 207 Драговић Гашпар, Росанда 155, 156, 175, 193, 202, 306 Драговић, Вук 20, 22, 24, 60, 79, 80, 489 Драговић, Радован 303, 311, 443, 445, 446, 452 Драговић, Славица 339, 340 Драгојевић, Анђелко 160, 312, 465, 469, 473, 474, XXXI-103 Драгутиновић, Милан Р. 60 Драгутиновић, Милорад 103 Драгутиновић, Радош 184, 202 Дражевић, Ратко 271 Дражић, Душан 210, 223, 228, 230, 242, 246, 343, 456 Дракул, Лазар 186 Дракулић, Милутин 184 Драпшин, Петар 184 Драсиновер, Јулије 270 Драшковић, Бранко 80, 96, 98, 102, 266, 300, 328, 329 Драшковић, Вук 204, 279, 280 Драшковић, Градимир 203, 204 Драшковић, Мишо 338 Драшковић Томић, Нада 314 Драшкоци, Слободанка 324 Дреновац, Ђорђе 273 Дринчић 357 Дрндарски, Љиљана 277 Дробац, Вукашин 154, 155, 332 Дробњак, Бошко 157, 176, 195 Дрча, Мирко 193 Дрчелић, Стојан 246 Дубајић, Дејан 109 Дубљевић, Иван 187 Дубљевић, Радмила 455 Дубравчић, Владо 119, 121,122,123,332368 Дугалић, Мирољуб 187, 204, 246 Дујковић, Мирослава 146 Дукић, Богдан 181 Дукић, Слободан 281 Дукић, Стеван 186 Дунђеровић, Миодраг 212, 286, 457 Дунђерски, Јован 356 Дунђерски, породица 307 Душан, цар 474 Ђалић, Милосав 184 Ђапић, Јадранка 193 Ђекић, Драгослав 223, 230 ,362 Ђелмиш, Тереза 230 Ђерасимовић, Емина 186 Ђерђа, Јосип 299 Ђери, Петер 154 Ђермановић, 257 Ђермановић, Нада 198 Ђикановић, Видоје 204 Ђикановић, Љубомир 338, 339, 467, 469, 474 Ђикановић, Слободан 337 Ђилас, Милован 12, 33, 57, 121, 122, 260, 300, 383, 398, 438 Ђинђић, др Зоран 237, 238 Ђисаловић, Р. В. 264 Ђокић, Веселин 337, 338 Ђокић, инж. Срђа 42, 263 Ђокић, Милорад 167, 302, 331, 453 Ђоковић, Добривоје 144, 159, 162, 166, 279, 289, 302, 303, 334, 335 Ђоковић, Милан 18, 19, 22, 24, 32, 39, 46, 47, 80 Ђоковић, Милан П. 134, 136, 138, 139, 143, 144, 160, 161, 162, 167, 171, 174,302,307,331,334, 336, 359, 359, 361, 361, 373, 459, 461,II-5 Ђоковић, Милојко П. 14, 90, 89, 167, 223, 230, 235, 305, 311, 317, 324, 324, 358, 463, 467, 469, 473, 474, 489, I-4, II-5, XVI- XXIII-67 Ђоковић, Милорад 182, 460 Ђоковић-Папић, Драгана 324 Ђоновић, Веле в. Милославић, Веле Ђоновић, Светозар 230, 278, 336 Ђорговски, Бранислав 357, 139 Ђордано 61 Ђорђевић, Александар 52 Ђорђевић, Божидар 178 Ђорђевић, Бора 326

514 Миле Недељковић Ђорђевић, Братислава 230 Ђорђевић, Витомир 459 Ђорђевић, Војин 24, 25, 39, 47, 76, 116, 251, 258, 266 Ђорђевић, Гордана 354 Ђорђевић, Дејан 336 Ђорђевић, Десимир 273 Ђорђевић, Димитрије 42, 48, 92 Ђорђевић, др Живорад 295, 345, XX-53 Ђорђевић, др Живота 465 Ђорђевић, др Момчило Б. 465, XXXI-103 Ђорђевић, др Стеван 150, 439 Ђорђевић, Драган в. Линц Ђорђевић, Драгомир Ђорђевић, Драган П. 184 Ђорђевић, Драгомир в. Линц Ђорђевић, Драгомир Ђорђевић, Душан 171, 211, 213, 286, 337, 448, 459, 461, 469, 474 Ђорђевић, Живорад 14, 21, 24, 25, 39, 80, 174, 285, 442 Ђорђевић, Зоран 230 Ђорђевић, Јован 258 Ђорђевић, Крстан 167, 181, 230, 311, 358, 360, 362 Ђорђевић, Љиљана 162 Ђорђевић, Љубиша 230 V-14, XVI-41 Ђорђевић, Милинко 181 Ђорђевић, Милован 104, 230 Ђорђевић, Милорад 32, 44, 47, 51, 89 Ђорђевић, Милош 204 Ђорђевић, Милутин 80 Ђорђевић, Мирослав 80, 316 Ђорђевић, Мирослав (1934) 186 Ђорђевић, Никола 103, 204 Ђорђевић, Риста 52 Ђорђевић, Спасоје 18, 19, 22, 24, 42, 47, 5189, 263 Ђорђевић, Стојан 203 Ђорђевић-Матијевић, Невенка 187 Ђорђески Бошко 330 Ђукановић, Александар 455 Ђукић, Бранко 271 Ђукић, Војислав 103, 333, 334 Ђукић, Мило 132 Ђукић, Миодраг 332, 136, 204, 207, 334, 454, 466, 469, 473, 474 Ђукић, Страхиња 42, 48, 263 Ђукић, Томислав 179 Ђурашковић, Ђуро 302, 304 Ђурђевић, Бранислав 367 Ђурђевић, Владимир 151, 448, 459, 463 Ђурђевић, Рајко 191, 193, 211,213 Ђурђевић, Светлана 203, 230 Ђурековић, Стјепан 280 Ђуретић, др Веселин 191 Ђурић, Алекса 246, VIII-20 Ђурић, Бранко 287 Ђурић, Дадо 326 Ђурић, др Михајло 150, 439 Ђурић, Драгана 336 Ђурић, Душан 118, 139, 284, 307, 319, 324, 332, 342, 354, 448, 454, 459, 465, 467, 469, 475, XXIII-66, XXVII-87 Ђурић Душан (ТВ Београд) 359, 360 Ђурић, Јово Игњ. 230 Ђурић, Коста 241 Ђурић, Љубиша 167, 176, 460 Ђурић, Милутин 182 Ђурић, Наташа 91, 160, 161, 308, 309, 310, 311, 313, 314, 339, 340, 341, 356, VI-16, XIV-35 Ђурић, Небојша 146 Ђурић, Новица 337, 339, 340 Ђурић, Петар 455 Ђурић, Радоје 356 Ђурић, Соња 171, 197, 200, 201, 203, 304, 335, 460 Ђурић, Тодор 143, 156, 195, 211, 274, 312, 324, 336, 463, V-15, XVI-41, XVII-42, XXIII-66 Ђурица, Божидар 330 Ђуричин, Рада 326 Ђуричић, Бане 123, 128, 130, 132, 174, 299 Ђуричић, Бранислав в. Ђуричић, Бане Ђуричић, Драгољуб 326 Ђурка, Фиорела 230, 337 Ђурковић, Хилмо 339 Салај, Ђуро 108 Ђуровић, Блажо 30, 89 Ђуровић, Божидар 178 Ђуровић, Ђура 54 Ђуровић, Милинко 270 Ђурувија, Славко 466 Ђуша в. Вулићевић, Ђуша Егерић, Љубинка 210, 212, 338 Ејупи Мустафа 333 Елезабета, краљица, 319 Елемонић, Пе 326 Енгелс, Фридрих 144 Ендерле, Урсула (Ursula Enderle) 146 Ерак Зоран 335 Ераковић, Драган 204 Ерац, Милован 183 Ердељи, Карољ 334 Ерић, Михајло 455 Еропкин, Аполон 20, 24, 33, 93, 383, 392 Ерор, Гордана 223, 228, 230, 242, 246, 364, 434, VIII-20 Ерцеган, Милан 107 Ескић, Милосав 179 Етеровић, Иво 273, 465, 467, 469, 475, XXIII-66 Жак Себастијан в. Тодоровић, Живорад Жанко, Крунослав 22, 25, 89 Жанко, Милош 150, 151 Жарић, Љубиша 140 Жарић, Тома 474 Жарковић, Драгољуб 204 Жарковић, Марженка 91 Жарковић, Марија 80 Жданов, генерал 19, 123, 166, 236, 219, 223, 235, 325, 379, 397, 401 Жебељан, Петар 317 Жегарац, Милан 443, 445, 447, 456, 462 Жедрински, Владимир 20, 21, 25, 45, 47, 52, 89, 258 Живадиновић, Димитрије 135 Живадиновић, др Милорад Ратко 41, 48, 254

515Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Живадиновић, Зоран 187 Живановић, Емилија 91 Живановић, Лепосава 182 Живановић, Миливоје 261 Живановић, Милутин 380 Живановић, Мирослав 182, 460 Живановић, Небојша 342 Живановић-Ерцег, Нада 91, 80 Живанчевић, Драгана 464, XXIV-68 Живанчевић, Михаило 53, 80, 91 Живков Стамболић, Ивана 203, 207 Живковић, Бранко Баре 399 Живковић, Војислав 326 Живковић, генерал Петар 254, 255/256, 259, 246, 262, 364 Живковић, Душан 180 Живковић, Ђорђе 358 Живковић, Живорад 136 Живковић, Љиљана (Умка) 184 Живковић, Миленко 261 Живковић, Новак 457 Живковић, Родољуб 185 Живковић, Софија 179 Живковић, Стана 91, 330, 451 Живковић, Станислав 182 Живковић, Татјана 230 Живковић, Томислав 182, 231, 339, 340 Живорад Стоковић, 266 Животић, др Радомир 343, 346 Животић, Душан 61, 62 Животић, Оливера 181 Живуловић, Серафим Жика 276 Живчић, Владимир 354, 354 Жика Стрип в. Тодоровић, Живорад Жикић, Предраг 182 Жикић, Слободан 449, 456, 463, XXIII-66 Жирош, Мирон 159 Жицина, Милка 80, 91, 96, 98, 329, 328, 349 Жлендер, Данило 278 Жорић, Драган 247 Жујовић, Бранко 246, 314, 324, VII-19, VIII-20 Жујовић, Драгутин 181 Жујовић, Зоран 119, 126, 134, 135, 136, 330, 331, 444, 452 Жуков, Евгеније 102, 152, 162, 167, 174 Жунић, Љубомир 103 Жути деран (The Yellow Kid) 109 Жухина, Клавдија 80, 91 Заблаћански, Миленко 326 Заворал, Владимир 203 Загорац, Ђуро 195, 280, 281, 195 Закић, Милоје 183 Замуровић, М. 61 Запија, Валерио (Valerio Zappia) 147 Зарев, Тихомир 146 Зарић, Мирослав 465, 469, 475 Зарић, Радивоје 330 Зарић, Радомир 330 Зафрановић, Лордан 326 Захаров, Евгеније 80 Захаров, Лав 349 Збигњев Таргош (Zbigniew Targosz) 146 Звиздић, Љубенко V-15 Здравић, Гвозден 338, 340 Здравко Печар 331 Здравковић, Станица 185, 231, 363 Зебић, Јован 317 Зејнели, Зејнел 455, 461 Зекавица, Олга 181 Зекавица-Поповић, Славица 181 Зекић, Слободанка 215 Зековић, Зорица 337, 338, 339 Зековић, Митар 339 Зеленбаба, Светлана 203 Зеленовић, Драгутин 317 Зелић, Горан 202 Зелмановић, Ђорђе 120 Зец, Слободан 328 Зечић, Мирко 144, 333 Зиндовић, Татјана 346 Зиројевић, Лазар 174, 186 Златарић, Александра 80 Златковић мр Бранко 345, 349, 350 Златопер, Грга 30, 89 Злох, Ани 42, 50 Змај од Рудника (псеудоним) 54 Зоговић, Радован 33, 57 Зоговић, Слободан 166, 360 Зола, Емил 477 Зорановић, Гордана 382 Зорић, Богдан 358 Зорић, Драган 187 Зорић, Иван 339, 340, 167, 176, 190, 228, 231, 247, 314, 487, 488, 500, XVI-38 Зрнић, Јелена 78, 80 Зрнић, Сеја 107 Зупан, Душан 195 Зханфан, Ху XI-30 Ибрајтер, Богдан 342, 459 Иванежа, Андрија 180 Иванић, Милорад 53, 60, 61 Иванић, Славко 21, 25, 30, 42, 46, 47, 57, 92, 262 Иванковић, Јован 151 Иванковић, Петар 25, 55, 89 Иванов, Александар И. 43, 50 Иванов, Ђорђе 326 Ивановић, Алекса 79, 80, 329, 450 Ивановић, Васко 467, 469, 474 Ивановић, Веселин 178, 460 Ивановић, Драгана 463 Ивановић, Драгош 139, 191, 194, 204, 207, 207, 207, 280 Ивановић, Живорад 76 Ивановић, Иван 191 Ивановић, Милица 213 Ивановић, Милорад 342 Ивановић, Момчило 185, 460 Ивановић, Слободан Лале 33, 57, 72, 73, 74, 75, 80, 87, 88, 327, 328 Иванчајић, Миланка 184 Иванчевић, Радмило 182 Иванчевић, Радомир 182 Ивањицки, Оља 326 Ивачић, Перо 142, 332 Ивезић, Борислав 80 Ивезић, Милан 25, 76

516 Миле Недељковић Ивековић, др Младен 299 Иветић, Наташа 179, 242, 339, XVII-42 Ивић, Стјепан 150 Ивковић, Олга 223, 231, 312, 313, 314, 339, 340, 359, 360, 361, 362, 363, 463, 4653, XVI-41, XVIII-46, XVIII-47, XXXI-103 Ивко,вић, Радослав 231 Ивковић, Соња 354 Иво Андрић 473 Игић, Андрија 448, 462 Игић, Живорад 335 Игић, Живорад 157, 197, 335, 456 Игић, Мирјана 185 Игњатовић, Драгољуб С. 191 Игњатовић, Милош 333 Игњатовић, мр Срба , 345, 349 Игњатовић, Обрад 231 Игњатовић, Слободан 376 Игрутиновић, Слободан 304, XXXI-104 Игуманов, Сима А. 77 Иконић, др Драгомир 22, 25, 39 Иконић, Мирјана 22, 25, 89, 90, 42 Илијаш, Андра 25, 89 Илијин, Милосав 358 Илић, Александар 254 Илић, Андрија 198, 284, 285, 465 Илић, Борисав 194, 197, 335, 336, 459, 464, 469, 475, 487, 488, 501 Илић, Велимир 203, 207, 325 Илић, Властимир 460 Илић, Драгослав 103, 356, 358 Илић, Зоран 185, 205 Илић, Јасмина 354 Илић, Љуба 299 Илић, Миливоје 353,м453 Илић, Милица 275 Илић, Миодраг 342, 343, 346, 465, XXIV-70 Илић, Новка 246, 354, VIII-20, IX-23 Илић, Петар 167 Илић, Селимир 231, 303, 332 Илић, Слободан 180 Илић, Србољуб 452 Илић, Сретен 456 Илић, Тихомир 202 Илић-Чангаловић, Душица 91 Имперл, Саша 186 Ингић, Миодраг 127 Ингић, Мирјана 127 Инђић, Миодраг 22, 25, 55, 89 Инић, др Слободан 191 Исаиловић, Љубомир 452 Исаиловић, Милорад 167, 170, 300, XXV-72 Исаковић, Антоније 103, 349 Исаковић, Ђорђе 42, 48 Исаковић, Слободан 64 Ислами, Нехат 334 Исмаили, Бехајрудин 152, 156, 159 Исмајли, Бехајдин 156 Јаблановић, Срђан 204 Јаворски, М. 299 Јагер Виљем 330 Јајић, Бранка 463, V-15, XXVII-83 Јаковљевић, Бојана 91 Јаковљевић, Драгојла 180 Јаковљевић, Милева 90, 91, 204, 334, 356 Јаковљевић, Миленко Ђ. 45, 48 Јаковљевић Мирјам, Милица 25, 78, 80, 90, 91, 11, 110, 112, 113, 114, 349 Јаковљевић, Мирко 246, 382, XXVI-78 Јаковљевић, Слободан 15, 156, 212, 228, 231, 241, 246, 313, 324, 338, 339, V-15, VIII-20 Јаковљевић, Стеван 111, 112 Јаконић, Петар 343 Јакоубек, Јижи (Jiři Jakoubek) 146 Јакшић, Бошко 191 Јакшић, Васа 126, 134, 331, 359, 333 Јакшић, Георгије 42 Јакшић, Ковиљка 91 Јакшић, Павле 316 Јакшић, Ружица 180 Јамандиловић, Снежана в. Вуковић, Снежана Јаневска Љиљана 198, 335, 360 Јанежић, Антон 357 Јанековић, Дара 161 Јанићијевић, Кристина 179 Јанићијевић, Милорад 308 Јанићијевић, др Јасна 319 Јанићијевић, Миодраг 358 Јанићијевић, Селимир 186 Јаничић, Димитрије 185 Јанковић, Боривоје 278 Јанковић, Веља 450 Јанковић, Видосава 80, 91 Јанковић, Гордана 207 Јанковић, Драгољуб 136, 139 Јанковић, Душан 48, 61 Јанковић, Ђука Ђорђе 32, 89 Јанковић, Љиљана 340 Јанковић, Мила 212, 457 Јанковић, Милорад 179 Јанковић, Миодраг 160, 270, 358, 400 Јанковић, Момчило Ђ. 264 Јанковић, Нада 183 Јанковић, Небојша 203, 466, XXIV-69 Јанковић, Ненад 203 Јанковић, Павле 22, 25, 30, 146, 271, 449 Јанковић, Петар 197, 201 Јанковић, Р. 35 Јанковић, Радомир 116 Јанковић, Славко 80, 98 Јанковић, Слободан 41, 48 Јанковић, Слободан М. 263 Јанковић, Ч. 61 Јанковић-Раичевић, Вера 246 Јанојлић, Драгољуб 179, 212, 223, 231, 324 Јаношевић, др Милорад 37 Јанчић, Зита XIV-35, XVIII-46 Јанчић, Љубица Буба 71, 73, 75, 80, 88, 96, 91, 103, 327, 328 Јанчић, Синиша 179 Јањатовић, Веселинка 91 Јањетовић, Милош 179 Јањић, Драган 203, 206 Јањић, Милена 187 Јањић, Слободан 326 Јањушевић, Раде 68 Јањушевић, Радомир 330 Јапунџић, Венделин 80, 93, 299, 329

517Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Јарчовић, Драгоман 186 Јасић, Никола 182 Јаснић, Миломир 457 Јауковић, Јован 242, 277, 278, 306 Јауковић, Миодраг 464, XXIV-68 Јевђевић, Добросав 54 Јевђовић, Зоран 228, 285, 286, 442 Јевремовић, Горан 354 Јевремовић, Миодраг 79, 80, 127, 134, 135, 136, 270, 302, 333, 354, 356, 357, 438 Јеврић, Небојша 462 Јевтић, Боривоје 40, 48, 51, 43 Јевтић, Бошко 259, 256 Јевтић, Милош 176, 301, 465, 469, 475, XXVI-75 Јевтовић, др Зоран 343, 346, 465, XXVII-83 Јевтовић, Братислав 231 Јежина, Бојана 162 Јездински, Карел (Karel Jezdinsky) 146 Јелачић, Светлана 204 Јелесијевић, Миомир 462 Јелесин, С. 61 Јелић, Драган 198 Јелић, Слободан 185 Јеличић, Весна 203 Јеличић, Зоран 204, 455 Јена, Ханс Јерг фон (Hans Jörg von Jena) 147 Јеремић Субота, Бранка 461, XXVI-75 Јеремић, Драгослав 180 Јеремић, Живојин 331, 358 Јеремић, инж. Божидар 45 Јеремић, Петар 246, VIII-20 Јеремић, Радомир 272 Јеринић, Томислав 128, 130, 273, 301/302. Јерковић, Душан 21, 25, 53, 89, 314/315 Јерковић, Петар 283 Јеротијевић, Живојин 336, 461 Јеротијевић, Милан 52 Јеротић, Томислав 453 Јесењин, Сергеј 475 Јефтић, Ђорђе 241 Јефтовић, Милош 286 Јешић, Михајло 381 Јешић, Недељко 195, 301, 361, 459, 469, 475 Јимеша, Миша 184 Јовановић 59 Јовановић Плавевска, Александра 457 Јовановић Стоимировић, Милан 36, 51 262 Јовановић, Б., кореограф 61 Јовановић, Бане в. Јовановић, Бранислав Јовановић, Биљана 191 Јовановић, Богдан 80, 178, 231 Јовановић, Богдан (Ужице) 183 Јовановић, Богољуб в. Јовановић, Драгољуб Јовановић, Бора 277 Јовановић, Бранислав Бане 313, 314, 342, 324, 343,345,345,346,X-29 Јовановић, Бранко 22, 25, 89, 167, 176, 242, 282, 309, 311, 313, 314, 324, 465, 469, 475, V-14, XIII-34, XIV-35, XVI-41 Јовановић, Васа Ј. 45 Јовановић, Велибор Ч. 41, 48, 52 Јовановић, Верољуб 174, 176, 195 Јовановић, Војислав 103, 106, 134, 315 451 Јовановић, Гојко 80 Јовановић, Димитрије Р. 178 Јовановић, др Рашко В. 319, 342, 343, VIII-21, XIX-49 Јовановић, Драган 173, 462 Јовановић, Драги 263 Јовановић, Драги Љ. 63 Јовановић, Драгица 167 Јовановић, Драгољуб 22, 25, 71, 80, 357 Јовановић, Драгослав 231 Јовановић, Душко 311 Јовановић, Ђорђо 186, 195, 464 Јовановић, Ђурђица 186 Јовановић, Живко в. Јовановић, Жика М. Јовановић, Живомир 278 Јовановић Жика М. 15, 23, 45, 59, 461, 135, 144, 307, 309, 310, 317, 319, 359 360, 361, 368, 373, 394, 443, 446, 447, 448, 457, 459, 462, 465, 467, 469, 475, I-4, XIV-35 Јовановић, Зоран 81, 132, 176, 451, 455 Јовановић, И. 319 Јовановић, Иванка 185 Јовановић, Јадранка 326 Јовановић, Јевта 52 Јовановић, Јелка 191, 204 Јовановић, Јован Јоца 21, 22, 25, 30, 77, 81, 89, 114 Јовановић, Ката 187 Јовановић, Лазар 61 Јовановић, Љуба 88 Јовановић, Љубиша 186 Јовановић, Љубомир 39, 48 Јовановић, Марија XIX-50 Јовановић, Микица 61 Јовановић, Милан С. 48, 52 Јовановић, Миланка 180 Јовановић, Милосав В. Р. 190, 191, 231, 455 Јовановић, Милош 187 Јовановић, Мирослав 203 Јовановић, Михаило 22, 25, 81 Јовановић, Михајло 450 Јовановић, Момчило 81 Јовановић, Никола 346 Јовановић, Оливера (УНС) 360, 381 Јовановић, Оливера („Градска чистоћа”) 181 Јовановић, Оливера (ДМБ) 180 Јовановић, Оливера (самост.) 303 Јовановић, Павле 357 Јовановић, Паја в. Станковић, Павле Јовановић, Предраг 19, 231 Јовановић, Радмила 185, XIV-35 Јовановић, Светислав 81 Јовановић, Светислав (1931) 185 Јовановић, Светлана 184 Јовановић, Светозар 120, 159, 182 М. 44 Јовановић, Славица 231 Јовановић, Слободан 339, 340 Јовановић, Слободан И. 15, 231, 317, 319, 324, I-4, XXIV-69 Јовановић, Слободан Н. 231 Јовановић, Слободан (Радио Новости) 461 Јовановић, Станко 22, 30, 78, 81, 283 Јовановић, Станоје 463, 467, 469, 476, XXIII-66 Јовановић, Стојан 30, 89 Јовановић, Фахрија 103, 134, 331

518 Миле Недељковић Јовановић, Ч. 61 Јовановић, Чедомир 52 Јовановић, Љиљана 296 Јовановић Михаиловић, Љубица 326 Јовановић Брадоња, Радивоје 191 Јованчевић, Негослав 202 Јовашевић, Момчило 81 Јоветић, Растко 162 Јовић, Бранислава 231 Јовић, Весна 354 Јовић, др Борисав 294 Јовић, Драгана 182 Јовић, Драгомир 48, 52 Јовић, Милорад 212, 231 Јовић, Петар 186 Јовић, Светлана 205 Јовић, Слободан 184 Јовић, Споменка 377, 210, 211, 213, 216, 220, 337 Јовићевић, Мирко 180, 358 Јовичић, Драгољуб 93, 315 Јовичић, Живка 93 Јовичић, Иванка 358 Јовичић, Милутин 186 Јовичић, Невенка 286 Јовичић, Слободан 275 Јовковић, др Љиљана 345 Јововић, Босиљка 91 Јојић, Мирослав 361 Јојић, Момчило 21, 25, 31, 81, 249, 257, 261, 268 Јојкић, Ђурица 120, 357 Јокановић, Жарко 203 Јокић др Драгослав 345 Јокић Мирослав 465 Јокић, Милена 204 Јокић, Светислав 183 Јоковић, Милан 186 Јоковић, Слободан 281 Јоксимовић, Бранка 249, 283, 284 Јоксимовић, Градимир 347 Јоксимовић, Жарко 204, 242, 246 Јоксимовић, Жељко 326 Јоксимовић, Зоран 198, 453 Јоксимовић, Зорица 180 Јонић, Боривоје К 44 Јонић, Велибор 37, 41 Јончић, генерал 257 Јорговановић, Љиљана 191 Јордовић, Николић, Тања 204, 207 Јосимовић, Радоје 20, 116 Јотов Димитар 462 Јоцић, Гордана 203 Јоцић, Јоца 359 Јоцић, Миодраг 136, 138, 139, 140, 151 Јоцковић, Никола 180 Јоцовић, Драган 338 Јошинари, Таиши (Taishi Joshinari) 146 Југовић, Магдалена 185 Јулијус Ђука 130, 132, 299, 300, 330, 458, 469, 476 Јумеровић, Аладин 168, 247 Јупа Халил 334 Јуполи, 335 335 Јурилин, Николај 146 Јурковић, Маријан 101, 316 Јушка, Александер (Alexander Juschka) 146 Кабиљо, Аница 103, 107 Кабиљо, Марко Николајевић 31, 83 Кабић Бољановић, Светлана 182 Каваја, Марко 19, 21, 25, 68, 81, 103 Кавгић, Милан 159, 332 Кадија, Нико 81 Кадијевић, Ана 61 Кадијевић, Љубица 81, 91 Кадић, Велиша 337 Кажић, Божидар 454 Казимировић, Васа 146 Кајевић, Фехим 150 Кајмаковић, Омер 44, 259 Калајић, Драгош 211, 213, 213, 337, 457 Калачић, Анте 357 Калезић, Мирко 104, 106, 114, 116, 120, 266, 329, 330 Калик, Раде 204, 304, 376, 376 Каличанин Зоран 240 Каматовић, Алекса 26, 31, 68, 81, 138, 265, 360 Ками, Албер 349 Камил, Фарид 146 Камперелић, Живота Жика 14, 112, 119, 122, 130, 132, 134, 143, 144, 152, 160, 167, 195, 198, 212, 231, 241, 283, 284, 301, 303, 306, 307, 308, 309, 311, 313, 317, 331, 341, 358, 359, 362, 448, 458, 462 , 469, 476, II-5, VII-18, XIII-34, XIV-35 Камперелић, Нера XIV-35 Камперовић, Миољуб 326 Каначки, Светислав 182 Кањевац, Радоман 466, XXVII-83 Капетановић, Адем 60 Капетановић, Никола 25, 26, 57, 81 103, 109, 116, 120, 128, 130, 329,330, 366, 396 Карабег, Омер 461 Карадаревић, Драган 465, XXXI-103 Карађорђе 374, 473 Карађорђевић, кнез Павле, кнез 40 Карађорђевић, краљ Александар 41, 43, 59, 62, 379, 474 Карађорђевић, краљ Петар II 55, 63, 68 Карађорђевић, краљевић Томислав 236, 385 Караклајић, Зорка 187 Караклајић, Миодраг 358 Караман, Весна 178 Караматијевић, Павле XVI-41 Караматијевић, Пиво 42 Каран, Душан 302 Карановић, Миленко 81, 261 Карановић, Олга XVI-41 Карановић, Раде 180 Караоглановић, Сима 103, 330, 331 Карапанџић, Боривоје 48, 52 Карахасан, Мустафа 359 Караџић, Вук 62, 307, 308, 350, 474 Караџић, Милка 204 Кардељ. Едвард 87, 121, 383, 398, 390 Каримановић, Сретен 103 Карлеуша, Мирко 205 Карман, Андреа (Andrea Karman) 146 Карољ, Ердељи 155, 156 Каса, Јожеф 287 Касапиновић, Душан 21, 31, 42, 47, 89

519Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Кастрапели, Мирјана 179 Катић Каменко 457 Катић, Владимир 271, 358 Катић, Драгољуб 103, 132, 136, 330 Катић, Каменко 342, 467,469,474,476 Катић, Стојадин 81 Каћански, Владимир 143, 452 Качапор, др Саит XX-53 Кашански Бора 266, 268, 330 Кебара, Ранко 193 Кезеле, Алек 348 Кек, Жига 81, 98, 329 Кековић, Марко 201 Келић, Александар 342 Келменди, Јусуф 157, 333 Кељменди, Азиз 196 Кениг Тибор 330 Кениг, Арне XXXII-105 Кениг, Зигфрид (Siegfrig König) 146 Керановић, Ново 246 Керн, Леа 268 Керн, Никола 81, 102, 104, 328 Кертес, Брацика 287 Кесар, Јован 174, 195, 196, 283, 461 Кесић, Боривоје 21, 25, 37, 42, 47, 89 Кецман, Милорад 458 Кецојевић, Љиљана 452 Кидрич, Борис 449 Кијузи, Карло 436 Кијурина, Бошко 459 Килибарда, Олга 181 Киригин, Јосип 134 Кирић, Марија 90, 91, 301 Кисељев, Герман 146 Кићевац, Павле 304 Кићовић, Божидар 122, 103, 161, 332, 334, 453, 458, 469, 476 Кларин, Мирко 195, 284 Кларић, Драган 339, 340 Клас, Александар 14, 135, 284 Клемансо, Жорж 39 Клинт, Анастасија 43, 48, 50 Клисаревић, Оливера 308, 361 Клисински Слободан 242, 246, 342, 343 Клисић, Петар 60 Клујић, Стево 264 Клун, Миодраг 145 Кљајевић, Вукоман 340 Кљајић, Радмило 14, 283, 374 Кљајић, Сима 200 Кљајић, Слободан 178 Кљајић, Филип 187 Кљакић, Слободан 342 Кнежевић, Божидар XXVII-83 Кнежевић, Бојан 354 Кнежевић, Гојко 340 Кнежевић, Данило 136, 330, 332 Кнежевић, Дејан 348 Кнежевић, Ђура 184 Кнежевић, Мила 312, 313 Кнежевић, Милан 340 Кнежевић, Милица 286, 314 Кнежевић, Милорад 338, 339 Кнежевић, Милосав 340 Кнежевић, Петар В. 313, 314, 364, XIII-34, XVII-44 Кнежевић, Предраг 448, 454, 454, 458, 467, 469, 476 Кнежевић, Томира 358 Кобасица, Стијепо 25, 32, 33, 89 Кобачевић, Мирко 182 Ковач, Андраш 107, 127 Ковач, Анте 22, 25, 26, 81, 53, 103, 106 Ковач, Јанош 107 Ковач, Корнелије 326 Ковач, Кристина 326 Ковач, Ласло 156 Ковач, Михајло 197, 200, 201 Ковачевић, Борка 174 Ковачевић, Владета 88 Ковачевић, Зоран Р. 324, 231, 324, 349 Ковачевић, Јадранка 343 Ковачевић, Милан (Зендер Белград) Ковачевић, Милан 126, 127, 132, 134, 136, 144, 152, 171, 266, 268, 299, 300, 330, 359, 454, 466, 469, 474, 476, 466, 469, 474, 476 Ковачевић, Милош 181 Ковачевић, Оливера 246 Ковачевић, Павле 376 Ковачевић, Радиша 181, 336, 449, 460, 461 Ковачевић, Радован 155 Ковачевић, Рајко 460 Ковачевић, Слободан 212 Ковачевић, Слободанка 206 Ковачевић, Срба 324 Ковачић, Вера 354 Ковачић, Олга в. Креачић, Олга Ковић, Обрад 151 Козарски, Марија 332 Козић, Г. 196 Козомара Биљана 336, 178, 183,210 Козомарић, Градимир 25, 89 Којадиновић, Драган 239, 326, 329 Којдић, Предраг 277 Којић мр Татјана 345 Којић, Бранко 81 Којић, Михајло 45, 48 Којић, Недељко 286 Којић, Никола 231 Којић, Славица 286 Којчиновић, Јована 346 Кокошевић, Лазар 42, 81, 302, 360 Кол, Кристл фон (Christl von Kohl) 145 Колапиш, Золтан 154 Колар Владимир 81, 103, 268, 448, 449, 452 Коларевић, Драган 376 Коларевић, Наталија 183 Коларов, Војислав 107, 134, 136, 154, 331 Колендић, др Антон 81, 283 Колин, Јожеф 107, 127, 154, 331, 333, 359 Колин, Јосип 266 Колишев, Марко 348 Коложи, Тибор 154 Комад, Борислав 448, 455, 457 Комадинић, Миодраг 180 Комарецки, Виктор 81 Комарица, Јелица 358 Комарчић, Лазар 349 Коматина, Милован 178 Комненовић, Бошко 144, 152, 180 Комњеновић, Благоје 210

520 Миле Недељковић Комраков, Милорад 12, 199, 210, 211, 212, 213, 214, 215, 220, 223, 225, 226, 227228233, 237, 285, 296, 297, 319, 337, 377, 383, 401, 441, 442, 448, 456, 461, 487, 503 Константиновић, Бранка 48, 263 Константиновић, Вранка 42 Константиновић, Душан 81 Константиновић, Коста 191, 203, 454 Константиновић, Милорад 357 Константиновић, Роксанда 187 Кончар, Милка 183 Копинич 265 Коплић, Слободан 185 Копривица, Љиљанва 339 Копривица, Петко 462 Копривц Јак 280 Копуновић, Бернарда 179 Копуновић, Бранко 195, 462 Кораксић, Мирослав 159, 160 Кораксић, Предраг 454 Кораћ, Смиља 81, 91, 106, 307 Кордић, Синиша 116 Косанић, Иванка 195 Косановић, др Сава 75 Косановић, Никола 354 Косин, Павле 283 Косић, Велибор 68, 132, 301, 330, 332, 354, 448, 454, 357/358, 459, 460 Косић, Славко 31, 89 Костадинов, Велимир 346 Костадиновић, Драгиша 186 Костадиновић, Љиљана 212, 213, 242, 288, XII-31 Костић, Ангелина 185, 231 Костић, Босиљка 22 Костић, Весна 185 Костић, Гргур 22, 25, 40, 53, 116, 270 Костић, др Владимир 358 Костић, Драган 181 Костић, Душан 103, 144, 349, 454 Костић, Живко 22, 31, 89 Костић, Здравко 183, 184, 460 Костић, Зоран 180 Костић, Лаза 307, 308, 313, 349, 443, 446, 447, 463, I-4 Костић, Тања 346 Костић-Палавестра, Ана 91 Котлајић, Зорица 182 Кохут, Ђура 155 Коцијанчић, Јанез 284 Коцић, Веља 450 Коцић, Новица 465, XXIV-70 Коча в. Анђелковић Кочиш, Тамаш (Tamas Kocsis) 146 Кочовић, Василије 357 Кош, Ерих 96, 328, 349 Кошарић, Милош 179 Краварић, Маја 81, 91 Крагујевић, Стеван 248, 459, 469, 474, 477, 486 Краинчанић, Коста 204 205, 206, 210, 211, 216, 296, 297, 317, 336, 441, 487, 502, 503 Крајшумовић, Коста 25, 55, 89 Краков, Станислав 22, 26, 36, 39, 40, 47, 51, 89, 254, 258 Краљ, Будислав 339 Краљ, Милица 340 Краљевић, Василије Вања С. 81, 167 , 170, 301, 301, 119, 122, 125, 128, 130, 132, 299, 301, 301, 329, 330, 331, 332, 334, 335, 398, 455, 458 Крамаршич, Милош 184 Красић, Богић 15 Красић, Владимир 241, 304, 457, XXVI-81 Красник, Ондреј 339, 340 Красојевић, Љубомир 303 Креачић, Ванда 81, 91 Креачић, Олга 69, 330 Крелијус, Љерка 357 Кремер, Драган 282 Крестић 257 Крестић, др Василије 316 Кржавац, Саво 167, 170, 235, 295 Крзмарић, Милан 155 Кривак, Мирослав 195 Кривец, Матевж 282 Крижанић, Пјер 18, 19, 20, 21, 26, 33, 71, 72, 73, 75, 77, 81, 88, 96, 97, 113, 114, 135, 327, 328, 329, 330, 370, 371, 435, 437, 443, 449, 487, 488, 489 Крилов, 253 Кримов, Григориј 315 Кричка, Сава 360 Кришановић, С. 61 Кркић, Светлана 183 Крлежа, Мирослав 33, 94 Крмпотић, др Марио 41 Крмпотић, Неда 368 Крнари, Јелена 76 Крњетин, Милош 357, 455 Кроња, Шиме 126, 136, 162, 454 Крошељ, Јошко 19, 21, 26, 89 Крсмановић, Бранко 184 Крсмановић, Велиша 223, 231,233 Крсмановић, Момир 179 Крсмановић, Недељко 346, XX-54 Крсмановић, Никола 101, 104, 105, 106, 109, 110, 114, 116, 120, 266, 271, 274, 275, 299, 316, 332, 356, 359, 368, 449 Крстановић, др Отон 22, 26, 89, 93, 114, 116, 240 Крстановић, Елена-Шуца 209 Крстановић, Слободан 136, 139, 270 Крстић, Божидар 182 Крстић, Веселин 179, 204 Крстић, Живомир 182 Крстић, Исидора 326 Крстић, Милан 22, 26, 53, 76 Крстић, Милан 358 Крстић, Петар 61 Крстић, Предраг 231, 339, 340 Крстић, Родољуб 179 Крстић, Светлана 363, 381, XXI-60 Крстић, Слободан 353, 354 Крстић, Слободан Уча 264 Крстић, Срђан 281 Крстић, Хранислав 459 Крстовић, Урош 184 Крстоношић, Озрен 92 Крунић, Бошко 289, 292 Крунић, Љубисав 231, XIII-34 Крунић, Маја 223, 231

521Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Кршић, Татјана 231 Кубура, Ристо 376 Кубуровић, Милица 204 Кузев, Ервин 213 Кузмановић, Милорад 179 Кузмановић, Раденко Раде 141, 204, 349 Кузмић, Добрица в. Кузмић, Добросав Кузмић, Добросав 15, 20, 22, 26, 32, 33, 35, 64, 65, 75, 77, 82, 106, 113, 114, 114, 116, 239, 240, 243, 244, 261, 312, 312, 327, 330, 351, 364, 393, 403, 432, 433, 434, 436, 437, 442, 443, 449, 450 Кујунџић, Лидија 342, 347, 348, 377 Кујунџић, Миодраг 454 Кујунџић, Момир 82 Кукић, Станко 21, 26, 89 Кулунџић, Фрања 68 Куљанин, Ђуро 464, XXIV-68 Куљић, Василије 191 Кундаковић, Живко 275 Кунић, Драган 326 Купрешаковић, Томо 193 Купрешанин, Вељко 82, 127 Купрешанин, Душанка 178 Курт, Наим 170 Куртеши, Илијаз 289 Куртић, Братислав Рашид 246 Куртовић, Тодо 153 Куцурак, Драгомир 154 Кушанић, Иво 448, 454, 455, 458, 469, 474, 477 Кушец, Катја 354 Кушић, Зорица 184 Лабовић, Милутин 339, 340 Лазаревић, Адам 264 Лазаревић, Богољуб 326 Лазаревић, Бранко Л. 263 Лазаревић, др Велибор 324, 345, 349 Лазаревић, Владимир 203, 342, 343, 346 Лазаревић, Душан 463 Лазаревић, Јован 22, 26, 55, 89, 259 Лазаревић, Јулија 82, 91 Лазаревић, Милан 292, 460 Лазаревић, Мирољуб 129, 130, 270 Лазаревић, Мирослав 182, 465 Лазаревић, Михаило 360 Лазаревић, Ранисав Раша 103, 301, 452 Лазаревић, С. 61 Лазаревић, Слободан 187, 197, 198, 201, 202, 216, 336, 353, 441, 487, 502 Лазаревић Давидовић, Љиљана 184 Лазаров Ђорђевић, Јованка 463 Лазин, Драгомир 103 Лазић, Благоје 103, 134, 332 Лазић, Бранка 231 Лазић, Лидија 203 Лазић, Љубица 179 Лазић, Марија 346 Лазић, Милош 204 Лазић, Радмила 191 Лазић, Светислав 42, 48 Лазић, Сима 43 Лазичић, Љубомир 26, 39, 47, 89 Лазовић, Весна 191 Лазовић, Милица 348 Лаиновић, Цветко 326 Ен Лај, Чу 450 Лакић, Чедомир Д. 459, 469, 474, 477 Лакићевић, Јован 448, 454, 457 Лалатовић, Сандра 242 Лалић, Борислав 287, 457, 467, 469,477 Лалић, Вељко 346, 464, XX-54 Лалић, Влајко 22, 26, 40, 46, 47, 89, 116, 261 Лалић, Војислав 242, XXX-99 Лалић, Милоје 180 Лалић, Михаило 26, 32, 57, 82, 103, 349 Лалић, Радован 33, 57, 73, 82 Лаловић, Драгомир 82 Лаловић, Љиљана 288 Лаловић, Мирољуб 451 Лалошевић, Василије 337, 338 Ланго, Милан М. 276 Ландека Алексић, Жељка 231 Лаптошевић, Славиша 354 Лапчевић, Гојко 43, 48 Лапчевић, Дејан 119 Лапчевић, Дејан 21, 26, 53, 72, 73, 82, 88, 96, 98, 102, 119, 249, 261, 328 Лапчевић, Стамена 91 Лапчевић, Стеван 60 Латак, Стеван/Иштван 82 Латин, Денис 466 Латинкић, Василије 181, 187 Латишев, Сергије Н. 44, 48, 50 Лаћак, Ђуро 143 Лаферт, др Иван 263 Лацмановић, Раденко 340 Лебл, Александар 145 Леви, Давид (David Levy) 14 Леви, Јаков 103, 330 Леви, Јосиф 105 Левићанин, Ангелина 91 Легетић, Милоје 143 Лежајић, Драган 187 Лека, Ђето 107 Лекан, Андрија 82 Лекић, Данило 191, 193 Лекић, Миладин 284 Лекић, Наташа 354 Лекић, Никола 103 Лекић, Слободан 193 Лекић, Станимир 187 Лековић, др Ананије 81, 82, 103, 120, 268, 308, 454, 458, 469, 477 Лековић, др Здравко 319 Ленард, Леополд 82 Лењин, Владимир Илић 150 Леонтић, Соња 82, 90, 91, 159, 160, 372 Лепеш, Ласло 155 Лепосавић, Добрила 178 Летић-Кеслер, Миленија XIII-34 Летица, Звонко 120 Лефковић, Ернест 22, 26, 89 Лештарић, Лела 61 Либал, Волфганг (Wolfgang Libal) 145 Либеро, Верардо (Verardo Libero) 147 Лилић, Лазар 32, 33, 57, 89 Линц Ђорђевић, Драгомир 13, 14, 171, 174, 187, 198, 199, 211, 211, 213, 215, 216, 217, 220, 230, 317, 319, 336, 337, 338, 343, 353, 358, 362, 381, 448, 457, 462

522 Миле Недељковић Липерт, др Јулијус (Julius Lippert) 38, 384, 435 Лисјак, Јанко 181 Литричин, Оливера 358 Лобачев, Ђорђе Лобачев, Ђорђе 21, 31, 45, 47, 82, 46, 109/110, 251 Ловош, Иштван 154 Ловрић, Љубомир 143, 272, 300, 332, 453 Логар Којчиновић, Гордана 162, 171, 203, 207, 207, 276, 335, 460 Логар, Звонимир Звонко 136, 283, 460, 467, 469, 477 Лозо, Ранко 104, 106, 132, 162, 266, 330, 449, 449, 452 Лозо, Светозар 144 Лолић, Душан 269 Ломовић, Бошко 464, XXIII-67 Ломпар, Драгослав 152 Лончар, М. 183 Лончаревић, Душан 26, 33, 71, 82 Лопандић, Душан 21, 26, 72, 82, 89 Лопичић, Љубица 91 Лопушина, Марко 464, XXVI-75 Лошић, Боривоје 176, 336 Лубарда, Војислав 333 Лугоња, Вера 178 Лукај, Фадиљ 286 Лукач, Давор 246, 462 Лукић Љубомир 462 Лукић, Гордана 324, 346 Лукић, Дејан 448, 455 и 666 Лукић, Драган 204 Лукић, Душан 180 Лукић, Љубомир 156, 197, 201, 213, 336, 337 Лукић, Радосав 103 Лукић, Слободан 174, 228, 397, 456 Луко, Андраш 332 Луковац, Иван 340 Луковић, Живан 181, 185 Луковић, Коста 32, 40, 89 Луковић, Петар 377 Луцић, Милосав 180 Лучев, Иван 77, 82, 329 Лучић Чавић, Милица 72, 159, 203, 239, 457 Лучић, Дејан 191 Лучић, Милоје 178 Лучић, Обрад 156, 197, 336, 336, 337, 460, 467, 469, 477 Љека, Ђета 105 Љиљак, Љиљана 203 Љотић, Димитрије В. 254, 257, 262, 263, 387 Љубановић, Петар 182 Љубеновић, Светозар 82 Љубисављевић, Гордана 284 Љубичић, Александар 211, 213, 231, 337 Љубичић, Милка 465, XXVI-75 Љубичић, Софија 353 Љубишић, Братислав 203 Љубојев, Љубомир 285 Љушић, Радош 316 Магазиновић, Мага 90, 114 Магдески, В. 397 Магоши, Ласло 372 Мадић, Душан 373 Мађаревић, Светомир 182 Маза, 110 Мазијери, Еторе (Ettore Mazzieri) 147 Мајкић, Драгомир 277 Мајорош, Петер 154 Мајсторовић Блажић Миланка 459 Мајсторовић, Божо 181 Мајсторовић, Гордана 458 Мајсторовић, Драгица 286 Мајсторовић, Марија 346, XX-54 Мајсторовић, Стеван 68, 82, 129, 130, 132, 301 Макан, Јан 144, 156, 334 Макарти, Џозеф 449 Максимовић, Вука 263 Максимовић, Десанка 475, XIV-35 Максимовић, Зоран 465 Максимовић, Иван 32, 89 Максимовић, Миодраг 191 Максимовић, Нада 171, 334 Максић, Зоран 287, 288 Малавразић, Ђорђе 203, 221 Малавразић, Соња 203, 221 Малапарте, Курцио 349 Малетин, М. 61 Малетин, Павле 68, 92, 122, 301, 452 Малетић, Драгутин 180 Малеш, Милосава 181 Малеш, Чедо 306, 313, 314 Малеш, Чедо XIII-34, XVIII-47 Малешев, Дамјан 178 Малешевић, М. 281 Малешић, Милева 304 Мали, Амалија 362 Малинић, Нестор 22, 26, 89 Малишић, Милован 272 Малушевић, Александар 162, 360 Малчицки, Ладислав 82 Мамула, Зоран 207, 207 Мандил, Јован 88 Мандић, Војислав 36 Мандић, Драган 273 Мандић, Душан 167, 171, 195, 279, 317 Мандић, Миле 302, 332 Мандић, Радмила 18 0 Мандић, Ружа 21, 31, 89, 90 Мандић, Светислав 82 Мандић, Стеван 184 Мандрак 110 Манић, Александар 185, 212, 213 Манић, Јован 162 Мано-Зиси, Ђорђе 264 Манојловић, Душан 31, 43, 47, 89 Манојловић, Душица 91 Манојловић, Љубиша 14, 21, 26, 71, 72, 73, 73, 82, 88, 96, 112, 116, 122, 129, 130, 134, 135, 141, 176, 328, 329, 330, 331, 349, 367, 368, 438, 448, 452, 458, 469, 478, 487, 494 Манојловић, Мики 326 Манојловић, Србољуб 162, 170, 184, 195, 196, 228, 296, 375, 455 Манојловић, Тодор 263 Манчић, Александар 331

523Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Манчић, Звездан 342 Манчић, Јелена 346 Манџука, Зоран С. 203 Маравић, Владимир 332 Маравић, Слободанка 185 Марамица, Богдан 41, 383, 389 Мареш, Владо 197, 200, 201, 203 Маринковић, Градимир 26, 32, 33, 82, 106, 134, 270, 330, 332 Маринковић, др Никола 40, 48, 263 Маринковић, Драгана 353 Маринковић, Лазар Н. 43, 48, 52 Маринковић, Милисав 178 Маринковић, Миодраг 358 Маринковић, Младен 357 Маринковић, Никола 52 Маринковић, Павле 184 Маринковић, Радован М. 324, 458 Маринковић, Станислав Сташа 14, 170, 171, 174, 175, 289, 317, 334, 335, 440, 461, 487, 499 Маринковић, Стојан 32, 53, 89 Мариновић, Јован 275 Мариновић, Милош 223, 228, 231, 242, 288, 312, 465, 469, 478, VII-18, XII-31, XIII-34, XVI-39, XXVII-83 Мариновић, Мирко 15, 159, 176, 212, 223, 228, 231, 242, 246, 278, 309, 311, 312, 314, 314, 337, 341, 362, 363, 449, 463, XIII-33, XIII-34, XVI-41, XVIII-46 Мариновић, Никола Ј. 185, 197, 449, 458, 460 Марић, Боро 457 Марић, Зоран 183 Марић, Леко К. 193 Марић, Милан 186 Марић, Миломир 280, 283 Марић, Миломир (Краљево) 183 Марић, Мира 223, 227, 228, 231, 242, 338, 343 Марић, Момчило 134, 449, 454, 455 Марић, Нада 91, 139 Марић, Никола 21, 26, 43, 47, 89, 253 Марић, Саво 134, 136, 223, 231 Марић, Славко 155 Маричевић, Мирослав 156 Маричић, Р. 274 Маричић, херој 244 Марјановић, Бобан 221, 228, 231, 242 Марјановић, Богосав 276 Марјановић, Бранко 450 Марјановић, Вера 463 Марјановић, Драшко 178 Марјановић, мр Стеван 103, 316 Марјановић, Риста 21, 26, 82, 128, 356 Маркишић, Алекса 114, 315 Маркишић, Петар XXIV-69 Марковић, др Александар 345 Марковић, Драган Д. 330, 335 Марковић Тоза, Светозар 154, 155, 436, 446 Марковић, Александар 103 Марковић, Александар 332, 356, 357, 359, 360 Марковић, Александра 203 Марковић, Богдан 253 Марковић, Божа 53 Марковић, Божа 368 Марковић, Божидар 253, 263 Марковић, Божидар З. 41 Марковић, Бранко 48, 52, 181, 186 Марковић, Вида Е. 82, 90, 91, I-2 Марковић, војвода Александар 374 Марковић, Војкан 185 Марковић, Гордана 184 Марковић, Д. 275 Марковић, др Александар 346 Марковић, др Данило 317 Марковић, др Драган 167 Марковић, др Љиљана XX-53 Марковић, др Светислав Љ. 324 Марковић, Драган 14, 103, 132, 149, 162, 166, 272, 281, 301, 332, 333, 334, 440, 450, 454, 456, 487, 498 Марковић, Драган Д. 140, 176, 335, 455 Марковић, Драган М. 273, 332 Марковић, Драгослав 289 Марковић, Душан 310 Марковић, Жарко 356 Марковић, Желимир 72 Марковић, Живота 186 Марковић, Зоран 181 Марковић, Зорица 305 Марковић, Јован 185 Марковић, Лазар 107 Марковић, Ленка 460 Марковић, Љубица 171, 207 Марковић, Марија 144 Марковић, Марина 348 Марковић, Марко 152, 167, 176, 212, 312, 374, 454, 459, 469, 478 Марковић Марко (Краљево) 275 Марковић, Милан 337 Марковић, Милена 287 Марковић, Миливоје 103, 126, 132, 134, 299, 330, 332, 333, 357, 358, 451 Марковић, Милош 40, 48, 231, 455 Марковић, Миодраг 184 Марковић, Миомир 161, 162, 182, 303, 334 Марковић, Мира 219, 287, 376 Марковић, Мирко 82 Марковић, Мирослав 211, 211, 213, 249, 287, 287, 288, 449, 456, 463 Марковић, Мих. 60 Марковић, Михаило 31, 82 Марковић, Мома 330 Марковић, Момчило 21, 26, 89 Марковић, Немања 120 Марковић, Олга 91 Марковић, Радивоје 26, 31, 82, 119, 122, 124, 128, 143, 171, 260, 266, 266, 299, 301, 329, 330, 331, 443, 449, 449, 451, 466, 469, 478 Марковић, Светислав 52 Марковић, Светозар 76, 144, 172, 235, 236, 292, 311, 321, 440, 443, 444, 445, 446, 448 Марковић, Слободан 182, 454 Марковић, Томислав 326, 326, 353, 358 Марковић, Чедомир 212 Марковић-Јанков, Нада 91 Маркс, Карл 144, III-10 Маркуш, Зоран 82 Маровић, Марсена 203

524 Миле Недељковић Маровић, Миодраг 134, 135, 136, 136, 332, 455 Маровић, Светозар 312 Мартинковић, арх. Креша 130 Мартиновић 259 Мартиновић, Божидар 21, 31, 82 Мартиновић, Бошко 450 Мартиновић, Лазар 103, 162, 455 Мартиновић, Љиљана 181 Мартиновић, Саво 72 Мартић, Ђорђе 203, 285, 442 Марчинко, Томислав 209 Масар, Муртезаји 160 Маслаћ, Миљко 195 Маслеша, Веселин 19, 21, 22, 26, 35, 57, 76, 77, 89, 60, 121, 435, 436, 443, 444, 446, 448 Маслов, пуковник 265 Масне 61 Матејић, Милорад 41, 48 Матијевић, Воја 61 Матић Богдановић, Сузана 354 Матић, Бисерка 203, 236, 237, 459 Матић, Горан 285, 442 Матић, Мирослав 43, 263 Матић, Радивоје 185 Матић, Стеван 179 Матић, Филип 153 Матковић, Зоран 338, 340 Матовић, Владимир 197, 200, 201 Матовић, Десанка 82, 90, 91 Матовић, Слађана VIII-20, XXI-57 Матош, Антун Густав 489 Маус, Мики 109, 110 Маутнер, Еуген 26, 89 Махмути, Рагип 108 Махровић, Ђ. 73 Мачек, Влатко 21 Машић, Душко 207 Медаковић 321 Медан, Василије 22, 26, 89, 315, 384 Меденица, Душан Р. 44, 92 Меденица, др Душан 49 Меденица, др Рајко 280 Медић, Станислава 286 Медић, Христина 204 Мезе, Анита 61 Мекинон, Ребека 347 Мекули, Есад 108 Мелентијевић, др Радмила 319 Мелчев, Дмитар 361 Мемедовић, Јован 465 Мерт, Отмар (Othmar Merth) 35, 38 Месаровић, Бранислав 20, 22, 26, 41, 89, 253 Месаровић, Јован 82, 83, 266 Месарош Захаријаш 156 Месарош Томислав 185 Меснер, Еуген 40, 45, 46, 49, 50, , 253, 257 Мехмети, Шемси 160, 333, 466, 469, 478 Мијаиловић, Мирослав 282 Мијаиловић, Слободан 182 Мијалковић, Александра 202 Мијалковић, Сава 171 Мијановић, Владо 281 Мијатовић, Душан 26, 32, 57, 59, 83, 328, 329, 330, 332 Мијатовић, Душанка 179 Мијатовић, Лука 354 Мијатовић, Нада 305, 451, 457 Мијатовић, Радмила 170, 174, 455 Мијић, Берислав 464, XXVII-83 Мијић, Душан 176, 204 Мијовић, Милорад 125, 330 Мијовић, Миодраг 333 Мијушковић, Марко 83 Мијушковић, Петар 83 Миката, Александра 317 Микашиновић, Милан 263 Микић, Васа 43, 49, 52, 269, 270 Микловиц, Самјуел 161 Микља, Душан 459, 469, 478 Миковић, Ангелина 186 Миксић, Стеван 186, 333 Микулић, Бранко 292, 293 Миладиновић, Живојин 187 Миладиновић, Звонимир 204 Миладиновић, Зоран XXVI-75 Миладиновић, Иван 141, 223, 464, 467, 469, 478, XXVII-83, XXVII-88 Милановић, Братислав (1947) 185 Милановић, Војин 61, 61 Милановић, Драгољуб 197, 201, 285, 442, 461 Милановић, Здравко 358 Милановић, Јеврем 166 Милановић, Милорад 170, 174 Милановић, Милосава 180 Милановић, Михаило 76 Милановић, мр Мирјана 343 Милатовић, Милош Бата 231, 242, 325, 343, 345, 346, 463, XVII-43, XXXI-103 Милачић, Бачко 340 Милачић, Момчило 228, 231, 241, 242, 288, 361, 361, 362, 363, VI-16, XII-31, XIII-33, XVI-41 Милашиновић, мр Љубица 343 Миленковић, Владислав 13/14, 26, 29, 72, 83, 113, 120, 122, 123, 124, 125, 132, 136, 301, 302, 330, 332, 352, 398, 438, 449, 453, 466, 469, 478, 487, 492, 493 Миленковић, Драган 228, 228, 231, 242, 246, 285, 286, 287, 287, 338, 339, 340 Миленковић, Душан 184 Миленковић, Живомир 232 Миленковић, Јован 278, 279 Миленковић, Милутин 161, 166, 170, 270, 302, 306, 312, 313, 333, 334, 342, 448, 454, 455, 459, 466, 469, 478, XVI-39, XXVII-86 Миленковић, Нинослав 281 Миленковић, Радмило 26, 44, 89 Миленовић, Миомир 20, 26, 41, 89 Милентијевић, Милан 52 Милер, Константин 44, 49 Милер, Хенри 349 Милетић, Бранислав 171 Милетић, Влада 357 Милетић, Даница 358 Милетић, др Мирко 463, 465, XXVI-75 Милетић, Душан 358 Милетић, Милан (Трстеник) 184 Милетић, Олга 90, 91 Милетић, Ратко 187 Милетић, Светозар 321

525Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Милетић, Слађана в. Матовић, Слађана Милеуснић, др Десанка 358 Милеуснић, Озрен 83 Миливојевић, Александра 242 Александра 324 Миливојевић Уча, Драгољуб 14, 136, 137, 138, 139, 143, 332, 333, 438, 487, 494 Миливојевић, Драгомир 358 Миливојевић, Марина 342 Миливојевић, Мирослав 187 Миливојевић, Цвијетин 207 Милијановић, Станислав 69, 83 Миликић, Ратомир 103 Милин, Војислав 127, 330 Милин, Љубомир 127, 134, 204, 301 Милиновић, Томислав 167 Милинчић, Љубинка IX-24 Милисавац, Живан 316 Милисављевић, Витомир 373 Милисављевић, Драган 174, III-9 Милисављевић, Часлав 246 Милић, Винко 332 Милић, Горан 195, 285, 455 Милић, Даница 316 Милић, Живко 102, 103, 128, 130, 132, 152, 271, 278, 330, 331, 334, 400, 448, 449, 454 Милић, Зоран 349 Милић, Зоран („Наш рад”) 184 Милић, Јован 183, 184 Милић, Милан 232 Милић, Милисав 157, 171, 173, 334, 335, 335, 336 Милићевић, Вељко 20 Милићевић, Дејан 456 Милићевић, Добрица 274, 461 Милићевић, Екатарина 326 Милићевић, Живана 19 Милићевић, Живко 18, 22, 27, 33, 43, 46, 47, 51, 72, 251, 252, 349, 367, 435, 487, 488 Милићевић, Живота 302 Милићевић, Небојша 462 Милићевић, Недељко 161 Милићевић, Обрен 332, 449, 449, 453, 454 Милићевић, Олга 43, 49 Милићевић, Стева 19 Миличић, Бранко 463 Мило, др Оскар (dr Oscar Millo) 146 Миловановић, Бранко 361, 362, XVIII-46 Миловановић, Драгиша 259 Миловановић, Душан 176, 336 Миловановић, Ђорђе 21, 27, 29, 89 Миловановић, Љубинка 228, 232 Миловановић, Љубиша 27, 89 Миловановић, Милорад 462 Миловановић, Михаило 52 Миловановић, Никола 54 Миловановић, Озрен 180 Миловановић, Радмила 179, 223 Миловановић, Радоје 203 Миловановић, Слободан (1975) 187 Миловић, Љубомир 178 Миловић, Милан 179 Миловић, Нестор 362 Миловић, Стеван 36, 55, 83 Милојевић, др Јелисавета XX-53 Милојевић, Предраг 20, 27, 36, 41, 83, 116, 132, 253, 261, 301, 307, 316, 328, 367, 440, 449, 458, 463, 467, 469, 477, 479 Милојевић, Томислав 185 Милојковић, Миле 455 Милојковић, Мирко 14, 112, 123, 124, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 142, 161, 331, 332, 349, 370, 438, 487, 488, 493 Милорадовић, Боле 317, 319, I-1, XXII-62, XXVIII-95 Милорадовић, Мића 187 Милосављевић, Андра 20, 21, 27, 61, 83, 116, 357 Милосављевић, Бојана 212 Милосављевић, др Славко 319 Милосављевић, Драгана 353 Милосављевић, Драгослав 159 Милосављевић, Душан 313, 314, XVIII-47 Милосављевић, Жарко 246, XXVI-79 Милосављевић, Ивица 242, 246, 338, 339, 340, VIII-20 Милосављевић, Марија 179 Милосављевић, Ранко 203 Милосављевић, Ранко 340 Милосављевић, Светомир 76 Милосављевић, Тихомир 179 Милосављевић, Томислав 184 Милославић, Веле 93 Милославић, Јаша 27, 52, 89, 93, 435 Милош, Марко 277 Милошевић, Бранко 185 Милошевић, Велимир 181 Милошевић, гл. ур. 258 Милошевић, Горица 340 Милошевић, Илија А. 49, 52 Милошевић, Милан 207 Милошевић, Милорад 22, 27, 72, 73, 83, 88, 96, 98, 102, 106, 114, 114, 116, 117, 178, 266, 329 Милошевић, Милош 21, 27, 41, 47, 89, 239, 254 Милошевић, Мића 203, 272 Милошевић, Предраг 180, 277 Милошевић, Радиша 232 Милошевић, Саша М. 287 Милошевић, Слободан 12, 189, 196, 207, 219, 236, 243, 286, 292, 293, 297, 317, 376, 377, 441, 442, 475 Милошевић, Слободан („Политика експрес”) 354 Милошевић, Станислав 271 Милошевић Чупа, Љубинка 286 Милуновић, др Рад.-Мур 387 Милутин Богићевић, 108 Милутиновић, Добрица 261 Милутиновић, Драган 232 Милутиновић, Живојин Жика 130, 136, 160, 300, 303, 448, 450 Милутиновић, Иван 179 Милутиновић, Јелка 21, 27, 89, 90 Милутиновић, Нада 174, 176, 195, 293, 317 Милутиновић, Светозар 43, 49 Милутиновић, трио 61 Миљанић, Михаило П. 324, 342, 469, 479, XXVII-85 Миљеновић, Деса 91 Миљковић, Живојин 184

526 Миле Недељковић Миљковић, Зорка 374 Миљковић, Љубивоје 179 Миљковић, Милан 103 Миљковић, Милена 183 Миљковић, Милош Миша 373, 374 Миљковић, Мита 103 Миљојковић, Драгомир 464, XXIII-67 Миљуш др Брано 345 Миљуш, Бранко 326 Мимица, Блаженка 104, 83, 91 Мимица, Милош 104, 150, 152, 332, 333, 453, 454 Минда, Тибор 332 Минић Карло, Драгутин 220, 232, 349 Минић, Горан 465, XXIV-70 Минић, Светислав М. 49, 52 Миновић, др Живорад 361, 282, 283, 448, 454, 461 Миодраговић, Љубиша 183 Величковић, Миодраг 369 Мирић, Јован 159 Мир-Јам (Мирјам) в. Јаковљевић, Милица Мирковић, Боривоје 167, 289, 334, 440, 448, 454, 458, 469, 477, 479, 487, 498 Мирковић, Ђорђије 337, 338 Мирковић, Златко 45, 49 Мирковић, Милосав 134 Мирковић, Мирко 287 Мирковић, Раде 232 Мирковић, Светислав 232 Мирковић, Станко 284 Мирковић, Чедомир XII-32 Миросављевић, Боривој 314, 465, 469, 479, XXXI-103 Митевић, Душан 334 Митић, Богосав 52 Митић, Бранимир 182 Митић, Драгољуб 182 Митић, Милан 281 Митић, Новица 269, 358 Митић, Предраг 456 Митић, Светолик 133, 144, 448, 455, 455, 456, 458, 464, 467, 469, 477, 479 Митрашевић, Милан 43, 49 Митриновић, Чедомил 76, 103 Митрић, Владимир 340 Митровић, Бодин 456 Митровић, Бранислав 52 Митровић, Верослава 358 Митровић, Владислав Влада 104, 122, 123, 128, 130, 131/132, 299, 330, 331 Митровић, Горан 326 Митровић, Дојчило 101, 102, 18, 19, 21, 27, 71, 72, 73, 75, 83, 88, 88, 93, 95, 96, 98, 104, 170, 299, 305, 306, 316, 327, 328, 330, 440, 459, 469, 479 Митровић, Драгослав 457 Митровић, Ж. 61 Митровић, Жељко 228, 232, 232, 242, 246, 338, 340, VIII-20 Митровић, Живадин К. 228, 232, 242 Митровић, Живан 17, 22, 27, 53, 75, 83, 96, 98, 102, 103, 116, 119, 266, 315, 327, 328, 329, 330, 359, 443, 466, 469, 477 480 Митровић, Јеремија 316 Митровић, Милорад 42 Митровић, Милутин 204 Митровић, Мирослав 103 Митровић, Митра 69 Митровић, Ратко 183, 185, 265, 326, 387 Мићић, Драгослав 286 Мићић, Милан 88 Мићић, Ружица 358 Мићковић, Вела 339, 340 Мићуновић, Владо 189, 284 Мићуновић, Вукашин 332 Мићковић, Даница 82, 105 Мићковић, Трифун 105, 160 Мићовић, др Војислав 14, 295, 358 Мићуновић, Владо 197, 336 Михаило, кнез в. Обреновић, Михаило Михаиловић Световски, Миодраг 263 Михаиловић, Гордана 381 Михаиловић, Драгослав 191 Михаиловић, Дража 11, 19, 22, 27 53, 54, 56, 87, 251, 253, 254, 255, 257, 258, 259, 264, 387, 392 Михаиловић, Живорад Шиља 103, 112, 212, 223, 232, 273, 309, 311, 332, 337, 343, 448, 454, 459, 469, 480, VI-16 Михаиловић, Милан 228, 242, 284 Михаиловић, Миливоје 31, 76 Михаиловић, Миливоје 251 Михаиловић, Милорад 186 Михаиловић, Мирослав 204, 361 Михаиловић, Михаило 182 Михаиловић, Олга 357 Михаиловић, Станка 358 Михајловић, Бранко 159 Михајловић, др Коста 358 Михајловић, Драган 143, 274, 358 Михајловић, Иван 232 Михајловић, Коста 358 Михајловић, Марија 358 Михајловић, Мирослав 174 Михајловић, Станислав 60 Михајловић, Чеда 107, 154 Михаловић, Бата 262 Михел, Никола 83 Миховиловић, Иве 12 Миховић, Драган 343 Мицић, Ружица 359, 360 Мичета, Лука 203,446, XXX-99 Мичић, Ж. М. 19 Мичић, Љубомир 21, 27, 78, 83 Мичурин, 451 Миџић, Алма XII-32 Мишић, Александар 103, 171, 197, 199, 201, 210, 232, 241, 307, 308, 309, 311, 336, 337, 341, 342, 343, 448, 455, 459, 461, 462, 467, 469, 480, XXII-65 Мишић, Вишеслава 91 Мишић, др Душан 72 Мишић, Ибољка Буба 91, 460 Мишић, Милан XXV-74 Мишић, Милутин 461 Мишић, Миодраг 187 Мишковић, Даница 330 Мишовић, др Драгиша 58 Мишовић, Марија II-5 Мишовић, Милош 13, 136, 140, 143, 144, 160, 175, 198, 211, 278, 288, 306, 307,

527Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. 308, 317, 319, 333, 359, 370, 416, 459, 469, 477, 480 Младеновић, Александар 316 Младеновић, Божидар 187 Младеновић, Владета 184 Младеновић, Драган 353 Младеновић, Драгослав 44 Младеновић, др Милош 36, 40, 49, 254, 258 Младеновић, Милош 241 Младеновић, Милутин 182 Младеновић, Петар 61 Младеновић, Танасије 33, 57, 83, 88, 93, 96, 148, 299, 328, 329, 349 Младеновић, Филип 191, 241 Млађеновић, Љубо 14 Млађеновић, Милојка 91, II-5 Мојић, Милорад 40, 49, 92, 263 Мојсиловић, Миле 359 Мојсиловић, Мирослав 458 Молотов, Вјачеслав Михајловић 87, 383, 391 Мољковић, Илија 191 Момчиловић, Новица 49, 52 Морнар, Звоне 120 Мохамед Меки, Фејсал (Faysal Mohamed Mekki) 147 Моцарт 61 Мочник, др Винко 44, 49, 50 Мрвић, Никола 205 Мрвош Богдан 193 Мрђеновић, Ђура 358 Мрђеновић, Ђурађ 268, 271, 277, 316, 358 Мрзљак, Максим 27, 89, 22, 116 Мрковачки, Планинка 31 Мркшић, Лела 232 Мрљеш, Радојко 187 Музикравић, Гојко 346 Мујезиновић, Ферид 182 Мујчиновић, Авдо 203 Мулабеговић, Ади 96 Мулахусић, Енвер 107 Муља, Исмет 122, 125 Муминагић, Лада 202 Муњић, Стана 204 Мурти, Кришна (Krishna Moorthy) 146 Мутавџић, Зорица 301 Мухар, Никола 61 Мучи, Јожеф 139 Мушицки, Вељко 88 Нади, Надир 250 Нађ, Ернест 155 Нађ, Мирко 83 Нађвински, Иван 38, 43, 49, 50, 383, 385, 386 Наерловић, Мирјана 363 Назир, Мутезаји 143 Назор, Владимир 501 Нановић, Војислав 83, 91 Направник, Карло 21, 31, 45, 47, 89, 254 Наранчић, Душан 116 Насер, Гамал Абдел 452 Настасић, Христифор 331 Наумовић, Ђорђе 76, 22, 27, 89 Нацевски, Бошко 194 Невенка 251 Недељко Станишић, 332 Недељковић, Бора 273, 448, 458, 460, 469, 480 Недељковић, Бранислав 21, 31, 89 Недељковић, Бранислав В. 110 Недељковић, Владета 140, 232, 274 Недељковић, Зорица 187 Недељковић, Иван Б. 232 Недељковић, Миле 14, 70, 110, 176, 185, 189, 194, 195, 220, 221, 227, 228, 232, 236, 237, 240, 242, 311, 316, 317, 319, 324, 325, 338, 340, 342, 343, 345, 346, 349, 375, 376, 467, 469, 480, VI-16, VII-19, IX-23, X-29, XIX-49, XX-53, XX-54 Недељковић, Миодраг 179 Недељковић, Небојша 325 Недељковић, Невенка 343 Недељковић, Озрен 31, 440, 457, 458, 469, 480 Недељковић, Раја 191. 193 Недић, Милан Ђ. 11, 35, 37, 38, 46, 51, 56, 60, 64, 65, 251, 254, 258, 262, 383, 386, 387, 435 Немет, Иштван 107 Немет, Јан Грња 107 Ненадић, Зденко 176 Ненадић, Крста 103 Ненадовић, Александар Саша 204, 207 Ненадовић, Добривоје 41 Ненадовић, Чика Љуба 65, 321 Ненин, Дејан 127, 334 Неоричић, Владо 153 Неоричић, Милијан 370 Неранџић, Ненад 183 Несторовић, Веселин 182 Нешић, Сима 238 Нешић, Тихомир 274, 455 Нешковић, Боривоје 21, 22, 27, 29 Нешковић, др Благоје 73, 87, 383, 391 Нешовић, Слободан 83, 109, 275, 307, 315, 368, 442, 462, 466, XXII-64 Никашиновић, Александар 195 Никитовић, Драган 139, 160, 175, 203, 207, 207, 207, 302, 303, 441 Никитовић, Драгољуб в. Никитовић, Драган Никитовић, Мирослав 183 Никитовић, Недељко 178 Никић, Милосав 116, 366 Никић, Мирјана 286 Никлановић, Јања 381 Николајевић Кабиљо, Марко в. Кабиљо, Марко Николајевић Николајевић, Душан 30, 33, 116, 349 Николајевић, Миле 359 Николајевић, Миодраг 103, 106, 114, 116, 126, 152, 359, 359, 454 Николетић, Магдалена-Лина 49, 52 Николић Петар 453 Николић, Александар 346 Николић, Божидар 342, 460 Николић, Бојана 357 Николић, Боривоје Бора 52, 159 Николић, Брка, Живојин 283 Николић, Војко в. Николиш, др Гојко Николић, Гордана 178

528 Миле Недељковић Николић, др Коста 324 Николић, Драган 132, 134, 144, 333 Николић, Душан 43 Николић, Ђорђе 20, 21, 27, 72, 73, 83, 88, 249 Николић, Жарко 223, 232, 243 Николић, Живорад Жика 220, 228, 232, 242, 246, 312, 339, 346, 378, V-15, VIII-20, VIII-21, XVI-38, XXIV-69, XXV-74, XXVI-76, XXVIII-94 Николић, Зорана XI-30 Николић, Јован 156, 210, 211, 213, 216, 337 Николић, Љубомир 467, 469, 480 Николић, Марина 212, 212 Николић, Миливоје 187, 462 Николић, Милорад 316 Николић, Миодраг 126, 157, 178, 332, 359, 452 Николић, Мирослав Мића 342 Николић, Нада 337 Николић, Олга 61, 187 Николић, Паја 253 Николић, Петар 452 Николић, Синиша 159, 191 Николић, Тихомир 76 Николић, Хаџи Братислав 242 Николић, Чедомир 182 Николичић, Милорад 279, 280 Николиш, др Гојко 191, 282 Николиш, Душан 263 Николов, Нацка 182 Николова, Вера 91 Николовска, Тања 456 Николовски, Трпе 195 Никчевић, Драгољуб 273 Никчевић, Желидраг VI-17 Никчевић, Зорица 232 Никчевић, Петар VIII-20 Никшић, Стеван 207 Нићифоровић, Милутин 212, 338 Ничовић, Мирољуб 181 Новак, Божидар 142 Новаковић, Војислав 273 Новаковић, Јелена 339, I-4, XIV-35 Новаковић, Ненад 204 Новаковић, Светолик 179, 308, 311 Новаковић, Слободан 281 Новичић, Милан 83 Новковић, Радмила 460 Нововић, Милован 337, 339 Новчић Матијевић, Татјана 354 Ногић, Жељко 181 Ножица, Милош 52 Нојбауер 255 Нухефендић, Азра 203 Нушић, Бранислав 64, 172, 349, 473 Њагуљ, Славко 131, 179 Његош 41 Његуш, Роксанда 102, 83, 91, 98, 349 Обилић 380 Обичан, Јован 21, 31, 33, 40, 46, 47, 76, 266 Обрадовић, Бранислав 357 Обрадовић, Велимир 167, 187 Обрадовић, Весна 238 Обрадовић, Драган 187 Обрадовић, Лидија 246, 363, 364 Обрадовић, Љубиша 203 Обрадовић, мр Дејан 15 Обрадовић, Надежда 146 Обрадовић, Слободан Лале 14, 103, 134, 240, 243, 266, 300, 310, 313, 332, 342, 343, 462, 467, 469, 478, 480, II-5 Обрадовић, Тодор 146, 449 Обреновић, краљ Мила, н 216, 457 Обрштаревић, Никола 358, 459 Огњанов, Боривоје 32, 43, 46, 47, 83, 357 Огњевић, Тамара 212, 223, 338, 339 Одаловић, Боро 340 Озеровић, Манојло 21, 27, 89, 116 Ојлерт, Манфред (Manfred Eulert) 146 Олић, Љубомир 144 Олић, Теодор 277, 358 Ољача Младен 98, 103, 330, 349 Омербашић, Галиб 187 Опачић, Нинослав 271, 329 Орестијевић, Александар 92 Орза, Николае 359 Орловић, Милоје Мића 465, 469, 480, XXVI-75 Орожен, Матија 281 Орфелин Захарије 144 Осолник, Богдан 116 Осречки, Звонимир 187 Остојић, Бернард М. 204 Остојић, Неда 120 Оташевић, Анка 338, 340 Оцокољић, Момчило 182 Павелић, Анте 24, 52, 392 Павелкић, Емил 277 Павић, Савле в. Павле Савић Павићевић, Драгољуб 337 Павићевић, Љиљана 181 Павићевић, Миша 299 Павићевић, Момчило 72, 73, 83, 88, 96 Павићевић, Никола 451 Павићевић, Рајко 176, 195, 335, 464 Павићевић, Рајко М. 337 Павковић, Момчило 332 Павлашевић, Богомир 178 Павлетић, Влатко 120 Павлов, Милета 154 Павлов, Славко 152 Павловић, Александар 263, 266, 366, 395 Павловић Александар („Вечерње новости”) 280 Павловић, Александар Б. 43, 49, 76 Павловић, Божидар 337 Павловић Бура, Гордана 167, 171,173,303,361, 460 Павловић, Гордана в. Павловић Бура, Гордана Павловић, др Миливоје 162, 220, 232, 317, 345, 350, 360, 376, 448, 455, 465, VII-18, XXVII-83, XX-101 Павловић, Драган 136 Павловић, Драгиша 196, 283, 441

529Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Павловић, Дража 20 Павловић, Душан Р. 12, 210, 211, 213, 217, 225, 226, 233, 319, 336, 382, 401, 460 Павловић, Душица 285 Павловић, Зоран 176, 178, 195, 335, 460 Павловић, Зоран (1939) 185 Павловић, Зоран (РТ Крушевац) 232 Павловић, Јован 144 Павловић, Леонтије 316 Павловић, Љиљана 358 Павловић, Љубисав 180 Павловић, М. 61 Павловић, Марија 116 Павловић, Милена 358 Павловић, Милета 107 Павловић, Милорад (1955) 232 Павловић, Невена 350 Павловић, Недељка 339 Павловић, Павле 21, 27, 29, 71, 72, 73, 83, 88, 96, 97, 98, 102, 328, 329 Павловић, Раде 56 Павловић, Радомир 22, 27, 89 Павловић, Радомир 381 Павловић, Радослав 41, 49 Павловић, Раша 204 Павловић, Слободан 195 Павловић, Слободан 454 Павловић, Фердинанд-Фери 334 Павловић, Хаџи Сенка XIX-50 Павловић,-Барили, Милена 307 Пајдић, Иван 457 Пајевић, Драгомир 31, 78, 83 Пајевић, Илија 359 Пајкић, Војка 202 Пајковић, Рада 181 Пајовић, Миленко 456 Палибрк, Рајко 340 Палинкашев, Милорад 52 Палић, Миодраг 459 Палмотић 39 Паљић, Ђорђе 260 Панајотовић, Оливера 464, XXIII-67 Панић Суреп, Милорад 72, 75, 83, 88, 96, 31, 73, 87, 327, 349 Панић, Зорица 342 Пановић, Зоран 465, XXIV-70 Панојковић, Т. 61 Пантелић, др 449 Пантелић, Жанет 244 Пантелић, Игор 207 Пантелић, Јован 84, Пантелић, Јован IX-23 Пантелић, Јован Ђ. 244 Пантелић, Светлана 186 Пантић, Милан 183, 288, 442 Пантић, Обрен 179 Пантовић, Љубиша 304 Пантовић, Милан 184 Пантовић, Мирољуб 452 Пантовић, Радован 203 Пападополос, Душан 41, 49, 50 Папић, др Рудолф 287 Папић, Душан 184 Паповић, Бојана 203 Паповић, Миланка 339, 340 Парабућски, Светислав 272 Паранос, Ана 61 Паранос, Тодор Ђ. 27, 75, 77, 84, 327, 328, 329 Парежанин, Ратко 36, 38, 41, 49, 254 Париповић, Јован 335 Пармачевић, Стеван 84 Партонић, Андрија 84, 102, 149, 152, 368, 454 Паскаљевић, Владимир 82, 84, 132, 136, 275, 302, 332 Пата 110 Патак, Паја 110 Патапов, Олег 326 Паунић, Драгутин 223, 232, 349, 453 Пауновић, Вера С. 22 Пауновић, Љубисав 167, 358 Пауновић, Милан 185 Пауновић, Синиша 20, 22, 27, 41, 55, 82, 84, 275, 349, 371 Пашић, др Најдан 13, 84, 96, 98, 102, 116, 19, 316, 329, 330, 367, 437, 453, 487, 488, 491, 492 Пашић, Никола 255 Пашић, Феликс 272, 460 Пашић-Ђорђевић, Мирослава 178 Пезо, Ненад 186 Пејатовић, Јелисавета 203 Пејатовић, Првољуб 152, 454 Пејић, Василије 334, 335 Пејовић, Бранислава 339 Пејовић, Иво 359 Пејовић, Јулка 354 Пејовић, Славица 181 Пејовић, Слободан 204 Пејовић, Филип 19 Пејчић, Богољуб 277 Пејчић, Весна 247, 464, XXIV-68 Пејчић, др Предраг 465, 469, 478, 481, XIII-33, XVI-41, XXVII-89 Пекић, Борислав 501 Пекић, Љиљана 200 Пекић, Стипе 32, 89 Пековић, Тодор 338 Пенезић Крцун, Слободан 186 Пењин, Драгиша 151, 453 Пери, Габријел 93 Перић, Бранислав 179, 180 Перић, Даница 116, 122, 128, 130, 132, 134, 136, 140, 301, 330, 332, 333, 356 Перић, Данко 242, 354, 354 Перић, др Живојин 264 Перић, Драгољуб 358 Перић, Ђорђе 18, 27, 63, 89, 254 Перић, Жика 181 Перић, Марко 73, 82, 84, 88, 98, 102, 119, 134, 329, 332, 368, 444 Перић–Крцуновић, Радмила XVI-41 Перић Нешић, Софија 60, 61 Перишић, Иванка 116 Перишић, Милка 122 Перишић, Мирко 339, 340 Перовић, Владимир 302 Перовић Владимир (Смедерево) 276 Перовић, др Мирко 283 Перовић, Драгиша 359 Перовић, Радован 174, 182, 361, 460 Перовић, Радован („Давид Пајић”) 18 Перовић, Светозар 187 Перовић, Снежана 187

530 Миле Недељковић Перошевић, Бранко 152 Перошевић, Раде 338 Перушић, Никола 287 Першка, усташа 266 Пескаревић, Драгослава Драгана 312, XIII-34, XVI-41 Петаковић, Градимир 167 Петар Младеновић, 61 Петернек, Томислав 141, 272, 273, 448, 455, 459, 462, 469, 481, II-6 Петковић, Александар 122, 124, 125, 127, 128, 130, 299, 301, 301, 330, 331, 332, 398, 448, 450, 451 Петковић, Властимир 20, 27, 53, 53, 89, 255 Петковић, Гаја 174, 176, 202, 460, 461 Петковић, др Ранко 342 Петковић, Драгољуб 317 Петковић, Душица 171 Петковић, Злата 358 Петковић, Јелена 335 Петковић, Јован 41 Петковић, Милош 460 Петковић, Небојша 182, 152, 186, 266 Петковић Цико, Никола 22, 27, 40, 47, 52, 76, 116 Петрашков, Весна 186, 228, 232, 242, 353, 361, 362, 460, XVIII-46 Петринић, Младен 104 Петрић, В. 61 Петрић, граф. инж. Радомир 342, 345, VII-19 Петров, Александар 466 Петров, Михаило С. 472 Петровић, Александар 348 Петровић, Атанасије 52 Петровић, Бора 456 Петровић, Бошко 84, 349 Петровић, Бранислав 278 Петровић, Бранко 20 Петровић, Бранко 102, 104, 134, 302, 329, 332, 451, 452, 452 Петровић, Велимир 160, 356, 360 Петровић, Весна 463 Петровић, Владимир П. 343 Петровић, др Драгољуб 278, 285 Петровић, др Ненад 324 Петровић, др Радмило 313 Петровић, др Светислав 27, 89, 255 Петровић, Драган 203, III-8 Петровић, Драгослава 183, 460 Петровић, Душко М. 197, 199, 200, 201, 210, 304, 349, 461, X-29, XXVIII-91 Петровић, Животије 186 Петровић, Јелена 91, 92 Петровић, Казимир 203 Петровић, Катарина 358 Петровић, Љубомир 181, 101, 317 Петровић, Милена 342 Петровић, Милоје 180, 353 Петровић, Милорад 197, 200, 201, 203 Петровић, Милош 22, 27, 89 Петровић, Милутин 52 Петровић, Мирослав 283, 284 Петровић, Мита 493 Петровић, Михаило С. 20, 27, 72, 73, 75, 84, 87, 88, 95, 96, 97, 98, 102, 104, 106, 315, 327, 436, 437, 487, 490 Петровић, Момчило 185, 191 Петровић, Надежда Нада 312, 358 Петровић, Никола 53 Петровић, Никола 357, 358 Петровић, Новак 450 Петровић, Олгица 202 Петровић, Пироћанац, Зоран 207 Петровић, Радиша 325 Петровић, Радован 43 Петровић, Светислав 55 Петровић, Славиша 182, 337, 460 Петровић, Слободан 180 Петровић, Христивоје 178 Петроне, Франческо (Francesko Petrone) 146 Петронијевић, Гордана 178 Пећанац, војвода Коста 251, 264 Пецарски, Ђорђе 27, 29, 43, 46, 47, 76 Печар, Здравко 83, 84, 103, 132, 328, 329, 330 Печек, Мирослав 120 Печник, Раде 83, 84 Пешаковић, Милентије II-5, XIV-35 Пешић, Богдан 73, 75, 77, 83, 84, 88, 96, 98, 102, 103, 142, 204, 249, 251, 252, 327, 328, 330, 331, 332, 333, 466, 469, 478, 481 Пешић, Веселин 182 Пешић, Душан 197, 201, 336, 478 Пешић, Јован 59 Пешић, Катарина 356, 357 Пешић, Миладин 455 Пешић, Милан 467 Пешић, Милорад 273 Пешић, Милосава 178 Пешић, Милутин 171 Пешић, Миодраг 76 Пешић, Миодраг Чед. 43, 49, 263 Пијаде, Моша 35, 60, 67, 96, 97, 113, 114, 116, 130, 182, 323, 330, 435, 436, 437, 443, 447, 449, 466, 493 Пијетловић, Брано 242, 338, 340, 340 Пијетловић, Снежана 212 Пилић, Габро 18, 19, 27, 33, 89 Пилић, Душан 146 Пилчевић, Ђорђе 171, 324, XVII-45 Пиља Душан 43, 49, 40 Пировић Стефановић, Тијана 326 Плавшић, Љубиша 181 Пламенац, Јован 228, 232, 242, 285 Пламенац, Тања 232 Плевако, Александар 146 Пливелић, Оскар Томислав 44, 45, 46, 49 Плопеану, Николаје (Nicolae Plopeanu) 146 Погачник, Милан 134 Подбрежник, др инж. Франц 43, 50, 49 Поенкаре 40 Познановић, Душан 156 Покрајац Стаматовић, Сњежана 212 Половина, Мирко 180 Половина, Славица 185 Пољваш, Јожеф 156, 334, 335 Попа, Васко 269 Попадић, Миленко 335 Попај 109, 110 Попин, Андреј 154 Поп-Коцић, Јован 176

531Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Попов, др Душан 107, 154, 155, 156, 324, 451, 454, V-15 Попов, Нина 324 Попов, Раша 203, 349 Поповић Никола 84 Поповић, Александар 167, 174 Поповић, Андрија 182 Поповић, Аца књижар 261 Поповић, Богдан Ђ. 21, 27, 30, 83, 84, 110, 366 Поповић, Божидар 185 Поповић, Боривоје Бора 266, 268 Поповић, Боривоје Б. 110 Поповић, Борислав 210 Поповић, Бранислав 184, 338 Поповић, Бранко 123, 126, 136, 266,306,306/307, 330, 448, 451 Поповић, Васа 132, 139, 140, 271, 330, 333, 349, 366, 368, 375, 395, 448, 449, 451, 452 Поповић, Велибор 122, 123, 125, 128, 130, 132, 299, 301, 330, 331, 332, 333, 398, 449 Поповић, Вида 304 Поповић, Владимир 299 Поповић, Војин 61 Поповић, Добривоје 332, 358, 360 Поповић, Добрила 91, 116, 132, 139, 302, 331, 332 Поповић, др 264 Поповић, др Љуба 27, 53, 84, 18, 21, 27, 32, 89, 358 Поповић, Драг. М. 116 Поповић, Драган 247 Поповић, Драгољуб 316 Поповић, Драгомир 339 Поповић, Душан 104, 328, 329, 331, 332 Поповић, Ђорђе 203, 454 Поповић, Ђорђина 184 Поповић, Зоран 359, 457 Поповић, Зоран 457 Поповић, Иво 467, 469, 481 Поповић, Јасмина XXXII-105 Поповић, Јован 22, 27 Поповић, Јован (Зајечар) 184 Поповић, Јованка 22 Поповић, Коча 145, 191, 193 Поповић, Љуба 266, 326, 356 Поповић, Љубо 116 Поповић, Љубомир 330, 358 Поповић, Милета 76 Поповић, Миливоје 72, 116 Поповић, Миливоје Ар. 89 Поповић, Мило 103, 331, 368 Поповић, Милован Ђ. 263 Поповић, Миодраг 116, 136 Поповић, Миодраг (Радио Београд) 303, 448/449, 450, 457 Поповић, Мира 286 Поповић, Небојша 203, 272, 358 Поповић, Неда 362, 363 Поповић, Недељка 309, 311, XIII-34 Поповић, Никола 27 Поповић, Никола (Фронт) 454 Поповић, Озрен 84 Поповић, Петар 169, 173, 174, 440 Поповић, Предраг 41, 49 Поповић, Радица 337 Поповић, Радован 302 Поповић, Рашида 103 Поповић, Слободан 183, 232 Поповић, Слободанка 183 Поповић, Стеван 334 Поповић,. Велибор 301 Поповски, Илија 332 Поповски, Тодор 103 Поповски, Тоша 451 Потежица, Влајко 360, 362 Поточан мр Будимир 345 Поточан, мр Будимир 15, 54, 349, 350 Почуча, Ана 326 Пошарац, Слободан 128, 130 Поштић 265 Праштало, Лазар 87 Првуловић, Славољуб 332 Предић, Миливоје 77 Предојевић, М. 61 Прека, Сафет 159 Прелевић, Мили 337 Прелевић, Чедомир 337, 338 Прелић, Аница 77 Прерадовић, Светлана 239 Придрашки, Зорана 357 Призренац, Зоран 285 Прица, Срђа 84, 93, 299 Прља, Александар 271, 317, 455 Прља, Весна 319 Прља, Џина 91 Продановић, Љубомир 84 Продановић, Мирјана 182, 212, 213, 460 Прока, Чика 109 Прокић, Зоран 187 Прокић, др Лазар 40, 49, 253, 255, 264 Прокопљевић, Весна 185 Прокопљевић, Предраг 346, 347, 349, XX-54 Протић, Иван 204 Протић, Јелена 91 Протић, Ружа 61 Протић, Стојан 455, 467, 469, 481 Прошић, Љиљана 336 Прошић Краковић, Љиљана 286 Прпић, Вјекослав 84, 97, 103,329, 330 Прстојевић, Новица 179 Пршић, Милутин 181, 461 Пуалић Шперо, Софија 339, 340 Пуалић, Јован 185 Пудар Момчило 469 Пудар, Момо 136 Пудар, Момчило 454 Пудар, Момчило 458 Пудар, Момчило 482 Пузић, Стеван 452 Пуланић, Милован 21, 27, 29, 72, 73, 84 Пуља, Имер 119 Пуљевић, Војин 41, 43, 49, 264 Пупин Михаило 240 Пурић, Данило 272, 330, 332 Пустишек, Ивко 123 Путник Пуб, Борислав 312, 313, 314, V-15, IX-26, XVI-41 Путник, Мирослава 311, 312, 313, 314, XIII-34, XVI-41, XVIII-47 Путник, Радомир 376 Пухало, Душан 316

532 Миле Недељковић Пучини 61 Пушић, Мирослав 155, 242, 246, 339, 340, 343, 354, 354 Пушкарић, Милко 358 Пушоњић, Бошко 333, 335 Радаковић, Александар 271 Радаковић, Оливера 342 Радаш, Никола 232 Радвањ, Јелена 136 Радевић, Драган 461, 467, 469, 482 Раденковић, Божидар 83, 84, 102, 104, 125, 167, 307, 330, 331, 332, II-5 Раденковић, Ђорђе 14, 68, 74, 76, 112, 125, 128, 130, 132, 144, 147, 148, 159, 270, 301, 330, 332, 333, 439, 448, 449, 450, 454, 466, 469, 478, 482, 487, 495 Радетић, Александра 346 Радивојевић, Благоје 455 Радивојевић, Драгољуб 187 Радивојевић, Драгомир 277, 358 Радивојевић, Драгутин 358 Радивојевић, Жељко 212, 213 Радивојевић, Славица 180 Радивојша, Бранислав 203 Радин, Клаудио (Claudio Radin) 147 Радинковић, Мирослав 183 Радисављевић 107 Радисављевић, Зоран 203, 204, 205, 207, 207, 207, 246, VIII-20 Радић, Александар 180 Радић, Дивна 261 Радић, др Андрија 181 Радић, Душан 348 Радић, Милан 338 Радић, Петар 162, 166, 167, 334, 335 Радичевић, Бранко В. 83, 84, 349 Радичевић, Драгољуб 358 Радишић, Ђорђе 301, 330, 452 Радмановић, Душан 357 Радмановић, Мића 357 Радмиловић, Душанка 287, 335 Радовановић, Бошко 28, 29, 84 Радовановић, Даница 348 Радовановић, др Зора 274 Радовановић, Душан 212, 213, 223, 227, 228, 232, 236, 241, 246, 310, 312, 337, 343, 354, 442, 459, 469, 482, 487, 488, 503, 504, VI-16, XVI-41 Радовановић, Живорад 182 Радовановић, Зоран 203 Радовановић, Надежда 182 Радовановић, Предраг 167, 452 Радовановић, Раде 286 Радовановић, Радован 337 Радовановић, Радоје 69 Радовић, Бранко 286 Радовић, Вјекослав 336, 241, 242, 246 Радовић, Даница 191, XXII-63 Радовић, Дубравко 285 Радовић, Часлав 337, 353, 449, 459, 467, 469, 482, 454 Радојичић, Драгица 184 Радојковић, Радмила 360 Радојловић, Жика 171, 289 Радојловић, Радоје 88 Радојчић, Ђорђе Сп. 264 Радојчић, Милорад 324 Радојчић, Мирослав 59, 83, 84, 132, 169, 173, 174, 317, 440, 458, 469, 478, 482 Радојчић, Чедомир 179 Радоњић, Лила 202 Радоњић, Радоња 126, 186 Радосављевић, Андра 182 Радосављевић, Борислав 204 Радосављевић, Владан 207 Радосављевић, Драгана 232 Радосављевић, Живојин Жика 179, 212, 213 Радосављевић, Златица 156 Радосављевић, Милена XVI-41 Радосављевић, Милоје 40, 76, 45 Радосављевић, Милоје Ј. 251 Радосављевић, Цвијета 181 Радош, Марко 181, 246, 338, 339 Радошевић, Душан 217 Радошевић, Ђорђе 242 Радошевић, Огњен 465, XXIV-70 Радуловић, Душан 337 Радуловић, Е. 272 Радуловић, Иван 340 Радуловић, Илија 32 Радуловић, Јово 212 Радуловић, Милан 28, 40, 46, 47, 76, 251, 266, 268 Радуловић, Мирослав 282, 287, 288 Радуловић, Никола П. 45, 49 Радуловић, Сретко 183 Радуловић, Шпиро 232 Радуновић, Лазар 52 Радусиновић, Васко 337, 339, 340 Рађеновић, Југослав 212, 337 Ражнатовић Аркан, Жељко 207 Раичевић, Велиша 49, 52 Раичевић, Јован 103, 301 Раичевић, Јовиша 43 Раичевић, Насто 359 Раичевић, Рајка 339 Раичковић, Иван 182 Рајзингер Ото 120 Рајић, Петар 187 Рајковић, Милутин 73, 85, 88, 328, 329 Рајковић, Мића 98 Рајковић, С., сценограф 61 Рајковић, Стјепан–Стева 98, I-3 Рајнвајн, Љубомир 14, 72, 162, 166, 167, 169, 170, 171, 172, 202, 305, 330, 334, 335, 335, 335, 383, 397, 440, 451, 487, 499, I-4, XIV-35 Рајсмилер, др Јохан (dr Johann Reismüller) 146 Ракановић, Драгутин 358 Ракитић, Слободан 191 Ракић, Бранислав 284 Ракић, Влада 155 Ракић, Зора 381 Ракић, Милан М. 64 Ракић, мр Радомир Д. 343 Ракић Шефер, Слободанка 326 Раковић, Светозар 204 Раковић, Слободан 461 Ракочевић, Живојин 246, VIII-20 Ракочевић, Перо 212, 338

533Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Ракчек, Тадеуш (Tadeusz Raczek) 146 Рамач, Љубомир 156, 161, 334 Ранђеловић, Јеленко 277 Ранђеловић, Славољуб 340 Ранђић, Андрија 178 Ранисављевић, Аранђел 153 Ранисављевић, Ђорђе 333 Ранисављевић, Радислав 453 Ранковић, Александaр 87, 265, 383, 391, 392, 439 Ранковић, Александар (1935) 187 Ранковић, Богдан 151 Ранковић, Вера 232 Ранковић, Владимир 358 Ранковић, Живорад 193, 203, 223, 232, 242, 324, 324, 336, IX-27 Ранковић, Милан 319 Ранковић, Радоје 185 Ранковић, Светолик 133 Ранчић, Драгослав 143, 195 Рапич, Виктор 299 Расиноу, Денисон (Dennison Rusinow) 146 Расулић, Мирослав С. 232 Раткнић, Сава 134 Ратковић, Васко 104, 119, 149, 152, 266, 301, 330 Ратковић, Радослав 85 Рафајловић, Божа 331, 332, 450 Рачић, мајор 55, 56 Рашевић, Томислав 186 Рашета, Душан 212, 305 Рашић, инж. Божидар 43, 49 Рашић, Михаило 143, 467, 469, 482 Рашковић Таловић, Виолета 462 Рашковић, Драгиша 452 Рељић, Слободан 203, 461 Ремецки, Драгутин Драган 210, 217, 610, 457 Ремецки, Љиљана 382, XXI-57 Ресавац, Душан 181, 186 Рећан, Милка 358 Рехак, Ласло 102, 106, 107, 116, 119, 122, 125, 131, 154, 156, 329, 330, 437, 438, 451 Реџепагић, Сулејман 358 Реџепи, Џемаљ 174 Реџеповић, Асан 317 Решћански, Јања 346, XX-54 Решћански, Сања 346, XX-54 Рибар, браћа 276 Рибар, Вељко 85, 329 Рибар, Иван 73 Рибар, Иво Лола 184, 356, 437 Рибникар, Владислав 21, 28, 36, 40, 46, 47, 51, 64, 67, 76, 85, 88, 9 Рибникар, Дарко 88, VI-17, VIII-21, XXV-74 Рибникар, Мирослав 31, 89 Рилак, Милка 180 Рилак, Сандра 346 Ристановић, Данило 76 Ристић, Аристомен 85 Ристић, Бошко 122 Ристић, Бранкица 354 Ристић, Гордана 183 Ристић, Десимир 182 Ристић, Добривоје 334 Ристић, Драги 387 Ристић, Драгољуб 85 Ристић, Жика 275 Ристић, Јован 44 Ристић, Љубица 91 Ристић, Љубиша 85 Ристић, Марко 100 Ристић, Милица 203 Ристић, Миодраг 324 Ристић, мр Ненад Ј. 223, 228, 232, 243, 324, 343, 345, 346 Ристић, Ненад 342, 455, 458 Ристић, Никола 41, 49 Ристић, Ружица 180 Ристић, Синиша 332, 356, 357, 358 Ристић, Стана 203 Ристић–Ивановић, Лука 44, 49 Ристовић, Јарослав 366, 395 Ристовић, Љубиша 132, 271, 275, 331 Ристовић, Миомир 185 Ристовић, Радослав 330 Ристовски, Миле 361 Ритопечки, Јован 357 Рогановић, Весна 203 Рогановић, Милорад 195, 197, 200, 201, 353, 456 Рогановић Милорад (УНК) 336 Роглић, Милан 22, 28, 45, 47, 51, 89 Родић, Снежана 456 Роквић, Драгутин 236 Рокић, Василије Васа 166, 448, 459, 460 Рољић, Мирко 185 Романовић, Матија 116 Рончић 258 Ротаревић, Живко 282 Роћеновић, Јелица 376 Рубен, Рака 21, 28, 85, 251, 300 Рудић, Драган 358 Рудић, Никола 135, 139 Руждић, Мехмед 244 Ружић Хинић, Бранка 325 Рулман, Ханс (Hans Rullman) 146 Руменчић, Драган 454 Рунов, Вргин 213 Рупар, Верица 203,207 Рупчић, Нино 87 Русалић, Бранислав 187 Русовац, Оливија 207, 313 Рушити, Мустафа 162, 167 Ршумовић, Љубивоје 326 Сабатка, Шандор 127, 130, 134, 333, 332 Сабић, Слободан 136 Сабо, Гизела 85, 91, 92 Сава, Свети 314 Савић, Велизар 72, 85, 103, 139, 300, 330, 332, 368, 369, 458, 461, 469, 481, 483 Савић, Владимир 45, 49 Савић, Данијела 346 Савић, Драган 458, 469, 483 Савић, Драгутин 298 Савић, Душанка 97, 380, 389 Савић, Јелена 184 Савић, Кирил 181 Савић, Милан 179 Савић, Милунка 474

534 Миле Недељковић Савић, Павле 265, 282 Савић, Прибислав 186 Савић, Радомир 357 Савић, Радослав 187 Савић, Слободан 179 Савковић, Миодраг 22, 28, 40, 47, 89, 255 Савковић, Петар 449, 457, 459, 469, 481, 483 Савов, Мира 185 Сакловачки, Живко 183 Салван, Жорж Албер (Georges Albert Salvan) 146 Самарџић, Дејан Б. 32, 43, 47, 89 Самарџић, Ђорђе 180 Самарџић, Радован 316 Самарџић, Сања 242 Самолов, Вељко 207 Самохин, генерал 265 Сарајчић, Иво 85, 97, 98, 328, 329, 330 Саратлић, Рада 203 Сарић, Драган 285 Сарић, Никола 211, 213, 337 Сартр, Жан Пол 349 Сасаки, Дејвид 347 Сегеди, Еуген 155 Сегединац, Милан 85 Седат Дида 329 Седат, Диди 102, 329 Седлачек, Иван 103, 144, 160, 303 Секеруш, Душан 389 Секулић, Бане 183 Секулић, Зоран 191 Секулић, Исидора 207 Секулић, Љубомир 456 Секулић, Слађана 176, 185, 353, 460 Секуловић, Душан Ј. 22, 32, 89 Селдес, Џорџ 299 Семеновић, Лука 43, 49 Сен, Ванг (Wang Sen) 146 Сенгор, Леополд Седар 495 Сергејевски, др Петар 49, 44 Серенчеш, Жужана 203 Серенчеш, Јожеф 154, 332 Сеферовић, Менсур 152, 159, 162, 334 Сеферовић, Нусрет 85, 103, 450 Сиљевски, Бранко 317 Симин, Магда 333 Симић, Александар 21, 28, 29, 45, 46, 47, 76, 183, 266, 300, 359 Симић, Богдан 21, 22, 28, 40, 47, 89, 255 Симић, Бора 153 Симић, Вера 85, 90, 91 Симић, Владета 43, 49, 52 Симић, Владимир Св. 69 Симић, Добрила 182 Симић, др Станоје 283 Симић, Драгослав 101, 317, 465 Симић, Душан 61 Симић, Душан 162, 203, 335, 455 Симић, Зоран 340 Симић, Марко В. 45, 49, 52 Симић, Милан 195, 197, 200, 201, 217, 353, 382 Симић, Милан („Спортски журнал”) 291 Симић, Мирослав 179 Симић, Момчило 22, 30, 31, 73, 85, 88, 116, 122, 125, 127, 136, 249, 270, 328, 329, 330, 354, 400, 438, 449, 450, 458, 469, 483, XVII-42 Симић, Наум 21, 28, 40, 46, 47, 76, 260, 266, 269 Симић, Рајко 353 Симић, Сима 21, 28, 89, 116 Симић, Слободан 287 Симић, Станоје 255 Симић,, Ђорђе 60, 65 Симићевић, Никола 312 Симић. Влад. 369 Симишић, Јово 181 Симовић, Александар 85 Симовић, Драгош 275, 276 Симовић, Жарко 232, 242, 354 Симовић, Миомир 134 Симовић, Нада 187 Симоновић, Будимир Будо 228, 337, 338, 339, 340, 467, 469, 483, VII-18 Симоновић, Веселин 343, XXI-61, XXIII-67, XXIV-68 Симоновић, Симонида 337, 457 Синановић, Милош 41, 43, 46, 49 Синобад, Жељко 232 Сиронић, Јосо 22, 28, 89 Сјудхалтер, Ричард (Richard Sudhalter) 146 Скендер Ђинали, 108 Скендер, Исмаили 160 Скерлић, Јован 69, 88 Склабински, Само 107 Скорепа, Леополд 31, 89 Скрбић, Мирко 41, 49 Славко Ћурувија, 287 Славковић, Душан 112, 154, 261, 309, 313, 342, 375, 448, 457, 459, 469, 481, 483 Славковић, Марко 182 Слађана, Матовић, 382 Слани, Милан 73, 75, 83, 85, 88, 96, 97, 98, 102, 106, 300, 327, 328, 329, 330 Слатинац, Јеленко 463, XXIV-70 Слепчевић, Родољуб 183 Слијепчевић, др Ђоко 264 Смајловић, Љиљана 461, XXIV-70, XXV-71 Смедеревац, Стевица 213 Сметана 61 Смикић, Нада 242 Смиљанић, Никола 151 Смиљанић, Радомир 191 Смиљковић, Томислав 180 Смоле, Јоже 316, 331, 332, 450 Смолчић, Јосип 21, 28, 89 Снежана, 110 Сокић, Дамјан 28, 76, 127, 255, 256, 266 Сокић, Љубица Цуца 326 Сокић, Манојло 19, 28, 30,59, 89 Сокић, Милоје 255 Сокић, Милоје 263 Сокић, Милоје 45, 55, 255, 263 Сокић, Сретен 43, 49, 51, 76 Сокићи, браћа 36, 67, 112, 255, 256 Соколовић, Зоран 206 Солдатић, Јованка 90, 91, 103, 330, 332 Солдатовић, Сава 119, 130, 134, 154, 332 Солдић, Лука 85 Солеша, Борислав 287 Сондермајер, Станислав 68 Сотировић, Владан 32, 40, 47, 89, 256

535Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Сотировић, Ратибор 21, 28, 54, 89 Спаић, Драган 462 Спајић, Милорад 453 Спајић, Миодраг 144, 176, 453 Спајић, Светислав 76 Спалајковић, др Мирослав 264 Спаравало, Перо 211, 213, 286, 337, XXV-73 Спасеновић, Милоје 182 Спасић, Александар 136, 357 Спасић, Душан 88 Спасовић, Грујица 197, 200, 201, 203, 466 Спасојевић, Љубомир 22, 31, 89 Спасојчевић, Вера 91, 92 Спонза-Мимица, Нада 307 Срђеновић, Азра 344, XX-54 Сребрњак 265 Срезовић, Харитон 43, 49 Сремац, Стеван 313 Сретеновић, Милош Миша 22, 28, 45, 53, 77, 85, 103, 367 Срећковић, Љиљана 178 Срећковић, Мирко 21, 28, 37, 44, 47, 89 Срзентић, Василије 22, 28, 85 Сршкић, Милан 253 Ставилеци, Бљерим 336 Ставјел, Ненад 84, 85, 103, 122, 124, 125, 132, 139, 143, 144, 268, 301, 330, 332, 333, 359, 361, 368, 371, 398, 439, 448, 449, 451, 452 Ставридис, Ефталија 357 Ставридис, Никола 13, 85, 102, 114, 127, 130, 159, 161, 166, 235, 244, 299, 303, 305, 354, 357, 358, 359, 359, 359, 360, 381, 398, 438, 456 Стајић, Бошко 168, 213, 242, 247 Стајић, Душан 21, 28, 40, 47, 89 Стајчић, Сава 167 Сталетовић, Љиљана 246 Стаљин, Јосиф Висарионовић 87, 99, 100, 102, 144, 317, 390, 437, 252, 376, 383 Стамболић, Иван 196, 289, 292, 441 Стамболић, Петар 119, 120, 122, 398 Стаменковић, Зоран 105 Стаменковић, Зоранка XVI-41 Стаменковић, Миливоје 179 Стаменковић, Мирко 134, 178, 285, 467, 469, 483 Стаменковић, Радмило 152, 357, 358 Стаменковић, Сања 203 Стаменковић, Слађана 211, 213, 461 Стаменковићи, браћа 357 Станивук, Раде 183 Станимировић, Ђорђе 356 Станисављевић, Миливоје 43, 49 Станисављевић, Неда 286 Станисављевић, Рака 28, 89 Станић, Момчило 223 Станић, Радисав 367 Станић, Стеван 193, 448, 455, 455, 457, 459, 469, 484 Станић, Федор 103 Станишић, Андрија 359 Станишић, Бошко 140, 266, 271, 273, 274, 332 Станишић, Бранислава 462 Станишић, Бранка 191, 210, 216 Станишић, Бранко 182 Станишић, Васо 339, 340 Станишић, Јоваш 337 Станишић, Љубомир 358 Станишић, Недељко 339, 340 Станишић, Слободан 376 Станков Михаило 330 Станков, Петар 107, 107, 156, 330, 437 Станковић Павле 399 Станковић, Бора 349 Станковић, Велизар 182 Станковић, др Михаило 28, 37, 77, 85 Станковић, др Синиша 73 Станковић, Душан В. 223, 457 Станковић, Миле 109, 135, 302, 302, 349, 438, 451 Станковић, Михаило 329 Станковић, Момчило 85 Станковић, Павле в. Станковић Паја Станковић, Паја 167, 270, 271, 462 Станковић, Радмила 203 Станковић, Слободан 187 Станковић, Станимир 228, 232 Станковић, Чедомир 333 Станковски, Бошко 103 Станојевић, др Малиша 345 Станојевић, Воја 21, 28, 89 Станојевић, Јованка 232, 246 Станојевић, Јованка 246 Станојевић Крстић, Соња 186 Станојевић, Милорад 103, 356, 357 Станојевић, Миомир 273 Станојевић, Раде 449, 455, 459, 469, 484 Станојевић, Слободан 156, 173, С 174, 232, 335 Станојевић, Сретен 181 Станојевић, Станислав 179 Станојевић, Станоје 319 Станојевић, Тихомир 84, 85 Станојевић, Чича Илија 61, 62 Станојковић, Драган 343, 346 Станојловић, Невена 346 Станојловић, Сешка 202 Станојчић, Милан 179 Старовић, Павле 185 Старовић, Раде 381 Стеванов, Мирослав 462 Стевановић, Видосав 283 Стевановић, Дим. Мирослав 40 Стевановић, Димитрије Диша 21, 23, 28, 40, 89 Стевановић, Ђура 185 Стевановић, Марија 346, XX-54 Стевановић, Милош 21, 28, 54, 89 Стевановић, Милутин 28, 253 Стевановић, Мира 259 Стевановић, Мирослав 28, 36, 47, 89 Стевановић, Тодор 326 Стевчић, Петар 103, 120, 266, 302, 302, 396 Стејић, Блаженка 84, 85, 91, 330 Стекић, Живојин Жоја 14, 139, 140, 161, 332, 334, 454, 481, XXVI-80 Степановић -Матроз, Милан183 Степановић, Борислав 76 Степановић, Драгиша 332 Степановић, Константин 21, 28, 40, 45, 46, 47, 85 Степановић-Пољак, Вера 181

536 Миле Недељковић Стерија, Јован Поповић 452 Стефанов, Анђела 381 Стефановић Долински, Миливоје 33, 57, 72, 73, 85, 88, 96, 328, 329 Стефановић Ненад Љ. 461 Стефановић, Борислав 357 Стефановић, Васа 22, 28, 57, 89, 90 Стефановић, др Светислав 263 Стефановић, Драган 139, 151, 454 Стефановић, Драгиша 136 Стефановић, Драгослав 268, 277 Стефановић, Живојин 50, 52 Стефановић, Љубивоје 180 Стефановић, Миливоје в. Стефановић Долински, Миливоје Стефановић, Мирјана 342, 346 Стефановић, Момчило 465, 469, 484, XXIV-70, XXV-71 Стефановић, Ненад Љ. 242, XXXI-103 Стефановић, Ратимир инж. агр. 22, 28, 37, 41, 46, 47, 85, 256 Стефановић, Светислав 261 Стефановић, Тихомир 359 Стефановић-Винтерхалтер, Вера 22 Стефанопулос 145 Стефанчић, Мирослав 85 Стијовић, Светислав 337 Стилиновић, Божидар 21, 28, 89 Стилиновић, Жарко 266 Стилиновић, Маријан 75, 84, 85, 97, 327, 328 Стипић, Јосип 302 Стоимировић Јовановић, Милан 40, 50 Стојадиновић, Биљана 183 Стојадиновић, Божидар 92, 92, 154, 179, 273, 436 Стојадиновић, др Милан 182, 255, 256, 258, 262, 264, 339, 340 Стојадиновић, др Милослав 28, 89 Стојадиновић, Драгомир 36, 40, 50, 258, 264 Стојадиновић, Златоје 174 Стојадиновић, Љубодраг 210, 448, 456, 464, XXVII-83 Стојадиновић, Петар 339, 340 Стојадиновић, Предраг Пера 223, 457 Стојаковић, Владан 459, 469, 484 Стојаковић, Михајло 156, 157, 159, 334 Стојанић, Пеђа 326 Стојановић Зоровавељ, Владан 29, 40, 46, 47 Стојановић Попин, Љиљана 353 Стојановић, Бранислав 275 Стојановић, Владан 22, 385 Стојановић, др Светозар 191 Стојановић, Драгана 167 Стојановић, Драгослав 42, 181 Стојановић, Драгош 136, 205, 331, 358 Стојановић, Драгош (1952) 185 Стојановић, Ж. 273 Стојановић, Жељко 178 Стојановић, Живадин 179 Стојановић, Живорад 159, 160 Стојановић, Љиља 238, 239 Стојановић, Љиља 239 Стојановић, Љуб. М. 52 Стојановић, Милан 359 Стојановић, Мирослав 210, 459, 467, 469, 484 Стојановић, Младен 76 Стојановић, Петар 15, 212, 223, 228, 232, 242, 287, 313, 343, 362, 363, 451, VII-18, XXII-65, XXV-74 Стојановић, Петар (Комбинат „Спорт”) 184 Стојановић, Светомир 37, 41, 50, 256 Стојановић, Славко 212 Стојановић, Славољуб 186 Стојанчев, Срђан В. 233 Стојанчевић, Видосава 316 Стојанчевић, Владимир 316 Стојиљковић, Десанка 76, 84, 91 Стојиљковић, Драган 329 Стојиљковић, Иван 354, 357, 358 Стојиљковић, Љубиша 184 Стојиљковић, Миодраг 463 Стојиљковић, Стојиљко 29, 30, 59, 72, 73, 85, 88, 103, 105, 106, 108, 114, 114, 117, 266, 266, 328, 329, 330, 331, 333, 365, 367, 395, 437, 458, 469, 484, 487, 491 Стојић, Душан 187, 247, 462 Стојић, Иван 182 Стојић, Јован 460 Стојић, Љуба 191, 207 Стојичић, Драги 180 Стојичић, Словка 179 Стојков, Даница 187 Стојков, Драган 326 Стојков, Сава 326 Стојковић, Александар 31, 44, 47, 89, 256, 258 Стојковић, Богољуб 183 Стојковић, Васа 260 Стојковић, Велибор 185 Стојковић, Весна 183 Стојковић, Властимир 256 Стојковић, Властимир Д. 37, 41, 50, 5 Стојковић, Љубиша 21, 29, 30, 40, 46, 47, 68, 85, 122, 127, 266 Стојковић, Миливоје 180 Стојковић, Милица 314, 348, XVI-41 Стојковић, Миодраг 330 Стојковић, Славиша 353 Стојковић, Славо 203 Стојменовски, Кузман 228 Стојнић, Велимир 191, 193 Стојовић, Љубомир 32, 84, 85, 104, 106, 117, 118, 119, 122, 123, 124, 125, 128, 130, 132, 138, 330, 333, 366, 396, 398, 487, 488, 492 Стојчић, Душан 256 Стојчић, Олгица 184 Стојшић, Бора 302 Стокић, Гордана 382 Стокић, Жанка 61 Стоковић, Живорад 14, 309, 310, 341, 341, 342, 342 Столић, Ирена 346 Стопар, Владимир 85 Стошић, Бранко 143, 275, 277 Стошић, Мирослава 354 Стошић, Слободан 180 Стражичић, Бранко 29, 116 Стрнад, Марија 44, 50

537Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Суботић, Јована 346 Суботић, Озрен 78, 85 Суботић, Радомир 160 Суботић, Славица 212 Суботић Браун Славица 246 Судар, В. 217 Сударски Витомир 171, 302, 335, 439 Сукдолак, Борис 22, 31, 89 Сулимановић, Амет 185, 205 Супа, Богдан 183 Суперина, Агнеза 200 Суша, Гордана 72, 202, 207, 220, 236, 237, 238, 239, 455 Сушић, Вељко 45, 45, 261, 262, 368 Сушић, Славољуб 195 Сушић, Чедомир 262 Тадић, Борис XXXII-105 Тадић, Верослава 203, 276, 465, 469, 484, XXVII-83 Тадић, Димитрије 332 Тадић, Драго 185 Тадић, Милун 182 Тадић, Светозар Света 14, 15, 143, 144, 49, 152, 153, 158, 159, 195, 211, 213, 265, 309, 311, 332, 333, 334, 336, 337, 416, 417, 439, 449, 454, 458, 467, 469, 481, 484, 487, 497, VI-17, XVI-41 Тајић Рабреновић, Зорица 338 Такешита, Фумико XX-53 Талви, Зафира 22 Талви, Рафаило 22, 29, 89 Талетов, Петар 29, 32, 33, 89 Таловић, Виолета 215 Таминџић, Радмила 203 Танасић, Драган 191, 193, 194, 202 Танасковић, Љиљана 203 Танасковић, Милош 466, XXVII-83 Танић, Божидар 271 Танић, Ђорђе 179 Танић, Јован 61, 62 Танкосић, Богдан 292, 373 Тановић, Јован 21, 29, 32, 33, 36, 37, 38, 40, 47, 51, 84, 89 Тањевић, Весна 340 Тарзан 109, 110 Тарјевић, Марија 324 Тарле, Звонко 200, 338 Тасић, Фрида 85, 91 Татар, Зоран 233, 338, Татар, Зоран 340 Тачевић, Крста 22, 29, 78, 85 Тачер, Маргарет 499 Ташић, Предраг 284 Тел, Петер 107 Телесковић, Илија 182 Теодоровић, Ђура 92 Теодосијевић, Јасмина 202 Тереза, Лука 154 Терзин Јованка 334 Терзин, Јованка 161 Терзић, Гаврило 358 Терзић, Недељко 453 Терзић, Соња 382, XXI-57 Терић, Воја 103 Тесла, Нада II-5 Тесла, Никола 184 Тесла, Сима 103, 136, 143, 182, 279, 307, 359, 360 Теслић, Владимир Владо 130 138, 139, 332, 458, 469, 484 Тешић, Миладин 332 Тешић, Милосав 326 Тибор, Адам 107, 154 Тиви Мелчев, Дмитар 364 Тијанић, Александар 204, 211, 318/319, 325 Тијанић, Светислав 223, 266 Тиквицки, Геза 120 Тил, Мирјана 337, 460 Тимотијевић, Душан Дуда 21, 29, 53, 71, 72, 73, 84, 86, 88, 96, 97, 103, 112, 116, 118, 249, 250, 252, 266, 299, 315, 316, 328, 329, 330, 331, 332, 377, 466, 469, 481, 484 Тимотијевић, Јелица 91 Тимотијевић, Синиша 21, 29, 53, 89 Тимофејев, Александар 207, 285 Типсаревић, Радован 460, 461 Тирнанић, Александар 332 Тирнанић, Богдан 204, 464, XXVI-75 Тито в. Броз Тито, Јосип Титов, Иван 146 Тишма, Александар 92 Ткаченко, Јуриј 146 Тодовић, Миленко-Мишо 324 Тодорић, Миливоје 343 Тодорова-Зарева, Димитрина 146 Тодоровић Ера, Мирко 228, 233 Тодоровић, Божидар 19, 21, 29, 30, 77, 86 Тодоровић, Божидар 256 Тодоровић, др Александар Луј XVII-42 Тодоровић, Драган 203, 235 Тодоровић, Драган (Аранђеловац) 223, 224, 233 Тодоровић, Драган (Ваљево) 203, 235 Тодоровић, Драги Д. 53 Тодоровић, Живорад 110 Тодоровић, Зорица 181 Тодоровић, Мијалко 109, 143, 300 Тодоровић, Миленко 29, 89 Тодоровић, Милија С. 44, 50 Тодоровић, Милорад 187 Тодоровић, Мирко 187 Тодоровић, Михаило 263 Тодоровић, Михајло А. 45, 21, 31, 86, 90, 91 Тодоровић, Пера 171, 323 349 Тодоровић, Радмила 111 Тодоровић, Сена 199, 207, 324 Тодоровић, Тодор Н. 187 Тодоровић Узелац, Неда 279/280 Томаш, пушкар 374 Токин, Бошко 21, 29, 40, 45, 46, 47, 256, 385 Токин, Милан 29, 40, 47, 89 Толпа, Предраг 342 Томашевић, Вукосав 304 Томашевић, Душан 357 Томашевић, Зоран 185 Томашевић, Јелена 326 Томин, Славка 313 Томић, Драган 317 Томић, Драгослав 463 Томић, Загорка 381 Томић, Здравко 86

538 Миле Недељковић Томић, Илија 132 Томић, Илија 136, 271 Томић, Милан 185 Томић, Момир 174 Томић, Нада 312, 313, XVI-41, XIII-33 Томић, Оливера (1952) 187 Томић, Раде 228 Томић, Раденко 18, 19, 21, 22, 29, 35, 36, 38, 40, 47, 52, 60, 63, 64, 65, 262, 384, 385, 386, 435, 487, 489 Томић, Радослав М. 380 Томић, Слободан 179, 183 Томчић, Бошко 339, 340 Топаловић, др Живко 21, 29, 53, 89, 398 Топаловић, Мирјана 183 Топличић, Благоје 455, 457 Торбица, Марија 348 Торов, Иван 203, 455 Торов, Милица 203 Тоцкић, Мехмед 130, 139, 144, 299, 330, 332, 466, 469, 482, 484 Тошић, Десимир 68 Тошић, Милорад 183 Тошић, Михаило 345 Траиловић, Драгољуб 132, 134, 135, 136, 143, 300, 333, 416, 451 Трајковић, Игњат 86, 356 Трајковић, Никола 44, 50, 263 Трајковић, Петар 210 Трескавица, Бранкица 203 Трипковић, Зоран 151, 159, 160, 361, 362, XVIII-46 Трипковић, Надежда 180 Трифковић, Иван 358 Трифун Мићковић, 108 Трифуновић, др Богдан 211, 284, 292, 373 Трифуновић, Добрица 29, 89 Трифуновић, Јовица 21 Трифуновић, Љубиша 353 Трифуновић-Томић, Оливера 185, 205 Тричковић, Јован 180 Тришић, Војислав 366, 395 Тришлер, Мирко 120 Трнавац, Мића 326 Трнавски, Вук 452 Трнавчевић, Захарије 14, 159, 160, 161, 162, 166, 167, 202, 206, 207, 209, 289, 295, 301, 333, 334, 358, 439, 448, 454, 458, 467, 467, 469, 482, 484, 487, 488, 497 Тројановић, Душан Ђека 68, 69 Трутин, Перо 145 Тршић, Дејан 464 Тубић, Милојко 272 Туђман, Фрањо 209 Туларски в. Марковић, војвода Турза, Карел 204 Турнер 384 Турудић, Милица 339, 340 Турудић, Мирослав 174, 228, 233, 241, 285, 287 Турчан, Јурај 334 Туфегџић, Зора 56 Туфегџић, Јанко 19, 21, 24, 31, 54, 55, 56, 89, 349 Туцовић, Димитрије 88 Ћамиловић, Биљана 463 Ћатић, Драгана 228 Ћеклић, Вељко 181 Ћеличанин, Горан 464, XXVII-83 Ћеловић, Бранко 61 Ћељај Зенун 334, 345 Ћерамилац, Драгомир 102, 32, 86, 98, 329 Ћетковић Александар 462, 467, 469, 482, 484 Ћетковић, Слободан 452 Ћириловић, Милорад 203 Ћирић, Дејан 195 Ћирић, Зоран 343, 346 Ћирић, Милица 358 Ћирић, Милорад 86, 109, 116, 122, 136, 329, 330, 356, 396, 450, 457 Ћирић, Михаило 13, 14, 123, 126, 127, 162, 240, 307, 308, 309, 317, 356, 361, 362, XVIII-46 Ћирић, Михјило в. Ћирић, Михаило Ћирић, Никола 452 Ћирић, Слободан 247 Ћирић, Стеван 170, 335, 452 Ћирковић, Драгић 178 Ћирлић, Бранислав 32, 71, 73, 86 Ћирлић, Светлана 185 Ћировић, Данијела 354 Ћитић, Душан 210, 338 Ћопић, Бранко 96, 97, 109, 349 Ћопић, Светлана 203 Ћоровић Милош 462 Ћосић, Драган 348 Ћосић, Мирослав 198, 203, 455 Ћук, Душан 159, 453 Ћук, Слободан 186, 211, 212, 213,460 Ћуковић, Мирко 71, 72, 73, 75, 86, 249, 257, 260/261, 327 Ћуковић, Рајко 186 Ћулафић, Влајко 337 Ћургус Казимир, Велимир 203, 207 Ћуровић, Радомир 159 Ћурувија Славко 287, 288, 442 Ћурчић, П. 61 Удицки, Предраг 32, 40, 46, 48, 57, 89, 385 Узелац, Милена 178 Укај, Шефки 194 Унковић, Љиљана 178 Унковић, Милорад 319 Урбан, Владислав 155 Урошевић, Александар 453 Урошевић, Живојин 186 Урошевић, Милован 213, 456 Урошевић, Милосав 52 Урошевић, Хилда 382 Ускоковић, Драган XXIV-70 Ушћебрка, Надежда 178, 104, 106, 130, 132, 134, 156, 157, 330, 331, 437, 438 Фазлија, Аслан 108 Фаркаш, Нандор 127, 134, 154, 156, 331, 332, 438 Фекете, Андреј 154 Фекете, Елвира 210, 457

539Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Фекете, Елвира 457 Фехими, Нехар-Бојаџи 334 Филипец Јанчић, Зита 361, 362, 363 Филиповић, Велимир 180 Филиповић, Веселин 264 Филиповић, Владимир 179, 358 Филиповић, Драган 204 Филиповић, Драгисав 171, 185 Филиповић, Евгенија 274 Филиповић, Никола 184, 210 Филиповић, Радисав 278 Филиповић, Чедо 343, 346 Филипчев, Владимир XXXII-106 Филотић, Станислава 333 Финк, Виктор 22, 29, 40, 46, 48, 84, 92, 107 Финци, Ели 32, 33, 57, 85, 86, 97, 128, 349 Фира, Александар 316 Флам, др Јосиф 22, 29, 89 Флам, Љиљана 86, 90, 91 Фодор, Драгутин 86, 97 Форгач, Мирослав 212, 233 Фотић, Константин 55, 255 Франкопан, (Крсто) 36, 44, 113, 379, 385, 436 Францен, Симо 18, 29, 40, 48, 89 Француски, Божидар 342 Фриш, Макс 495 Фришчић, Оливера 305 Фуруновић, Зоран 204 Хабрам, Карољ 335 Хајне, Хајнрих 495 Халупа, Густав (Gustav Chalupa) 146 Халупа, Маргарета (Margaretta Chalupa) 146 Хана, Џеладин 98, 329 Харди-Ковачевић, Ирина 156, 176, 335 Хариш, Јелисавета 144, 154, 333, 359, 359, 360, 361 Хас, Зденко 73, 75, 85, 86, 88, 96, 261, 327, 328 Хаџи-Костић, Јован 161, 162, 334, 454 Хаџић, Милош 329 Хаџић, Наталија 32, 57, 89, 90 Хаџић, Фадил 120 Хаџи-Ценић, Вјера М. 160, 303 Хемингвеј, Ернест 349 Херенда, Антон 29, 45, 89 Хет, О. 61 Хибенет, Георг фон (Georg von Hübbenet) 146 Хидвеги, Фрањо 86 Хисени, Шабан 334, 335 Хитлер 50, 258, 474 Хлавач, Светлуша 324, 339, 340, XIX-49 Хођера 257 Холодков (Холотков), Игор 112, 132, 324, 465, 467, 469, 485, XXIII-67, XXVI-76 Хољевац, Давор 358 Хорват, Арпад 246 Хорњак, Марија II-5 Хорњак-Пушкаш, Марија 107 Хофман, Стеван 212, 213, 309 Хох, др Рудолф 92 Хоџа, Фадиљ 196 Хоџа, Хаки 105, 108, 466, 469, 482, 485 Хоџић, Сабахадин 21, 29, 65, 77, 77, 86, 251 Христић, Бранислав 180 Христић, Коста Б. 466 Худ, Робин 110 Худаверди, Невзат 157, 335 Хумо, Хамза 21, 29, 30, 89, 261, 349 Хусић, Џавид 272 Цагић, Љиљана 382, XXI-57 Цази, Јосип 86, 88 Цакић, Бобан 186 Цакић, Михаило 275 Цанић, Ненад 381 Цар, Мартин 86 Царић, Мирко 199, 336 Цвејић, Жарко 261 Цвејић, Никола 61, 77 Цвејић, Нинослава 361, IX-25 Цветић, Јосип 44, 50 Цветић, Никола 358 Цветићанин, Радивој 203 Цветко 62 Цветков, Мирко 30, 89 Цветковић 335 Цветковић, Аца 61, 62 Цветковић, Брана 77 Цветковић, Драгиша 21, 255, 256, 262 Цветковић, Ђурица 178 Цветковић, Маргита 203 Цветковић, Никола 156, 335, I-4 Цветковић, Петар 63 Цветковић, Петар (1929) 183 Цветковић, Сава 22, 30, 78, 86 Цвијановић 335 Цвијановић, Анка 15, 157, 176, 294, XXX-100 Цвијановић, Жељко 464 Цвијић, Анђелка 203 Цвијић, Вера 460 Цвијић, Зоран 227 Цвијић, Олга 285 Цвијовић, Кирил 76 Цвјетићанин, др Стево 345 Це Тунг, Мао 495 Цекић, Душан 86 Цековић, Велимир 52 Церовић, Вуксан 283 Церовић, Милоје 186 Церовић, Павле 21, 30, 40, 48, 89 Церовић, Стојан 204 Цесардић, Злата 77 Цигановић, Марко 32, 45, 48, 89 Цикота, Богољуб 45, 50, 251, 273, 300 Циндрић, усташа 266 Цинцар-Марковић, Александар 35 Цицварић, Крста 89 Цицовић, Млађен 313 Црвенковски, Крсте 150 Црнобори, Вера 91 Црновршанин, Расим 146 Црнчевић, Брана 139, 140, 349 Црњанин, Милорад 195 Црњански, Милош 148 Цукић, Дејан 326

540 Миле Недељковић Чабаркапа, Драгана 246, 247, 354, 442, XXXII-105 Чабаркапа, Лазар 187 Чабаркапа, Сенко 340 Чавић, Драгољуб 187 Чавић, Милорад XXXI-104 Чавошки, др Коста 150, 191, 439 Чакало, Здравко 242, 324, 340 Чаловска, Драга 332 Чанадановић, Мирко 155 Чанчар Бранко 453 Чарапић, Дејан 287, 288 Часар, Ема 358 Чачуга, Бранко 30, 89 Чегањац, Момчило 186 Чедић, Славица 203 Чекеревац, Мирјана 203 Челар, Миња 203 Чемерикић, Мира 212 Чехајић, Јусуф 456 Чи, Чанг Чија (Chang Chia Chi) 146 Чизмић, Стеван 333 Чика Љуба в. Ненадовић Чиплић, Богдан 92 Чича, Милица 91 Чичак, Ранка 195, 249, 279, 280, 281, 284, 441 Чичовачки, Димитрије 127, 143, 144, 154, 156, 309, 311, 332, 333, 338, 340 Чкребић, инж. Душан 289 Човић, мр Небојша 319 Чогурић, Ђорђе 86 Чолак-Антић, Бошко 203 Чолановић, Војислав 333 Чолић, Драгутин 333 Чолић, Здравко 326 Чолић, М. Лазар 41, 102, 112, 122, 125, 275, 281, 301, 332, 448, 451, 458, 467, 469, 482, 485 Чолић, Олга 104 Чоловић, Милојко 21, 30, 86 Чоловић, Сенка 339 Чордаш, Стеван 342 Чортановић, Светислав 273 Чубрановић, Радомир 246, VIII-20 Чудомировић, Љубодраг 174, 203 Чујкевић, Борис 44, 50 Чујовић, Михајло 43, 50, 262 Чукић, Душан 198, 220, 227, 285, 336, 337, 353,442 Чукић, Милорад 454 Чуковић, Павле 61 Чулић, Давор 300, 358, 449 Чупић, др Вукан 287 Чупић, Мирко 233, 335, 448, 455, 456, 459, 463, 469, 485 Чучуковски, Савка 178 Џабић, Мухамед 356 Џаковић, Рајко 178 Џафер Беголи, 108 Џаџић, Тома 203, 284 Џимић, Г. 61 Џимић, Д. 61 Џинали, Скендер 116 Џугашвили, Јосиф Висарионович в. Стаљин Џумхур, Зулфикар Зуко 123, 127, 271, 330, 331, 477, 448, 450, 452 Џунов, Бранислава 247, 457 Шабић, Родољуб XXIV-70 Шакотић, Миленко 210. 216 Шале, Винко 181 Шаља, Мамди 184 Шаља, Мустафа 105, 108, 143, 156, 437 Шаљић, Радомир–Миодраг 86 Шаморел-Алтрамар, Жаклина 86, 91 Шанг-Лин, 110 Шандл, Здравко 358 Шантић, Алекса 261, 262 Шантић, Војин 136, 366 Шантић, Милан 21, 30, 54, 89 Шантић, Ружана 358 Шантић, Ружица М, 21 Шапоњић, Зоран 465, XXIV-70 Шаренац, Момчило 282, 441 Шарић, Александар 357 Шарић, др Љиљана 43, 263 Шаулић, Бранимир 204 Швабић, Будимир 40, 51, 54 Швабић, Павле 146 Шверко, Драгана 203 Шеварлић, Миладин 376 Шевић, Стеван 273 Шеган, Вера 91 Шегвић, Зденка 103 Шегвић, Људевит 116 Шеније, Андре 61 Шепић, Славко 338 Шестаков, Сергеј 455 Шећеров, Шазија М. 179, 460 Шехалић, Мугдин 346 Шеху, Максут 157, 174, 335, 454 Шешеринац, Љубица 167 Шијачки, Душан Мил. 22, 30, 32, 33, 85, 86, 314 Шилер, Фридрих 495 Шилић, Лазар 50 Шиља 110 Шиљак, Фадил 134 Шиљеговић, Светлана 204 Шимић, др Јерко 266 Шимић, Константин М. 37, 44, 50 Шиндолић, Слободан 126, 132, 159 Шипетић, Велимир 181 Широка Џон 332 Широка, Кољ 162, 289 Шита, Вехап 144, 157, 167, 333 Шифилиш, Лајош 156 Шкиљевић, Благоје 50, 52, 52 Шкрбић, Зоран 342 Шкргић, Софија 88 Шкрељи, Имер 454 Шкрињар, Бранко 106 Шлосбергер, Јосип 354 Шљивић, Горан 168, 247 Шљивић, Милан 275 Шнудерл, др Макс 316 Шобајић, Милош 326 Шокорац, Александар 98, 102, 329

541Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006. Шолаја, Бора 302, 102, 104, 106, 130, 307, 329, 332 Шопов, Ацо 83, 86 Шоти, Вера 460 Шотра, Данило 202 Шоћ, Даница 19, 32, 89, 90 Шошкић, Будислав 330, 331 Шошкић, Чедомир 465, XXXI-103 Шпацапан, Богомил 367 Штаглер, Раде 40, 50 Штајдухар, Рудолф Руди 106, 329, 330, 331 Штајнер, Мирослав 97, 154, 155, 156, 159, 334, 466, 469, 482, 485 Штајнер, Хари 204, 207, 207, 207, 207 Штарк, Нада 186 Штитковац, Ејуб 203 Штрбић, Миливоје Миле 167, 170, 303, 317, 455 Шћекић, Јован 104, 106, 134, 135, 275, 276, 329, 331, 332, 333, 342, 358, 448, 454, 455, 458, 469, 485, XIX-49 Шћекић, Милан 337 Шћекић, Ново 223, 233 Шћепановић, Соња 197 Шукић, Ђура 92 Шуковић, Слободанка 178 Шулић, Лујо 22, 30, 89 Шулхоф, Јосиф 92 Шулц, Детлеф (Detlef Schulz) 273 Шулц, Тед (Tad Szulc) 146 Шумаревић, Светислав 30, 41, 50, 51, 116 Шундић, Милика 357, 458, 467, 469, 485 Шустријан, Стеван 92

Миле Недељковић (1941, Крћевац, код Тополе), новинар, етнолог и књижевник. Уређивао часопис Новинарство (1983–1992), Новинарски гласник, лист Удружења новина- ра Србије (1985–1987) и Новинарски летопис, свеске за ис- торију новинарства (1988–1991). Био главни и одговорни уредник Наше штампе, гласила Савеза новинара Југосла- вије (1987–1991) и оперативни уредник историјског пре- гледа Два века српског новинарства (1992). У четири ман- дата је био члан управе Удружења новинара Србије (1985–1989 и 2000-2005). Предавао у школама Југословенског института за нови- нарство (1976–1991), био ментор за праксу студената књи- жевно-публицистичког смера Филолошког факултета у Београду (1984–1988). Координатор је наставе на смеру журналистике у департману Београд новопазарског Фа- култета хуманистичких наука (2004–2009). Уређивао више стручних листова и часописа: Сабор на- родног стваралаштва Србије (1985–2009), Етнолошке свеске (1986–1987), Расковник (1987–1991), Folklor – Народно стваралаштво (1985–1988), Зборник Сјенице (1985–2003), Задужбина (1991–2009). Покретач је и уредник Песничких новина (1972–1974, 1978–1983, 2006–2009). Аутор је бројних запажених чланака, расправа и саопштења, публикованих у многим гласилима, као и зборницима радова конгреса фолклориста и етнолога. Превођен је на енглески, француски, руски, немачки, шпански, бугарски и словеначки језик. Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије (1988). Први је добит- ник награде Вукове задужбине за науку за дело Годишњи обичаји у Срба (1990). За Лек- сикон народа света је добио Специјалну награду Осмог међународног салона књига у Новом Саду (2002). Добитник је награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (2006), Повеље Радио Београда 2 (2007) и Повеље XIV међународног скупа „Власи- нски сусрети” за свестран и значајан допринос на подручју етнологије и афирмације научног стваралаштва (2008). Живи и ради у Београду. ОД ИСТОГ ПИСЦА Последњи војник Комуне, драма (Крагујевац, 1976) Завеса пада, позоришне критике и есеји (Нови Београд, 1968). Деловодни протокол Карађорђа Петровића 1812–1813 (Крагујевац–Топола, 1988). Топола, Карађорђев град, Опленац (Топола, 1989; друго издање 1991, треће 2007). Годишњи обичаји у Срба (Београд, 1990). Слава у Срба (Београд, 1991). Срби граничари (Београд, 1991). Задужбина краља Петра Првог (Топола, 1992; друго допуњено издање 1997). Крст и полумесец – најстрашнија српска раздеоба (Београд–Бијело Поље, 1993). Народни календар „Шумадија” (Крагујевац, 1993) Календар српских народних обичаја и веровања (Ваљево, 1994–1997). Записи о Шумадији (Крагујевац, 1996). Српски обичајни календар (Београд, 1998–2009). Косово и светски рат (Београд, 1999). Записи о Шумадији, II књига (Београд, 2000). Фендрек од Гараша (Орашац, 2001). Лексикон народа света (Београд, 2001). Објава српског новинарства (Београд, 2001). Вождове војводе (Аранђеловац, 2002). Орашац – колевка српске државности (Аранђеловац, 2002). Новинарство – основи (Београд, 2003). Ноћ у Салашу Ноћајском, историјска једночинка (Београд, 2004). Приредио за штампу књигу Мемоари Томислава Карађорђевића (Топола, 1999). Написао сценарија за документарне филмове Опленачка трилогија, I део (1993), Вожд (1997), Востание ‘804 и документарно-играну ТВ серију у петнаест епизода Трагом Карађорђа (2003).

Миле Недељковић ХРОНИКА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ 1941–2006 Ликовно-графички уредник: Радомир Петрић, граф. инж. Прелом: Илија Милошевић Штампа: Штампарија – Гласник Београд – Лазаревачки Друм 13–15 Тираж 1.000

061.23:070(497.11)”1941/2006” 070(497.11)”1941/2006” НЕДЕЉКОВИЋ, Миле, 1941– Хроника Удружења новинара Србије : 1941–2006 / Миле Недељковић. – Београд : Службени гласник, 2009 (Београд : Гласник). – Напомене и библиографске референце уз текст. – Регистар. ISBN 978-86-519-0175-4 а) Удружење новинара Србије – 1941–2006 b) Новинарство – Србија – 1941–2006 c) Новинари – Србија – 1941–2006 COBISS.SR–ID 156857612 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

579