LINK 102-103

PredstavljamoPrvusrPskuintegrisanuredakciju Časopiszaprofesionalceumedijima jul/avgust/sePtemBar2012. Broj102/103 godinaXi ISSN-1451-3420 BesPlatan Primerak Free coPY anketa višeod30srPskihnovinaraonajvećimProBlemimaProFesije TijanićiMilić DobroDošli u svet veb Dokumentaraca Hoće li roboti zameniti novinare? Neke–DA! Moćinemoć srpskihmedija: Anđela,upaklu umrla Mediji nisu krivi za rat Aleksandar Goran Kako izveštavati o nasilju nad decom saveta redakcijama zavođenje naloga nadruštvenim mrežama

2

4 revIeW 11 GODIšnjICa TranSFerI 13 naGraDe nOvInarIMa 14 prepOrUČUjeMO 5 novinara od kojih treba učiti 16 LInK preDSTavLja Veljko Miladinović Lažni azilant i pravi novinar 18 LInK preDSTavLja Kako radi prva srpska integrisana redakcija 24 DrUšTvene Mreže 10 saveta redakcijama za vođenje naloga na društvenim mrežama 26 veb eTIKa Tvit za otkaz 28 nOvInarI I KOrUpCIja Ima li kredibilitet cenu? 32 KOMenTar Tante za kukuriku, štedionica za Politiku? 34 InTervjU Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja Vlada će poštovati uređivačku autonomiju medija 36 LInK ISTražUje Gde su poslanici koji su izglasali zloglasni medijski zakon 2009. godine i koliko ih je sada u vlasti 39 LInK anKeTa Koji je najveći problem novinarstva u Srbiji i šta je rešenje? 61 prOFeSIOnaLnI IzazOvI Imenovati decu ili ne 63 MeDIjSKa eTIKa Majkl Džempson Ako radite pravu stvar, etičan ste novinar 66 MeDIjSKO TržIšTe NATPE–Budimpešta 2012 67 MInI InTervjU Peter Heleš E čitaonica za centralnu Evropu 68 TeHnO LInK IBC 2012 Konektovana televizija u konektovanom domu 70 TrenDOvI Dobrodošli u svet veb dokumentaraca 88 KnjIGe nOvInara 90 KOnKUrSI 92 ODLUKe KOMISIje za žaLbe SaveTa za šTaMpU 95 In MeMOrIaM Sadržaj jul 102avgust 103septembar

Teme 30 Komentar Kakoispendrečitipoliciju Zbog čega je slučaj „urednika NIN-a“ i njegovog sukoba sa policijom negativan događaj, mada je u punom sjaju demonstrirana esnafska solidarnost? 47 mladinovinari volonterskaepopeja 49 Intervju Smenazbogskraćivanja titovoggovora Kako je Veroslava Tadić u oktobru 1972. godine, tokom „seče liberala“ u Srbiji, sklonjena sa položaja urednice Informativnog programa Televizije Beograd 54 Novinarkenasudu anđela,upakluumrla U priči o Anđeli Bunčić nema bezgrešnih, ali apsurd je da pravosuđe kažnjava novinarke koje su pokušale da uzbune javnost kako bi se spasilo dete čija je strašna sudbina bila potpuno predvidiva 73 Novimediji dalićerobotizameniti novinare?Neke-da! 78 tijanićimilić medijinemogu danapraverat 83 medijskafotografija Najboljiradovisa PressphotoSrbija2012 MarkoSomborac Časopis za profesionalce u medijima Osnivač Rastislav Durman. Izdavač: Media Art Content d.o.o. www.mediaart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije www.uns.org.rs, Resavska 28/I, Beograd, telefon: +381 (0)11 32 36 337. V.d. direktora Media Art Content d.o.o: Tanja Prodanov tanja.prodanov@mediart.org, telefon: +381 (0)21 520 448. Glavna i odgovorna urednica Dragana Bjelica dragana.bjelica@uns.rs. Glavna i odgovorna urednica specijalnih brojeva Linka Sanja Bošković. Tehnička oprema i dizajn Goran Ratković. Urednik fotografije: Milorad Milanković. Štampa Grafostil Kragujevac, Kanicova bb, www.grafostil.rs COBISS.SR-ID 181608199 ISSN-1451-3420 link@uns.rs Ilustracija desno

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 3

4 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 26. jun Preti masovno gašenje novina (Pres) - Asocijacija medija saopštila je da očekuje od vlade hitan dijalog sa medijskom industrijom o unapređenju poslovanja kompletnog novinsko-izdavačkog sektora i upozorava da će Srbija biti jedna od retkih zemalja u Evropi koje će ostati bez štampanih medija. Na ovu opasnost Asocijacija, koja okuplja 13 novinsko- izdavačkih kuća sa devet dnevnih listova i 130 magazina, kao i dve novinske agencije, ukazuje više od dve godine, ali, kako se ističe, u tom periodu, osim „voluntarističkih pokušaja“ pojedinih predstavnika Vlade, ništa nije učinjeno kako bi se stanje bar delimično popravilo. Štrajk na televiziji Čačak (Večernje novosti) - Zaposleni na regionalnoj televiziji Čačak u 14 časova prekinuli su redovno emitovanje programa i stupili u štrajk zbog neisplaćenih zarada. Radnici su 14. juna uputili zahtev većinskom vlasniku za isplatu plata i doprinosa za februar, mart, april i maj ove godine, a krajnji rok bio je jučerašnji dan. Kako juče nisu isplaćene zarade, zaposleni su odlučili da stupe u štrajk uz poštovanje minimuma procesa rada. 27. jun Izgorela TV Zvižd (Informer) - Prostorije kučevske lokalne televizije Zvižd uništene su u požaru koji je planuo oko 3:30, ali srećom, niko nije povređen. Izgorela je kompletna studijska oprema i inventar, a šteta, prema prvim procenama, iznosi više od 2,5 miliona dinara. 28. jun Medijska koalicija zahteva povlačenje države iz medija (Dnevnik) - Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Lokal pres, okupljeni u Medijsku koaliciju, zatražili su efikasno sprovođenje Medijske strategije i povlačenje države iz vlasništva u medijima. Na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnici Koalicije predložili su i formiranje međunarodnog tima koji će raditi na reviziji istraga o ubistvima novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. 29. jun SEEMO protiv ukidanja TV pretplate (Danas) - Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) izrazila je zabrinutost zbog poziva pojedinaca i nekih građanskih organizacija za ukidanje pretplate Radio-televiziji Srbije. U saopštenju ističu da bi ukidanje televizijske pretplate otvorilo vrata za političko mešanje u rad i program javnog servisa i da „javni servis nije državni ili partijski servis“. 30. jun Savetu RRA ne smeta grupni seks u reklami (Informer) - Savet Republičke radiodifuzne agencije odlučio je da se reklama Državne lutrije Srbije u kojoj se aludira na grupni seks može nesmetano emitovati na televizijama, iako je pre dve nedelje saopštio da je nepristojna. Reč je o reklami za sportsko klađenje u kojoj dvojici mladića prilazi devojka i pita ih da li su za „trojku“, što je žargonski izraz za seks utroje. Zbog spornog sadržaja reklame Savet RRA je pokrenuo postupak protiv televizija Prva i B92, na kojima se emitovala. Tim povodom ovo nezavisno regulatorno telo se oglasilo i saopštenjem u kome je navedeno da spot „ izaziva asocijacije koje se u okolnostima konkretnog slučaja mogu smatrati nepristojnim“. Međutim, ove nedelje na sednici Saveta RRA svi članovi su bili jednoglasni u odluci da spot ne prelazi granice dobrog ukusa. Inače, predsednik Saveta RRA je vladika jegarski Porfirije. Član Saveta Miloš Rajković tvrdi za Informer da je reč o reklami koja ne krši zakon i da se njena kopija emituje u Bugarskoj, a i u još nekim zemljama regiona. Previše nestručnih u medijima (Danas) - Elektronski i štampani mediji u javnom vlasništvu su uglavnom bazično ili osrednje tehnološki opremljeni i nedostaje poznavanje rada zaposlenih na novim platformama, istakao je juče Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka na predstavljanju druge faze istraživanja „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva“. Ispitati pomoć Tanjugu (Večernje novosti) - Novinske agencije Beta i FoNet zatražile su od Komisije za kontrolu državne pomoći da ispita svaku državnu pomoć dodeljenu JP Tanjug u protekle dve godine, ocenjujući da se tom pomoći narušava slobodna konkurencija na tržištu. Dve privatne i nezavisne agencije zahtevaju od Komisije da ispita da li je državna pomoć Tanjugu dodeljena u skladu sa zakonom, da li je bila nedozvoljena i, ako jeste, zahtevaju vraćanje te pomoći. U zahtevu Bete i FoNeta naveden je i podatak Ministarstva kulture da je u 2010. godini Tanjugu iz budžeta dodeljena pomoć od 216. 715. 500 dinara. review Info traka Opštine u Srbiji bez medija LapOvO 8.381 stanovnik* MerOšIna 14.317 stanovnika ražanj 9.676 stanovnika žabarI 15.970 stanovnika Srbija ima 150 opština i 24 grada uključujući beograd. U 50 opština postoji samo jedan medij, obično radio stanica, koja po pravilu nema informativni program. * Broj stanovnika naveden prema popisu iz 2011. godine Republičkog zavoda za statistiku Grafika:GoranRatković

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 5 3. jul Irex: Mediji pod uticajem političara (Danas) - Mediji u Srbiji su pod velikim uticajem političara, a sloboda govora je neznatno poboljšana u odnosu na period neposredno nakon demokratskih promena, ukazano je u juče predstavljenom izveštaju američke nevladine organizacije „Irex Promedia“. Na okruglom stolu „Rezultati Indeksa održivosti medija za Srbiju 2012.“ u beogradskom Medija centru, Goran Cetinić iz „Irex Promedia“ rekao je da podaci govore da je sloboda govora u srpskim medijima „marginalno poboljšana“ u odnosu na 2001. godinu, ali je ukazao da je i danas „prevelika politizacija medija“. Cetinić je podsetio da se indeks održivosti medija za Srbiju radi već 11 godina i da se u obzir uzimaju pokazatelji poput slobode govora, transparentnosti izvora, ekonomske samodovoljnosti i medijskog profesionalizma. 4. jul U Bečeju napadnuta ekipa RTV-a (RTV) - Ekipu Radio televizije Vojvodine, novinara Nenada Jovićevića i snimatelja Lasla Raca dok su snimali požar u radionici Agro-Lend iz Bečeja verbalno i fizički napao je vlasnik firme Roland Sabolčki. Uz psovke i pretnje da će, ukoliko i jedan kadar požara bude objavljen ugasiti Televiziju, Sabolčki je prvo gurao novinara, a potom pokušao, uz asistenciju supruge, da otme kameru snimatelju kojeg je sa trotoara ispred firme izgurao na put kojim je prolazio teški kamion. 6. jul Promene na čelu RTV Bujanovac (Blic) - Nova albansko- srpska koaliciona vlast za direktora Javnog informativnog preduzeća RTV Bujanovac imenovala je prosvetnog radnika Abedina Raćipija. Za glavnog i odgovornog urednika ove multietničke informativne kuće izabran je dugogodišnji novinar Mukarem Ahmeti. Na čelu albanske redakcije i dalje ostaju Nedžat Vehbiu, srpske Dušan Sikimić i romske Iljaz Kasumi. Potpredsednik Demokratske partije Nedžat Behljulji rekao je da su kadrovske promene usledile posle dogovora koalicionih partnera na vlasti. Albansko-srpsku vladajuću koaliciju u Bujanovcu čine Demokratska partija sa 12, grupa građana “Dr Stojanča Arsić“ sa pet i koalicija srpskih stranaka „Za bolji Bujanovac“ sa četiri odbornička mandata. 12. jul Otkaz zbog pitanja gradonačelniku (Danas) - Novinar Dejan Ignjić dobio je otkaz u novosadskom listu Dnevnik pošto je odbio da izmeni i „ublaži“ pitanja upućena gradonačelniku Novog Sada Igoru Pavličiću. Ignjić je u pismu medijima, predsedniku Srbije i ambasadama zapadnih zemalja naveo da je, prema prethodnom dogovoru, kabinetu gradonačelnika poslao pitanja o komunalnim problemima grada, a potom ga je urednik gradske hronike pozvao na razgovor i tražio da izmeni i ponovo pošalje pitanja, jer su „loše stilski napisana“. Pošto je odbio to da uradi, sutradan mu je saopšteno da redakcija raskida ugovor o radu. U jučerašnjem Dnevniku izašao je intervju sa gradonačelnikom koji sadrži i neka pitanja koja je postavio Ignjić, ali je potpisan drugi novinar. Iz kabineta gradonačelnika je saopšteno da je „bespredmetno i skandalozno dovoditi u vezu gradonačelnika Novog Sada sa uređivačkom politikom i internim odnosima urednika i novinara u nezavisnom listu Dnevnik“. „Nedopustivo je da se radno-pravni status novinara povezuje sa uticajem gradonačelnika.“ 13. jul Mediji kažnjeni zbog objavljivanja presude (Danas) - Novosadski mediji Radio 021 i Dnevnik i njihovi glavni urednici pravosnažno su osuđeni pred Višim sudom u Novom Sadu na novčanu kaznu od 200.000 dinara zbog objavljivanja presude dvojici makroa u kojima je pogrešno navedeno vreme. Tužba je usledila nakon tekstova na portalu Radija 021 i u listu Dnevnik od 24. novembra prošle godine o donetoj pravosnažnoj presudi po kojoj su Goran Urošević i Blažo Bošković iz Starih Ledinaca osuđeni na zatvorske kazne u trajanju od pet, odnosno četiri godine zatvora zbog krivičnog dela iznude. U tekstu je pogrešno navedeno da se ta iznuda odnosila na slučaj iz 2007. godine, u procesu u kojem je Okružni sud obustavio istragu protiv Uroševića, a u stvari se odnosila na slučaj iz 2009, kada su ova dvojica „pretnjama i batinama vršili iznudu nad većim brojem žena na Kaćkoj petlji“, kako to piše u presudi. Mediji će ovaj iznos morati da plate Novosađaninu Goranu Uroševiću (44), koji je trenutno u zatvoru u Požarevcu. Inače, i Blažo Bošković, koji zatvorsku kaznu služi u Sremskoj Mitrovici, preko svog advokata je tužio 021 i Dnevnik za istu stvar i takođe smatra da mu je poljuljan ugled i povređena čast. Ugašen MIP radio (uns.rs) - U podne je prestao da emituje program beogradski MIP radio. Prema tvrdnjama zaposlenih i saradnika bio je u vlasništvu F.K. Partizan, iako mu je formalni osnivač bila nedavno likvidirana firma Mipos d.o.o. Preduzeću Mipos je duže od godinu dana račun bio u blokadi, a prema rečima glavnog urednika MIP radija Žarka Obradovića vlasnici nisu bili zainteresovani da medij opstane.„Bili smo potpuno nemoćni. Nije bilo dobre volje da medij nastavi sa radom. Silni dugovi i tužbe su ostali“. Prema njegovim rečima petoro kolega je ostalo danas bez posla, a ima i petnaestak tužbi zbog neisplaćenih zarada. Obradović kaže da je 1. januara 2001. godine F.K. Partizan kupio radio, a da je program emitovan i ranije, od 1997. godine. jun/jul

6 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 14. jul Uslovne osude zbog pretnji Brankici (Pres) - Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je na višemesečne uslovne kazne zatvora šestoricu navijača Partizana zbog pretnji novinarki i urednici „Insajdera“ Brankici Stanković tokom fudbalske utakmice Partizan - Šahtjor 16. decembra 2009. godine. Oni su osuđeni jer su „pretećim skandiranjem ugrozili sigurnost Stankovićeve i pretili joj smrću uzvikujući parolu „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija“ sa južne tribine stadiona Partizana. Vođa navijačke grupe „Šedouz“ Goran Klještan i Aleksandar Perišić kažnjeni su uslovno sa deset meseci zatvora s rokom provere od četiri godine. Za isto delo Milan Gudurić kažnjen je sa godinu dana zatvora, uslovno na pet godina. Zbog nasilničkog ponašanja Dragan Đurđević osuđen je na 10 meseci, uslovno četiri godine, Nemanja Odalović na 10 meseci, uslovno tri godine, a Nemanja Bogdanović na šest meseci, uslovno pet godina. 20. jul Ilić se izninio (Pregled) - Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izvinio se novinarki Olji Bećković i Televiziji B92 zbog uvreda na konferenciji za novinare održanoj u utorak. Ilić je u izjavi za javnost naveo da ostaje pri oceni da se protiv njega vodi medijska hajka.„Iako sam već duže vreme negativna inspiracija za TV B92 i smatram da se protiv mojih saradnika i mene lično vodi politička hajka na ovoj televiziji, ipak, želim da kažem da sam na konferenciji za novinare Nove Srbije 17. jula burno reagovao i koristim ovu priliku da se izvinim i TV B92 i gospođi Bećković“. Protestovali zaposleni „Politike A.D.“ (Informer) - Deo zaposlenih u „Politici a. d“ okupio se ispred ulaza u prostorije u Cetinjskoj ulici u Beogradu, tražeći da im se isplati jedna i po zaostala zarada i da se vlada aktivno uključi u rešavanje problema u kojima se nalazi „Politika“. „Ako ovaj zahtev ne bude ispunjen, mi ćemo organizovati potpunu obustavu rada, što znači da neće biti štampanja dnevnih listova ’Politika’ i ’Kurir’“ rekao je predsednik sindikata u „Politici a. d“ Miodrag Obradović. 25. jul Bivši direktor primio nove radnike (Danas) - Bivši direktor RTV Bujanovac, Sevdailj Hiseni, nedelju dana pre odlaska, na neodređeno vreme, primio je osam novih radnika, saopštio je novinarima novi predsednik Upravnog odbora ovog javnog preduzeća, Nedžat Behljulji iz Demokratske partije, koja je sa srpskom koalicijom formirala novu lokalnu vlast nakon izbora 6. maja. Niko ne razume postupak starog direktora jer je poznata stvar da ova informativna ustanova sa 34 zaposlena radnika jedva funkcioniše, tako da dodatnih osam radnika nisu potrebni Televiziji Bujanovac, navodi Behljulji. 18. jul Ist medija grupa kupila Politiku (Danas) – Ova moskovska kompanija preuzela je 50 odsto preduzeća Politika novine i magazini od bečkog Ost holdinga, objavljeno je na sajtu Agencije za privredne registre. Prema podacima sa sajta Agencije, promena vlasništva u Politici registrovana je 16. jula. U sastavu „Politike NM“ posluju dnevni list „Politika“, „Sportski žurnal“ i štamparija. Nemačka kompanija VAC (WAZ), vlasnik Ost holdinga, sredinom 2010. godine je saopštila da namerava da se povuče iz Srbije jer je nezadovoljna uslovima poslovanja. Velimir Ilić napao Olju Bećković (Pres/ UNS) - Lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da se protiv njega vodi medijska hajka i ponovo izneo niz teških reči protiv autorke emisije „Utisak nedelje“ Olje Bećković. On je ocenio da bi Bećkovićevu trebalo „pravno prevaspitati“. „Vi znate da se ovih dana vodi jedna izuzetno velika hajka u Srbiji protiv mene, medijska hajka i na sve druge moguće načine i da to stvarno nije dobro. I to su isti oni koju su vodili hajku godinama, oni i dalje nastavljaju nešto da pričaju. Stvarno ne razumem neke ljude koji hoće da oni prave vladu, hoće oni da odlučuju, hoće oni u ime birača i glasača da daju svoj sud, svoje mišljenje i tako dalje. Ja više ne razumem gospođu Olju Bećković, šta više hoće od mene, da li je normalna, da li je zdrava i molim odgovorne ljude na B92 da je pošalju na analizu“ - rekao je Ilić na konferenciji za novinare u sedištu svoje stranke. Olja Bećković: Stari- novi Ilić- „Novi Velimir Ilić zaslužuje šanse da se potvrdi, a ako sam imala neke komentare, oni su se odnosili na onog starog Velimira Ilića, a taj stari Velimir Ilić nema nikakve veze sa ovim novim koji je danas dao tu izjavu“ reagovala je Bećkovićeva na Ilićeve optužbe. Udruženje novinara Srbije osudilo je uvrede koje je Ilić izrekao na račun novinarke i ocenilo da su takve izjave apsolutno neprimerene nosiocu javne funkcije. UNS je ukazao da je Ilić više puta vređao, pretio i fizički nasrtao na novinare i da mu nije prvi put da vređa Bećkovićevu. UNS je pozvao Ilića da prestane da se nedostojno odnosi prema novinarima i da se izvini koleginici Bećković. Odbačene tužbe RTS zbog pretplate (Blic) - Osnovni sud u Čačku odbacio je svih 311 tužbi koje je Radio-televizija Srbije podnela protiv građana Čačka koji nisu platili TV pretplatu. Kako saznajemo, medijski javni servis potraživao je novac od korisnika čiji se dug za pretplatu kreće od 20.000 do 30.000 dinara. U svih 311 predmeta, izvršne sudije naložile su RTS uređenje predloga u odgovarajućem pravcu. Po isteku roka, budući da nisu uređeni, doneta su rešenja o odbacivanju predloga za prinudnu naplatu TV pretplate. “Koliko sam upoznata, sva ta odbačena rešenja RTS postala su i pravosnažna. U toku je postupak naplate takse RTS-u za utuženja“ rekla je v.d. predsednika Osnovnog suda u Čačku Svetlana Krunić Tasevski“. review

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 7 2. avgust Obustavljen program TV Čačak (Blic) - Televizija Čačak obustavila je emitovanje programa na osnovu rešenja RRA, kojim se televiziji oduzima dozvola za emitovanje. U rešenju izdatom 13. juna navodi se da je ovakva odluka doneta zbog toga što TV Čačak nije izmirivala obaveze prema RRA. U TV Čačak prošle sedmice uveden je stečaj, a ovakva odluka znači da medij prestaje da postoji. Bez posla je ostalo 27 ljudi. TV Čačak privatizovana je 2009. godine kada je ovaj medij zajedno sa Radio Čačkom zvanično kupio Miloš Bojović, tada učenik čačanske Gimnazije. On je sin poznatog biznismena Zorana Bojovića, koji je privatizovao i nedeljnik 8. avgust Radnici TV Mozaik u štrajku (Dnevnik) - Radnici novosadske televizije Mozaik, koja emituje program na mađarskom jeziku, održali su jednočasovni štrajk upozorenja zbog toga što su im već deset meseci smanjene plate, dok im se putni troškovi izvesno vreme uopšte ne isplaćuju. „Nije emitovan program od 10 do 11 sati u znak protesta, jer je vlasnik od 1. oktobra prošle godine umanjio zarade za 20 odsto, tako da nam sada praktično duguje već dve plate“ rekao je predsednik sindikata Atila Moric. 13. avgust Miloš Vasić oslobođen optužbe (B92) - Apelacioni sud pravosnažno oslobodio novinara Miloša Vasića, koga je advokatica Biljana Kajganić tužila zbog povrede časti i ugleda i nanošenje duševnog bola. Apelacioni sud je ovakvom odlukom preinačio prvostepenu presudu, kojom je novinar nedeljnika „Vreme“ bio obavezan da Kajganićki isplati 350.000 dinara, pa je naložio advokatici da ona Vasiću, na ime sudskih troškova, isplati oko 170.000, uz zateznu kamatu. Biljana Kajganić je Vasića tužila zbog objavljivanja transkripta njenih presretnutih razgovora sa Dejanom Milenkovićem Bagzijem, koji je u to vreme bio u bekstvu u Grčkoj. U odluci Apelacionog suda kaže se da je Vasić u tekstu izneo informacije za koje je verovao da su istinite, a koje se odnose na događaje i ličnosti o kojima javnost ima interes da zna, jer su bile u vezi sa suđenjem za ubistvo premijera Srbije. 16. avgust TV Bosilegrad počela sa emitovanjem programa (Danas) - Stanovnici pogranične opštine na granici sa Bugarskom dobili su svoju lokalnu televiziju koja je počela de emituje eksperimentalni program u skladu sa odlukom Republičke radiodifuzne agencije (RRA). Program se emituje na 61. kanalu, a televizija će raditi u sastavu Javnog preduzeća Centar za kulturu u okviru koga program emituje i Radio Bosilegrad. Televizija Bosilegrad je na konkursu RRA još 2007. godine dobila dozvolu za emitovanje lokalnog televizijskog programa, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava emitovanje programa počelo je sa zakašnjenjem od skoro pet godina. 3. avgust Zaplenjen i uništen tiraž „Jedinstva“ (uns.rs) - Kosovski carinici su na administrativnom prelazu Bela zemlja u blizini Bujanovca uz asistenciju kosovske policije zaplenili i bacili 3.000 primeraka „Jedinstva“, nedeljnika na srpskom jeziku koji se distribuira na Kosovu i Metohiji. Redakcija „Jedinstva“ je u Kosovskoj Mitrovici, ali se list štampa u Beogradu od jula 1999. Od tada se „Jedinstvo“ doprema na KiM sa jasnom oznakom da su primerci besplatni i ne podležu carini. Nikolić pomilovao novinara Lasla Šaša (Danas) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pomilovao je Lasla Šaša, saopštila je predsednikova pres-služba. Nikolić je prethodno dobio mišljenje nadležnog suda, kao i Ministarstva pravde, a predlog o pomilovanju Šaša je potpisao u uverenju da je pravo na slobodu mišljenja jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina. Predsednik Srbije je ocenio da je neprimereno da novinar Laslo Šaš služi kaznu zatvora od 150 dana samo zato što je izneo svoje mišljenje, što je takođe protivno svim evropskim standardima i međunarodnim konvencijama. Šaš je pušten u 14 časova iz Okružnog zatvora u Subotici. Odluku Nikolića o pomilovanju pozdravilo je Udruženje novinara Srbije, koje je u saopštenju zahvalilo svima koji su pomogli da Laslo Šaš bude na slobodi. Šaš je izdržavao kaznu od 150 dana zatvora zbog uvrede ultradesničarskog mađarskog ekstremiste, vođe organizacije „64 županije“ Lasla Torockaja. On je osuđen 4. februara 2011. godine, pošto je u rubrici „Pisma čitalaca“ u dnevnom listu Mađar so aprila 2007. godine, kako je sud ocenio, uvredio vođu mađarskog desničarskog ekstremističkog pokreta „64 županije“. Sud mu je naložio novčanu kaznu od 150.000 dinara, a pošto nije imao novca da plati kaznu, Šaš se sam prijavio na izdržavanje zatvorske kazne od 150 dana u Okružnom zatvoru u Subotici. jul/avgust

8 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 24. avgust FSS tuži TV stanice (Blic) - U ovoj sezoni zabranjeno prenošenje stranih liga u „zaštićenom terminu“ (trenutno subota 17.30). Prema Statutu Evropske fudbalske unije (UEFA), Fudbalski savez Srbije (FSS) koristi pravo da u jednoj sezoni zaštiti termine svog nacionalnog prvenstva od uticaja stranih liga, a odlučio je da taj termin bude subotom (za prva dva kola 17.30 časova). To znači da nijedna domaća TV stanica ne sme da emituje prenose stranih šampionata u „zaštićenom terminu“, ali se nisu sve pridržavale toga. Iz Zajednice superligaša su najavili tužbu prema nekim TV kućama. 28. avgust Napadnuta ekipa TV Šabac (Alo) - Tokom održavanja 7. seoskih olimpijskih igara u Prnjavoru kod Šapca meštanin Rade K. (35) napao je novinarsku ekipu koja je izveštavala s tog sportskog događaja. Kako je Tanjugu rečeno u Policijskoj upravi Šabac, do incidenta je došlo u nedelju u 13.20 sati u dvorištu OŠ „Aleksandar Karađorđević“, kada je Rade K. prvo verbalno napao novinarku TV „Šabac“ Mariju Damnjanović, koju je udario u vrat, a snimatelja te televizije „uhvatio za vilicu“. Policija je zaustavila napadača, ali ga posle kraćeg razgovora pustila na slobodu. 29. avgust Mitrović isplatio dugove „Pinka“ (Blic) – „Kompaniju „Pink“ smo potpuno oporavili i nemamo nikakav problem sa likvidnošću. Isplatili smo svih pet zaostalih plata radnicima i potpuno zatvorili rupu od 40 miliona evra u obrtnom kapitalu koja se stvorila pre godinu i po dana kada sam ja bio odsutan. Uradili smo to uz pomoć moje lične dokapitalizacije koja je višemilionska, ali i prodajom fabrike vode“ rekao je Željko Mitrović, predsednik „Pink Media Group“, na konferenciji za novinare. „Posle 15 godina vraćam se na funkciju generalnog direktora ’Pinka’“ naveo je i predstavio nov menadžment kompanije. „Imali smo velike investicije od oko pet miliona evra u PFI studije i u toj oblasti očekujemo dosta novih poslova. Čini mi se da će nova vlada brže realizovati neka rešenja vezana za poreske olakšice stranim kompanijama koje žele da snimaju filmove u Srbiji“ rekao je Željko Mitrović i najavio da će „Pink“ ponovo reafirmisati kvalitetnu pop muziku. 31. avgust Milanović na slobodi posle deset godina zatvora (Danas) Nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije Dragoljub Milanović odslužio je desetogodišnju kaznu zatvora zbog odgovornosti za pogibiju 16 radnika RTS u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. godine. U presudi se navodi da nije preduzeo mere da se zaposleni te noći zaštite i evakuišu. 1. septembar Ponovo radi JRT (Alo) - Jugoslovenska radio-televizija (JRT) počela je sa probnim emitovanjem programa preko interneta. Pokretači televizije se nazivaju grupom entuzijasta koji žele da „vrate barem nešto od propale Jugoslavije“. Cilj televizije je da se spoje najveći regionalni centri - Sarajevo, Ljubljana, Priština, Beograd, Zagreb, Podgorica, Skoplje i Novi Sad u jedan servis. Nekdašnji JRT je radio do 1990. godine. 4. septembar Prijava protiv dve nelegalne televizije (Blic) - Valjevska policija je u saradnji sa RRA i RATEL- om obavila kontrolu lokalnih televizija „Marš“ i „Valjevo kronik“, koje su, kako je saopšteno, u dužem periodu neovlašćeno emitovale televizijski program. Protiv odgovornih u dve televizije Osnovnom tužilaštvu dostavljen je izveštaj zbog sumnje da su se neovlašćeno bavili tom delatnošću. Voditelj vesti na TV Avala i predvodnik štrajka zaposlenih u toj televiziji Nikola Vukomanović od jula je u Informativnoj redakciji TV B92. Borko Kašanski je u avgustu postao v.d. glavnog i odgovornog urednika lista Pres. Do tada je bio zamenik glavnog urednika. Njegov prethodnik, Veljko Lalić, posvetio se uređivanju „Nedeljnika“ koji od oktobra nije Presov dodatak, već zasebno izdanje. U oktobru je iz Novog magazina u Pres prešao Miša Brkić na mesto glavnog i odgovornog urednika. Spoljnopolitički urednik televizije Pink Miodrag Popović postao je savetnik predsednika Skupštine Srbije za spoljnu politiku. Tanja Jordović od septembra je savetnica direktora za program u RTV Vojvodina. Do juna 2012. bila je urednica Informativnog programa TV Pink. Za zamenika glavnog urednika lista Blic u septembru je došao Svetomir Marjanović, nekadašnji kolumnista lista Pres. Branka Nevistić od septembra vodi zabavni kviz „Slaži ako smeš“ na televiziji Pink. Novembra prošle godine zbog pritisaka je napustila Prvu televiziju gde je radila u Informativnom programu. Novinar Nenad Milosavljević napustio je nedeljnik „Akter“ i u potpunosti se posvetio radu na satiričnom portalu njuz.net za koji nije prestajao da piše. Nekadašnji urednik zabavnog programa HRT-a i direktor programa na TV Nova Siniša Svilan postao je regionalni direktor programa TV Pink. Estonac Tarmo Krim, koji je deset godina bio menadžer i producent scene „Eurosonga“, postavljen je za art direktora Pinka. Transferi review

10. septembar Gledaoci telima onemogućili gašenje signala KTV (Večernje novosti) - Mada su imali asistenciju policije, inspektori Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nisu uspeli da ukinu signal i onemoguće emitovanje programa zrenjaninske televizije KTV. Odbranili su je gledaoci, koji su svojim telima onemogućili inspektorima da pristupe emisionoj tehnici u naselju Bagljaš. „Imamo dozvolu za program na međunarodno koordinisanom 7. kanalu, koji je početkom 2010. preimenovan za eksperimentalno digitalno emitovanje. Država nas je dovela u zabludu, pa smo primorani da radimo na 32. kanalu. Rešavanje problema je u nadležnosti RATEL-a, a ne RRA, koja u nameri da ugasi našu televiziju, krši više zakona. Još traje spor po našim tužbama protiv RRA u Privrednom sudu i besmisleno je što RRA maše nekakvim izvršnim rešenjem“ ističe vlasnica i glavna i odgovorna urednica KTV Dana Radić. 19. septembar Napad na novinara Milana Milinovića (Politika) - Nakon SMS-a kojim je Ljubomir Bradić, odbornik grupe građana „Pobeda za Valjevo“, upozorio Milana Milinovića, direktora i urednika lokalne regionalne Vujić televizije (VTV), da zbog neobjektivnosti više neće prenositi skupštinske sednice niti iz gradske kase dobiti ijedan dinar, na konferenciji za novinare, odbornik Bradić je kazao da on ne želi niti ima pravo da se meša u uređivačku politiku Vujić televizije, ali i da ona po njegovom mišljenju, ipak, iskače iz okvira objektivnosti. Reagovao je i UNS upozorenjem da prema Zakonu niko ne sme, ni posredno, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ovlašćenja. 20. septembar Televizije moraju da utišaju reklame (Blic) - Gotovo sve TV stanice s nacionalnom frekvencijom puštaju reklame koje su i do 30 odsto glasnije od ostatka programa, zbog čega im je Republička agencija za elektronske komunikacije naložila da otklone te nepravilnosti. Merenjem su obuhvaćeni oba programa RTS, televizije Avala, Prva, B92, Pink, Happy, Studio B i Metropolis. Merenja su u kontrolnomernom centru Ratela u Dobanovcima urađena na zahtev RRA, kojoj su se mnogi građani žalili na preglasne reklame. Petković: Država će postepeno izaći iz medija (Radio 021) - Ministar kulture Branislav Petković najavio je danas redefinisanje medijske strategije 16. septembar NDNV najavio tužbe zbog laži o donacijama (Politika) - Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najavilo je da će podneti tužbe protiv više portala zbog netačnih i zlonamernih navoda o količini sredstava koje je to udruženje primilo od inostranih donatora. „Autorima tih članaka nekako se ‘omaklo’ pa su umesto 29.800 američkih dolara, koliko je NDNV dobio za programske aktivnosti tokom 2011. godine od američke fondacije NED, oni napisali 289.800. Jedna osmica više ili manje, kao da je to važno!“, navodi se u saopštenju. Vučić: Farmakom kupuje medije za DS (izvor: Blic) – „Iza kupovine 50 odsto vlasništva u „Politici“ stoji prvi čovek „Farmakoma“ Miroslav Bogićević, koji je to učinio kao uslugu Demokratskoj stranci“ rekao je sinoć potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u Dnevniku RTS. Ugovor o kupoprodaji 50 odsto vlasničkog udela u preduzeću „Politika novine i magazini“ zaključen je 29. juna 2012. godine između „Ist medija grupe“ iz Moskve i „Ost medija holdinga“ iz Beča kao prodavca po ceni od 4,7 miliona evra, od kojih je prodavcu isplaćeno četiri miliona evra, a ostatak od 700.000 kupac će isplatiti do 1. decembra 2012. godine, naveo je Vučić. Potpredsednik Vlade je dodao da je „Ist medija“ grupa kupila 50 odsto vlasništva „Politike“, a drugačija je procedura provedena za kupovinu novosadske firme „Dnevnik Vojvodinapres“ i „Večernjih novosti“, gde su kupljena potraživanja koja su obezbeđena založnim pravom. Vučić je naveo da je „Farmakom“ deo platio iz svog obrta i da su mu, kad više nije bilo sredstava, dati kredit iz državnih banaka, Nove Agrobanke i iz Privredne banke Beograd, i da je zatim novac uplaćen za kupovinu „Politike“ i potraživanja „Novosti“ i „Dnevnika“, što je nazvao „komplikovanim operacijama“ da bi neko imao medijsku kontrolu. i postepen izlazak države iz vlasništva u medijima, uz obaveznu transparentnost njihovog vlasništva. Petković je rekao da je nova vlada u prvih 40 dana rada zatekla neuređen medijski prostor, s medijima kojima se ne zna pravi vlasnik, javnim servisom u krizi, nedovršenim zakonskim projektima i nejasnim državnim vlasništvom u medijima. Po njegovim rečima, za medijski prostor potrebno je usvajanje „paketa neophodnih medijskih zakona“. Kao prioritete, on je naveo jačanje i konsolidaciju postojećih javnih servisa, RTS i RTV, kao i rešavanje pitanja njihovog održivog i trajnog finansiranja. To se, kako je kazao, odnosi i na jačanje dopisničke mreže javnih servisa, ali bez regionalnih javnih servisa. Potvrđena povezanost Miškovića i Đilasa? (pistaljka.rs) - Potpredsednica Delta holdinga Jelena Krstović objavila je na svom Tviter nalogu fotografiju koja može da se protumači kao dokaz povezanosti vlasnika Delte Miroslava Miškovića sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, ali i kao potvrda da njih dvojica imaju vlasnički udeo u dnevniku Pres. Na fotografiji koju je Krstovićeva sudeći po komentaru (Working in the air - „Rad u vazduhu“) snimila u avionu, na njenim kolenima vidi se beležnica sa sledećim rukom ispisanim navodima: „D. Đilas, 1. Pres – poslovanje, nova firma, ljudi, štamparija, kredit“ i datumom 23.8.2012. 29.avgust avgust/septembar

10 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 reviewview22. septembar Vladina komisija istražuje ubistva novinara (Blic) - Vlada Srbije donela je odluku da formira međunarodnu komisiju za istragu ubistava novinara u Srbiji, izjavio je juče direktor Televizije B92 Veran Matić. Na skupu OEBS-a, o izazovima sa kojima se suočavaju mediji u jugoistočnoj Evropi, Matić je kazao da je inicijativu za osnivanje te komisije, u koju će ući međunarodni istražitelji, pokrenula organizacija „Balkan fridom medija netvork“, a Vlada Srbije je usvojila i juče donela odluku o njenom formiranju. Međunarodna komisija će analizirati dosadašnje istrage ubistava Milana Pantića, Radoslave Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije i utvrditi gde su napravljeni propusti“, rekao je Matić. On je naveo da će nakon toga komisija dati preporuke kako da se dalje vode istrage tih ubistava radi pronalaska počinilaca. 30. jun Dragan Milošević 35 godina u novinarstvu (uns.rs) - Novinar Dragan Milošević Buca iz Surdulice obeležio je 35 godina rada. Dopisnik lista Danas Vojkan Ristić održao je govor na svečanosti i opisao slavljenika: „prepoznatljiv lik, sa moćnim dnevnim opažanjem i kritičkim uvećanjem, ali ne sa fantazmagoričnom imaginacijom tabloidske provenijencije“. Poželeo mu da piše, manje se nervira i da ostane „fanatik ove profesije u maloj sredini u kojoj je ipak najteže pisati za poznate ljude sa kojima se svakodnevno srećeš“. „Mnogo puta sam se lično uverio sarađujući sa našim slavljenikom u pravilo da novinar uvek piše pod pritiskom vremena i piše uvek, a ne kada hoće, bilo da radi za dnevne novine, radio ili televiziju. Tako je bilo kada smo izveštavali sa Vlasine o pripremama elitnih fudbalskih ekipa i kada je Dragan neumorno diktirao telefonom izveštaje za beogradski ‘Sport’. Tužno smo uspevali da smognemo snage i u vreme NATO bombardovanja da pišemo, a da Dragan i foto aparatom zabeleži tragediju koja se desila, a ne sme da se ponovi. Sećam se i originalne provincijske atrakcije prošloga veka kada su štampane „Surduličke novosti“, i kada je Buca sa Srbom Mikićem, Najdanom Stojanovićem i Mikijem Markovićem živeo sa svakim i za svaki broj, što je privilegija izabranih u ovoj ukletoj profesiji punoj slatke gorčine... I sam sam shvatio da je moral novinara u ubeđivanju činjenicama, a činjenice u tom smislu nisu mišljenja uticajnih ličnosti, stav neke partije ili ustanove. To kod Dragana Miloševića primerno uočavam u njegovim „Surduličkim hronikama“ poslednjih godina na regionalnoj RTV gde se ne libi da od običnih pletilja, ili posvećene učiteljice u zavejanom selu napravi očekivano iskrenu i ne kostimiranu životnu priču“. 25. septembar Kodeks najviše krše oni koji nisu u savetu (Pres) - Savet za štampu obeležio je godinu dana rada. Predsednik Upravnog odbora Saveta Dragan Bujošević istakao je da je Komisija za žalbe do sada rešila 30 pritužbi na rad medija. U šest slučajeva komisija kao radno telo Saveta donela je odluku da su mediji kršili kodeks, što je veliki procenat, čak 20 odsto. To govori o tome u koliko su slučajeva, oni mediji koji su se dobrovoljno podvrgli toj vrsti sankcije i svesni su značaja novinarskog kodeksa, prekršili taj isti kodeks. Zato je ovo velika brojka i to saznanje je u prethodnom periodu bilo najznačajnije, ali i najcrnje naveo je Bujošević. On objašnjava da je jedan od razloga zbog kog je Savet i nastao da se smanji broj sudskih tužbi. Drugi razlog je što se veoma brzo dobija odluka, u roku od 45 do 60 dana, ceo postupak je besplatan, a smatrali smo i da je moralna sankcija mnogo više obavezujuća za novinare nego sudska presuda. Ipak, dobar deo medija koji najviše krši kodeks ne nalazi se u Savetu za štampu i ne možemo da uzmemo u razmatranje žalbe koje se odnose na njih zaključuje Bujošević. 28. septembar Prva naučna televizija počela sa radom (24 sata) - Komitet znanja Srbije, koji okuplja istaknute mlade srpske stručnjake, naučnike i umetnike, osnovao je Srpsku naučnu televiziju. Sa idejom da mladima približi teme obrazovnog karaktera, SNT će, osim emisija u sopstvenoj produkciji, publici predstaviti i sadržaje koje je u vidu donacija dobila od inostranih i domaćih prestižnih univerziteta, instituta i istraživačkih centara. Program SNT, koji uređuju mladi naučnici i umetnici Srbije, trenutno broji više od 10 emisija. Neke od njih su „Naučne vesti“, o radu srpskih stvaralaca i savremenom toku nauke, kulture i umetnosti, „Eksperimenti profesora Kramfa“, koji na zanimljiv i sasvim drugačiji način objašnjavaju naučne činjenice. SNT možete pratiti u kablovskom sistemu IPTVa, kao i putem veb paketa „Sve na klik“ Telekoma Srbije, a uskoro se očekuje emitovanje signala i putem ostalih kablovskih operatera širom Srbije. Marta Varju glavna urednica „Mađar so“ (Magyar Szó) - Nacionalni savet Mađara izabrao je juče Martu Varju za glavnu urednicu dnevnog lista „Mađar so“, koja je u proteklih 15 meseci bila na toj funkciji u vd statusu, dok je za direktorku ove kuće izabrana ekonomistkinja Rozalija Ekres. Za glavnog urednika nedeljnika „Het nap“ izabran je Viktor Tomek, a za direktorku Edit Laslo, a oboje su dosad bili vršioci dužnosti na tim funkcijama. jubilej

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 11 27. jul Petković ministar - U novoizabranoj Vladi Srbije ministar kulture i informisanja postao je Bratislav Petković, član Srpske napredne Stranke. Rođen je 1948. godine u Beogradu, gde je diplomirao pozorišnu režiju. Od juna 2012. savetnik je za kulturu predsednika Srbije. 17. avgust Kolarević pomoćnik - Književnik i novinar Dragan Kolarević (SNS) imenovan za pomoćnika ministra kulture i informisanja za sektor informisanja i medija. Bio novinar i urednik RTS-a 21. septembar Predićka državni sekretar - Vlada Srbije postavila je Gordanu Predić, člana Socijaldemokratske partije Srbije, za državnog sekretara za medije u Ministarstvu kulture i informisanja. Portparol je SDPS-a od osnivanja 2009. Dugogodišnja televizijska novinarka. 31. avgust Obeležje nestalim novinarima: tražimo ih! (uns.rs) - Na četrnaestu godišnjicu kako su na putu između Velike Hoče i Zočišta nestali Đuro Slavuj i Ranko Perenić, ekipa Radio Prištine, UNS je sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije postavio spomen obeležje. Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli u manastir Zočište da urade reportažu o monasima koje je otela Oslobodilačka vojska Kosova. Skrenuli su sa glavnog puta misleći da idu za manastir i tu im se izgubio svaki trag. Obeležje koje je postavljeno na srpskom i albanskom jeziku kaže: „Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“. Kao nestali još se vode Ljubomir Knežević, dopisnik Politike, od maja 1999. godine i Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, od septembra 2000. Za one koji su pronađeni, kao što su Aleksandar Simović i Momir Stokuća, niko nije odgovarao niti su pokretani bilo kakvi istražni ili sudski postupci. Iako su novinarska udruženja već godinama Unmiku i Euleksu slala zahteve da se nešto uradi, iz ovih administracija stizali su uobičajeni i nemušti odgovori da su potrebne godišnjica činjenice, dokazi, novi momenti, novi svedoci, da bi postupak bio uopšte pokrenut. Nestali novinar Đuro Slavuj je došao iz Dvora na Uni i Petrinje, kao izbeglica je živeo i radio u Prištini. Njegova porodica je napustila zemlju i iselila se u Norvešku. Novinari Večernjih novosti, Jedinstva, Politike, RTS- a, NIN-a, Pečata, Libertatee, bili su na mestu gde je postavljeno obeležje zajedno sa dopisnicima beogradskih medija i izveštačima medija na srpskom na Kosovu i Metohiji. Goranka Matić, urednica fotografije na RTS-u, držala je fotografiju Momira Stokuće, s kojim je sarađivala: „Od njega sam dobijala slike za nedeljnik „Vreme“, godinama. To je bio čovek koji je voleo Kosovo, jer je snimao život na Kosovu, sve moguće proteste i dešavanja. Bio je onakav kakve su njegove slike, spontan, drag čovek i kad sam čula da je nestao, prosto mi je bilo grozno. U spomen njemu sam pre mesec dana u Pećkoj patrijaršiji stavila nekoliko njegovih slika o životu sa Kosova. Na neki način on živi i danas na Kosovu sa svojim fotografijama.“ Transferi Fotografije: Goranka Matić

12 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 ObradovićvsrtS SNSvsBlic 27. avgust Obradović: Više obrazovnog programa na RTS-u (rts.rs) - Ministar Žarko Obradović najavio je da će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tražiti od Javnog servisa da obrazovanje dobije veći značaj i prostor u televizijskom programu. „To ne možemo da tražimo od drugih, ali od Javnog servisa možemo. To nije potreba Ministarstva, to je potreba Srbije“, rekao je Obradović agenciji Beta. Ministar je napomenuo da obrazovni program treba da vrati staru slavu i da, ako ne postoje sredstva za nove televizijske produkcije, treba emitovati stare serije, poput Opstanka ili serija Timotija Džona Bajforda. „Tokom četiri godine, na Javnom servisu nismo uspeli da dobijemo sat vremena za emisiju koja bi se bavila značajem obrazovanja i nauke za razvoj Srbije. To dovoljno govori samo po sebi“, naveo je Obradović. Obradović je ukazao da se RTS obrazovanjem bavi kroz sporadične slučajeve, ali da ne postoji koncept. 31. avgust Srpska napredna stranka optužila je bivšu vlast, da „na svaki način i po svaku cenu, pokušava da preko svojih partijskih medija falsifikuje stvarnost u Srbiji“. „Krivce za nizak životni standard, korumpiranu državu i političku krizu, na volšeban način, mediji pod direktnom kontrolom DS-a, poput dnevnog lista Blic, pokušavaju da svakodnevnim lažima i brutalnim izmišljotinama objasne narodu kako su u novoj vlasti ubice i nesposobni ljudi, dok su njihovi miljenici iz DS-a, koji su prethodnih 12 godina razorili Srbiju, u stvari, sveci za čiji povratak na vlast bi trebalo svi da se molimo“, piše u saopštenju SNS. Naprednjaci su naveli i da je bivši ministar Oliver Dulić u Blicu reklamiramo akciju „Očistimo Srbiju“ sa više od 40 miliona dinara. Odgovor RTS-a (rts. rs) - Miodrag Zupanc, glavni i odgovorni urednik Kulturno- obrazovnog programa: Od početka januara do polovine juna ove godine, Kulturno- obrazovni program, sa svim svojim redakcijama, emitovao je na Prvom i Drugom programu – 4845 emisija, odnosno 138.031 minuta programa. Od toga, bez emisija Dramskog i serijskog programa, prikazano je 4039 emisija, odnosno, 98.629 minuta. Neke od emisija Školskog programa: Vita studentis (u kojoj ste nas počastvovali Vašim učešćem), Životna raskrsnica, Svet prirode, Delo Ćirila i Metodija, Enciklopedija za radoznale, Izaberi svoju knjigu, Kako naučiti matematiku, Naša planeta, Neobično o biljkama, Postanak i opstanak ćirilice, Priče o rečima... (Ukupno 71 višeepizodna serija). Dečja: Plava ptica (po ideji Džona Timotija Bajforda), Bleja, Zanimanje dete... (Ukupno 42 višeepizodne serije). Opšteobrazovna: Sve boje života, Evropa i Srbi, Mladi talenti Srbije, Obrazovno ogledalo, Porodični krugovi, Vidik... (Ukupno 28 višeepizodnih serija). Naučna: Horizont, Istorija nauke, Kalendar kroz vekove, Naučni kafe, Kontekst 21, Svetski izazov, Uspon ideje... (Ukupno 36 višeepizodnih serija). Ekološka: Eko karavan, Voda za sve, Eko-fajl, Životna sredina i zdravlje, Budućnost hrane... (Ukupno 20 višeepizodnih serija). Istoriografija: Trezor, Vreme televizije... (Ukupno 238 pojedinačnih emisija). Dokumentarna: Moja lepa Srbija, Hilandarske priče, Moravske priče, Pokretna prošlost, Stranac u Srbiji, Trag u prostoru, Zaboravljeni umovi... (Ukupno 55 višeepizodnih serija). Kultura i umetnost: Metropolis, Beokult, Art zona, Drugi vek, Libela, Savremeni pisci, Čitanje pozorišta, Krugovi poezije... (Ukupno 19 višeepizodnih serija). Programsku koncepciju Kulturno- obrazovnog programa odobrava Programski odbor Javnog servisa i Programski odbor RRA, koji potvrđuju da ispunjavamo sve uslove zadate funkcije Javnog servisa i odaju priznanje da smo jedina domaća televizijska stanica koja sistematski ispunjava svoju obrazovnu i kulturološku misiju. Kolegijum Blica odbacio tvrdnje SNS-a da je povezan sa DS-om i ocenio da su takvi stavovi naprednjaka pretnja i dnevniku i kritičarima vlasti. U saopštenju Kolegijuma tog dnevnika se navodi da „Blic nikad nije bio partijski medij“, te da to „neće biti ni sada, kada Srbijom upravljaju kadrovi SNS- a“. Kolegijum Blica je odgovorio da se tokom čitavog postojanja lista borio protiv toga da važne državne poslove „vode ljudi koji su sejali smrt po Srbiji, koji su raspirivali mržnju i živeli od prodaje lažnog patriotizma“. Dodaje se da je i u „vreme Tadićeve i Cvetkovićeve vlasti, čija se polovina kadrova prelila u vladu SNS“, taj dnevnik bio jedan od retkih kritičara njihovog rada. „Tačno je da je Fond za zaštitu životne sredine raspisao konkurs za učešće svih medija u akciji ‘Očistimo Srbiju’ i da su sva izdanja naše kompanije ‘Ringier Aksel Špringer’ učestvovala u njoj, kao što su to činili i svi drugi štampani i elektronski mediji. Međutim, ljudima u SNS samo smeta Blic“.

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 13 5. avgust Novinarki Radija Novi Sad Mandici Knežević uručena je nagrada „Ana Njemogova Kolarova“ za prilog „Violine majstora Njemčeka“. Nagrada je uručena na Susretu slovačkih novinara u Bačkom Petrovcu. Ove godine prvi put je dodeljena za medijski sadržaj o slovačkoj manjini koji nije na slovačkom jeziku. „Reportaža je urađena profesionalno, 3. septembar Nagrada za doprinos razvoju i promociji turizma Zlatibora „Zlatni bor“ uručena je Žiki Nikoliću, autoru i voditelju emisije „Žikina šarenica“ koja se emituje na RTS-u. Ovogodišnja nagrada Turističke organizacije Zlatibora uručena je u Kongresnom centru „Romanija“. 5. septembar Novinarka lista Danas Zorica Miladinović dobitnica je specijalnog priznanja za objektivno informisanje koje dodeljuje Agencija za istraživanje javnog mnenja Lubris Ekstra iz Niša. Priznanje za informisanje o školstvu i prosveti pripalo je novinarki „Narodnih novina“ Vesni Petrović . 18. septembar Novinarka RTV B92 Ljubica Gojgić proglašena je za „Ženu godine“. Izbor su organizovali magazin The Men i The Best Shop. Nagrada promoviše uspešne žene Srbije. Mandica Knežević (desno) i Ana Tomanova Makanova prilikom uručenja nagrade „Ana Njemogova Kolarova“ na Susretu slovačkih novinara Foto: Vladimir Lenhart nagrade j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 13 maksimalno radijski i radiofonski, sa mnogo atmosfere, šumova i dobrom muzikom, sa divnim osećajem za ritam. Kvalitet reportaže je i to što je nešto tradicionalno stavljeno u kontekst današnjice. Znači, nemamo priču o nečemu što je staro i konzervirano, nego o nečemu što živi“, rekao je predsednik žirija Rastislav Durman. „Uglavnom, sa velikim poštovanjem i divljenjem prilazim ljudima koji se čitavog života nečim bave i svu svoju strast utkaju u taj rad. Bilo bi stvarno nefer da i ja to ne pokušam“ navela je dobitnica.

14 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Ljubica gojgić Novinarka RTV B92. Uređuje i vodi emisiju Između dve vatre. Radila u Radio Indeksu, NIN-u. U novinarstvu od 1992. godine 1 2 3 4 5 Zaharije Trnavčević (RTS, B92, Happy TV) novinar koji je imao sreću da može da se posveti jednoj temi i da u njenim okvirima postane legenda. Novinar čije interesovanje za poljoprivredu nema granica baš kao što granica nema ni energija sa kojom i danas radi svoj posao. Olja Bećković (B92, Mreža), zbog originalnog koncepta emisije, neprevaziđenog ni danas, ali i zbog originalnog načina na koji pristupa temama i razgovorima sa gostima. Zoran Panović (Danas), koji je kao urednik dnevnog lista Danas, zajedno sa svojim saradnicima, pokazao kako se u teškim vremenima uređuju dnevne novine i kako se odoleva političkim pritiscima Danica Vučenić (RTV Vojvodina, B92), na koju se treba ugledati zbog profesionalnog pristupa novinarstvu i beskompromisne odbrane prava novinara da pita sve. Treba joj se i diviti na entuzijazmu i izdržljivosti. Aleksandar Miladinović (B92), čija pojava potvrđuje da ambicija ima smisla jedino ako uz nju ide i obrazovanje, obaveštenost, spremnost da se uči i da se slušaju iskusniji. Verujem da mu predstoji velika karije Foto:RTS uz komentar da novinarstvo u Srbiji ipak ima više od pet profesionalaca koji mogu da posluže kao primer savesnog i ozbiljnog žurnalizma, navodim imena onih koji svakako pripadaju eliti. gorislav Papić Novinar RTS-a. Uređuje i vodi emisiju Raspakivanje. Bio novinar NIN-a. U novinarstvu od 2001. godine. Slavoljub Đukić (Politika, NIN), poslednji veliki novinar iz vremena kada je novinarstvo bilo veliko. Njegovi tekstovi bi trebalo da budu lektira na svim studijima novinarstva. Zoran ćirjaković (B92, NIN), novinar koji je spojio najviše standarde novinarstva na Zapadu sa ljubavlju prema drugačijim svetovima i ne tako privilegovanim ljudima. ljiljana Smajlović (Politika, NIN, Vreme), govori tiho i uvek ima sve moguće argumente iza sebe. Aleksandar Tijanić (NIN, RTS), govori glasno, tako i piše i pravi televizije. Najautentičniji novinarski rukopis na srpskom jeziku. Ante Tomić (Jutarnji list), zbog toga što jednom nedeljno dokazuje da politička kolumna može biti i odlična literatura. Foto:IgorStojanović Foto:mc.rsFoto:audiofotoarhiv.com Foto:Jutarnjiist Foto:UNS Foto:B92 Foto:B92 Foto:B92 Foto:mc.rs preporučujemo 5novinaraod kojihtrebaučiti

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 15

16 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Veljko Miladinović N ovinar Veljko Miladinović je sa fotoreporterom Igorom Pa- vićevićem seo u autobus na liniji „Preševo-Brisel“ i pode- lio sudbinu lažnih azilanata. Upoznao je ljude koji su s kartom u jednom pravcu želeli da egzistencijalne probleme reše u sedištu Evropske Unije. Sa njima je u centru za azilante mogao da pročita natpis na srpskom i albanskom jeziku da je nemoguće dobiti politički azil. „To- liko tekstova napisano je o lažnim azi- lantima, Srbiji je prećeno vraćanjem viza, ali niko nije govorio da je najve- Lažni azilant novinar ipravi ći problem što su lako, za nekoliko stotina evra, prelazili gra- nicu u ‘dogovoru’ sa mađarskim carinicima“. Veljko saputni- cima nije rekao da je novinar, a fotograf je krio aparat ispod jakne. Saznao je da ti ljudi nemaju prave informacije, da ne znaju da su aktuelna priča u beogradskim medijima, jer „gle- daju albansku televiziju, čitaju novine sa Kosova i veruju pri- čama osoba koje su na njima, očigledno, dobro zarađivale“. Reportaža „Dugo putovanje u Bruksel“, kako u Preševu nazivaju Brisel, objavljena je u sada ugašenom Pressmagazi- nu i odnela je glavnu nagradu na prošlogodišnjem Interferu. „Lepo je u biografiji imati po neku nagradu. Ali, u sušti- ni, nagrada samo legitimizuje jedan odlazak u kafanu. Možda ni to nije mala stvar. Dobio sam mogućnost da prepričavam anegdote sa tog putovanja. I onaj trenutak zadovoljenja profe- sionalne sujete kada čujem da su ured- nici svojim novinarima rekli ‘ovo je tre- balo mi da uradimo’.“ Dvadesetdevetogodišnji kolumnista Presa i reporter Nedeljnika koji se od početka oktobra ove godine samostal- no bori na srpskom medijskom tržištu prisetio se i drugih novinarskih podu- hvata iza kojih je stala njegova kuća. Reporter Mihailo Medenica tako je na godišnjicu NATO bombardovanja otišao na Košare, karaulu na kojoj su vođene najžešće borbe, a za koju su se „Alban- ci zarekli da srpska noga više nikada ne sme kročiti“. Put u Brisel platila je redakcija, po- vratnu autobusku kartu i nekoliko dnev- nica. Iako Veljko misli da je novinarska produkcija u našoj zemlji ograniče- na zbog nedostatka para, kaže nam da besparica ne može uvek da bude oprav- danje za nedostatak ideja. „Mnogi veli- ki novinari i urednici su se ušuškali u svojim redakcijama i rade po inerciji, a potrebe čitalaca se menjaju i pristup ‘pravljenju novina’ treba to da prati, Nedavno sam bio u Londonu u interna- cionalnoj grupi novinara. S jedne stra- ne, tehnološki smo potpuno zaostali za njima, „prikačeni“ su na nekoliko „ge- džeta“ preko kojih primaju hiljade in- formacija u minuti, a s druge strane mi je bilo fascinantno kako njih oduše- ve „male stvari“, koje su za prosečnog srpskog novinara „opšte mesto“. Raz- govarao sam sa novinarom iz Kine koji mi je predložio da napišem tekst o „uti- caju srpskih trenera na kineski fudbal nekad i sad“. Ali, iz njegove perspekti- ve to je podrazumevalo da otputujem u Kinu. Kada sam mu rekao da ću mu po- moći iz Beograda ako on bude želeo da piše o tome, on mi je rekao:„Hvala, ali ako budem pisao o tome, doputovaću u Srbiju. Ne mogu da komentarišem ze- mlju u kojoj nisam bio“. Linkpredstavlja Katarina Živanović Aleksandar Radovanović

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 17 Foto: Milorad Milanković

18 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Kako radiprva srpska Integrisana redakcija Zamolili smo novinare kompanije Ringier Axel Springer da čitaocima Linka objasne kako funkcioniše prva združena redakcija kod nas. Odgovori su pred vama Linkpredstavlja

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 19 Irena Hadžiomerović Nenad Jaćimović Foto: Milorad Milanković

20 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 S ciljem da novinari svih ka- nala rade za sve kanale, a manji broj urednika lakše kontroliše sadržaj, u no- vembru 2010. godine oformljena je Integrisana redakcija Ringier Axel Springer. Čine je dnevni list Blic, internet izdanje Blica (Blic.rs), be- splatne dnevne novine 24sata, in- ternet izdanje 24sata (24sata.rs), Zena.rs i Blicsport.rs. Redakcija se nalazi u ulici Žor- ža Klemansoa na Dorćolu, gde kompanija ima prostor površine od 4183 m2 . Integrisana redakcija smešte- na je u prizemlju, u otvorenom prosto- ru gde se nalazi najveći broj novinara i kompjutera za rad, a naspram čijeg ulaza je visoki sto oko kog se okuplja- ju urednici i stojeći drže kolegijum. Na zidu iza uredničkog stola nalazi se im- presivni video ekran dimenzija 618x174 centimetara sa raznovrsnim informaci- jama. Novinari su grupisani i sede po ru- brikama. Svaka rubrika ima svog ured- nika i jednog ili više zamenika i redak- tora. Koncept integrisane redakcije podrazumeva da se pre kolegijuma odr- že sastanci po rubrikama na kojima no- vinari i urednici razmenjuju ideje i for- mulišu teme za taj dan. Pre integracije novinari onlajn i štampanog izdanja bi- li su podeljeni, a sada podjednako pišu za oba izdanja. U redakciji se radi u smenama, prva je od 9 do 17 časova, druga od 17 sati do jedan sat posle ponoći, a tu je i jutarnje dežurstvo od 7 do 15 časova. Za pisanje

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 21 se koristi Adobe InCopy a za prelom In- Design, dok je Woodwing program koji upravlja celim sistemom. Izdavačko društvo Ringier Axel Springer d.o.o. trenutno ima nešto vi- še od 300 stalno zaposlenih i više od 350 honorarnih saradnika, kao i dopi- sničku mrežu u Srbiji, Crnoj Gori i Re- publici Srpskoj. Štampano izdanje Blica jedno je od najtiražnijih u Srbiji, a Blicov sajt ima više od 37 miliona poseta mesečno i ubedljivo je najčitaniji domaći sajt. Kako radiprva srpska Integrisana redakcija

22 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Blic je aktivan na društvenim mrežama. Ima naloge na Fejsbuku (165.000 fanova), Tviteru (76.000 pratilaca), Pinterestu i Gugl plusu. Blic na Fejsbuk nalogu objavljuje vesti sa sajta, ali i fotografije, snimke s Jutjuba, ankete... Za izbor tekstova koji će se naći na Fejsbuku zadužen je redaktor za društvene medije. Obično se objavljuju sve važnije vesti koje se smatraju adekvatnim za tu društvenu mrežu (npr. vesti iz hronike se izbegavaju). Redaktor za društvene medije brine da se tako ostvari direktnija komunikacija Blica sa čitaocima. Kako radiprva srpska Integrisana redakcija U rednik postavlja naslove tek- stova na stranama koje po- kriva i pravi izbor fotografija, pa prosleđuje stranice prela- maču uz podatke o predviđenom broju karaktera, fotografijama, antrfileima i grafikama (ukoliko ih ima). Fotografije uglavnom predlažu urednici rubrike u dogovoru sa urednikom fotografije. Kada prelamači završe, materijal vraćaju kao šablon u koji novinar direk- tno ukucava tekst na mesto gde će biti objavljen. Istovremeno urednik sa gra- fičkim timom radi na grafici. Na strani se, dakle, radi paralelno umesto korak po korak, što znatno ubrzava proces ra- da i sprečava da dođe do „začepljenja“ na prelomu, odnosno da u „ded lajnu“ bude previše nedovršenih strana. Dok novinar piše, prelamač, recimo, može da ubaci grafiku, a urednik foto služ- be da promeni glavnu fotografiju. Na jednoj strani istovremeno mogu da ra- de novinari, redaktor i lektor. Tako se strana sklapa kao slagalica. Isti princip se poštuje i za Blic i za 24 sata, s tim što svako izdanje ima svoje šablone u istom programu. Iz preloma se tekst može vratiti na doradu u slučaju da dođe do izmene strane ili dopune informacije. Neretko se stranica „obara“ u večernjoj smeni, ako se dogodi nešto izuzetno značajno. Štampano izdanje Blica je različito za Beograd, centralnu Srbiju, Vojvodinu, Crnu Goru i Republiku Srpsku. Blic u proseku ima 44 strane – razlika u izda- njima za centralnu Srbiju, Vojvodinu i Beograd je pet strana. Izdanja za Cr- nu Goru i Republiku Srpsku imaju svo- jih 30 strana, a još deset preuzimaju iz Srbije. N a kolegijumu se sastaju glav- ni i odgovorni urednik, odgo- vorni urednici svakog izdanja (Blic, Blic nedelje, 24 sata i Blic onlajn), urednici rubrika, urednik fotografije i tehnički urednik. Kolegi- jum se održava dva puta, prvi od 10, a drugi od 14 sati. Na jutarnjem kolegi- jumu, nakon analize štampe, po sekto- rima se predlažu teme za sutrašnje iz- danje. Integracija se ogleda u tome što svaki urednik sa svojim novinarima „po- kriva“ određen broj stranica u štampa- nom izdanju Blica, u 24 sata i na sajtu. Na primer, novinari Zabave i Kultu- re pokrivaju rubrike Zabava, Kultura i Slobodno vreme u Blicu, ali i iste rubri- ke na sajtu i rubrike Šou i Stil u novi- nama 24 sata. Tokom sastanka na veli- kom ekranu je ispisan plan sa temama za svaku rubriku. Izložene teme se do- rađuju na samom kolegijumu. Uredni- cima su, takođe, u svakom trenutku na ekranu dostupne agencijske vesti, tele- vizijski program, podaci o posećenosti Blicovog sajta, kao i konkurentski sajto- vi, što im omogućava da i na kolegijumu prate aktuelne informacije. Na drugom kolegijumu se prati napredak u pisanju tekstova i kristališe izgled sutrašnjeg iz- danja. Strane koje su do tada prelomlje- ne i postavljeni naslovi prikazuju se na ekranu i analiziraju. Biraju se fotografi- je, koje se takođe vide na ekranu.

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 23 Tekst u CMS-u Isti tekst na sajtu Isti tekst okačen na Fejsbuk N a tekstove na Blicovom sajtu svaki dan pristigne oko 10.000 komentara čitalaca. Svakodnevno ih administri- ra petoro ljudi, uz dodatnu pomoć uko- liko se ukaže potreba. Jedan od admi- nistratora komentara radi isključivo od ponoći do sedam sati ujutro. Nijedan ko- mentar ne može se pojaviti na sajtu pre nego što prođe kontrolu. U CMS-u po- stoji posebna kategorija u kojoj admini- stratori odobravaju komentare. Tu je i opcija „Prijavi uredniku“, koja se odnosi na komentare u kojima se upućuju otvo- rene pretnje članovima redakcije ili bilo kojoj konkretnoj osobi ili su uvredljivog sadržaja. Administriranje pristiglih ko- mentara uprošćeno je opcijom odobra- vanja i zabranjivanja pritiskom na jedno dugme na tastaturi (M - odobri i N - za- brani). Postoji i spisak zabranjenih reči (psovke, uvrede...) koje su unete u CMS i koje se u svakom komentaru koji ih sa- drži pojave markirane crvenom bojom, što administratorima olakšava posao. Kolegijumseodržava dvaputa,prviod10, adrugiod14sati OnlajnizdanjeBlica, internetsajtBlic.rs, pokrenutoje1996.godine NatekstovenaBlicovomsajtu svakidanpristigne oko10.000komentara O nlajn izdanje Blica, inter- net sajt Blic.rs, pokrenuto je 1996. godine, a nakon inte- gracije u novembru 2010. do- živeo je nagli rast. U oktobru 2010. pro- sečna posećenost radnim danima bila je 400.000, a danas je više od 1.300.000. Urednik onlajn izdanja na kraju rad- nog vremena pravi plan sajta za veče i naredno jutro. U plan se unose i teksto- vi odabrani iz sutrašnjeg štampanog iz- danja (sa određenom satnicom kada će biti objavljeni na sajtu). Praksa je da se tekstovi iz štampanog izdanja ne stav- ljaju na sajt istog dana pre podneva, a često se objavljuju i dan kasnije, kada nije reč o aktuelnim temama. Otprilike trećina sadržaja Blicovog štampanog i onlajn izdanja se preklapa. Za pisanje tekstova za onlajn izda- nje novinari koriste program Makon- da CMS. Blicov CMS omogućava sem objavljivanja teksta sa fotografijom, ubacivanje video klipova, galerije foto- grafija, anketa, mapa, interaktivne gra- fike, objavljivanje povezanih tekstova sa istom tematikom, daje mogućnost čita- ocima da uvećaju fotografije klikom na sliku... CMS je podeljen u nekoliko katego- rija (Blic, Sport, English i Blog), u okvi- ru kojih postoje potkategorije. U kate- goriji Blic nalaze se potkategorije Vesti (za ubacivanje tekstova na sajt), Prio- riteti (za određivanja na kom mestu na sajtu će vest biti objavljena), Komentari (u kojoj administratori puštaju ili zabra- njuju pristigle komentare čitalaca) itd. Tu je i opcija QuickEdit, odnosno polje u koje se unese ID broj svake vesti za brži pristup tekstu i unošenje izmena. Novinari svake rubrike unose vesti iz svog sektora, dok odgovorni urednik sajta i njegov zamenik uređuju naslov- ne strane i kategorije, smišljaju naslo- ve i sl. Osim praćenja dnevnih događaja, pi- šu se posebene priče koje će biti objav- ljene samo na sajtu, što se dogovara na kolegijumu. Tekstove u CMS najčešće unose no- vinari, a urednik ih zatim sređuje i odo- brava na sajt. Novinari sa terena infor- macije telefonom ili e-mailom javljaju uredniku koji odmah unosi vest u CMS i pušta je na sajt. Cilj je da se informacije na sajtu pojave brzo, a po povratku novi- nara sa terena te priče se rade za štam- pano izdanje i 24 sata iz ugla koji se do- govori sa urednikom. Nije pravilo da isti novinar piše tri različite verzije teksta. To se dešava u deset odsto slučajeva, ka- da se izveštava sa konferencija za štam- pu ili kada se radi o događaju iz hronike. Korišćenjem opcije „live blog“ mogu se objavljivati tekstovi u formi bloga i tako nuditi nove informacije iz minuta u minut, uključujući i fotografije i snimke.

24 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 1 Ne preterujte O učestalosti postavljanja postova na društvenim mrežama ne postoje pisana pravila, ali nepisana govore da nikako nije dobro preterivati. Minimalni vremenski razmak između dve objave (posta) treba da bude bar 30 minuta, a preporučljiva dinamika „šerovanja“ je na svakih 40 minuta do sat vremena. Toliko vremena je optimalno da ljudima koji vas prate, recimo, na Fejsbuku, budete stalno prisutni u News Feed-u a da im ne dosadite. Ono što se nikako ne preporučuje (a što mnogi domaći mediji, nažalost, rade) jeste objavljivanje postova u talasima, tako što posle nekoliko sati mirovanja u nekoliko minuta izbace čitav niz. 2 Podstičite interaktivnost Čitaoce (fanove, pratioce) treba podsticati na učešće u diskusijama o određenoj temi. Kod osetljivih tema diskusije se uglavnom razvijaju same od sebe i potrebno ih je samo nadgledati kako ne bi prešle u svađu i vređanje. Kod ostalih tema diskusije se mogu podsticati pozivom čitaocima da kažu svoj stav, mišljenje ili procenu. Poželjno je na Fejsbuk stranici (ili na sajtu, u okviru teksta) pokrenuti anketu. Zbog jednostavnosti ankete su prijemčive čitaocima, a medij na taj način relativno lako i brzo (doduše i površno) saznaje stavove jednog dela javnog mnenja. 3 Nemojte brisati kritike na svoj račun Ukoliko čitaoci iznose kritike pristojnim jezikom i argumentovano, poslednja stvar koju treba uraditi je brisanje takvih komentara. To se odnosi i na komentare koji administratoru stranice ukazuju na greške, bilo njegove ili greške u samom tekstu koji je podeljen na mreži. Brisanjem komentara šaljete svojoj publici dvostruku poruku: da niste u stanju da prihvatite kritiku, pa makar ona bila i konstruktivna i da ne držite do njihovog mišljenja čak ni kada je ono argumentovano i pristojno saopšteno. 4 Brišite uvredljive komentare Komentari koji sadrže uvrede na ličnoj, rasnoj, verskoj, polnoj ili nacionalnoj osnovi podložni su brisanju. Kao što svaki medijski portal praktikuje pravila na osnovu kojih moderatori filtriraju komentare i odlučuju koji će objaviti, isto to je potrebno i na društvenim mrežama. Kod društvenih mreža komentari mogu biti moderirani tek posle objavljivanja, kada ih je već video određeni broj ljudi, za razliku od većine sajtova gde komentar bude vidljiv tek posle odobrenja. Na Fejsbuku, koji je za sada najviše korišćena društvena mreža među medijima, menadžer stranice može u podešavanjima („Edit Page“, podopcija „Manage Permissions“) navesti nepoželjne ključne reči (npr. psovke). Komentar koji sadrži neku od tih reči neće biti objavljen, odnosno biće označen kao spam, a postaće vidljiv jedino ukoliko ga menadžer stranice odobri. 10 Saveta redaKcIjama za vOđeNje NaLOga Na drUštveNIm mrežama društvene mreže Nenad Milosavljević 24 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 25 10Poštujte pravila društvenih mreža Za svaku društvenu mrežu je bitno da poštujete pravilnik o ponašanju jer vam u suprotnom može biti ugašen nalog u koji je uloženo mnogo truda i sredstava, a najgore od svega je što ćete izgubiti pratioce koje ste godinama pokušavali da privučete i zadržite. Na svakoj društvenoj mreži postoji link ka pravilniku sa vrlo preciznim uputstvima i on je prvo što menadžer društvenih medija treba da pročita kako bi mogao da obavlja posao kvalitetno. Osim toga, nedavno je na internet „procureo“ i interni pravilnik moderatora koji za Fejsbuk kontrolišu prijavljene sadržaje, a koji takođe može pomoći (http://www.scribd.com/doc/81863464/ oDeskStandards) ljudi, što najčešće nije dovoljno, ali medij treba da se makar povremeno uključi u diskusiju i, što je još važnije, da odgovori čitaocu na postavljeno pitanje. Pritom ne treba ići u drugu krajnost i sa čitaocima komunicirati „burazerski“, već pre svega pristojno i informativno. Svrha društvenih medija je da približi korisnike međusobno, bilo da je reč o privatnim nalozima ili kompanijama, pa samim tim i medijima. Dvosmerna komunikacija između medija i čitalaca sa pojavom društvenih mreža lakša je i brža. Zašto to onda ne iskoristiti? 8 Komentar uz vest Redakcijski komentar uz podeljenu vest može biti važna dopuna naslovu. Ipak, sve zavisi na kojoj mreži objavljujemo vest. Ukoliko je reč o Tviteru, preporučljivo je da redakcijski komentar koji objavljujemo uz vest bude isti kao i naslov. Jedan tvit sadrži 140 karaktera i jako je bitno da čitalac odmah vidi srž vesti, na osnovu čega će odlučiti da li će kliknuti na link, a to je moguće uglavnom ako uz link vesti objavimo i njen naslov. Na Fejsbuku je situacija drugačija jer postoji više „manevarskog prostora“, pa menadžer stranice može uz link napisati i komentar koji će sadržati zanimljiv deo teksta koji nije pomenut u naslovu i na taj način dodatno zaintrigirati čitaoca. Štaviše, na Fejsbuku je preporučljivo da se komentar uz vest razlikuje od njenog naslova. 9 Pratite statistiku Na svakoj društvenoj mreži možete pratiti statističke podatke o poseti, bilo kroz integrisane alate ili nezavisne, naknadno instalirane aplikacije. Na osnovu tih podataka možete napraviti analize o tome kada su koji sadržaji najčitaniji i na osnovu toga odlučivati kada ćete emitovati određene tekstove. To, naravno, ne važi za udarne vesti i ekskluzivne priče jer te kategorije obično budu vrlo čitane i deljene na internetu u koje god vreme da su emitovane na društvenim mrežema. 5 Ne ulazite u raspravu sa čitaocima Sa čitaocima ne treba ulaziti u polemike jer je stav medija već izražen podeljenim tekstom, tako da bi svaka rasprava značila pokušaj nametanja stava. U obzir mogu doći eventualna pojašnjenja ukoliko menadžer društvenih medija uz konsultaciju sa autorom teksta, proceni da čitalac neki podatak nije dobro razumeo. Cilj, dakle, može biti samo otklanjanje nejasnoća, ali nikako vrednosna rasprava između čitaoca i medija, odnosno onoga ko ga predstavlja. Često mediji dozvoljavaju autorima da se uključe u diskusije sa čitaocima, ali je u tom slučaju potrebno za sve novinare organizovati kratak kurs kako bi bili spremni da na odgovarajući način diskutuju. 6 Brišite neželjene poruke (spam) Retko koja društvena mreža je pošteđena od različitih vrsta neželjenih poruka. To je naročito izraženo na Fejsbuku, gde postoji veliki broj stranica čiji vlasnici ili menadžeri u nameri da privuku nove pratioce, linkove ostavljaju na tuđim stranicama koje imaju veći broj pratilaca. Stranice medija su često te koje privlače mnogo ljudi i pogodne su za ostavljanje takvih linkova, tako da menadžer stranice treba da bude vrlo obazriv i blagovremeno briše spam linkove. Uvek postoji opcija da Fejsbuku ta poruka bude prijavljena kao neželjena, posle čega ona više neće moći da bude postavljena ni kao komentar ni kao post na zidu. Ova mera predostrožnosti važna je i da bi čitaoci bili zaštićeni. Mnogi takvi linkovi vode ka stranicama koje sadrže viruse. 7 Familijaran odnos samo u granicama dobrog ukusa Većina stranica i naloga na društvenim mrežama kod nas deluje hladno i gotovo robotski jer između čitalaca i medija ne postoji komunikacija. Jeste teško ispratiti veliki broj komentara, naročito ako se ima u vidu da većina domaćih redakcija ili nema ljude koji se bave isključivo društvenim mrežama ili je reč o eventualno jednom ili dvoje ČestokorisniciuSrbiji umreženinaFejsbuku ilitviteruinformacije saznajusatima(čaki danima)prenegoštoih domaćimedijiobjave. Stičeseutisakdase medijijošprilagođavaju novimokolnostimaiuče kakodareagujujošbrže. Pohvalnoještovećina medijaimanalogena društvenimmrežama, alimnogiodnjihsvojim stranicamaneupravljaju kakobitrebalo.„Link“ predstavljadesetvažnih savetamedijimaza vođenjestranicana društvenimmrežama j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 25

26 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 vebetika tvitza otkaz P rvi u nizu kontroverznih tvi- tova koji će izazvati veliku ra- spravu stručne javnosti Hi- roko Tabuči objavljuje nakon neprospavane noći u šest sati ujutru 29. marta 2010. godine. Sa ironičnim „Volimo te gospodine Tojoda“ završa- va prvi, sa „Tojota je bezveze“ poslednji tvit toga dana. Ništa ne bi bilo neuobi- čajeno da Hiroko Tabuči nije reporterka Njujork tajmsa, da Tojota nije kompani- ja o kojoj izveštava, a Akio Tojoda direk- tor te kompanije. Nepunih sat vreme- na kasnije čuju se prve kritike na račun novinarke, a nekoliko dana nakon toga ombudsman ovog lista Klark Hojt u au- torskom tekstu koji je objavio Njujork tajms navodi da bi zbog problematič- nog poteza novinarku povukao iz priče o Tojoti. Urednik rubrike Lorens Ingra- sia odlučio je da to ipak ne učini. Iznenađeni odlukom, kolege su se pitale šta se desilo između prvog i po- slednjeg tvita i da li se nakon toga mo- že verovati u nepristrasnost njenog izveštavanja. Kredibilitet lista doveden je u pitanje. Smatrali su da je prekr- šen jedan od osnovnih principa profe- sije i da je stoga novinarka morala da bude kažnjena. A sve je počelo na kon- ferenciji za medije kompanije Tojota u Nagoji, kada je Aiko Tojoda ignorisao nepoželjna pitanja novinara, uključuju- ći i pitanja reporterke Njujork tajmsa. Revoltirana ovakvim ponašanjem, novi- narka objavljuje sporni tvit, a urednik Ingrasia staje u njenu odbranu jer je, kako tvrdi, to bila reakcija na ponaša- nje predstavnika kompanije, a ne izraz predrasuda o kompaniji i njenim proi- zvodima. Bila je to, međutim, samo uvertira u brojne kontroverze koje su obeležile 2010. godinu, ali druge redakcije naj- češće nisu tolerisale „onlajn prestupe“ svojih novinara. U julu mesecu iste go- dine urednica CNN-a za Bliski istok Ok- tavia Nasr na svom profilu na Tviteru izrazila je veliko poštovanje prema pre- minulom osnivaču Hezbolaha, ajatolahu Muhamedu Huseinu Fadlalahu, u ame- ričkoj javnosti povezivanog sa bombaš- kim napadima u kojima je ubijeno više od 260 Amerikanaca. Iako se vrlo brzo izvinila upravi CNN-a uz obrazloženje da je cenila njegovo zalaganje za pra- va žena i da svojim tvitovanjem nije po- državala terorizam, uprava nije mnogo marila jer je, kako se navodi u saopšte- nju, ugrozila svoj profesionalni kredi- bilitet. Nakon dvadeset godina prove- denih u ovoj kući, zbog spornog tvita, ekspresno dobija otkaz. Samo mesec dana kasnije, zbog ša- le koju je objavio na ličnom profilu, sus- pendovan je i sportski novinar Vašington posta Majk Vajz, a kažnjavanje novinara zbog „neprimerenog“ korišćenja druš- tvenih mreža ubrzo postaje praksa i u poznatim medijima širom sveta. Već ta- da je bilo jasno da je digitalno doba osim brojnih promena u načinu izveštavanja i funkcionisanju medija, donelo i „onlajn etičke dileme“. Sve češće se postavljalo pitanje kako bi novinar trebalo da se po- naša na mreži. Da li bi trebalo da bude prijatelj sa svojim izvorima na Fejsbu- ku ili da prenosi njihove tvitove, da li je Savetiameričkogdruštvaurednika 1. Tradicionalne etičke norme primenjuju se i na internetu. 2. Polazite od pretpostavke da će sve što napišete na internetu postati javno. 3. Koristite društvene medije za interakciju sa publikom, ali profesionalno. 4. Objavite najnoviju vest na veb sajtu vašeg medija, ne na Tviteru. 5. Pazite na to kako će vas doživeti i shvatiti. 6. Napravite nezavisnu proveru svega što nađete na društvenim mrežama. 7. Uvek se predstavite kao novinar. 8. Društvene mreže su alati, ne igračke. 9. Budite otvoreni i priznajte grešku na internetu. 10. Neka diskusije u krugu kolega ostanu poverljive. opravdano „lajkovati“ stranicu kompa- nije ili političke stranke o kojoj se izve- štava i da li lične aktivnosti novinara na vebu mogu da kompromituju njihovu no- vinarsku objektivnost? Novinarka Ketrin Luis, koja se ba- vi istraživanjem etičkih dilema na in- ternetu, ističe da profesija kojom se ba- ve novinare čini odgovornim za sve što Marko Nedeljković

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 27 objave na interne- tu, pa čak i kada to rade privatno. „Kako je novinar uvek novinar, sva- ki komentar ko- ji napiše može da mu se vrati kao bumerang, iako ga je možda na- menio svojoj pri- vatnoj publici, jer ni zatvorene mre- že nisu imune na širenje informaci- ja „cut and paste“ metodom. Zato, pre nego što bi- lo šta napišete ili podelite sa dru- gima na društve- noj mreži, treba da razmislite kao novinar da li to može da stvori sumnju u vašu sposobnost da svoj posao radite profesionalno i nepristrano“, objašnjava Ketrin Luis. Ona navodi i da bi novinari uvek morali da se pridržavaju pravila ko- ja je propisala kuća za koju rade, a ako ona nisu data u pisanoj formi da se ras- pitaju kakva su očekivanja poslodavca po pitanju privatnog korišćenja društvenih mreža i izražavanju privatnog mišljenja. Saglasnost ne postoji u odgovori- ma na sva pitanja, ali je ima kod oce- ne da bi isključivanjem sa društvenih mreža novinari izgubili značajan izvor vesti i sagovornika. Zbog toga gotovo sve velike redakcije na svetu imaju in- terna uputstva kojima regulišu ponaša- nje svojih novinara na vebu. U Rojter- sovom uputstvu se, međutim, navodi da se svet toliko brzo menja da će novina- ri bez obzira na određene smernice ko- je dobijaju od svojih redakcija morati da primene zdrav razum u mnogim sluča- jevima. Koliko god „lajkovanje“ nečije stranice na Fejsbuku na prvi pogled de- lovalo nespojivo sa novinarskom objek- tivnošću, često je to jedini način da se prate sve objave na datoj stranici, ali i da se lociraju potencijalni izvori. Stoga je jedan od najvećih izazova za novinare u digitalnom dobu postalo pita- nje kako da se angažuju u toj sve uticaj- nijoj sferi i iskoriste njene potencijale, a ne postanu jedan od onih koji će zbog nepromišljenog tvita ili fejsbuk objave ugroziti svoj, ili kredibilitet redakcije. Granica između privatnog i profe- sionalnog ujedno postaje sve tanja, pa je Američko društvo urednika već izda- lo univerzalni vodič pod nazivom „10 najboljih praksi za društvene medije“ kao svojevrsno uputstvo svim medij- skim profesionalcima. Saveti svetskih pionira u razmatranju etike na društve- nim mrežama korisni su i za domaće novinare, tim pre ako se zna da u Srbiji nijedna redakcija nije propisala čak ni osnovna pravila koja bi obavezala no- vinare da se ponašaju na određen na- čin tokom svojih aktivnosti na interne- tu. Za početak bi bilo dovoljno kada bi se pridržavali bar tradicionalnih etičkih normi koje se bez izuzetka primenjuju i na internetu, a ne poštuju se ni u mejn- strim medijima. Hiroko Tabuči, reporterka Njujork tajmsa: „Akio Tojoda je odgovorio samo na nekoliko pitanja, ignorisao je reportere koji su pokušali da postave dodatna pitanja, uključujući i mene. Žao mi je, ali Tojota je bezveze (I am sorry, but Toyota sucks)“. Nakon konferencije za štampu koju je organizovala Tojota u japanskom gradu Nagoji, reporterka je objavila navedeni tvit. Iako su mnogi smatrali da je dovela u pitanje svoju nepristrasnost i kredibilitet lista urednik rubrike Lorens Ingrasia stao je u njenu odbranu. NeKažNjeNa zatvOreN NaLOg SUSPeNdOvaN OtPUšteNa Radžu Noriseti, urednik u Vašington postu: „Možemo da dopustimo sve vrste federalnog deficita zbog ratova i svega ostalog. Ali moramo da obećamo da ga nećemo povećati ni za jedan dolar zbog reforme zdravstva? Tužno.“ Usred javne rasprave o reformi sistema zdravstvene zaštite, urednik u Vašington postu Radžu Noriseti tvitovao je na svom zatvorenom profilu poruku koju je moglo da vidi svega 90 prijatelja. Vrlo brzo tvit dospeva do redakcijskog ombudsmana i uredništva lista koji ocenjuju da tvit kompromituje neutralnost ovog urednika. Noriseti privremeno zatvara svoj nalog na Tviteru, a redakcija Vašington posta po hitnom postupku propisuje pravila za ponašanje svih zaposlenih na društvenim mrežama. Majk Vajz, sportski novinar i kolumnista Vašington posta: „Rečeno mi je da će Ben Rotlisberger dobiti pet mečeva suspenzije.“ Nakon glasina o navodnom seksualnom uznemiravanju dvadesetogodišnje studentkinje od kvoterbeka Pitsburga Bena Rotlisbergera, Majk Vajz u šali objavljuje tvit o navodnoj suspenziji zvezde američkog fudbala. Iako je za manje od pola sata otkrio da je u pitanju pošalica, Majami herald i NBC već su objavili „ekskluzivnu informaciju“. Vajz je, kako je kasnije objasnio, želeo da pokaže da „na internetu bilo ko može da objavi bilo šta“. I uspeo je u tome, ali je od svoje redakcije suspendovan na mesec dana. Oktavia Nasr, urednica CNN-a za Bliski istok: „Tužno je čuti da je umro Muhamed Husein Fadlalah. Jedan od Hezbolahovih velikana kojeg poštujem mnogo.“ Najdrastičniju kaznu za prestup novinara na mreži izrekao je CNN. Nakon smrti duhovnog vođe Hezbolaha, koji je u američkoj javnosti povezivan sa bombaškim napadima u kojima je ubijeno više od 260 Amerikanaca, urednica Oktavia Nasr napisala je navedeni tvit. Iako je kasnije precizirala da je cenila zalaganje Fadlalaha za prava žena, a ne njegove političke aktivnosti, ali da zbog ograničenja od 140 karaktera to nije mogla da navede u kratkoj poruci na Tviteru, CNN nije imao milosti. Nakon 20 godina provedenih u redakciji ove medijske kuće dobila je otkaz uz obrazloženje da je ugrozila svoj profesionalni kredibilitet. Problematičnitvitovi kojisuobeležili2010. godinuiniciralisu donošenjepravilaza ponašanjenovinarana vebuumnogimvećim redakcijamaširomSad. Uprethodnedvegodine seovakvapraviladonose iuredakcijamaširom sveta.USrbijinijedna redakcijanijepropisala sličnapravila

28 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Imali kredibilitet cenu? novinariikorupcija deloviizmenjenogKodeksa novinara • Novinar je obavezan da odbije poklon ukoliko se može sa razlogom pretpostaviti da je poklon povezan sa obavljanjem njegove profesije i da može uticati na objektivnost u radu. Novinar je obavezan da prijavi redakciji nuđenje ili dobijanje poklona u vezi sa obavljanjem novinarskog posla. • Ukoliko su pojedinac ili organizacija platili putne troškove novinaru/uredniku/redakciji, on je dužan da tu činjenicu navede u tekstu/ prilogu • Novinar ne izveštava o temama u kojima ima privatni (lični ili grupni) interes. Vladimir Radomirović 28 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 MarkoSomborac

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 29 U redništvo jednog nedeljnika obavezalo je novinare da od sagovornika traže oglase, izve- štači najčešće ne objavljuju ko im je platio putovanje u inostranstvo, do- pisnica jednog dnevnog lista iz grada na jugu Srbije od gradonačelnika dobija oko milion dinara godišnje za ažuriranje sajta gradske uprave... U prvom slučaju teško da će novinar moći da radi svoj posao ako je prinuđen da u isto vreme misli i na to koliko novine mogu da zarade ili, sasvim moguće, izgu- be ako se sagovorniku ne dopadne inter- vju. U drugom, čitaoci i gledaoci ostaju uskraćeni za bitnu informaciju koja može da utiče na izveštavanje, a u trećem dopi- snica neće moći objektivno da piše o ra- du gradonačelnika. Sve su ovo uobičajeni primeri iz srp- skog novinarstva, primeri koji se mogu nazvati korupcijom, a na koje su novina- ri, a i javnost uglavnom oguglali. Zbog ta- kvih slučajeva (dodajmo i stalne priče o tome kako bogataši plaćaju povoljne tek- stove o sebi ili, u krajnjem, plaćaju da se o njima ne pišu kritički članci) smanjuje se poverenje javnosti u novinare i medije, što ugrožava i ideju o punoj demokratiji u Srbiji. Između ostalog, ovo su bili razlo- zi što je početkom juna radna grupa u kojoj su bili predstavni- ci Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja no- vinara Srbije (NUNS), Saveta za štampu i Agencije za borbu protiv korupcije u organizaciji OEBS-a napisala izmene Kodek- sa novinara Srbije (u radnoj grupi bio je i potpisnik ovog tek- sta). Izmenjeni kodeks NUNS je usvojio na junskoj skupštini, a očekuje se da ga do kraja godine usvoji i UNS čime će zvanič- no stupiti na snagu. Koje su glavne izmene u Kodeksu? Precizirano je kako tre- ba postupati s poklonima, navedeno da novinar, urednik ili re- dakcija treba da objave ko im je platio putne troškove, ako put već nije uradio medij za koji rade. Radna grupa napisala je i preporuke medijima, koje nisu oba- vezujuće, ali bi njihovo usvajanje predstavljalo odličnu praksu, kakva odavno postoji u svim velikim svetskim redakcijama. Pre- poručeno je redakcijama da na osnovu Kodeksa novinara Srbije sačine svoje kodekse kojima će precizno regulisati prava i oba- veze novinara, urednika i vlasnika. Time bi se novinarima i ured- ništvu omogućilo da odbiju svaki pritisak vlasnika ili oglašivača. „Poželjno je da novinari pri sklapa- nju ugovora o zapošljavanju, zajedno sa urednicima i vlasnicima potpisuju Ko- deks redakcije. Time Kodeks postaje do- kument na osnovu koga novinari i ured- nici mogu efikasnije da se bore za prava novinarske profesije. Kodeks redakcije mora da sadrži stav u kome se navodi da se njegovi potpisnici obavezuju da će po- štovati norme Kodeksa novinara Srbije i norme Kodeksa redakcije“, navedeno je. Kad izmenjeni Kodeks novinara stu- pi na snagu, biće neophodno založiti se za njegovu punu primenu, što znači da bi trebalo ojačati udruženja novinara ka- ko bi mogla da snažno zastupaju prava novinara. Jer, osnovno je pravo novinara da ne radi po nalogu vlasnika ili uredni- ka koji zastupa stav vlasnika. Novinar mora da bude u službi jav- nosti. Urednik zato ima pravo da se su- protstavi vlasniku, novinar sme da odbi- je zadatak ako bi njegovim prihvatanjem prekršio Kodeks novinara, kao što ne tre- ba da prihvati ni da se potpiše ispod tek- sta koji je uredničkom intervencijom zna- čajno izmenjen. U vezi sa obavezama novinara, u iz- menama Kodeksa novinara navedeno je da novinar ne treba da izveštava o te- mama u kojima ima lični interes, uz ja- snu napomenu da se neprimerenim ne- će smatrati „ukoliko novinar koji u nekoj stvari ima i lični interes izveštava o toj temi ako je u pitanju stvar od šireg jav- nog interesa (npr. novinar koji živi u jed- nom delu grada piše tekst o potrebi da se u tom delu grada izgradi nova škola)“. Takođe, „novinar/urednik ne bi treba- lo da izveštava o temama u kojima ima lični, politički ili komer- cijalni interes, npr kao član upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/organizacije/kluba, i slično“. Posebno je bitna izmena kojom je preporučeno da je „sa no- vinarskom profesijom nespojiv rad u PR i marketinškim agen- cijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i instituci- jama, kao i političkim partijama“. Sada imamo situaciju da neki novinari, uključujući i urednike vesti na televizijama sa nacio- nalnom frekvencijom, rade kao portparoli zdravstvenih institu- cija, sportskih klubova ili članova Vlade, što je klasičan slučaj sukoba interesa. Novinar koji radi i u državnom organu ili in- stituciji ima neuporedivo veći pristup informacijama od onog novinara koji ima samo novinarski posao. Pritom, novinar koji ima dodatni posao u državnom organu neće informacije do ko- jih je došao u tom državnom organu iskoristiti da bi obavestio javnost o nekom slučaju korupcije, na primer, nego će je vero- vatno sakriti. Kao novinari, treba da ovakve slučajeve primetimo, da o njima govorimo, zaustavimo ih i sprečimo nove. U suprot- nom, javnost će izgubiti i ono malo vere u kredibilitet novi- nara i medija. Kodeksredakcijekaoodbranaod pritisaka Deo preporuka medijima u vezi sa jačanjem etičkih normi • Kodeksom redakcije bi trebalo jasno naznačiti nezavisnost uređivačke politike od uticaja političkih i ekonomskih centara moći i oglašivača. • Kodeksom redakcije bi trebalo da budu definisani uslovi pod kojima novinari mogu da prime poklon, njihova vrednost, kao i procedura koja se primenjuje u slučajevima kada stignu pokloni koje nije bilo moguće odbiti (pokloni koji su stigli poštom, kurirom ili neki drugi način). • Preporučuje se redakcijama da svojim kodeksima definišu uslove pod kojima novinari mogu da prihvate ili odbiju nagrade i stipendije. • Kodeksom redakcije bi trebalo precizno regulisati uslove pod kojima je moguće prihvatiti putovanje za novinare koje organizuju državni organi, kompanije, sportski klubovi i slično. To podrazumeva i preciziranje načina na koji će u tekstu ili prilogu biti naznačene informacije o finansijeru putovanja. • Kodeksom redakcije bi trebalo precizno regulisati situacije u kojima postoji stvarni ili potencijalni finansijski interes novinara/ urednika. Kodeks redakcije bi trebalo da propiše da je u tekstovima o trgovanju akcijama potrebno jasno naznačiti da novinar/urednik/vlasnik nemaju vlasnički udeo niti poslovni interes u vezi sa tim akcijama. • Kodeksom redakcije bi trebalo posebno da se regulišu uslovi pod kojima mogu da se objavljuju tekstovi čiji autori nisu novinari. Npr: Ukoliko medij objavljuje autorski tekst ili prilog predstavnika državne institucije, neophodno je da se, pored njegovog imena i prezimena, navede i funkcija koju obavlja. j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 29 Ilustracija:GoranRatković

30 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 m ada je vest glasila da su „policajci u civilu brutalno pretukli urednika NIN-a“, odmah je, kao retko kada, bilo jasno da ipak nije ugrožena slobo- da javne reči, ili bar da „policajci u civi- lu“ ovoga puta za tu slobodu nisu pret- nja. Naime, već i letimičan odgovor na pitanje „šta se dogodilo“ kaže da okol- nost što je neki građanin izvukao deblji kraj u sukobu s policijom, nema ama baš nikakve veze sa time što taj građa- nin prima platu u poznatom nedeljniku. List „Blic“, dakle kompanijske kole- ge „urednika NIN-a“, pohitao je da opi- še događaj u kome su, zbog svađe u sa- obraćaju, „policajci u civilu“ u „civilnoj tojoti“ preprečili put kolegi novinaru, a zatim munjevito izleteli iz auta i bez le- gitimisanja i predstavljanja počeli da ga udaraju i tako ga, je li, pretukli. Ka- že se još da je po svemu sudeći, inci- dentu prethodio neki nesporazum u sa- obraćaju. Brzi na obaraču kada treba iskaza- ti kolegijalnu solidarnost, mnogi mediji su munjevito izvestili o ovom događaju, držeći se valjda principa da kada je tu- ča u pitanju uvek prvo branimo naše, a analizu razloga ćemo obaviti naknadno. Analiza je pokazala da je „Blic“ tač- no izvestio o tome šta se dogodilo, ako se izuzme činjenica da policajci nisu vozilom preprečili put uredniku NIN-a, inače motoristi, nego ih je on sačekao, pritrčao vozilu koje se kretalo i napao ih kroz otvoren prozor. Dalje je manje- više onako kako piše u „Blicu“, policaj- ci su, osokoljeni valjda time što imaju policijske značke, a i zakon je na njiho- voj strani, izleteli iz „tojote“ i sa svoj- stvenom grubošću prestupnika uhapsi- li i smestili u vozilo. Policija je docnije izdala saopštenje da su njihovi službenici tom prilikom primenili zahvat „ključ na lakat“ iako objavljene fotografije sa lica događaja kazuju da je po svemu sudeći bilo i za- hvata „pesnica u glavu“. Sve u svemu, bila je to jedna sasvim obična ulična tu- ča, u kojoj, je li, nije bilo jednostavno utvrditi u kom trenutku su policajci po- kazali službene legitimacije – da li pre nego što su tukli „urednika NIN-a“, ili dok su ga tukli, ili tek kada su ga već umlaćenog strpali u kola, što je sa čisto zdravorazumskog stanovišta i najvero- vatnije, pošto je teško tući čoveka jed- nom rukom dok u drugoj držiš službe- nu legitimaciju. I da, ostalo je nejasno da li su i ako jesu kada policajci potegli pištolj, što je u najmanju ruku pretera- na reakcija u slučaju nečega što je ipak samo gruba svađa u saobraćaju sa ba- hatim motoristom. Dragoceno svedočanstvo o događaju pružila je kamera za nadzor koja je sni- mila događaj i koja je, svakako objektiv- nije od „Blica“, posvedočila o tome ko je kome preprečio put i ko je koga na- pao. Da kažemo i da je „Blic“ uz svoju verziju priče na svojoj veb-strani objavio i link na kome se može videti snimak i na kome se doista vide policajci koji kao tornado obaraju NIN-ovog urednika na asfalt, ali se ne vidi ono što se vidi na linkovima koje su postavili neki drugi, a to je da rečeni urednik čeka na trotoaru da „tojota“ naiđe, kojoj potom pritrčava i napada suvozača. No, da nisu novinari jedini koji bra- ne svoje, pokazala je odmah srpska policija koja je objavila nešto verodo- stojniji opis događaja, uz podatak da su kod urednika NIN-a pronađena dva noža sa sečivima čija dužina izražena Kako ispendrečiti policiju komentar Zbog čega je slučaj „urednika NIN-a“ i njegovog sukoba sa policijom negativan događaj, mada je u punom sjaju demonstrirana esnafska solidarnost? Srba Bogdanović Nekadašnji urednik NIN-a. Radi u RRA Foto:MilošMiškov

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 31 u centimetrima treba da implici- ra da nisu name- njeni uređivanju novina. I razume se, baš kao što sa- obraćajna sva- đa nema veze sa uglednim nedelj- nikom, tako ni noževi nemaju veze sa inciden- tom, a u policij- skom saopštenju se pominju oči- gledno samo da bi opravdali potezanje oružja od strane inspektora, za koje će se ispostaviti da su iz odeljenja za ma- loletnički kriminal. Odakle se može za- ključiti da u policiji očito u vezi s ovim slučajem nemaju čistu savest, zbog če- ga su brže-bolje pustili urednika NIN-a iz zatvora sutradan uz najavu optužbe za nasilničko ponašanje no ne i napad na službena lica pošto, je l’ da, male- rozni urednik po svemu sudeći nije ni znao da su to službena lica. I na tome će se i završiti, bar kada je u pitanju problematika javnog reda i mira. Zbog čega je, ipak, slučaj „urednika NIN-a“ i njegovog sukoba sa policijom, negativan događaj, mada je u punom sjaju demonstrirana esnafska solidar- nost zahvaljujući kojoj će se policija za- dovoljiti time da čitav slučaj bude šut- nut pod tepih? Najpre, zbog toga što je javnosti poslat signal da za novinare va- že pravila koja za druge ljude ne važe, jer ko je taj ko bi mogao da napadne na policajce (makar i u civilu) i da ih udara kroz prozor automobila u pokretu, i na kraju prođe samo sa najavom tužbe za nasilničko ponašanje? Zatim, što će na strani urednika u ovom slučaju biti samo oni koji su iz ne- kog razloga u hroničnom sukobu sa po- licijom pa će se radovati da se našao ne- ko ko i sa njima može da se odmerava? Treće, da li će čitaoci novina i jav- zbogčegaje, ipak,slučaj „urednika NIN-a“i njegovog sukobasa policijom, negativan događaj,mada jeupunomsjaju demonstrirana esnafska solidarnost zahvaljujući kojojće sepolicija zadovoljititime dačitavslučaj budešutnut podtepih nost sutra bez rezerve prihvatiti infor- maciju u kojoj je novinar zaista žrtva svoje profesije? Ako sutra vidimo vest da je pretučen novinar, šta je interes struke, da prvo pitanje bude je li taj no- vinar izveštavao o opasnim temama pa ga je neko zbog toga sačekao u mraku? Ili je interes struke da čitalac lakonski zaključi kako mora da je to neka bitan- ga koja se bije po ulici? I najzad, a ustvari najvažnije, dovo- đenje u vezu nečijeg uličnog incidenta sa mestom na kome on prima platu – a koje sa tim incidentom nije ni na koji način povezano. Da beogradska polici- ja ima više smisla za humor i da je reši- la da stane iza svojih ljudi na način na koji su NIN i „Blic“ stali iza svog čove- ka, onda bi redakcije počele da dobija- ju saopštenja: „novinar prebio ženu“, „urednik uhvaćen u vožnji u pijanom stanju“ i tome slično. Ko bi to smeo da prigovori da je neprofesionalno, pa ni- su li upravo novinari prvi primenili tu taktiku?

32 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 t o je obraćanje javnosti čeka- no sa velikim nestrpljenjem jer narod još veruje da se po jutru dan poznaje, a uspešnost borbe sa svim vrstama zloupotreba, ko- rupcijom i kriminalom po prvim kora- cima. Pa je opširna elaboracija slučaja sticanja udela u dnevnim listovima Poli- tika, Dnevnik i Večernje novosti, kojom nas je sa ekrana javnog servisa u udar- no vreme, najpre obradovao Aleksandar Vučić, potpredsednik vlade zadužen baš za borbu protiv korupcije i kriminala, dosta razočarala, a pomalo i uplašila. Mi još nemamo nijedan pouzdan mate- rijalni dokaz da su novosadski Dnevnik i Večernje novosti dobile novog vlasni- ka, sem da verujemo na reč Vučiću. A što se dnevnog lista Politika tiče, čiji se značaj potencira podsećanjem da je naj- stariji list na Balkanu, možemo pouzda- no jedino da zaključimo da je nemač- ka medijska kuća Vac svoj udeo možda prodala na netransparentan način već uredno u registar Agencije za privredne registre Srbije uvedenoj firmi Ist Media grup iz Moskve. Da i sami novi vlasnici sumnjaju u svoju poziciju, svedoči najmanje činje- nica da se Komisiji za zaštitu konkuren- cije Srbije nisu obratili sa zahtevom za odobrenje koncentracije vlasništva na šta su obavezni zakonom. To je prekr- šaj koji za sobom ne vuče veliku kaznu, a pošto se radi o firmi registrovanoj u inostranstvu verovatno ne vuče nikakvu kaznu. Vlasnika na čistac ne može iste- rati ni Komisija za hartije od vrednosti jer se u slučaju firme Politika novine i magazini, inače zajedničkoj preduzeća Vac-a i Politike AD, radi o udelima. Inače, ni u jednom od listova za ko- je Vučić tvrdi da su dobili novog (su)vla- snika nije došlo ni do kakvih kadrovskih ili drugih promena. Da li je u slučaju lista Politika doš- lo do bilo kakvih zloupotreba ili kršenja važećih ugovora ili zakona i sa čije stra- ne? Pošto je i sam potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa predstavnicom OEBS-a za slobodu me- dija Dunjom Mijatović još jednom pono- vio stav da država Srbija u najskorijem roku treba da se povuče iz medija i po- što je pomoćnik ministra kulture zadu- žen za medije Dragan Kolarević objavio da će se u tom pogledu država držati ro- kova iz Medijske strategije, to je jedino bitno pitanje. Politika AD, firma u direk- tno i indirektno većinskom vlasništvu države, nije finansijski ni bila u stanju da od partnera Vac-a kupi njegovu po- lovinu PNM-a. I Politika AD i PNM u du- govima su i svim ostalim finansijskim problemima. Poslednjeg dana 2011. go- dine ukupne obaveze Politike AD iznosi- le su oko 20 miliona evra, od čega krat- koročne oko 14 miliona evra, a ukupne obaveze PNM oko 40 miliona evra od čega kratkoročne obaveze oko 20 mili- ona evra. Vac-ov udeo mogao je da bu- de otkupljen jedino iz budžeta. E, a to bi zaista bio problematičan potez od stra- ne države koja se i sama guši u finansij- skim problemima i pri tome se kune da će koliko sutra izaći iz medija. Aleksandar Vučić je javnost obave- stio da je Vac 18. januara ove godine prodao svoja potraživanja od PNM-a u visini od 12,3 miliona evra jednoj firmi sa Kipra, čiji nam je vlasnik nepoznat. Pošto nam sadržaj ugovora između Vac- a i Politike AD o osnivanju zajedničkog preduzeća nije u potpunosti poznat, nisu nam poznati ni detalji oko načina na koji se realizuje pravo preče kupovine. Da li je Vac prepuštajući deo potraživanja od PNM firmi koja nije Politika AD prekršio obavezu da svoj udeo prvo ponudi tom partneru? I ako jeste, šta bi Politika AD, odnosno država kao njen vlasnik u tom smislu mogli da preduzmu i u kom cilju? Da tuži Vac? Ako ovo zanemarimo kao stvar koja nije sasvim jasna, Politika AD i država kao njen vlasnik, propustili su rok da od- govore na ponudu Vac-a koja im je upu- tanteza kukuriku, štedionicaza Politiku? 32 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Vučić, potpredsednik vlade zadužen baš za borbu protiv korupcije i kriminala, dosta razočarala, a pomalo i uplašila. Mi još nemamo nijedan pouzdan mate- rijalni dokaz da su novosadski Dnevnik i Večernje novosti dobile novog vlasni- ka, sem da verujemo na reč Vučiću. A što se dnevnog lista Politika tiče, čiji se značaj potencira podsećanjem da je naj- stariji list na Balkanu, možemo pouzda- no jedino da zaključimo da je nemač- ka medijska kuća Vac svoj udeo možda prodala na netransparentan način već uredno u registar Agencije za privredne registre Srbije uvedenoj firmi Ist Media grup iz Moskve. svoju poziciju, svedoči najmanje činje- nica da se Komisiji za zaštitu konkuren- cije Srbije nisu obratili sa zahtevom za odobrenje koncentracije vlasništva na šta su obavezni zakonom. To je prekr- šaj koji za sobom ne vuče veliku kaznu, a pošto se radi o firmi registrovanoj u inostranstvu verovatno ne vuče nikakvu kaznu. Vlasnika na čistac ne može iste- Država i mediji komentar Ruža Ćirković Novinarka lista Danas Foto:MilošMiškov

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 33 ćena u martu ove godine za otkup Vac-ovog udela u PNM-u. Ta po- nuda nije stavlje- na na dnevni red Vlade Srbije ia- ko Upravni odbor Politike AD tvrdi da se Vladi obra- tio. Ako se insi- stiranjem na ovoj činjenici pokaže da neko u Vladi Srbije namerom ili nehatom nije radio svoj po- sao kako treba, šta se dobija? Po ovom osnovu prodaja Politike ne može biti do- vedena u pitanje. Ali krivac može bi- ti izložen političkoj sankciji. Ne previ- še teškoj. Aleksandar Vučić, međutim, otvore- no sumnjiči Vladu Srbije da je promaša- je dve poslovne banke i dokapitalizaciju kojom im je priskočila u pomoć, isko- ristila da preko njih za račun jed- ne stranke, preko jednog biznisme- na, kupi Politiku. Autor ovog tek- sta je utvrdio da Bogićević u bar jednoj od te dve banke jeste uzeo kredit u vreme kad to tvrdi Vu- čić. E, kad bi se ova konstrukcija i doka- zala, tu bi bilo posla za mnoge nadležne organe. Svojevremeno je Demokratska stranka sumnjičila Mlađana Dinkića da je po sličnom modelu omogućio bizni- smenima Vojinu Lazareviću i Vuku Ha- moviću da steknu vlasništvo u Nacional- noj štedionici. Naime, depoziti Narodne banke držani su u Evroaksis banci u Mo- skvi koja je dala kredite firmama bliskim tim biznismenima, a ti su krediti kompli- kovanim putevima stigli do Nacionalne štedionice. Iznoseći svojevremeno ova- kve optužbe u jednoj televizijskoj emisi- ji jedan visoki funkcioner DS je priznao da je potreban insajder kako bi se one dokazale. Kad je došla na čelo Narod- ne banke Srbije Kori Udovički je mogla samo da potvrdi to isto - jer pare nisu obeležene. Inače, za donošenje bilo koje odlu- ke u PNM i dalje su, prema Agenciji za privredne registre, potrebna dva potpi- sa. Generalne direktorke MIre Simić- Glišić i zamenika generalnog direktora Gorana Ilina. Ilin, koji je radio kao pre- vodilac u Vac-u, 17. januara ove godine u APR je registrovan kao sapotpisnik umesto dotadašnjeg Vacovog predstav- nika. Upravni odbor Politike AD i Ilin očito su kooperativni sa novim vlasni- kom, inače se u Politici novine i maga- zini nijedna odluka ne bi mogla sprove- sti u delo. mijoš nemamo nijedan pouzdan materijalni dokazdasu novosadski dnevniki večernje novosti dobile novog vlasnika dalijevac prepuštajući deo potraživanja odPNm firmikoja nijePolitika adprekršio obavezuda svojudeoprvo ponuditom partneru

34 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 I ako su brojni medijski eksperti i poslenici godinama upozorava- li na ogromnu političku kontrolu nad medijima, novi ministar kul- ture Bratislav Petković je za svega ne- koliko nedelja mogao da se uveri da je ta kontrola u velikoj meri popustila. Na samom početku mandata je morao da odgovora javnosti na pitanja o neplaće- nom porezu ili pomoćniku zaduženom za medije, Draganu Kolareviću, čiji su nastupi bili povod za žestoke polemike u demokratskoj javnosti. O položaju medi- ja i novinara u zemlji Srbiji, koji liče na napušteni front posle teškog bombardo- vanja, novi ministar kulture nije stigao uživo da razgovara. Na pitanja za ča- sopis Link odgovorio je pisanim putem. Kakva je Vaša sažeta ocena medijske situacije u Srbiji i koje bi pomake nova vla- da mogla da učini u toj oblasti? Bratislav Petković Jedan od ključnih za- hteva Evropske unije je potpuna slobo- da za medije. Nova vlada neće uticati na medije, dakle poštovaće uređivačku autonomiju, to je prvi, praktičan, korak ka slobodi. Svi predstavnici evropskih institucija u razgovorima postavljaju pi- tanje slobode medija u Srbiji i šta ćemo učiniti po tom pitanju. Tu zainteresova- nost možemo tumačiti i kao ocenu me- dijske situacije. Bivša vlada usvojila je medijsku strategi- ju. Kakav je Vaš stav o tom dokumentu? Mi se nećemo ponašati kao da svet po- činje od nas. Strategija je osnov za pri- premu pet medijskih zakona. Sve ćemo raditi u saradnji sa pravnim i medij- skim ekspertima, ekspertima iz evrop- skih organizacija, imaćemo široku jav- nu raspravu i sve će biti transparentno. Ustavni sud je stavio van snage veći deo Zakona o javnom informisanju, osam od 11 odredbi, ali je ostalo nejasno da li će nova parlamentarna većina usvajati no- vi zakon ili će prvo simbolično ukinuti po- stojeći. U kom pravcu idu vaša razmišlja- nja? Ustavni sud nije stavio van snage osnovni tekst Zakona o javnom infor- misanju koji je donet 2003. godine, već osam odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informi- sanju iz 2009. U pripremi je novi tekst Zakona o javnom informisanju koji će biti krovni u paketu od pet medijskih zakona. U našoj javnosti je gotovo prećutan izve- štaj Verice Barać o stanju u srpskim me- dijima. Hoće li nova vlada pokušati da ispravi ili ukloni ključne slabosti koje su naznačene u tom izveštaju, kao što su ne- jasna vlasnička struktura medija ili kon- trola uređivačke politike preko najvećih marketinških kuća? Na izveštaj Verice Barać skreću nam pažnju i ličnosti iz evropskih struktura. Mislimo da je on važniji za neke dru- ge organe, oni su merodavniji da utvr- de navode iz izveštaja, a Ministarstvo će kroz zakonsku regulativu vlasničku strukturu u medijima učiniti transpa- rentnom. Da li će nova vlast učiniti sve da ispita pri- vatizaciju dva najstarija dnevna lista u Sr- biji, Politike i Večernjih novosti? I to pitanje su nam postavljali predstav- nici evropskih institucija. Verujem da će nadležni utvrditi faktičko stanje. Novim zakonima, kao što smo prethodno ista- kli, biće rešeno pitanje transparentno- sti vlasništva i nedozvoljene koncentra- cije vlasništva. Bratislav Petković ministar kulture i informisanja U pripremi je novi tekst Zakona o javnom informisanju koji će biti krovni u paketu od pet medijskih zakona. Ministarstvo će kroz zakonsku regulativu vlasničku strukturu u medijima učiniti transparentnom. vladaće poštovati uređivačku autonomiju medija intervju Batić Bačević

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 35 Kakav je vaš stav o državnom vlasništvu u medijima? Hoće li, recimo, novinska agen- cija Tanjug ostati državna ili će i ona biti privatizovana? Po strategiji koja je usvojena 28.09.2012. država je dužna da se povuče iz vlasniš- tva u medijima. Strategija predviđa vla- sničku transformaciju TANJUG-a. U medijima se ovih dana najavljuje da bi nova vlada mogla da ukine tv pretplatu. Kakav je vaš stav o finansiranju RTS i je- ste li zadovoljni dosadašnjim rezultatima direktora Aleksandra Tijanića? Evropske institucije nas obavezuju da za javne medijske servise (RTS i RTV) u normativnom smislu obezbedimo dovo- ljan i stabilan način finansiranja, ured- ničku autonomiju i sve uslove kako bi nesmetano obavljali funkcije od opšteg iteresa za sve građane Srbije. Televi- zijska pretplata je osnovni način finan- siranja javnih servisa u najvećem broju evropskih zemalja. Evropska regulati- va takođe dozvoljava da se javni servi- si finansiraju i iz komercijalnih priho- da, ali za to postavljaju niz ograničenja. Usled ekonomske krize na tlu Evrope je- dan broj zemalja Evropske unije da bi za- štitile dalji rad i postojanje javnih servi- sa, otvorile su mogućnost i delimičnog, strogo kontrolisanog i transparentnog budžetskog finansiranja javnog servi- sa. Sve što je navedeno imaće se u vidu kada se bude tražilo trajno normativno rešenje za finansiranje javnih medijskih servisa. Za ocenu rada RTS nadležni su Upravni odbor, koji je izabrao RRA, a njih Skupština. To su relacije u kojima se može dobiti odgovor. U situaciji kada je imeprativ sloboda medija, uzdržanost ministra bila bi doprinos tom procesu jer time pokazuje da ni otvoreno ni prikrive- no neće vršiti uticaj na medije. Foto:BETA evropska regulativa dozvoljavada sejavniservisi finansirajuiiz komercijalnih prihoda,aliza topostavljaju nizograničenja. Usled ekonomske krizenatlu evropejedan brojzemalja evropske unijedabi zaštitiledalji radipostojanje javnihservisa, otvorilesu mogućnosti delimičnog, strogo kontrolisanogi transparentnog budžetskog finansiranja javnogservisa

36 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 236 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2| L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 1. Agatonivić Borjan, DS, Donji Ribnik, 1956, finansijski direktor TP Zapadna Morava 2. Božović Dragoslav, DS, Beograd, 1949, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 3. Brestovački Željko, DS, Šid, 1967, odbornik u SO Šid 4. cimeša Dragomir, DS, Sombor, 1960, preminuo 5. Čanak Nenad, LSV, Novi Sad, 1959, podneo ostavku na funkciju narodnog poslanika u kojoj je naneo telesne povrede Pavlu Lešanoviću 6. Čikiriz Mirko, SPO, Kragujevac, 1963, narodni poslanik 7. Čomić Gordana, DS, Novi Sad, 1958, potpredsednica Skupštine Srbije 8. Čotrić Aleksandar, SPO, Beograd, 1966, narodni poslanik 9. ćeran Nebojša, DS, Beograd, 1964, v.d. direktora Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ 10. Dinčić Vuk, DS, Beograd, 1979, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 11. Đoković Dragiša, DS, Kosovska Mitrovica, 1959, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Linkistražuje gdesu poslanicikoji suizglasali zloglasni medijski zakon 2009.godine ikolikoihje sadauvlasti Poslaničkagrupa zaevropsku Srbiju zaizmenezakonaojavnominformisanju31.avgusta2009. glasaloje125poslanikaSkupštineSrbije.Uprkosburnom protivljenjumedijskezajednice,bezjavnerasprave,izglasali suvisokekaznemedijimakojejeekspresnotrebalodaizriče Privrednisud.godinudanakasnijeUstavnisudvećinutada usvojenihodredbiproglasiojeneustavnim. Linkjeistraživaoštadanasradetadašnjiposlanicikojisu glasaliza zakonidošaodopodatkada45njihopetimaju mandatuparlamentu,dok24,kaobivšiposlanici,primaju šestomesečnunaknaduplateodSkupštineSrbije

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 37j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 37 Skupštine Srbije 12. Đurišić Marko, DS, Beograd, 1968, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 13. Gojković Žika, SPO, Sombor, 1972, narodni poslanik 14. Hasanović Korać Biljana, DS, Vršac, 1955, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 15. Janković Aleksandar, DS, Jagodina, 1972, advokat 16. Jerkov Aleksandra, LSV, Novi Sad, 1982, narodni poslanik 17. Jevtić Miloš, DS, Smederevo, 1972, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 18. Jovanović Ivan, DS, Kraljevo, 1977, narodni poslanik 19. Jovišić Jadranka, DS, Novi Sad, 1986, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 20. Jugović Aleksandar, SPO, Čačak, 1975, narodni poslanik 21. Karavidić Branka, DS, Majdanpek, 1958, narodni poslanik 22. Kolundžija Nada, DS, Beograd, 1952, narodni poslanik 23. Konstantinović Nenad, DS, Beograd, 1973, narodni poslanik 24. Kostreš Bojan, LSV, Ečka, 1974, narodni poslanik 25. Kuntić Petar, DSHV, Subotica, 1960, narodni poslanik 26. laušević Maja, DS, Novi Sad, 1975, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 27. lodi Gabor, DS, Klek, 1961, direktor Doma zdravlja Žitište, odbornik u SO Zrenjanin 28. lovrin Gavrilović Daniela, DS, Šabac, 1960, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 29. ljiljak Branka, DS, Zrenjanin, 1957, budžetski inspektor u upravi Grada Zrenjanina 30. Magda Jon, DS, Alibunar, 1959, zaposlen u preduzeću „Alto Gradimento“ u Alibunaru 31. Maraci Nandor, DS, Kanjiža, 1948, preminuo 32. Marčok Pavel, DS, Bački Petrovac, 1968, predsednik opštine Bački Petrovac 33. Marinković Miroslav, DS, Svilajnac, 1961, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 34. Marjanović Vesna, DS, Beograd, 1969, narodni poslanik 35. Martić Miroslav, DS, Užice, 1951, penzioner 36. Mićunović Dragoljub, DS, Beograd, 1930, narodni poslanik 37. Mihajlović Vitomir, SDPS, Prokuplje, 1958, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije, predsednik Nacionalnog Saveta romske manjine 38. Miković Srđan, DS, Pančevo, 1961, narodni poslanik 39. Milisavljević Smiljana, DS, Zvečan, 1978, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 40. Milisavljević Dušan, DS, Niš, 1968, narodni poslanik 41. Milivojević Srđan, DS, Kruševac, 1965, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije, odbornik u Skupštini grada Kruševca 42. Milošević Milena, DS, Beograd, 1950, penzioner 43. Milošević Kosta, DS, Čačak, 1948, lekar, odbornik Skupštine Grada Čačka 44. Milovanović Radoslav, DS, Kučevo, 1961, narodni poslanik 45. Mitov Slavoljub, DS, Vlasotince, 1961, lekar, odbornik u SO Vlasotince 46. Mojović Gorica, DS, Beograd, 1952, narodni poslanik 47. Mučenski Đura, DS, Kula, 1960, lekar u Kuli 48. Nikolić Tijana, DS, Beograd, 1983, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 49. Nikolić Dejan, DS, Sokobanja, 1979, narodni poslanik 50. Omerović Meho, SDPD, Beograd, 1959, narodni poslanik 51. Papuga Olena, LSV; Ruski Krstur, 1964, narodni poslanik 52. Petrov Zoran, DS, Dimitrovgrad, 1965, zamenik predsednika Opštine Dimitrovgrad 53. Pivac Žarko, DS, Požarevac, 1969, predsednik Skupštine Grada Požarevca 54. Poturak Munir, SDPS, Novi Pazar, 1958, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 55. Purić Mihailo, DS, Banja Koviljača, 1963, predsednik Mačvanskog okružnog odbora DS 56. Radovanović Radovan, LSV, Bačka Topola, 1960, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 57. Ratković Vlatko, DS, Ruma, 1965, advokat, odbornik u SO Ruma 58. Ristić Boško, DS, Niš, 1961, narodni poslanik 59. Samofalov Konstantin, DS, Beograd, 1982, narodni poslanik 60. Stajković Slavoljub, DS, Surdulica, 1965, predsednik Opštinskog odbora DS u Surdulici 61. Stanimirović Milan, DS, Vrbas, 1960, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 62. Stanković Živojin, DS, Leskovac, 1971, narodni poslanik 63. Stanojević Bojana, DS, Vrnjačka Banja, 1963, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 64. Stefanović Goran, DS, Vranje, 1972, advokat, odbornik u Skupštini Grada Vranje 65. Stoilović Miodrag, DS, Velika Plana, 1960, profesor u Velikoj Plani 66. Stojaković Milovanović Svetlana, DS, Lajkovac, 1960, lekar u Lajkovcu 67. Šehović Bajram, SDPD, Prijepolje, 1962, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 68. Šerifov edip, DS, Beograd, 1977, predsednik beogradske opštine Zvezdara 69. Tamaš Tot, DS, Ada, 1980, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 70. Trivan Jelena, DS, Beograd, 1973, narodni poslanik 71. Urošević Milan, DS, Ub, 1965, ekonomista u saobraćajnom preduzeća „Lasta“, odbornik u SO Ub 72. Veselinović Janko, DS, Novi Sad, 1965, narodni poslanik 73. Videnović Maja, DS, Beograd, 1979, narodni poslanik 74. Vlahović Aleksandar, DS, Sopot, 1963, privatnik 75. Vučković Milan, DS, Kragujevac, 1979, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 76. Vučković Nataša, DS, Beograd, 1967, narodni poslanik 77. Vujadinović Dragan, DS, Kosjerić, 1953, predsednik opštine Kosjerić 78. Zdravković ljiljana, DS, Lazarevac, 1950, penzioner Poslaničkagrupa g17plus–zajedno zašumadiju Grafika:GoranRatković

38 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 238 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Poslaničkagrupa g17plus–zajedno zašumadiju 79. Čojčić Sava, G17 plus, Pećinci, 1968, predsednik Opštine Pećinci 80. Damnjanović Dragi, G17 plus, Žagubica, 1958, odbornik u SO Žagubica 81. Đokić Milan, G17 plus, Knjaževac, 1972, predsednik opštine Knjaževac 82. Grubješić Suzana, G17 plus, Beograd, 1963, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije 83. Hamzagić Šerif, G17 plus, Tutin, 1956, direktor Zdravstvenog centra Tutin 84. Ivanji Željko, G 17 plus, Beograd, 1970, savetnik potpredsednice Vlade Srbije Suzane Grubješić 85. Jovanović Branislav, G17 plus, Niš, 1955, narodni poslanik 86. Milenić Saša, ZZŠ, Kragujevac, 1967, predsednik Skupštine Grada Kragujevca 87. Mitrović Branislav, G 17 plus, Užice, 1966, zaposlen u „Železnicama Srbije“, odbornik Skupštine Grada Užica 88. Nešović Jovan, G17 plus, Kraljevo, 1970, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije; pomoćnik gradonačelnika Kraljeva, odbornik u Skupštini Grada Kraljeva 89. Novaković Nikola, G17 plus, Novi Sad, 1949, advokat 90. Pejica Miroslava, G17 plus, Loznica, 1962, profesor, odbornik u SO Loznica 91. Petković Stojanka, G17 plus, Zvečan, 1959, šef finansija u vaspitno obrazovnoj ustanovi u Zvečanu 92. Rajkov Gordana, NL, Beograd, 1944, član Izvršnog odbora Centra za samostalni život invalida Srbije 93. Ranđelović Miljan, G17 plus, Knjaževac, 1981, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 94. Sedlar Snežana, G17 plus, Odžaci, 1960, zamenik direktora pokrajinske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje 95. Senić Vlajko, G17 plus, Beograd, 1973, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede 96. Spasić Momčilo, G71 plus, Čačak, dirktor bolnice u Čačku i odbornik Skupštine Grada Čačka 97. Stevanović Veroljub, ZZŠ, Kragujevac, 1946, gradonačelnik Kragujevca 98. Stojanović Plavšić Snežana, G17 plus, Leskovac, 1961, narodni poslanik 99. Travar Miljević Jelena, G17 plus, Žitište, 1979, narodni poslanik 100. Vuković Simo, G17 plus, Beograd, 1975, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja 101. Zdravković Nebojša, G17 plus, 1969, zamenik gradonačelnika Kragujevca 102. Žura Viorel, G17 plus, Alibunar, 1950, zamenik direktora Zdravstvenog centra Alibunar 107. Mićić Nataša, LDP, Užice, 1965, narodni poslanik 108. Milić Nenad, LDP, Beograd, 1962, narodni poslanik 109. Ostojić Zoran, LDP, Beograd, 1956, narodni poslanik 110. Popović Judita, LDP, Zrenjanin, 1956, narodni poslanik 111. Prokić Nenad, LDP, Beograd, 1954, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti 112. Ranđelović Nebojša, LDP, Niš, 1967, profesor na Pravnom fakultetu u Nišu, odbornik u Skupštini Grada Niša Poslanička grupaLiberalno demokratska partija Poslanička grupaPartija ujedinjenih penzioneraSrbije Poslaničkagrupa manjina 103. Andrić Ivan, LDP; Beograd, 1974, narodni poslanik 104. Hajdarević Kenan, LDP, Priboj, 1975, narodni poslanik 105. Jovanović Čedomir, LDP, Beograd, 1971, narodni poslanik 106. Maraš Slobodan, LDP; Novi Sad, član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije 113. Džudžević esad, BDSS, Tutin, 1958, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 114. Fremond Arpad, SVM, Pačir, 1981, narodni poslanik 115. Kovač elvira, SVM, Mihajlovo,1982, narodni poslanik 116. Omeragić Bajram, SLPS, Novi Pazar, 1960, bivši poslanik, prima šestomesečnu naknadu plate od Skupštine Srbije 117. Pastror Balint, SVM, Subotica, 1979, narodni poslanik 118. Varga laslo, SVM, Palić, 1976, narodni poslanik 119. Arsenović Konstantin, PUPS, Beograd, 1940, potpredsednik Skupštine Srbije 120. Nikola Krpić, PUPS; Kraljevo, 1941, predsednik Udruženja distrofičara Raškog okruga 121. Perić Đuro, PUPS, Beograd, 1930, savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, potpredsednik PUPS, predsednik Saveza penzionera Srbije 122. Siniša Stamenković, PUPS, 1949, 124. Saša Dujović, Pokret veterana, Zemun, 1966, narodni poslanik SPS 125. Jovan Damjanović, samostalni poslanik, Beograd, 1947, predsednik Svetske organizacije Roma Samostalni predsednik Opštinskog odbora Kladovo, ima registrovan arhitektonski biro 123. Momo Čolaković, PUPS, Novi Sad, 1940, narodni poslanik Linkistražuje

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 39 Mihailo Medenica Miroljub Mijušković Jovan Memedović Borko Kašanski Vera Didanović Zoran Šaponjić Silvija Miletin Čaba Presburger Toni Stanković Milan Ćulibrk Novica Savić Slobodan Krajnović Ivan Cvejić Radovan Pantović Slobodan Ćirić Dunja Starčević Darko Nikolić Ivana Mićević Dragana Kocić Zorica Gligorijevi Jelena Obućina Vesna Dobrosavljević Ramiz Etemović Jelena Marinković Miloš Vasić Duško Vukajlović Vesna Savić Veselin Kljajić Petar Gajić Dragovan Laza Lazarević Vlada Milić Zlatija Vuković Eržika Pap Reljin Link anketa : : Kojijenajveći problemnovinarstva uSrbiji ištajerešenje?

40 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 mihailomedenica reporterPress-a NAJVećI problem novinarstva danas je što uopšte postoji, barem pod tim nazi- vom, jer odavno ne donosi nikakve no- vine, već umnogome predstavlja rad u biltenima i oglasnim tablama stranaka, tajkuna, interesnih grupa (čast retkim izuzecima)... Problem svih problema je što više skoro da nema velikih, pravih urednika koji će „fabrikovati“ i takve novinare! Novinarstvo je postalo nešto poput taksija - ko ne zna čime bi drugo da se bavi aj’ u novonarstvo! Stara priča o negativnoj selekciji, koja je uzela maha do te mere da se čini neiskorenljivom. Drugo, novinari jesu obespravljeni i uniženi, mada smo umnogome sami kri- vi za to (banalan primer - novinar na in- tervjuu bi trebalo da bude autoritet, a ne tek osoba koja u strahu drži diktafon i kasnije strepi od takozvanih autoriza- cija). Rečju, novinari više nisu gospoda i uvažavane ličnosti, za šta smo jedna- ko krivi kao i oni koji nas doživljavaju kao miševe kojima se može manipulisa- ti i koji se mogu kupiti sitnim uslugama i privilegijicama. Treće, mahom nedostaje inicijative, one „proklete“ znatiželje, radoznalosti i osećaja da se mora ići i glavom kroz zid zarad priče. Komformizam je zavladao našim esnafom, klinci bi da se „istraži- vačkim“ novinarstvom bave iz redakci- ja, najpouzdaniji sagovornik im je gugl, a ambicija da kroz novinarstvo obezbede sebi zbeg u neku instituciju na državnoj sisi, ili isplativoj privatnoj. Dakle, manjka hrabrosti, manjka želje za dokazivanjem koja rađa zdravu konkureciju (opet, čast izuzecima, još hvala Bogu ima i hrabrih i odvažnih novinara zbog kojih je čast i privilegija baviti se ovim poslom, kao što ima i klinaca koji ovaj posao doživljavaju kao poziv, blagoslov da menjaju pre sve- ga sebe, pa i društvo na bolje). Mnogo šta ne valja, premalo je onog što valja, ali opet dovoljno da u novinar- stvu zadrži one zbog kojih će profesija doveka biti kružok privilegovanih, pa- metnih i hrabrih! Šta učiniti da se sve to promeni?! Pre svega oslobodite medije stega po- litičara i sumnjivih vlasnika, pa će sa- mim time na mesta urednika doći va- ljani, učeni i umni ljudi, a ne poslušnici koji će za saradnike birati isključivo lo- šije i strašljivije od sebe, kako bi oprav- dali svoje postojanje na funkcijama ko- je im nikako i ni po čemu ne pripadaju! Tada i samo tada osnovna ambicija „novinara“ neće biti da pošto poto posta- nu urednici, već veliki novinari koji će sa- rađivati sa jednako velikim urednicima. miroljubmijušković dopisnikPolitikeizNovogSada MOŽDA nije najveći, ali je sigurno među velikim: novinarstvo je sve manje pro- fesija novinara, a sve češće smutljivaca koji to nisu ni po obrazovanju, ni po vo- kaciji, koji stižu niotkuda, ili odsvaku- da... U današnjoj Srbiji skoro svako daje sebi za pravo da se nazove novinarom, pa čak i da debatuje na ovo pitanje. Rešenje nije jednostavno, pogotovo što se o problemu nerado govori. Neko bi, a mislim da su to strukovna udruže- nja, morao da nekoliko puta upali i uga- si svetlo, ondosno oglasi fajront u ovoj spskoj krčmi. Onda, s novim danom, da utvrdi profesionalne kriterijume i revi- dira spiskove. Ma koliko članstva izgu- bio... jovanmemedović novinarrtS-a NOViNAR u Srbiji nije istraživač. On samo zagrebe površinu i na tome osta- ne. U zemlji Srbiji sve je prožeto politi- kom, i mi novinari gledamo da ne „tala- samo“ mnogo jer će se to već u drugom krugu analize završiti na nekoj od poli- tičkih partija. Zemlja nam je nesređena, a to zna- či još uvek mnogo toga može i mimo za- kona. A političari bi možda i želeli da primenjuju zakon ali bi onda rizikovali glasove na izborima. Znači svi zajedno vrtimo se u krugu. Niko da ispliva iz matice i okrene na drugu stranu. Koleginica Brankica Stan- ković sa B92 jedina je krenula u istraži- vanje, pa su joj ubrzo pridodali obezbe- đenje. E to je novinarstvo u Srbiji. Ne daj Bože da krenemo svi kao Brankica, ne- ma u Srbiji toliko bezbednosnih timova koji bi nam sačuvali glavu. A tema u zemlji ima kao nigde drug- de: privredne malverzacije, neiskorišće- na poljoprivreda, divlja gradnja i učešće opštinskih vlasti u istoj… pa one prijatni- je, uspešni Srbi u svetu, uspešni privred- nici u zemlji, junaci današnjice, stranci u Srbiji, i još mnogo toga. Bojim se sa- mo da kada bi bilo koju od ovih tema ra- zradio do kraja opet bi se završilo na ne- kom političaru ili njegovoj partiji. A to su svetinje koje ne daj Bože da neko pi- pne. I zato ni novinari ni njihovi ured- nici ne smeju i nemaju zeleno svetlo da teme obrade i razgolite do kraja. Ne ka- žem da su političari krivci za sve. Naš si- stem je takav da smo političarima dozvo- lili da uđu u sve pore društva. Šta onda da radimo, kako da posta- nemo novinari? Ja sam za malo suptilniji pristup. Re- cimo da mi novinari krenemo po ulica- ma i tražimo jednog istinski poštenog čoveka. Kada ga nađemo da ga dobro is- pitamo, pa analiziramo i „pljas“ sa njim u Drugi Dnevnik RTS-a. I sama voditeljka bi imala lepu naja- vu: „Naše ekipe na terenu danas su pro- našle poštenog čoveka. To je N.N. iz se- la Babanovaca. Čovek je stvarno toliko siromašan da nema šanse da je bilo sta zgrešio“. Mislim da možemo pomeriti stvari sa mesta ako bi se bavili onima koji je- su uspešni, bilo da su sportisti, poljopri- vrednici, naučnici, zanatlije, šta god bi- li. Oni nam trebaju da nam vrate veru i osećaj pripadnosti zemlji Srbiji, i isto ta- ko oni su dokaz da može i drugačije. Ovo možda nije neki hrabar novinar- ski poduhvat ali između redova šalje ja- snu poruku. Hrabar urednički potez je da tu pri- ču stavi ispred onih o dnevnim aktivno- stima naših političara. Političari neka ra- de svoj posao bez prisustva novinara. E to bih voleo da vidim! BorkoKašanski urednikaPresu NAJVećI problem novinarstva u Srbiji je nedostatak kadrova, odnosno opšte uru- šavanje novinarske profesije, koja je, na žalost, spala na najniže grane u posled- njih 20 godina, što se tiče profesionalnog i materijalnog statusa. Sve manje kvalitetnih mladih ljudi se prepoznaje u novinarstvu, mada to prati veliki kvantitativni talas onih koji misle da mogu da budu novinari, iako do pre desetak ili dvadeset godina ne bi mogli da budu ni kuriri u redakcijama. Kao još jedan problem izdvajam i ta- bloidizaciju kompletne medijske scene (čast izuzecima). Link anketa :

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 41 Rešenje je poboljšanje materijalnog i statusnog položaja novinara, a onaj ko to uspe da obezbedi zaslužuje doživotnu godišnju nagradu UNS-a i NUNS-a. Mi- slim da sam time sve rekao. veradidanović novinarkaNIN-a NAJVećI problem današnjeg novinar- stva je beda-intelektualna, moralna, ali pre svega finansijska. Finansijski jedva održivi mediji nisu u stanju da se odu- pru finansijskim pritiscima. A upravo ta- ko-putem finansijskih pritisaka, politič- ki, ekonomski, kriminalni i drugi centri moći pokušavaju (i najčešće uspevaju) da upravljaju medijima. Slabo plaćena profesija, sa niskim društvenim ugledom i gotovo nikakvim uticajem izgubila je svaku privlačnost. Novinarstvom se danas bave uglavnom oni koji nisu uspeli da se „snađu“ u PR sektoru ili na neki drugi način, oni za koje je to prelazna stepenica ka nečem boljem, beznadežni slučajevi i retki entuzijasti. Siromašni, potcenjeni i na razne na- čine maltretirani, novinari nemaju razlo- ga da se bore protiv vetrenjača ako su svesni da nemaju ni podršku svojih me- dijskih kuća, ni zakonsku zaštitu, niti po- stoji šira esnafska solidarnost. Rešenje je zakonska regulativa koja bi omogućila transparentnost vlasništva i novčanih tokova u medijskim kućama, verovatno da bi doprinela izvesnom ure- đenju prenatrpane medijske scene i po- pravila uslove rada. Ako već nije bezna- dežno kasno. zoranšaponjić novinarizUžica,reporterKurira NAJVećI problem novinarstva u Srbi- ji danas, po mom mišljenju, je preve- lika zavisnost od političkih struktura, ponajviše od partija i koalicija na vlasti koje i posredno i neposredno utiču na uređivačku politiku medija. Veliki pro- blem je i zavisnost od javnih preduze- ća, od velikih sistema, koji preraspode- lom oglasnog prostora, takođe utiču na uređivačku politiku po ogoljenom siste- mu - ako objavite nešto što nama ne od- govara, nema oglasa. Problem su niske plate, neredovnost zarada, nezaštiće- nost novinara, mogućnost da u svakom trenuku ostanu bez posla, nepostojanje jakog novinarskog sindikata i sindika- ta u pojedinim medijima... Problem je urušen ugled novinara i novinarstva, a novinari se sve više u javnosti posma- traju kao proste sluge vlasti, velikih pre- duzeća, moćnih tajkuna. Iz svega ovoga proističe nezainteresovanost novinara, strah da se ozbiljno bave tzv. opasnim, istraživačkim temama, pa se rad u no- vinarstvu sve više svodi na - držanje mi- krofona na konferencijama za medije. Rešenje? Da novinari, za početak, počnu više raditi na povratku samopo- štovanja... Možda ce posle toga i drugi početi više da ih poštuju. Silvijamiletin novinarkaizKikinde, dopisnicaPolitikeirtS-a NAJVećI problem novinarstva je kata- strofalan materijalni položaj medija i novinara, što sa sobom povlači brojne druge negativne pojave kao što su au- toncezura, cenzura, podložnost pritisci- ma političara, raznih biznismena... a sve ovo dovodi do degradiranja profesije. Ne može ovaj problem da se reši izolovano, bez rešavanja problema ko- ji generalno pritiskaju celokupno druš- tvo. Znači, ne možemo mi imati „zdra- vo“ novinarstvo, ako je država u kolapsu (i ekonomskom i moralnom). ČabaPresburger novinarmađarSoa NAJVećI problem u novinarstvu kod nas jesu politički pritisci. Rešenje za taj problem je finansijska nezavisnost pre svega javnih servisa kroz pretplatu, ali ta pretplata mora biti drugačije rešena nego što je to danas slučaj. toniStanković direktoriglavniurednikUžičke nedelje NAJVećI problem u novinarstvu je taj što su novinari postali sluge političari- ma. Kao rešenje za taj problem pred- lažem da se poštuje zakon, a po zako- nu nijedan medij u Srbiji osim RTS-a i RTV-a ne može biti državni. Ne može po celoj Srbiji da bude gomila razno- raznih opštinskih poluprivatnih medi- ja. Pošto je novinarstvo propalo, makar ono kojim se ja bavim, novinari za 2000 dinara pišu ono što od njih traži vlast. milanĆulibrk pomoćnikglavnogiodgovornog urednikaNIN-a NAJVećI problem je loša ekonomska po- zicija svih medija u Srbiji. Sve je veći broj medija koji su ili ugašeni ili su na granici gašenja. Kriza je učinila svoje. Pogotovo se to odnosi na štampane me- dije kojima tiraži stalno padaju, jer ljudi imaju druge prioritete, treba preživeti, više novca odlazi za hranu i obične ži- votne potrebne. Drugo, postoji nekultura čitanja, pogotovo se to odnosi na periodičnu štampu. Treće, mediji su u priličnoj meri sa- da zavisni od mnogih faktora, od ogla- šivača, od poslovnih partnera, tako da ima i pritisaka sa te strane. Konačno svaka vlast želi da drži pod kontrolom medije i nastoji da to učini u što većoj meri. Rešenje ne vidim u ovom trenutku i uopšte nisam optimista što se tiče bu- dućnosti medija u Srbiji. Čini mi se da se stvari suviše pojednostavljeno po- smatraju. Političari misle da bi mediji trebalo da budu u njihovoj funkciji, da budu njihovi promoteri i neka vrsta PR- a, umesto da služe svojoj osnovnoj svr- si, a to je da budu kritičari stvarnosti i da ukazuju na moguća rešenja. To je po meni ključna uloga medija. Izgleda da postoji nerazumevanje na relaciji izme- đu medija i funkcionera. Oni svaku kri- tiku doživljavaju lično, kao napad na bi- lo koga, umesto da to posmatraju kao ukazivanje na probleme koje bi treba- lo rešavati. NovicaSavić novinarizPožarevca,dopisnikrtS-a NEMAŠTiNA je najveći problem novinar- stva. Morala bi da se promeni zakonska regulativa. Novinari u privatnim mediji- ma nemaju nikakva prava i zavise isklju- čivo od raspoloženja i dobre volje vla- snika. To je po meni suština problema. Nama u državnim medijima je lakše jer imamo ipak sindikalnu zaštitu. Novina- ri u privatnim medijima nemaju apsolut- no nikakvu zaštitu u ostvarivanju bilo ka- kvih svojih prava.

42 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 SlobodanKrajnović glavniurednikradio021 MeDIJI su bukvalno zarobljeni zbog opšte krize koja je ovu delatnost možda i naj- više pogodila. Bez ekonomske nezavi- snosti nema ni slobodnog izveštavanja. Finansijeri, vladajuće političke grupa- cije (opštinski i državni mediji), tajkuni ili marketinške agencije (opet političa- ri) kontrolišu sve tokove novca, odluču- ju o podobnima, o tome kome će platiti, a kome ne, pa u borbi za preživljavanje ljudi iz marketinga određuju urednici- ma uređivačku politiku i uslovljavaju šta sme, a šta ne. Sve to vodi u autocenzu- ru. A sem što je vidan manjak novca na tržištu, medije dodatno pritiska i drža- va brojnim nametima ili nerazumnim od- lukama koje dodatno urušavaju njihovu stabilnost. Rešenja su u sistemskim promena- ma, proces je složen i može se rešiti samo ako postoji, pre svega, politička volja. A ona ne postoji jer političari u Sr- biji i dalje medije percipiraju kao preno- sioce njihovih poruka, kao propagandu i sredstvo za upravljanje narodom. Ivancvejić glavniiodgovorniurednikagencije Beta FINANSIJSKA kriza u medijima, ali to će proći. Najveći problem novinarstva je, u stvari, to što novinari nisu svesni moći koju imaju u rukama. Nisu svesni toga da su, možda, jedina brana samo- volji političara, poslovnih ljudi i drugih moćnih. Rešenje je povratak novinara na pr- ve lekcije iz novinarstva - postavljanje pitanja. Urednici moraju da narede svo- jim novinarima da postave pitanje gde god da odu da izveštavaju. I promena će biti vidljiva vrlo brzo. radovanPantović novinarradioBeograda202 KADA u fudbalu solidan tim doživi poraz često se kaže da ekipa „ima kvalitet“ ali da nije pokazala „karakter“, hra- brost i želju. Danas je takav slučaj sa srpskim novinarstvom (tačnije profe- sionalnom elitom). Izgubilo je karak- ter, želju i strast za javnu stvar. Umesto toga u medijima imamo prevagu ideo- loškog nad etičkim i partijskog (parci- jalnog) nad javnim interesom. Posledica je relativizovanje profesionalnih nače- la, standarda i vrednosti i opet preva- ga propagande nad informisanjem. No- vinarstvo bez „karaktera“ pristaje na „laku lovu“, koketiranje sa vlašću, par- tnerstvo sa tajkunima, pritiske, svrsta- vanje... U takvim uslovima svaka debata o problemima, transparentnosti vlasniš- tva, medijskim slobodama, finansiranju, uređenju medijske sfere... ostaje jalova. Novinarstvu za početak treba vratiti „ka- rakter“. Za to su potrebni podvizi naj- boljih među nama, onih koji jednim po- tezom „rešavaju utakmicu“. Više puta. I iznad svega timska igra odnosno po- stizanje konsenzusa profesionalnih aso- cijacija i udruženja oko minimuma za- jedničkog interesa i nastupa u odbrani slobode, načela, ugleda i autoriteta stru- ke i medijske sfere. U suprotnom zanatu preti krah, a profesiji tranziciono utapa- nje u šou biznisu. SlobodanĆirić novinarizvaljeva,nedeljnikNapred NAJVećI problem novinarstva u Srbiji je što se teško, a ponegde i ponekad gotovo nikako, ne oslobađa negativnog uticaja politike i političara. Političari imaju ima- nentnu potrebu da manipulišu masama i ubeđeni su da su mediji idealno sredstvo za ostvarenje tog nauma, a novinari puki izvršioci svih njihovih zamisli. Za tu šizo- frenu situaciju, osim, naravno, političa- ra vlasti i opozicije, krivi su i sami novi- nari koji su u sijaset slučajeva dozvolili da iz raznih razloga (pukih ekonomskih, čisto političkih ili bolesno ambicioznih) „prodaju veru za večeru“ i postanu upra- vo ono što politika i političari žele - nji- hove sluge. Uzroci toga, leže u višede- cenijskom ponižavanju i potcenjivanju novinarske profesije, obezvređivanju no- vinarskog rada, tretiranju novinara kao društveno-političkih radnika, zatim ruše- nju sistema vrednosti u svim oblastima, pa i u ovoj, politizaciji svega i svačega, pa i novinarske profesije, što je kod broj- nih poslenika „sedme sile“, pored osta- log, rodilo i ambiciju da se i sami okuša- ju u političkim vodama... Dok novinari ne shvate da je istina o stvarnosti jedino pravo merilo njihovog rada, jedini kriterijum kojem moraju da se potčine, dok ne odbace cenzuru i au- tocenzuru i dok ne budu radili svoj po- sao tako da se političari plaše njih, a ne oni političara, boljitka novinarskoj profe- siji u Srbiji neće biti. Za ostvarenje tog cilja potrebno je mnogo znanja, požrtvo- vanja, hrabrosti i napornog rada. Čini mi se da su sve to vrednosti koje svako ko zaista želi da bude dobar novinar mora najpre sam sa sobom da raščisti. Zato nisam u stanju da ponudim univerzalni recept koji bi predstavljao opšte rešenje problema pomenutog kao ključnog kada je reč o novinarstvu u Srbiji. dunjaStarčević novinarkaizUžica,radioLuna NAJVećI problem novinarstva u Srbi- ji je činjenica da se novinarstvom bavi svako kome padne na pamet, pa ja reci- mo, koja sam završila FPN u Beogradu pre roka, razmišljam da prestanem da se bavim ovim poslom. Kako je novinarstvo kao profesija ve- oma potcenjeno, ne vidim nikakvo reše- nje, i iskreno ne verujem da se bilo šta može promeniti. darkoNikolić novinarblicsport.rs NOViNARi žive u strahu, ponajviše egzi- stencijalnom, kako zbog finansijske situ- acije u medijima u kojima rade, tako i zbog neadekvatne zaštite u slučaju loših (a brojnih) primera samovolje vlasnika i glavnih urednika njihovih medija. A strah izaziva najopakiju bolest žuranlisti- ke, autocenzuru. Kada se čovek plaši da razmišlja svojom glavom, jer mu „drugi o glavi rade“ i to baš oni drugi koji o nje- govoj sudbini odlučuju, onda piše ono što ni sam ne vrednuje. Takvi tekstovi/ prilozi odišu ispraznošću i prizvukom poltronstva, čak i kada za time nema svesne potrebe kod autora. Baš time se tupi jedno od glavnih oružja novinarstva, zdrava inicijativa koja prati novinarsko ukazivanje na celovitu sliku realnog sta- nja i, time, podizanje svesti kod javnosti. Novinari, pre svega, moraju bolje da se udruže. Postojeća novinarska udruže- nja nude samo donekle zaštitu, ali dokle god u medijima bude postojala zabrana sindikalnog organizovanja i dokle god postojeće novinarske organizacije svedu svoju borbu na reči „najoštrije osuđu- jemo“ - sigurnosti za novinare nema. A

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 43 bez nje, ponavljam, nema slobode. One koja je neophodna da se izveštava istini- to, ma koja da je tema u pitanju. Ivanamićević novinarkavečernjihnovosti PROBLEMA ima mnogo, a evo, osvrnu- ću se na jedan od njih - na različite po- litičke i ekonomske pritiske na medije. Oni su, pre svega, posledica teškog fi- nansijskog položaja u kojima se mediji u Srbiji nalaze. Kako mediji zavise od sva- kog oglasa i potencijalnog oglašivača, neretka je cenzura i autocenzura. Ne- kada je bilo nezamislivo da neko, samo zato što je marketinški klijent, postavlja bilo kakve uslove kada je reč o teksto- vima, TV i radio prilozima i tako utiče na uređivačku politiku. Danas je javna tajna da mnogi veliki oglašivači gotovo ucenjuju medije uskraćivanjem budžeta za oglašavanje, od koga cela medijska industrija živi. Kako se, generalno, od početka krize, budžeti iz godine u godi- nu smanjuju, tako i pritisci onih, koji i dalje imaju mogućnost da potroše veli- ka sredstva za oglašavanje, postaju sve veći. I politički uticaji su, takođe, pove- zani sa ekonomskim, pa tako neki medij može da ostane uskraćen za oglašiva- če, velike kompanije, samo zato što su na njihovom čelu ljudi iz stranaka ko- jima se ne dopada uređivačka politika tog medija. Da bi taj veoma ozbiljan problem mogao da bude rešen, treba pronaći mehanizam i pustiti da marketinški to- kovi funkcionišu slobodno i da budu za- snovani isključivo na tiražima, gledano- sti i zdravim poslovnim vrednostima. Tako bi ozbiljni mediji imali mnogo vi- še oglašivača, veće tiraže i prihode, bili bi nezavisniji i mogli da se odreknu sva- kog potencijalnog oglašivača koji pred- laže aranžmane koji se kose sa elemen- tarnim principima profesije. draganaKocić novinarkaizNiša,dopisnicaPress-a KVALiTET novinarskog rada je najve- ći problem, ali loš kvalitet je posledica ukupnog kvaliteta života i rada u Srbi- ji. Ne može se očekivati kvalitetniji rad u uslovima nepostojanja adekvatne ma- terijalne osnove za funkcionisanje srp- skih medija. Novinarski rad ne može da odgovori zahtevima profesije na adekva- tan način iz jednostavnog razloga što novinari nemaju materijalne mogućno- sti da realizuju svoje profesionalne am- bicije. U situacijama kad najčešće novi- nar nema vozilo, nema novca da ode na teren, kad mu je plata mala i neredov- na, konačni produkt takvog novinarskog rada ne može da bude kvalitetan. Rešenje bi bilo da se na medijskoj sceni Srbije iskristalizuju odnosi i izme- đu medija, i između vlasnika medija, i između novinara u smislu da se na od- govarajući način, ili zakonskom regula- tivom, ili na neki drugi način, ustanove određena pravila ponašanja. Da novine prave ljudi koji znaju da ih prave, da se smanji broj medija, jer je činjenica da imamo hiperprodukciju pa kvantitet potire kvalitet. Da se stvori jedna zdra- va osnova da funkcioniše jedan manji broj kvalitetnih medija u kojima će ra- diti ljudi koji znaju da rade svoj posao, koji su odgovorni za ono što rade i koji su dobro plaćeni za to što dobro rade. Naravno, tu je neophodna i intervencija države u smislu otelotvorenja medijske strategije koja sadrži određene pretpo- stavke za takvo funkcionisanje medija. Tu podrazumevam prihvatanje različi- tih povlastica, koje su za sad mrtvo slo- vo na papiru, u smislu davanja poreskih olakšica, oslobađanja carinskih tarifa na određenu opremu i sredstva koji su ne- ophodni medijima. Tako bi se poboljšao materijalni položaj medija. Rešenje zavi- si i od eksternih faktora kao što je drža- va, ali i od internih, od naših udruženja, i od samih medijskih kuća koja moraju da postave određena pravila ponašanja koja će se poštovati. zoricagligorijević novinarkaizjagodine,dopisnica Politike NAJVećI problem su neobrazovani novi- nari koji posao dobijaju preko veze ili na razne druge nelegalne načine. Nas dopi- snike ipak neko bira, ali u lokalnim medi- jima je to najveći problem. Danas svako može biti novinar. Najgore je što su lo- kalni mediji finansijski zavisni od op- ština, tako da one diriguju šta će da se piše. U nekim opštinama se čak tekstovi nose na cenzuru. A oni koji to ne dozvo- ljavaju bivaju šikanirani na razne načine. Suština je da su lokalni novinari sa- mo piskarala u službi vlasti, koja ne sme- ju da udare perom po bitnim ljudima. jelenaObućina novinarkartS-a PROBLEMi u novinarstvu opste su po- znati svim medijskim uposlenicima , a sam spisak bi, pretpostavljam, po duži- ni i obimu pretekao gabarit vašeg caso- pisa. Nabrojaću svega tri, za koja veru- jem da su ključni: politički i ekonomski pritisci, nejasna vlasnička struktura, autocenzura. O stanju u medijima, na- žalost, svedoče analize Fridom hausa, agencije Anadolija, Evropskog Parla- menta, Saveta za borbu protiv korupci- je - i nijedan nije optimističan. Rešenje je da se Zakonima omogu- ći normalno finansiranje medija. Uvođe- nje reda u finansiranje i trasparentna vlasnička struktura, znatno bi umanjila mogućnost ekonomskog i političkog uti- caja. Ipak, svakodnevica nas uverava da Srbija neretko ne poštuje ni Zakone ko- je već ima. Tako da: nema rešenja bez političke volje, a bojim se da je tu svaki moj predlog suvišan. vesnadobrosavljević urednicavestib92.net TEŠKO je izdvojiti jedan najveći problem novinarstva u Srbiji, kao što je uosta- lom teško reći koji je to jedan najveći problem Srbije. Ako bih morala da oda- berem jedan onda je to kvalitet našeg novinarstva koje je isuviše često površ- no, bez odgovornosti, kratkog pamće- nja i kratog daha, kome je nečiji inte- res važniji od istine. Taj loš kvalitet je naravno posledica lošeg ekonomskog i socijalnog položaja novinara i medija u kojima rade, velike ekonomske zavisno- sti medija od vlasnika, finansijera i ogla- šivača koji imaju prilično slobode da se ponašaju kako im volja, svesni da će otpor biti slab. Zakoni nedovoljno štite novinare i medije, pravda (ako je ima) gotovo je nedostižna, društveni i eko- nomski status novinara je srozan toliko da je sveden na golu egzistenciju. Ipak i u takvim uslovima novinari imaju slobo- du da sami nešto učine kako bi sadržaj koji prave bio bolji i kvalitetniji. Alber Kami je još u vreme Drugog svetskog rata pisao da su četiri zapovesti slobo- nog novinara lucidnost, ironija, istraj- nost i odbijanje laži i nadolazeće plime

44 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 gluposti. U Srbiji u XXI veku najmanje dve od ove četiri zapovesti može da ko- risti svaki novinar, bez obzira gde i u kojim uslovima radi. markoSubotić novinaraldžazire NAJVećI problem novinara u Srbiji nije autorska kriza, vec sveprisutna auto- cenzura i strah od onih čiji rad treba kritikovati i posmatrati. Uticaj političa- ra, privrednika, sportskih funkcionera ili kulturnih radnika je toliko jak, da se ponekad desi da pojedine kolege ili ne smeju nešto da pitaju zbog politike svoje kuće ili se sami zaustavljaju kako ne bi izazvali reakcije svojih sagovornika koji ne prezaju od toga da kontaktiraju ured- nike ili direktore medija. Finansijskom ili političkom kontrolom medija u Srbiji de- šava se da se neke informacije prećutku- ju. Umesto da se javni radnici plaše me- dija, dešava se suprotno. Takva situacija teško da se može promeniti kada mediji u Srbiji posluju sa minusom. Rešenje bi možda bila iz- mena zakona koja bi zabranila učešće of šor kompanija u vlasničkoj strukturi medija ili detaljno publikovanje stvarne vlasničke strukture sa zabranom učešća u vlasništvu povezanih kompanija. ramizetemović novinarupenziji NAJVećI problem je nepotpuna sloboda štampe i elektronskih medija do koje dovodi veliki uticaj stranaka na vlasti, kao i nedovoljno hrabrosti urednika in- formativnih programa i novinara. Re- šenje je jedino da uđemo u Evropsku uniju, a ako ne uđemo sve će biti ovako i još gore. jelenamarinković dopisnicaB92izNiša MeDIJI sve više gube svoju nezavisnost. Dok mali, lokalni mediiji, iako privat- ni, direktno zavise od vladajuće politič- ke strukture jer se iz budžeta izdvajaju sredstva za njihovo finansiranje, iza po- jedinih nacionalnih medija stoje tajku- ni, produžene ruke određenih političkih partija od čije naklonosti zavisi njihovo poslovanje. U ovakvim uslovima nema nezavi- snosti i objektivnosti. Drugi problem je što je u mnoštvu elektronskih i štampanih medija (mislim da smo proporcionalno broju stanovnika zemlja sa najvećim brojem medija) novi- narska profesija u Srbiji u velikoj meri devalvirana. Novinarstvom se često ba- ve ljudi koji nemaju adekvatno obrazo- vanje i znanje za ovaj poziv, sto je naro- čito izraženo u lokalnim medijima. Rešenje je transparentnost vlasniš- tva u medijima i smanjenje broja medi- ja. Neophodno je da građani znaju ko su vlasnici medija u Srbiji i da novinari finansijski ne zavise od države i politič- kih struktura. milošvasić novinarvremena TRENuTNO najveći problem u novinar- stvu, kada sve oduzmemo, je prodor ve- likih multinacionalnih medijskih kor- poracija. To je najveća pretnja slobodi štampe. Te korporacije, da ih sad ne imenujem imate ih gomilu, vode svoju politiku i strategiju. Oni insistiraju na proizvodnji sadržaja, a ne na novinar- stvu kao kritičkoj delatnosti. Ja ne vidim rešenje, osim gerilske borbe za slobodu štampe i kritičko, nezavisno i hrabro no- vinarstvo, a to je već do pojedinca. Tim pojedincima koji hoće tako da rade nije ni malo lako u velikim korporacijama jer one naravno ne žele da kvare odnos s vlastima. duškovukajlović zamenikglavnogiodgovornog urednikalistaalo PARE su najveći problem novinarstva u Srbiji. Mnogo ljudi radi u medijima za male ili nikakve plate i honorare. Iz- davači uglavnom kubure s novcem, što koriste velike kompanije i moćni poli- tičari da preko zakupljivanja oglasnog prostora utiču na uređivačku politiku. Stoga, u Srbiji nema ni „N“ od nezavi- snog novinarstva. Isto tako, u većini me- dija položaj zaposlenih je gotovo ropski, ne poštuju se njihova osnovna prava, ne plaća im se prekovremeni rad ni rad za praznike, na nekim televizijama sa na- cionalnom frekvencijom zaposleni nisu primili plate mesecima, a nedavno je ugašen i jedan ugledni nedeljnik iza kog je stajao ministar u Vladi Srbije. Njegovi zaposleni nisu primili platu sedam me- seci. Šta onda da očekuju novinari koji rade za lokalne medije koje drže tajku- ni sa sumnjivom prošlošću? Rešenje je u doslednoj primeni za- kona. I to pre svega Zakona o radu, koji se u medijima poštuje manje nego u bi- lo kojoj drugoj industriji. Isto tako, ka- da je reč o štampi, najbolje rešenje bilo bi poskupljenje novina, jer svi dnevni li- stovi u Srbiji su bezobrazno jeftini. Uko- liko bi novine imale realnu cenu, ne bi toliko zavisile od oglašivača, što bi znat- no uticalo na slobodu novinarstva. Me- đutim, iz različitih interesa to se u Srbi- ji neće skoro desiti. vesnaSavić urednicaspoljnerubrike novosadskogdnevnika MeDIJI su postali vrsta biznisa, instru- ment u rukama politike i tajkuna gde je epitet „sedma sila“ izgubio svaki smi- sao, a profesionalizam ustuknuo pred površnošću, strahom za golu egzisten- ciju, (auto)cenzurom... Praktično, došlo je do pauperizacije novinara i novinar- stva. Neretko političari, stranke, tajku- ni, imaju svoje novinare u medijima, koji su, na nekom skrivenom platnom spi- sku. Novinari u sopstvenoj redakciji ne znaju ko su im vlasnici i naredbodav- ci i ko koliko daje donacija i šta i koli- ko plaća. To se posebno odnosi na regi- onalne i lokalne medije. Ni država, ni institucije, ne preduzimaju ništa da se zaštite novinari i profesija. Čak ni re- dakcije ne staju na stranu svog čove- ka ako je na meti nekog popularnog po- litičara. Nemoć novinarstva ogleda se i u to- me što nema sučeljavanja mišljenja. Na snazi su samo navijači: političko- partij- ski, sportsko-klupski, biznis-tajkunski i to podiže gledanost i povećava čitanost. Možda nije glavni problem novinar- stva u Srbiji, ali je sigurno važno reći, da se i pare iz pokrajinske kase i nad- ležnog sekretarijata za informisanje de- le na netransparentan način i po čud- nim kriterijumima. Lek za novinarstvo u ovom trenutku je preispitivanje spornih privatizacija i kupoprodaje dnevnih i lokalnih novina, radija i televizija. Takva korupcija i lov u mutnom, a na štetu novinara i njihove egzikstencije, verovatno je kako se ka- Link anketa :

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 45 že „dečja bolest“ tranzicije, ali je to rak rana profesije i korak ka njenoj totalnoj degradaciji. Moraju se učiniti transpa- rentim vlasnici glasila i način na koji se biraju i dovode direktori i glavni i odgo- vorni urednici. Verovatno svaki vlasnik ima pravo da postavi koga hoće, ali ako se finansira i dotira iz državne kase, i te kako bi trebalo da ide na konkurs. Uz to, novinarska udruženja bi morala če- šće i jače da se čuju, pogotovo u manjim sredinama. Neophodno je zakonom, ne strategijom koja nikoga ne obavezuje, zaštititi novinare od samovolje gazda i njihovih poslušnika. veselinKljajić profesornovinarstvanaFakultetu političkihnauka PRVi najveći problem je ekonomska si- tuacija odnosno ekonomska kriza koja je u strašnoj meri pogodila medije, a među medijima se najviše odrazila na štampane medije, koji se nalaze bu- kvalno na granici preživljavanja, ili ispod te granice. Drugo, sam ekonomski položaj no- vinara. Istraživanja pokazuju da je pro- sečna novinarska plata, ili honorar, po- gotovo onih koji su završili fakultet, govorimo o najobrazovanijem delu na- šeg društva a to je samo 7 odsto, među novinarima je taj procenat poslednjih godina porastao i premašio 70 odsto, ispod prosečnih plata svih drugih pro- fesija. Treći je problem novih tehnologija, novih medija i prilagođavanje tim teh- nološkim izazovima. Sledeći veliki problem je nedostatak kadra koji priznaju i sami urednici i no- vinari i osposobljenost tih kadrova za rad u medijima. Tu dolazimo do sledećeg problema, a to je da novinari nemaju licencu. Sve dok ne budu imali licencu biće tretirani na način na koji su tretirani, a to je na- čin veoma različit od recimo lekara ili advokata. Sledeći problem je obrazova- nje novinara. Veliki broj naših kolega je završilo fakultet, ali je još uvek manje od 50 odsto onih koji su završili novinar- stvo ili imali obuku iz stručnih novinar- skih predmeta. Problem je i što imamo jako veliki broj medija. Na primer Srbi- ja u odnosu na Hrvatsku ima 10 puta vi- še štampanih medija. Zatim, ogromna prisutnost i uticaj PR-a. Istraživanja pokazuju da je u srp- skim medijima ovog časa više od 50 od- sto a neke pesimistične prognoze kažu i do 80 odsto ukupnog sadržaja direk- tni ili indirektni PR. Ono što će vam sva- ki urednik reći jeste pritisak izdavača, oglašivača, pa tek na trećem mestu po- litički pritisak. Pritisak onih od kojih se živi, od čijih reklama se izdržavaju i op- staju dominantno štampani mediji. I dr- žava se čak umešala. Država je u prošloj godini u ukupnom marketinškom kolaču medijskom učestvovala sa 25 odsto. Dr- žava je ta koja je odlučivala gde će pla- sirati svoje oglase, reklame i nadasve projekte. Na taj način je određene me- dije favorizovala, a druge stavljala u po- dređen položaj. Rešenja moraju biti prevashodno si- stemska i odnose se dominantno na za- konsku regulativu, pored toga poštova- nje etičkih kodeksa koji postoje, ali koji se na svakom koraku krše. Licenciranje koje sam pomenuo mi se sada čini, ia- ko nisam bio veliki pobornik toga, jed- nim od mogućih rešenja, ako želimo da našu profesiju učinimo profesijom, a ne da ostane na nivou jednog pežorativnog pristupa zanatskog karaktera.. Petargajić novinarPrvetelevizije NAJVecI problem novinarstva u Srbi- ji, po mom mišljenju, jeste slaba place- nost i veliki odliv iz novinarske profesije ka marketingu i odnosima sa javnoscu. U takvim okolnostima, novinari kratko ostaju u profesiji i nemaju vremena da se formiraju, da steknu iskustvo i ruti- nu. Retko cete videti nekoga starijeg od 40 godina da radi posao televizijskog re- portera. Novinari brzo postanu urednici, a izvestavanje cesto ostane na mladim i nedovoljno obrazovanim pocetnicima.  Neophodno je uvesti licence za no- vinare. Time bi se radna snaga ograni- cila i dobila bi na ceni. Potrebno je uve- sti komisije strukovnih udruženja koje bi na osnovu obrazovanja i rezultata u pripravnickom stazu, davale odredjeni broj licenci svake godine. Medijske ku- će bi zakonski trebalo obavezati da za- pošljavaju samo licencirane novinare. Kada govorim o obrazovanju, ne mislim na fakultetsku diplomu, već niz testo- va iz pismenosti, etike, politike, spor- ta i opšte kulture. Ispiti bi se polagali pred komisijom. dragovanLaza Lazarević urednikutaNjUg-u NAJVećI problem novinarstva je što je slika i prilika ispuštenog i zapuštenog društva, nalik na, što bi rekli moji se- ljaci u Šumadiji, zakorovljenu udovičku avliju ili zaparloženu njivu pijanca pu- stahije. Rešenje je da se iz sveopšteg „žuti- la“ i posrnuća, umesto abrovima i du- vanja u nečije diple, okrene profesiji – zanatu, činjenicama ponajpre. vladamilić novinarProdukcijskegrupemreža OZBIlJNO i profesionalno novinarstvo je skupo. Sa druge strane tokom godina, kao da je sistematski gušena i potreba za ozbiljnim i profesionalnim novinarstvom. Insistiralo se na jeftinim senzacionalnim naslovima koji su se lako smišljali i još lakše prodavali. Ako je u vreme Miloše- vića, tokom devedesetih, vlast smišljeno raznim formalnim i neformalnim sred- stvima pokušavala da uguši i otupi svaku utemeljenu kritiku, nove vlasti posle 5. oktobra kao da su, naravno na finiji način, preuzele ideju da mediji ne treba da budu preveliki kritičari stvarnosti. U nedostatku novca koji se zarađuje na tr- žištu, koga kao da više i nema, mediji i njihovi vlasnici, postaju lak plen novih političkih i ekonomskih elita. Ipak iako mi se čini da je dugoročno ovo ozbiljan problem, čini mi se da su ukupno gleda- no mediji za nijansu bolji od naše stvar- nosti i besparice, tačnije, da za ovoliko novca nude i više nego sto bi se moglo očekivati. Problem je što to nije dovoljno. Rešenje za ovakav problem sigurno nije lako i ono stiže sa ukupnim vred- nosnim, političkim i ekonomskim opo- ravkom jednog društva i države. Svojim radom mediji mogu značajno da dopri- nesu tome, ali ključni igrači u toj slaga- lici jesu i dalje pre svega političari.  zlatijavuković urednicaulistudanas NOViNARSTVO je poslednjih godina pod- leglo reklamnoj industriji što se, na ža- lost, reflektuje kroz većinu vesti, pri- loga, rubrika i članaka. Kako ne bi ušli

u sukob sa onima koji „plaćaju“ svoju re- klamu, mediji neretko preuzimaju tek- stove koje im šalju PR-ovi, ne posvećuju se objektivno temama, pa je samim tim javnost uskraćena za pravu informaciju. Reč je o agendi setting teorije, prema kojoj su novinari odnosno urednici gej- tkiperi, tj. čuvari kapija. Oni su ti koji određuju koja vest će biti puštena u etar. S obzirom na to da novinari odluču- ju o čemu će ljudi da misle, imaju veliku odgovornost prema javnosti i trebalo bi profesionalnije da shvate svoju poziciju i moć koju imaju nad društvom. Ali, oni bez podrške urednika i medijske kuće, ne mogu da odbrane objektivnost, jer su neretko i sami u „nebranom grožđu“ zbog malih i neredovnih primanja. eržikaPapreljin novinarkaradio-televizijevojvodina NOViNARSTVO je, možda i više nego neke druge profesije, doživelo težak sunovrat poslednjih dvadeset godina. Biti novinar je nekad značilo pripadati intelektualnoj eliti, odnosno bile su pri- stojne plate i postojala je mogućnost da se menja svet. Danas je ono lako podložno pritiscima političke, estrad- ne i ekonomske kvazi elite, i to je za- nimanje koje je malo plaćeno, a u po- jedinim slučajevima uz to je i posao visokog rizika. Setila sam se da je ne- davno JK izjavila da je htela da bude novinar, ona bi to i bila, i tom prilikom „dobronamerno“ je novinaru naglasi- la da treba da savlada svih šest pade- ža! Hoću da kažem, da ima zalutalih u ovoj profesiji iz ko zna kakvih razloga. Nažalost, nikada nije bilo lako bi- ti novinar u Srbiji. A svakako neće bi- ti lako ni dalje. Biti objektivan novinar danas je veoma teško, ali nije neizvod- ljivo. Dok ,,čekamo“ da institucije rade posao za koji su plaćene, dok se ne po- pravi materijalni status novinara, dok se ne sazna u čijem su vlasništvu poje- dini mediji i ko ih kontroliše… znam da će to delovati naivno, ali sigurna sam da je rešenje kako popraviti položaj no- vinara veoma jednostavno: potrebno je pre svega da volite taj posao, i da po- stoji veća solidarnost među kolegama. Jer to nije posao od devet do pet. Link anketa : 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 982 908 844 830 831 702 711 750 816 901 948 Iv SSS Nezaposleni 884Prvi put traže zaposlenje 526 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 98Prvi put traže zaposlenje 53 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 791Prvi put traže zaposlenje 425 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 117Prvi put traže zaposlenje 62 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 734Prvi put traže zaposlenje 367 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 110Prvi put traže zaposlenje 54 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 681Prvi put traže zaposlenje 316 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 149Prvi put traže zaposlenje 71 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 651Prvi put traže zaposlenje 283 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 180Prvi put traže zaposlenje 94 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 556Prvi put traže zaposlenje 236 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 146Prvi put traže zaposlenje 79 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 513Prvi put traže zaposlenje 221 vI/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 vII/1 Nezaposleni 198Prvi put traže zaposlenje 127 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 517Prvi put traže zaposlenje 139 vI/2 Nezaposleni 3Prvi put traže zaposlenje 2 vII/1 Nezaposleni 230Prvi put traže zaposlenje 110 vII/2 Nezaposleni 0Prvi put traže zaposlenje 0 Iv SSS Nezaposleni 499Prvi put traže zaposlenje 131 vI/2 Nezaposleni 15Prvi put traže zaposlenje 8 vII/1 Nezaposleni 300Prvi put traže zaposlenje 162 vII/2 Nezaposleni 2Prvi put traže zaposlenje 2 Iv SSS Nezaposleni 504Prvi put traže zaposlenje 114 vI/2 Nezaposleni 15Prvi put traže zaposlenje 10 vII/1 Nezaposleni 380Prvi put traže zaposlenje 218 vII/2 Nezaposleni 2Prvi put traže zaposlenje 1 Iv SSS Nezaposleni 507Prvi put traže zaposlenje 113 vI/2 Nezaposleni 18Prvi put traže zaposlenje 10 vII/1 Nezaposleni 422Prvi put traže zaposlenje 226 vII/2 Nezaposleni 1Prvi put traže zaposlenje 1 Koliko je nezaposlenih novinara u Srbiji i njihov stepen obrazovanja? Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje od 19. septembra pokazuju da je unazad deset godina najviše nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom, ali da se taj broj smanjuje: 2002. godine evidentirano je 884, a danas njih 507. Broj novinara koji sa završenim fakultetom traže posao povećava se iz godine u godinu: 2002. evidentirano ih je 98, a danas 422. Nezaposleni novinari su podeljeni u šest kategorija: - novinarski reporter (IV stepen – srednja stručna sprema), - novinar/žurnalista (VI/2 – trogodišnji fakultet), - diplomirani novinar/žurnalista (VII/1 – završene četvorogodišnje studije pre Bolonje), - master novinar/žurnalista (VII/1 – završene četvorogodišnje studije po Bolonji), – specijalista novinar/žurnalista (VII/2 – specijalističke studije). Pogledajte tabelu. Info traka Grafika:GoranRatković

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 47 mladi novinari „N akon diplomiranja na Fa- kultetu političkih nauka krenula sam na praksu u dnevnom listu Blic. Ured- nik mi je na razgovoru rekao da volonti- ranje traje šest meseci, pa ako se poka- žem i potrudim, dobiću i honorar koji nije veliki, ali je, kazao je, solidan. Kako je vreme prolazilo, od kolega sam saznala da je prvi honorar smešan, ali sam uvek verovala da će se sve to promeniti“, na- vodi svoje prvo radno iskustvo A. M. (25) iz Svilajnca, diplomirana novinarka. Tri meseca kasnije primila je prvih pet hiljada dinara. Uglavnom je radila po- sle podne i često bila u noćnoj smeni. Ka- da je i treći put dobila isti honorar, rešila je da se požali uredniku. „Od njega sam čula uobičajen odgovor - beogradska ima ograničen budžet, treba više da se tru- dimo, da predlažemo teme, pa će valjda biti bolje. Sledeći honorar mi je bio osam hiljada. Tek tada nisam znala da li prvo da platim račune, da honorar potrošim na hranu ili kupim sebi nešto, pošto kiri- ju nisam mogla da pokrijem“. Novcem koji je zarađivala radeći sva- kodnevno mogla je da pokrije troškove za markicu za nezaposlene, da kupi nešto sebi od sredstava za ličnu higijenu i da ima džeparac za nekoliko dana. Vek tra- janja njene „plate“ nije bio ni nedelju da- na. U to vreme je živela sa cimerkom u Mirijevu, gde joj je polovina kirije bila 100 evra, bez računa. Iako je završila fa- kultet i našla posao u Beogradu, roditelji su i dalje morali da joj šalju pare da „ima za život“. „Nakon godinu dana rada, shva- tila sam da se ništa neće promeniti i da bi trebalo da prođe nekoliko godi- na do prve, iole pristojne plate. Otišla sam iz Blica sa dobrim iskustvom, ali i sa uverenjem da se od novinara mnogo očekuje, ali niko taj trud ne nagrađuje“. Potom je kratko bila novinar na portalu Telegraf.rs, ali joj nije jasno zašto svaki put mora da volontira nekoliko meseci da bi dobila „ponižavajuće honorare“. „Već nekoliko meseci tražim posao, bilo kakav pristojan posao, ne mora da bude u stru- ci, ali za sada nisam imala uspeha. Iako volim novinarstvo, jer je dinamičan i vr- lo zanimljiv posao, sve više preispitujem sebe i mislim da sam pogrešila profesi- ju“, zaključuje A. M. Honorarna saradnica RTS-a (27), ko- ja je želela da ostane anonimna, već je godinu i po u tom statusu i od svojih pri- manja ne bi mogla da živi samostalno. Kaže da je srećna okolnost što živi sa ro- diteljima, koji imaju stan u Beogradu. „Honorar koji dobijam je skromna nagra- da za trud da postanem novinar. Imam za telefonski račun, internet, Bus plus kar- tu, poneku jeftiniju krpicu i da ponekad izađem do grada na piće sa društvom, i to ako dobijem honorar svakog meseca“. Prema njenom mišljenju, slaboj plaćenosti novinara doprinosi široka po- nuda radne snage – „jednostavno ako neće Pera da radi za 10.000 ili 15.000 dinara mesečno, bez pomena staža, zdravstvenog osiguranja i svih tih ži- votnih ugođaja, radiće Žika, pa koliko izdrži“. „Iskusnije kolege su većinom optimistične. Kažu da valjam nečemu i da je to put kojim su svi u ovom poslu prošli. Mada, naravno, dodaju onu po- znatu - da su nekad bila srećnija vreme- na. I da nam je profesija degradirana danas više nego ikad. Ali me hrane na- dom i činjenicom da se svaki trud ispla- ti - kad tad. Samo rad i strpljenje. Na- ravno, ako voliš to što radiš. A ja volim. Ili sam mazohista“. Mirko Rudić (25) iz Beograda još je tokom studija na Fakultetu političkih na- uka volontirao na Radiju B92 i kaže da su mu tamo obećavali godinu dana da će Volonterska epopeja redovnuplatuimasvega 60odstonovinara Platu redovno prima svega 60 odsto novinara, a svaki četvrti je dobija sa zakašnjenjem, pokazuje prošlogodišnje istraživanje „Profesija na raskršću“ Centra za medije Fakulteta političkih nauka. Gotovo sedam odsto novinara (6.54 odsto) po nekoliko meseci ne prima platu, a isto toliko njih dobija honorare po prilogu, dok nešto više od procenta volontira. Isto istraživanje kazuje da ispod minimalca, odnosno najviše 15.000 dinara, zarađuje skoro četiri odsto, dok primanja do 20.000 dinara ima osam odsto njih. Po 11, odnosno 12 odsto novinara za svoj rad dobija do 25.000, odnosno 30.000 dinara, dok svaki peti ima platu do 40.000 dinara. Centar za medije FPN-a je utvrdio i da 17 odsto novinara ima platu do 50.000 dinara, a gotovo četvrtina ispitanika (skoro 24 odsto) svoj rad naplaćuje i više. Blizu četiri odsto ispitanika nije želelo da otkrije kolika su im primanja. Bojan Cvejić Mirko Rudić iz Vremena Foto: Miloš Miškov

48 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 uskoro biti nekog novca za njegov sva- kodnevni rad u Informativnoj redakciji, ali od toga nije bilo ništa. „Da se razume- mo: nisam bio plaćen, ali rad u tadašnjoj devedesetdvojci je itekako značio za me- ne kao novinara početnika. Tako da, kada pomislim na to, ne osećam da mi nešto duguju, ali se osećam prevarenim jer su svakodnevno obećavali, a nisu ispunili“. Krajem 2008. otišao je u Vreme gde su mu odmah rekli da novca nema, ali da može da bude tu koliko želi. Atmo- sfera u ovom nedeljniku mu je odgova- rala - imao je priliku da uči, usavršava se i napreduje. Upornost mu se isplati- la. Pre dve godine zaposlen je za stalno. „Trenutno sam u dobroj redakciji sa re- dovnim primanjima. Kad pogledam, od pet godina u novinarstvu volontirao sam četiri. Na kraju sam zadovoljan, jer znam gde živim“. Rudić kaže da od „novinarskog ime- na“ koje gradi tek pola decenije, može da se živi samo ako se radi nekoliko poslo- va, tako da je povremeni saradnik u još dve redakcije. „U istoj finansijskoj situa- ciji su i iskusniji novinari, tako da mi po- mažu da nađem dodatne poslove. Ured- nici mi nikada nisu pravili problem što po nekoliko dana nisam u svojoj redak- ciji nego radim u drugoj. To, doduše, ni- je slučaj u svim redakcijama“. Ipak, među mladim novinarima danas ima i izuzetaka, koji solidno mogu da ži- ve od svoje plate. Novinarka Prve tele- danicavučenić, novinarka, Radio-televizija Vojvodine Počela sam da radim tokom druge ili treće godina studija u emisiji „Niko kao ja“ Drugog programa Radio Beograda. Mislim da je volonterski staž trajao veoma kratko i da sam brzo prešla na honorar. Ti honorari su s početka bili simbolični i ja sam, s obzriom na to da sam bila student i da su me roditelji finansirali, njih doživljavala kao ekstra novac za izlaske. Kasnije su postali ozbiljniji. Međutim, nas su oterali iz RTS u nekom trenutku. To je već bilo grozno vreme, na pragu ratovi i ostalo. Sve do bombardovanja sam radila kao frilenser na Radiju slobodna Evropa. Tada je bilo zlatno vreme tezgi, jer se ceo svet interesovao za Srbiju i za Balkan uopšte i bilo je isplativije raditi tako. Iako sam i ranije imala ponudu za posao na B92, prvo stalno zaposlenje sam prihvatila tek 1998. ili 1999 godine. zoranStanojević, urednik, Radio-televizija Srbije Novinarstvom sam počeo da se bavim u omladinskoj štampi, početkom osamdesetih kada sam bio srednjoškolac. Bilo je znatno manje medija i njihovo finansiranje bilo je socijalistički stabilno, iz budžeta za omladinu gde nije smelo da fali. Tada je volontiranje bilo nezamislivo. Ako bi neko prihvatio da objavi tekst, fotografiju ili radio prilog onda se to uredno plaćalo. Možda honorari nisu uvek stizali na vreme, ali su bili pristojni, naročito za nekoga kome je to bio džeparac. Nisu se potpisivali ugovori, samo je trebalo da donesete broj žiro računa. Umeli smo da se raspravljamo, tačnije vajkamo da li visina honorara uvek odgovara autorskom naporu i to je sve. Teško mi je danas da te honorare pretvorim u sadašnje pare. Možda je redovni saradnik nedeljnih novina mogao da zaradi tadašnju prosečnu platu koja nije bila spektakularna, ali se od nje moglo (pre)živeti. dragoljubPetrović, kolumnista, Danas Moj prvi novinarski honorar stalnog saradnika unutrašnje rubrike „Borbe“, pre tačno 18 godina, bio je skoro duplo veći od obe plate mojih roditelja, zaposlenih u budžetskim ustanovama. U stalni radni odnos primljen sam godinu i po dana pošto sam objavio prvi tekst u novinama. Čini mi se da se u to vreme lakše dobijala radna knjižica – dovoljno je bilo da neko od urednika primeti da si koristan za redakciju, pa to saopšti onima „odozgore“, i onda ti jednog dana saopšte da u ponedeljak doneseš viski i dve kile žu-žua, radi čašćavanja. Danas je, čini mi se, to daleko komplikovanije. Vlasnici medija na neki način izrabljuju mlade novinare, dajući im bedne neredovne honorare i držeći ih u stalnoj neizvesnosti oko stalnog zaposlenja, iako su honorarci u većini redakcija često glavni nosioci dnevne produkcije. Moj savet je – honorarci, borite se za svoja prava, jer radeći u medijima često pišete o pravima drugih, a zaboravljate svoja. LjiljanaSmajlović, predsednica, Udruženje novinara Srbije Počela sam da volontiram u gradskoj hronici sarajevskog „Oslobođenja“ u jesen 1977, ubrzo nakon što sam diplomirala. U radni odnos sam primljena naredne godine, mislim negde u leto. Ne sećam se iznosa honorara, ali u to se vreme dobro živelo i sećam se da mi je zarađeni novac bio dovoljan da u posete momku, koji je u Beogradu služio vojsku, idem avionima JAT-a… Plaćali su nas po tekstu, ali za honorar nije bio presudan samo broj priloga: sećam se da su nam urednici uvek dodavali novac na osnovu nečeg što su zvali „ukupni angažman“, to jest kvalitet rada, kako ne bismo samo jurili za kvantitetom. akakojebilonekada? vizije Nataša Krsmanović (26) počela je da radi na tadašnjoj TV Foks novembra 2009. Došla je na praksu od dve nedelje, a ostala 2, 5 godine. Volontirala je šest meseci, a onda je dobila ugovor na neo- dređeno. Prvih devet meseci radila je u Informativnoj redakciji, a od tada je u re- dakciji emisije Eksploziv. Kako kaže, da- nas živi samo od svoje plate - uspeva da plati kiriju za stan, račune, da se prehra- ni, a uspe i da uštedi za neko letovanje. Ove godine planira da uzme kredit za ku- povinu stana. „Zadovoljna sam zaradom. Iskreno, mislim da nema para kojima ovaj posao može da se plati. Zato se on, pre svega, radi iz ljubavi. Možda sam zbog toga i vo- lontirala čitavih šest meseci. Sebi sam to mogla da priuštim, jer sam tada još živela u studentskom domu, hranila se u men- zi i slično. Kasnije su pomagali roditelji. Trud se vrlo brzo isplatio i već u maju do- bila sam ugovor na neodređeno. Od tada lakše dišem“. Nataša Krsmanović sa Prve televizije

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 49 Veroslava Tadić intervju Jovica Krtinić Foto: Miloš Miškov Smena zbog skraćivanja titovog govoraKako je Veroslava Tadić u oktobru 1972. godine, tokom „seče liberala“ u Srbiji, sklonjena sa položaja urednice Informativnog programa Televizije Beograd

50 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 P rva žena voditelj drugog dnev- nika na Televiziji Beograd po- stala je sa 25 godina, a već na- redne uređivala je Informativni program. Tako je postala i jedan od naj- mlađih glavnih urednika u istoriji srpske televizije. U novinarstvo je ušla odmah po sticanju diplome na Pravnom fakul- tetu i to u rekordnom roku (tri godine). Javila se na konkurs Televizije Beograd 1967. godine, stala prvi put pred kamere i dobila posao voditelja Dnevnika, koji je podrazumevao mesečno „osam izvešta- ja i četiri komentara“. Jedan komentar, kaže, koštao ju je karijere u informativ- nom novinarstvu. Veroslavu Tadić smo pronašli po- četkom septembra u rodnom selu Opa- rić, gde se godinama leti sklanja od be- ogradske vreline. Razgovaramo sa njom o razlozima zbog kojih je smenjena, no- vinarstvu nekad i danas. Vraćamo se u 1972. godinu kada je bila u četvrtoj godini mandata glavnog i odgovornog urednika Informativnog pro- grama. To je vreme u kojem je u Save- znoj Federativnoj Republici Jugoslaviji već završen obračun sa hrvatskim Mas- pokom, i počinje Titova čistka srpskih li- berala. U stomaku nosi svoje drugo dete. ŠtajeuVašemkomentarutolikorazbesne- lo predsednika SFRJ Tita i visokog funkcionera Saveza komunista Staneta Dolanca? Veroslava Tadić Povod je bilo pismo koje su Tito i Dolanc napisali svim komuni- stima, „radnim ljudima i samoupravlja- čima“, u kojem skreću pažnju na velike socijalne razlike, na akumulaciju funkci- ja, da isti ljudi sede na mestima gde se odlučuje, da se društvo raslojava, da ima jedan sloj milijardera, a da sve teže na- rod sastavlja kraj sa krajem. Kao što vi- dite, sveže zvuči (smeh). Pošto sam bi- la na održavanju trudnoće, došla sam u našu ambulantu da primim injekciju i tu upitam ko radi subotnji komentar. Kažu: Niko! Pitam, u čemu je problem, zašto ga ne uradite, a oni mi kažu: nije zgod- no, neće niko. I tako kažem da ja hoću da uradim taj komentar, jer mi se činilo da je sramota da ga nemamo. Taj komentar je bio odobren „odozgo“... Da, pozvala sam Peru Ilića, direktora Te- levizije, koji je smenjen kad i ja. On je pročitao komentar i rekao: vidi, mi bi mogli da precrtamo Tita i Dolanca, pa da mirno spavamo, ali šta smo tražili u novi- narstvu ako smo hteli da mirno spavamo. I, šta je to što vas je koštalo karijere glavnog urednika i komentatora? Rekla sam da pismo predsednika Tita i generalnog sekretara Dolanca mobiliše na promene, da je van sumnje da su ko- munisti najodgovorniji za ono šta nam se događa, pošto su akteri u donošenju odluka i raspodeli, ali i da je suština u tome da ko da podatak na osnovu kojeg se donose političke odluke, taj mora i da odgovara za tačnost podataka. Na šta ste konkretno aludirali? To je bio podatak o broju milijardera. Do- godilo se da Tito kaže da ima 80 milijar- dera, da Sima Zatezalo tvrdi da u Beogra- du ima dva i da su i oni problematični, a iz Niša se javio neki grešnik, koji je bio prijavljen kao milijarder, a ustvari je pro- pušteno da mu se izbriše devet nula zbog denominacije. I tu sam pomenula da bi neko morao da odgovara, da li nas je uz- bunio da ima 80 milijardera, ili na dva ili na nijednog. I onda sam rekla: kažu da je Čerčil, jednom, braneći politiku svoje vla- de u parlamentu, iznosio podatke u dve decimale, i to puna dva sata. Kažu da je posle toga primio čestitanja od svog šefa kabineta: čestitam, ekselencijo, nama je trebalo godinu dana samo da sakupimo sve te podatke. Na to sam i računao, od- govorio je Čerčil, opoziciji će trebati naj- manje dve godine da dokaže da podaci ni- su tačni. E, u zemlji gde nema opozicije nije razlog da se stvara samo zato što ne- ko ne odgovara za tačnost podataka koje daje. Eto, to je bio taj komentar. I, šta je tad vama izvučeno kao najveća kri- vica? Ne raspravlja se tad o komentaru. To je prošlo tako, nije bilo momentalne reak- cije? Nije sutradan, ali je već u sledeću su- botu Todo Kurtović, koji je bio jedan od sekretara Izvršnog biroa, na nekom mi- tingu vojnika u Tuzli, skrenuo pažnju na moj komentar, kao neko nešto što je mo- glo da saopšti dete buržoaskih intelektu- alaca, školovano u inostranstvu i zadoje- no duhom buržoaskog parlamentarizma. Ličnakarta ROĐENA kao Veroslava Ivković 23. oktobra 1942. u Opariću (opština Rekovac), od oca Radomira i majke Zlate. ZAVRŠILA 6. beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet u Beogradu. CEO RADNI VEK na Televiziji Beograd. Prva žena voditelj Dnevnika i sa 27 godina najmlađi glavni i odgovorni urednik informativnog programa. Posle smene ostatak radnog veka, do penzionisanja 2000. godine, provela u obrazovnom i naučnom programu RTS. IZ BRAKA sa Milunom Tadićem ima sinove Ivana, Vladimira i Danila. Intervju veroslavatadić

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 51 Vama je tada, osim ovog komentara, stavljeno u greh i skraćivanje jednog Titovog govora? To jeste suštinski stvar. Najkraće, 1971. je bio „Maspok“ u Hrvatskoj, smenjuju se Mika Tripalo i Savka Dapčević Kučar, do- laze novi kadrovi. U julu mesecu 1971. u vili „Vajs“, Tito govori Hrvatima. Taj go- vor se tad ne objavljuje, da bi ga 6. maja 1972., objavio Tanjug, rekonstruisan po beleškama četiri nova člana - Milke Pla- ninc, Jureta Bilića, Josipa Vrhovca i Eme Derosi Bjelajac. Znači, to je zakašnjenje od jula 1971. do maja 1972. Tog istog dana Tito govori u Užicu, pripremajući i obračun sa anarholiberalizmom. Izda- la sam nalog da se taj Titov govor iz vile Vajs skrati i iz njega izbaci ono što je pre- vaziđeno. Recimo, on tu pljuje po Matici hrvatskoj, a već su i Sime Đodan i Mar- ko Veselica u zatvoru. Naprosto, mi smo imali Tita koji je morao da ide ceo iz Uži- ca, i bilo je logično sažeti ovo. Dugo se čekalo da se ovo pitanje skraćenja Ti- tovog govora potegne. Da. Tek krajem oktobra 1972, u beograd- skim medijima koji su pribegli kraćenju Titovog govora po jedan čovek pokrenuo je to pitanje. Pored nas to je bio slučaj i u Politici, NIN-u, Ekspresu, Novosti- ma, Ekonomskoj politici. Tad su smenje- ni Mirko Stamenković u Novostima, Saša Nenadović u Politici, Ljubo Veljković u Ekonomskoj politici, Frane Barbijeri u NIN-u i budem smenjena i ja. To je sve završeno u danu? Kako gde. Mene su posle isključivali iz partije godinu dana. Imali ste podršku, većina ipak nije htela da glasa za vaše izbacivanje. Da, tako je bilo, pa sam na kraju izbače- na mimo statuta. Zvao me partijski se- kretar posle porođaja, rekao je: pošto smo obavešteni da si se uspešno porodi- la, dođi da te isključimo iz partije. Ipak, ostali ste u Televiziji Beograd, „disloci- rani“ u naučni program. Da, i tamo mi je bilo zabranjeno da se pojavljujem pred kamerama jedno de- set godina. Takođe, bile su mi zabranje- ne društvene teme. Pravila sam emisije koje su potpisivali drugi. Do kad ste ostali na televiziji? Do kraja 2000. godine. Sačekala sam ta- mo promene 5. oktobra. Nuđeno vam je da ostanete na RTS-u, da se re- aktivirate u Informativnom programu. Zvali su me Coka Lazović i još neko da vodim dnevnik. Rekla sam da hoću ako piše da je to samo na mesec dana, dok se kadrovski ne snađu. Šta mi treba da me dvaput sklanjaju iz Dnevnika. Onda je Nenad Ristić bio generalni i zvao me na razgovor i rekao: nama su takvi lju- di potrebni. Rekla sam: neću da pitam ko ste vi, neću da pitam tebe kako sam ja to vama potrebna, ispunila sam uslo- ve za penziju, potpiši mi. To je bljutava stvar ako hoćeš da se tešiš i misliš da si bio potreban. I ništa se ni do danas pro- menilo nije. Oni ni sad nemaju urednike od 26-27 godina koji poznaju političku geografiju, prostor, jezike, ljude. Pratite našu medijsku scenu? Ne naročito. Samo pratim informaciju. I, prepoznajete li pozadinu informacija, kako se te informacije plasiraju? To da. Naročito kad sam u Beogradu, pošto postoji mogućnost da se više pro- veri i na internetu. Pretpostavljam da primetite taj svakodnevni napor ljudi koji sa pozicija moći kreiraju i pla- siraju informacije po svom interesu? Vlasnici uvek kreiraju i pritiskaju i zato plaćaju, dođavola. A mi nemamo dovolj- no široku čitalačku većinu koja bi mogla da utiče. Mislim da je danas nivo znanja jako sveden i da ukupno taj strah od po- litike dobro dođe novinarima kao oprav- danje da ne greše. U ono staro vreme je sigurno bilo dosta au- tocenzure. Jeste, naravno. A da li i sad to primećujete u prilozima i tek- stovima po srpskim medijima, da je nešto izo- stavljeno i pre nego što je stavljeno na papir? Ne poznajem današnje novinare. U vre- me kad sam znala novinare, ja sam zna- la ko šta izostavlja, kao i šta ne sme da se mitevićevopismo Kad su vas smenjivali i izbaciva- li iz partije bilo je nekih kolega koje su se same nudile da daju dodatne argumente za odmazdu? Veroslava Tadić To je tužna stvar, pošto je Duško Mitević mrtav, pa prosto sad nema smisla to pominjati. On i Jovan Šćekić su napravili informaciju za CK da je na televiziji održan neki taj- ni sastanak protiv Josipa Broza, navodeći spisak od dvadesetak ljudi, među kojima i ja, koji su navodno prisustvovali tom sa- stanku. Na kraju tog pisma, Duško Mitević piše: Ako je par- tiji potreban još neki detalj, ja sam spreman da se prisetim... Da li ste bili u strahu od ozbiljnijih represalija? Koliko juče ljudi su zbog takvih stvari završavali na prevaspi- tavanju na Golom otoku. Da, i to samo zbog tog pisma. Jer, nije lako kad vas optuže za veleizdaju i zaveru protiv Josi- pa Broza, a imaš malo dete i ra- đaš drugo.

52 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 izostavi... Danas možeš da uzmeš bilo ko- je novine, neću pominjati nijedne, da pro- čitaš i da ti je jasno u početku da je ta- mo neki Pera, Mika ili Laza rekao: nemoj da mi diraš ovu četvoricu. Ili tamo postoji neka organizacija koja celog dana dežura da ne prođu neka četvorica ili četiri ideje. Postoji li rezerva prema ovom što danas či- tate? Postoji nedopadanje, nedorečenost, i vulgarnost. Ili mi nedostaje podatak, ili mi nedostaje stav, ili je previše vulgar- no za moj ukus. Ne za moj ukus, već za profesionalni standard. Pretpostavljam da ipak ima onih kojima uka- zujete poverenje? Mislim da RTS ima dobar program. Dru- ga je stvar šta se dogodilo sa ovim delo- vima obrazovnim, naučnim. Dopada mi se način na koji radi Zoran Stanojević u emisiji „Oko“. Opšti je utisak da danas u medijima nisu do- brodošli ljudi od integriteta? U Srbiji nigde nisu dobrodošli ljudi od in- tegriteta. Previše dugo traje razaranje, rasulo. Nedostatak ljudskog integriteta je glavni problem koji smo mi razvili, ne- govali i usavršili u socijalizmu, a sad po- goduje i opšte siromaštvo, a u opštem si- romaštvu se integritet ne traži. Tu čovek nikad ne zna šta bi uradio za hleb ili za decu. Mi smo razrušili integritet profesi- je, pojedinca, morala, načela. Iznenađuje li vas to što danas gotovo da i ne- ma medijske kuće u kojoj ne vlada nekakav oblik cenzure, kao što je to bio slučaj i pre 40 godina. Ništa me ne iznenađuje. Iznenadilo bi me da promakne neka informacija i da postoje bar tri novine koje će je objavi- ti, za inat. Danas je čest manir u medijima da objavljuju infomraciju „od pouzdanog, anonimnog izvo- ra“. Koliko verujete takvim informacijama. Meni informacije ne služe da im veru- jem ili ne verujem, meni služe da formi- ram neki svoj stav. Što više različitih in- formacija, to bolje. Prepoznate to kad neko pokuša da vas preve- de žednu preko vode? Pa, to svako prepozna. Pitajte bilo kog seljaka kad su u pitanju informacije iz poljoprivrede. Šta biste danas rekli nekom ko ima 25 godina, završio je Pravni fakultet ili FPN i hoće da radi kao novinar. Da li mu je to pametan izbor, da li će imati šanse da ispuni svoje ideale? Pa, uvek ima šanse, samo je mnogo suže- no. Može da proba da radi ono što voli i da se trudi da zavoli ono što radi. Kad ste vi počinjali sigurno ste imali ideju da preko novinarske profesije menjate stvari, po- boljšate stanje. Ja stalno imam takvu ideju. Ja tako pe- rem i sudove. Dok ste bili komentator, da li je bilo nekih ko- mentara koji nisu prošli? Mislim da nije. Jesu stavljane primedbe, je- sam ih dorađivala, ali ne praveći naročito velike kompromise. Uopšte ne tvrdim da su oni bili slobodoumni, oni su samo bili tačni. To je bilo vreme kad je bilo legitimno da bude- te član partije i novinar. Da, tad je glavnog i odgovornog uredni- ka Televizije postavljala skupština. To je razlika u odnosu na ovo vreme višestra- načja... Da vam kažem, jedna od besmislenih za- bluda na političkoj sceni poslednjih dva- deset godina je da vredi ako nikad niste bili član partije. Ljudi su birani u partiju tako što ih predlože kolege. Ja sam igra- la rukomet, bavila se streljaštvom, atleti- kom, pisala pesme... To su sve bili neka- kvi kvaliteti. Udarnici sa radnih akcija su predlagani za partiju, nisu nikakvi nerad- nici...Ali, hoću da kažem da je i tada bilo ljudi koji su različito mislili. Kamo sreće da je u toj partiji bilo nekog ko se držao tog programa, onda ne bi čekali da se ne- čije tuđe tranzicije završe da bi mi pro- glasili svoju koja će beskonačno trajati. Dobili ste UNS-ovu nagradu za životno delo. Da li je to dovoljna satisfakcija? Nema tu satisfakcije. To se zove rehabi- litacija. Bio je jedan odvratan antisovjet- ski vic: Šta je rehabilitacija u socijalizmu? Kad od sapuna praviš Jevreje. Ne postoji rehabilitacija, pobogu. dosledniBrankoPešić Legendarni gradonačelnik Beograda Branko Pešić bio je Veroslavi Tadić ve- liki oslonac - i kad je ulazila u svet novinarstva, ali i kad se našla na vetrometini. Sa njim se upoznala kao 16-godišnja aktivistkinja, dolazeći u njegov gradonačelnički kabinet da se izbori da se ne ruši baraka kod Vukovog spomenika u kojoj su se okupljali izviđači. - Došla sam i prijavila se se- kretarici, a ona kaže da ne zna kad će predsednik imati vre- mena. A ja joj odgovorim da ode i da ga pita. I ona stvarno ode i reče da ga traži neka Ve- roslava Ivković, a on kaže, ne- ka uđe. Kad sam ušla, on kaže: vidi, kad sam imao 18 godina, imao sam devojku koja se zvala Veroslava Ivković i imala je 16 godina. Uvukao sam je u SKOJ i kad su nas odveli u Glavnja- ču, ona je tamo umrla od bati- na. Prema tome, kaže on, ti od mene možeš da tražiš šta god hoćeš, a ti vodi računa šta ćeš da tražiš. Eto, tako je počelo naše prijateljstvo. A kad ste smenjeni i izbačeni iz partije da li se taj odnos promenio? Veroslava Tadić Naprotiv. I posle toga smo nastavili da se druži- mo, on me zvao svakog pone- deljka kod njega na sastanak i uvek pitao da li hoću da me- njam posao. On je i inače bio veoma zanimljiv čovek. Uče- stvovao je u ratu, bio je kao vr- lo mlad ministar policije, od- mah posle rata, imao je ratne drugove sa kojima se sastajao svakih sedam dana. Išli su na neku adu kod Krčedina da jedu ribu, piju vino. Posle su ti lju- di imali svoje političke sudbine, neki su stradali po IB-u i Bran- ku je ozbiljno zamereno što se i dalje druži sa njima. Ali, on ni- je odustajao od toga da se viđa sa svojim društvom. Intervju veroslavatadić

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 53

54 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 U priči o Anđeli Bunčić nema bezgrešnih, ali apsurd je da pravosuđe kažnjava novinarke koje su pokušale da uzbune javnost kako bi se spasilo dete čija je strašna sudbina bila potpuno predvidiva novinarkenasudu anđela,upaklu umrla

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 55 S ećate li se Anđele Bunčić? To je ono dete što je zimus u majčinom domu u Svilajn- cu pronađeno promrzlo, izgladnelo i be- životno. Nije imalo ni šest godina, nije vagalo ni deset kilograma. Lekari su našli da je umrlo od upale pluća i zapa- ljenja gušterače kao „posledica dugog iscrpljivanja organizma“, a veštak je na sudu rekao da je „Anđela bila toliko ne- uhranjena da su joj nedostajali masno tkivo i mišići, zbog čega su se pojavila koštana ispupčenja. Ona je trpela bolove jakog intenziteta, a organizam je trošio poslednje rezerve boreći se da preživi“. Procenio je, na osno- vu nepokretnosti kukova i drugih zglobova, da je Anđela dva meseca bila nepokretna dok je umirala bez ičije brige. Prvostepenom presudom Anđelina majka, Tanja Bunčić, dobila je sedam godina zatvora i sada je u pritvoru. Ali šira javnost još nema pojma da se srpsko pravosuđe malom Anđe- lom dugo bavilo i pre nego što je zlostavljana i napaćena de- vojčica konačno izdahnula 31. januara ove godine. Smrt ovog deteta nije bila neizbežna, mogla se predvideti i sprečiti. Tra- gedija je što srpsko pravosuđe nije gonilo krivce za pakao u kom je dete živelo dok je još bilo vremena da mu se život spa- se. Ali, jeste gonilo dve novinarke koje su pokušale da uzbu- ne javnost ne bi li se Anđela izbavila iz pakla majčinog doma. Država Srbija, njeno bezdušno pravosuđe i hladna javnost oglušili su se o tragediju koja se odvijala u srcu Srbije i nao- čigled komšiluka, rodbine i osoba zaduženih da se staraju o dobrobiti dece poput nje. Iz sudske i druge dokumentacije u koju je Link imao detaljan uvid, jasno je da je država daleko manje vremena i truda uložila u zaštitu malene Anđele, ne- go na zaštitu integriteta i tobožnje reputacije čoveka koji je, paradoksalno, napredovao u karijeri dok je Anđela umirala. Naša priča počinje pre skoro četiri godine. Aleksandar Pe- trović, koji je u to vreme bio vršilac dužnosti opštinskog jav- nog tužioca u Svilajncu i zamenik okružnog tužioca u Jagodini, podnosi tužbe za klevetu protiv dve novinarke koje su ga po- menule u tekstovima o zlostavljanju Anđele Bunčić. U tim po- stupcima do sada je bilo šest presuda i desetine ročišta. Jedan postupak tužilac Petrović već je dobio, kao i novčanu odštetu. Drugi postupak još nije okončan. Petrović se nesrećnom An- đelom bavio u nekoliko zvaničnih dokumenata u kojim je maj- ka oslobođena svake sumnje za zlostavljanje deteta. Ali, krenimo od početka. Oktobra 2007. godine trinaesto- mesečna Anđela Bunčić s hematomima različite starosti po celom telu i prelomom ruke završila je u ćuprijskoj bolnici. Tada je devojčicu socijalni pedagog iz Svilajnca Jelena Rajčić pronašla sa navučenom jastučnicom preko glave u kući u ko- joj su živeli njeni majka, tetka, baba, deda i dve starije sestre. Zbog sumnje da je reč o zlostavljanju deteta, bolnica se obra- tila svilajnačkoj policiji, ali ona posle razgovora sa majkom i komšijama tako nešto odbacuje. Zatim tužilac Aleksandar Pe- trović 26. novembra 2007. piše svoju službenu belešku, pozi- va se na policijski izveštaj (PU-919/07) i nalazi da nema ele- menata krivičnog dela za gonjenje po službenoj dužnosti jer nema osnovane sumnje da je majka ili neko od ukućana zlo- stavljao Anđelu, već se, kao što majka kaže, povredila padom iz kreveta. U belešci datum pregleda deteta kod lekara nije tačan (Petrović navodi 13. oktobar, a ispravno je 30. oktobar). Tužilac pod istim datumom pravi još jednu službenu belešku, u kojoj opet ne nalazi dokaze o zlostav- ljanju deteta, ali navodi ispravan datum Anđelinog odlaska kod lekara i poziva se na isti izveštaj svilajnačke policije. Piše i da se „usmeno obratio sudskom veštaku dr Radomiru Petroviću, koji je nakon uvida u medicinsku dokumenta- ciju rekao da je nemoguće utvrditi, od- nosno dokazati da je neko Anđeli naneo opasne povrede, već da ih je vrlo ve- rovatno zadobila padom na čvrsto tlo“. Tužilac Petrović konstatuje i da je de- te tek počelo da hoda, pa se verovatno zato i povređivalo. Uz to, veštak uopšte nije pregledao dete, a nije ni na spisku ovlašćenih sudskih veštaka. Interesan- tno je da će iz iste medicinske doku- mentacije 2009. godine veštak Instituta za sudsku medicinu iz Beograda zaklju- čiti da je detetu povrede nanelo drugo lice „udarcem pesnicom, laktom, tupim predmetom ili stezanjem šakama“. (vi- di antrfile „Jastučnica na licu Anđeli da- la sigurnost“). Anđelina majka Tanja Bunčić je ipak, po tužbi Centra za socijalni rad „Svilaj- nac“, lišena roditeljskog prava nad de- vojčicom. Na nesreću, u leto 2008. ta- kvu presudu obara Vrhovni sud Srbije, pa se CSR „Svilajnac“ 26. novembra 2008. pismeno obraća tužiocu Petrovi- ću. Direktorka Snežana Olujić ga pita da li je pokrenuo krivični postupak pro- tiv majke zbog zlostavljanja Anđele i po- ziva se na izveštaj policije (PU 919/07). Od tužioca traži da hitno pokrene krivič- ni postupak protiv majke, ako to još nije učinio. Tužilac Petro- vić sutradan odgovara da je on, na osnovu baš tog izveštaja policije i kako je naveo priloga, našao da nema elemenata kri- vičnog dela za gonjenje po službenoj dužnosti. Potom priča počinje i javno da se odmotava i to 8. decem- bra 2008, kada Milijana Stojanović iz Paraćina objavljuje u ta- dašnjem dnevnom listu „Pravda“ tekst pod naslovom „Majka pokušala da obesi dete“. U njemu se, između ostalog, kaže i da je „A. B (2) iz Svilajnca zatečena, u redovnoj kontroli rad- nika Centra za socijalni rad 1. decembra 2008, u svojoj kući s konopcem oko vrata“, a da se sumnja da je „ubistvo pokuša- la njena majka Tanja B.“. Piše i da anonimna krivična prijava CSR „Svilajnac“ tereti tužioca Aleksandra Petrovića za krivič- no delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 Krivičnog zakonika jer je 26. novembra 2007. utvrdio da nema mesta po- kretanju istrage protiv Tanje Bunčić iako je ona pokušala da uguši dete. Prijava je potpisana sa „radnik sam Centra za so- cijalni rad, ne smem da se potpišem jer bi ‘monstrum’ uništio moj život, a sve ovo je istina“. Na toj prijavi nema datuma, a piše da je dostavljena okružnom, republičkom i specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, kao i Ministarstvu rada i so- cijalne politike i sredstvima informisanja. Novinarka ima još jednu anonimnu prijavu protiv tužioca Petrovića, skoro istog sadržaja i istog potpisa, na kojoj ne piše Izveštaj policije Link je dobio od Biroa za informacije od javnog značaja Ministarstva unutrašnjih poslova dokumenta svilajnačke policije u vezi sa istragom protiv Tanje Bunčić koju je inicirao tužilac Petrović 3. decembra 2008. zahtevom pod brojem KT. 313/08. Iako je tužilac tražio da se ispita da li je majka zlostavljala Anđelu od avgusta do oktobra 2007. godine, u policijskim izveštajima nema ni reči o tome. Izveštajima se samo negiraju navodi iz teksta u „Pravdi“ da je dete 1. decembra 2008. zatečeno s konopcem oko vrata u majčinoj kući.   Jelena Spasić

56 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 da je krivična. U njoj stoji i da je majka detetu, kada je imalo 13 meseci, „navlačila plastičnu navlaku od jastuka na glavu, vezavši kanapom oko vrata“, te da je „samo Bog dao da mi iz CSR uđemo tog momenta i spasimo dete smrti“. Piše i da su radnici CSR „Svilajnac“otišli kod tužioca Petrovića 1. decem- bra 2008, ali da ih je izbacio iz kancelarije. Obe prijave se po- zivaju i na lekarske nalaze iz 2007. Dva dana posle pisanja „Pravde“ Zorica Gligorijević, do- pisnik „Politike“ iz Jagodine objavljuje tekst identičnog na- slova, u kome piše gotovo isto što i u „Pravdi“, samo se zaticanje deteta s konopcem oko vrata ne vezuje za 1. de- cembar 2008. Kako novinarke u prvih dva-tri dana decembra 2008. sa- znaju za ovaj slučaj, tužilac Petrović presavija tabak i piše zahtev za sprovođenje istrage protiv majke. On se poziva na dokumenta na osnovu kojih je godinu dana tvrdio da ne- ma mesta zlostavljanju deteta. Sad traži istragu protiv Tanje Bunčić „zbog osnovane sumnje da je učinila produženo kri- vično delo nasilje u porodici iz člana 194, stav. 3, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika“. On sad osnovano sumnja da je majka „od 24. avgusta 2007. do 29. oktobra 2007, u Svilajncu, u više navrata, u svojoj poro- dičnoj kući primenom nasilja i drskim, bezobzirnim ponašanjem, ugrozila spo- kojstvo, telesni integritet i duševno sta- nje člana svoje porodice – svoje ćerke, oštećene maloletne Bunčić Anđele, ro- đene 17. septembra 2006, usled če- ga je nastupila teška telesna povreda oštećene maloletne Bunčić Anđele, ta- ko što je ovu više puta rukama udarala u predelu glave i tela, nanevši joj tele- sne povrede u vidu preloma lakta de- sne ruke, otoka i modrice u predelu čela, modrice u predelu desne slepo- očnice i obraza, modrice u predelu le- vog obraza, oguljotine dužine 2 cm na donjoj vilici desno, oguljotine dužine 2 cm na desnoj strani vrata, modrice ve- ličine 4x5 cm sa unutrašnje strane leve butine, modrice u predelu leve lopatice i na sredini kičmenog stuba, oguljotine u predelu nadlanice leve šake između prvog i drugog prsta, a što je sve kod oštećene maloletne Bunčić Anđele iza- zalo fizičke bolove i duševne patnje“. Petrović tek tada pismeno traži da sudski veštak obavi veštačenje Anđeli- nih povreda, istih onih koje su nasta- le pre više od godinu dana. U potonjim sudskim postupcima (o kojima će malo kasnije biti reči), on je naveo da je 3. decembra 2008. kod njega došla Jele- na Rajčić iz svilajnačkog centra za so- cijalni rad i raspitivala se o Anđelinom slučaju, da je dan nakon te posete do- bio izveštaj centra u vezi sa detetom i istog dana podneo zahtev za sprovođe- nje israge protiv majke. Međutim, na Osećatelise odgovornimzasmrt deteta? Link je pokušao što više aktera ove priče da pita osećaju li se odgovornim za smrt Anđele Bunčić. Evo nekih odgovora. Aleksandar Petrović, tužilac: odbio razgovor za Link Miloš i Slavka Bunčić, baba i deda, s kojima su Tanja i njene ćerke živele kada je otkriveno zlostavljanje Anđele, ali ne i kada je ona umrla: odbili razgovor za Link. Snežana Olujić, direktor cSR „Svilajnac“: „Ne osećam se krivom“. Jelena el Sayyad (devojački Rajčić), socijalni pedagog cSR „Svilajnac“: „Ne osećam se krivom“. Snežana Obradović, direktor cSR „Despotovac“: tvrdila da ne čuje dobro naše pitanje, a onda dala slušalicu čoveku koji se nije predstavio i koji nam je rekao da ne može da nam pomogne. Dr ljubiša Božić, sudski veštak Kliničkog centra Srbije, radio veštačenje u istrazi protiv majke zbog nasilja u porodici i obdukciju Anđele: „Bilo šta da kažem počinio bih krivično delo, na to nemam pravo, sve je u nadležnosti suda.“ Sudija Dragan Đorđević, predsednik sudskog veća koje je u Opštinskom sudu u Svilajncu najpre presudilo da majka bude lišena roditeljskog prava, a onda u ponovljenom postupku da joj Anđela bude vraćena: „Zakon predviđa isključivanje javnosti u slučajevima o porodičnim odnosima, a kako sam zaposlen u sudu, obavezan sam to i da poštujem“ Sudija Dragica Petrović, predsednik sudskog veća koje je u Okružnom sudu u Jagodini potvrdilo prvu, pa drugu presudu veća sudije Dragana Đorđevića: „Izjave ne dajem. Sad ćete vi mene da ispitujete?!“, a potom je spustila slušalicu. Anita Đukić, kao dopisnik lista „Alo“ piše 15. decembra 2008. tekst sa naslovom „Smeštaju mi da sam zlostavljala svoje dete“ gde jedino ima ispovest majke. Iako je Đukićeva na početku razgovora za Link rekla da je to jedan od najtežih slučajeva kojim se bavila kao novinar, na naše pitanje oseća li se odgovornom, budući da je tada samo majci držala stranu u tekstu, rekla je da neće da priča telefonom, da dođemo u Jagodinu ako hoćemo i da je više ne zovemo. Goran Jevremović, kao dopisnik „Večernjih novosti“ napisao sličan tekst kao i dopisnica „Alo“ (inicijali u potpisu tekstova isti): „Vi niste normalni. Doviđenja“, a onda prekinuo vezu. novinarkenasudu Novinarka Milijana Stojanović

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 57 tom zahtevu, zavedenom pod brojem KT. 313/08, kao datum ne stoji 4. već 3. decembar. Dan posle objavljivanja teksta u „Politici“ o slučaju nesrećne Anđele bilo je reči i na televiziji B92 gde je kod Jugoslava Ćosića gostovao tadaš- nji pomoćnik ministra rada i socijal- ne politike Miroslav Brkić koji je znao za priču. Već 12. decembra tužilac Pe- trović piše okružnom javnom tužiocu povodom anonimne krivične prijave protiv njega. On kaže da je CSR u Svi- lajncu njome hteo da prikrije nesave- stan i nestručan rad u postupku liša- vanja Tanje Bunčić roditeljskog prava, a što je dovelo dotle da se mala Anđe- la ponovo nađe u kući svoje majke ko- ja je pokušala da je obesi. Navodi i da će protiv Centra odgovoriti isto tako, krivičnom prijavom, i to zbog lažnog prijavljivanja. Petrović piše i da je tog dana policiji u Svilajncu podneo zah- tev za prikupljanje podataka o navodi- ma iz teksta u Pravdi. U izjavi policiji, koja odmah kreće da ispituje podatke iz teksta, socijalna radnica Živadinka Petrović iz CSR „Svilajnac“ navela je da budući da je dete u hraniteljskoj porodici, bez kontakta s majkom, nije moglo 1. decembra 2008. biti zateče- no kod majke s konopcem oko vrata. Negirala je i da je neko iz CSR „Svilaj- nac“ podneo krivičnu prijatu protiv tu- žioca Petrovića. Tada, gle čuda, u odbranu tužioca saopštenjem za javnost staje i nigde po- menuta Opština Svijanac. A onda je tužilac Petrović krenuo u obračun sa novinarkama. Najpre je de- cembra 2008. tužio Zoricu Gligorijević iz „Politike“ za krivično delo klevete, a onda je povukao tužbu i pokrenuo par- nični postupak za klevetu protiv „Poli- tika novine i magazini“, glavnog i od- govornog urednika „Politike“ Dragana Bujoševića i novinarke. - Kada je odustao od krivičnog go- njena, šest meseci poštari su tražili tu- žioca Petrovića kako bi mu uručili reše- nje suda iz Jagodine. Pošto nisu uspeli da ga nađu sud je naložio policiji da mu dostavi rešenje – kaže Zorica Gli- gorijević. Milijani Stojanović iz „Pravde“ Pe- trovićeva tužba stigla je januara 2009. a, već u februaru Okružno javno tuži- laštvo iz Leskovca, pošto je jagodinsko izuzeto zbog sukoba interesa, odbacuje anonimnu krivičnu prijavu protiv njega, jer „ne postoji osnovana sumnja da je zloupotrebio službeni položaj“. Zatim, tri meseca kasnije, 5. ma- ja 2009. dopisom Kt. br. 313/08 tužilac Petrović odusutaje od krivičnog gonje- na Tanje Bunčić zbog nasilja u porodi- ci, pa istražni sudija Opštinskog suda u Svilanjcu Ivana Milosavljević obustav- lja istragu. Nedugo potom mala Anđela je sud- ski vraćena majci i o njoj više nijedna in- stitucija pojma nema sve dok ne umre. A tužilac Petrović se usredsredio na tuž- be za klevetu protiv novinarki i avan- zovao od 1. januara 2010. na funkciju višeg tužioca Apelacionog tužilašta u Kragujevcu. Viši sud u Beogradu 25. maja 2010. (sudija Božidar Vasić) presuđuje u slu- čaju „Politike“ naknadu nematerijal- ne štete od 300.000 dinara zbog du- ševnih bolova, povrede časti i ugleda tužioca Petrovića. To Apelacioni sud u Beogradu (predsednik veća sudija Mar- gita Stefanović i sudije Vesna Mitrović i Vesna Matković) potvrđuje 28. apri- la 2011, pa je „Politika“ ukupno ispla- tila 459.395,78 dinara. O žalbi te no- vinske kuće Ustavni sud Srbije još nije odlučio. „Prijave protiv tužioca Petrovića sam dobila od apsolutno kredibilnog izvora i moj jedini cilj je bio da zašti- tim devojčicu, a tužioca niti sam pozna- vala, niti imala šta protiv njega. Među- tim, sud to nije uvažio“, kaže novinarka „Politike“. Proces protiv Milijane Stojano- vić zbog teksta u „Pravdi“ imao je vi- še obrta. Osnovni sud u Paraćinu ju je dva puta oslobodio optužbi, ali ju je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao dru- gostepeni (predsednik sudskog veća Miroljub Tomić, članovi Aleksandar Blanuša i Zlata Nestorović) 25. maja 2011. proglasio krivom. Sud je Stoja- novićevu paušalno osudio na kaznu od 30.000 dinara jer nije mogao da utvr- di njena primanja kao novinara.U pre- sudi piše da je izmislila događaj od 1. decembra 2008, kao i da je u tekstu upotrebila reči „koje prelaze granice društvene kritike, morala i korektnog ukazivanja na eventualne zloupotrebe službenog položaja“. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao sud trećeg stepena, (predsednik sudskog veća Sonja Pavlović, sudije Ljubinko Ćetenović, Olivera Bojović, Radoman Sparić i Milevka Milenković) žalba majkeiz pritvora, anonimne prijave protiv socijalnih radnica Tanja Bunčić osuđena je u Osnovnom sudu u Jagodini 26. juna 2012. prvostepeno na sedam godina zatvora zbog krivičnog dela kršenja porodičnih obaveza. U pritvoru je u Ćupriji. Na tu presudu žalila se Apelacionom sudu u Kragujevcu. Protiv direktorke CSR „Svilajnac“ Snežane Olujić i socijalnog pedagoga Jelene El Sayyad (devojački Rajčić) podneta je anonimna krivična prijava zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi zato što nisu obilazile porodicu Bunčić nakon što je dete odlukom suda vraćeno majci, a što je, kako se navodi, dovelo do tragedije. Prvo ročište u tom slučaju zakazano je za oktobar. One su policiji izjavile da nisu imale zakonskog osnova za kontrolu porodice Bunčić posle odluke suda, a ni indirektna ili direktna saznanja o zanemarivanju ili zlostavljanju deteta, na osnovu kojih bi mogle da reaguju po službenoj dužnosti. tajna veza U anonimnoj prijavi protiv tužioca Petrovića navodi se i da su „gospođa Bunčić i supruga tužioca Petrovića prijateljice “. „Petrović je na suđenju odbio da odgovori na moje pitanje da li je njegova žena rođaka Tanje Bunčić“, kaže novinarka Zorica Gligorijević.

58 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 hronologija58 hronologija58 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 hronologija| L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 hronologija 11. novembra 2011. ukida tu presudu i predmet vraća na po- novno odlučivanje. „Drugostepeni sud je morao uzeti u obzir da li je autor tek- sta isti pisao u nameri da okleveta nosioca javne funkcije (vd opštinskog javnog tužioca) ili je namera bila prevashodno da javnost obavesti o ugroženosti deteta, ukazujući na konkret- ne podatke vezano za nastale povrede kod deteta, pružanje zaštite deci, ukazujući na konkretne probleme koji optereću- ju stanovnike jedne lokalne sredine. Kako postupajući, dru- gostepeni sud, nije izvršio procenu i odmeravanje ugroženo- sti navedenih prava, već je pružio zaštitu samo pravu nosioca javne funcije na dostojanstvo ličnosti i ugled, po oceni Apela- cionog suda, kao suda trećeg stepena, povredio je pravo auto- ra infomacije na slobodu misli i pravično suđenje“, navodi sud. Isti sud kaže i da drugostepeni sud „ne razmatra član 9. Zakona o informisanju, koji propisuje: da su nosiocima držav- nih i političkih funkcija ograničena prava na zaštitu privatno- sti ako je informacija važna za javnost. Prava navedenih lica ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u sva- kom konkretnom slučaju“. Ponovnim odlučivanjem Apelacioni sud u Kragujevcu 7. ju- na 2012. (predsednik sudskog veća Aleksandar Blanuša, sudi- je članovi veća Zlata Nestorović i Esad Veljović) opet osuđuje Stojanovićevu na 30.000 dinara. „Sud je imao u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava da sudije i državni službenici, da bi adekvatno mogli da obavljaju svoje službene dužnosti, moraju uživati pove- renje javnosti i zaštitu od nepotrebnog uznemiravanja, tako da je potrebno pružiti istima zaštitu od uvredljivih i pogrd- nih verbalnih napada vezanih za vršenje njihovih dužnosti, a sve radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva i za- štiti ugleda pravosudne funkcije, te da uprkos istaknutoj ulo- zi štampe koju ona ima u pravnoj državi, i štampa mora po- štovati određene granice jer se u suprotnom mešanje države smatra neophodnim radi ostvarivanja zaštite ugleda i autori- teta nosilaca pravosudnih funkcija (Jaaskelalnen i drugi pro- tiv Finske od 4. 5. 2000, kao i Prager i Oberschlick protiv Au- strije od 26.4. 1996.)“, piše, između ostalog, u presudi, na koju je Stojanovićeva uložila žalbu trećestepenom veću Ape- lacionog suda u Kragujevcu. 17. septembar 2006. rođena Anđela Bunčić kao treće vanbračno dete iz različitih veza Tanje Bunčić 17. septembar - 3. novembar 2006. ostavljena u porodilištu jagodinske bolnice 3. novembar 2006. - 24. avgust 2007. u hraniteljskoj porodici 28. decembar 2006. CSR „Svilajnac“ odobrio i regulisao kontakte majke s detetom mart 2007. prvi neposredni kontakt majke s detetom u hraniteljskoj porodici 24. avgust - 30. oktobar 2007. kod majke 7. februar 2008. Presudom tadašnjeg Opštinskog suda u Svilajncu majka je lišena roditeljskog prava nad Anđelom zbog grubog zanemarivanja deteta detekaoping-pongloptica medijii zlostavljanje dece „Mediji igraju ključnu ulogu u izveštavanju o pravima dece i njihovom zlostavljanju. Otkrivanjem i skretanjem pažnje na slučajeve zlostavljanja, mediji mogu da ispituju načine na koji se zlostavljanje može zaustaviti. Oni imaju zadatak da slučajeve zlostavljanja obelodane za političare i javnost, i da deci daju mogućnost da iskažu svoje mišljenje“, piše u u odeljku Uloga medija u izveštavanju o zlostavljanju Smernica Međunarodne federacije novinara, koje preporučuju kontinuirano bavljenje tom temom, a ne zaustavljanje na jednom ili dva izveštaja. novinarkenasudu 9. maj 2008. Okružni sud u Jagodini potvrđuje presudu hronhron

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 59 30. oktobar - 5. novembar 2007. u bolnici 5. novembar 2007. CSR „Svilajnac“ zabranjuje kontakt majke s detetom 5. novembar 2007 - 5. avgust 2008. vraća se u istu hraniteljsku porodicu, iz koje je uzima CSR „Svilajnac“ jer je majka mogla da je posećuje i uzima mimo zabrane 5. avgust - 30. oktobar 2008. u drugoj hraniteljskoj porodici iz koje je uzeta jer porodica nije imala novoustanovljeni sertifikat za hraniteljstvo 31. oktobar 2008. - 24. avgust 2009. u trećoj hraniteljskoj porodici 24. avgust 2009. presudom Okružnog suda u Jagodini vraćena majci 31. januar 2012. umire cSr„despotovac“: jastučnicanalicuanđeli dalasigurnost Hronologija procesa za oduzimanje roditeljskog prava Tanji Bunčić 27. avgust 2008. Vrhovni sud Srbije (predsednik veća sudija Vladimir Tamaš, članovi Ljubica Milutinović, Jovanka Kažić, Milomir Nikolić i Slađana Nakić- Momirović) usvaja reviziju slučaja na zahtev majke zbog bitne povrede parničnog postupka (sud navodi da ne može CSR „Svilajnac“ biti i tužilac i veštak) i predmet vraća prvostepenom sudu na odlučivanje. Veštačenje se daje CSR „Despotovac“ 15. mart 2009. CSR „Despotovac“ Opštinskom sudu u Svilajncu šalje pozitivan izveštaj o obavljanju roditeljskog prava Tanje Bunčić, koji su potpisale socijalni radnik Verica Ilić i direktor Snežana Obradović. U njemu piše da „nema jasnih indicija da je bilo elemenata zloupotrebe roditeljskog prava, niti elemenata grubog zanemarivanja dužnosti“. One su i mišljenja da „nađena jastučnica na Anđelinom licu ima kvalitet „prelaznog objekta“ koji se sreće kod dece u određenom razvojnom periodu i ima funkciju pružanja sigurnosti, a u praksi ga srećemo u obliku plišanih igračaka, ćebenceta…“. A modrice po licu i telu i povredu (ne spominju prelom) ruke, objašnjavaju time što je Anđela prelaskom kod majke promenila kompletno okruženje i da je zbog promene mesta gde spava pala iz kreveca, a potom i kreveta, kao i da je tek učila da hoda. Dalje navode da je porodica Bunčić načelno uklopljena u socijalnu sredinu, ali da je ćerkine vanbračne trudnoće doživela kao žigosanje. te ima strah od osude. Tanjini roditelji, piše dalje, naročito otac, imali su negativan stav prema trećoj trudnoći, ali kasnije ona dobija „definitivnu podršku“ majke, pa i oca da vrati dete. Sada je u porodici „pozitivna emocionalna razmena, razumevanje, podrška, dobra komunikacija“ i svi imaju „brižan i topao odnos prema Tanji i njenoj deci“. Ilićeva i Obradovićeva zaključuju da bi Tanja opet mogla da uspostavi roditeljske kompetencije uz porodicu i stručnu pomoć i praćenje organa starateljstva. 29. april 2009. CSR „Svilajnac“ od sudskog veštaka Đorđa Alempijevića iz beogradskog Instituta za sudsku medicinu traži mišljenje o devojčicinim povredama na osnovu medicinske dokumentacije iz 2007. On tada zaključuje da su „sve povrede mogle nastati kao rezultat fizičkog zlostavljanja deteta“, da „nisu nastale slučajno, već ih je nanelo drugo lice mehaničkim oruđjem u šta spada udarac pesnicom, laktom, nekim tupim predmetom ili stezanje šakama“. 23. jun 2009. Opštinski sud u Svilajncu (predsednik veća sudija Dragan Đorđević, sudije porotnici Dragica Jeremić i Branislava Milojković) u ponovljenom postupku odbija tužbeni zahtev CSR „Svilajnac“ da se Tanja Bunčić liši roditeljskog prava. Sud je „utvrdio činjenično stanje i došao do uverenja da je tužbeni zahtev neosnovan“ i rukovodio se „najboljim interesom deteta“. Međutim, nije eksplicitno naveo da li je obavezno stručno praćenje deteta u toj porodici. 5. avgust 2009. Okružni sud u Jagodini (predsednik veća sudija Dragica Petrović, članovi Zoran Hadžić i Svetlana Jeremić) potvrđuje presudu Opštinskog suda u Svilajncu čime je Anđela pravosnažno vraćeno majci. nologija

Laž Aleksandar Petrović u odgovoru na žalbu novinarke Milijane Stojanović na presudu, navodi i imena petoro lekara koji su 2007. pregledali Anđelu, među kojima je i dečiji neurolog dr Valentina Jakovljević. Tužilac tvrdi da niko od lekara u svom iskazu nije konstatovao da su povrede nastale usled zlostavljanja. „Šokirana sam, to nije tačno, odakle tom čoveku pravo da napiše tako nešto?! Pa upravo ja sam i zvanično zatražila da reaguju policija i nadležni organi zbog sumnje da je reč o zlostavljanju. Bila sam pozvana i kod istražnog sudije tim povodom i nijednog momenta nisam rekla da je isključeno zlostavljanje. A inače, to kod sudije je ličilo na ćaskanje, čak mi ni moju izjavu nisu dali, nikakav papir“, kaže Jakovljevićeva. Ombudsmanpojma nemaodetetu Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana zadužena za brigu o deci ističe da su ona i njena služba za slučaj Anđele Bunčić saznale iz medija tek kada je devojčica preminula. „Niko nam nije podneo bilo kakvu pritužbu na osnovu koje bismo reagovali. A pritužba je jedino mogla da bude u vezi sa postupanjem nadležnog centra za socijalni rad, pošto ne možemo da kontrolišemo ni sudove, ni tužilaštva“, kaže Lukšić Orlandić. Ona objašnjava i da je novembra 2008. godine stupila na ovu dužnost, kada i svi zamenici ombudsmana. Prvi tekst o Anđeli Bunčić, podsetimo, objavljen je mesec dana kasnije. „Bilo je to vreme uhodavanja cele službe zaštitnika građana i ja se zaista ne sećam da sam videla ili čula za ijedan tekst o tom detetu. Tačno je da možemo da postupamo i po sopstvenoj inicijativi, ali služba je tada bila u povoju i zaista nismo videli nijedan tekst“, veli Lukšić Orlandić i dodaje da nije sigurna da li su tada imali i pres kliping kojim se prati izveštavanje medija. Zamenica ombudsmana navodi i da je odluka suda konačna (u ovom slučaju o vraćanju Anđele majci) i da centri za socijalni rad ne mogu bez ikakvog osnova kontrolisati porodice posle presude jer bi se to moglo protumačiti kao institucionalno zlostavljanje te porodice. „Ali, ako centar ima neku dojavu ili bilo kakva saznanja o zlostavljanju ili zanemarivanju deteta, onda mora da ode u kontrolu porodice. Neretko se centri dovijaju, pa se neformalnim kanalima raspituju za porodicu ili dete, što recimo nije teško ako ono ide u vrtić ili školu. Međutim, centri često imaju vrlo malo zaposlenih što im otežava rad. Takođe, ne znam ni kakva je u ovom slučaju bila situacija i da li se išta moglo neformalno saznati o tom detetu“. „Radila sam u najboljem interesu devojčice i javnosti, ko- ja ima pravo da zna za zlostavljanje. Pouzdano znam da je 1, 3. i 4. decembra 2008. radnica CSR „Svilajnac“ išla kod tu- žioca Petrovića i da ju je on jedanput i izbacio iz kancelarije. To je kod mene i dovelo do zabune da je zlostavljanje deteta bilo 1. decembra 2008, a bilo je 2007. godine. Međutim, to nikako nije moglo da porekne zlostavljanje i to da tužilac ni- je radio svoj posao. Moj slučaj zastareva u decembru, ali se nadam da će sud pre toga presuditi u moju korist. Ne želim da na meni ostanje ljaga, ništa nisam kriva. Podneću i tuž- bu za klevetu protiv Aleksandra Petrovića jer u odgovoru na moju žalbu na presudu, kojom traži veću odštetu, navodi da sam po nečijem zahtevu, odnosno nalogu pisala tekst, što je laž“, veli Stojanovićeva. Aleksandar Petrović odbio je razgovor za Link. Pošto smo mu se predstavili rekao je „Zauzet sam, kasnije, doviđenja“, prekinuo vezu i više nije odgovarao na naše pozive. On je, inače, novinarki RTS-a koja je izveštavala o sluča- ju koleginice Milijane Stojanović pretio tužbom ako mu samo ime pomene. novinarkenasudu Politika i njena dopisnica iz Jagodine Zorica Gligorijević (na slici) kažnjeni su za klevetu tužioca Aleksandra Petrovića. Politika mu je u junu prošle godine za duševni bol, zbog povrede časti i ugleda, isplatila 459.395 dinara

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 61 z animljivo je da Konvencija o pravima deteta uključuje i jedno pravo koje još nije pome- nuto. Član 7 glasi: Dete će biti registrovano odmah po rođenju i imaće od samog rođenja pravo na ime, pravo na državljanstvo, i koliko god je to mo- guće, pravo da zna svoje roditelje i da od njih dobija zaštitu. Dok član 8 po- navlja da država mora: da se angažuje na poštovanju prava deteta da sačuva svoj identitet, uključujući državljanstvo, ime i porodične odnose koji se priznaju po zakonu bez protivzakonitog mešanja. Oni koji su oblikovali ovu konvenci- ju možda nisu imali na umu medije, ali je značajno da je jedno od osnovnih pra- va deteta pravo na ime. Novinari ne treba da olako prelaze preko ovog prava tamo gde se ne nano- si šteta. Ako se dete prikazuje u repor- taži koja ga prikazuje u dobrom svetlu, gde dete nije žrtva, i gde su se sa ovim prikazom složili i dete i roditelji, kao i u slučajevima gde se dete ne dovodi u opasnost, postoji pozitivan argument da se poštuje identitet deteta i da se koristi njegovo ime. Briga zbog identifikacije često je praćena negativnim prikazom u medijima – koji ne pokriva pitanja dece, osim kada postoji neki problem. Klauzu- la IFJ-a je sročena kako bi mediji snosi- li odgovornost da svaku upotrebu ime- na konkretnog deteta opravdaju javnim interesom, umesto da teret dokazivanja da je detetu naneta šteta bude na poro- dici ili kritičarima medija. Ima mnogo slučajeva kad su deca uključena u sudske procese ili su pod starateljstvom lokalnih vlasti, gde ni- je dozvoljeno da se dete imenuje u vezi sa sudskim postupkom ili pitanjem ko- je je do postupka dovelo. Ovakvi zako- ni se razlikuju od zemlje do zemlje, ali u svakom slučaju novinari nikada ne sme- ju da imenuju dete koje je žrtva seksu- alnog napada ili silovanja. Svi novinari moraju biti upoznati sa zakonom o ot- krivanju identiteta koji je na snazi u ze- mlji u kojoj rade. Kada rade na reportažama o seksual- nom zlostavljanju, mediji moraju da rade u duhu dva ključna dela Opcionog proto- kola o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji. Prvi kaže da se štiti: privatnost i identitet dece žrtava ... da bi se izbeglo neprimereno širenje informa- cija koje bi mogle da dovedu do identifi- kacije deteta žrtve. Drugi ključni princip kaže državama da: razvijaju svest u široj javnosti, uk- ljučujući i decu, preko informisanja od- govarajućim sredstvima, obrazovanja i obučavanja o preventivnim merama i štetnom dejstvu prekršaja što zapravo znači da mediji moraju da efikasno ra- de svoj posao. Između ove dve krajno- sti dobre novinarske reportaže i izvešta- vanja o seksualnom zlostavljanju nalazi se spektar okolnosti i priča koje izisku- ju pojedinačne odluke o tome da li dete treba imenovati. Razlog zbog kojeg mediji vole da po- kažu lica ljudi i navedu njihovo ime je- ste da se u novinarstvu zapravo i radi o stvarnom životu i stvarnim ljudima, kao i da pravi ljudi reportažama daju humanost. Ali postoji opasnost da, ako se imena rutinski menjaju, slabimo ve- zu sa pojedincem i njegovom realnošću. Onda dolazi iskušenje da se možda iz- meni jedna ili dve činjenice, da se priča „poboljša“, jer se sada radi o izmišlje- nom liku. Jedna od prednosti korišće- nja pravih imena i lica jeste da se novi- nari mogu smatrati odgovornim za ono što proizvode. Kada se daju specifične informacije o konkretnom detetu, medi- ji naglašavaju da se u toj priči vrednu- je dete kao pojedinac, a da se ne koristi kao bezlični simbol. Prvi zadatak medija jeste da se osi- gura da dete ne trpi dodatnu štetu, a u mnogim slučajevima nju donosi publici- profesionalniizazovi Imenovatidecu iline Jedno od najtežih etičkih pitanja jeste da li da se imenuju deca i da li da se njihova lica pokazuju na fotografijama ili filmu. Smernice Međunarodne federacije novinara (IFJ) kažu da medijski profesionalci treba da: spreče vizuelno ili drugo identifikovanje dece, osim ako to nije u jasnom interesu javnosti (član 5)

62 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 tet koji identifikuje dete i stavlja ga u ži- žu interesovanja javnosti. Međutim, raz- matrajući javni interes i pravo deteta na privatnost, medijski profesionalci treba da uzmu u obzir i povezanost deteta sa sopstvenim imenom. Ako se ime deteta automatski promeni, nezavisno od kon- teksta, to dehumanizuje dete koje ima pravo da vidi kako reportaža na kraju izgleda i da se pita zbog čega je novi- nar, koji je tako lepo delovao, pogrešno zapisao njegovo ime. Često je dovoljno da se koristi samo jedno ime, a u doba rastuće zabrinutosti zbog pedofila jasno je da bi od medija bilo potpuno neodgo- vorno da pod ma kojim uslovima nave- du adresu deteta. Jasno je da ovaj pristup treba usa- glasiti sa situacijama u kojima se de- tetu ne nanosi šteta. Novinare na ovo ne treba ni podsećati. Medijski profe- sionalac treba da naglasi mladoj osobi, čak i starijem tinejdžeru, da zadovolj- stvo gledanja samog sebe na televiziji ili gledanja svoje slike u novinama mo- ra da se stavi u kontekst onoga što će oni o tome misliti kasnije, ako publici- tet na bilo koji način narušava njegove perspektive. Intervjuisanjedece Već smo utvrdili da se zloupotreba za- sniva na neravnoteži moći, a u intervjuu jedan medijski profesionalac ima daleko više moći od deteta. Kako se može efika- sno obaviti intervju, uz poštovanje deč- jih prava? • Intervjui sa decom treba, osim u izuzetnim slučajevima, uvek da se obav- ljaju uz prisustvo nekoga ko će delovati u najboljem interesu deteta, ko će štiti- ti dete i prekinuti intervju ako je to ne- ophodno. • Lice koje intervjuiše dete treba da sedi ili stoji na istoj visini na kojoj je de- te, i ne sme da „gleda s visine“, ni bu- kvalno ni metaforički. • U slučaju radijskog ili televizijskog intervjua, neophodno je da dete bude opušteno, a ne napeto niti uplašeno ka- merom ili tehnologijom. Ovo može da znači i da snimatelji treba da sa dete- tom provedu neko vreme pre nego što uključe kameru i na dete upere svetlo. • Pitanja treba da budu upućena de- tetu a ne odraslom, a odrasli pratilac tre- ba da posmatra i interveniše – jer ćete u protivnom dobiti priču odrasle osobe, a ne detetovu. • Lice koje intervjuiše treba da ima smiren, prijateljski i neutralan glas, i da ne reaguje sa zaprepašćenjem i zgranu- tošću. • Pitanja treba da budu jasna i ned- vosmislena, i ne treba da navode dete. Prvo postavljamo otvoreno pitanje (tako da dete ne oseća pritisak da odgovori na bilo koji specifičan način), a onda koristi- mo zatvorena pitanja da se usredsredi- mo na činjenice koje treba da proverimo. • Pitanja treba ponavljati na ra- zličite načine da bi se proverilo da li je dete razumelo smisao i da li se izrazilo jasno. • Bolje je postavljati pitanja vezana za činjenice o tome šta je neko rekao ili uradio, nego da pitate kako se dete ose- ćalo. Treba tražiti svaki mogući vid sa- radnje (što predstavlja dobru praksu za sve vrste intervjua). • Ako se intervju obavlja uz pomoć prevodioca, vodite računa da prevodilac prevodi tačno ono što dete kaže, a ne da tumači ili rezimira odgovore. Novinarima se obično savetuje da za vreme intervjua uspostave kontakt oči- ma. Ovo se sa decom ne radi uvek, po- sebno ne ako su nervozna ili potištena. Kada sam intervjuisao decu koja su bi- la oteta od strane pobunjeničke vojske i opisivala užasavajuće zlostavljanje, bio sam zapanjen koliko često su se zagleda- li ispred sebe i zapravo govorili kao da se obraćaju sami sebi. Jedan od razloga zbog kojih je zlo- stavljanje dece potcenjeno jeste što se reč odraslih prihvata kada je protiv nje samo reč deteta. U stvari, manje je vero- vatno da će lagati dete nego odrasla oso- ba, a iskusni sudski sistemi sada prepo- znaju da, uz pravu podršku, deca mogu biti izvanredni i generalno iskreni svedo- ci. Sa njima se može napraviti i izvanre- dan direktan i otvoren intervju. Iako su po pravilu sklona istini, deca koja su bila u nevolji (vezanoj za kriminal ili seksualnu eksploataciju) ponekad se- be predstavljaju kao pasivne posmatra- če događaja koji su se odvijali oko njih. Može biti nužno da pažljivo postavite pi- tanje o njihovoj ulozi. „A gde si ti bio ka- da se to dešavalo? Šta se u tom trenutku događalo?“ Ima smisla i da dete podse- tite da Vi niste policajac i da ga ne osu- đujete, ali je Vaša obaveza i da ne uvuče- te dete u zamku i navedete ga da samo sebe optuži. Ako Vam se čini da su stva- ri koje dete govori kontradiktorne, budi- te strpljivi i vratite se na istu temu, po- stavljajući pitanja na drugačiji način. Ne insistirajte ako dete nije voljno da odgo- vori. Idite dalje. Ograničite dužinu inter- vjua i neka Vas usmerava odrasla osoba koja je tu u ime deteta. Oni koji traže precizna uputstva ka- ko da postupaju smatraće ovaj odeljak neprijatno nepreciznim. Na kraju, duž- nost novinara ili drugog medijskog pro- fesionalca koji radi ovaj posao jeste da deluje u najboljem interesu deteta i da etička pitanja reši jasno i pošteno. Ovo neće garantovati da novinar neće praviti greške, ali će dramatično popraviti kva- litet medijskih reportaža o temema ve- zanim za decu. Konvencija o pravima deteta bazi- ra se na duhu mira, dostojanstva, slo- bode, jednakosti i solidarnosti. Novinari ove kvalitete treba da prenose na de- cu. Kao preambula smernicama IFJ ka- že se: „Svesno, osetljivo i profesionalno novinarstvo predstavlja ključni element u svakoj medijskoj strategiji za poboljša- nje kvaliteta izveštavanja kada se radi o ljudskim pravima i društvu. Dnevni iza- zov za novinare i medijske kuće se po- sebno oseća kada se radi o reportažama o deci i njihovim pravima“. Glavna odgovornost da se ne nane- se šteta mladim ljudima, da ih medijske kuće ne iskorišćavaju u svojim reporta- žama, leži na tim istim medijskim kuća- ma. One treba da uspostave protokole za odlučivanje da li je primereno snima- ti intervjue sa mladim ljudima ili ne, da li treba tražiti dozvolu ili ne, kako tražiti takvu dozvolu, i kako će se sve to obja- sniti samim mladim ljudima. Uz to, me- dijske kuće treba da imaju jasne meto- de za raspravu o teškim slučajevima, i za njihovo rešavanje. Ovi postupci mo- raju da idu dalje, i da se ne zadržavaju samo na tome da odgovorno lice done- se odluku. Mora se razraditi metod za održavanje profesionalnih diskusija, pa čak (odnosno posebno onda) kada su ro- kovi kratki. Ne postoji samo kolektivna odgovor- nost jedne kuće. Svaki pojedini novinar i medijski profesionalac ima i ličnu od- govornost da deluje moralno, čak i ako je on, odnosno ona, pod pritiskom da pro- izvede rezultate. „Postupati po naređe- nju“ nije izgovor za nanošenje štete deci. Novinari i medijski profesionalci imaju svoje obaveze da prate svoje kodekse po- našanja i rad u skladu sa sopstvenom sa- vešću, čak i kada to znači da se suprot- stavljaju rukovodiocima. Odeljak prenet iz Smernica za novinare i zaposlene u medijima Međunarodne federacije novinara Omogućavanje deci da uživaju svoja prava/Putting children in the right. Ceo tekst dostupan je na srpskom jeziku na sajtu UNS-a www.uns.rs.

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 63 medijska etika Osloženostiizveštavanja ozlostavljanojdeci Pre 15 godina dobio sam insajdersku informaciju o groznoj mreži ljudi koji su zlostavljali decu u engleskom sistemu zaštite i obrazovanja. Trebalo mi je dve godine da istražim optužbe i pokušam da uradim televizijski film. Otkrili smo užasnu mrežu koja se protezala još od rođenja dece, preko predškolskog uzrasta, srednje škole i nadalje. Pokrivala je široku regiju gde su deca bila premeštana i iskorišćavana. Temi sam pristupio na direktan, novinarski način želeći da nađem ljude koje bih mogao da intervjuišem. Naišao sam na mnoštvo problema jer zvaničnici nisu želeli da govore sa nama, bilo je jako teško pričati sa mladim ljudima koji su bili oštećeni, prevashodno jer je većina njih bila traumatizovana. Samim tim sa njihovim svedočenjem moralo se biti oprezno ako se želelo osloniti na njega. Bilo je jako teško razaznati ko je od njih govorio istinu, a ko fantazirao. Nove prepreke su se pojavile kada smo pričali sa advokatima televizije jer su bili uplašeni zbog optužbi koje ćemo da iznesemo u svom filmu. Smatrali smo da su deca identifikovana u predškolskom dobu, kao žrtve nasilja, a zatim su slata od jednog zlostavljača do drugog dok nisu postali tinejdžeri. Kada su počela da reaguju, stavljana su u specijalne škole i tretirana kao problematična deca kojima ne treba verovati. Radilo se o pametno isplaniranoj i zloj mreži. Televizija nije želela da bude tužena za klevetu. Advokati su rekli da ne možemo da navodimo imena. Rekli su da bismo eventualno mogli da navedemo imena zlostavljača ako su oni mrtvi. Bili smo dakle u problemu. Kako da upozorimo roditelje na takve pojave, a pri tom nismo u mogućnosti da identifikujemo ni zločince ni žrtve. Takva situacija me je naterala da razmišljam kako se mi kao novinari bavima ovako komplikovanim temama. Organizovali smo skup za novinare, socijalne radnike, decu koja su proživela zlostavljanje i advokate. Iz toga je proizašlo niz preporuka, posebno korisnih za obuku novinara i socijalnih radnika od kojih mnoge ni danas nisu primenjene, jer izgleda da još uvek nije prepoznata uloga medija kao bitnog elementa u brizi i zaštiti dece. Ostereotipnompredstavljanju deceumedijima Analizirajući sa Međunarodnom federacijom novinara kako su deca predstavljena u medijima širom sveta najupečatljivije saznanje je bilo da su ona nevidljiva. Uglavnom dece nema u medijima, osim u kriznim situacijama. I najčešće su predstavljena kao žrtve. Zapravo nije od koristi ako se deca, grupno, predstavljaju kao žrtve, to može da utiče na naš stav prema njima. Ukoliko identifikuješ pojedinca kao žrtvu on dobija svojevrsnu etiketu, koje je teško osloboditi se. S druge strane, ono što se može videti u britanskim medijima, je opis deteta kao kriminalca, kada se stvara „moralna panika“ jer postoje deca Novinar i profesor medijske etike Majkl Džempson govorio je na treningu o izveštavanju medija o nasilju nad i među decom koji su organizovali UNICEF i UNS početkom jula. Džempson je jedan od osnivača organizacije MediaWise koja, kako kaže, „pomaže ljudima u UK koji su žrtve zloupotrebe medija“. Novinarima je pričao (skype) kako izveštavaju britanski mediji, zašto se zainteresovao za pitanja dece i izneo niz primera napomenuvši da smo „mi, medijski profesionalci, ti koji mogu da sagledaju eventualne posledice onoga što radimo, i da treba da budemo ti koji donose prave moralne odluke. To je slučaj kada zakon možda nije od pomoći, ali naš sopstveni integritet bi trebalo da jeste“. MajklDžempson akoraditepravu stvar,etičanste novinar

64 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 koja su sposobna da počine užasne zločine. Imali smo nekoliko takvih ubistava u Velikoj Britaniji, kao što je slučaj Meri Bel, devojčice koja je ubila dete 60-ih godina, nakon toga slučaj Džejmi Baldžer, gde su dvojica jedanaestogodišnjaka odveli dete iz tržnog centra i ubili ga. Bio je to šok za sve. Mediji su se našli pred različitim dilemama. Na primer ubice Džejmsa Baldžera su nedavno izašle iz zatvora, njihov identitet je bio zaštićen. Novinari su bili veoma zabrinuti zbog toga. Jedan od prestupnika je ponovo počinio kazneno delo i vraćen je u zatvor. Postavlja se pitanje s jedne strane zaštite njihovog identiteta, a s druge potreba javnosti da se zna ko su i gde su. Daću i primer koliko može biti opasno etiketirati dete. Britanski mediji obično pribegavaju tome da izmisle nadimak detetu koje je počinilo krivično delo kao način da se zaštiti njegov identitet. Obično mediji pametno smisle nadimak poput „dečak pauk“, „dečak pacov“ koji ih povezuju sa načinom na koji su izveli zločin. Jedan od najzloglasnijih bio je slučaj „dečak fantomka“. Dečak je imao deset godina, ukrao je auto i vozio ga po parkingu samoposluge, što je dovelo na to mesto televizijske ekipe. Dečak se kada je stigla televizija vratio i rekao u kamere noseći fantomku da je on taj. Posle toga kada god je bio u neprilici nazivali su ga tim nadimkom. S vremena na vreme priče o njemu su objavljivane i u nacionalnoj štampi. Osam godina od prvog incidenta umro je od droge. Tek tada je objavljena prava priča o njegovom životu, u njoj novinar otkriva da je sa tom etiketom dečak morao da nastavi da živi. Dok su njegovi drugovi odrastali, sazrevali i odmicali se od dečijih nestašluka, od njega se i dalje očekivalo da bude isti mali antiheroj. Rano je napustio školu, izgubio je prijatelje, navodno je bio izuzetno bistar dečko i dok su ostala deca nastavila sa školovanjem, on je krenuo stranputicom, bio socijalno izolovan. Naša odgovornost je da razmišljamo o posledcama onoga što radimo jer mi smo više svesni funkcije i moći medija. Ako se piše o deci, oni će biti mnogo više uzbuđeni zbog te mogućnosti, nego zabrinuti za posledice. Oposledicama Pre dvadeset godina bilo je reči o deci vojnicima i UNICEF je želeo da skrene pažnju na taj problem. Mnogi nisu verovali u priču tada. UNICEF je identifikovao dete koje je spaseno i ta fotografija deteta vojnika je objavljena u jednim američkim novinama. Odmah potom dete je ubijeno. To je bila snažna poruka ne samo UNCEF-u već svima nama da moramo biti oprezni. Danas su mediji globalni. I ako je potrebno da se identifikuje dete mi treba da razmišljamo o posledicama. Mi treba da razmišljamo da li je fotografisanje dece u osetljivim situacijama uopšte pametno. Oimenovanjudecekojesužrtve ilipočiniocinasilja Zakon je u Britaniji sada promenjen, tako da ako su deca koja su ispod određenih godina učestvovala u aktivnostima koja mogu da imaju sudski epilog, ona uopšte nisu identifikovani. Mediji će navesti „sedmogodišnje dete koje ne može da bude identifikovano iz zakonskih razloga“. Kada se deca imenuju, što je redak slučaj, onda se daje njihovo puno ime. Nažalost mi ne koristimo inicijale. Ako je to sistem koji se koristi u Srbiji držite ga se jer mislim da je to sigurnije. Oinicijalimaiprepoznatljivostidece zbogiznošenjaostalihpodataka U Britaniji je prekršaj ako se dete učini prepoznatljivim. To nazivamo „pazl identifikacija“ (jigsaw identification). Ako nekoliko različitih novina koristi različite podatke, koji kada se spoje dovode do identifikacije osobe, to se smatra prekršajem koji može završiti na sudu i biti razmatran kod regulatornih tela. Nekad se to dogodi igrom slučaja, pre nego iz želje. Ali čitava ideja je u tome da pokušate koristiti iste podatke kako bi smanjili šanse da se osoba otkrije. Osamoubistimadeceiobjavljivanju fotografijananaslovnojstrani Zakonski u Britaniji ne možete da klevećete mrtve. Što se tiče fotografija veliki problem koji se javlja u Britaniji jeste da se fotografije dobijene za jednu svrhu, ponekad u novinama iskoriste u drugu. U Britaniji smo imali slučaj gde je na naslovnoj strani lokalnih novina objavljena fotografija devojčice koja je napisala testament pre nego što se ubila. Novine su uz odobrenje majke objavile detetovu fotografiju zajedno sa papirićem na kom je bila ispisana poruka. U nizu problema koji su se pojavili, jedan od značajnijih bio je taj što će druga deca, istog uzrasta, koja takođe prolaze kroz začikivanje i vršnjačko nasilje, videti to. Oba moja deteta su bila šokirana, za njih je to bilo zastrašujuće. Mi novinari treba da razmišljamo o mogućim posledicama. Ne mislim da treba takve fotografije zabraniti. Ali treba voditi računa kako se koriste. Problemi nastaju kada se takve fotografije stave na naslovnu stranu. Obeležiti godišnjicu nečije smrti, ako želite da ukažete na to da li je takva tragedija pomogla da se nešto u društvu promeni je u redu. Da li ćete koristiti fotografiju deteta samoubice na naslovnoj strani, nisam siguran. Imam isti problem kada se fotografije nasilja objavljuju na naslovnicama. Na njih ljudi neočekivano nailaze i ne znamo kakve posledice izazivaju. Pitanjenovinarke,učesnicetreninga Dečak koji je pobegao iz škole u društvu svo- jih drugara se udavio u Savi, dobila sam od devojke osnovca šifru sa fejsbuka da bi mo- gla da uzmem fotografiju deteta. Gde se po- vlači linija? To je velika tema ovde. I ne samo ovde. Do koje mere je internet javno mesto. Većina novinara bi u tom slučaju reklo da je fejsbuk javno mesto. Vodi se debata do koje mere je takvo gledište prihvatljivo. Bio je jedan strašan slučaj. Novinar je postao prijatelj na fejsbuku svih mladih ljudi koji su preživeli Danblejn masakr. Naoružana osoba pre oko 15 godina ušla je u školu u Škotskoj i ubila šesnaestoro dece. Kada je najmlađi od preživelih napunio 18 godina, novinarka je objavila priču kritikujući ih što se ponašaju, onako kako bi se svi mladi ponašali, uzimaju drogu, piju, imaju seksualne odnose. Priča se pojavila na naslovnoj strani škotskih novina pod naslovom „Sramota za Danblejn preživele“. Novinarka nije koristila njihove slike, ali jeste komentare koje su ostavljali. Niko od njih nije znao da je ona novinarka. Odmah je usledila reakcija jer se radilo o apsolutno neprihvatljivom ponašanju. Bilo je negde oko 11000 žalbi preko tvitera i fejsbuka, novine su morale da povuku priču, da se izvine i bile su žestoko kritikovane od regulatornih tela. Ta priča je pokrenula pitanje mogu li se preuzimati fotografije sa fejsbuka. Takođe čuli ste za priču o Mili Dauler, otetoj devojci, u čiji je telefon ušao, pokazalo se, News of the World, verovatno nakon njene smrti. Delikatno pitanje gde javna i privatna sfera počinju i završavaju se trenutno je u samom centru priče o urušavanju medijske etike britanske štampe. Smatram da smo mi, medijski profesionalci, ti koji mogu da sagledaju eventualne posledice onoga što radimo, da budemo ti koji donosimo prave moralne odluke. To je slučaj kada zakon možda nije od pomoći, ali naš sopstveni integritet bi trebalo. Najvažniji element novinarske etike jeste da se sami dobro osećate s tim što radite, spremni da preuzmete odgovornost za urađeno s dobrim razlogom zašto ste to uradili i ako možete da živite sa odgovorima na ta pitanja. U tom slučaju ste novinar sa etikom.

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 65

medijsko Nadajmo se da će do iduće godine organizator uspeti da oslušne reakcije i koriguje pristup čineći ga manje „američkim“ i prilagođavajući se očekivanjima kupaca iz srednje i istočne Evrope Rastislav Durman Zadužen za razvoj programa RTV NatPe Budimpešta 2012 N a prvi pogled u Bu- dimpešti je tih ne- koliko dana juna (26. - 28. jun) sve bilo isto kao i kada je „mar- ket“, događaj koji okuplja tr- govce televizijskim sadržaji- ma i formatima, organizovao Basic Lead, uključujući i te- matsku žurku na brodu Evro- pa pretposlednjeg dana, ali – samo na prvi pogled. Prvo, posetilaca je bilo primetno manje nego prethodnih godi- na (poluprazan treći sprat). To bi se sasvim lepo moglo pripisati ekonomskoj krizi, pa čudi što služba za odno- se s javnošću NATPE ističe kako je bilo prisutno „više od 430 kupaca i više od 200 kompanija koje su prodavale, a da konkretni brojevi nisu dostupni“ (učesnicima pret- hodnih peštanskih DISCOP- a, kako se događaj zvao do prodaje američkoj NATPE, na raspolaganju je bio spi- sak učesnika sa sve brojevi- ma telefona i elektronskim adresama). Uopšte, učesni- cima koji su redovni na toj junskoj pijaci već godina- ma čini se da je bivši orga- nizator bio štedriji u delje- nju informacija i ne samo to. Nekoliko učesnika u ne- obaveznom razgovoru pored pepeljare ispred Softel ho- tela, gde je „market“ orga- nizovan (propisi protiv puše- nja u Budimpešti postali su mnogo oštriji u međuvreme- nu), složilo se da je ove go- dine bilo „sporije“, mada im je trebalo vremena da definišu u čemu se ta spo- rost sastoji. Na kraju se ispostavilo da je ranije bilo mnogo pratećih manifesta- cija poput koprodukcijskih pičinga, kon- ferencija i foruma, a da se ove godine sve svelo na sale sa štandovima i žurke. Učesnike je posebno nervirala organi- zatorova agresivna promocija „marke- ta“ na Floridi u januaru 2013. godine, a neko je lepo rekao da se ranije u Budim- pešti osećao kao partner, a da sada ima utisak kako je samo mušterija. Patrik Žiko, osnivač „marketa“, nije hteo da komentariše promene, osim što je rekao da junski doga- đaj u Budimpešti doživljava kao svoje dete, pa mu nije svejedno šta će ono da radi kad odraste. Nadajmo se da će do iduće godine NATPE uspeti da oslušne reakcije i koriguje pristup čineći ga manje „američkim“ i prila- gođavajući se očekivanjima kupaca iz srednje i istočne Evrope. U protivnom, može se desiti da peštanski „mar- ket“ ne bude ono što je bio, tim pre što se sada javljaju novi igrači – Elena Sanbim (Sunbeam) vrlo agresivno – gotovo do ivice neukusa – promoviše svoj „market“ u Pragu, Ukrajinci su spremni da uskoče, a ni u Rumuniji ne kriju ambicije da naprave najjače okupljanje ove vrste u regionu. Žiko kaže da je jedna od tajni njegovog uspeha bila u prepoznavanju promena na tržištu audio-vizuelnih sadr- žaja i prilagođavanju novi- nama. Za razliku od prošlih godina kada su promene iš- le u jednom toku i kao bujica (eksplozija tematskih kablov- skih kanala i njihovo preuzi- manje primata od klasičnih televizijskih emitera), sada se dešavaju na nekoliko pa- ralelnih planova i polako. Jedan od tih trendova može biti interesantan i za producente u Srbiji – kup- ci u srednjoj i istočnoj Evro- pi još uvek, naravno, kupuju holivudske blokbastere, ali sve više procentualno raste Start Prvi DISCOP East „market“ održan je 1991. godine i okupio je trgovce televizijskim sadržajima, kasnije i formatima. Osmislio ga je Patrik Žiko (Patrick Jacaud) i narednih osamnaest godina organizovala ga je njegova kompanija Basic Lead (www. discop.com). Od pokretanja manifestacija je imala uspona i padova da bi 2011. postala toliko jak brend da je Žiko mogao da ga dobro proda. Novi vlasnik postala je američka NATPE (www. natpebudapest. com, www.natpe. org), a Basic Lead posvećen je razvijanju novih „marketa“, prvenstveno u Africi i u Turskoj.

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 67 tržište mini intervju Peter Heleš ečitaonicaza centralnuevropu U vremenu novih i još novijih tehnologija, očekivano je bilo da naiđemo na inter- net portal namenjen ljubitelji- ma knjiga i štampe. Štampana izdanja se u poslednjih neko- liko godina sve više kupuju i čitaju preko elektronskih me- dija. Link je razgovarao sa Pe- terom Helešom (Peter Helles- ch) osnivačem sajta floowie. com koji omogućuje da publi- kacije listate, čitate, neke kao pretplatnik, neke besplatno. U ponudi sajta je više od 500 knjiga i 15.000 raznovrsnih štampanih izdanja iz zemalja Centralne Evrope, uključuju- ći i naš časopis Link. Heleš navodi da su tokom avgusta imali skoro 140 000 čitalaca sa pročitanih više od dva mili- ona strana i da se najviše čita na češkom, zatim slovačkom, potom na engleskom. Odakleidejazastvaranjefloowie? U Australiji živim od 2006. go- dine i od samog dolaska nai- lazio sam na ljude iz različitih sredina koji su bili željni pu- blikacija iz matičnih zemalja. Nekima je literatura iz domo- vine toliko nedostajala da su imali organizovane pretplate i trošili čak i više novca na sku- pe poštarine kako bi ta litera- tura stigla u Australiju. Počeo sam da razmišljam o rešenji- ma, odnosno kako distribui- rati publikacije u onlajn obli- ku. To je bio početak floowie projekta. Kada ste počeli da sprovodite ideju? Počeli smo programiranjem sistema (mesiac) 2009. Bilo je potrebno oko devet mese- ci konstantnog rada za prvu verziju Floowie portala. Kada programirate složene aplika- cija, morate pokušati sve mo- guće varijante kako bi pronaš- li najbolje moguće rešenje. Ako se plašite da inovirate, jer ćete možda napraviti grešku, nikada nećete biti u stanju da smislite nešto novo, što se ni- je ranije koristilo. Šta znači floowie? U potrazi za najboljim ime- nom za naš proizvod, pokuša- li smo da stvorimo novu reč i da vidimo koliko brzo bi se širila među ljudima i postala brend. Kombinovali smo en- gleske reči protok i pogled. Naziv floowie nam se dopao i bez duže diskusije složili smo se da to ime ostane. Nakon tri godine google pretraživač prikazuje više od 257,000 re- zultata povezanih sa imenom Floowie. Koliko naslova imate i iz koje ze- mlje najviše? Trenutno imamo više od 500 naslova knjiga i 15.000 publi- kacija dostupnih na portalu Floowie iz celog sveta. Veći- na naših izdavača se nalazi u Centralnoj Evropi. Šta očekujete od tržišta u Srbiji? Nama je uvek uzbudljivo kada dođemo na novo tržište. Veru- jemo da će portal Floowie do- neti novu distribuciju i marke- ting mogućnosti za izdavače u Srbiji. Korisnicima želimo da ponudimo različite publi- kacije u lako dostupnom obli- ku sa jednog mesta. Konačno, naš portal je pomogao mno- gim ljudima koji žive u ino- stranstvu da ostanu povezani sa svojim domom tako što im omogućavamo da čitaju svoje omiljene publikacije iz matič- nih država. Znamo da mnogi Srbi žive u inostranstvu i na- damo se da će portal dovesti Srbiju bliže njima. Vesna Vujasinović trgovina među zemljama u regionu – da- leko je jeftinije i približnije je kulturnom kodu gledaoca. Bitan za Srbiju je i podatak da na DISCOP-u organizovanom u Istanbulu krajem februara i početkom marta ove godine nekih dvadeset pet odsto kupa- ca nije predstavljalo klasične emitere (u koje sada ubrajamo i „kablaše“) ko- ji program emituju linearno (pa ko šta uhvati gleda) nego one koji gledaocu omogućuju da do sadržaja dođe onda kada to njemu odgovara (internet, VOD, mobilna telefonija itd.). Iako zvaničnih podataka nema, ovaj je procenat u Bu- dimpešti bio veći, a po Žikou na svim sledećim marketima će rasti. Drugim rečima, decenijama najavljivana pode- la industrije na proizvođače i distribu- tere sadržaja postaje sve vidljivija i ono što smo poznavali kao klasičnu televizi- ju dobija mesto u istoriji medija. Da li to znači kraj javnog servisa koji sada, po slovu domaćeg zakona, „obav- lja delatnost proizvodnje i emitovanja programa“? Svakako ne – budućnost javnog servisa samo se seli u oblast pro- izvodnje onih sadržaja za koje postoji javni interes, a da li će se taj emitovati terestrijalno, kablom, internetom ili na neki nama još uvek nepoznat način, pot- puno je svejedno.

tehnolink I zgleda da se tek ove godine ostva- ruju očekivanja Roderika Snela (Ro- derick Snell) izrečena na samom početku aktuelne svetske ekonom- ske krize. Tada, 2008 godine osnivač i vlasnik Snell&Wilcox, a sada nakon spa- janja sa Pro Bel samo Snell, kao retko ko video je šansu za medije ako već ne za celu ekonomiju. Video je u krizi prili- ku za ponovno zbližavanje porodice, beg od svakodnevice u svet zabave i razono- de, i šansu za medije, posebno elektron- ske, dostupne najširem krugu korisni- ka. Sada kada su se pojedine evropske ekonomije duboko zaglavile u dugove i nezaposlenost, IBC 2012 (International Broadcasting Convention) već na prvi pogled uliva nadu da za medije dolaze bolja vremena. Osećaj vašeg reportera sa najvećeg evropskog okupljanja veza- nog za tehnologiju i opremu elektronskih medija poslednjeg dana konferencije po- tvrdila je i zvanična statistika organiza- tora o broju posetilaca. Podatak da ih je skoro jedan odsto više u odnosu na pret- hodnu godinu, u nekim drugim vreme- na razmaženim medijskim analitičarima zvučala bi skromno. Amsterdam je kao i proteklih dva- deset godina bio izvanredan domaćin. Zbog više izlagača nego lane, podignuta je dodatna, četrnaesta, montažna hala. Konferencija koja je počela dan pre izložbe opreme donela je prvo iznenađe- nje. Više od tri stotine govornika imalo je priliku da se obrati jednom potpuno no- vom auditorijumu, kakav su poslednjih godina mogli samo da sanjaju. Organiza- tori koji svake godine ponešto poboljša- ju i unaprede, tokom krize su u potpuno- sti napustili model tehničke konferencije gde se predstavljaju istraživački rado- vi i pred kolegama potvrđuju rezultati. Konferencija je postala pre svega veli- ka tribina, gde se kroz panel rasprave i tematske sesije ukrštaju stavovi i plano- vi proizvođača uređaja i sistema sa mi- šljenjem korisnika, emitera, produkcio- nih i marketinških kuća. Konferencija je u centar pažnje stavila pronalaženje što uspešnijeg poslovnog modela i njegove bolje i brže primene. U tom poslu su svi dobrodošli, proizvođači uređaja, provaj- deri komunikacionih usluga, inovatori i autori novih medijskih formata i sami ko- risnici sa svojim iskustvima i planovima. Za samo nekoliko godina nestala je tra- dicionalna arogancija velikh proizvođa- ča i provajdera ustupajući centralni po- dijum onima koji prave profit bez obzira odakle dolaze i koliko su veliki. A pro- fit se poslednjih godina najviše pravi u tzv. BRIK zemljama (Brazil, Rusija, Indi- ja, Kina). U poslednje vreme možda ne- što manje u Rusiji, ali zato više u Južnoj Africi koja se uspešno približava velikoj četvorki, ali i Australiji koju kriza nije ni dotakla. Naprotiv. Važan deo Konferencije bio je posve- ćen sportu, pre svega Olimpijskim igra- ma. London 2012 pokazao se kao veli- ki medijski uspeh, čemu smo svedoci bili još dok su igre trajale. Britanci su isko- ristili ne samo svoje ogromno sportsko znanje i iskustvo već i dobro poznat me- dijski i zabavljački potencijal. Stalni teh- nološki napredak omogućio je ne samo izvanredne snimke već i stalno prisustvo na svim borilištima preko svih poznatih komunikacionih i medijskih platformi. A to je i bio još pre četiri godine najavlje- ni cilj BiBiSija. Da drže pažnju zainte- Siniša Isakov Generalni direktor RTV IBc2012: Konektovana televizijau konektovanom domu skoro jedan odsto više u odnosu na pret- hodnu godinu, u nekim drugim vreme- na razmaženim medijskim analitičarima zvučala bi skromno. Amsterdam je kao i proteklih dva- deset godina bio izvanredan domaćin. Zbog više izlagača nego lane, podignuta je dodatna, četrnaesta, montažna hala. Konferencija koja je počela dan pre izložbe opreme donela je prvo iznenađe- nje. Više od tri stotine govornika imalo je priliku da se obrati jednom potpuno no- vom auditorijumu, kakav su poslednjih godina mogli samo da sanjaju. Organiza- tori koji svake godine ponešto poboljša- ju i unaprede, tokom krize su u potpuno- sti napustili model tehničke konferencije

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 69 k resovanih sve vre- me trajanja igara, bez obzira gde se nalazili i čime u tom trenutku bi- li preokupirani. I u tome su uspeli, a IBC 2012 je bio prva prava prilika da se time pohvale. Kao i na samim igra- ma tako i na IBC-u Brazilci su bili najpa- žljiviji posmatrači i učenici. Njih veliki is- pit čeka već za dve godine na FIFA 2014. i odmah zatim Olimpijskim igrama u Ri- ju 2016 godine. Do sada se nije dogodi- lo da dva tako velika sportska, ali i me- dijska događaja organizuje ista zemlja u samo dve godine. Konferencija je posvetila značajnu pažnju budućnosti televizije, ugrožene od Interneta, telekomunikacionih ope- ratora i društvenih mreža. U više sesi- ja su učestvovali predstavnici najvećih mreža BBC, NBC, Sky, kreatori sadržaja Disney i Discovery, tehnološki lideri kao Sony, IBM, Intel ili Ericsson, ali i Ogilvy & Mother i Shazam Entertainment. Potvr- đeno je da televizija ima budućnost, ali i da će biti značajno drugačija nego što je bila do sada. Veliki ekran u dnevnom bo- ravku biće Connected TV, baš kao i ceo naš dom Connec- ted Home. U ru- kama će nam bi- ti tablet računar ili pametan tele- fon. Naravno po- vezan sa interne- tom, kako ne bi nešto propustili ili prepustili sluča- ju. Društvene gru- pe se podrazume- vaju, kao i razmena kratkih (SMS) i du- žih poruka (e-ma- il). Android je tako obavezan i na Sony tabletima i televizo- rima. Menja se na- čin praćenja sadržaja, umesto samo line- arnog, biće po želji, na zahtev (VOD) ili preuzet (dawnload), ali ako je ipak „uži- vo“ onda obavezno povezano i umreženo. Da bi televizija preživela i uspela po- trebno je da sama ili sa nekim partnerom proizvede i dodatni sadržaj za nove, ma- le ekrane i komunikacione platforme. To nije ni mali ni lak zadatak ali je nepode- ljeno mišljenje da su upravo veliki, tradi- cionalni emiteri, koji su i najveći proizvo- đači medijskog sadržaja, najbolji igrači za tu utakmicu. Znanje, iskustvo, a pre svega poznavanje potreba i želja publike ili bolje rečeno korisnika, je njihova ve- lika prednost, a visok nivo profesional- ne rutine garant da će to moći uspeš- no da rade. Veliki poslovni planovi u oglašavanju i dalje računaju na televiziju, ali upravo ovakvu, novu i povezanu. Moćni teleko- munikacioni operatori, fiksni i mobilni, sve jedno, baš kao i tehnološki lideri i marketinški mago- vi su tu tek da to podrže i omoguće. Svet je postao ne samo manji i rav- niji već i pametniji zahvaljujući sve bo- ljem obrazovanju u zemljama u razvoju. Taj pametniji svet traži i pametniji marketing, bolje pozna- vanje i usluživanje svakog klijenta. Učesnicima su se kao glavni govor- nici obratili will.i.am (William James Adams) reper i Intelov direktor kreativ- nih inovacija, i Johan Jervoe potpredsed- nik Intela, upravo zagovarajući ponovno preispitivanje navika korisnika, i kreativ- nog nekonvencionalnog pristupa kreira- nju i distribuciji sadržaja. Proizvođači opreme su za poslednjih godinu dana više prodali, ali manje za- radili. Profit je pao za desetak odsto. Ta činjenica nije primljena dramatično, već naprotiv, prilično optimistično sa stavom „u dobrom smo poslu, biće bolje, mada trenutno našim nebom putuju oblaci“. Optimizam je zasnovan i na prognoza- ma kupaca, korisnika uređaja, koji nago- veštavaju rast tražnje u periodu od dve do tri godine. U takvoj atmosferi su i pri- mljene informacije o transformaciji veli- kog GVG (Grass Valley) i nagoveštaji o prodaji Harris-a, takođe velikog igrača. Sony je objavio promenu menadžmenta, slično kao i ranije kroz rotaciju kadrova i nužno podmlađivanje. Veliku nagradu za izuzetnost (Inter- national Honour for Excellence) ove go- dine dobio je NHK za 80 godina istraži- vanja i napretka. Ove godine predstavili su Super Hi-Vision sistem sa 8K snimci- ma sa Olimpijskih igara u Londonu. Nagradu za inovaciju (Innovation Award Winner) dobili su Red Bee Me- dia and Civolution za aplikaciju za dugi ekran (laptop, tablet, pametan telefon) postapokaliptičke serije Walking Dead. Time je žiri jasno podržao glavni trend IBC 2012. Konferencijajeposvetila značajnupažnjubudućnosti televizije,ugroženeodInterneta, telekomunikacionihoperatorai društvenihmreža velikiekranudnevnomboravku bićeconnectedtv,baškaoiceo našdomconnectedHome

70 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 trendovi Ako je Francuska pionir u ovom domenu, to nije samo zato što postoji velika tradicija dokumentarnog filma, već i zato što država ulaže u nove medije i nove forme dokumentarnog izraza na internetu dobrodošliusvetveb dokumentaraca P roducentska kuća Upijan, spe- cijalizovana za veb dizajn, na- lazi se u jednom od najživopi- snijih pariskih kvartova, Belvil, između radnji sa kineskom robom i halal mesara. Iz žive trgovačke ulice ulazi se u unutrašnje dvorište u kome se, nekoliko stepenica niže, u podrumu zgrade, nalazi firma koju je 1998. godine osnovao Alek- sandar Braše. U svetu novih medija po- znat je kao jedan od pionira veb doku- mentaraca. Ovaj novi žanr spaja klasičan doku- mentarni pristup, čija je odlika snažan au- torski glas sa mogućnostima koje pruža internet. Među autorima veb dokumentaraca je mnogo novinara, fotografa i filmskih reditelja koji u ovoj novoj multimedijal- noj formi nalaze neistražene mogućnosti. Ekipu koja radi na dokumentarnom filmu upotpunjuje veb dizajner čija ulo- ga je jednako važna kao i uloga novinara, zbog čega je njihova saradnja odlučujuća. „Internet menja način na koji priča- mo priču. Na televiziji to činimo koristeći tekst, sliku, zvuk, fotografiju ili video. U veb dokumentarcu koristimo sve to i još više,“ kaže Braše za Link i kao ilustraci- ju pokazuje svoju najznačajniju kreaciju, film „Zatvorska dolina“ (Prison valley), o zatvorskoj industriji u SAD, čiji su autori fotograf Filip Brol i novinar David Difren. U film koji je snimljen u klasičnoj, li- nearnoj formi u trajanju od 60 minuta ubačeni su interaktivni sadržaji uz po- moć kodova video igara, poput mapa i baze podataka o mestu i ličnostima ko- je gledamo. Tako, recimo, dok se radnja odvija u hotelskoj sobi, možete kliknuti na gradski vodič koji se nalazi na krevetu i saznati vi- še o mestu u kom ste. Ako krenete u takvo istraživanje po- vremeno ćete dobiti predloge za smer – nešto poput road movie-a u kome sami birate pravac kretanja. Ponuđena vam je mogućnost da komentarišete, preuzima- te snimke i širite ih na društvenim mre- žama. Na taj način pasivni gledalac posta- je aktivni učesnik. Stvara se interaktivna zajednica, što je jedna od glavnih odlika internet kulture, a autor veb dokumen- tarca tako dobija uvid u odjek filma i nje- govu evoluciju u vremenu. Iz Pariza za Link Ana Otašević aotash@yahoo.com Veb dokumentarac „Zatvorska dolina“- gledalac filma može da pogleda svaku od fotografija i komentariše je

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 71 Jedna od ogromnih prednosti interne- ta je što sadržaj koji se na njega postavi nije ograničen vremenom difuzije. Dok se klasičan dokumentarni film prikaže jed- nom ili dva puta na televiziji, veb doku- mentarac je godinama dostupan u virtu- elnom prostoru. „Ovaj direktan kontakt sa publikom je ono što me motiviše da pravim veb doku- mentarce. Internet je fantastičan prostor za stvaranje“, kaže Braše. Prednost veb dokumentarca je i što video materijal može brzo da bude po- stavljen na internet. To je slučaj sa projektom „Gaza/Sde- rot: život uprkos svemu“ iz 2008. godine, na kome je Upijan radio u koprodukciji sa rediteljima i producentima iz Izraela i Palestine, kao i sa francuskom producent- skom kućom „Bo travail!“ koja radi na do- kumentarnim filmovima. Portreti stanovnika palestinskog i izraelskog grada, njihova svakodnevica u senci pretnje od vazdušnih napada sa jedne i raketnih napada sa druge strane, postavljani su na internet dan pošto su snimljeni. Paralelne priče su urađene u neline- Novinarsportskoglista „ekip“žeromKazadije:veb dokumentarciimajuviše prednostinegomana Francuski veb dokumentarac „Tim snova“(Dream team) posvećen najboljem američkom košarkaškom timu svih vremena, još jedan je primer novog pristupa novinarstvu kroz multimedijalne forme, naročito atraktivne mlađoj publici. Njen autor je novinar najznačajnijeg francuskog sportskog lista „Ekip“, Žerom Kazadije, koji je svoje poznavanje NBA lige i njenih najvećih zvezda preneo u veb dokumentarac, uz tehničku podršku produkcijske kuće Upijan. Zašto se odlučio baš za ovaj žanr? „Hteli smo da se obratimo različitim generacijama, mlađima, koji ne poznaju ovu ekipu, i starijima, koji znaju šta je ostvarila“, odgovara Kazadije za Link. Film je snimljen kao klasičan dokumentarac, intervjuisane su zvezde poput Majkla Džordana, Medžika Džonsona i Larija Birda i koriščeni su arhivski snimci, za koje su otkupljena prava po nešto nižoj ceni nego kada je reč o televizijskom dokumentarcu. Veb dizajneri su na kraju svakog poglavlja dodali interaktivne bonuse - delove intervjua koji su ispali iz glavnog toka priče, poput onoga u kome Medžik Džonson govori o svojim akcijama za preobražaj getoa ili Lari Bird o tome šta radi u Indijanopolisu. Tu su i delovi iz filma Spajka Lija o Majklu Džordanu i mogućnost da ljubitelji košarke od ponuđenih 60 najvećih imena američke košarke naprave svoj tim snova. „Na veb dokumentarcu ima više posla nego na klasičnom dokumentarnom filmu jer je potrebno napraviti grafički homogenu celinu, navigacija mora da se odvija glatko. Uprkos tome nalazim više prednosti nego mana“, kaže Kazadije. On veruje da mu je ova forma omogućila lakši pristup velikim zvezdama američke košarke koje su pristale da daju intervjue besplatno, što često nije slučaj kada je u pitanju televizijska produkcija. „Objasnili smo im da njihov lik neće biti korišćen u komercijalne svrhe, što je njihova najveća bojazan, i da će ovaj veb dokumentarac zbog zaštite autorskih prava biti dostupan samo u Francuskoj. Pristali su jer svi znaju da se danas ne zarađuje na veb-u“. U toku realizacije filma autori su se suočili sa problemom autorskih prava na internetu za arhivski materijal koji su tražili od Međunarodnog olimpijskog komiteta. Nakon dugih pregovora uspeli su da dobiju pet minuta arhivskog materijala. To je prvi put da je Međunarodni olimpijski komitet pristao da se njihovi snimci nađu na internetu. Kazadije se nada da će to ubuduće olakšati posao njegovim kolegama koji žele da postave arhive na internet: „Jednom kada stavimo snimke na internet neko može da ih kopira i preuzme. Ali, video snimci Dream team-a sa Olimpijskih igara su već na youtub-u, pa smo im objasnili da bi bilo šteta da ih nemamo u našem filmu.“ Čitav projekat koji je trajao tri godine finansirao je list „Ekip“. „Za sada nema ekonomske računice, ali internet polako preuzima primat nad televizijom i pisanim medijima. Veb dokumentarce još uvek finansiraju mediji koji su u stanju da ulože u produkciju. U mom slučaju to je list u kome radim. Danas je važno da pokažemo da možemo da budemo višestrani medij, kako štampani, tako i televizijski i internet medij, tako što ćemo praviti raznovrstan i komplementaran sadržaj“. „Postoji čitava nova dimenzija u pristupu dokumentarnom filmu na internetu koju vredi istražiti i iskoristiti“, kaže Kazadije. Od sredine juna, kada je postavljen na internet, film je videlo 700.000 posetilaca, od kojih je 5 000 napisalo komentar na tviteru. Očekuje da će broj poseta biti veća nakon prikazivanja televizijske verzije dokumentarca na novom TNT kanalu koji ova medijska grupa otvara u decembru. A.O. Novinar sportskog lista Ekip intervjuise Medžika Džonsona za vebdokumentarac „Dream team“ Veb dokumentarac „Gaza/Sderot: život uprkos svemu“ - paralelno praćenje života u dva grada

72 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 arnoj formi. Kratke hronike od po dva mi- nuta postavljane su tokom deset nedelja jedna naspram druge zahvaljujući pode- ljenom ekranu na čijoj pozadini je google mapa dva grada koje deli svega nekoli- ko kilometara i više od pola veka nereši- vog sukoba. „U svakom trenutku možemo da pre- đemo iz jednog grada u drugi zahvalju- jući podeljenom ekranu, što u stvarnosti nije moguće. Ideja je da se ova dva me- sta stave u istu ravan i da se prikaže život njihovih stanovnika i sličnosti koje među njima postoje, uprkos svim teškoćama“, objašnjava Braše. Gledalac tako može da bira hoće li da prati svedočanstva žitelja jednog ili dru- gog grada od početka do kraja ili da, jed- nim potezom miša, čas gleda jedne, čas druge i tako sazna šta se u isto vreme do- gađalo na dve različite strane. „Radnja može da se prati i hronološ- ki, iz dana u dan, a možete i da se zau- stavite na nekom liku i da vas udalji od glavnog toka priče. Na taj način se ovaj dokumentarni film otkriva iz različitih uglova, prema interesovanju, željama i stepenu učešća svakog posetioca“, kaže naš sagovornik. Ovaj film, prvi veliki uspeh Upijan-a u žanru veb dokumentarca, do danas je vi- delo osam miliona osoba. Za razliku od televizije internet je me- dij koji podrazumeva potragu za sadrža- jem koji nas interesuje. „Refleks nije isti kao kada upalite te- levizor. Posetioci sajta moraju da načine napor da vas pronađu. Zato publika nije ista, pa ni broj posetilaca“, kaže Braše. Veb dokumentarci još nemaju gleda- nost kakvu postižu televizije, što ne zna- či da se ovaj odnos neće ubrzo promeniti, kao što je već slučaj sa internet izdanjima pojedinih velikih svetskih štampanih me- dija koji prvi put u istoriji beleže veći broj poseta na sajtu od broja prodatih prime- raka štampanog izdanja. Potencijal leži i u specifičnoj prirodi distribucije preko interneta, koja se od- vija preko društvenih mreža i youtub-a, gde pojedini video snimci beleže i deseti- ne miliona poseta. Za sada, međutim, još ne postoji eko- nomski model za finansiranje veb doku- Kratkometražni animirani filmovi Bastijana Diboa ilustruju evoluciju žanra dokumentarnog filma koja briše granice između dokumentarnog, fikcije, crteža i animacije. Poput mnogih njegovih vršnjaka i ovaj mladi Francuz je odrastajući na tmurnom severu zemlje sanjao da otputuje u daleke sunčane predele. Sa prvog većeg putovanja od Francuske do Istanbula, gde je stigao autostopom, doneo je gomilu crteža sa idejom da objavi ilustrovani dnevnik putovanja, ali nije uspeo da nađe izdavača. Nakon drugog većeg putovanja na Madagaskar, gde je proveo deset meseci, upisao je prestižnu školu za 3D animaciju „Supinfocom“ u Arlu, na jugu Francuske, u kojoj je naučio kako da od svojih crteža napravi film. Njegov prvi animirani putopis sa Madagaskara bio je jedan od najgledanijih kratkometražnih filmova na svetu 2010. godine, a naredne godine je nominovan za Oskara! „Testirao sam razne tehnike i došao na ideju da uradim putopis kroz animaciju. Ova tehnologija postoji već desetak godina, a ja sam je primenio u domenu putopisa“, kaže za Link. Da li je nominacija za Oskara nešto promenila u njegovom životu? „Počeli su ozbiljno da me shvataju“, kaže uz osmeh, dodajući da je posle ovog neočekivanog uspeha bio zatrpan ponudama. Bastijana smo zatekli u studiju pariske produkcijske kuće „Sakerblu“ koja se specijalizovala za produkciju kratkometražnih i animiranih filmova. Sa ekipom od petnaestak saradnika, među kojima su slikari, producenti, 3D animatori, upravo završava novu seriju kratkih animiranih filmova za TV kanal Arte. Reč je o dvadeset portreta od po tri minuta u formi intervjua sa ljudima različitih nacionalnosti, koji su urađeni u duhu putopisa sa Madagaskara. Na kompjuterima su 3D modeli u koje grafičari ubacuju teksturu. Modeli intervjuisanih ličnosti urađeni su zahvaljujući specijalnim senzorima koji su zakačeni za telo sagovornika tokom intervjua. Njihovu priču ilustruju animirani prizori zemalja i događaji o kojima govore. „Nismo putovali u sve ove zemlje već smo našli sagovornike u njihovoj dijaspori u Parizu. Prizori o kojima je reč su plod naše vizije, ali smo se prethodno dobro dokumentovali“, objašnjava nam autor. Nešto poput lažnog dokumentarca? „Skoro da je tako, ali sve je ipak dokumentovano. Imali smo sedam meseci da uradimo 60 minuta animacije pa nismo mogli da posetimo sve ove zemlje. To je ogroman posao! Na jednom dugometražnom animiranom filmu od 90 minuta obično radi 150 ljudi tokom tri godine, a nas je šesnaestoro!“ Razvoj digitalne tehnologije potpuno je izmenio filmsku i audiovizuelnu industriju poslednjih godina, dajući sasvim novu dimenziju animiranom filmu. Francuska, u kojoj postoji duga tradicija animiranog filma, prva je u Evropi i treća na svetu po produkciji animiranih filmova, iza Sjedinjenih država i Japana. „U Francuskoj je interes za animaciju sve veći. Imamo odlične autore i veliku podršku državnih institucija“, kaže Diboa. Na razvoj ovog žanra, u kojoj se mešaju dokumentarac i rekonstrukcija stvarnih događaja, presudan uticaj su imali dugometražni animirani filmovi „Valcer sa Basirom“ izraelskog reditelja Arija Folmana iz 2008. godine i „Persepolis“ iz 2007. godine, Vensana Paronoa i Maržan Satrapi, urađen na osnovu njenog autobiografskog stripa o odrastanju u Iranu. Ovi autorski filmovi koji pomeraju žanrovske granice su dobar primer kako se korišćenjem animacije u tretiranju dokumentarnog sadržaja postiže jedinstvo forme i koherentnost priče. A. O. animiranidokumentarac trendovi Bastijan Diboa

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 73 mentaraca. Ako je Francuska pionir u ovom domenu, to nije samo zato što po- stoji velika tradicija dokumentarnog fil- ma, već i zato što država ulaže u nove medije i nove forme dokumentarnog izra- za na internetu, preko Nacionalnog film- skog centra koji pomaže filmske i audio- vizuelne projekte u najširem smislu ali i preko regionalnih fondova. Sredstva za podršku autora kojima raspolaže ovaj centar dolaze od poreza u filmskom i audiovizuelnom sektoru ko- ji je u Francuskoj izuzetno dinamičan. Za ubiranje ovog poreza država ima jedno- stavno objašnjenje: firma koja zarađuje od prikazivanja filmskih i audiovizuelnih dela, treba da doprinese njihovom finan- siranju, u skladu sa profitom koji ostvari. Osim ovog centra veb dokumentarce finansiraju i televizije, među kojima pred- njače Francuska televizija, koja je pret- hodnih godina razvila odsek za nove me- dije, i kanal Arte. „’Gaza/Sderot’ je koštao 216 000 evra, a najveći deo je finansirao Arte. Pro- duciranje veb dokumentarca je isto kao i u slučaju televizijskog dokumentarca, ali je način eksploatisanja drugačiji. Kad se film nađe na internetu manje su moguć- nosti za njegovu komercijalnu eksploa- taciju nego što je to slučaj sa klasičnim filmovima za koje postoji tržište“, objaš- njava Braše. Njegov studio nastavlja da ulaže u do- kumentarne projekte zahvaljujući zaradi od glavne aktivnosti, veb dizajna, gde su mu klijenti i velike medijske kuće - radio Frans enter i francuska novinska agen- cije AFP. U međuvremenu Braše i Upijan su stekli međunarodnu reputaciju o čemu svedoče i brojne konferencije o novim me- dijima na kojima gostuje osnivač agencije, od kojih je jedna nedavno održana u Beo- gradu. Za Brašea, u pitanju je čitavo jedno tržište: „Svi su shvatili da je internet sek- tor koji se razvija neuporedivo brže nego televizija. To pokazuje i budžet za razvoj veb-a koji raste iz godine u godinu. Francuska i Ka- nada su do sada prednjačile u for- mi veb dokumen- tarca, ali narednih godina ćemo biti svedoci izuzetnih produkcija iz SAD, Holandije, Velike Britanije.“ daliće roboti zameniti novinare? NeKe – da! Korporacije će zbog ušteda sve više birati softverska rešenja za pisanje, ali novinari će imati taj lični odnos sa publikom. Razvoj Interneta kao medija im, iako se na prvi pogled tako ne čini, ide na ruku. U Srbiji više od 50 odsto korisnika Interneta ili nešto više od mili- on ljudi, informacije i vesti traži isključivo na internetu i televi- ziji. Iako su i sada vezani za informacije medijskih kuća prepo- znatljivih po štampanom izdanju, nove generacije koje nikada neće kupiti primerak novina, one koje danas idu u osnovnu i srednju školu, informišu se pretražujući društvene mreže, posebno Tviter. Njihovi auto- riteti nisu obavezno vezani za te medijske kuće, već za ljude sa imenom Dejan Nikolić

74 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 daliće roboti zameniti novinare? Ilustracija: Marko Marinković

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 75 i prezimenom koji svoje viđenje stvar- nosti prenose preko blogova i tvitova. U te medije veštačka inteligencija neće ući još dugo što pruža priliku novinari- ma da sami izgrade svoju publiku. Istraživanje Udruženja nezavisnih novinara Australije je pokazalo da je u proseku oko 50 odsto sadržaja u novi- nama spinovano dok u ekstremnim slu- čajevima i do 72 procenta predstavlja u stvari dobro našminkani PR. Navedeni procenti ne govore o po- jedinačnim slučajevima novinara sa nedostatkom profesionalne etike već o uređivačkoj politici koja zavisi od finan- sijskog i političkog uticaja. Kada neka kompanija ili politička organizacija priđe vlasniku novina sa zahtevom da se objave hvalospevi nji- hove akcije ili proizvoda, šta mislite sa kim će imati više problema? Sa živim novinarom koji zna da postavi nezgod- na pitanja i ima neočekivani upliv save- sti, ili softverom čije će jedino pitanje biti kojim tonom klijent hoće da tekst bude obojen i da li da bude direktna promocija ili umotana u neku društve- no odgovornu priču? Dovoljno je zastrašujuće u medij- skom svetu bilo već to što su i ogromne medijske redakcije počele da unajmlju- ju „jeftinu radnu snagu“, odnosno posao delegiraju jeftinijim novinarima iz jefti- nijih zemalja. Tako je, recimo, Rojters nedavno počeo da angažuje novinare iz Indije za pisanje finansijskih izveštaja i vesti, time štedeći deo preko potrebnog novca u kriznim vremenima. Sada, me- đutim, još strašnije deluje mogućnost da različiti softveri zamene žive novi- nare potpuno. I to nije budućnost koja će doći. To je budućnost koja se dešava. Nedavno je The New York Times objavio priču napisanu pomoću sof- tvera čikaške kuće Narrative Science (www.narrativescience.com), koji za sa- da najbolje funkcioniše za pisanje ma- nje-više generičkih ekonomskih i sport- skih izveštaja. Za sada ovakve tehnologije pro- izvode najmanje dve kuće i to pome- nuti Narrative Science i Automated Insights. Obe kompanije se za sada ori- jentišu pretežno na sportske izveštaje, a najviše eksperimentišu sa utakmica- ma lokalnih srednjoškolskih liga. Izda- vači mogu da statističke podatke pre- tvore u sportski izveštaj, pokrivajući tako stotine lokalnih utakmica koje fi- zički nikada ne bi postigli da posete. „Reč je o nekoj vrsti robotizovanog sportskog izveštača“, ocenjuje Robbie Allen, izvršni direktor kompanije Auto- mated Insights. Nedavno se pojavila i kuća Stats Monkey, čiji softver uglavnom proizvo- di izveštaje i vesti sa bejzbol utakmi- ca, sporta u kojem statistika dominira. Stats Monkey ima pretenzije da svoju bazu podataka i mogućnost prozvodnje vesti proširi i na globalnu ekonomiju, gde se ogromna količina brojeva sme- njuje u milisekundama. Uočiterazliku Izdvojili smo delove iz dva izveštaja. Jedan je napisao novinar, objavio ga Njujork Tajms, a drugi je napisao robot sa softverom iz kompanije Automated Insights. Možete li razaznati koji je napisao novinar? 1 Njutgingričprivlači pažnju kontroverznimtemama Popularnost Njuta Gingriča na Tviteru ne opada, jer se o njemu najviše priča u poslednja četiri dana. Suprotno tome, broj tvitova o Ronu Polu je opao u poslednja 24 časa. Još jedan prometni gubitnik je Rik Santorum, o kojem se takođe broj tvitova donekle smanjio. 2 Studijaotviteruotkriva raspoloženje Pregledom poruka koje je postavilo više od dva milliona ljudi iz 84 zemlje, istraživači su otkrili da se emotivni ton poruka zadržao ne samo u toku jednog dana nego i tokom nedelje, a takođe i kroz različita godišnja doba.  Tačanodgovorjedrugi. Kakorobot pravi izveštaj Da li će izveštaji sa sportskih borilišta izgubiti na draži kada ih u potpunosti preuzme softver? Pogledajmo kako bi, uz dosta pojednostavljenu logiku radi pisanja ovog teksta, izgledao jedan pasus izveštaja sa utakmice Nemačka – Holandija. Od podataka imamo ko je igrao (Nemačka i Holandija), kojim rezultatom je završena utakmica (2-1 za Nemačku) i nove pozicije na tabeli. Prethodno su uneta pravila takmičenja (ko se pod kojim uslovima plasira u dalji tok takmičenja i slično). Ovi podaci povezuju se uobičajenim frazama sportskih komentatora. U bazi podataka tako imamo i one koji opisuju pobednika poput „fantastični igrači“, „neverovatan tim“ i slično od kojih bi program nasumice izabrao jednu za početak rečenice. (Početak) Neverovatan tim Zatim ide podatak ko je pobedio tj. ko je bio neverovatan. Neverovatan tim Nemačke Šta je taj tim uradio? Neverovatan tim Nemačke pobedio je u svojoj drugoj utakmici na EURO 2012 reprezentaciju Holandije sa 2:1 u drugom kolu grupe B. Vidimo podatke povezane veznicima i uobičajenim nazivima. Neverovatan tim Nemačke pobedio je u svojoj drugoj utakmici na EURO 2012 reprezentaciju Holandije sa 2:1 u drugom kolu grupe B. Ovom pobedom popularna „mašina za golove“, na domak je plasmana u četvrtfinale za šta je potrebno da odigraju nerešeno sa Danskom u poslednjem meču. Holandija je na poslednjem mestu sa nula bodova. Kompjuteru bi bilo izuzetno jednostavno da sastavi ovakav izveštaj uz malo rada na savladavanju padeža i gramatičkih osobenosti srpskog jezika. Na engleskom, ovo je vrlo lak zadatak. No, zar nije ovakav izveštaj malo suvoparan, bez ljudske mašte i kreativnosti koju novinari unose u svoje tekstove? Pogledajmo kako je ovaj izveštaj napisao sportski novinar jednog domaćeg dnevnog lista. „Neumoljivi fudbaleri Nemačke upisali su i drugi trijumf na EURO2012 tako što su savladali Holandiju sa 2:1 u drugom kolu grupe B. Novom pobedom „panceri“ su ostali na čelnoj poziciji i nalaze se na korak od četvrtfinala, pošto im je u poslednjem kolu dovoljan bod protiv Danske, dok su „lale“ na poslednjem mestu bez bodova“. Ni jedan ni drugi nisu na nivou kreativnosti kojom nas u mečeve uvodi komentator RTS-a Aleksandar Stojanović, a upravo to se očekuje od „ljudskih novinara“ da bi opstali na medijskom tržištu.

76 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Nezavisni novinar Tam Harbert na svom sajtu piše o tome kako je ispro- bao softver i zaključio da on u mnogo čemu može biti vrlo korisna alatka. „Završio sam moj deo ekonomske priče koja sadrži gomilu ekonomskih podataka, podataka o zaradi i trenut- nom stanju na tržištu. Zašto onda ne iskoristiti softver koji u deliću sekun- de može da uradi ono za šta bi timo- vima novinara bile potrebne godine?“, kaže Harbert. Prema njegovim rečima, postoje mnogi podaci koji mogu biti obrađe- ni pomoću ovakvih softvera. U nekim slučajevima nikakva dublja razrada do- bijenih članaka i nije potrebna, što se naročito odnosi na prečesto suvopar- ne ekonomske i sportske statistike, a u nekim slučajevima rezultat softverske obrade može biti polazna tačka za du- blju analizu i ozbiljniji tekst na kojem će raditi novinari. Proizvođači softvera su, uprkos skromnim počecima razvoja, ipak pri- lično samouvereni i zvuče kao da su oz- biljno nameračili da novinare izbace iz posla. „Za pet godina, kompjuterski pro- gram će osvojiti Pulicera i neka sam proklet ako to ne bude naša tehnolo- gija“, kaže osnivač Narrative Sciencea Kris Hammond. Do sada su usluge Narrative Scien- cea, između ostalih, koristili i Forbes i Big Ten News, a Hanley Wood, izdavač koji se bavi informacijama o građevi- narstvu, Narrativeu plaća nešto manje od 10 dolara za izveštaj od 500 reči. Deluje kao da je pitanje vremena kada će Narrative Science i ostali proizvođa- či softvera početi da ulaze pored eko- nomije i sporta i u druge oblasti. Srbija je, kao i u mnogo čemu dru- gom, još daleko od ovakvih eksperime- nata, mada u ovom slučaju ne toliko svojom krivicom. Većina pomenutih sof- tvera nema lokalizovane verzije, a čak se i u SAD oni još testiraju u različitim informativnim okruženjima. Izvesno je da će, kada softveri budu zakucali na vrata domaćih urednika i novinara, ot- por biti prisutan bar onoliko koliko je bio kada im je onomad neko rekao da Fejsbuk ne služi samo za traćenje slo- bodnog vremena već da na njemu treba biti prisutan i zbog posla. O Tviteru da ne govorimo. Sama pomisao na moguć- nost da novinara, koji već 30 godina štancuje manje-više iste sportske izve- štaje sa fudbalskih utakmica prve lige, zameni mašina koja će to činiti znatno brže, a jednako efikasno, mogla bi da izazove salve negodovanja. Ipak, ono što ovakvim softverima nedostaje jesu kreativnost i maštovi- tost kakvu novinari mogu da unesu u svoj rad. To su kvaliteti kakve mašina teško može imati iz jednostavnog razlo- ga – mašina nije čovek. Softveri ove vrste mogu zameniti pojedine reportere, što je donekle i le- gitimno, ako oni ne daju neku veliku vrednost tekstovima nego ih prave kao da ih štancuje kompjuter. Razlika je je- dino u tome što će reporteru biti po- trebno znatno više vremena da napiše takav izveštaj. U SAD mnogi smatraju da novinar koji samo sakuplja podat- ke, a potom poziva nekoliko sagovor- nika da prokomentarišu njegova sazna- nja i te kako treba da se zabrine za svoj posao. Ljudski pečat je, ipak, ono što osta- je, a što ovi softveri, bar za sada, nisu u stanju da postignu. Kao što svaki do- bar novinar zna, sjajna priča je samo to – priča. O realnim ljudima, a ne o broje- vima. Čak ni najbolje ekonomske priče nisu priče o brojkama i dobicima, već o pametnim ljudima koji su te dobitke stvorili. Najbolje sportske priče nisu o tome ko je dobio ili izgubio, već kako je to učinio i kako se osećao zbog toga. Softver nikada neće moći da napra- vi ni dobar intervju. Dobar novinar ni- je onaj koji dosledno postavlja unapred smišljena pitanja. Dobar novinar je onaj koji ih smišlja na licu mesta i raz- govor vodi na osnovu reakcija i odgovo- ra sagovornika. On mora imati osećaj o tome kada je sagovornik u defanzivi, kada laže, a kada krije nešto. On inter- vju mora da vodi na osnovu osećaja i osećanja, a to softveri verovatno neće još dugo moći. Zato valja pozdraviti ovakve tehno- loške inovacije kao dodatne alate ko- ji novinarima mogu pomoći da uštede vreme, ali se novinari, bar za sada, ne moraju bojati da će biti zamenjeni ma- šinama. Suviše je ljudskog upleteno u njihov posao da bi ih za proizvodnom trakom mogao zameniti robot. ranija iskustva Pokušaja da mašine zamene novinare na pisanju pojedinih tekstova bilo je i ranije, pre pojave Narrative Sciencea i Automated Insighta. New York Times je koristio softver za „štancovanje“ svadbenih saopštenja i objava. Business Week već uveliko koristi softver za sportske izveštaje, uz simbolično učešće novinara. Softver Infonic’s Sentiment se već nekoliko godina koristi za upoređivanje ekonomskih podataka različitih kompanija. Prototipovi softvera se već neko vreme testiraju i za televiziju, naročito za deo posla koji se odnosi na naraciju u emisijama, ali i za izbor snimaka i slika koje će služiti kao „pokrivalice“ u vestima. daliće roboti zameniti novinare? Proizvođači softvera su,uprkos skromnim počecima razvoja,ipak prilično samouvereni izvučekao dasuozbiljno nameračili danovinare izbaceizposla

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 77

mediji nemogu da naprave Linkna festivaluu Rovinju Foto:DanijelBerković/PIXSELL

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 79 &aleksandartijanić goranmilić N a najposećenijem duelu petog „Vikend medija festivala“ u Rovinju koji su organizatori nazvali „Hard talk“ pričali su Aleksandar Tijanić i Goran Milić. Direk- tori RTS-a i Al Džazire Balkan napravili su pravi šou za više stotina ljudi iz medij- skog sveta, koji su s ushićenjem slušali, smejali se, burno aplaudirali. Pošto su sve stolice bile zauzete, deo publike je sedeo na podu i stajao po obodima hale. Tijanić i Milić su govorili o Hrvatima i Srbima, Tuđmanu i Miloševiću, HRT-u i RTS-u, medijima i novinarstvu nekada i sada, budućnosti. Link preno- si skraćeni razgovor koji je vodio Ivan Stanković iz srpske mar- ketinške agencije Communis. Počelo je sa odgovornošću medija za krvavi rat i raspad Jugoslavije. Milić Ne bih rekao da je novinarstvo izazvalo rat 90-ih. Sukob su mediji učinili krvavijim. U Bosni i Hercegovini nije bilo nijed- nog medija koji je huškao na rat, imala je najmirotvornije medi- je, a najkrvaviji rat. Mediji nisu izazvali rat. Tijanić Da mediji mogu da naprave rat, to bi značilo da mogu da naprave mir. Da mediji mogu da naprave nekulturu, to bi znači- lo da mogu da naprave kulturu. Da mediji mogu da naprave ne- normalnost, mediji bi mogli da naprave i normalnost. Nije tačno. Mediji ne mogu da naprave rat. Problem je bio što se na ovom prostoru nije videlo da nema kraja naše verzije komunizma bez raspada Jugoslavije. Potpuno sam ravnodušan prema raspadnu- toj zemlji, ali nisam prema načinu na koji smo se raspali: rato- vima, zverstvima, zapaljenim kućama, nesrećama... Međutim, i taj užasni rat napravio je nekoliko divnih priča. Priča o dvojici prijatelja koje rat nije razrušio, koji su nosili glavu u torbi i saču- vali prijateljstvo do zadnjeg dana. To je priča o Tuđmanu i Milo- ševiću. Oni su ljubomorno čuvali to prijateljstvo. To je išlo do te mere da Tuđmanov sekretar kaže u memoarima: Poslao me je Tuđman s jednim jedinim pitanjem za Miloševića: Da li će srpska vojska intervenisati ako napadnemo Knin. Sloba je rekao: Ma ka- kvi. I nije. Nikada nisu prekršili međusobnu reč. Verujem da bi delili do poslednjeg sata ćeliju da je i Tuđman završio u Hagu. Užasna priča koja, zapravo, pokazuje komediografske ele- mente svake takozvane ozbiljne balkanske politike. Milić je ve- rovao u Yutel, ja nisam. Nikad nisam gostovao ni dao izjavu za Jutel. Nije bilo spasa onoj zemlji. Možda je bilo spasa, da su stranci bili pametniji, načinu na koji smo se raspali. Ali, niti je Goran kriv, niti su novinari krivi. Postoje stvari koje se ne da- ju zaustaviti. Ivan Stanković Ti si Gorane upoznao i Izetbegovića, možeš li da po- vučeš paralelu između njega i likova koje je Saša pomenuo. Milić Između Tuđmana i Izetbegovića lakše. Za Miloševića mi je teže reći. Miloševića sam simpatizirao čisto sa jedne ljudske strane. On je 1981. kad sam bio dopisnik u Njujorku dolazio kao direktor Udružene beogradske banke. Napravio je banku koja je bila po veličini 13. u Njujorku. Organizovao je prijem, došao je Dejvid Rokfeler, to je izgledalo svetski. Napravio sam repor- tažu. Poslali smo avionom da ne bi trošili satelit. I sutradan ta- mo sjedimo, on uključi telefon i sluša Dnevnik, kako će to biti objavljeno. Prođe Dnevnik, nema. Pa valjda će u trećem dnevni- ku. Sjedimo mi i dalje, dođe treći dnevnik, on sluša na telefon, nema. Pogleda okupljene oko sebe zastane i kaže „J... im m...“. Dakle nije bio čovek za voljenje. Ali je posle došao petak, oni su imali ogroman stan sa jedno šest spavaćih soba, da ne bi spava- li u skupim hotelima. Tu bi delegacija spavala. Tada u Jugoslavi- ji nije bilo ničega, preko JAT-ovih aviona je teletina vožena, ku- pi se u Nju Džerziju istranžira na komade, stavi u frižider i vozi se, teletina, videotejpovi, i svaki je dolazio sa popisom potreba. I onda je jedan rekao: Dobro Slobo, kako ne košta ništa spavanje da ostanemo do ponedeljka da idemo u šoping? A on kaže: „Šo- ping, nikakav šoping. Što se mene tiče ja sam posao završio i ja se vraćam.“ Dakle bio je nekonzument, stanovao je u onoj Poža- revačkoj sa dvoje odrasle djece u jedno 70 kvadrata, a govorio je o biznisu, o bankama. I to je nešto što je meni kliknulo, bez obzi- ra na to što je bio tako nasilan, što je mrzio beogradsku-olimpij- sku kandidaturu, što je mrzio puno stvari. Nikada nije spomenuo riječ Srbija, uvek je govorio Jugoslavija. I oni su svi bili Jugoslo- veni, i Milutinović i Milošević... Tijanić Kolega da stanemo ovde oko Slobe. Moja srdačna prepo- ruka Vam je da stanemo ovde. Milić Prihvatam. Dobro... Tuđman mi je rekao, kad me je zvao 1990. na televiziju: „Znate, mi idemo na naš suverenitet. Dođite na televiziju.“ Nudio mi je mjesto urednika Informativnog pro- grama. Nećkao sam se. Posle se nismo nešto sporazumeli. Bilo Svaka generacija,iu ličnostimaiu novinastvu, idedole. Kojeime novinarsko ispod tridesete godineznam? Neznam nijedno. Pogledajtešta jeimalanaša generacija, kakvu konkurenciju unovinarstvu. Bojimseda stevinulta generacija, odvasće seračunati propast regiona.a poštojereč oHrvatima iSrbima,vi stedvenule, razumetetu maluigrureči?

80 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 mi je fifti fifti. On kaže: „Pa, evo, pogledajte, ko u Beogradu vo- di Dnevnik, a da nije Srbin?“ Rekoh mu: „Evo ja, pa Ivan Krivec Slovenac, pa Slavko Budihna Čeh, pa Omer Karabek Bosanac. Ona Branka Mihajlović što je jedina Srpkinja, ona je smijenjena“. „A kod nas“, pa nabroji „ovaj, ovaj, ovaj, sve Srbi“. „Pa“, rekoh, „nije vam važno ko vodi Dnevnik, važno je ko je glavni urednik“. „Ne, ne, ne, puno vi imate iluzije u beogradske i srbijanske de- mokrate“, kaže Tuđman, „kad dođe stani pani, na prste jedne ru- ke ćete nabrojati one koji nisu za veliku Srbiju“. Ja sam stvarno tu imao drugačiju percepciju. On kaže „Bićemo međunarodno priznati!“. Rekoh: „Imamo li mi snage za taj sukob?“ Kaže: „Sad nemamo, ali kad budemo pokazali snagu, svi će nas priznati, jer svijet priznaje samo jake, a ko nema snage da brani snagom svo- je moralne principe, bolje da se ne hvata politike.“ Nije prošlo to- me, odem kod Alije Izetbegovića, a on meni kaže „A moj Gorane, Bog upravlja historijom. Bog, ali je čovjek dužan u tome sudje- lovati sukladno svojim najboljim etičkim principima“. Kad sam ja vidio ta dva čovjeka bez obzira što je postojalo bezbroj među- sobnih intersa, oni se nisu mogli filozofski poklopiti. Oni su bi- li zaista dva različita čovjeka. A Milošević je bio pragmatičniji. Tijanić Problem srpskohrvatskog, hrvatskosrpskog i ostalih novi- narstava u regionu, a i društava, je u tome što je komunizam uni- štio integritet svakog čoveka koji ga je proživeo. Bez obzira što je sadržao i privid dobrog odela, solidnog auta, vikendice, paso- ša, prava na devize itd. Uništen je integritet. Znači, komunizam je uništio integritet, a tranzicija uništila pismenost. S obzirom na prosek godina u publici, izuzimam ove starije od, recimo, tri- deset i nešto godina, moram da pitam moje standardno pitanje: „Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaš slogan? Šta je vaša revolucija? Šta je vaš stav? Ko su vaši idealno tipski modeli? Šta vi radite? Kakva je razlika između naše generacije koja je bila tranzistor- ska, pa silicijumska, a vi ste silikonska? Ko su ljudi koji stvara- ju vaše javno mnenje? Zašto ste obučeni isto? Zašto kupujete u piljarama taj model usana i grudi? Zašto ste ksenofobični, a na- vodno ste otvoreni?“ Nema integriteta u novinama, nema inte- griteta u politici. Svaka generacija, i u ličnostima i u novinarstvu, silazi dole. Koje ime novinarsko ispod tridesete godine znam? Ne znam ni jedno. Pogledaj- te šta je imala naša generacija, kakvu konkurenci- ju u novinarstvu. Bojim se da ste vi nulta generaci- ja, od vas će se računati propast regiona. A pošto je reč o Hrvatima i Srbima, vi ste dve nule, razumete tu malu igru reči? Ivan Stanković Tebi Saša zlobnici spočitavaju da si bio šest meseci ministar informisanja u Miloševićevoj vladi. Kako je počela ta ljubav? Tijanić Nisam hteo, međutim zvao me na razgovor i predočio mi činjenično stanje. „Jesam potpisao mir u Dejtonu?“ Jesi. „Jesam se izljubio sa Tuđmanom?“ Jesi, po ko zna koji put. „Je l’ mi čestitao Klinton“. Je- ste. „Je l’ mi čestitao Francuz i ko sve ne“? Jeste. „Je l’ mir na Balkanu“? Jeste. „E, hajde malo da popra- viš imidž Srbije“. Pa kažem, ja sam idealan za taj po- sao. I proveo sam šest meseci, izbile su demonstra- cije u Beogradu, dao sam ostavku. Odbio sam platu, stan, kredite, auto, vozača, policiju. Izdržao sam šest meseci i otišao. Ivan Stanković Ali, tako velika ljubav se završila tvojom emigraci- jom 2000. godine. Tijanić Ubijen je Ćuruvija i ambasador jedne zapadne zemlje po- zvao me i rekao da bi bilo dobro da odem iz zemlje. Rekao sam mu: „Možda za mesec-dva“, on: „Noćas“ i ja sam te noći otišao. Vratio sam se drugi dan pošto je Milošević izgubio izbore. Nera- do se sećam toga, zato što biti politički emigrant u 20. i 21. ve- ku ne zvuči mi elegantno, niti mi zvuči elegantno da se čovek ti- me hvali, čak i da upisuje u biografiju. Vrlo retko to pominjem. Živeo sam u Bosni, Crnoj Gori, Mađarskoj, Italiji. Pisao sam za Nezavisne novine iz Banjaluke. Hvala još jednom svima u Ba- njaluci koji su mi pružili gostoprimstvo i očuvali familiju i mene. Ivan Stanković Ti si Gorane imao voljnu emigraciju. Milić Bio sam malo emigrant u vlastitoj zemlji. Od 1992. do 1996. godine nisam imao posao u Hrvatskoj. Kada bi videli u mo- joj radnoj knjižici da je na ćirilici, elegantno bi se ispričali. Kad bi me imali milosti zaposliti, trajalo je tri mjeseca. Tako da imam sedam zaposljenja po dva ili tri mjeseca. Moj problem je bio što nisam znao šta sam pogriješio da se ne mogu upisati u Hrvat- sko novinarsko društvo. Formalni razlog je bio: Ne pišeš u Hr- vatskoj godinu dana pa nemaš uvjete. A imao sam tada 46 godi- na. Bilo je dosta teško razdoblje. Ali, nekako sam rekao da ću to izgurati. Tuđman je mene cijenio, a Tuđmanovci me nisu voljeli. Ivan Stanković Izgleda se ti politički problemi neslaganja sa uređi- vačkom politikom različito rešavaju u Srbiji i Hrvatskoj. Možda kod nas u Srbiji sa više strasti s obzirom na situaciju. Milić Odlaskom ovih poslednjih dinosaurusa iz Dru- gog svetskog rata i tog odgoja prestalo je ono da ne može biti ni slike u Dnevniku nekoga ko je negativac za političku vlast. Mi smo u socijalizmu imali samo jednu sliku Augusta Pinočea i ako pronađeš u arhi- vi Saša do, recimo, 85-godine, ima jedna mutna fo- tografija, jedna jedina. Ona se puštala jedanput, ili dvaput godišnje. Jasera Arafata smo imali oko 700 fotografija, jer pozitivni se pokazuju, a negativni se skidaju. U tom smislu, Dnevnik u pola osam je uvjek bio ono: ko se kvalificira za Dnevnik taj je pozitivac. To je nestalo. To se bitno promjenilo. Negativci mo- gu ići u Dnevnik. I to je napravilo već prvu veliku pro- mjenu. Ja ne mislim da su promjene tako na gore kao što govori Saša. Ivan Stanković Dotakli smo temu TV Dnevnika. iznet je juče frapantan podatak. Kolega iz Slovenije je rekao da njihov nacionalni Dnevnik na javnom servisu ima gleda- nost 3%. Situacija u Srbiji je malo drugačija. Jel tako? Tijanić Tri posto...Čemu taj dnevnik, čemu taj javni servis. Čemu teorija da je najbolja televizija ona ko- ja nije gledana. Ja to ne priznajem. Ali, vratimo se na tabloidna zemljapravi tabloidnu politiku. tabloidna politikapravi tabloidnu privredu. tabloidna privredapravi tabloidnu školu.aonda namtabloidne novineprave tabloidnu familiju Foto:Danijel Berković/PIXSELL

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 81 nešto drugo. Razlikujem se od Gorana. Tvrdim da je svake god- ine sve lošije, između ostalog, što Balkan nije zona ozbiljnosti. Sve što postoji na Balkanu, a obuhvatite koje god države hoće- te, pogotovo one koje hoće da pobegnu sa Balkana. To je več- ni sukob, nadam se da ćete razumeti poređenje, između Šojića i sultana Sulejmana. Na svakoj ravni, u privredi, u dnevniku, u politici u bilo čemu, isti je sukob. Srbi i Hrvati se lako nađu po ukusu. Zašto su Italijani veoma simpatični i Srbima i Hrvatima. Populizam, velika deca i vole mamu. I, malo manje vole svoje že- ne. Imamo mi i mnogo zajedničkih stvari, ali one, bojim se, ne vuku napred. Preplavljeni smo printanim medijima koji stimuli- šu gluposti i televizijama koje proizvode halucinacije. Nema od- brane. Levo Šojić, desno Sulejman. To je izbor. Ivan Stanković Gde je tu problem, u razvoju društva, velikom broju medija ili u novinarima? Tijanić Novine nisu autohtoni problem. Svako društvo ima novi- nare i novine kakvo je stvorilo. Nema integriteta. Kada nateraš novinara da se bori za 100 ili 200 evra mesečne plate, kakav in- tegritet? Kada će on da odbije naređenje? Da sedne i gleda Tuđ- mana ili Miloševića u oči i razgovara sa njima. Nikad. Kada će reći glavnom uredniku odbijam to da radim? Znači ličnost bez integriteta čini osnovnu pokretačku masu u lošem pravcu sve- ga. A sve izgleda ide na bolje. Nema ratova. Evropa. Priče. Pri- bojavam se budućnosti. I, moram da kažem, ako je Jugoslavija bila naša prošlost, bojim se da ceo region treba da gleda na Bu- garsku kao na budućnost. Milić U 90-ima bilo je bitno afirmirati svoj nacionalni teritorij i stvorilo se bezbroj televizija koje sve rade isto. Kada je neka pro- metna nesreća na autocesti za Split izađe pet nacionalnih televi- zija, pa i lokalnih. Svi rade isto. Istodobno, teško se odlučujemo na proizvodnju koja je skupa, recimo jed- ne domaće serije, i uvozimo strane. Kažem: Pa dobro, a šta izvozimo? I uvek sam postavljao pitanje: Kako se zove šef prodaje Hrvatske televizije? Barem dok nisam otišao u penziju, prije godinu dana, šef proda- je bio je isti zadnjih 10 ili 15 godina. I niko nikad ni- je znao kako se zove. A postoji. Jer je odnos prema prodaji nestao. U Zakonu o HRT-u 2001. godine za- boravljeno je čak da se stavi „HRT ostvaruje priho- de i od prodaje programa“. S druge strane, ono što je slijedilo ekonomski trend - uvoz, uvoz, uvoz se po- javilo i na televiziji. Odabrao Đelo Hadžiselimović. Jedan vrhunski, pametan čovek, ali je on planetar- no popularan, ljudi nose majice: Odabrao Đelo Had- žiselimović jer on odabira tuđe proizvode. Onda se stvorilo da je urednik vijesti, koji čita vijesti, duplo vi- še plaćen od onoga koji pravi vijesti. U socijalizmu je izvoz bio negde blizu 10 posto uvoza. Ono što bi uve- zli, deset posto bi izvezli, dječjih programa i raznih. Sada je to jedan promil. I pita me evo sad pred tri- binu kolega iz lokalne slavonske televizije: Kako če- mo mi mali opastati? Rekoh: Ništa, stvorite Šukere, stvorite Olića i prodajte. Imaćete para da živite jako dugo. Dakle, zašto svi mi hoćemo kada je reč o nogometu ići u globalni prostor, a kad je reč o televiziji premrežiti lokalni pro- stor. Ajmo praviti i izvoziti. Tijanić Nije sve tako jednostavno. Ovaj svet je postao suviše slo- žen za nas sa Balkana. Mi to više ne pratimo. Pogledajte, naši vozovi idu sporije nego u 19 veku. Lagano odumiremo. Na kraju ćemo registar nacionalnih imena svesti na tri. Problem je što se svi procesi ovde diktiraju iz nečega što ima prirodnu snagu vul- kana. Politika. Kriminal. Bogatstvo. I, kontrola medija, veoma če- sto imaju isti izvor. Nevaljalstvo, špekulacija, mafija ili čist oblik kriminala. Sve je privid ako ne znamo da neko usmerava proce- se koji se nama čine autohtonim i za sebe. Nije tačno. I politika sarađuje u regiji Balkana, i kriminal, i svi sarađuju. Jedino su no- ve generacije odgajane na stereotipima jednih o drugima. Pogle- dajte naše stranice medija. Naše šarene televizije. Gde ide no- vac. Pogledajte ko je iskoristio pad komunizma i rat da napravi socijalnu revoluciju. Pogledajte slike naših novih bogataša. Uz- mite sliku, evo meni omiljenog Keruma. Stavite mu sliku i kaži- te; Molim Vas, kako je ovaj čovek zaradio novac. Pronašao aspi- rin? Vakcinu? Kako je on zaradio novac? Kako je on zaradio, ne znam, 500 miliona evra? Čime? Gde? U koje doba? U kojoj dr- žavi? I sad je čovek iskren, izađe pred vas i kaže: Svi misle što i ja, Srbi ne znaju gde im je mesto i vi ga napadnete. Pozivam ga, ako mu ogadite boravak, da dođe u Srbiju da živi normalno. Tabloidna zemlja pravi tabloidnu politiku. Tabloidna politi- ka pravi tabloidnu privredu. Tabloidna privreda pravi tabloid- nu školu. A onda nam tabloidne novine prave tabloidnu famili- ju. U sledećoj generaciji pola Balkana biće mentalni bolesnici. Deset sati dnevno gledanja televizije, neprestano čitanje o tome ko je s kim i kako. Molio bih samo da se zapamti taj lanac Svetog Antuna: tabloidna politika, tabloidna privreda, tabloidna škola, tabloidni mediji, tabloidna familija, tabloidna budućnost. Moja amnezija nije alchajmer. Ja se trudim da zaboravim budućnost, a ne prošlost. Bojim se onoga što vidim u budućnosti, a ne onoga što sam već prošao. Savetujem svakome da se zagleda u buduć- nost. Neće doći sama od sebe. Doći će u onom obliku u kojem je mi svojom dobrovoljnošću i pristankom na manjak integriteta napravimo. Nedajte da vam neko drugi pravi budućnost. Milić Tabloidne novine nisu postojale prije. Ali ne znam šta je bilo to tako bitno različito. Mislim da stvar počinje od odgoja, od prvog osnovne, od vr- tića. Od nagrađivanja i toleriranja. Od toga da onaj ko prepisuje nije u redu, ali onaj koji ne da prepisati je gori. To postoji u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, to posto- ji kao pojam. To ne postoji u Švicarskoj, Norveškoj... Kada se djetetu servira da je studiranje nagrada ta- ti i mami, a ne nagrada njemu. Da umesto kopanja ima ugodnost studentskog života. Ta razlika između nas i uspešnih društava je krucijalna i počinje od na- šeg odgoja. Tabloidi dođu na gotovo. Na već iskvare- nu društvenu stvar. I dodaju još malo ulja na vatru. Tijanić Ali kako ćeš vaspitati vaspitače Gorane. To je praistorijska stvar. Milić U Norveškoj od 16 stoljeća nije tako. &aleksandartijanić goranmilić tabloidne novinenisu postojaleprije. mislimda stvarpočinje ododgoja, odprvog osnovne,od vrtića.Od nagrađivanjai toleriranja

82 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Tijanić Hajde da se malo vratimo na sadašnjicu. Razlika između RTS-a i Hrvatske radio-televizije nije samo u budžetu, gde HRT godišnje ima 200 miliona eura, a mi 70 miliona evra. U Beogra- du kad god žele nešto da mi nabiju na nos kažu „A kako HRT?“. Kažem da HRT lepo izgleda iz Beograda, a budi Srbin u Hrvat- skoj pa gledaj HRT. Da li bi ti tako dobro izgledao? RTS je gra- đanskiji nego što je HRT na kojem se povremeno oseća stere- otip o Srbima – „samo neka vode računa gde im je mesto, biće sve u redu“. To vidim i žao mi je zbog toga. I to uzimam kao ve- liki plus naše kuće u odnosu na HRT. Prošli put sam ovde ispri- čao da sam u Dnevniku video, pre dve godine, za izbore u Hrvat- skoj, izveštač je sa terena negde u Lici rekao: „Stigli su autobusi onih što su napustili Hrvatsku, a sad su došli da glasaju. Auto- busi su pristali i ti ljudi su se razmileli po okolnim selima“. „Ra- zmileli“?! u Dnevniku?! Lično mi je žao što to mogu da čujem još uvek. Razumem to, ali ne mogu da opravdam. To je ta razli- ka za koju bih voleo da je manja. Milić Da si generalni direktor televizije Republike Srpske misliš li da bi mogao napraviti građansku televiziju tipa televizije Srbi- je? Nije problem Beograd nikad bio. U Beogradu nije bilo rata. Tijanić Nisam ti nikad to rekao. Mislim da sam jedini novinar na Balkanu protiv koga je Tuđman napisao protestno pismo. Napi- šem jedan tekst za Slobodnu Dalmaciju i pokojnog Joška Kuli- šića, koji je bio najbolji novinski urednik u Jugoslaviji, da su idi- oti ravnomerno podeljeni na sve naše nacije u Jugoslaviji. I on napiše da je dosta njemu Tijanića i „šta on stalno drži lekcije“. Ali je bio dovoljno oprezan da ne kaže: Vi Srbi imate više idio- ta nego mi Hrvati. On je računao da se podrazumeva. Odgovo- rio sam mu: Zar je moguće da Vi, kao budući- bio je tada samo šef stranke koja tek treba da dođe na vlast – da vi tvrdite da Hr- vati imaju više. Ivan Stanković Koliki je uticaj vlasnika na uređivačku politiku? Al Jazzera je vrlo interesantan i drugačiji koncept od svih televizija ovde. Milić To ću ti moći reći po povratku iz Dohe. Pravi se kodeks no- vinarstva, nisam ga ni pročitao još, ima 8MB, kako se ponašati u intervjuima; šta ne, šta da; kome tražimo potpis da nam je odo- brio intervju; koga ne smijemo slikati na ulici; sve one stvari ko- je su utužive, koje nisu, al’ koje su etične. I toga ima jako puno. To su uglavnom Englezi sastavljali jer je koncept Al Jazzire, bar ono što ja razumjem na engleskom i na ovim našim regionalnim jezicima, bliži anglosaksonskom. Ivan Stanković Ti si Saša sarađivao sa dosta različitih urednika, od- nosno vlasnika medija. Jedan od pitoresknih likova je bio Bogoljub Karić, jedan od arhetipa srpskih tajkuna. U nekom intervjuu si tvr- dio da ti je bio najbolji poslodavac. Zašto? Tijanić Mudar je. Zna šta ne zna. A, ono što zna radi dobro. Volim njegova pojednostavljenja koja čine srž balkanizma. Kada god imamo politički problem oko televizije, on mi uvek najiskrenije i dobrodušno sa svojim jakim kosovskim akcentom kaže: Tijaniću odoše m.... Što će reći: Aman, daj malo popuštaj nešto. Sada je u emigraciji, jer se ispituje koren bogatstva. Mi smo imali ugovor, koji je legendaran, da ja njemu napravim BK, najbolju televiziju, a da on mene učini bogatim. I ja sam uradio svoj deo pogodbe. Onda je otišao u emigraciju i rekao mi: Dođem ti. Ivan Stanković Radio si u različitim delovima bivše Jugoslavije. Ka- kve uspomene nosiš, da li bi nešto menjao u stvarima koje si radio? Tijanić Držim da mi je tih desetak godina saradnje, Split, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Beograd itd. nezamenljivo u onome što ra- dim. Osam godina sam generalni direktor RTS-a, napravio sam četiri televizije. Međutim, da mi oprosti Goran i brojne aspirant- kinje, televizijsko novinarstvo je novinarstvo nižeg reda u odno- su na pisano. I dobar novinar iz pisanog novinarstva mnogo lak- še može da napravi karijeru na televiziji. A nije sigurno da bi odličan televizijski novinar mogao da napiše dobar, čitljiv, argu- mentovan tekst. To je razlika između, da li da kažem verbalnog novinarstva i pisanog novinarstva. Velika je to razlika. Gorano- va osnovna krivica leži u tome što je zarazio televizijskim novi- narstvom i po Sarajevu, i po Zagrebu, i po Beogradu. I od njega zapravo počinje masovna produkcija zvezda. Do tada je televizi- ja bila zvezda, a od njegovih godina ili generacije ispred, počela je produkcija zvezda i sada se pretvorila u to u šta se pretvorila. Milić Bila je zabranjena ta „ja forma“, mi smo uvijek govorili: „bi- li smo u Užicu“, „bili smo u Tuzli“. Nikad nisam ja bio u Tuzli, nego „bili smo“, „mi smo intervjuirali“, „ja“ nije bilo dopušteno. I jako je bilo sterilno. U stvari, spikeri i način čitanja je bio važ- niji. Saša je potpuno u pravu. Televizijsko novinarstvo, u smi- slu onoga što se piše i izgovara, je definitivno niža forma. Dale- ko jednostavnija, što znači s manje reči, s puno ponavljanja. Ali je veća tiraža, veća je naklada. I priroda stvari je da, što je ve- ća naklada, stvar je površnija. Ajd’ probaj na internetu ako ho- ćeš ići u dva milijuna nečega da napraviš to sofisticirano i ideš na Borhesov stil. Pa ne može. Druga stvar je što televizija nije samo govor. Jer, ako vi skinete televizijski govor to izgleda ka- tastrofa. Stenogram tog govora, to je nepismeno, to je loše. Ali, ako ukombinirate sa slikom, sa ritmom, sa onim što se gleda i sluša, onda je to potpuno jedan drugi izraz. Naš je problem što na fakultetima predaju profesori koji su iz pisanog novinarsva. I zato oni vrlo često s pravom kažu: „Televizijski novinari su nepi- smeni“. Točno. Apsolutno su nepismeni za pisano novinarstvo. Ali kad on složi sliku, ritam, skraćeno formu priloga od dvije mi- nute gdje nema logike, jer u pisanom novinarstvu ćete poređati činjenice pa ići s komentarom. Ovde ćete razbacati činjenice jer ne može čovjek tri uzastopno zapamtiti. Ima puno drugih logika. Tijanić Pogledaj recimo nas dvojicu. Ti sediš mirno u odelu, ja izgledam kao čovek iz pisanog novinarstva, kao osoba koja ruča ono što ulovi pre podne. Odere, skuva i to ima za ručak. Nisi se pomerio, prekrštene noge, kravata, ja se znojim, uvrćem se, ni- je mi ugodno. To je razlika. Vi, ljudi sa televizije, se bavite zavo- đenjem. To je vrsta glume. Bliže glumi nego novinarstvu. To je vrsta hipnoze: gledajte me u oči, gledajte me u oči... Milić U mom slučaju to je vrijedelo prije nekoliko godina. Ovo što se sada ne pomičem to je gerijatrija. Skraćen razgovor Aleksandra Tijanića i Gorana Milića Weekend media festival, Rovinj, 22. septembar 2012. Priredio AleksandarRadovanović &aleksandartijanić goranmilić

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 83 medijskafotografija Press photo Srbija 2012 Nagrađeni nakonkursu N a ovogodišnji nacionalni kon- kurs za najbolju fotografiju u medijima „Press Photo Srbija 2012“ u organizaciji Centra za razvoj fotografije stiglo je više od 1.500 radova, a žiri je izabrao najbolje u devet kategorija. Glavnu nagradu „NS plakat“ u izno- su od 1.000 evra osvojio je Marko Ri- sović za fotografiju „Istočno od raja“. Dobitnici u ostalim kategorijama su Ok- sana Krutenyuk Blic vest, Miloš Bičanski Blic vest reportaža, Nemanja Jovanović Ljudi reportaža, Saša Čolić Okolina reportaža, Marko Đurica Portret, Ne- manja Jovanović Portret reportaža, Mar- ko Risović Sport reportaža, Nebojša Marković Art reportaža. Prema rečima predsednika žirija Pe- tera van Agtmaela, fotografa prestižne agencije Magnum Photos iz Njujorka, pobednik je, posle žučne rasprave, pro- glašen jednoglasno. – Na konkurs je pristiglo mnogo do- brih radova, ali mana većine njih bila je manjak fokusa u beleženju dramatičnog momenta na fotografiji, manjak lične po- vezanosti sa glavnom temom koja je pri- kazana, kao i nenalaženje lepote u obič- noj svakodnevnici. Istorija fotografije je više puta dokazala da je prikaz jedno- stavnosti svakodnevnog života često naj- snažniji oblik izražavanja. Marko Risović je uspeo da uoči i dočara poeziju jednog takvog momenta, tako da zaslužuje ovu nagradu – rekao je Peter van Agtmael.  Dok u svojoj reportaži Marko Riso- vić vrlo ironično niže gotovo bizarne sce- ne preživljavanja u sada oronulom, ne- kada industrijski prosperitetnom mestu u istočnoj Srbiji, u kojem su mladi ljudi očigledno osuđeni da ostanu da žive u teškim uslovima, skloni depresiji i poro- cima, nagrađena fotografija „Jugoistoč- no od raja“ unosi ipak malo vedrine, te umetnik čak vrlo duhovito koketira sa publikom. Izložba najboljih fotografija „Press Photo Srbija 2012“ biće održana sredi- nom oktobra u Domu omladine u Beo- gradu. Više informacija o konkursu mo- žete naći na internet adresi Centra za razvoj fotografije: www.crf.rs. Marijana Ilić i Milena Gnjatović žiri Michael Bowring Peter Van Agtmael Zvezdan Mančić Aleksandar Kelić Branimir Karanović

84 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Press photo Srbija 2012 glavnanagrada Marko Risović Istočno od raja

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 85

86 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Press photo Srbija 2012 Nagrađeni nakonkursu 1 Blic vest reportaža Miloš Bičanski 2 Portret Marko Đurica No pasaran 3 Blic vest Oksana Krutenyuk 4 Ljudi reportaža Nemanja Jovanović 1 3 2 4

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 87 5 Art reportaža Nebojša Marković Balet 6 Sport reportaža Marko Risović 7 Okolina reportaža Saša Čolić 8 Portret reportaža Nemanja Jovanović 5 7 6 8

88 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Izdavač: Levo Krilo Cena: 1200 dinara autor: petar Luković U knjizi su sakupljene odabrane kolumne koje je Luković pisao za e-novine. com od osnivanja portala do danas. Tekstovi su tematski i hronološki podeljeni u osam poglavlja: Jutro u banci; Špijun u uhu: Tajni transkripti; Troprsti predsednik, šestoprsta država; Šaljem pismo, ljubavnici nismo; Prisluškivanje Srbije: dahći me nježno; Posecite Srbiju, trula je; Tužbe od službe: Šta čekate, što me ne uhapsite? i Erotske poslanice Snežani Malović. „Jutro u banci i druge priče“ je hronika naše propasti, dnevnik političkog ludila na 300 strana, seciranje moćnika i klovnova koji nam godinama rade o glave (i to za naše pare), ali i kratka istorija borbe e-novina protiv uzurpiranog pravosudnog sistema Srbije. Sve pod sloganom: Humorom protiv zla! Knjiga se može kupiti u Beogradu u redakciji e-novina (Knez Mihailova 42, III sprat, stan 6), od 12 do 17h. ili naručiti na petar. lukovic@e-novine.com; u knjižarama Algoritma u Zagrebu i Splitu, po ceni od 110 kuna, kao i u knjižari BayBook u Sarajevu Izdavač: vodič Cena: 600 dinara autor: Milutin jovičić „Sećanje na varoš“ je autorski prvenac užičkog novinara Milutina Jovičića Luja, knjiga sećanja starih Užičana na prošlost grada, ljude i događaje. Nastala je kao prirodni epilog nadahnutih tekstova poniklih na stranicama Užičke nedelje. Atipična hronika, nastala od četrdesetak tekstova, sećanja na idilična vremena kada se do Užica putovalo konjskom zapregom, seoskim putevima, kada su u gradu zore najavljivali petlovi, a naredbe vlasti obznanjivali dobošari. U tim vremenima nije se živelo ni glatko ni slatko, ali su se Užičani uspevali nositi sa svim nevoljama, jer su imali moćno oružje, vedar duh po čemu su bili u dugom nizu generacija najveći bogataši u Srbiji. Kada im je bilo dobro, smejali su se što im je dobro, kada im je bilo teško smejali su se da im bude lakše. Knjigu možete naručiti u redakciji „Užičke nedelje“ na telefon 031/522-827. Izdavač: Laguna Cena: 760 dinara autor: vlada arsić Nova knjiga Vlade Arsića, novinara i istraživača, autora romana Lopatanje đavola. Do tada uzorna devojka, Zorica, biva na prevaru „izgubljena u magli“ samo zato što nije htela da se poda lokalnom moćniku i što je potražila zaštitu. U potrazi za njom, brat Zoran uspeva da se probije kroz paukovu mrežu organizovanog kriminala koju čine i ljudi s one strane zakona, ali i pripadnici policije. Na putu do Zorice ili barem do saznanja o njenoj sudbini, zbližiće se sa Svetlanom, koja ga korak po korak vodi do tajne o sestri. U tom zbližavanju, i Svetlana i Zoran počinju da priželjkuju ljubav. Ali on želi i – osvetu... „Roman o životnim avetima koje su tako živopisno opisane da ih nikakve korice ne mogu ukalupiti i ništa ih ne može sputati da žive svoj samostalni život – van romana, van vremena i van moći da pojmimo koliko je ovo štivo savršeno romansirana zbilja, svakodnevica od koje bežimo i od koje beznadežno strepimo.“ Mihailo Medenica, Press „Ovo je toliko uzbudljiva priča da je grozničavih tri sata strepnje nad njenim rečenicama više nego dovoljno. Kakav bi tek ovo holivudski film bio!“ Srđan Jokanović, Ilustrovana Politika Knjigu možete kupiti u knjižarama Lagune u Srbiji, Crnoj Gori (cena 6.8 evra) i BiH (cena 14.6 konvertibilnih maraka) knjige

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 89 Izdavač: Fond za otvoreno društvo Cena: 500 dinara autor: Mijat Lakićević Knjiga o sudbonosnoj deceniji 1963-1973, usponu i padu srpskih liberala, uzrocima i posledicama, od tada do naših dana, govore: Kiro Gligorov, Latinka Perović, Aleksandar Lebl, Dragiša Bošković, Milutin Mitrović, Ljubomir Madžar, Žarko Puhovski, Zoran Jeličić, Dimitrije Boarov, Svetlana Davičo, Srđan Bogosavljević, Jože Mencinger, Dragan Veselinov, Veselin Vukotić, Žozef Lončar, Stjepan Mesić, Ivica Todorić, Boris Begović, Tomislav Dumezić, Miloš Zlatić, Tomislav Peternek, Dušan Petričić, Predrag Koraksić Corax… Izdavač „Fond za otvoreno društvo“ i autor odlučili su da ceo tiraž knjige poklone NUNS- ovoj Fondaciji za pomoć novinarima i medijima. Za svaku donaciju Fondaciji u iznosu od 500 dinara dobijate primerak knjige. Knjiga se može kupiti u NUNS-u, Resavska 28/II. Informacije na telefon 011/334 32 55 ili na  nuns@nuns.rs. Izdavač: Dan graf Cena: 800 dinara autor: Grujica Spasović Knjiga o prvih hiljadu dana lista Danas. Kako smo preživeli „olovne godine“ Miloševićevog režima… Kako smo budili one „koji se prave da spavaju“… Šta je za Danas o situaciji na Kosovu govorio Zoran Đinđić... Zašto je Danas „emigrirao“ iz Beograda – najpre u Podgoricu, zatim u Novi Sad… Kako je Danas, po Zakonu o javnom informisanju, „osuđen“ na 140 godina zatvora… Šta su za Danas pisali i govorili Adam Mihnjik, Srbijanka Turajlić, Jelena Šantić, Aleksandar Nenadović, Stojan Cerović, Srđan Valjarević, Čarls Simić, Igor Mandić, Aleksandar Tijanić, akademik Ljubomir Simović, Slobodan Šnajder, Vesna Pešić, Živorad Kovačević, akademik Miodrag Jovičić, Vojislav Koštunica, Desanka Pešić... Knjigu možete kupiti kod izdavača, Alekse Nenadovića 19-23, telefon 011 344 11 86 lokal 124 Izdavač: Službeni glasnik i UnS Cena: 972 dinara autor: Mile nedeljković Hronologija „najznačajnijih događaja u radu udruženja“, kao i najsveobuhvatnije štivo za proučavanje istorije profesije i Udruženja novinara Srbije. U knjizi se pominje 4.176 ličnosti, a obuhvata i biografije 126 dobitnika nagrada za životno delo, kao i 31 predsednika UNS- a. U knjizi se nalazi i 797 ilustracija, 614 fotografija, 87 karikatura, 57 faksimila novina i dokumenata i drugog materijala. Knjigu možete kupiti u knjižarama Službenog glasnika i UNS-u. Izdavač: Čigoja štampa Cena: 864 dinara autor: boban Tomić Knjiga „Uvod u medije“ pisana je znanjem i iskustvom dugogodišnjeg praktičara ali i proučavaoca medija profesora Bobana Tomića, i predstavlja potpuno modernu i funkcionalnu riznicu znanja i ideja o savremenim medijima, radu u njima i njihovom mestu u društvenom okruženju. Boban Tomić je napisao knjigu koja služi prvenstveno kao udžbenik polaznicima medijskih i komunikoloških studija, ali dubina teorijskog sagledavanja i obim praktičnih znanja ovu knjigu svrstavaju u nezaobilazno štivo za praktičare u medijima i komunikacijama, ali i najširu čitalačku publiku. Pisana u maniru naučno- popularnog štiva „Uvod u medije“ pruža najefikasniji obim teorije i prakse koja je izuzetno potrebna u moru nove literature o medijima i komunikacijama. Kao takva, ona predstavlja izuzetan doprinos teorijskoj literaturi o novinarstvu, medijima i komunikacijama, ali i opštem nivou znanja kako medijskih profesionalaca tako i najšire čitalačke publike. Knjigu sa popustom možete poručiti preko sajta www.chigoja.co.rs, cena 691 dinar.

90 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 konkursiKOraSpISUje Link Udruženje novinara Srbije Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Erste Banka TeMa Nagrada „Milena Blagojević“ za mlade radijske novinare do 35 godina. Tema je slobodna. Paket ne sme biti kraći od minut, ni duži od deset minuta Nagrada za novinarsku humanost „Đoko Vještica“ dodeljuje se za medijske priloge u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima koji pokreću i motivišu pojedince i javnost na ostvarivanje humanih akcija i ciljeva, kritikuju socijalno neodgovorno ponašanje i podstiču solidarnost i uzajamnost Prilozi na temu evropskih integracija ili Procesa stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i njihovog uticaja na svakodnevni život građana Srbije MOGU UČeSTvOvaTI studenti novinarstva i mladi radijski novinari do 35 godina Radovi objavljeni u periodu od 26. oktobra 2011. godine do 20. oktobra 2012. godine. Dostaviti isečke, fotokopije tekstova ili CD/DVD sa tv i radio prilozima i tekstovima objavljenim na vebu Novinari štampanih i elektronskih medija registrovanih na teritoriji Republike Srbije, sa medijskim prilozima objavljenim od 1. januara do 31. decembra 2012. Nagrade će se dodeljivati za priloge u 8 kategorija: *Najbolji televizijski izveštaj *Najbolji radijski izveštaj *Najbolji novinski izveštaj *Najbolji prilog u lokalnom mediju *Najbolji prilog u oblasti malih i srednjih preduzeća *Najbolji rad objavljen na Internetu *Najbolji studentski rad/prilog objavljen u štampanom ili elektronskom mediju *Najbolji prilog o projektu realizovanom u Srbiji, koji je finasirala EU rOKzaSLanje 1. decembar 2012. 23. oktobar 2012. 31. decembar 2012. naGraDa Autor najboljeg radijskog priloga dobiće diplomu i novčanu nagradu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nagradu na prethodnom konkursu dobili su studenti žurnalistike iz Novog Sad. Legatom upravlja porodica Milene Blagojević, radijske novinarke koja je poginula neposredno pred odbranu magistarskog rada Diploma i novčani iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti Radno-studijska poseta Briselu raDOveSLaTI naaDreSU časopis Link, Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, 11 000 Beograd, ili na tanja. prodanov@mediart.org Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, 11000 Beograd, sa naznakom „Za novinarsku nagradu Đoko Vještica“ Vlada Republike Srbije, Kancelarija za evropske integracije Za Novinarsku nagradu, Nemanjina 34/1, 11000 Beograd žIrI Žiri: dr Dubravka Valić Nedeljković, mr Sanja Bošković i Jovan Stojanović-Cope – – – Predstavnici NUNS-a, UNS-a, Delegacije Evropske unije u Srbiji, Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Erste Banke vIše InFOrMaCIja link@uns.rs olivera.stosic@uns.rs www.europa.rs i www.seio.gov. rs Kontakt: Kancelarija za evropske integracije, Ivana Đurić, E-mail: idjuric@seio.gov.rs; Delegacija EU Aleksandar Đorđević, E-mail: aleksandar.djordjevic@ec.europa.eu

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 91 Kompanija FX lider Refoto časopis Savez novinara Srbije i Crne Gore Najbolji medijski prilog o trgovanju finansijskim derivatima preko FOREX platform „Moje mesto, moji ljudi“ – crno-bele i kolor fotografije „koje pričaju“ o mestu gde živite, radite, družite se i susrećete brojne ljude. Fotografije dešavanja, pejzaža, arhitekture Novinarska nagrada za životno delo. Pravo predlaganja imaju pojedinci, redakcije i organizacije novinara iz Srbije i Crne Gore. Predloge slati sa obrazloženjem, uz isečke ili fotokopije napisa; audio i video zapise dostaviti na CD/DVD Novinari štampanih i elektronskih medija registovanih na teritoriji Republike Srbije. Nagrada će se dodeljivati u 3 kategorije: 1. Najbolji televizijski izveštaj (TV stanice, nezavisne produkcije, agencije) 2. Najbolji novinski izveštaj (dnevna i periodična štampa, agencije) 3. Najbolji izveštaj u specijalizovanom mediju (periodična štampa, TV stanice, nezavisne produkcije, agencije). Radovi moraju da budu objavljeni/emitovani u/na nekom od medija u Republici Srbiji od 7. juna do 31. oktobra 2012. godine.Radovi treba da se predaju u četiri istovetna primerka (fotokopije, odnosno video zapisi na CDMP3 ili DVD formatu) Svi zainteresovani. Najviše deset fotografija po autoru. Uz fotografije obavezno poslati izjavu o autorstvu, tj. rečenicu u kojoj garantujete da je to što šaljete vaše delo (u File Info fotografije). Veličina fotografija: minimum 13 x18 cm u 300 dpi, rgb, jpg Mogu biti predlagani novinari bez obzira da li su članovi neke novinarske organizacije ili ne 1. novembar 2012. Svakog meseca tokom 2012. godine. do 15. u mesecu 25. oktobar 2012. Tri studijska putovanja na FX WEEK u Londonu u novembru 2012. godine. Osam mesečnih nagrada od po 250 USD na FX Lider platformi za trgovanje finansijskim derivatima ( po dve nagrade za jun, jul, avgust i septembar 2012. godine) I nagrada – Epson foto-multifunkcijski uređaj; II nagrada – Epson foto-skener; III nagrada – Epson foto inkdžet štampač Nagrada za životno delo Za novinarsku nagradu, GSM, Takovska 36, 11000 Beograd Refoto, Pčinjska 15a, 11000 Beograd ili preko www.refoto.rs/prijava.html Udruženje novinara Srbije, Resavska 28/I, Beograd ili Udruženje novinara Crne Gore, Svetog Petra Cetinjskog 9, Podgorica, sa naznakom Za konkurs SNSCG Milan Ćulibrk, zamenik glavnog i odgovornog urednika NIN-a, Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, komunikacije i promociju, Privredna komora Srbije i Ana Mihajlović, Viši FOREX analitičar. – – – – – – nikola.mikavica@goldcut.rs http://www.refoto.rs/broj-88/konkursi.html press@uns.org.rs

92 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 Blagoje Baković protiv dnevnih listova Blic, alo i Pres Na sednici održanoj 28. juna 2012. godine Komisija za žalbe odluči- la je većinom glasova da dnevni listovi Blic, Alo i Pres, objavljivanjem tekstova „Direktoru se svidela knjiga o Noletu ko- ja poziva na klađenje“ (Blic 30.5.2012), „Kad porastem kladiću se na Noleta!?“ (Alo 30.5.2012) i „Deco, dajte sve pa- re na Noleta“ (Pres 30.5.2012) nisu pre- kršili odredbe Kodeksa novinara Srbije. Obrazloženje: Podnosilac žalbe Bla- goje Baković smatrao je da su u spornim tekstovima koji se odnose na njegovu knjigu pesama za decu o Novaku Đo- koviću, „izneti potpuno netačni sadržaji koji nemaju nikakve veze sa knjigom“ i da je „izneta gomila laži i podvala“ koje se odnose na navodno iskorišćavanje li- ka i dela slavnog tenisera i otvoreno po- zivanje dece na klađenje. „Pesmu ’Ja se kladim na Noleta’ iz te knjige neko ko se potpisao kao ’anoni- mni roditelj’ napao je na nekoj od druš- tvenih mreža i tako je krenula hajka ko- ja je za manje od nekoliko sati dobila fantastične razmere. Tako je bez ikak- ve provere  tačnosti tvrdnje ’anonimnog roditelja’ počelo najstravičnije blaćenje i nanošenje gomila laži i podvala“, na- vedeno je u žalbi. Redakcije listova Blic, Alo i Pres nisu odgovorile na navode iz žalbe, a većina članova komisije smatra- la je da nijedan list nije prekršio odred- be Kodeksa jer su u svim tekstovima data i pesnikova tumačenja pesme, nje- gova izjava i izjava direktora škole u ko- joj je knjiga pesama predstavljena, kao i  stavovi stručnjaka i zainteresovane javnosti. Zbog toga se ne može zaklju- čiti da su tekstovi jednostrani i da „dru- goj strani“ nije pružena prilika da izne- se svoje mišljenje. Sa osam glasova „za“ i jednim „pro- tiv“ Komisija je odlučila da povrede Ko- deksa novinara Srbije nije bilo. Članovi Komisije: Filip Švarm, Bo- žo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Mar- ković, Aleksandar Đivuljskij, Zoran Ivo- šević, Tamara Skrozza, Nebojša Spaić i Predrag Azdejković § vladimir radomirović protiv večernjih novosti Na sednici održanoj 28. juna 2012. godine Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da  je tekstom „U razvojnoj banci Vojvodine prećuta- li prljave pare?!“, objavljenim 13. juna 2012. u onlajn izdanju i 14. juna 2012. u štampanom izdanju, dnevni list Ve- černje novosti prekršio Kodeks novi- nara Srbije i to odredbe koje propisuju obavezu novinara i urednika „da po- štuju i primenjuju važeće zakonodav- stvo u oblasti autorskih prava“, kao i obavezu navođenja izvora i uvažava- nja autora, kada se informacija repro- dukuje iz drugog izvora. Obavezuje se dnevni list Večernje novosti da objavi ovu odluku Komisije. Obrazloženje: Žalbu na tekst objavljen u Večernjim novostima pod- neo je glavni i odgovorni urednik an- tikorupcijskog portala Pištaljka Vla- dimir Radomirović, smatrajući da su Novosti preršile odredbe Kodeksa o poštovanju autorskih prava time što, za razliku od ostalih redakcija, nisu kao izvor informacije navele Pištalj- ku koja je prva objavila da je Razvoj- na banka Vojvodine osumnjičena za pranje novca. Navodeći da je Pištalj- ka odmah po objavljivanju teksta na svom portalu, o tome obavestila sve vodeće redakcije u Srbiji, uključujući i Novosti, podnosilac žalbe ističe da su Beta, RTV Vojvodine, Alo, Danas, Ra- dio 021 i drugi mediji naveli Pištalj- ku kao izvor, dok su Novosti objavile tekst sa potpisom svog novinara, koji se poziva na „nezvanična saznanja“, a u kojem su citirane čitave rečenice iz teksta Ivana Ninića koji je objavila Pi- štaljka. U odgovoru dostavljenom Ko- misiji iz redakcije Novosti potpisnica teksta objavljenog u tom listu navela je da je za pisanje koristila odgovore od zaposlenih u Upravi za sprečava- nje pranja novca i dostavila svoju pre- pisku sa tom institucijom. „Informaciju o dostavljanju prijave protiv banke Tu- žilaštvu u Dopisništvu (u Novom Sadu) videli smo na sajtovima lokalnih medi- ja i, tragom toga, od mene je traženo da kontaktiram Upravu da nam pro- sledi podatke za pisanje teksta“, nave- la je novinarka Večernjih novosti. Ona je dodala i da je pre nego što je dobi- la odgovore iz Uprave, morala da pot- piše izjavu da će im tekst dostaviti na autorizaciju i da je od njih dobila odo- brenje za objavljivanje. Članovi Komisije ocenili su da je novinarka Novosti nesumnjivo dobila odgovore od Uprave za sprečavanje pranja novca, ali da u spornom tekstu nije naveden izvor osnovne informacije na osnovu koje je zatražila podatke. Takođe, po oceni Komisije, u tekstu koji su objavile Novosti nema nijedne nove informacije u odnosu na ono što je objavila Pištaljka. Novinarka se u tom tekstu pozva- la na „nezvanična saznanja“, a u od- govoru Komisiji na lokalne medije kao izvor informacije, ali je Komisija za- ključila da u ovom slučaju nije posto- jao drugi izvor sem Pištaljke. Kako je redakcija Novosti bila obaveštena o onome što je Pištaljka objavila, i po- što su se svi ostali mediji koji su tu informaciju preneli pozvali na Pištalj- ku, Komisija je smatrala da su Novo- sti morale da znaju ko je izvor infor- macije i da to, u skladu sa Kodeksom, navedu u tekstu. Članovi Komisije smatraju da su novinari i urednici dužni da poštuju autorska prava kolega i da uvažavaju njihov trud da istraživanjem dođu do informacija, time što će ih citirati kao autore, odnosno navesti kao izvore informacija. Komisija je, mada to nije bio pred- met ove žalbe, zaključila i da institu- cije, kao u ovom slučaju Uprava za sprečavanje pranja novca, koje uslov- ljavaju davanje informacija prethod- nim pristankom na autorizaciju teksta, krše odredbe Zakona o javnom infor- misanju i Zakona o slobodnom pristu- pu informacijama od javnog značaja. Članovi Komisije: Filip Švarm, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Zo- ran Ivošević, Tamara Skrozza, Neboj- ša Spaić i Predrag Azdejković § Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 93 danicadimitrijević protiv dnevnoglistaBlic Na sednici održanoj 26. jula 2012. godine Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da  je tekstom „Psihijatrijski bolesnik izvršio samo- ubistvo“, objavljenim 23. juna 2012. dnevni list Blic prekršio Kodeks novi- nara Srbije i to odredbe koje propisu- ju obavezu novinara „da poštuju pri- vatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima pišu, odnosno da „novinari i urednici naročito treba da izbegava- ju spekulacije i prenošenje stavova u izveštavanju o nesrećama i tragedija- ma u kojima ima stradalih ili su teš- ko pogođeni materijalni i drugi intere- si građana“. Obavezuje se dnevni list Blic da objavi ovu odluku Komisije. Obrazloženje: Žalbu na tekst objavljen u Blicu podnela je majka oso- be koja se ubila, navodeći da se njen sin u spornoj informaciji, bez ikakvog objašnjenja, naziva psihijatrijskim bo- lesnikom, iako je zapravo ratni vojni invalid. Ona je istakla i da je njegova privatnost i privatnost porodice naru- šena i time što je objavljeno i njego- vo ime i naziv naselja u kojem je ži- veo i naglasila da nijedan novinar nije ni pokušao da od porodice dobije bilo kakvu informaciju ili proveri podatke. Mišljenje da je reč o „psihijatrijskom bolesniku“ izneo je načelnik policije u Kruševcu, pozivajući se na saznanje te službe. Identičan tekst objavljen je, prema navodima podnosioca žalbe, u listu Ku- rir i na veb sajtovima B92, Telegraf i S medija, jer je reč o informaciji agen- cije Tanjug. Redakcija Blica nije odgovorila na navode iz žalbe, a članovi Komisije su prihvatili ocenu podnosioca žalbe da je objavljivanjem spornog teksta povre- đena privatnost i dostojanstvo kako žr- tve, tako i njene porodice. Komisija je, takođe, jednoglasno zaključila da, čak i ukoliko nadlež- ni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne sme- ju da prenose. „Greška državnih orga- na ne podrazumeva ‘dozvolu’ za krše- nje etičkih principa profesije“, navodi se u Kodeksu, pa su članovi Komisije smatrali da i u ovom slučaju ne može biti opravdanje to što informacija po- tiče od načelnika policije. Komisija je utvrdila i da je, u skla- du sa odredbama Kodeksa novina- ra Srbije, svaki medij odgovoran za agencijske vesti koje objavljuje, pa je zaključeno da je i Blic odgovoran za kršenje Kodeksa, bez obzira što je pre- neo informaciju agencije Tanjug. Agencija Tanjug, kao ni ostali me- diji koji su navedeni u žalbi, nisu u nadležnosti Saveta za štampu, tako da Komisija za žalbe o njima nije mo- gla da odlučuje. Ipak, članovi Komisi- je podsećaju sve novinare i medijske kuće da svi imaju jednaku obavezu da poštuju odredbe Kodeksa, što podra- zumeva i obavezu da štite prava i do- stojanstvo ljudi o kojima izveštavaju. Članovi Komisije: Filip Švarm, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Zo- ran Ivošević, Tamara Skrozza i Pre- drag Azdejković. § Ljiljana Kostić protiv Presa Na sednici održanoj 27. septem- bra 2012. godine Komisija za žalbe donela je jednoglasno odluku da tek- stom „Romeo i Julija“, objavljenim 7. septembra 2012. dnevni list Pres nije prekršio Kodeks novinara Srbije. Obrazloženje: Žalbu na tekst objavljen u listu Pres podnela je Lji- ljana Kostić, autorka teksta „Englesko- romska ljubavna kombinacija“, objav- ljenog 8. avgusta 2012. godine na valjevskom veb portalu www.ugradu. info. Ona je smatrala da je Pres pre- kršio odredbe Kodeksa, koje se odno- se na neovlašćeno korišćenje autor- skih prava. Po njenoj oceni, tekst koji je Pres objavio sa potpisom dopisnice iz Va- ljeva, zapravo je njen tekst na kome je obavljena samo „blaga prepravka“, kao i da ima pouzdanu informaciju o tome da novinarka Presa nije razgo- varala sa osobama koje su citirane u tekstu, već da je upotrebila izjave ko- je su dali Kostićevoj. Ljiljana Kostić je navela i da je Press objavio i nepotpi- sanu fotografiju koju je za tekst koji je ona napisala snimio Danijel Jovanović. U odgovoru na žalbu, dostavlje- nom iz redakcije Pressa, autorka spor- nog teksta Slađana Stevanović nave- la je da žalbu smatra neosnovanom jer tekst objavljen na sajtu www.ugra- du.info uopšte nije bio povod za tekst koji je objavljen u listu Press. Prema tvrdnjama novinarke tog lista, tekst na istu temu objavljen je i u lokalnom li- stu Napred, od čijeg novinara je, uz saglasnost bračnog para o kom tekst govori, dobila snimak razgovora i upo- trebila ga za svoj tekst. Takođe, kako je objasnila, saglasnost za objavljiva- nje fotografije dobijena je od vlasnika veb portala na kojem je objavljena uz tekst Ljiljane Kostić. Navode dopisnice Pressa iz Valjeva potvrdio je i novinar lista Napred Slo- bodan Ćirić, a članovi Komisije za žal- be ocenili su da se ne može dokazati da je reč o tekstu koji je prepisan sa portala www.ugraduinfo, jer su o ovoj temi izveštavali i drugi mediji, na vrlo sličan način, te su akteri priče najve- rovatnije svaki put i govorili iste stva- ri. Osim toga, u tekstu objavljenom u Presu ima i detalja kojih nema u tek- stu „Englesko-romska ljubavna kom- binacija“, tako da se ne može tvrditi da je reč o „parafraziranju tuđeg au- torskog dela“ na šta se poziva podno- silac žalbe, a što Kodeks novinara za- branjuje. Zbog svega navedenog, Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da Pre- ss, objavljivanjem spornog teksta, ni- je prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije i odbila je žalbu Ljiljane Kostić. Članovi komisije: Filip Švarm, Nebojša Spaić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksan- dar Đivuljskij, Zoran Ivošević i Tama- ra Skrozza. § Odluke su skraćivane, u celosti su dostupne na sajtu Saveta www.savetzastampu.rs

94 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 SINOS protiv večernjih novosti Na sednici održanoj 27. septem- bra 2012. godine Komisija je jedno- glasno donela odluku da je tekstom „Redovne plate niko otpušten“, objav- ljenim 23. avgusta 2012. i neobjavlji- vanjem odgovora na taj tekst, dnevni list Večernje novosti prekršio odredbe Kodeks novinara Srbije, koji propisuje da je „sa novinarstvom nespojivo objav- ljivanje neosnovanih optužbi“, odno- sno da „novinar neguje kulturu i etiku javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da bla- govremeno objavi odgovarajuću isprav- ku“. Obavezuje se dnevni list Večernje novosti da objavi ovu odluku komisije. Obrazloženje: Komisiji za žalbe obratila se Dragana Čabarkapa, pred- sednica Sindikata novinara Srbije (SI- NOS) i Sindikalne organizacije Novo- sti, smatrajući da su Novosti, odnosno njihov glavni urednik prekršili odred- be Kodeksa i to objavljivanjem neo- snovanih optužbi, kao i time što ni- su objavile odgovor SINOS-a na tekst u kojem se, po oceni podnosioca žal- be, iznose neosnovane optužbe na taj sindikat. Predsednica sindikata nave- la je da su četiri sindikata Politike i SINOS objavili saopštenje tražeći od Vlade Srbije da saopšti ko su stvarni vlasnici novinskih kuća u kojima rade, kao i da se ispita odgovornost čelnih ljudi te dve kuće. Politika je ovo sa- opštenje objavila, kao i nekoliko dru- gih medija, dok Novosti nisu. Među- tim, isti list je sutradan, 23. avgusta 2012. pod naslovom „Redovne plate, niko otpušten“ objavio saopštenje Je- dinstvenog sindikata Kompanije Novo- sti, u kojem se, po navodima podnosio- ca žalbe iznose neistinite i nepotpune informacije o SINOS-u. Glavni urednik Novosti je, navodi Čabarkapa, potom odbio da objavi odgovor sindikata čija je predsednica na sporni tekst. Novosti nisu dostavile odgovor na ovu žalbu, a članovi Komisije su oce- nili da je žalba predsednice sindika- ta osnovana, odnosno da su Novosti imale obavezu da objave odgovor na tekst. Takođe, članovi Komisije sma- trali su da nije u skladu sa pravilima profesionalne etike objaviti saopštenje Jedinstvenog sindikata Novosti koje je zapravo reagovanje na saopštenje SI- NOS-a, a da prethodno nije objavljeno samo to saopštenje. Zbog svega navedenog, Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da su Ve- černje novosti prekršile odredbe Ko- deksa novinara Srbije i naložila listu da objavi ovu odluku. Članovi komisije: Filip Švarm, Nebojša Spaić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksan- dar Đivuljskij, Zoran Ivošević i Tama- ra Skrozza. § Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 | L i n k | 95 inmemoriam Srđan raDULOvIć (1957- 2012) preminuo je 29. septembra u 55. godini, posle duge i teške bolesti. Rođen je 1957. godine u Kninu. Završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radio je kao novinar i urednik u više dnevnih i nedeljnih listova; u „Slobodnoj Dalmaciji“, „Borbi“, NIN-u, „Demokratiji“, „Evropi“, „Blicu“. Bio je glavni i odgovorni urednik NIN-a, a na tu funkciju je prešao sa mesta zamenika glavnog urednika „Blica“. Tokom karijere postavio je visoke profesionalne standarde kao primer ostalim novinarima. Njegova profesionalnost i zalaganje ostaće upamćeni, kao i njegovo umeće izveštavanja iz ratnih područja. Autor je knjige „Sudbina Krajine“ koja je objavljena 1996. godine. Sahranjen je 1. oktobra na Bežanijskom groblju u Beogradu. ČeDOMIr preLevIć (1954- 2012) preminuo je iznenada u Podgorici 22. septembra u 59. godini. Rođen je 3. februara 1954. godine u Nikšiću. Nakon studija na odseku žurnalistike, opredelio se za novinarski poziv. Karijeru je počeo u „Bjelopoljskim novinama“ 1983, a nastavio je u Večernjim novostima. Od 1986. godine neprekidno radi u «Večernjim novostima», a 1998. godine postaje i šef dopisništva za Crnu Goru. Jedan je od osnivača Radija Bijelo Polje. Preminuo je na radnom mestu. Sahranjen je 23. septembra na groblju u Zagoriču u Podgorici. MILInKO STeFanOvIć (1947- 2012) preminuo je posle duge bolesti 6. septembra u 65. godini u Beogradu. Bio je majstor fotografije. Rođen je u Kostajniku kod Loznice. Novinarstvom se bavio od 1975. godine. Od 1977. do 1984. radio je kao slobodni umetnik, potom je bio urednik fotografije u listovima „Zadruga“ (1984-85), „Rad“ (1985-90) i „Duga“ (1990- 94). Bio je ratni izveštač od 1991. do 1995. godine. Autor je i koautor brojnih TV serijala i monografija („Priča o Beogradu“, Monografija Mitropolije Crnogrosko- primorske, Raspeto Kosovo, Nova Kosovska golgota Catena Mundi, Luda zemlja). Bio je predsednik Foto saveza Jugoslavije i Foto- kino saveza Srbije. Održao je 36 autorskih i učestvovao na više od 500 kolektivnih izložbi fotografija. Dobitnik je godišnjih nagrada FSJ (1992) i ULUPUDS-a (1988, 1992 i 1994). Bio je dugogodišnji član UNS-a i Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije. Sahranjen je na groblju Lešće 8. septembra u Beogradu. zOra MIjaTOvIć (1948– 2012) preminula je posle duge i teške bolesti 5. septembra u Novom Sadu u 65. godini. Rođena je u Novom Sadu 28. avgusta 1948. godine. Novinarstvom počinje da se bavi 1973. godine, kao volonterka u novosadskom Dnevniku. Skoro deceniju i po bila je šef Dnevnikovog dopisništva iz Beograda. Bila je i urednica Novosadske hronike u Građanskom listu, da bi posle izvesnog vremena shvatila, kako je govorila, da više voli da piše svoje tekstove nego da ispravlja tuđe. Njeni tekstovi su objavljivani i u Blicu, Poljoprivredniku, Svetu i brojnim drugim listovima. Sahranjena je 6. septembra na mesnom groblju u Čeneju. nIKOLa DevIć (1922-2012) preminuo je 3. septembra u 90. godini. Dević je rođen u Rogoznici kod Šibenika, gde je završio Zanatsku školu. Kao fotoreporter počinje da radi u Borbi 1947. godine. Tokom novinarske karijere sarađivao je sa listovima „Omladina“,  „Ilustrovana trgovina“, „Beogradska nedelja“, „Večernje novosti“ i „TV novosti“. Odlikovan je Srebrnom medaljom rada i dobitnik je više redakcijskih nagrada. Sahranjen je 5. septembra na groblju Lešće u Beogradu. nIKOLa raDaš (1934-2012) preminuo je 24. avgusta u Beogradu u 78. godini. Radaš je rođen u Beogradu 1934. godine, gde je završio Pravni fakultet. Novinarstvom se bavio od 1976. godine. Bio je saradnik Radio Beograda, „Privrednog pregleda“, TV Beograd, „Beogradskog radnika“ i nedeljnika „Epoha“. Bio je dugogodišnji član UNS-a. Kremiran je 29. avgusta na Novom groblju u Beogradu. šIMe KrOnja (1923-2012) preminuo je 22. avgusta u 90. godini u Beogradu. Rođen je u Šibeniku 13. marta 1923. godine, učesnik je Drugog svetskog rata i u to vreme bio je dopisnik „Oslobođenja“. Po završetku rata radio je u listu sarajevske armijske oblasti „Narodni borac“, a nakon toga bio je glavni i odgovorni urednik u listovima „Front“ i „Narodna armija“. Bio je član Predsedništva, Upravnog odbora i predsednik Suda časti Udruženja novinara Srbije. Penzionisan je kao pukovnik JNA, a radio je i kao izvršni sekretar za štampu i informisanje u CK Saveza komunista Jugoslavije. Kremiran je 25. avgusta na Novom groblju u Beogradu. MIODraG rISTIć (1925-2012) preminuo je 15. avgusta u Gornjem Milanovcu u 87. godini. Rođen je u selu Tečić kod Rekovca 1925. godine. Pre nego što je počeo da se bavi novinarstvom radio je kao profesor srpskog jezika. Novinarsku karijeru započeo je 1970. godine. Najveći deo radnog veka proveo je na mestu glavnog i odgovornog urednika „Takovskih novina“. Sarađivao je i sa „Dečjim novinama“. Bio je član UNS-a od 1973. godine. Sahranjen je 16. avgusta na gradskom groblju u Gornjem Milanovcu. SveTOzar GLIGOrIć (1923- 2012) preminuo je 14. avgusta u Beogradu u 90. godini. Rođen je u Beogradu 2. februara 1923. godine. Bio je šahovski velemajstor i novinar. Tokom novinarske karijere bio je reporter i spoljnopolitički urednik. Radio je u listu „Borba“ (od 1945. do 1954. godine), NIN-u (od 1954. do 1960. godine) i Radio televiziji Beograd u kojoj je dobio priznanje „Zlatni mikrofon“. Gligorić je bio jedan od najvećih srpskih šahista svih vremena i među deset najboljih na svetu. Bio je elokventan pisac i komentator, zbog svoje ličnosti i džentlmenskih manira veoma omiljen i cenjen. Među brojnim priznanjima osvojio je 13 medalja na Šahovskim olimpijskim igrama - dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih. Titulu velemajstora Gligorić je dobio 1951. godine, a zlatne medalje na Šahovskim olimpijskim igrama osvojio je 1950. u Dubrovniku i 1958. godine u Minhenu. Objavio je knjigu o meču stoleća Spaski- Fišer nekoliko dana pošto je Fišer postao svetski šampion, koja je prodata u blizu pola miliona primeraka. Knjiga je prevedena na mnoge jezike. Sam Gligorić tečno je govorio nekoliko jezika. Briljantno je govorio engleski i bio redovni saradnik američkih magazina, gde je imao i svoju kolumnu „Igra meseca“ („Game of the month“). Gligorić je zimus objavo svoj prvi muzički CD pod nazivom „Kako sam preživeo 20. vek“, na kom se nalazi 12 kompozicija svih muzičkih pravaca uključujući bluz, džez, balade i rep. Poredeći muziku i šah rekao

96 | L i n k | j u l / a v g u s t / s e p t e m b a r 2 0 1 2 je „Svaka nota je potez i od tih elemenata stvarate svoju arhitekturu sa poznatim pravilima“. Gligorić je bio član Udruženja novinara Srbije od 1947. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu 17. avgusta. verOSLava janČIć (1914- 2012) preminula je 23. jula u Beogradu u 98. godini. Rođena je 30. avgusta 1914. godine u Senjskom rudniku. U Novom Sadu je završila Žensku gimnaziju. Pravni fakultet u Beogradu završila je 1937. godine. Ceo radni vek bila je novinar. Od 1957. godine radila je u Novoj Makedoniji u Skoplju, a od 1963. pa do penzije u koju je otišla 1976. godine bila je novinar i urednik u Borbi. Radila je u dečijoj, zabavnoj, ženskoj, kulturnoj i spoljnopolitičkoj rubrici. Pisala je reportaže i uređivala feljtone. Bila je i prevodilac. Govorila je francuski, italijanski, nemački, engleski i ruski jezik. Sporazumevala se i na španskom jeziku. Po odlasku u penziju pisala je za Politiku i NIN. Poslednji tekst „Portreti po meni lično“, o autoportretima slikara, napisala je u 93. godini i objavila ga u kulturnom dodatku lista Politika. Kremirana je 27. jula na Novom groblju u Beogradu. DraGan ČOLOvIć (1937- 2012) preminuo je 19. jula u Beogradu u 75. godini. Čolović je rođen u Prijevoru kod Čačka. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Novinarsku karijeru je započeo u Radio Beogradu 1963. godine gde je radio sve do penzije. Bio je urednik spoljnopolitičke rubrike Radio Beograda. Izveštavao je sa međunarodnih konferencija o ekonomskim temama, kao i sa samita nesvrstanih zemalja. Pratio je rad mirovnih konferencija o bivšoj Jugoslaviji u Hagu, Briselu, Londonu i Ženevi. Čolović se u mladosti aktivno bavio vaterpolom o čemu je objavio knjigu „Zlatne godine“. Koautor je knjiga „Herceg Novi u kinematografiji Crne Gore“ i „Antibarbarus“ posvećen deci koja su nastradala u NATO bombardovanju 1999. godine. Bio je dugogodišnji član UNS-a. Kremiran je 21. jula na Novom groblju u Beogradu. peTar pOpOvIć (1934-2012) preminuo je 12. jula u Novom Sadu u 79. godini. Bio je poznati novinar, muzički i pozorišni kritičar, urednik listova Borba, Naša borba i Danas. Rođen je u Sremskoj Mitrovici 21. marta 1934. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu. Od đačkih dana se opredelio za novinarstvo. Od 1951. sarađivao je u „Glasu srednjoškolaca“, a od 1954. bio je angažovan u pokretu mladih okupljenih oko novosadske Tribine mladih, čiji je jedan od osnivača. Bio je zaposlen u nedeljniku Novosadski dnevnik, koji je kasnije izlazio pod nazivom Tribina. Pisao je o muzici, filmu i književnosti. Kasnije se zaposlio u Forumu, potom u Progresu, gde je radio u listu Nova knjiga (1959– 61). Posle vojske vratio se u isti list za glavnog urednika (1961–65). Godine 1965. prešao je u Rijeku i tamo pisao za reviju Plavi putevi. Po povratku u Srbiju, u listu Borba je 1968. dobio mesto muzičkog i pozorišnog kritičara. Bio je urednik u Našoj borbi, a zatim i u listu Danas. U penziju je otišao kao zamenik glavnog urednika tog lista, 2000. godine. Bio je daroviti pesnik i prevodilac stihova mnogih mađarskih pesnika. Sahranjen je 16. jula na gradskom groblju u Novom Sadu. DraGOMIr pOpOvIć (1954- 2012) preminuo je 9. jula u Beogradu u 58. godini, posle duge i teške bolesti. Popović je rođen u Sarajevu 1954. godine, gde je završio Ekonomski fakultet. Novinarstvom se bavio od 1980. godine. Najveći deo svoje novinarske karijere proveo je u „Politici ekspres“ gde je radio u društveno- ekonomskoj rubrici. Sahranjen je 12. jula na Bežanijskom groblju u Beogradu. DUšan pOpOv (1930-2012) preminuo je 3. jula u Novom Sadu. Rođen je u Mokrinu 1930. godine. Bio je novinar, publicista i istoričar. Školovao se u Novom Sadu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi 1945. godine u listovima Slobodna Vojvodina (današnji Dnevnik) i Glas omladine. U listu Dnevnik prešao je put od mlađeg saradnika do zamenika glavnog urednika. Kao mlad novinar postavljen je za glavnog urednika kulturne institucije Tribina mladih. Godine 1972. bio je prvi glavni urednik tek osnovane Televizije Novi Sad. Dugo godina bio je u upravi „Matice srpske“. Autor je „Enciklopedije Novog Sada“, dela koje se sastoji od 30 tomova. Dobitnik je Februarske nagrade Novog Sada za 2012. godinu. Sahranjen je 6. jula na Novom groblju u Novom Sadu. zOran GajIć (1955-2012) preminuo je 28. juna u Smederevu u 57. godini. Rođen je u Zaječaru 1955. godine. Svoj radni vek proveo je prateći život Smederevlja u lokalnom nedeljniku Naš glas, ali i kao novinar Privrednog pregleda i dopisnik Politike. Bio je i glavni i odgovorni urednik i vršilac dužnosti direktora nedeljnika Naš glas. Godinama je u tom listu objavljivao kolumnu pod nazivom Smederevski fenjer. Kao invalidski penzioner nastavio je sa objavljivanjem tekstova u lokalnim, ali i uglednim beogradskim časopisima. Bio je član Udruženja novinara Srbije. Sahranjen je 30. juna na Novom groblju u Smederevu. ČeDO MaLeš (1931-2012) preminuo je 23. juna u Beogradu posle duge i teške bolesti u 81. godini. Rođen je u Brđanima kod Šipova (BiH). Novinarskom profesijom počeo je da se bavi 1952. godine u listu „Metalac“. Od 1960. do 1966. uređivao je list „Beogradska nedelja“, a od 1966. radi kao urednik lista „Radnička štampa“. Od 2005 bio je član Predsedništva Aktiva veterana Udruženja novinara Srbije. Sahranjen je 26. juna na Centralnom groblju u Beogradu. vLaDISLav vLaDa MITrOvIć (1923-2012) preminuo je 5. juna u Beogradu u 89. godini. Rođen je 1923. godine u Svilajncu. Pravni fakultet je završio u Beogradu, a novinarstvom je počeo da se bavi 1945. godine. Radio je kao novinar Televizije Beograd i lista „Politika“. Od 1952. godine bio je urednik Spoljnopolitičke rubrike u Radio Beogradu, od 1956. učestvovao je u organizovanju televizije, kao prvi glavni urednik Informativnog programa. Tri godine kasnije, 1959, postao je direktor programa. U listu „Politika“ počeo je da radi 1962. i tu je završio svoju profesionalnu karijeru 1986. godine. Za ovaj list nastavio je da piše posle penzionisanja i kao zaljubljenik u konjički sport izveštavao sa trka na Beogradskom hipodromu. Bio je aktivan sportski radnik. U FK Crvena zvezda je bio prvo „tehniko“ (7.2.1955 – 2.2.1956), a potom i generalni sekretar (31.1.1956 – 1.1.1957). Dao je veliki doprinos u osnivanju Muzeja ovog kluba. Bio je član UNS-a. Kremiran je 9. juna na Novom groblju u Beogradu. inmemoriam

99

100