LINK broj 97

1

2

NN edavno objavljena rečenica koja kaže da je demokratija pojava koja najbolje uspeva u zemljama judeo-hrišćan- skog kruga predstavlja vrlo smelu tvrdnju sa kojom se može polemisati. Tim pre što ni Judaizam ni Hrišćanstvo sa nas- tankom demokratije nemaju ništa – potomcima Avrama i Isaka sredinom prvog milenijuma stare ere nije bilo do pronalaženja novog civilizacijskog modela, nego su gledali kako da se izbave od vavilonskog ropstva (potrajaće do polovine drugog veka p.n.e.), a dolazak Isusa iz Nazareta bila je tada stvar daleke budućnosti. Prvi demokratski režim sa kakvim takvim izborima (sa pravom glasa neke šestine stanovništva, pri čemu su žene, robovi, stranci i mlađi od 20 godina bili isključeni) funkcionisao je u staroj Grčkoj - da li je demokratije bilo i pre Atinjana ne zna se, ako i jeste, nije se proslavila ni toliko da o njoj ostane pisani trag u istoriji. I od onda malo Rimljani, malo englesko plemstvo na dvoru Jovana Bez Zemlje Plantageneta, malo vikinške koloni- je, malo Mletačka republika, malo Švajcarska, malo poljsko lit- vanska federacija, malo onih koje smo zaboravili da pomenemo ili za njih na svoju sramotu ne znamo, malo više demokratije od osamnaestog veka naovamo - kamičak po kamičak u šantiškoli istorije i eto nama izbora u zemlji Srbiji iza ćoška, samo što nisu. I sada kao treba da budemo srećni što smo se rodili u zemlji Srbiji gde može da se bira. Mogli smo, recimo, da se rodimo u komunističkoj monarhiji Severne Koreje gde bi moglo da se bira da li ćemo za voljenim vođom da plačemo odmah, ili naknadno, kada nas neko otkuca da to nismo radili s voljom, na vreme i spontano, nego uz pomoć crnog luka. Mogli smo da se rodimo među talibanima, gde se izbor svodi na to da li ćemo prihvatiti da je sve već pisano, ili će morati da nas kamenuju kako bismo shvatili kako je nama bilo zapisano baš to. Mogli smo da se rodi- mo kao domorodačno stanovništvo rubnih oblasti amazonskih prašuma i jednoga jutra shvatimo kako nas je drvna industrija ostavila bez izbora glede krova nad glavom i na vetrometini. Sa druge strane, mogli smo da se rodimo i u srećnim zemljama u kojima u slučaju neuspelih izbora biračima ne pada nebo na glavu (videti slučaj Belgija) ili gde, bez obzira na izborne rezultate, većina birača ima ako ne i jare i pare, ono bar i šniclu na stolu i neku siću u novčaniku. A glede izbora u zemlji Srbiji, šta bismo mi privatno voleli u tom smislu? Naravno, da pobede naši. Doduše, ako stavimo prst na čelo, a ruku na srce, moramo priznati da su bilo koji naši sve manje naši, a sve više samo svoji, ali to ne umanjuje radost koju izbori nose. E sad, tu je takozvani jadac – u izbornom radovanju mogu da učestvuju i Murta i Kurta, ali za nas koji radimo u medijima od plejzira ništa, za nas je to posao koji sa zadovoljstvom ne treba mešati. Šta o svom poslu misle oni koji se medijima u zemlji Srbiji bave može se smestiti između dva ekstrema. Na jednoj strani spektra su oni koji se slažu sa onim što je Zola napisao, da se lažljivost štampe može podeliti na dve grupe: žuta štampa laže svakoga dana bez oklevanja, a ostali govore istinu samo u nevaž- nim prilikama kako bi mogli da prevare javnost potrebnim autoritetom kad to bude bilo neophodno. Na drugoj strani su oni koji se kunu u ideale, a podršku svojih stavova nalaze u bajkama u kojima dobro pobeđuje pa dugo i srećno živi do kraja života, ili u literaturi, recimo romanu Poslednji porotnik Džona Grišama koji kao da se dešava u paralelnom svetu, a zapravo je američka provincija sedamdesetih. Ostali su između. A svi mislimo da radi- mo važan posao. Kako su u zemlji Srbiji i izbori važna stvar, ne mešati posao sa zadovoljstvom je poprilično teško, mogu da zavedu da neka zado- voljstva medijima predizborna kampanja ipak donosi. Recimo pare. Stranke koje su se pravile blesave glede faktura za oglasni prostor u prošlom izbornom ciklusu odjednom shvate da nema smisla biti dužan sirotim medijima i odjednom se sete da u partijskim slamaricama nekih para ima i onda, prepodobljene i osvešćene, plaćaju što su dužni do poslednjeg dinara. Međutim, i tu postoji maločas pomenuti jadac – fakture koje mediji budu ispostavili politici u 2012. neće biti plaćene do sledećih izbora, ali šta da se radi, sirotom čoveku komarac muzika, takva pravila igre, ni 2016. nije preko sveta, a kao što i svaki loto listić u trenutku ispunjavanja ima teorijske šanse da donese dobitak, može se raču- nati i na vanredne izbore i vanredni priliv. Drugo je status medijskog poslenika koji odjednom postaje jako važan, nema više samo desetak medijskih selebritija koji su to i mimo predizborne kampanje, nego se vodi računa i o spoljnom saradniku lokalnog medija iz mesta na kome je bog rekao laku noć, ako će tamo da bude glasačka kutija. Ne jedan političar odjednom će se naprasno zainteresovati kako medijski poslenik živi, u ekstremnijem slučaju se šalje rukoljub gospođi mami. Na osnovu ova dva pasusa može se steći utisak da izbori nisu pet minuta slave samo za političare, nego i za medije, pa se od zadovoljstva ne treba odricati. Dotična će slava, međutim, bar nekim političarima potrajati ceo mandat i šire, a mediji se vraća- ju tamo gde su pre izbora bili, u kandže klijentalizma, nesređenog tržišta, kontradiktornih zakona i ostalih lepota na koje nismo mis- lili kada smo rešili da se bavimo ovim poslom, umesto da lepo budemo apotekari ili automehaničari kako nam je dobronamerno savetovano. Što će reći da ako političare ponese gradivo – a hoće – medi- ji nemaju nekog razloga da ne sačuvaju hladnu glavu i odstupe od tačnog, objektivnog, kvalifikovanog, balansiranog i svega ostalog što čini standard profesije, bar u onoj meri koliko je tom mediju moguće, a da ne postane istorija. Jer, nije samo da se treba pogle- dati u ogledalo kada izbori prođu, nego i noblesse oblige. Finoća zahteva, pa čak i ako se ne radi u Ford Kaunti Tajmsu iz već pomenutog romana Džona Grišama nego medijskom prostoru zemlje Srbije. linkwww.mediart.org 3januar 2012 broj 97 Pet minuta slave Rastislav Durman Ovaj broj LINKa sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine. predizborno izve{tavanje

www.mediart.orglink4 januar 2012 broj 97 LINK, časopis za profesionalce u medijima Izdavač: Media Art Content d.o.o preduzeće za proizvodnju medijskog sadržaja Svetozara Miletića 12 21000 Novi Sad Tel/fax: 021 42 09 00 info@mediart.org www.mediart.org u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije Resavska 28/I 11000 Beograd Tel/fax: 011 32 36 377 www.uns.rs VD direktora: Tanja Prodanov + 064 18 10 376 tanja.prodanov@mediart.org Glavna i odgovorna urednica vanrednih izdanja: mr Sanja Bošković + 063 610 855 njasab@gmail.com Pomoćnica glavne urednice: Marijana Ramić + 064 334 01 39 marijanaramic@gmail.com Redakcijski kolegijum: Dragana Bjelica, Olivera Obrenov, dr Dubravka Valić Nedeljković, Vesna Vujasinović, Rastislav Durman, Siniša Isakov Tehnička oprema i dizajn: Emil Otrupčak Korektura: Lidija Lazar Naslovna strana i ilustracije: www.sxc.hu osim strana 8-9 gde su fotografije u vlasništvu sagovornika Štampa: Maxima graf, Petrovaradin 021 64 33 512 maximagraf@gmail.com Vanredni brojevi distribuiraju se bez naplate. COBISS.SR-ID 181608199 ISSN – 1451-3420 dr Srđan Damnjanović Merton i Eko - talk show na Teorijaviziji 1 Strana 6 Sažetak: Zamišljeni intervju sa Rober- tom Mertonom (sociolog nauke, inače otac istoimenog sina, nobelovca iz ekonomije) i Umbertom Ekom, filozofom, medijavelis- tom, semiologom povodom izbornih pravi- la, izbornog izveštavanja, o toku informa- cija... putem kojeg se čitalac upućuje u iz- vesne filozofske postavke naznačene prob- lematike. Ključne reči: Merton, Eko, mediji UDK: 654.197 Miloš Đajić Promena filozofije komunikacije Strana 10 Sažetak: Ključno je da društveni medi- ji omogućavaju društvenu interakciju i po- vezivanje, koristeći veoma jednostavnu tehnologiju čime postaju pristupačni og- romnom broju korisnika različitih socijal- nih karakteristika. Njihova osnovna odlika je da omoguće interaktivni dijalog kroz kre- iranje i razmenu sadržaja. Praćenje društ- venih mreža, pre svega Twitter-a, kao naj- rasprostranjenijeg mikro bloging servisa omogućiće novinarima da budu u svakom trenutku u toku sa aktivnostima kandida- ta/kinja i samih stranaka. Ključne reči: društveni mediji, tviter, politika UDK: 316.774:32 dr Goran Bulatović Preizborni vox populi ili korisnički generisan medijski sadržaj Strana 12 Sažetak: Za medijske poslenike podsti- canje korisnički generisanog sadržaja pred- stavlja ogroman izazov – napuštanje starih rutina, uspostavljanje novih pravila i reša- vanje problema u vezi sa proverom infor- macija, način njihovog uređivanja, objavlji- vanja, vrednovanja itd. Za političare i nji- hove stranke KGS i društvene mreže tako- đe predstavljaju izazov – mogućnost da se suoče sa sopstvenim obećanjima i šansa da umesto saopštavanja izgovora nauče da slušaju odgovore. Ključne reči: korisnički generisan sadržaj, mediji, internet, politika UDK: 316.774:32 ass. mr Borislаv Bojić Teško je kontrolisati tišinu Strana 14 Sažetak: Rad se bavi predstavljanjem zakonskog okvira za medijsko izveštavanje u predizbornom periodu, kao i na dan izbo- ra. Posebno je obrađena „predizborna tiši- na“, a dati su i primeri iz sveta povodom toga. Ukazano je na koje načine se ona krši, ali i na nedostatke u pravnim rešenjima. Ključne reči: izbori, predizborna tiši- na, mediji UDK: 316.77:342.8 mr sc. Renata Radić-Dragić Koliko duboko možemo pasti Strana 28 Sažetak: Tekst se bavi ponašanjem me- dija tokom izbora u BiH 2010. godine. Uz dosta primera predstavljeni su načini na koje su mediji i medijski poslenici izveš- tavali tokom kampanje. Ključne reči: mediji, izbori, politika UDK: 316.77:342.8 doc. dr Vladimir Barović Predizborno izveštavanje u prošlosti – stara tema novi izazovi Strana 30 Sažetak: U radu je obrađeno novinar- sko izveštavanje u vreme predizbornih ak- tivnosti u prošlosti. Utvrđeno je da navi- jačko i pristrasno novinarstvo, nije bilo strano novinarima koji su izveštavali sa navedenih političkih aktivnosti u našoj me- dijskoj prošlosti. U radu su citirani primeri izveštavanja u predizbornom periodu izme- đu dva svetska rata, gde se jasno vidi da je medijski diskurs dosta sličan današnjem, posebno u tabloidnoj štampi. Ključne reči: predizborne aktivnosti, novinari, štampa, istorija, izveštavanje UDK: 659.3 P R O ^ I T A J T E Pobednici konkursa „Milena Blagojević“ Studenti žurnalistike Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, Gordana Ivković i Milan Kodžo, osvojili su nagradu „Milena Blagojević“, za prilog na temu „Volim te u Šangaju“. Pobednicima će biti uručena diploma i novčana nagrada obezbeđena iz legata „Milena Blagojević“ kojim upravlja porodica. Nagrada „Milena Blagojević“ dodeljuje se najboljem od pristiglih radijskih priloga auto- ra/ki do 35 godina starosti. U žiriju su, kao i prethodne tri godine, bili dr Dubravka Valić Nedeljković, mr Sanja Bošković i Jovan Stojanović – Cope.

Petar Klaić, Dnevnik Pogubno je kada jedan novinar ima tapiju na praćenje neke stranke (slično je i kod sportskih novinara sa klubovima). Gubi se objektivnost, a novinar se mnogo lakše približi koruptivnim odnosima. Pos- toji prednost kada u sektoru imaš određenu partiju jer u svako doba imaš izvor, lakše dolaziš do odgovora na neka pitanja, ali to nije dovoljno da bi se ispoštovala objek- tivnost - naročito u praćenju izbornih ak- tivnosti. Rotacija je, stoga, neophodna. U mojim novinama izbore prati nas troje, a da niko nema „svoje stranke”. Aktivnosti se prate po dogovoru s urednikom, ali to je manji deo posla. S obzirom na to da pra- timo samo velike stranačke konvencije, mitinge i slično, imamo dosta vremena da se pozabavimo i pojedinačnim obećanji- ma, programima itd. Manjak ljudi nas pri- morava da se fokusiramo na stranke za koje je procenjeno da će proći cenzus, dok ostalima dajemo manje prostora. U srp- skom (i uopšte) novinarstvu, otežavajuća okolnost je količina informacija kojima stranke bombarduju medije u predizborno vreme. Imajući to u vidu, „lepljenje” jed- nog novinara za jednu stranku čisto je razbacivanje ljudskih resursa. Zdenka Kožik, Radio Stara Pazova Pošto radim u lokalnom mediju, a zna se da tu svi moraju sve da rade, tako sam i ja prethodnih godina u vreme predizbornih kampanja pratila aktivnosti nekoliko poli- tičkih stranaka. I smatram, da novinari tre- ba da se rotiraju a ne da prate samo jednu političku stranku. Zbog bolje informi- sanosti samih novinara. Prateći nekoliko, teško je sve stranke, novinar dobija jasni- ju sliku, koja doprinosi objektivnijem izveštavanju. Vanja Đurić, slobodna novinarka Smatram da bi određeni novinar/novi- narka trebalo intenzivno da prati rad jedne stranke, ali da izveštava o aktivnostima svih političkih partija. Nisam sigurna da li je ovo najbolji „recept” ali se u dosadaš- njem iskustvu pokazao kao dobar. Na ovaj način novinari postaju dobri poznavaoci prilika u jednoj određenoj stranci, kao i izvora informacija iz te partije, tako da će znati kada se nešto plasira samo zbog pri- sustva stranke u medijima, a kada nešto zaista zaslužuje medijsku pažnju. To znači da bi bilo dobro da novinari rade timski i razmenjuju informacije. Stranačke ljude kao sagovornike u svo- jim medijskim proizvodima trebalo bi da koriste u slučaju kada postoji konkretan problem oko kojeg mogu sukobiti pozici- ju i opoziciju, a ne samo prenositi njihova saopštenja ili izjave sa redovnih konferen- cija za novinare. Biljana Kušljević, Novosadska TV Kod nas na televiziji u principu, svi prate sve, urednik određuje ko ide na koji događaj i to je to. Mi kao gradska televi- zija pratimo sve što je u vezi sa Gradskom kućom, ali mislim da smo dosad ispratili i većinu aktivnosti ostalih političkih strana- ka, onih tzv. manjih. Nisam ranije imala priliku da radim za vreme predizborne kampanje, tako da ne mogu da iskustveno kažem šta će mi to doneti, u smislu priti- saka, verujem da će biti više posla. Još uvek nema nikakvih informacija kako će rad za vreme izbora izgledati. Miroslava Obadić, TV Rubin, Kikinda Novinari treba da prate aktivnosti svih stranaka, jer je potrebno da imaju uvid u ono što govore na konferencijama na medije. Moje iskustvo sa terena je da već unapred mogu da predvidim šta će poli- tičke partije u predizbornim kampanjama navoditi. Takođe, zbog emisija u kojima učestvuju predstavnici više stranaka, pot- rebno je da novinar zna šta su rekli. Zoran Maksimović, novinar Regionalne RTV U Novom Pazaru je sve podeljeno, pa i mediji i novinari. Tokom prethodnih izbor- nih kampanja obično je forsirana samo jedna opcija, u zavisnosti kojoj je koja televizija bila naklonjena. Trenutno dve regionalne televizije koje emituju program u Novom Pazaru forsira- ju opcije kojima su bliske, ali u manjoj meri emituju i sadržaje posvećene onima s druge strane. Ono što sigurno znam je da će novinarima u Novom Pazaru i ovom delu Srbije biti najteže. U ovakvim uslovi- ma nije, niti će biti lako, ostati objektivan i profesionalan. Novinari koji ne žele da dobiju političke „etikete“ obično se sklone sa strane i trude da se koliko toliko pri- državaju profesionalnih standarda i objek- tivnosti. „Izduvni ventil“ su im obično beogradski mediji čiji su dopisnici, gde mogu profesionalno da se izraze. Gledao- ci su već naučili da jedino gledajući pro- grame obe televizije mogu stvoriti koliko- toliko realnu sliku. Predrag Sarapa, Studio B, autor i voditelj emisije Problem Kampanja ne bi trebalo da bude neko posebno stanje u profesionalnom smislu, ali ona u političkom ringu dovodi do toga da i novinari osećaju da moraju da postanu gotovo skretničari i da gube u nekoj meri identitet kada je reč o redovnom poslu. Najčešće, političke stranke gledaju da u toku kampanje zloupotrebe medije i neke novinare, a tako i neke zakupljuju či- tave TV kanale i prave svoje kampanje protiv onih koje smatraju za neprijatelje. Mislim da bi kampanju trebalo ogra- ničiti na stranačke hronike i neke izjave političara koje ne predstavljaju narušava- nje redovnog života građana. linkwww.mediart.org 5januar 2012 broj 97 U teoriji i praksi jo{ uvek je nedefinisano da li je bolje da se novinari specijalizuju za pra}enje aktivnosti samo jedne politi~ke partije, ili je za medije bolje kad „svi prate sve”. LINK je, stoga, zamolio novinare da tim povodom podele iskustva iz svojih redakcija Rotacija ili jedna stranka? predizborno izve{tavanje

KK ada bih po svojoj volji mogao napraviti talk show povodom iz- bora u Srbiji 2012, moji gosti bi svakako bili Robert Merton (sociolog nau- ke, inače otac istoimenog sina, nobelovca iz ekonomije) i Umberto Eko, filozof, me- dijavelist, semiolog i koješta još. Kako je Robert Merton počivši već sedam godina, a Eko legendarno zauzet, tako da piše is- ključivo u avionu, emisija bi verovatno izledala ovako. Voditelj: Zaokuplja me misao da su izborna pravila izveštavanja o izborima u velikoj meri besmislena, jer polaze iz istog izvora kao i problem koji bi trebalo da reše, pa izazivaju više nevolja nego što ih sprečavaju. Profesore Merton? Robert Merton: Tako je. Objavljivanje i komentarisanje predviđanja izbornih re- zultata je ograničeno, pošto ono utiče na samu situaciju. U teoriji se taj slučaj nazi- va proročanstvo koje samo sebe ispunja- va. Definiciju, klasifikaciju i opis tog za- nimljivog fenomena dao sam pre više de- cenija, ciljajući na različite socijalne teori- je koje svojim naoko neutralnim opisima stimulišu akcije koje ih ostvaruju. Eto vam jednostavnog primera: Banka posluje va- ljano i u svakom trenutku je solventna. Jednog dana, iz nepoznatih razloga, pred zgradom se okuplja grupica ljudi, koja zabrinuto komentariše sigurnost vlastitih uloga: „Moja ušteđevina će sigurno pro- pasti.“ Žamor je krenuo gradom i sve više ulagača je opsedalo banku povlačeći ulo- ge. Do tog dana solidna banka bila je pri- nuđena da objavi bankrot. Određena defi- nicija situacije postaje integralni deo same situacije, neposredno utičući na njen raz- voj i promenu. Predviđanje putanje Hale- jeve komete nema nikakvog uticaja na kre- tanje nebeskih tela. Međutim, predviđanja ekonomskog teoretičara ili političkog ana- litičara direktno utiču na situaciju koju navodno neutralno opisuju. Definicija od- ređene situacije izaziva novo ponašanje, čime prvobitno neistinita koncepcija po- staje istinita. Kao što to obično biva, misaone konfuzije postaju mehanizam mnogih zbivanja i istorijskih događaja. Voditelj: Kakve to veze ima sa izbori- ma i izbornim izveštavanjem? Robert Merton: Da bi se izbegla slu- čajna ili namerna konfuzija, treba biti op- rezan pri objavljivanju izbornih pred- viđanja, a postoji i vreme, obično uoči iz- bora, kada je to i zabranjeno. Premda pos- toje zemlje u kojima i internet cenzura sasvim lepo funkcioniše, naravno, to nije moguće sasvim ispoštovati. Nije daleko od pameti ni pomisao da je silesija „nezavis- nih” političkih analitičara upregnuta u nečija kola, kao i to da smo u nečija kola upregnuti i mi sami, premda to ne želimo. Objavljivanje predviđanja direktno torpe- duje one stranke koje su na ivici cenzusa, kao i one u opadanju… Voditelj: Međutim, ono od čega sam pošao je suprotno opisanom. Upravo je neobjavljivanje anketa takođe oblik utica- ja na samu situaciju koja se opisuje. Robert Merton: I neobjavljivanje pred- viđanja takođe utiče na samu situaciju. Pre svega, ono se kosi sa ljudskim dostojan- stvom i elementarnim pravima. Premda u slučaju izbora odlučuje više srce nego pa- met, ipak se pozivamo na određene razlo- ge i ističemo posledice koje čin izbora ima. Time što prikrivamo činjenicu da će nečiji glas propasti ili da će putem izborne kombinatorike pripasti nekoj drugoj, mož- da i suprotnoj političkoj opciji. Tako je ugroženo jedno od osnovnih ljudskih pra- va, ono na znanje i istinu. Na osnovu zna- nja o celini donosimo sasvim drugačije zaključke nego na osnovu znanja o poje- dinačnom. Drugim rečima, baš zato što utiče na situaciju, predviđanje treba obja- viti (u logičkom smislu to je sada retorsio argumenti – iskorišćavanje argumenta u svoje svrhe). Nazovimo tu situaciju pro- ročanstvo koje se ne ispunjava! Voditelj: Hvala Vam gospodine Merton. Bilo kako bilo, kada se ta grudva situacije, opisa i informacija zakotrlja, ona proizvo- di efekte sasvim suprotne od željenih. A naša namera da regulišemo etički ili za- konski tu situaciju izaziva neželjene efek- te. Profesore Eko? Umberto Eko: Razgovarali smo malo- čas o tome da izborno izveštavanje pod- seća na jednu od mojih alegorija, a to je ona o biblioteci iz romana Ime ruže. Pri- menjujući indukciju putem eliminacije, www.mediart.orglink6 januar 2012 broj 97 Merton i Eko - talk showdr Sr|an Damnjanovi}

formalno valjan postupak, koji kombinuje apstraktno zaključivanje i istraživanje po- jedinačnih slučajeva, brat Vilijam, istražu- jući ubistva pokreće čitav lanac događaja koji se otima kontroli, dovodeći do požara i propasti jedne od najveličanstvenijih bib- lioteka toga vremena. Međutim, požar u kome je stradao tadašnji sistem vlasti-zna- nja, a ja bih sasvim na liniji Mišela Fukoa, rekao sistem vlasti-informacija, nije bio totalan. Dakle, tok informacija nije bio de- finitivno prekinut. Platonova i Aristotelo- va dela su opstala, a subverzivno delo, druga knjiga Aristotelova Poetika, O smehu, definitivno je nestala… Voditelj: Definitivno? Umberto Eko: Daleko bilo. Aristotelo- va knjiga, koja možda nije ni postojala, nije ni nestala. Čitajući poznatu Poetiku možemo naslutiti njen drugi deo – onaj o katarzi smehom. Nije posebno nepoznata činjenica da je Aristotel sistematičan mis- lilac, i da je učenje o katarzi kao temelju poetike, morao da proširi i na fenomen smeha. Tragedija i komedija moraju imati štofa, supstanciju, svoju težinu i svoj smi- sao. Zato Hegel dijalektizuje tu situaciju rečima: bedna je ona šala koja nije sup- stancijalna! I u komediji, i u tragediji na delu je borba suprotnih principa, koji se u tragediji, kako to vidi Hegel, poniš- tavaju, dok u komediji, zaključujemo po suprotnosti, preživljavaju. (Npr. kao što u Makijavelijevoj Mandragoli ostvaruju „suživot” ljubomorni muž i ljubavnik nje- gove žene, dok u tragičnom razrešenju poništavaju jedan drugog). Na kraju, Bergson, u poznatoj knjizi O smehu po- kazuje antropološki karakter humora. Smejemo se i životinjama, ali samo zato što u njima otkrivamo sličnosti sa ljud- skim držanjem. Posle podrobnog istraži- vanja, Bergson je došao do zaključka da smeh izazivaju: nesklad između uzroka i posledice, automatizam, izveštačenost, mehanička krutost i ponavljanje. Nara- vno, nepresušni majdan komike su glu- post i sujeta. Dakle, Aristotelova knjiga je preživela požar ili kako sam to u prvi mah napisao, poraz. Voditelj: Profesore, da niste otišli pre- daleko? Umberto Eko: Moj dragi kritičar će uzvratiti da izbori nisu knjige, kao što ni izveštavanje o izborima nije pisanje fikci- ja. Slažem se. Premda su neki izbori tragi- čni, a drugi komični, izbori nisu ni ko- medija, ni tragedija. Izveštavanje nije neu- tralan proces, sam tip izveštavanja favo- rizuje jedne, a prikraćuje druge, ma kako se trudili da situaciju učinimo što neutral- nijom. Drugo, na same izbore primenjuje- mo pravila žanra, čistimo ih od svih prime- sa do njihovog paradigmatičnog šablona, svejedno što to već postaje smešno i/ili tragično. Izbori nisu pravilni kao putanja Halejeve komete, pa zato pravilima uvek nešto izmiče. Neobjavljivanje ili objavlji- vanje istine deo su istog izbornog procesa, imaju dakle neželjene efekte, zato što je sama informacija, kao i njeno skladištenje, u biblioteci ili na internetu, oblik vlasti- znanja koja se uspostavlja neželjeno od naših akcija i ima svoja, slažem se, vrlo neprijatna pravila. Ipak, uprkos analizi, predviđanju i uspostavljanju „toka objek- tivnih informacija” neke manje stranke preživljavaju ili nastaju, čekajući trenutak dok se grudva situacije i informacije ne zakotrlja u njihovu korist… Baš kao što se u kontrolisanom krugu informacija rađa jeretički pokret, koji isprva pokušava da pronađe zajedničku tačku sa pravovernim, ali od njega definitivno otpada. Jer, infor- macija nije valuta sa zlatnom podlogom. Ona se menja i u zavisnosti od toga ko je njen pošiljalac. Eto Vam i objašnjenja za- što su istraživanja koja se tiču srednje- vekovne filozofije i kulture blisko pove- zana sa komunikologijom. Voditelj: Poznata je i Vaša ranija teza o raspadu sistema informacija! Umberto Eko: Da, kada svi govorimo preglasno, više niko nikoga ne čuje. Baš zato što su informacije postale dostupne, sistem se raspao. Zato je svako rešenje problema o kome je govorio kolega Mer- ton podjednako paradoksalno. Voditelj: Hvala Vam gospodo, u ime onih građana Srbije koji će ove izbore pamtiti po tome što ste vi prokomentarisali nevolje koje prati izveštavanje o njima. Robert Merton: Hvala na pozivu. Umberto Eko: Bilo mi je zadovoljstvo. linkwww.mediart.org 7januar 2012 broj 97 na Teorijaviziji 1 predizborno izve{tavanje

BB ranković dr Srbobran, direktor TNS Medium Gallup, smatra se jed- nim od vodećih političkih ana- litičara kod nas. Autor je štiva „Serbia In War With Itself“ i „Uvod u metodologiju: kvali- tativni metodi istraživanja društvenih pojava“, dva roma- na „Dvadesetčetvrta“ i „Nevi- dljivi grad“, kao i brojnih stu- dija koje se bave javnim mnje- njem, političkom kulturom i uticajem medija na izbore u Srbiji. Poslednje navedeno bi- la je tema našeg razgovora. - Dugo godina se bavite istraživanjima društvenih po- java, ispitujući stavove i da- jući prognoze naročito u toku izbornog procesa. Kako dola- zite do rezultata i koja je tajna uspešnog predviđanja izbor- nog rezultata? Tajna uspešnog predviđa- nja izbornog rezultata i uspeš- nosti svake druge procene je u uzorku. Uzorkovanje je jedan složen postupak i u svakoj fazi se mora biti maksimalno us- pešan, od dobrog projekta, preko terenskog rada, unosa podataka i naročito njihovog naknadnog statističkog kori- govanja i tumačenja. Bilo je često primera da se rezultati iskazuju tako da ni onome ko čita, a očigledno ni onome ko te rezultate daje nije jasno koja je to populacija ko- ju uzorak reprezentuje. A ne- davno mi je jedan političar po- kazao rezultate nekog istraži- vanja i čim sam ih video, re- kao sam mu da mogu da pogo- dim kakva je obrazovna struk- tura uzorka. Začudio se kad sam to pogodio, a tajna je u ovome: sirovi uzorak prece- njuje obrazovnu strukturu po- pulacije, tj. prosečni ispitanik iz uzorka je značajno „bolje obrazovan“ od prosečnog bi- rača. To stoga što niže obrazo- vani i stariji ljudi mnogo više odbijaju da učestvuju u anke- tama nego bolje obrazovani i mlađi. To znači da sirovi po- daci moraju statistički da se koriguju i dovedu u sklad sa obrazovnom i starosnom strukturom istraživane popu- lacije, u ovom slučaju birač- kog tela, u protivnom ćete zna- čajno preceniti proevropski blok, a potceniti nacionalistič- ki i evroskepticistički. Rezul- tati koji su mi prikazani su bili upravo takvi. Dakle, sirovi uzorak koji nije dobro analiziran i korigo- van, ili kako se to kaže ponde- risan, neupotrebljiv je, a spo- sobnost da se on dovede u red je jedna od tajni uspešnog predviđanja koje pominjete u pitanju. - Da li novinari koriste Vaša istraživanja i u kojoj me- ri su ta istraživanja osnov za razgovor sa sagovornicima iz sfere politike? Da, novinari su uvek željni rezultata istraživanja. Problem smo, međutim, mi istraživači jer se naša istraživanja uglav- nom rade za naručioce, a onda su naručioci i vlasnici podata- ka i nikako im nije u interesu da se oni objavljuju i time stavljaju na uvid i njihovim konkurentima. Doduše, naru- čioci su ponekad zainteresova- ni da se nešto objavi, ali samo ono što njih prikazuje u dob- rom svetlu. E onda mi nismo zainteresovani jer, kako je pi- sao jedan veliki filozof - istina je celina. Ako neko prikaže sa- mo delić slike, to što se vidi je tačno, ali nije sasvim istinito. Zato nas uglavnom i malo ima u novinama. Istraživanja su svakako os- nov za razgovor sagovornici- ma iz sfere politike. Drugih osnova da razgovaramo nema- mo ni mi, ni oni. Mogu da ka- žem da poslednjih godina, što se više pooštrava politička utakmica, sve više raste inte- res za istraživanja. - Kakav je Vaš stav o trenu- tnom stanju medijske sfere? www.mediart.orglink8 januar 2012 broj 97 Istina je

Medijsku sferu bih podelio na klasične i nove medije. Kla- sični mediji su i dalje daleko od društvene realnosti. Vratiću se opet na važnost celine u na- porima da se dođe do istine. Televizija i štampa retko kad izvrću činjenice, ali ih pone- kad do neprepoznatljivosti jednostrano prikazuju. Jedan drugi filozof je govorio „Ni- kad nisam rekao ono što nisam mislio, ali nisam uvek rekao šta sam mislio“. U slučaju ovih medija količina prećuta- nog je zapanjujuća. Kao uni- verzitetski profesor predajem i u Nišu i u prilici sam da vidim kako izgleda život u tom delu Srbije i koliko su ljudi nezado- voljni, ali malo od toga može da se vidi u klasičnim mediji- ma, a to je loše jer nema onog pritiska koji bi vladu forsirao da više radi u interesu građana. Veliki sam pobornik novih medija, volim tu njihovu anar- hičnost koja im daje tu privi- legiju da ih je teško staviti pod kontrolu. Međutim, oni su kod nas još uvek relativno slabo razvijeni i izuzetno slabo po- krivaju neke posebno osetljive slojeve populacije. Prema jed- nom našem skorijem istraživa- nju prosečan žitelj Srbije sta- rosti od 18 do 24 godine na in- ternetu provede 105 minuta dnevno, dok osobe starije od 60 godina provedu svega 2,4 minuta. Jasno je onda ko je najviše zakinut za potpunu in- formaciju i svestrani prikaz društvene stvarnosti. - Da li i predstavnici poli- tičke elite koriste Vaša istraži- vanja? Da, naravno. Ne koriste sa- mo moja, već i drugih kolega, ali mislim da se značaj istraži- vanja sve više shvata. Među- tim, istraživanja javnog mnje- nja kod nas nemaju onaj auto- ritet vox populi, kako je to slu- čaj na Zapadu. Razlog tome je što su vladajući krugovi, kad imaju stabilnu većinu, nezain- teresovani za probleme i brige običnog čoveka pa svoju poli- tiku i ne modeliraju prema to- me, već prema interesima ne- kih drugih grupa, pre svega vodećih stranih sila i njihovih kompanija, domaćih tajkuna i sopstvenih aktivista. - Kakva je vaša procena kvaliteta rada medija u izbor- noj kampanji, iako je prošlo dosta vremena od poslednje, i šta mislite da će biti osnovna medijska poruka u toku na- redne? Svaki politički trenutak, a naročito predizborni periodi imaju neku glavnu liniju oko koje se razlikuju stavovi ljudi. U prošloj kampanji kao glavna podela nametnuto je pitanje „Za ili protiv EU“ i sadašnja glavna vladajuća stranka je dobila glasove kao pobornik brze evrointegracije. No to je bilo izvesno zamagljivanje: na listi prioriteta EU je i tada bila nisko rangirana, ali je pobeda izvojevana zato što je Evrop- ska unija bila sinonim blago- stanja i uređenosti. Ljudi su verovali najpre da ćemo se brže kretati ka članstvu u EU, a potom i da će približavanje tom cilju pratiti srazmeran po- rast standarda. Danas vidimo da se ni jed- no, ni drugo nije desilo. Soci- jalno nezadovoljstvo je sada ogromno, veće nego što je bilo i u pozno doba Miloševićeve vladavine. Zato sada neće biti zamagljivanja, glavni posao za stranke biće da birače uvere da će moći da promene nešto u njihovim životima, a ne da se igraju velikim praznim reči- ma. - Na kraju, kakav je profil prosečnog srpskog birača i šta će biti osnovne vrednosne odrednice koje će ga opredeli- ti za neku političku opciju? Prosečan birač je veoma zabrinut za to što ga čeka su- tra, pesimističan je, smatra i vidi da se njegova situacija stalno pogoršava i u skladu sa tim ne veruje političarima. Taj talas nepoverenja, međutim, ne zaustavlja se samo na poli- tičarima, već mi se čini da pre- plavljuje celo društvo i to je je- dan od najporaznijih efekata krize. Da ljudi veruju držav- nim organima, ne bi nudili mi- to da bi završavali najobičnije poslove, ne bi često uzimali zakon u svoje ruke. Korupcija i kriminal su velikim delom posledica odsustva poverenja u državu. Kad se prosečni birač bude opredeljivao za neku politiku on se neće mnogo osvrtati na velike vrednosti – prevashod- no će se rukovoditi procenom ko će od političara i stranaka moći bar nešto da učini da se stanje u zemlji i njegov lični život koliko-toliko poprave. Na prošlim izborima je navod- no odlučila dilema „za ili pro- tiv EU“, ali ja sam uveren da su tada birači u izvesnoj meri bili prevareni: njima su i EU i Kosovo bili u samom dnu po- dugačke liste prioriteta, ali se tada stvarao utisak da je EU si- nonim za blagostanje, uređen život, društvenu i političku stabilnost. Stvari su se, među- tim, poslednjih godina izmeni- le i ovaj put će političari zaista morati da se potrude da smisle nešto pametnije. Redakcija LINKa linkwww.mediart.org 9januar 2012 broj 97 COWI Consortium Redakciji se 1.11.2011. pismom obratila šefica odeljenja za medije Misije OEBSa u Srbiji, Dragana Nikolić Solomon, po- vodom teksta objavljenog u prethodnom broju. Sadržaj pisma prenosimo u celini: „Povodom teksta „Muke po Medijskoj strategiji“, autorke Dubravke Valić Nedeljković, objavljenog u oktobarskom broju časopisa LINK, Misija OEBS u Srbiji želi da ispravi netačne informacije na strani 14 ovog izdanja. Autorka, naime, iznosi da je „još početkom 2010. OSCE angažovao tri međunarodna eksperta da sagledaju stanje u medijskom sektoru Srbije i o tome sa predlogom poboljšanja stanja obaveste u svom izveštaju javnost do juna 2010.“ Ne želeći da se tuđi rezultati pripisuju Misiji OEBSa, skrećemo pažnju da je COWI Consortium, čiji su eksperti izradili Medij- sku studiju, za potrebe Ministarstva kulture Srbije angažovala Evropska unija, tačnije Delegacija EU u Srbiji. Pretpostavljamo da je pominjući „zatvorene okrugle sto- love“, kojih je bilo pet, autorka želela da kaže da su oni bili zatvoreni za izveštavanje. Učesnici su tada zamoljeni da ne izveštavaju sa ovih okruglih stolova, izuzev sa otvaranja, kako bi se obezbedila što slobodnija diskusija o najosetljivijim pita- njima budućnosti medija u Srbiji.“ RL predizborno izve{tavanje celina

SS ve brži tempo života i tehnološki razvoj doveli su do toga da internet servisi širom sveta konstantno dobijaju sve veći broj pristalica i aktivnih korisnika. Internet je tako postao izuzetno značajan medij i istovremeno novi kanal za komu- nikaciju, a time i sastavni deo modernog novinarstva. Moramo priznati da društveni mediji predstavljaju jedan od kanala komunikacije koji, u poslednje vreme, snažno utiču na promenu načina uspostavljanja odnosa među ljudima, a samim tim i same komunikacije. Oni su trenutno najbrže rastući feno- men i predstavljaju potpunu revoluciju u procesu distribuiranja informacija. Internet je danas omogućio korisnicima da mogu razmenjivati iskustva, mišljenja, fotografije, video materijale i druge multimedijalne sadržaje u vezi sa svojim ličnim životima, ali i u vezi sa organizacijama, pojedincima, politikama i idejama koje se njih tiču. Ta vrsta globalne razmene informacija i povezi- vanja otvara bezbroj mogućnosti među samim korisnicima inter- neta, a novinare, urednike i medije dovodi u fokus nebrojenih konverzacija. Naime, do sada su svi akteri u javnoj sferi najčešće informa- cije prenosili putem masovnih medija. Danas, kada se informaci- je prenose u realnom vremenu, stvari su se promenile. Pojavom društvenih medija internet preuzima primat od TV-a i postaje najbrži medij, što zahteva od novinara jedan potpuno nov pristup u prikupljanju informacija. Sada korisnici interneta imaju ser- vis/platformu na kojoj u kratkom vremenskom periodu mogu podeliti vrednu, zanimljivu i korisnu informaciju. Ljudi sada imaju prostor gde mogu da se povezuju, učestvuju i diskutuju o različitim temama, politikama, odlukama, ponašanju... a sve to može biti od velike koristi novinarima. Ključno je da društveni mediji omogućavaju društvenu inter- akciju i povezivanje, koristeći veoma jednostavnu tehnologiju čime postaju pristupačni ogromnom broju korisnika različitih socijalnih karakteristika. Njihova osnovna odlika je da omoguće interaktivni dijalog kroz kreiranje i razmenu sadržaja. Pojava društvenih medija predstavlja zaokret u procesu distribuiranja informacija. Danas, putem društvenih medija ljudi imaju moguć- nost da utiču na poruke, objave svoje stavove, mišljenja, traže odgovore putem globalne mreže. Moderni novinar/ka U Srbiji se stvara klima da su svi mediji cenzurisani i da je u stvari novinarska samocenzura na delu. Ne mogu da poverujem u to jer kada imamo internet nema te informacije koja neće ugle- dati svetlost dana. U poslednjih godinu dana vodila se velika debata o tome zašto su srpski mediji zatvoreni za internet i društvene mreže. Tu se pre svega mislilo na televizije kao naj- masovnijeg, mada ne i najbržeg, prenosnika informacija. Orga- nizovani su okrugli stolovi, napisane desetine blog postova, čla- naka u medijima, hiljade tvitova… Još od zemljotresa u Kralje- vu traje debata o tome da li i koliko novinari treba da se koriste informacijama koje se mogu dobiti putem društvenih mreža. Možemo reći da novinari i urednici medija u Srbiji uspešno sa- vladavaju prepreke koje pred njih postavlja internet polako se uključujući u konverzaciju. I to je dobro. Ono što se menja u novinarskoj praksi je da novinska vest više nije „mrtva“ tj. nepromenjiva trenutkom štampanja ili objavljivanja. Sada nam tehnologija omogućava da se oko inici- jalne vesti povede debata u koju mogu biti uključene i nove či- njenice i uglovi posmatranja. Najvažnije je da vest na internetu traje i odmah postaje arhiva. To zahteva stalno prisustvo i osluš- kivanje šta ljudi na internetu govore o pokrenutoj temi. Predstoje nam izborne kampanje i po mom skromnom sudu mislim da će one doneti novine kako u načinima na koje stranke i štabovi funkcionišu tako i načinom na koji će način aktivnosti stranaka i kandidata/kinja biti praćene. Ono što mi sugerišemo kandidatima/kinjama i strankama, radeći sa njima, jeste da mora- ju i sami krenuti u kreiranje sadržaja (izveštavanje) bez korišće- nja klasičnih medija kao jedinih kanala. Internet nam omoguća- va da ubuduće preskačemo medije kao filtere da bismo doprli direktno do ciljnih javnosti, pa zašto tu mogućnost ne bi stranke iskoristile? Danas se vesti šire i bez novinara, građanskim putem i to dosta masovno. Prošle godine se na mnogim skupovima i kod nas i u svetu vodila debata o tome šta su blogeri i kako ih treba nazivati. Novinari su uporni i sa pravom brane svoju profe- siju. Pre svega, pitanje je terminologije. Da li su blogeri građan- ski novinari ili građanski izveštavači ili samo blogeri? Sa jedne strane se u online zajednici stvara iluzija da nam novinari više i ne trebaju, odnosno da svako od nas može biti novinar. Da li je to baš tako? Mislim da nije, jer nama novinari trebaju. I dalje se kao dominantni sadržaji na internetu dele one informacije koje pro- izvode klasični mediji tj. koje su delo novinara. Ono što je važno da razumemo je da novinarstvo, već danas, a sve više u buduć- nosti neće biti ono koje proizvodi vesti, već ono koje te vesti stavlja u neki kontekst. Više bi novinari trebalo da objašnjavaju i tumače informacije, pojave, trendove… nego da obaveštavaju i informišu. To je sa jedne strane problem za medije, a sa druge i nije jer tera i medije i novinare da se menjaju zato što igralište na kom igraju više nije isto. Zato je jako važno kako će se novinari postaviti u predsto- jećoj kampanji. Koliko će biti prilike da čitamo, vidimo i čujemo www.mediart.orglink10 januar 2012 broj 97 Reputacije i informacije Svakodnevno je jako mnogo primera kojima se teme i vesti sa interneta prelivaju u klasične medije. Najpoznatiji od njih su: dodela Nobelove nagrade Dobrici Ćosiću, kao i uzimanje za ozbiljno Njuz.net vesti, duela Jelene Trivan i Biljane Srblja- nović, retvita Olivera Dulića… Osim vesti koje se prenose, sve je više tema koje se pokreću na internetu, a koje bi mogle da budu interesantne novinarima. Jedna od njih je sigurno kam- panja #mojedojkesuOK. Ono što će sigurno biti od koristi no- vinarima koji prate značajne ljude na internetu je da će imati širi uvid u to šta se tokom političke kampanje dešava. Gde se ko nalazi? Da li su napisane neke pojedinosti koje novinar nije uspeo da primeti? Steći će iskustvo da razlikuju pravu od lažne informacije ili bar refleks da ne nasedaju na „prvu loptu“. Na- učiće da prepozna „prijatelje“ u koje može imati poverenja. Ne zaboravite da svi mi koji smo na internetu veoma vodimo raču- na o reputaciji. Niko od nas ne želi da bude doveden u situaci- ju da širi neistinite vesti. Promena filozofije komunikacije Milo{ \aji}

sadržaje koji će nam pojašnjavati kontekst u kom se nalazimo, realističnost i održivost projekata i obećanja koje stranke budu davale. Ono što je suštinska promena je da više nema skrivanja. Svaki kandidat/kinja ili stranka moraju da žive onako kao što govore. Tu je velika uloga društvenih medija. Za razliku od prošlosti, stranke i kandidati biće pod prismotrom javnosti 24/7/365. Danas svako putem mobilnog telefona može pokazati čitavom svetu da se ne ponašate onako kako govorite. Praćenje društvenih mreža, pre svega Twitter-a, kao naj- rasprostranjenijeg mikro bloging servisa omogućiće novinarima da budu u svakom trenutku u toku sa aktivnostima kandi- data/kinja i samih stranaka. Twitter je bogom dan jer omogućava i pojašnjenje izgovorenog. Nema više izgovora kandidata/kinja da se ne javljaju na mobilni, što je bila noćna mora svih novinara u kampanjama. Takođe, ako stranke budu koristile Twitter na načine na koje im konsultanti savetuju, novinarima će omogući- ti uvid u bezbrojne diskusije koje se oko različitih tema budu vodile. Twitter bonton Da bi sve to uspešno obavili novinari će morati da nauče kako da uzmu učešće u konverzaciji na društvenim mrežama. Kao komunikacija uopšte, i online komunikacija je proces, a ne ak- tivnost, koja se sastoji iz nekoliko faza: 1) Obrazovanje - kao i u svakoj novoj oblasti, nužno je savla- dati osnovna teorijska znanja o razvoju, upotrebi i značaju inter- net komunikacijskih kanala, korišćenju društvenih medija i alati- ma koji se mogu primeniti. 2) Praćenje - pojavom interneta doživotno obrazovanje dobi- ja značaj u punom smislu te reči jer zahteva od svakog pojedin- ca svakodnevno usavršavanje. Svaki dan na nebu društvenih medija se pojavi nekoliko novih zvezdica, tako da komunikacija preko društvenih medija uvek počinje praćenjem i osluškiva- njem tema. 3) Učešće - tek kasnije, nakon završene faze praćenja i os- luškivanja radi upoznavanja sa datom temom i alatom, moguće je započeti konkretno učešće davanjem ličnog doprinosa. 4) Kreiranje sadržaja - proces učešća neminovno podrazume- va kreiranje što kvalitetnijih sadržaja prilagođenih korisnicima interneta. 5) Saradnja - poslednja i najznačajnija faza uspešne organi- zacijske komunikacije na internetu je uspostavljanje odnosa saradnje u kojem lokalna samouprava zajedno sa svojim građa- nima/posetiocima odnosno članovima te „male“ zajednice (mre- že) zajednički kreira sadržaje dajući online prisustvu u pot- punosti „društveni“ aspekt. Neke osnovne oznake koje se pojavljuju na ovoj mreži su:  Tvit (eng. tweet) – ono što poštujemo  Pratilac – (eng. follower) korisnik koji prima naše tweetove („prati“ nas)  RT @imekorisnika – ova oznaka (RT – skraćenica od eng. retweet) znači da je korisnik mreže svojoj zajednici prosledio odnosno forvardovao poruku nekog od ljudi koje on prati. Označava njegovo slaganje sa tvrdnjom i željom da veći broj ljudi za nešto čuje. Kada žargonski rečeno „retvitujete“ nekoga dajete mu priliku da dopre do većeg broja korisnika, i ta osoba će najčešće ceniti taj gest. Ovo se posebno koristi za širenje infor- macija od opšteg društvenog značaja, na primer - epicentar zemljotresa.  @imekorisnika je oznaka kada nekome odgovarate na poruku ili ga pominjete (eng. mention), obraćate se njemu, ali tu poruku vide svi koji prate vas.  D imekorisnika je oznaka sa privatnu poruku (eng. direct message) nekom korisniku. Ne koristi se za reklame i promoci- ju, već samo za vrlo lične poruke ili za slučaj kada želimo da izbegnemo da veći broj ljudi gleda konverzaciju koja ih svakako ne interesuje. Da bismo nekome poslali direktnu poruku potreb- no je da uzajamno pratimo jedan drugoga, odnosno da budemo prijatelji. Klasičan besplatni SMS.  #ključnareč se na Tviteru zove hešteg (eng. hashtag), služi za grupisanje poruka na određenu temu. Kaže Miloje Sekulić da je # (hešteg) drvo na koje svi, koji na Twitter-u pišu na određenu temu, mogu okačiti svoje tvitove. Kada veći broj korisnika go- vori o nečemu treba da u svoju poruku ubaci i ovu oznaku uz dogovorenu ključnu reč. To omogućava da pratite celokupnu komunikaciju koja se oko te ključne reči (termina) odigrava, bez obzira da li te ljude koji pišu pratite ili ne. Često se primenjuje kod komentarisanja i prenošenja događaja, konferencija... biće značajan alat u kampanji za prenošenje i komentarisanje infor- macija u realnom vremenu.  Kada želite da tvitujete neki sadržaj, naznačite u velikoj zagradi [ ] o kakvom se sadržaju radi (video, slika, pdf..)  #twittup je događaj gde se ljudi sa Twitter-a međusobno upoznaju u stvarnom životu, druže se i diskutuju na različite teme. U Hrvatskoj je na jedno od tih okupljanja došao predsed- nik Ivo Josipović, koji je i sam koristio Twitter u kampanji. U Srbiji je skoro organizovan ovakav skup sa ciljem da se Jasna Matić upozna sa tviterašima i čuje njihova mišljenja i predloge u vezi IT sektora. Pomozite drugima ukoliko ste u mogućnosti Odnosi sa blogerima su posebna priča i zahtevaju sigurno još jedan ovakav tekst. Ono što je važno, na Twitter-u ćemo upravo moći da saznamo o svemu što blogeri pišu, a pišu o velikom broju stvari koje mogu da postanu vrlo interesantne i upotre- bljive društveno-korisne priče. Sve u svemu online novinari sadašnjosti i budućnosti moraju se svakodnevno obrazovati, raditi na sebi i svojoj internet repu- taciji, biti dostupni i otvoreni. Gotovo sam siguran da ćemo za neku godinu pisati i govoriti ono što se u drugim razvijenijim zemljama ove godine dešavalo, a to je da ne može baš sve da se sazna na internetu i da novinari moraju da izlaze na teren. Stvari se menjaju svaki dan, stoga budite prisutni i učite i bićete sjajni. linkwww.mediart.org 11januar 2012 broj 97 predizborno izve{tavanje Da se podsetimo, upotreba društvenih medija mora ići sledećim pravcem: Obrazovanje → Praćenje (slušanje) → Učešće → Kreiranje sadržaja → Saradnja

FF unkcionisanje demokratskog siste- ma je, uz ogroman broj procedura, ipak jednostavno: građani jednom u četiri godine glasaju, a sve ostalo vreme ćute i trpe.Ai ono kada povremeno gunđa- ju, samo je potvrda da je građanima jasno da ih niko ništa ne pita. Čak ni mediji, iako im je između ostalog, to posao. Ono malo javnih debata o društvenim, političkim i ekonomskim pitanjima, o kojima mediji i novinari uglavnom skromno izveštavaju a još skromnije podstiču i pokreću, ionako nema baš nikakav uticaj na donošenje stra- teških odluka i pokretanje akcija. Osim, možda, u vreme predizbornih kampanja. Ovu, prilično tvrdu ocenu, ipak bi tre- balo ublažiti činjenicom da stvari idu ka boljem jer Srbija, koliko god zaostala, ipak pokušava da uhvati korak sa tehnološki razvijenim i, u medijskom smislu, preobli- kovanim svetom. Sada već zastareli podaci govore da je u Srbiji 2010. godine bilo 1,1 milion priključaka za internet, što je omo- gućilo da čak više od tri miliona ljudi ko- risti internet servise. Takođe, zabeleženo je da je svoj Facebook profil imalo čak 2,5 miliona građana Srbije. Navedene podatke bi bilo pogrešno tumačiti samo kao rezul- tat usvajanja modernih informaciono ko- munikacionih trendova, koji, zahvaljujući izvanredno brzom tehnološkom napretku savremene civilizacije, najblaže rečeno – brzinom svetlosti pokoravaju svet. Gra- đani Srbije zapravo sve više uviđaju pred- nosti komunikacije koja nije medijski po- sredovana na način kako to čine tradicio- nalni mediji. Iako kroz formalni sistem obrazovanja nemaju edukaciju iz medijske pismenosti, građani polako postaju svesni da je komunikacija putem tradicionalnih medija usmeravana u pravcu koji diktira pošiljalac poruka, a ne u onom koji ih za- nima. Svedoci smo da, za sada, tih dva i po miliona građana Srbije, koji se sve lak- še i sve češće odlučuju za komunikaciju putem savremenih tehnologija, između os- talog, pokazuju prirodnu građansku potre- bu i želju da između sebe slobodno i bez posrednika komuniciraju, razmenjuju in- formacije i ideje, da slobodno debatuju i izražavaju svoj stav i mišljenje o javnim pitanjima, makar ono bilo i različito (ili pogotovo zbog toga). Pažnju zavređuje i podatak da je nalog na Tviteru imalo oko 250.000 građana u 2010. godini. Za one koji danas društvo vode i one koji su na če- lu medija najvažnije je to da se najmanje trećina glasačkog tela Srbije u ovom tre- nutku informiše, zabavlja, komunicira, razmišlja, ocenjuje, pita, kritikuje ili deba- tuje na nekoj od dve najpopularnije druš- tvene mreže – tviteru i fejsbuku. Sa druge strane, istraživanje koje se ba- vilo navikama korisnika interneta starosti između 18 i 35 godina, pokazalo je da ve- ćina ispitanika internet kao izvor infor- misanja, zabave i sl. koristi u proseku 5-7 godina. Tvrde da im je značajno promenio život, da su mnogo informisaniji, da su otvoreniji za komunikaciju i da su sprem- niji da kritikuju ono što im se ne dopada, lakše se upuštaju u debate i otvorenije iz- nose svoje stavove – i sve to rade anonim- no, što im potpuno odgovara. Pri tom sma- traju da su društveno i aktivni i odgovorni, a to što su anonimni, veruju da ne umanju- je njihovu odgovornost, nego čini da budu aktivniji. Podaci iz već pomenutog istraživanja pokazuju da građani kojima su društvene mreže, forumi, čitanje blogova i komen- tarisanje internet sadržaja, na mreži pro- vode najmanje 2 sata dnevno. Koliko je to vreme zaista aktivno utrošeno, posebno je pitanje. Građani smatraju da jeste. Među- tim, drugo istraživanje koje se bavilo na- vikama mladih u odnosu na nove medije i koje je samo u nekim detaljima preneo news magazin „Vreme“ u rubrici „Naviga- tor“ 15.12.2011. god, nedvosmisleno je pokazalo da domaćim korisnicima internet služi za praćenje raznih sadržaja, ali ne i za aktivno učestvovanje. Iako izborna trka zvanično još nije po- čela, u medijima su se već zahuktale poli- tičke kampanje. Na internetu se primećuje da se izdvojila manja grupa političara koja, sa više ili manje uspeha, komunicira sa potencijalnim biračima putem društvenih mreža – najčešće posredstvom Tvitera. Ovde valja reći da korisnici društvenih mreža najčešće već imaju formirane poli- tičke stavove i mišljenje ali da žele da učestvuju u debatama. Stoga je malo vero- vatno da ovaj vid komunikacije može bit- no da izmeni politička uverenja i simpati- je umreženih, ali političarima i njihovim strankama može da pomogne u planiranju kampanja. Pri tom nije na odmet podsetiti da su u Srbiji, kod generacije od 40 i više godina, tradicionalni mediji, pre svih tele- vizija, i dalje najvažniji način informisa- nja. Očigledno, i političari i mediji, prvi ori- jentisani na sakupljanje glasova, bez suš- tinskog osluškivanja potreba i navika svo- jih glasača, drugi usmereni na goli opsta- nak i sticanje profita - zaboravaljaju na temeljne društvene vrednosti i svoju ulogu u tome. Tako, na primer, zaboravljaju da se pojam online zajednica ili virtuelno dru- štvo ne odnosi samo na glasače (kada se radi o političarima) ili na konzumente (ka- da se radi o medijima), nego da se radi o oblikovanju potpuno novog društva koje uspostavlja drugačija, nova, pravila komu- niciranja, uspostavlja i promoviše nove vrednosti i generiše nove kulturne obrasce i odnose. U takvom, novom, interaktivnom www.mediart.orglink12 januar 2012 broj 97 Preizborni vox populi ili korisni~ki dr Goran Bulatovi}

i digitalnim tehnologijama posredovanom društvenom i medijskom poretku, „analog- ni“, jednosmerni, pristup i način komu- nikacije, više nije održiv. Navika jednos- mernog načina komunikacije sa građani- ma nije nestala (i neće još neko vreme), ali nije dovoljno ubedljiv, naročito za genera- cije rođene posle interneta koje će tek da se opredele kao glasači. I u tom svetlu gle- dano, sve veća aktivnost političara na dru- štvenim mrežama ima veliko opravdanje. Za razliku od domaćih novinara i medi- ja koji se teško snalaze u ulozi jezička na vagi između golog opstanka i profita sa jedne, i sopstvene društvene i demokratske funkcije sa druge strane, između uloge promotera tradicionalnih, nacionalnih i kulturnih vrednosti i uloge pokretača i pro- motera demokratskih debata i promena, u svetu se odavno otišlo nekoliko koraka na- pred. Praksa da građani putem novih medi- ja, ili pak sinergijom novih i tradicional- nih medija, ostvaruju svoje pravo na slo- bodu izražavanja se podrazumeva i vrlo ozbiljno se neguje. Reč je o korisnički generisanom sadržaju (KGS, u literaturi i praksi se još naziva i: „konzumentsko ge- nerisani sadržaj“, „građansko novinar- stvo“, „društveni mediji“ ili „participatorni mediji“), relativno novom pojmu koji se koristi za opis doskoro, uglavnom, neza- nimljivog fenomena, ili bar fenomena ko- jem mediji i urednici u medijima nisu pok- lanjali dužnu pažnju. Korisnički generisan sadržaj se odnosi na sav javno dostupan medijski sadržaj, sakupljen posredstvom bilo koje medijske tehnologije, one naj- starije: faks mašine, tekstualne poruke, do savremenih: digitalne fotografije, video sadržaji, blogovi, podkast i sl. Sadržaji bi- vaju svima dostupni, bilo posredstvom tradicionalnih medija (najčešće elektron- skih, ali ne isključivo), bilo posredstvom netradicionalnih medija kao što su druš- tvene mreže, YouTube, lični ili drugi inter- net portali. Zahvaljujući savremenim in- formaciono komunikacionim tehnologija- ma, njihovoj lakoj i jeftinoj dostupnosti, jednostavnoj upotrebi i sl. objavljivanje korisnički generisanih sadržaja, danas je praktično nemoguće sprečiti. Pa ipak, nije potrebno biti naročiti eks- pert pa uvideti ono što građani odavno zna- ju: preko medija ne komuniciraju građani nego političke i interesne grupe, informaci- ja jeste sve više ali je suštinskog znanja o tim informacijama sve manje, kroz medije se „vrte“ isti ljudi i njihov krug, umesto da se širi, postaje sve uži. Isto je i sa idejama. Mediji su sve manje prirodni korektiv asimetrije informacija između vlada i gra- đana, a sve više njihov uzročnik. Mediji sve ređe podstiču donošenje odluka među suprotstavljenim stranama u duhu demo- kratije a sve više se hrane senzacionaliz- mom, itd. Spisak je podugačak a posledice su očigledne: hiperprodukcija informacija praktično anestezira korisnike, otupljuje njihov osećaj za kontrolu. Konačan rezul- tat je površna informisanost, neznanje o važnim činjenicama, nepoverenje u medi- je, apatija u odnosu na političke stranke i njihove lidere, koji uporno propuštaju pri- liku da vežbaju dijalog sa svojim biračima putem društvenih mreža i tako porade na međusobnom poverenju. Posmatrano iz ugla medija, podsticanje i objavljivanje korisnički generisanih sa- držaja nije samo stvar dozvole urednika da se određeni materijal koji su pripremili građani objavi. Zapravo se radi o mnogo složenijem procesu, o promeni pristupa, promeni poslovne i uređivačke politike medijskih kuća, koja polazi od temeljnog načela slobode izražavanja, a zasnovana je na nekoliko važnih principa koje su medi- ji, u trci za opstankom i profitom, pomalo i zaboravili. Zahvaljujući novim tehnolo- gijama mediji tek sada dobijaju priliku da temeljne principe i svoju demokratsku ulo- gu osveže i daju im novu osnovu: - dobijaju dodatne kanale za informi- sanje i obrazovanje preko kojih građani među sobom komuniciraju; - unapređuju svoju ulogu disemenatora (distributera) priča, ideja i informacija; - imaju nova sredstva da budu korektiv „prirodne asimetrije informacija“ između vlada i građana, kao i između konkurent- skih privatnih organizacija; - olakšano im je vođenje, na provere- nim informacijama zasnovanih, debata iz- među različitih društvenih činilaca, kao i podsticanje donošenja odluka među su- protstavljenim stranama u duhu demokra- tije; - osnažena je mogućnost medija da uti- ču na to da društvo uči o samom sebi i izgrađuje osećaj zajedništva, što oblikuje razumevanje vrednosti, običaja i tradicije; - imaju dodatni podsticaj u funkciji prenošenja kulturnih vrednosti i kulturne kohezije među narodima i različitim druš- tvenim i interesnim grupama. Inače, predizborno izveštavanje kod nas traje već nekoliko meseci, i ako se po jutru dan poznaje, malo je verovatno da će se domaći tradicionalni mediji osloniti na „građanske novinare“, tviteraše i ostale „medijske dobrovoljce“. Nema nikakve sumnje da će o stranačkim aktivnostima i u predizborno i u izborno vreme izvešta- vati isključivo profesionalci. Građane će- mo, bar u tradicionalnim medijima, i dalje čuti i videti samo kao „ilustraciju“, kroz sporadične ankete tipa: „od ovih izbora očekujem ...“ ili „nadam se da će biti bo- lje“. Koliko se sada vidi, čita i čuje, tradi- cionalni mediji će i ove izborne godine više objašnjavati nego informisati, više će braniti nego kritikovati. A upravo ova go- dina je šansa, da mediji drugačijim pris- tupom uređivačkoj politici uz mogućnosti koje pružaju korisnički generisani sadrža- ji, načine ozbiljan zaokret u predizbornom izveštavanju. Strateško podsticanje građa- na da kroz sopstvene autorske materijale, komentare, analize, priče, vesti obogate sada prilično jednoliku medijsku ponudu kao rezultat može da ima, ne samo veću raznovrsnost medijskog sadržaja, nego to može da utiče na pojačavanje onih glaso- va iz publike koji možda imaju bolje iz- vore informacija nego sama redakcija (in- sajderi, zviždači), ali nemaju priliku da ih saopšte. Takođe, na ovaj način moguće je sprečiti marginalizovanje glasova obespra- vljenih društvenih grupa i pojedinaca. Ot- varanje medija za promovisanje korisnič- ki generisanog sadržaja, s jedne strane pru- ža konkurentsku prednost i može da ima komercijalne efekte, a sa druge strane, na najbolji način odgovara demokratskim po- trebama javnosti i najšire moguće publike. Za medijske poslenike podsticanje KGS predstavlja ogroman izazov – na- puštanje starih rutina, uspostavljanje no- vih pravila i rešavanje problema u vezi sa proverom informacija, način njihovog uređivanja, objavljivanja, vrednovanja itd. Za političare i njihove stranke KGS i društvene mreže takođe predstavljaju iza- zov – mogućnost da se suoče sa sop- stvenim obećanjima i šansa da umesto saopštavanja izgovora nauče da slušaju odgovore. Ipak, odgovor na pitanje jesu li mediji i političari spremni da se sa realnošću suoče u korist svih nas, saznaćemo najverovatni- je posle izbora. A možda i nećemo. Od nas zavisi. linkwww.mediart.org 13januar 2012 broj 97 generisan medijski sadr`aj predizborno izve{tavanje

UU svаkim izborimа ulogа medijа je- ste od krucijаlnog znаčаjа, pа je i njihovo izveštаvаnje pod lupom jаvnosti, аli i držаvnih orgаnа. Od početkа uvođenjа višestrаnаčjа u Srbiji, od prvih višestrаnаčkih izborа u decembru 1990. godine, u Srbiji se poštuje tzv. period predizborne ćutnje, tаkođe poznаte i kаo predizbornа tišinа ili predizborno ćutаnje. Što se tiče definisаnjа pojmа predizborne tišine, u opštem slučаju postoje dvа peri- odа tokom kojih morа dа se poštuje pred- izbornа tišinа: 1. između objаvljivаnjа dа- tumа izborа i zvаničnog početkа kаmpа- nje, to jest, u „predizbornom periodu“ i 2. jedаn ili dvа dаnа pre izborа. Međutim, postаvljа se oprаvdаno i pitаnje koliko uopšte trаje predizbornа kаmpаnjа: pred- izborne kаmpаnje su sve duže i pretvаrаju se u „permаnentne kаmpаnje“: kаo dа po- litičаri sve vreme vrše kаmpаnju, а mаnje se trude dа rаde svoj posаo. U Evropi se iskustvo Sjedinjenih Držаvа, gde izgledа kаo dа krаj jedne kаmpаnje dаje znаk zа početаk sledeće, smаtrа prilično opаsnim. Ipаk, i u Evropi postoji tendencijа dа se kаmpаnje produže toliko dа postаnu goto- vo permаnentne. Tа kulturа permаnentne kаmpаnje, u kojoj strаnke i kаndidаti po- svećuju znаtno vreme predstаvljаnju, for- mulisаnju svoje poruke i njenom stаlnom prenošenju, čаk i između izborа, nije po- željnа zа jаvnu debаtu. Zakonski okvir u Srbiji U Srbiji je izveštаvаnje medijа o pred- izbornoj kаmpаnji regulisаno nа osnovu Zаkonа o rаdiodifuziji iz 2003. godine. U sklаdu sа ovim zаkonom, 14. oktobrа 2003, Sаvet Republičke agencije zа rаdio- difuziju izdаo je Obаvezujućа uputstvа u vezi sа predizbornom kаmpаnjom zа predsedničke izbore (isto važi i za parla- mentarne) kojа se odnose nа držаvne, kаo i nа privаtne medije. Kаo pozitivаn po- mаk, ovа Obаvezujućа uputstvа propisuju obаvezu dа sve rаdiodifuzne stаnice obezbede jednаke mogućnosti svim učes- nicimа nа izborimа, uključujući i to dа se nа plаćene reklаme primene iste tаrife. Nа osnovu Zаkonа o rаdiodifuziji, Sаvet je dužаn dа vrši nаdzor nаd rаdom rаdiodi- fuznih stаnicа i dа u slučаju bilo koje po- vrede Obаvezujućih uputstаvа preduzme zаkonski propisаne mere. U okviru ovog zаkonа nаvodi se i proces zаbrаne izveš- tаvаnjа u periodu predizbornog ćutаnjа. Zаkon između ostаlog, nаvodi sledeće: „Zаbrаnjenа je i svаkа vrstа oglаšаvаnjа listа u oglаsnim porukаmа (oznаke, slo- gаni, ime, lik, glаs, lično svojstvo kаndi- dаtа, SMS poruke, аnkete, telefonskа uključenjа). Medijimа je dozvoljeno dа objаvljuju informаcije i oglаsne poruke nаdležnih republičkih orgаnа i nevlаdinih orgаnizаcijа kojimа se grаđаni upućuju u koje vreme i nа koji nаčin mogu obаviti glаsаnje, kаo i procene odzivа nа izbore. Aktivnosti držаvnih orgаnа i funkcionerа mogu tokom predizborne tišine biti prа- ćene tаko dа ne аsocirаju nа predizbornu kаmpаnju.“ Obično su ocene strаnih pos- mаtrаčа, EU i OEBSа u periodu od 2000. godine nаovаmo bile dobre, i izveštаvаnje u Srbiji u vreme predizborne tišine se smаtrа prilično objektivnim i profesionаl- nim. Primeri predizbornih tišina u svetu Predizbornа tišinа jeste zаkonskа obа- vezа u Srbiji, аli će se sve teže kontrolisаti zbog društvenih mrežа, koje postаju me- sto zа udruživаnje ideoloških istomišlje- nikа, аli i propаgаndu. „Arаpsko proleće“ može mnogo togа dа zаhvаli udruživаnju nа društvenim mrežаmа, аli i nemiri u Ve- likoj Britаniji, Grčkoj ili pokret „Okupi- rаjmo Vol Strit“ su zаsnovаni nа ovаkvoj propаgаndi. Mnoge zemlje ne odustаju od ovog prаvilа, kаo što u nekimа procenjuju dа onа nije potrebnа. Nemаčkа, Belgijа, Dаnskа, Finskа, Holаndijа, Islаnd, Kipаr, Norveškа, Portugаlijа, Švаjcаrskа i Velikа Britаnijа nemаju izbornu tišinu. Devetog аprilа 1990, dаn pre izborа u UK, „Sаn“ www.mediart.orglink14 januar 2012 broj 97 Te{ko je kontrolisati ass. mr Borislav Boji}

(The Sun) je objаvio čuvenu nаslovnu strаnu na kojoj je prikаzаnа glаvа vođe Lаburističke pаrtije Nilа Kinokа u sijаlici uz proprаtni tekst: „Ako Kinok dаnаs po- bedi, molimo poslednju osobu kojа bude nаpuštаlа Britаniju dа ugаsi svetlo“. Bio je to vrhunаc u potpunosti prokonzervа- tivnog krstаškog pohodа tokom kogа je nаjtirаžniji britаnski tаbloid konstаntno nаmetаo temu „Košmаr u Kinokovoj uli- ci“. Kаdа su obelodаnjeni rezultаti i kаdа je postаlo jаsno dа su konzervаtivci Džo- nа Mejdžorа dobili tesnu većinu, „Sаn“ je požurio dа, s prenаglаšenim entuzijаz- mom, sаopšti: „Sаn“ je tаj koji je pobe- dio.“ U Špаniji se 24 sаtа tišine nаzivа „dаn zа rаzmišljаnje“. U Bugаrskoj je prediz- bornа tišinа od 14 dаnа proglаšenа neus- tаvnom 1997. godine. U Austriji se trаži uzdržаnost od objаvljivаnjа rezultаtа ispi- tivаnjа jаvnog mnjenjа sedаm dаnа pre izborа, koliko trаje i izbornа tišinа u Frаn- cuskoj. Letonijа, Slovenijа, Mаltа i Ru- munijа imаju po dvа dаnа predizbornu tišinu, Ruskа Federаcijа tri, а Slovаčkа sedаm dаnа. Rezultаti izborа se ne smeju objаvljivаti pre krаjа glаsаnjа i zаtvаrаnjа birаlištа. Kod zemаljа sа više vremenskih zonа, rezultаti se ne smeju objаvljivаti pre nego što se u poslednjoj vremenskoj zoni zаvrši glаsаnje. Npr. u Rusiji se rezultаti iz Vlаdivostokа ne smeju objаviti pre ne- go što se zаtvore birаlištа u Kаlinjingrаdu. U Srbiji je zаkon kаo i u okolnim držа- vаmа, i аko su izbori zаkаzаni zа nedelju (što je uobičаjeno), izbornа ćutnjа počinje u petаk u ponoć i zаvršаvа se zаtvаrаnjem birаlištа. Zabrane propagande na društvenim mrežama Nа uprаvo održаnim izborimа u Hrvаt- skoj Držаvno izborno poverenstvo upozo- rilo je kаndidаte nа izbornu ćutnju kojа je trаjаlа celu subotu pа do zаtvаrаnjа birа- lištа u nedelju. Kаndidаti i strаnke morаli su dа poštuju ćutnju i nа društvenim mre- žаmа kаo što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub. Nа njimа su zаbrаnjeni reklаmni sаdržаji poput stаtusа, videа, slikа ili komentаrа koji se uživo objаvljuju nа nаslovnicаmа kаo novosti, nа privаtnim strаnicаmа po- vezаnih privаtnih korisnikа, pа čаk i kаo poruke poslаte nа privаtne imejl аdrese. Smаtrа se dа ni rigidnа ogrаničenjа, ko- jimа su u Hrvаtskoj strаnke prаktično sprečene dа komunicirаju s birаčimа, nisu uspelа dа spreče kršenje izborne tišine. Isto je uvedeno i nа poslednjim izborimа u Sloveniji. Zaobilaženje propisa Postаvljа se pitаnje dа li je izbornа ti- šinа uopšte potrebnа? Tim pre što se nаj- češće krši. Kаko to izgledа vidi se nа pri- meru Rusije iz 1996. godine, kаdа su bilа dvа kаndidаtа zа predsednikа: Genаdij Zjugаnov i Boris Jeljcin koji je već bio predsednik. Dаn uoči izborа je TV kаnаl sа većinskim vlаsništvom držаve prikаzаo film „Vаrljivo sunce” koji je nаgrаđen Oskаrom 1995. godine o Stаljinovom te- roru – а predsednikovа strаtegijа se bаzi- rаlа nа buđenju strаhа od povrаtkа komu- nizmа. Privаtni TV kаnаl je prikаzаo film iz 1992. godine o vezаmа između orgаni- zovаnog kriminаlа i komunističke pаrtije. Treći kаnаl u vlаsništvu držаve prikаzаo je film po Bulgаkovljevom romаnu o zverstvimа zа vreme revolucije i grаđаn- skog rаtа. Vidi se dа je implicitno moguće poslаti putem držаvnih ili privаtnih medi- jа jаsnu poruku o tome zа kogа glаsаti, čаk iаko se formаlno pridržаvаmo ideje o predizbornoj tišini. Tаkođe, pošto se nа srpskoj kаblovskoj televiziji nаlаze kаnаli koji ne podležu zаkonimа o tišini (strаnih držаvа) i ovde je moguće zаobići propise nа elegаntаn nаčin. Tаkođe, vlаst često u vreme predizborne tišine orgаnizuje neke proslаve, ili vlаdа donosi uredbe kojimа se „udvаrа“ glаsаčimа i time indirektno vrši propаgаndu zа vlаdаjuću strаnku (primeri sа Borisom Tаdićem i strаnkom DS su česti otkаd je ovа strаnkа nа vlаsti). Kazne za kršenje predizborne tišine i primeri kršenja u Srbiji Kаzne zа kršenje predizborne tišine su rаznolike. Recimo, kаznа zа objаvljivаnje rezultаtа izborа pre zаtvаrаnjа birаlištа (preliminаrni rezultаti) je u Frаncuskoj drаkonskа: 1995. je Kаnаl Frаns 2 kаž- njen zbog ove prаkse. U decembru 2009. u Srbiji se SNS žаlio dа su „mediji De- mokrаtske strаnke i Socijаlističke pаrtije Srbije prekršili predizbornu tišinu i stаvili se u službu grаdskih vlаsti“. U Sloveniji su kаzne zа kršenje tišine i do 1.200 eurа. Poljskа propisuje kаzne do čаk 280.000 eurа. U Srbiji je uobičаjeno bilo dа se nа dаn izborа šаlju SMS poruke, ubаcuju leci ili šаlju imejlovi sа porukom dа se glаsа zа neku strаnku, а nаjveći broj nаvodа je optuživаo DS. U Srbiji je kаznа zа kršenje predizborne tišine od 7 do 350 hiljаdа di- nаrа, zаvisno od težine prekršаjа, аli do- sаd nijedаn medij nije kаžnjen zbog togа. Zaključak Izbornа tišinа je uvedenа dа bi se spre- čila tučа kаndidаtа nа birаčkim mestimа. Ljudi su donosili piće i cigаrete, bilo je neprijаtno i birаči su izbegаvаli dа idu nа birаlištа. Dogаđа se to i u stаrim demo- krаtijаmа. U Americi su se nа birаlištа donosili sаnduci viskijа а čаk se i pucаlo. U Vojvodini je u vreme аustrijske vlаsti svаkа strаnkа plаćаlа ručkove i piće glа- sаčimа koje su odmаh posle vodili do bi- rаčkih mestа i nаdgledаli njihovo glаsа- nje. U Srbiji je prvo nа birаlištimа zаbrа- njenа propаgаndа, а posle se zаkon pre- neo i nа medije. Sociološke аnаlize kаžu dа izbornа ćutnjа imа smislа, jer nekim ljudimа trebа nekoliko dаnа dа im se sleg- nu misli. Od izborne tišine svаkаko imа više koristi nego štete. Imа smislа dа se ljudi smire i sаberu, аli teško je kontro- lisаti tišinu. Nekаdа su sve objаvljivаli dobošаri i novine, pа televizijа, а sаdа je nemoguće eliminisаti društvene medije. Dа nemа izborne tišine bilo bi zаglušuju- će buke pred izbore. Nаčelni stаv je dа je izbornа tišinа dobrа. Ako su tesni rezul- tаti, ondа je i vаžnа, jer su ljudi podložni reklаmаmа, nаročito nа televiziji čiji je uticаj veći nego što gа imаju novine i društveni mediji. linkwww.mediart.org 15januar 2012 broj 97 ti{inu predizborno izve{tavanje

PP odsetimo se izbora iz 2008. Na predsedničkim je (tesno) pobedio Boris Tadić. Posle parlamentarnih izbora u srpsku vladu (glatko) su se udružili koalicija „Lista za evropsku Srbiju-Boris Tadić“ (DS, G17, SPO, LSV i Sandžačka demokrats- ka partija) sa koalicijom SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija. Dakle vlast DS-u obezbedio je dojučerašnji ljuti neprijatelj SPS. Vratimo se korak unazad u predizbornu kampanju i na pitanje koga su mediji podržali. Da se osvrnemo na američki The New York Times i britanski BBC, da bismo saznali gledište zapadnih medija. NY Times od 29. januara 2008, posle prvog kruga predsedničkih izbora, kada Tomislav Nikolić (SRS) ima skoro 200.000 glasova više od aktuelnog predsednika Tadića, piše da je „EU poslala jasni signal Srbiji da je put za članstvo otvoren ukoliko odbaci nacionalis- tičkog, proruskog kandidata u drugom krugu izbora“. Taj list navodi da je signal došao sa sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU koji su „tražili načine da politički podrže pro-za- padnog, liberalnog, aktuelnog predsednika“ i izdvaja izjavu Di- mitrija Rupela, ministra spoljnih poslova Slovenije, tada predse- davajuće uniji, da ukoliko se Srbija opredeli za umerenog pred- sednika, može postati njen član za koju godinu. „To bi bilo mo- guće da se dogodi vrlo skoro“, citiran je Rupel. Nikolić je opisan kao neko ko iskorišćava povređeni nacionalni ponos, razočara- nje podrškom Amerike i EU Kosovu. „Evropska unija pritiska Kosovo da odloži proglašenje nezavisnosti do završetka drugog kruga izbora u Srbiji, zakazanih za 3. februar, zbog zabrinutosti da bi preuranjeno proglašenje pomoglo srpskom nacionalisti.“ (NY Times, 23. januar 2008.). NY Times piše da od izbora zavisi hoćemo li se „približiti EU ili potonuti nazad u izolaciju“, a i BiBiSi nalazi da se radi o izborima „ključnim za budućnost Srbi- je“. Za britanski javni servis Nikolić je „tvrdokorni nacionalista“, čijem se partijskom lideru sudi u Hagu. „Gospodin Nikolić je naklonjen mogućem članstvu u EU ali kaže da je prijateljstvo sa pravoslavnom Rusijom od veće važnosti”. Obojica kandidata se “snažno protive” proglašenju nezavisnosti Kosova, ali “Gospodin Nikolić je predvideo tvrđi stav prema vezama sa EU ako ovaj blok prizna nezavisnost Kosova". (BBC, 21. januar 2008). Zapadni mediji su svoje simpatije nesumnjivo dali Tadiću. Kako su srpski mediji izveštavali o predsedničkim, kasnije i parlamentarnim izborima? Služba za nadzor i analizu Republičke radiodifuzne agencije objavila je izveštaj o radu nacionalnih emitera tokom kampanje za predsedničke izbore 2008. Analiziran je 24-časovni program od 3. januara do 2. februara 2008. televizija: RTS1, RTS2, RTV Vojvodina, Avale, B92, Košave, Pinka i Foksa i radio-stanica: Radio Beograd 1, Radio B92, Radio Indeks, Radio S i Radio Fo- kus. Ovoj grupi medija čiji se program nadzirao u potpunosti u istom periodu pridodati su novosadska Televizija Most, vlasništ- vo Dušana Bajatovića (SPS), jagodinska Palma plus, vlasništvo Dragana Markovića (Jedinstvena Srbija) i beogradski Studio B koji je tretiran kao javni servis, jer uprkos zakonskoj obavezi da bude privatizovan to se nije dogodilo. Sa manjom pažnjom praćen je program oko 30 regionalnih i lokalnih emitera. Za RRA najozbiljniji prekršaj bio je to što su lokalni i regio- nalni emiteri u javnom vlasništvu, inače posmatrani kao javni servisi, kršili Zakon o radiodifuziji jer su naplaćivali emitovanje predizbornog programa. Studio B se navodi kao primer takvog kršenja Zakona o radiodifuziji tokom predizborne kampanje. „Najčešći prekršaj tiče se obaveze da se oglasni predizborni blok označi na početku i na kraju. Zabeležene su desetine takvih prekršaja kod gotovo svih emitera, a naročito su često emiteri propuštali da označe kraj predizbornog bloka“, stoji u izveštaju RRA. Ostale slučajeve kada predizborni sadržaji nisu bili propis- no obeleženi RRA objašnjava nemarnošću ili nerazumevanjem obaveza. „Može se reći da emiteri nisu dovoljno razumeli zabranu objavljivanja uličnih anketa bez upozorenja da su bazirane na nereprezentativnom uzorku.“ Prema izveštaju RRA u informativnim emisijama nacionalnih emitera nepristrasno se izveštavalo o predsedničkim kandidati- ma, uz opasku da na B92 „Nikolić nije bio tretiran na način na koji i ostali kandidati“, da je to utvrđeno uvidom u celinu pro- grama. „Za sveukupni izbor gostiju pred drugi krug u informa- tivnom programu može se reći da je prilagođen nameri da se kan- didatu Borisu Tadiću omogući povoljniji tretman.“ www.mediart.orglink16 januar 2012 broj 97 Izborno izve{tavanje 2008. Dragana Bjelica

Na programu novosadske TV Most zabeleženo je da su voditelji informativnih emisija davali komentare nepovoljne po Borisa Tadića. „Glavna pristrasnost TV Most, kao i u slučaju B92, ogleda se u izboru gostiju koji podržavaju jednog od kandidata.“ Privilegovan tretman imao je kandidat Velimir Ilić na TV Palma plus. Kod Palme plus zabeleženo je i „drastično kršenje odredbe Uputstva da se ne mogu emitovati plaćeni predizborni termini u kojima se kandidat ne pojavljuje lično“. No zaključak RRA je da uočene nepravilnosti nemaju „obim da bi se moglo pretpostaviti da su u većoj meri uticale na izbor- no opredeljenje.“ Služba za nadzor i analizu RRA pratila je i rad emitera od 21. aprila do 11. maja 2008. tokom kampanje za parlamentarne iz- bore. Nadziran je program televizija od 16 do 24 sata, a radio- stanica od 9 do 12 i 15 do 18 sati. Praćen je manji broj emitera, nacionalne televizije: RTS1, RTS2, RTV Vojvodina, Avala, B92, Košava, Pink i Foks, regionalne televizije: Studio B, Enter (Beograd), Palma plus (Jagodina), Bačka (Vrbas), Vranje, Ju Eko (Subotica), Regionalna televizija (Novi Pazar), Čačak i Šabac. Zatim radio-stanice: Radio Beograd 1, Radio Novi Sad, Radio B92, Radio Indeks i Radio Fokus. Iako se u izveštaju za ovaj peri- od navodi da je smanjen broj prekršaja, emiterima RRA i dalje zamera što ne označavaju predizborni sadržaj, što je neophodno da čine i u talk show i drugim emisijama zabavnog programa ako se u njima pojavljuju predstavnici izbornih lista. Uočeno je da su mediji procenjivali šanse za pobedu pa zato „najveći broj lista nije imao nikakvu ili skoro nikakvu zastu- pljenost u elektronskim medijima.“ Televizija Palma plus favorizovala je listu SPS-PUPS-JS, s tim da „nije bilo uočenih slučajeva negativne kampanje u odnosu na predstavnike preostalih lista.“ U izveštaju RRA stoji i da je RTV B92 bila pristrasna u izveštavanju, a to se dovodi u vezu i sa izborom gostiju u emisijama. Kaže se da je prisutna „nenaklo- njenost prema nekim listama i političarima, pre svih SRS-u i Vojislavu Koštunici.“ Otvorena podrška SRS-u primećena je u programu Radio Fokusa. Novopazarska Regionalna televizija označava se kao „eksce- san slučaj“ pošto je Bošnjačka lista-Sulejman Ugljanin „deset puta zastupljenija nego sve ostale zajedno“ i gde „izveštavanje o političkim protivnicima poprima razmere medijske satanizacije.“ Zaključak RRA i u ovom izveštaju je da mediji svojim izveš- tavanjem nisu „ugrozili legitimnost izbora“. Očigledno je da je RRA zažmurila na kršenje Zakona o radio- difuziji. Jedino javno upozorenje dobila je televizija Palma plus zbog pristrasnosti prema listi SPS-PUPS-JS. Posle predsedničkih izbora 2004. godine BK televizija je isto tako upozorena jer je „nedvosmisleno favorizovala svog vlasni- ka i istovremeno predsedničkog kandidata Bogoljuba Karića“. U tom upozorenju navedeno je da će prekršaji koje je načinila BK televizija biti uzeti u obzir prilikom dodeljivanja frekvencije. Tada su prekršaji koji su se očigledno ponovili i u predizbor- nom izveštavanju 2008. bili razlog da se BK televizija ugasi. U istraživanju NUNS-a i Medija centra „Mediji u predsed- ničkim izborima u Srbiji 2008“ analiziran je sadržaj listova Danas, Politika, Blic, Večernje novosti, Kurir, Press, Pravda i Gazeta. Zaključak je da je „Boris Tadić imao više naklonosti štampe nego Tomislav Nikolić“, kao i da su „novine bile veoma jasno opredeljene pa se afirmativni tretman Borisa Tadića u jed- nim, gotovo potpuno podudarao sa pozitivnim tretmanom Tomis- lava Nikolića u drugim novinama.“ Kao primeri dva pola navode se Danas i Pravda. Afirmativni tekstovi po Tadića u Danasu čine 67 odsto, a negativni po Nikolića 79 odsto. U Pravdi pozitivnih tekstova po Nikolića je 73 odsto, a negativnih po Tadića 80 pro- cenata. Autori istraživanja kao iznenađujući momenat navode to što je samo tri odsto tekstova bilo posvećeno Kosovu. Zastu- pljenija tema od Kosova bila je evropske integracije i o tome se najviše pisalo u visokotiražnom Blicu. Upravo je izveštavanje o evropskoj budućnosti Srbije moglo da se tumači kao pritisak na birače i izvor medijske pristrasnosti u kampanji 2008. godine. „Najuticajniji mediji su se uglavnom ponašali navijački što je bilo objašnjeno ne kao podrška Tadiću već Evropskoj uniji, zapravo najvišem nacionalnom i državnom cilju“ smatra Cvijetin Milivojević, novinar i analitičar izbora. Milivojević tvrdi da su mediji bili još pristrasniji u postizbornoj kampanji. „Od večeri 11. maja 2008. do formiranja vlade mediji su direktno pritiskali koaliciju PUPS-SPS-JS da se prikloni Borisu Tadiću uprkos činjenici da je ta koalicija išla u kampanju pod slikom Slobodana Miloševića. Mediji su se postavili i kao neko ko daje aboliciju SPS-u za sve grehove iz 90-ih samo pod uslovom da podrži formiranje vlade sa ZES-om.“ Milivojevićev zaključak je da se proteklih godina novinarstvo u Srbiji vraća na ono što je bila definicija novinara u vreme soci- jalizma – društveno politički radnik. „U našim medijima se indok- trinira novi najviši interes, pa umesto socijalizma i samouprav- ljanja do 90-ih, ili srpstva do 2000. taj najviši interes danas oliča- va slogan Evropa nema alternativu.“ Postavlja se pitanje u kojoj meri ishod izbora zavisi od izveš- tavanja medija u predizborno vreme. Milivojević misli da je kod nas u pitanju do pet odsto birača koji se nisu odlučili za koga da glasaju. „Izborna kampanja utiče na „ziheraše“, one koji se plaše promena, a nezadovoljni su kako funkcioniše vlast. Jedna mogućnost je da ih uplašite, druga da ih ohrabrite.“ Sledeći tu logiku mediji će u parlamentarnim izborima na proleće 2012. imati sigurno vrlo bitnu ulogu. Treba pažljivo posmatrati da li će hrabriti građane da biraju, plašiti ih da može biti i gore i kako će se uopšte odnositi prema dvema vodećim partijama DS-u i SNS-u, i njihovim liderima Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću, sada kada se u borbi za vlast čini teško razumeti razliku između njihovih stavova. Biće zanimljivo hoće li za zapadne medije Tomislav Nikolić od negativnog postati egal junak uz Borisa Tadića, koji takođe hrli da prođe kroz otvorena evropska vrata na kojima stoje i pozivaju ga evropske veličine. Ukoliko na umu novinara i medija u Srbiji bude da je njihova uloga da informišu, a ne da oblikuju javno mnjenje, da treba da pomognu građanima da na osnovu pravih informacija načine izbor, a ne da taj izbor čine umesto njih, to će biti značajno za jačanje uloge novinarstva u razvoju srpske demokratije. Bitno za legitimnost izbora je i saznanje ko su vlasnici medi- ja u Srbiji. Tim pre uloga uglednih srpskih novinara je da u nedostatku državnog interesa da vlasnici medija budu poznati, svoja saznanja o tome neprestano iznose u javnost, dakle ko su ti ljudi, kojim partijama pripadaju, koje partije finansijski podržava- ju. Tokom predstojećih izbora građani će moći zbog kršenja no- vinarskog kodeksa da se žale i novoj instituciji, Savetu za štam- pu. Dosadašnji rad Saveta za štampu je pokazao da medijima koji su se ogrešili o pravila profesije svakako najteže pada kritika samih novinara. Razvitak unutrašnje, esnafske, kritike biće pre- sudan za opstanak kvalitetnog novinarstva u Srbiji. linkwww.mediart.org 17januar 2012 broj 97 godine predizborno izve{tavanje

PP ozivаmo čitаocа nа jedno vreme- plovsko putovаnje, vrаćаmo gа tek- stovimа ovog аutorа iz 1991. i 1992. godine, koji su objаvljeni u rubrici „Nа jаvnom kаnаlu“ u „TV novostimа“ i u knjizi „Jаvni kаnаl“ (izdavača Energiа, Beogrаd , 2003), rаvno dve decenije unа- zаd. „...Kаko se kod nаs krаjem protekle godine politikа pojаvilа kаo glаvnа robа u televizijskoj ponudi, zаnimljivo je zаdržаti se nа ovoj vrsti mаrketingа kojа je nа nаšu televiziju stiglа s višestrаnаčjem. Zbog opštepoznаte nerаvnoprаvnosti u pristupu medijimа, vredi uzeti u obzir sаmo dvа elementа predizborne kаmpаnje u kojimа su, moglo bi se reći, sve pаrtije i svi poje- dinci imаli iste šаnse. Prvi je polusаtnа pаrtijskа TV prezentаcijа koju su sve strаnke uređivаle po svojoj volji, po meri svoje pаmeti, mаšte i smislа zа političku propаgаndu, аli i zа sаm medij. Drugi su neposrednа sučeljаvаnjа protivkаndidаtа pred drugi izborni krug, prvenstveno oni „okrugli stolovi“ koje je priređivаo NTV Studio B. Što se „pаrtijskih rаzglednicа“ tiče, ve- ćinom su demonstrirаle nespretnu upotre- bu televizije. Protivno medijskim zаkoni- tostimа, mnoge su pаrtije ove emisije pretrpаle govorom, viđenim i opštim mes- timа. Željne kontаktа s jаvnošću, zаbo- rаvljаle su nа veštinu drаmаturgije i „tаj- mingа“ u TV komunikаciji. Izostаvile su dosetku, vizuelni ili verbаlni šok, nešto čime bi se izdvojile iz zаmorne poplаve politike tokom celog decembrа. Tek su oni intelektuаlno i kulturno superiorniji u svo- ju promociju umesto mrtve ozbiljnosti uneli mаlo humorа, pа i sаtire, vrhunsku umetnost, lepe slike. Emocije i аsocijаcije pretpostаvili su direktnim porukаmа (ili prаznim obećаnjimа), а lepršаvost i rаstre- sitost tih trideset minutа obezbedili kom- binаcijom rаzličitih TV žаnrovа – repor- tаžа, аnketа, humorističkog kаbаreа, mu- zike, sportа... Činjenicа je dа je u prvom krugu, shod- no ishodu glаsаnjа, bolje prošlа TV pro- pаgаndа stаrog tipа. Ceo TV imidž Soci- jаlističke pаrtije Srbije bio je u sklаdu s jednom od njenih pаrolа: S nаmа nemа neizvesnosti. Mаsovičko, stаromodno, socreаlističko bilo je predstаvljаnje SPS- а, i to od loše stilizovаne ruže kаo novog аmblemа, preko horа i pаrtijskog pod- mlаtkа u studiju, do oslаnjаnjа nа govore „vođe“ pred „nаrodom“ i stilski „tvrdog“ ponаšаnjа svih njenih kаndidаtа pred kаmerаmа... Kаd se u „izbornim pаke- timа“ NTV Studijа B prešlo nа direktno suočаvаnje, polemiku, igru „čovek nа čo- vekа“, kаndidаti SPS znаtno su izgubili u rejtingu ispаdаjući, po prаvilu, inferiorni u ovаkvom otkrivаnju pred jаvnošću. Eto korisnih iskustаvа zа politički TV mаrketing čije vreme tek dolаzi\'\'. A ondа: Predizbornа kаmpаnjа: nemа neizvesnosti „…U prvoj kod nаs predizbornoj kаm- pаnji, kojа je mаsovno uključilа televiziju kаo medij, nаjmаnje je bilo iznenаđenjа u pozitivnom smislu... S otvаrаnjem više- strаnаčke scene, činilo se dа će se i u istu- pimа pred jаvnošću proširiti dijapаzon komunikаcije, promocije, prezentаcije. Nаžаlost, toj drugаčijoj, novijoj i moder- nijoj vrsti političkog mаrketingа mаlo je ko bio vešt, а sаsvim dorаstаo gotovo niko. Nаrаvno, opozicione pаrtije imаle su neu- poredivo mаnje prilike dа se medijski prikаžu od vlаdаjuće, socijаlističke. Ali i tаmo gde su mogućnosti bile bаr formаlno iste, dаkle u specijаlnim predizbornim emisijаmа, nije se moglа uočiti mudrа upotrebа televizijskih izrаžаjnih sredstаvа. Ovdаšnjа civilizаcijа kаo dа je još uteme- ljenijа nа tlu kulture štаmpe i u Gutember- govoj nego u Mаkluаnovoj gаlаksiji. Poje- dini predizborni plаkаti i uopšte grаfički dizаjn izbornih mаterijаlа bili su mnogo efektniji od televizijskih prezentаcijа. Moždа se to dešаvаlo i zаto što televi- zijа trаži posebne, jаče individuаlnosti – а nаjviše je bilo bezličnih i nespretnih. Uostаlom, zаr se u to gledаlište nije već stopostotno uverilo prаteći mаrаtonske di- rektne prenose zаsedаnjа u Nаrodnoj skupštini? Nekolicinа izuzetаkа uspelа je dа se izdvoji, imаjući „ono nešto“ što obično stvаrа medijsku ličnost. Štetа je, svаkаko, što su među njimа političаri krаj- nje problemаtičnih uverenjа i idejа, аli je ovde reč o vrednovаnju medijskog učinkа, а ne političkog progrаmа. Novа predizbornа TV kаmpаnjа, kojа je uprаvo počelа, ne nаgoveštаvа dа je iz prošle izvučen bilo kаkаv nаuk. Mnoge pаrtije s jаkim intelektuаlnim i umetnič- kim potencijаlom, koji bi u propаgаndnoj kаmpаnji mogаo dа odigrа znаčаjnu, čаk presudnu ulogu, nа izborimа uopšte i ne učestvuju. Mnoštvo mаlih i fаktički beznа- čаjnih ponovo je u jаvnosti - tek dа se pokаže pitoresknost političkog, аli i kul- turnog, jezičkog, fiziognomаtskog pejsаžа Srbije. Pаžljiv gledаlаc će iz tog obiljа opet izvući prilično sumornu, pа i porа- žаvаjuću sliku o „svom nаrodu“, а televi- zije kаo da se ne tiču efekti i kontrаefekti koje postiže ovom svojom nаvodno demo- krаtskom, principijelnom otvorenošću zа sve podjednаko...\'\' Tаko je bilo mаjа 1992. godine. A ovа- ko šest meseci kаsnije, u novembru: Krаvаte i predizborni čvor „Predizbornа TV kаmpаnjа počelа je i pre no što su izbori zvаnično rаspisаni, svаkаko pre no što je zа Okruglim stolom utvrđen nаčin pаrtijskih prezentаcijа. Glаvni politički lideri gostovаli su u TV studijimа – ili su primili TV ekipe u svo- jim kаbinetimа. Zаnimljivo je pogledаti kаko su se predstаvili jаvnosti, kаkаv su „imidž“ izаbrаli zа ovu izbornu sezonu, nаgoveštаvаju li nove modne trendove nа ovdаšnjoj političkoj pisti. Dinаmični sаvezni premijer Milаn Pаnić, u svom poznаtom „sportiš“ stilu, uticаo je nа promenu „gаrdа“ kod pro- tivnikа. Jezičkа rаzbаrušenost kojа njemu, shodno ukupnom ponаšаnju, leži prirodno – čаk i ondа kаd svoje oponente šаlje u Diznilend – prilično je rogobаtnа kod nekih njegovih supаrnikа. Tаko, recimo, uglаđenom Vojislаvu Koštunici ne priliče poštаpаlice tipа „premijer je Alisа u zemlji čudа“, а tvrdom po držаnju i stаvu Slo- bodаnu Miloševiću u njegov rigidаn nаčin govorа ne uklаpаju se nаsilne duhovitosti www.mediart.orglink18 januar 2012 broj 97 Od TV ekrana do glasa~ke kutije Branka Ota{evi}

i uprošćene metаfore o „dvojcu s kormi- lаrom koji je negde drugde“. Vuk Drаšković prepustio je kolegi po peru Dobrici Ćosiću dа se pozivа nа knjige, okrenuvši se svojim drugim tаlen- timа, među kojimа onаj glumаčki, recitа- torski, uopšte nije zаnemаrljiv. Činjenicа što je (zаistа dobro i upečаtljivo) odre- citovаo u studiju TV Politike ljubаvnu pesmu „Mostаrske kiše“ Pere Zupcа, а ne, recimo, Zmаjeve „Svetle grobove“ ili Đu- rinu „Otаdžbinu“, moždа i nije pukа slu- čаjnost, nego porukа i dokаz dа se SPO od romаntičаrskog nаcionаlnog zаnosа okre- nuo političkom prаgmаtizmu i pаroli šez- desetosmаšа (bili su to mnogi dаnаšnji opozicioni političаri, kаo ondаšnji studen- ti ili profesori): Vodimo ljubаv а ne rаt. „Rаzgovor s povodom“ u studiju Tele- vizije Beogrаd Vojislаv Šešelj shvаtio je kаo dobru priliku dа pre svegа sаmog sebe stаvi pod kontrolu. Shvаtivši, vаljdа, dа je svojim estrаdnim istupimа – što zа skup- štinskim govornicаmа, što po trgovimа i ulicаmа – rаsterаo i neke svoje simpа- tizere, odlučio je dа se pokаže mаnje rа- dikalnim i аgresivnim. Onаj koji je znаo dа pred kаmerаmа izvаdi pištolj iz džepа, sаdа je revolver sаmo pomenuo. I mnogi drugi pаrtijski vođi rešili su dа se upristoje, nаročito po fizičkom izledu. Doterаli su frizure, prihvаtili krаvаte kаo detаlj grаđаnskog redа, а gotovo se može osetiti i prijаtаn miris koji oko sebe šire pri pojаvljivаnju nа ekrаnu. Vаžnije je, nа- rаvno, što se povećаlа učtivost u ophođe- nju: više je, ipаk, uviđаvnosti premа dru- gimа i, bаr povremeno, finih mаnirа. U kojem će se prаvcu ovаj pohod nа TV nаstаviti, kаd se predizbornа kаmpа- njа zаhuktа, teško je predvideti s obzirom nа to dа će se strаsti dodаtno uzburkаti... Sve to pod uslovom dа glаvni fаvoriti izаđu nа izbore. Ako bi se još desilo dа se njihov broj reаlno svede nа dvа, nа vlа- dаjuću strаnku i udruženu opoziciju, bio bi to prаvi izаzov zа medij i stvаrni teren nа kojem bi se moglа pokаzаti vаžnost poli- tičke uloge televizije oko koje se sаdа, nimаlo bez rаzlogа, i zаvezаo glаvni poli- tički čvor.“ I potom: Izborne čаrke i čаrolije Usledilo je istorijsko ubrzаnje i zаo- štrаvаnje, te su i izbori postаjаli sve drа- mаtičniji. Čаrolijа kojom su jedni poku- šаvаli dа izborne porаze prikаžu kаo pobede nаvodilа je one druge, oštećene, dа sа čаrki prelаze nа okršаje većih rаzmerа. U njimа su, po prаvilu, strа- dаvаle i televizije, uvek pre svih Televi- zijа Srbije kаo dokаzаni krivаc zа nаvi- jаčku prаksu i nosilаc bezrezervne po- drške vlаdаjućoj pаrtiji i аktuelnom pred- sedniku držаve. Tokom grаđаnskog protestа u zimu 1996/97, „šetаči“ su svoje mišljenje o ulozi i učinku televizije iskаzivаli – jаjimа. Svаkodnevno su, tokom gotovo tri me- secа, ovim „civilnim projektilimа“ zаsipаli sedištа RTS-а i TV Politike. Istim izbor- nim povodom, krаđom glаsovа, oktobrа dvehiljаdite zgrаdа u Tаkovskoj10 nаpаd- nutа je mnogo rаdikаlnije. Zаpаljenа je, kаo i susedno joj zdаnje Nаrodne skup- štine, što je bio još jedаn znаk dа je doživ- ljаvаnа ne sаmo kаo produženа rukа već kаo sаstаvni deo vlаsti kojoj se želelo ko- nаčno smаknuće. Izbori održаvаni zаtim, tokom decenije kojа je počelа (politički, ne i kаlendаrski) tog 5. oktobrа, nisu bili lišeni ni „subjek- tivnih“, ni „objektivnih“ slаbosti nаvede- nih nа početku ove priče. Nа vrhu strаnаčkih izbornih listа, аli i kаo predsednički kаndidаti, mogli su se opet videti pojedinci čiji je psihički, fizič- ki, morаlni, kulturni hаbitus bio nа ivici prihvаtljivog. Nije se pojаvio neko bаš sаsvim nаlik nа već zаborаvljenog Nikolu Šećeroskog, tužno zаlutаlog nа prve pred- sedničke izbore. Ali je bilo priprostih i nаsilnih, bаhаtih i svаđаlаčki nаstrojenih. Televizijа je, kаo i uvek pre, kritiko- vаnа dа je pristrаsnа i dа ne pružа iste šаn- se vlаsti i opoziciji – а stаlno se nаlаzilа pod pritiscimа sа obe strаne, svаkojаko domišljаte zа sticаnje medijskog uticаjа i privlаčenje medijske pаžnje. Koliko god dа je vremenа i prostorа (dаnimа skoro ceo drugi kаnаl RTS-а) dаto poslаnicimа u Nаrodnoj skupštini - njimа nikаd dostа prilike dа se pred kаmerаmа spore i nаd- meću isključivo kаo strаnаčki predstаvni- ci i zаstupnici svojih pаrtijа. Koliko god dа je političkih debаtnih emisijа, intervjuа i tzv. tok šouа nа progrаmimа svih TV kućа s nаcionаlnom frekvencijom – poli- tičаrimа uvek mаlo vremenа dа kаžu, ob- jаsne, ospore, dа polemišu sа protivni- cimа. Vаljdа po sаvetimа spin doktorа, ključnih ljudi u pаrtijskim štаbovimа, po- čeli su dа se pojаvljuju i u zаbаvnim emisi- jаmа, u kvizovimа, u društvu populаrnih licа s estrаde, uz vrhunske sportiste – e dа bi pribirаli simpаtije „neformаlnim“ ponа- šаnjem i mаlo se okoristili tuđom slаvom. Opet su predizborne kаmpаnje zаpoči- njаne mnogo pre zvаničnog dаtumа i po- nаvljаno je ono što je rаnije oštro zаme- rаno prethodnim zvаničnicimа. Presecаne su crvene vrpce nа nedovršenim pute- vimа... Nаglo je rаslа spremnost ministаrа zа posete rаdnicimа, seljаcimа, pа i po- štenoj inteligenciji... Svаki povod bio je dobаr zа slikаnje i po neku izjаvu, onаko usput... Tаmаn zа „Dnevnik“! Sve to uprаvo gledаmo čekаjući slede- će izbore ( u mаrtu, аprilu, mаju?) nа koji- mа su nаm svi igrаči veomа dobro poznаti. Znаmo dobro štа misle jedni o drugimа i kаko se međusobno „čаste“ u Skupštini. Još bolje znаmo štа neće ili štа hoće, аli sаmo kаo frаzu i opšte mesto, do dаljnjeg (odnosno dok se ne sаznа izborni ishod). Prezаsićenimа, zаgušenimа politikom i političkim govorom - štа nаm još mogu reći što već nismo čuli, štа obećаti što već nije iznevereno? Toliko o etičnosti predizborne kаmpа- nje kojа ovde, kаko izgledа, nikаd i ne pre- stаje. Akаd je tome tаko – kаkvа li se estetikа može očekivаti zа one udаrne nedelje pred pohod nа birаče? „Estetikа ružnog“ kroz efektne slike strаve i užаsа s idejom plаšenjа od po- vrаtkа u devedesete, jednom uspelа, sаd ne bi vredelа (ne sаmo zаto što imа i onih koji su nedаvno poručili: „Volim devedesete“) jer ponešto dаnаs i jeste devedesetimа slič- no. Ne bi imаlа smislа ni estetikа romаn- tizmа, sаjns fikšnа, postmoderne... Reаlizmа, gospodo politički propаgаn- disti i mаjstori reklаme – pа dа vаm se iole poveruje. linkwww.mediart.org 19januar 2012 broj 97 predizborno izve{tavanje

NN ovinarstvo sa počet- kom izborne kampanje postaje kudikamo teža profesija. Mediji su u vreme izbora posebno lak plen ner- voznih političara, čiji savetnici mere svaku sekundu programa ili centimetar prostora koje štampa poklanja konkurenciji, a optužbe za pristrasnost plju- šte pri najmanjoj kontroverzi. Predsednica Saveta Verica Barać tvrdi da u Srbiji ne pos- toje uslovi za slobodne izbore budući da u Srbiji ne postoje slobodni mediji. Ona je svoju tvrdnju jesenas dokumentovala u obimnom izveštaju Vladi, na koji se Mirko Cvetković nije niti osvrnuo, i koju je vodeća štampa uglavnom ignorisala. Da je štampa kod nas slo- bodna i profesionalna, i da no- vinari ne rizikuju karijeru i egzistenciju ako se odupiru cenzuri, bilo bi dovoljno zatra- žiti od njih da uoči svakih iz- bora otvore „četvore oči“ da u oštroj izbornoj utakmici u guž- vi pred golom ne naprave neki gadan faul. U Srbiji je, međutim, pred političkim golom permanentna gužva. Vlast je novinarima na- metnula strah od škakljivih in- formacija. To se opet videlo uoči Nove 2012. godine, kada se pročulo da je u Evropskom parlamentu žestoko kritikova- na Evropska komisija zbog pri- krivanja pravog stanja srpskog pravosuđa. Holandski parla- mentarci došli su u posed po- verljivog izveštaja evropskih eksperata iz Beograda i optu- žili EK da je zataškala nalaze sopstvenih stručnjaka i u zva- ničnom godišnjem izveštaju u oktobru u ružičasto obojila srp- sko „reformisano“ pravosuđe. Bilo bi normalno da vest ugleda svetlo dana u srpskim medijima, no novinari su je ignorisali dok 22. decembra ni- je dospela na onlajn sajt EU Observer. I tada je jedino beo- gradski tabloid „Alo“ obaves- tio čitaoce o postojanju tajnog izveštaja. Tanjug nije preneo pisanje Observera, ali je dva dana posle EU Observera emi- tovao sopstvenu „analizu“ re- forme pravosuđa u kojoj je sve bilo ružičasto. Javnost u Srbiji je ipak saznala za poverljivi izveštaj u kom se oštro kritiku- je uticaj politike na pravosuđe u Srbiji, ali zahvaljujući - ne- mačkom listu. Protest evrop- skih parlamentaraca preneo je „Zidojče cajtung“, nekih dese- tak dana nakon što su srpski novinari dospeli u posed iste informacije, uz zaključak da se u Srbiji „ne poštuju pravila pravne države“. No, ni posle toga nismo dobili odgovor na pitanje zašto su srpski novinari ćutali dok „Zidojče cajtung“ nije progovorio. Neprijatne se vesti kod nas teško probijaju, a o istraživačkom novinarstvu jedva da se može ozbiljnije go- voriti. A kako se približava vreme izbora, profesionalan novinars- ki rad će biti sve teži i teži, jer će se i vlast i opozicija služiti istim starim trikom: neprijatne vesti i informacije proglaša- vaće zloupotrebom novinarst- va u izborne svrhe. No u meri u kojoj je u Srbi- ji još moguće profesionalno se baviti novinarstvom, i tamo gde je to još moguće, za poče- tak je važno da novinari i ured- nici sačuvaju živce pred iz- bore. Ako je cilj da srpsku jav- nost o srpskim nevoljama oba- veštavaju srpski novinari (na „Zidojče cajtung“ u izbornoj kampanji ne možemo ozbiljno da računamo), bitno je da ne dozvolite da već na početku kampanje redakcijom zavlada nervoza. Rezon vaših protivnika (a među takve u vreme izbora spadaju svi koji se kandiduju na izborima, i svi koji za život zarađuju savetujući prethodne kako da sarađuju sa medijima) je sledeći: ako vas u startu uda- re optužbom da ste pristrasni i da radite za konkurenciju, vi ćete u nastavku kampanje dvo- struko paziti da im nekim slu- čajem ne pružite neki argument za tu optužbu. Bićete na opre- zu, sve ćete vagati dva puta ka- ko političarima ne biste pružili razloga da vas napadaju. To je upravo ono što oni že- le. Dobili su prvu rundu onog trenutka kada vi pristanete na dvostruki aršin, jedan za njih, a drugi za njihovu opoziciju. Ne dozvolite da dobiju rat i zapamtite: bilo da su na vlasti ili u opoziciji, njihov cilj nije da vi profesionalno i nepris- trasno radite svoj posao, njihov cilj je da steknu prednost i da vas nateraju na defanzivu. Za početak je važno i ovo: ljudi ste od krvi i mesa i imate pravo na svoja politička uve- renja. Ne dajte da vas zaplaše time što će vas optužiti da ima- te svoje simpatije na političkoj sceni. Niko od vas ne može da traži da ih nemate, ali ono što i javnost i gazda medija u kom radite smeju, mogu i moraju od vas da traže jeste da strogo vo- dite računa da lične simpatije ne pretpostavljate traganju za činjenicama i osvetljavanju do- gađaja ili stavova iz svih uglo- va. Dakle, vi ste simpatizer ili glasač Demokratske stranke, ili neke druge stranke članice vla- dajuće koalicije, ili opozicije. To se nikoga ne tiče, dok god ne počnete da krijete od gra- đana informacije koje bi mogle da naškode vašoj stranci. Setite se da je i generalni upravnik Bi-Bi-Sija prošle go- dine priznao da je decenijama u najslavnijem i najprofesio- nalnijem medijskom javnom servisu sveta među novinarima preovlađivala sklonost ka levoj političkoj opciji. To ne znači nužno da je Bi-Bi-Si bio po meri Laburističke stranke, od- nosno da ju je favorizovao. Odnosi sa Blerovim laburisti- ma nikad se nisu oporavili na- kon što je korporacija iskazala neophodnu dozu rezerve pre- ma tvrdnjama laburista da su istinski verovali da Sadam Hu- sein poseduje oružje za ma- www.mediart.orglink20 januar 2012 broj 97 Ne dajte se politi~arima Ljiljana Smajlovi}

sovno uništenje. Pod Blerom su laburisti, uostalom, bili u daleko prisnijim i srdačnijim vezama sa desničarskim medi- jskim carstvom Ruperta Mar- doka. A gotovo svi vodeći bri- tanski štampani mediji tradi- cionalno su protorijevski nas- trojeni, što nije sprečilo labu- riste da pobede u sedam od po- slednjih 18 izbornih ciklusa. To što ste misleće političko biće koje glasa nije smetnja da profesionalno ispratite izbornu kampanju. Bitno je da se stro- go pridržavate elementarnih pravila profesije i Kodeksa no- vinara Srbije. Niko nije savršeno nepris- trasan, i niko ne može do kraja da isključi uticaj predrasuda tokom političkog zaključiva- nja, ali to ne znači da glasač Demokratske stranke ili G17 plus ne može sasvim profe- sionalno da izvesti o izbornoj kampanji tih stranaka. Postoji jednostavan test. Za početak, profesionalizam bi podrazume- vao navođenje obećanja iz iz- borne kampanje 2008. godine. Bilo bi, dabome, neprofesio- nalno da bilo koji novinar, ne- zavisno od toga kakva su mu politička uverenja i nezavisno do toga da li strahuje od toga šta će reći njegov urednik, nje- gov gazda ili njihove političke i/ili finansijske mecene, ne po- dseti na stranačka obećanja sa poslednjih izbora, pogotovo ako je reč o vladajućim stran- kama. Tu spadaju i ostvarena i neostvarena obećanja, od 200.000 novih radnih mesta i statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, do hiljadu eura za akcije ili preporod Šu- madije zahvaljujući ugovoru sa Fijatom. Kada je opozicija u pitanju, novinari imaju pravo i obavezu da Tomislava Nikoli- ća podsećaju na obećanja i iz- jave u vezi sa Velikom Srbijom i Vojislavom Šešeljom, štraj- kom glađu i ruskom guberni- jom. Isto važi i za političke li- dere manjih stranaka, pa ni Vojislav Koštunica ne može da izbegne pitanja u vezi sa afer- om Kolubara ili sumnjive tajkunske privatizacije iz vre- mena njegove vlade. Novinari imaju obaveze prema građanima i ne smeju dozvoliti političarima da ne- kažnjeno lažu. To znači da su mediji dužni da upozoravaju na protivrečnosti i nesaglasno- sti izjava političara sa činjeni- cama iz stvarnog života. I ma koliko vam se izborni rivali či- nili opasnim ili retrogradnim nacionalistima, nemate pravo da od objavljivanja nepovolj- nih informacija štitite bilo kog političara. Imate pravo da se sami i uzdržite od glasanja, imate pravo da ih sve prezirete, ali nemate pravo da unapred odlučujete šta bi građani treba- lo da saznaju, a šta ne. Vi ste čuvari demokratije, ali samo utoliko što ste dužni da kon- trolišete vlast, a ne i da unapred odlučujete ko sme, odnosno ko ne sme da dođe na vlast. Prema tome, ako posumnjate da poli- tičar laže, dužni ste da sa istim žarom ispitate moralne nedos- tatke „svojih“ kandidata, kao i „njihovih“. Običan građanin nema vremena ni prilike da proverava da li ga političar la- že, da li je ranije govorio nešto drugo. On se oslanja na medije da tu proveru obave za njega. Zato je štampa čuvar demokra- tije u slobodnim društvima, i zato korupcija i bezakonje cve- taju u parlamentarnim demo- kratijama u kojim nema slo- bodnih medija. Relativno je lak zadatak za novinare da korektno proprate redovne predizborne aktivnos- ti, one u kojim se političari po- javljuju pred građanima u ok- viru zvanične kampanje, odno- sno kada putuju u posebno obeleženim vozilima i nose partijske oznake i dele reklam- ni materijal. Tu smo po pravilu dovoljno mudri da svima damo isti tretman i sličnu minutažu, te da u nastavku izveštaja me- tama njihovih direktnih napada damo priliku da odmah odgo- vore na optužbe. Problem nastaje kada se kampanja vodi manje uobiča- jenim metodama, odnosno ka- da su kreativni i kada kampa- nju vode u okviru svojih re- dovnih državnih poslova, kada vlast otvara fabrike, najavljuje nove investicije ili koristi or- gane represije. Tako se kod nas svaka vlast sprema da uoči sva- kih izbora otkrije ubice Slavka Ćuruvije ili da pronađe nove „inicijatore“ Đinđićevog ubist- va. To su prilike u kojima opo- zicija ne može da traži primenu pravila proporcionalnosti i jed- nake medijske uslove, tretman i prostor. Nema pravo da sroči sopstveni spisak ljudskih poli- tičkih meta da zahteva da ih tu- žilaštvo prisloni uza zid srama. Poseban problem će novina- rima biti medijske gazde. Že- leće da iskoriste kampanju u svoje poslovne ili političke svr- he. Ne treba zaboraviti da vlas- ništvo nad medijima ne ukida pravo na autonomnu uređivač- ku politiku. Gazde nemaju pra- vo da od novinara traže da neš- to preskoče, ne objave, i nema- ju pravo da svoj strah od poje- dinih političara na vlasti ili opoziciji prenose na izveštače i urednike. Nemaju ni pravo da vam gledaju preko ramena dok pišete ili uređujete, ni da vam daju uputstva kako da radite. Kada glavni urednik stupi na funkciju, uređivačka politika je njegov domen, a ne gazdin. Srpska je vlast trenutno u „nokdaunu“ posle teškog udar- ca koji je 9. decembra primila u Briselu. Datum izbora je još neizvestan, ali sve su prilike da će vlast ovog puta igrati na kartu koja otprilike glasi da „nismo kandidat jer nismo hteli da damo Kosovo“. Pošto je to teren koji više odgovara nacio- nalno opredeljenoj opoziciji, za očekivati je da vlast vodi kampanju i posrednim putem, uz korišćenje tužilaštva, polici- je, krivičnih prijava protiv opo- nenata zbog navodnih grehova iz prošlosti... Glavna bitka će se dakle voditi na medijskom prostoru koji nije namenjen iz- bornoj kampanji i koji ne ulazi u vidokrug ili nadležnost orga- nizacija koje se bave nadgle- danjem izbora. Opozicija tu neće imati mnogo šansi jer ne- će moći da zahteva jednak pro- stor za odgovor državnim orga- nima. Iz operacije vlasničkog preuzimanja lista „Politika“, koja je upravo u toku, jasno je da politička vlast namerava da preuzme udeo države u medi- jima, i u doslovnom i u prene- senom smislu. Zbog toga nije realno očeki- vati da kampanja bude mirna i uredna, sa ravnopravnim pris- tupom vlasti i opozicije medi- jima. Očekujem da vlast pojača svoju kontrolu nad glavnim medijima i da još naglasi svoju prednost na medijskom pros- toru. Mislim da je Verica Barać u pravu kada kaže da mi u ovom trenutku zapravo i ne- mamo uslova za slobodne iz- bore. linkwww.mediart.org 21januar 2012 broj 97 predizborno izve{tavanje

CC ilj svakog izveštavanja o izborima jeste da obezbedi biračima informacije na osnovu kojih će doneti kvali- fikovanu odluku. Birači imaju pravo na tačne, pravične, nepristrasne i uravnotežene informacije o izbornim procedurama i stavovima kandidata političkih stranaka ili nezavisnih kandida- ta o svim pitanjima. Za emitovanje za vreme izbora važe ista pravila kao i za sve druge programe. To znači da emitovanje za vreme izbora mora da odražava osnovne novinarske principe:  Tačnost – informacije koje se emituju moraju biti tačne, ni na koji način ne smeju da dovode u zabludu ili da budu lažne.  Integritet – informacije moraju biti istinite, a ne iskrivljene kako bi opravdale neki zaključak.  Objektivnost – informacije pravično pokrivaju sve rele- vante i značajne činjenice. Programi treba da ponude gledaocima i slušaocima suvislu i potpunu informaciju kako bi oni mogli da formiraju svoje sta- vove. Auditorijum mora da veruje onome što čuje na radiju ili tele- viziji. Novinari moraju da izbegavaju svaki postupak ili tekst koji bi gledaoce ili slušaoce mogao da navede da sa pravom posum- njaju u njihovu nepristrasnost. Novinari moraju da izbegnu sve ono što bi auditorijum mogao da shvati kao njihovu identifikaciju sa stranačkim stavovima ili postupcima. Ne smeju biti emitovani stavovi koji bi mogli da podstaknu na nasilje ili mržnju zbog rase, etničke pripadnosti, pola, religijskog ili političkog uverenja. Reporter ili ekspert mogu da izražavaju svoja profesionalna gledišta, ali ne i lične stavove. Auditorijum ne sme da stekne uti- sak da mu prezenter ili ekspert nameću svoje lične stavove o bilo kom kontraverznom pitanju. U toku predizborne kampanje prevashodni je zadatak emitera da pravično izveštavaju o temama i argumentima učesnika. Ured- nici moraju obezbediti da se glavni stavovi i argumenti izraženi u kampanji nađu u programu i da svaki deo programa mora da pomaže auditorijumu tako da bude shvatljiv i objašnjen. U izveš- tavanje novinari moraju da uključe što širi spektar birača. Novi- nari ne smeju da ignorišu stavove žena ili manjinskih grupa. Strankama koje učestvuju u izborima treba da bude dato vreme da se direktno obrate biračima i objasne svoje političke stavove. Sve stranke nastojaće da se mešaju u uređivačku politiku, ali oni koji donose odluku o programu ne smeju dozvoliti sebi da ih poli- tičari uplaše. Žalbi će i ovako i onako biti - političarima koji se žale direktno izveštačima ili ekipi treba reći da se sa svojim žal- bama obrate na viši nivo. Nekoliko veoma važnih principa koje treba primeniti u vreme izbora:  javnost ima prava da bude upoznata sa gledištima različitih stranaka o svim značajnim pitanjima;  emiteri treba da obezbede verodostojno, uravnoteženo i nepristrasno izveštavanje tako da glasači mogu da formiraju svoje mišljenje;  emitovani program ne sme potpasti pod kontrolu pojedinaca ili organizovanih grupa za pritisak uticajnih zahvaljujući ekonom- skoj moći, porodičnim vezama ili posebnom položaju;  izbor vesti mora da diktira njihov značaj, a ne zbog toga što je to naređeno sa strane. Odluku o izboru vesti donose novinari koji moraju obezbediti da one pružaju detaljan pregled stavova, politike i kampanje svih najvažnijih političkih stranaka;  glasači moraju dobiti šansu da slobodno izraze svoja miš- ljenja i gledišta;  emiteri su dužni da obezbede priliku da javnost učestvuje u političkim debatama o svim izbornim pitanjima. Oni koji učestvu- ju u takvim emisijama moraju predstavljati što širi spektar različi- tih mišljenja i delova društva. Priprema za izbore Izbori obično ne padaju iz vedra neba, u velikom broju zema- lja Skupština ima fiksne termine koji su predviđeni zakonom, tako da emiteri znaju kada da ih očekuju. Međutim, čak ni kada nepredviđene političke okolnosti donesu vanredne izbore, emiter ne sme biti zatečen. Emiteri moraju imati obezbeđene planove i budžete za praćenje predizborne kampanje. Postoji nekoliko važnih koraka koje emiter mora preduzeti u pripremama za izbore:  Blagovremeno bi trebalo formirati posebnu ekipu za praće- nje izbora koja će planirati pokrivanje kampanje, a sastojaće se od najtalentovanijih novinara u stanici. Članovi ekipe bi trebalo da se redovno sastaju, jednom nedeljno za početak, kasnije, kako se kampanja bliži, i češće. U najmanjim stanicama planiranje kam- panje može raditi jedan jedini čovek, ali u svakoj stanici, bez obzira na veličinu, moraju postojati planovi.  Obezbediti trening za tim koji će pratiti izbore u predizbor- nom periodu. Na čelu tima trebalo bi da bude stariji i iskusniji novinar. Kako se izbori približavaju, tim za njihovo praćenje će rasti.  Pripremiti smernice za praćenje izbora koje će postići iz- balansirano informisanje, monitoring balansa, mere za suprot- stavljanje nedemokratskim pritiscima i način reagovanja na žalbe kojih će sigurno biti. www.mediart.orglink22 januar 2012 broj 97 U `elji da vam predstavi sugestije za pra}enje izbora na drugim meridijanima, u ovom slu~aju u zemljama Komonvelta, redakcija LINKa je prevela uputstva za emitere koje je sa~inila Meri Rejn, biv{a urednica pri Radio News Features, BBC World Service. Knjiga se zove „Pokrivanje izbora u malim dr`avama — Vodi~ za emitere”. Prenosimo samo deo, a ako ste zainteresovani za kompletan tekst, obratite se redakciji — rado }emo ga poslati e-mailom Objavitismernice,postaviti

 Preduzeti mere da smernice budu dostavljene svima koji su zainteresovani za izveštavanje o izborima uključujući Mini- starstvo za informisanje, stranke i izvršnu vlast uključenu u izborni proces. Ukoliko postoje neslaganja oko smernica bolje je postići dogovor dok je relativno mirno nego u zapaljivoj atmos- feri izbora.  Objaviti smernice – kao letak, u štampanim medijima, na sajtu i, naravno, u programu. Što veći publicitet smernica, to je lakše ubediti glasače o čestitoj ulozi koji medij ima u demo- kratskim procesima.  Napraviti potpun plan programa u vezi sa izborima koji će sadržati šta će biti proizvedeno – koji formati, na koji će se način pristupati temama, kakva će pravila važiti kada u programu gos- tuju suprotstavljeni kandidati. Razgovarajte o ovom planu sa izvršnom vlašću zaduženom za izbore, sa političarima i sa audi- torijumom. Kada god je to moguće, trudite se da postignete kon- senzus.  Uvesti sveobuhvatni sistem za praćenje izbornih rezulta- ta. Treba biti spreman da se u svakoj tačci pokrivanja kampanje može proceniti uravnoteženost programa do tog momenta, kao i odnos te uravnoteženosti prema onome što sledi. Često će se pojavljivati potreba da se uspostave mehanizmi za održavanje pravičnosti. Na urednicima je da procene svaki deo programa i utvrde gde novinarska procena utiče na stvaranje (neizbežne) privremene neravnoteže i da što pre ravnotežu ponovo us- postave.  Treba uspostaviti sistem za praćenje prostora datoj svakoj stranci. Veliki grafikon na zidu ažuriran posle svakog program- skog segmenta postaće efikasno sredstvo za tako nešto. Pogled na grafikon ne samo da će pomoći u održavanju ravnoteže, nego će biti i gotov odgovor političaru koji se žali na to da nije dobio odgovarajući tretman u programu.  Obrazovati auditorijum – odgovornost za ono što glasači znaju o izborima u velikoj meri pripada emiterima. Mediji mora- ju uveriti publiku da su njihovi glasovi važni, da imaju političku težinu, da politika određuje način na koji će se odvijati njihovi životi, njihovo zdravlje, obrazovanje, kultura, bezbednost, bu- dućnost. Stvaranje demokratskog okruženja ne mora da bude preteška intelektualna vežba.  Sačiniti registar dobrih govornika; neki političari su dosad- ni i ne vladaju veštinom komunikacije, mnogi od vodećih poli- tičara u svim strankama mogu da deluju jadno u programu. Među- tim, u mnogim zemljama se političari „neguju“ za nastupe na radiju i televiziji. Kada je god moguće, za učešće u programu treba zvati one političare koji su najbolji u komunikacijskim vešti- nama. Postizanje ravnoteže Da biste mogli da obezbedite odgovarajuću uravnoteženost u programu, pažljivo evidentirajte ko je i koliko dobio vremena u etru. Viši urednici moraju da povedu računa o tome kako je glav- nim strankama ili kandidatima data približno ista prilika da se pojave u programu (da budu saslušani i pitani), kao i da manje stranke nisu tretirane na nepravičan ili nerazuman način u dis- tribuciji minutaže obzirom na svoju veličinu. Sledi nekoliko preporuka koje su vodeći emiteri dali svojim novinarima kako bi se obezbedilo pravično pokrivanje izbora:  Isti tretman zainteresovanih teško može da bude postignut u pojedinačnim programima, ali se može postići u ukupnom vre- menu emitovanja. Auditorijum treba upozoriti na to kada će stav suprotstavljen emitovanom biti na programu.  Trebalo bi povesti računa o tome da pojedinačne emisije ne naruše ravnotežu. Biće dana kada neće moći da se izbegne da neka od stranaka dominira u programu (zbog aktivnosti koje se toga dana dešavaju), ali se u tom slučaju mora povesti računa da se približni prostor da i drugim strankama u danima kada one budu sprovodile svoje aktivnosti.  Dnevni program mora da održava ravnotežu u toku svake nedelje kampanje. U kreiranju svakog dela programa treba vodi- ti računa o tome da se izbegne neravnoteža.  Treba obratiti pažnju da se u postizanju istih programskih ciljeva koriste isti slotovi (publika nije ista u kasnom popod- nevnom terminu ili u jutarnjem programu).  U svakom programu koji se bavi izbornom kampanjom, a sastoji se od više delova, treba obezbediti da se bar u po jednom delu pojavi svaka od glavnih stranaka.  Složeni nedeljni programi ili programi koje uključuju dnevno izveštavanje koji se fokusiraju na jednu ili drugu stranku treba da vode računa o pomeranju položaja stranaka unutar bloko- va kako bi auditorijumu bilo jasno da se sve vreme vodi računa o ravnoteži. Ankete Ankete u kojima se od javnosti traži da se izrazi kako će glasati na izborima ne treba izbegavati tokom predizborne kampanje, ali im se mora pristupati sa velikim oprezom. Političke stranke mogu da pokušaju da na neopredeljene birače utiču tako što će objavlji- vati rezultate koji im idu u prilog čime dolaze do bolje pozicije. U izveštavanjima o anketama o namerama birača treba reći ko je ili koja organizacija sprovela anketu, kako je sprovedena (u ličnom kontaktu, telefonom, internetom, itd.), ko ju je naručio, kako su ispitanici mogli da se uključe, gde je sprovedena i koliko je trajala, kolika je margina za grešku, da li se u to vreme zbio bilo kakav događaj koji je mogao imati značajan uticaj na javno mnjenje. Rezultati anketa ne bi trebalo da budu nešto čemu se posveću- je najveća pažnja u programu. Ankete mogu da budu interesantne zbog toga što pokazuju trendove među biračima, ali rezultati koji odstupaju od generalnih trendova, a nemaju odgovarajuće objaš- njenje, treba da budu tretirani sa skepticizmom i oprezom. Dan izbora Obično za dan izbora važe stroga pravila. Kampanja je pre- stala. Emiteri moraju da obezbede odsustvo svih sadržaja koji bi mogli da se protumače kao uticaj na birače. Potreba za izvešta- vanjem postoji, ali ono mora da bude isključivo činjenično. Na primer: nivo izlaznosti („birači se pojavili u velikom broju čim su birališta otvorena“, „čim su birališta otvorena, formirani su dugi redovi“, „odziv je nizak u oblastima u kojima su se birači odaz- vali na poziv opozicije da bojkotuju izbore“), vremenske prilike (kiša pada ili ne pada), pojavljivanje vodećih političara („premi- jer glasao u svom rodnom gradu/svojoj biračkoj jedinici“), koliko ima do zatvaranja biračkih mesta, itd. Kada se radi o televiziji, kamere mogu da budu na biračkim mestima – ukoliko im glasač- ki odbori dozvole – ali ne i da slikaju popunjavanje glasačkih lis- tića, pokazivanje za koga je neko glasao itd. Objavljeno uz saglasnost Commonwealth Broadcasting Association linkwww.mediart.org 23januar 2012 broj 97 grafikon... predizborno izve{tavanje

KK oliko će predstojeća kampanja koštati, ko- liko će mediji u pred- izbornoj trci zaraditi, kako će stajati tasovi kada političke partije budu vagale uloženo i osvojeno, ko će biti najveći investicioni gubitnici...? Pita- nja ima, i te kako, odgovora – ne, a neće ih ni biti sve dok stranke i mediji javno ne ob- jave tačne finansijske podatke, što dosad nisu činili. U prethodnim kampanjama stvari su stajale ovako: stranke, koalicije i kandidati ostvarivali su velike popuste zbog količine oglasa; javnosti nisu bili poz- nati posebni uslovi i cenovnici, to jest specijalni aranžmani; razliku između tržišne vred- nosti oglasnog prostora i prika- zanih iznosa u službenim izve- štajima plaćao je neko drugi... Šta nam, u tom pogledu, nosi predstojeća kampanja? Možda ipak nešto jasniju sliku, zah- valjujući novom Zakonu o fi- nansiranju političkih aktivnos- ti (akt je dostupan na više vir- tuelnih adresa, recimo para- graf.rs ili ifes.org) koji je stvo- rio preduslov, dao Agenciji za borbu protiv korupcije ovlaš- ćenja da ubuduće bude manje neregularnosti. Finansiranje političkih aktivnosti ranije je pratio republički skupštinski odbor, i sam zavisan od parla- mentarnih partija. Sada Agen- cija može da prati izveštaje od tri do 15 dana u toku same kampanje, a najkasnije za me- sec dana, sve partije su dužne da podnesu izveštaje o troško- vima. Ako nešto nije u redu počinje istraga. Upućeni u izborne zavrz- lame ukazuju na to da postoje stvari koje je lakše i teže kon- trolisati i da je najveći problem da se uđe u trag uslugama koje se direktno naplaćuju. Tako, recimo, može se desiti da fi- nansijer stranke, reklamira ne- ki svoj proizvod na televiziji, a kroz istu uplatu da novac i za minute reklamiranja partije ko- ju podržava. A minute se, u pojedinim medijskim kućama mere milionima. Naime, prema procenama marketinških stručnjaka koji imaju uvid u cenovnike usluga za partije - kampanja će koštati najmanje milion eura, a licitira se i ukupnim troškovima od dva do tri miliona, pa čak i do deset miliona eura, kada se go- vori o najjačim takmacima. Od toga će najviše vajde imati te- levizije, jer su sekundi, spram redova u novinama, papreni. Prema podacima kojima se ba- rata u javnosti, na nacionalnim frekvencijama u udarnim ter- minima sekundi se naplaćuju čak i do 200 eura. Koliko će stranke potrošiti na televizijsku, ali i celokupnu promociju pred ove izbore, u ovom trenutku ne može se reći ali bi se neka slika mogla stvo- riti ako bi se kao reper uzeli njihovi finansijski izveštaji o prethodnim izbornim kampa- njama, dostavljeni Republičkoj izbornoj komisiji. Međutim, i pri toj metodi valja biti oprezan jer su, pokazalo se u praksi, iz- veštaji političkih partija jedno, a podaci agencija koje prate zastupljenost stranaka u medi- jima nešto sasvim drugo. Na taj problem ukazivala je u više navrata organizacija Transpa- rentnost Srbija, predstavljajući i jedne i druge podatke. Mediji, naravno, očekuju da će imati koristi i od ove prediz- borne kampanje koja će mno- gima zbog ekstremno loše situ- acije u kojoj se nalaze doći kao slamka spasa bar za neki peri- od. Kao i pred svake izbore do sada, za očekivati je da će me- diji povećati cene oglašavanja. Kako to obično biva, za poli- tičke partije sekund ili deo stra- ne su i višestruko skuplji. Mo- gući komentar iz tog ugla bi bio: „Ako je nešto koštalo hi- ljadu dinara, za nas je 10.000. Mediji kampanju doživljavaju kao pravi trenutak za čerupanje stranaka. Istovremeno, isti ti mediji će napadati iste te stran- ke za besomučno trošenje nov- ca na spotove, emisije i ostale predizborne aktivnosti. U naj- manju ruku - licemerno“. Međutim, postoji jedna či- njenica koja govori da u sušti- ni u kampanji nema ekstremno puno novca kao što se priča. Naime, mnoge stranke već imaju medije pa se postavlja pitanje zašto bi ih dodatno pla- ćali, a ostali, čim nemaju medi- je nemaju ni novca, te ni ne mogu dodatno da ih finansira- ju. Više je tu, cene naši sago- vornici u političkim partijama liberalne orijentacije, stvorena bajka baš od samih medija, a zapravo sve nekako ide na „do- đem ti“. Istini za volju, to nije problem samo stranaka, već i medija i zaposlenih koji to doz- voljavaju. Elem, po onome što smo uspeli da saznamo u razgovoru sa kolegama novinarima i urednicima nekoliko lokalnih i regionalnih medija u Srbiji, njihova očekivanja, kada je reč o finansijskom aspektu, nisu velika. - Velike se pare i velike igre vrte oko nacionalnih medija, mi možemo da računamo na kolateralnu dobit – rečeno nam je u vojvođanskim štampanim medijima. Rečju, većina medija u Sr- biji narednu kampanju vidi po principu „ko da više“: za krat- ko će se izvući iz loše finansij- ske situacije. Zaključak je da mediji ni od ove, ni od prošle kampanje nisu imali koristi već kratkoročan ćar, tačnije, ovaj- dila se nekolicina vlasnika me- dija ili direktora. Da je tako najbolje govori situacija u me- dijima. Koliko medija je uga- šeno neposredno posle prošlih izbora? Koliko je medija uga- šeno za četiri godine? Koliko je medija pred gašenjem? www.mediart.orglink24 januar 2012 broj 97 Nije to korist ve} kratkoro~an }ar Sla|ana Glu{~evi} Počelo je, počelo... Iako predizborna kampanja još nije zvanično počela, zapra- vo uveliko traje, protivzakonito. Sever Bačke oblepljen je plakatima sa prijemčivim porukama o subvencijama, name- njenim paorima. A sedmodnevni bilbord košta 550 eura. Kam- panja je u zamahu i na kablovskim televizijama. Na kanalu TV „Kopernikus“ SNS zakupio je osam sati programa godinu dana pre izbora. Pomenimo i da izrada predizbornog spota košta od 5.000 do 30.000 eura.

VV erovatno da smo, kao redakcija, mogli da izaberemo i neku drugu knjigu koja govori o spinovanju vesti, ali naj- manje su tri razloga zašto smo se opredelili baš za ovu:  Lako je dostupna, može da se skine sa interneta u pdf for- matu (www.fes.ba/publikacije/Spin-doktori.pdf).  Brzo se čita što je danas, kada svi kuburimo sa vremenom, važno.  Osim teorije, spinovanje je u nekoliko poglavlja obrađeno kao studija slučaja. Zbog svega navedenog, pođimo od kraja. Autorka knjige, Viš- nja Knežević, konstatuje, posmatrajući region, da je „Pojam spin doktor u našoj političkoj praksi relativno nepoznat…To spin znači (za)vrtjeti, dati nekoj vijesti ili događaju povoljan naglasak ili tumačenje, iskriviti informaciju u vlastitu korist; a to doktor patvoriti, frizirati (podatke, slike i sl.)…” što vodi spoznaji da oni nisu samo prisutni u svetu političara, već i PRa i korporacija. Suština je u tome da spin doktori, ili savetnici, ili konsultanti, ili PRovci obezbede da njihovi klijenti u javnosti budu zastupljeni baš onako i onoliko koliko žele. Autorka potom primećuje da „Spin doktore optužuju za manipulaciju, zastrašivanje, nasilje nad medijima. Oni se brane tvrdeći da samo ubrzavaju proces širenja vijesti i informacija. No, bilo jedno ili drugo spin doktori su naša stvarnost i bezbroj je dokaza o njihovoj moći.“ Priča se gradi oko teza autora poput Jamesa Gruniga, Todda Hunta, Edward L. Bernaysa, Sam Blacka, Michael Shea. I dok su prva četvorica zaslužna za različite modele i definicije odnosa sa javnošću, dotle je poslednji u knjizi „Spin doktor“ dao neke od odrednica istoimenog koje ovde prenosimo: „Profesionalni strateg, za kojega je netko rekao da su jedini životni nazori koje ima oni njegovih klijenata; Fikser (osoba koja vlastitim utjecajem ili mitom štiti druge od ruke zakona); Spin ne voli novinare osim ako ih može iskoristiti; On je dobar u dema- goškim sloganima; Moderni Machiavelli; Radi iza kulisa, nikad na osvijetljenoj pozornici (producent, direktor i promotor, nika- da glavni glumac u komadu); Više ga zanimaju tehnike vlasti od same vlasti itd.“ Čitajući knjigu, možemo da saznamo i to da spin doktori, najčešće regrutovani iz medijske sfere, u svom radu koriste dve osnovne metode – neposredno izveštavanje o činjenicama i podelu informacija zasnovanih na pseudodogađajima, nezvani- čnim izjavama, insinuacijama, šarmu. Suština njihovog rada ogle- da se u tome da u javnosti stvore afirmativnu sliku o svom poslo- davcu, a negativnu minimalizu- ju. Možda se može reći i to da se njihova uloga svodi na „interpre- tiranje“ događaja na željeni na- čin. No, ne dešava se uvek da bu- de tako. U knjizi se navodi neko- liko primera, koje ćemo samo ovlaš u ovom prikazu dotaći. Već smo utvrdili da izraz spin doktor ima nekoliko sinonima, i toj listi sada dodajemo još jedan - „specijalni savetnik“. Džo Mor (Joe Moore) je u istoriju spina ušao kao primer za lošu procenu kada je, nakon napada na Trgovinski centar u Nju Jorku poslao poruku kolegama da je njegova preporuka „manipulacija medijima“ povodom tog događaja. Par stranica potom, navodi se da su tehniku „spina“ u Beloj kući usavršili za vreme Klintonove administracije (primere verujem da ćete pročitati), kao i da se jed- nim od najuticajnijih spin doktora smatra Alister Kembel, (Alis- ter Campbell), za vreme mandata Tonija Blera zadužen za odnose sa javnošću. Na 50oj stranici knjige može se pročitati i o njego- voj ulozi tokom krize na Kosovu i NATO bombardovanja tada- šnje Jugoslavije. U maniru studije slučaja obrađeno je i ono što se dešavalo povodom otkrivanja teškog kršenja ljudskih prava u zatvoru u Guantanamu. Autorka tvrdi da „Gledano iz kuta regionalne političke arene, može se konstatirati da i kod nas postoje spin doktori i aktivnost spininga. Ili kako kaže jedan analitičar „nije da ga ima, a nije ni da ga nema“. Spin se ogleda u dnevnim aktivnostima glasnogo- vornika, ureda za odnose sa javnošću, savjetnika, itd. Međutim, pojam spin doktor malo ili gotovo nimalo ne pripada našoj jezi- čnoj kulturi i izričaju. Stoga ovaj pojam ostaje nepoznat na do- maćoj političkoj i medijskoj sceni. Kada kažemo da postoje aktivnosti doktora onda moramo ovu konstataciju promatrati kroz naš nerazvijeni sustav odnosa sa javnošću.” I ako smo prikaz knjige započeli od kraja, završimo ga sa početkom. U kratkom istorijskom pregledu, možemo saznati da je prva agencija specijalizovana za političke kampanje nastala u San Francisku 1933. godine; osnovao ju je bračni par Clem Whitaker i Leone Baxter. Sam termin su prvi put upotrebili 1984. u New York Times-u, koji je u članku Debata i spin doktori naveo: „Nakon što je večeras završila debata Reagan-Mondale, deseci muškaraca u dobrim odijelima i žena u svilenim haljinama cirkulirat će press centrom i novinarima nuditi \'pouzdane\' infor- macije. To neće biti ljudi zaduženi za odnose s medijima koji pokušavaju utjecati na novinare. Bit će to spin doktori.“ Na osnovu radova drugih teoretičara, Višnja Knežević zaključuje da su odnosi sa javnošću prošli kroz tri faze: manipulacije, informa- cije i poslednje, koju naziva međusobno razumevanje. Suzbijanje uticaja spin doktora nije samo u vezi sa osnaživa- njem novinara, već i u razumevanju trendova koji utiču na pro- mene u medijima u celini, zaključuje autorka. Knjiga broji 52 stranice. Tome dodajte još 53 stranice prevo- da na engleski jezik i literaturu. Pun naziv je „Spin doktori, me- dijski manipulatori“. Izdata je u Banjaluci 2006. godine. linkwww.mediart.org 25januar 2012 broj 97 Spin doktori Sanja Bo{kovi} Politička komunikacija na internetu U izdanju Centra modernih veština, objav- ljen je opsežan vodič za političku komuni- kaciju na internetu autora Krunoslava Vidića, Marka Rakara i Miloša Đajića. Čitalac se u 12 poglavlja vodi kroz virtuelni, a politički svet vodi što štivom, što zanimljivim ilustra- cijama. Rečnik pojmova i korisni linkovi su svakako delovi koje treba izdvojiti, ali ne na uštrb npr. pozicioniranja ili vođenja kampanje na netu. Ono što se ističe u prvi plan jeste teza da treba biti okrenut ljudima, jer su oni u prvom planu, a ne tehnologija. Link za preuzimanje knjige je http://www.cmv.org.rs/s/publikacije/ . predizborno izve{tavanje

Saša Mirković, predsednik ANEMa Kako predizborna kampanja predstavlja veliki izazov za emitere, pogotovo imajući u vidu njihove obaveze o načinu izveš- tavanja i političkom oglašavanju u ovom periodu ali i dodatne pritiske kojima su izloženi, ANEM će u narednom periodu orga- nizovati različite vidove pomoći i podrške svom članstvu - lo- kalnim i regionalnim elektronskim medijima u Srbiji. U cilju pripreme svojih stanica za nadolazeći period, ANEM je u decem- bru 2011. godine već organizovao radionicu za svoje članove, kako bi im pomogao da razjasne dileme i dobiju uputstva i savete u vezi sa primenom propisa koji se odnose na političko oglaša- vanje i izveštavanje u toku predizborne kampanje. Kao vid po- drške i zaštite u ovom periodu u kome su mediji i novinari, po pravilu, izloženi još većim pritiscima, ANEM će u saradnji sa advokatskom kancelarijom „Živković & Samardžić“ svojim članicama obezbediti besplatne pravne savete i pravnu pomoć, ali i javno reagovati u slučajevima kršenja slobode medija i slo- bode izražavanja. Takođe, pre zvaničnog početka predizborne kampanje, ANEM će za svoje članstvo pripremiti i bliža uputstva o pravilima koja su posebno dužni da poštuju u vreme predizbor- ne kampanje, kako bi im pomogao da se bolje pripreme i razume- ju svoje obaveze u tom periodu. Pored toga, ANEM će sve vreme imati u vidu potrebe svog članstva i u skladu sa tim organizovati i dodatne vidove pomoći, ukoliko to bude bilo potrebno. Vukašin Obradović, predsednik NUNSa Tokom predizborne kampanje, po mom mišljenju, novinari neće biti izloženiji pritiscima nego inače. I ako ih i bude, takvi slučajevi neće dospevati do javnosti a samim tim i do udruženja novinara, jer uticaj centara moći na medije je zapravo već etabli- ran sistemski odnos na relaciji vlast (tajkuni, opozicija) - ured- ništva (vlasnici) - novinari (urednici). Iz dosadašnjeg iskustva je poznato da se pozicioniranje pojedinih medija u odnosu na određene partije ili koalicije, njihovu zastupljenost ili generalni stav uredništva, definiše znatno pre samog početka izborne kam- panje. Biće, tu i tamo, sitne trgovine ali ne verujem da će biti ozbiljnih iskakanja iz već uhodane šeme. Da do kraja budem jasan: mediji, pa samim tim i većina novinara, već su se svrstali uz određene političke grupacije i treba očekivati kontinuitet i tokom izborne kampanje. Novinari su iz raznih razloga, a pre svega jer su stavljeni pred izbor „uzmi ili ostavi“, odnosno ili pri- hvataš određenu naklonjenost pojedinim strankama, tajkunima ili izdvojenim centrima moći ili ostaješ bez posla, pristali na takva pravila igre i ne verujem da će biti bilo kakvih „iskakanja“. Taj proces je doveden do kraja i iluzorno je očekivati da će se tokom predizborne kampanje neko pobuniti zbog političkih pritisaka. Ako se to i desi, biće izuzetak koji potvrđuje pravilo. Naravno, NUNS će svojom podrškom, pravnom pomoći i na svaki drugi način pomoći novinarima koji budu žrtve političkih pritisaka ali, ponavljam, kontrola medija je dobila takve razmere da će autocenzura i ovoga puta odneti ubedljivu pobedu nad kri- tičkim novinarstvom. Nino Brajović, generalni sekretar UNSa Kolege zovu UNS i pitaju kako da se njihovi mediji postave prema političkim strankama sada kada je u toku prikrivena, a kako kada počne prava predizborna kampanja. Pitanja stižu iz lokalnih elektronskih medija u javnom vlasništvu, koji su pod velikim pritiskom, ali i iz komercijalnih medija. Tako je nedavno interesovalo kolege iz Bora i Majdanpeka kako da obezbede fer i ravnopravno predstavljanje političkih stranaka. S obzirom na to da postoje slični problemi i u štampanim medijima UNS name- rava da blagovremeno otvori rubriku na svom sajtu www.uns.org.rs gde će objaviti pitanja kolega koja se tiču pred- izborne kampanje i UNSove odgovore. Nedim Sejdinović, generalni sekretar NDNV Nezavisno društvo novinara Vojvodine će i ove izborne godine veliku pažnju posvetiti ugrožavanju medijskih sloboda tokom tra- janja predizborne kampanje, ali i u periodu neposredno posle iz- bora. Tokom izbornog procesa, to je već pravilo, ionako kom- pleksni i neregularni odnosi između političkih i drugih elita i me- www.mediart.orglink26 januar 2012 broj 97 Kako su u vreme predizborne kampanje novinari vi{e nego obi~no izlo`eni pritiscima, LINK je pitao predstavnike udru`enja medija i novinara na koji na~in planiraju da za{tite svoje ~lanove u tom periodu Pravna pomo}, seminari i

dija postaju jako vidljivi. Već sada postoje brojni primeri kršenja medijskih sloboda koje se mogu dovesti u kontakt sa izborima. U ovom periodu dodatno ćemo motivisati novinare i medije da nam ukažu na pritiske i druge oblike ugrožavanja medijskih sloboda. NDNV će po automatizmu reagovati i pružati pravnu zaštitu i prezentovati javnosti ove slučajeve. Izradićemo registar pritisaka i analizu pojedinačnih slučajeva, prezentovaćemo ih javnosti ali i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom slobode izražavanja. Posećivaćemo lokalne sredine, da bismo problem sagledali sa svih strana, prepoznali načine pritisaka i pokušali delovati odmah po dobijanju informacije. Istovremeno sa monitoringom pritisaka na novinare i medije, analiziraćemo i rad odabranih medija tokom predizborne kam- panje i ukazivaćemo na ozbiljne profesionalne propuste. Poseb- no će nas interesovati odnos između vlasničke strukture medija i načina izveštavanja tokom predizborne kampanje. Jožef Klem, potpredsednik Udruženja mađarskih novinara Vojvodine Udruženje mađarskih novinara Vojvodine će na sledećem sa- stanku Predsedništva raspravljati o predizbornim pripremama. Već sada je izvesno da će rukovodstvo strukovne organizacije usvojiti dokument u kojem će svom članstvu preporučiti da se za vreme predizborne kampanje striktno pridržavaju Etičkog kodek- sa Udruženja, i da obezbede da u medijima na mađarskom jeziku izveštavanje o izbornim radnjama bude objektivno i nepristrasno. Ujedno će ovaj dokument sadržati apel vojvođanskim ma- đarskim strankama da ubuduće, a naročito za vreme predizbornih aktivnosti ne bude političkih pritisaka na vojvođanske mađarske medije. U suorganizaciji Udruženja mađarskih novinara Vojvodine će se tokom februara održati i stručni seminar za sve članove ove organizacije, na kojem će kolege iz BBC-ja govoriti o objektiv- nom informisanju, odnosu politike i medija, kao i o praktičnim pitanjima u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih aktivnosti. Dejan Miladinović, predsednik UO Lokal pres Članice asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres u velikoj većini su lokalne novine, gde je zbog periodike izlaženja (u Srbiji su lokalne novine uglavnom nedeljnici ) frekvencija pri- tiska u odnosu na elektronske medije nešto umanjena. Lokal pres će i ovoga puta pratiti rad lokalnih štampanih medi- ja u vreme predizborne kampanje i biti u okvirima svojih nad- ležnosti, podrška i zaštita svojih članica i ostalih medija na lokalu. U saradnji sa novinarskim udruženjima UNS, NUNS i NDNV i medijskom asocijacijom ANEM, Lokal pres će putem saopštenja i konferencije za štampu obaveštavati javnost o eventualnim pri- tiscima na novinare i uređivačku politiku medija. U Lokal presu već niz godina kontinuirano radi i pravni tim koji će posebno biti na usluzi tokom kampanje, novinarima i redakcijama koje su članice Lokal presa, u vidu pravnih saveta i zastupanja u sudskim prijavama i sporovima. Što se tiče objektivnosti u predizbornim izveštavanjima u štampi, posebno zabrinjava pojava lokalnih partijskih listova, gde su informacije uglavnom neproverene i neobjektivne, a čije izla- ženje je ograničeno samo dok traje predizborna kampanja a potom takvi listovi nestaju sa medijske scene. Kampanja ne bi trebalo da bude neko posebno stanje u profe- sionalnom smislu, ali ona u političkom ringu dovodi do toga da i novinari osećaju da moraju da postanu gotovo skretničari i da gube u nekoj meri identitet kada je teč o redovnom poslu. Najčešće političke stranke gledaju da u toku kampanje zloupotrebe medije i neke novinare, a tako i neke zakupljuju čitave TV kanale i prave svoje kampanje protiv onih koje sma- traju za neprijatelje. Mislim da bi kampanju trebalo ograničiti na stranačke hronike i neke izjave političara koje ne predstavljaju narušavanje re- dovnog života građana. linkwww.mediart.org 27januar 2012 broj 97 jo{ po ne{to Aktivnosti Misije OEBS u Srbiji Odeljenje za Medije, Misije OEBS u Srbiji, od oktobra prošle godine organizuje radionice u vezi sa izborima. LINK vam prenosi pregled planiranih aktivnosti do sredine marta:  Radionica o izveštavanju o izborima, za elektronske medije u jugozapadnoj Srbiji (8-9. februar u Novom Pazaru)  Okrugli stolovi za medije sa predstavnicima RRA i Save- ta za štampu o pravilima izveštavanja u kampanji (tokom feb- ruara u Novom Pazaru, Nišu, Vranju, Subotici)  Radionica za izveštavanje o izborima, za medije iz južne Srbije (5-7. mart u Nišu)  Radionica za izveštavanje o izborima, za medije iz jugo- istočne Srbije ( 8-10. mart)  Praktična radionica i produkcija TV priloga na temu iz- bora za TV stanice iz jugozapadne Srbije (12-17. mart u Novom Pazaru) U saradnji sa NUNSom, Media centrom Beograd i Fakulte- tom političkih nauka, OEBS će vršiti monitoring izveštavanja nacionalnih medija o predizbornim aktivnostima tokom cele kampanje. predizborno izve{tavanje

II zvještavanje medija u BiH u predizborno vrijeme ne razlikuje se puno u odno- su na druge periode. Jedino što uoči izbora malo više na po- vršinu izlaze interesi pojedinih novinara ili medijskih kuća. Nerjetko novinari sugovornike, političare u neformalnom dije- lu razgovora pitaju za posao ukoliko upitani na izborima osvoje neku funkciju, dok se drugi čak nađu na izbornim lis- tama kao pripadnici neke poli- tičke opcije. Na prošlogodiš- njim općim izborima, Fahrudin Radonjčić, vlasnik nekolicine medija u BiH osnovao je svoju stranku i izašao je na izbore kao kandidat za Predsjednika BiH. Nije prošao, ali je stranka osvojila mandate u zakonodav- noj vlasti. Od tada se u njego- vim medijima, uz ostalo, pla- siraju i informacije koje „uda- raju“ na konkurenciju, pri če- mu su članovi njegove stranke nerjetko izvori informacija. Konkurenti u nekim javnim in- stitucijama uzvratili su udarac na način da su otkazali pret- platu, što je opet za posljedicu imalo otpuštanje novinara ili gašenja nekih od Radonjčiće- vih medija. Kao i na druge profesije, recesija je udarila i na novi- narsku. Nikada kao u ovo vri- jeme nije bilo manje novca za oglašavanje. Jedan dio oglaši- vača direktno je pod uticajem politike, što opet utiče na to u kojem će se mediju oglašavati. Novinari rade za male i nere- dovne plaće, nerjetko ne pri- javljeni. Novinarska udruženja su rascjepkana, a jedinstvenog sindikata i nema. Zbog toga i ne čudi da novinari pokušavaju naći bolje plaćen i siguran po- sao u institucijama vlasti. Ipak i pored svih tih saznanja, muč- no je i ponižavajuće za profe- siju gledati kako se novinari dodvoravaju funkcionerima, oslovljavaju ih nadimkom, raz- govaraju bez persiranja, pos- tavljaju pitanja koja i nisu od nekog značaja za javnost. Teš- ko je u takvoj atmosferi očeki- vati objektivne informacije. Objektivnog izvještavanja u predizborno vrijeme i nije bilo, pokazao je monitoring 30 printanih i elektronskih medija u BiH koje su organizirali Ud- ruženje Bh. Novinari i Vijeće Europe. Rezultati analize me- dija pokazalo je da se izvješ- tavalo na način da su određeni političari favorizirani, a u ne- kim slučajevima medijski pro- stor zloupotrebljavan. „Medi- ji su zarobljeni u političkim ci- ljevima stranaka i kandidata i postaju sredstvo u rukama stra- naka“ rekla je Borka Rudić, tajnica Bh novinara. Nakon monitoringa, Vijeće Europe je izdalo priručnik za novinare sa uputama o radu u predizborno vrijeme. Uz ostalo navedeno je da se moraju postaviti pravila za uposlene koji pokrivaju iz- bore, ograničenja za novinare i urednike koji su politički ak- tivni. Medijima je poručeno da se propaganda ne kamuflira u vijest jer je to varanje i može srušiti kredibilitet mediju ko- jem javnost neće vjerovati. Usprkos tome, ovogodišnje istraživanje govori da građani u BiH i dalje vjeruju medijima. I ovo istraživanje je radilo Ud- ruženje Bh. Novinari sa orga- nizacijom Friedrich Ebert Stiftung i Prisma reasrch agen- cije. Istraživanje iz aprila ove godine na uzorku od 500 ispi- tanih metodom telefonskog uzorka pokazalo je da građani vjeruju i nevladinom sektoru i međunarodnoj zajednici koja je još uvijek prisutna u BiH. Najmanje je povjerenja u rad institucija vlasti, političkih stranaka i političara općenito. Generalno gledajući ispitani građani su mišljenja da je slo- boda medija u Republici Srp- skoj, jednom entitetu BiH ma- nja u odnosnu na drugi entitet: Federaciju Bosne i Hercego- vine. Ispitanici smatraju da su najvažnije prepreke slobod- nom radu medija: politička za- visnost, opća politička klima u zemlji, financijska zavisnost. Najveći broj ispitanih smatra da političke stranke i političari općenito imaju najveći uticaj na rad medija, znatno viši od OHR-a i međunarodne zajed- nice, te vlasnika i urednika medija. Kod postavljenog pita- nja na koji način je potrebno unaprijediti novinarski rad i kvalitet izvještavanja najviše ih iznijelo stav da novinari treba- ju imati više financija, potom bolju primjenu zakona o zašti- ti novinara i veće obrazovanje. No, pitanje je koliko će se takav stav o povjerenju u medi- je zadržati, budući da se u ne- formalnim razgovorima sa konzumentima medija mogu čuti mišljenja da se sve više okreću medijima u regionu ko- je smatraju profesionalnijim i objektivnijim. Tu opasnost ov- dašnji mediji čini se ne prepoz- naju. U Republici Srpskoj šutnja medija se kupuje na način da se svake godine iz budžeta dijele milijuni maraka kao pomoć privatnim i javnim medijima, a u Federaciji BiH nude se funk- cije ili napredovanja. „Svako želi da ostane na vlasti. Kako ćeš opstati? Tako što ćeš uguši- ti kritiku. Ugušit ćeš medije, ugušit ćeš nevladin sektor. Mi u ovoj zemlji nemamo slobod- nih medija niti imamo nevladin sektor koji je bez uticaja“ kaže Aleksandra Pandurević, član opozicione stranke u državnom Parlamentu BiH. Uz autocenzuru koja je pri- sutna u medijima u BiH, u ovoj zemlji ne postoji niti potpuno slobodan pristup informacija- ma zbog kojih mediji i ne po- dižu preveliku prašinu. Prim- jera radi predsjednik Vlade RS donio je u martu 2006. zaklju- čak prema kojem se i izuzima- ju od dostavljanja i slobodnog javnog pristupa stenogrami sa sjednica Vlade RS bilo kojeg saziva. Time je zaključak stav- ljen iznad Zakona i mediji na to i ne reagiraju. Izjave imaju primat nad kvalitetnom i od javnosti bitnom informacijom. Puno je više onih koji bi umje- sto iščitavanja stranica steno- grama, radije da im to prepri- čava ministar ili premijer. Ne bi valjda političari slagali jav- nost o tome?! Ako njima neće- mo vjerovati na riječ, kome ćemo?! www.mediart.orglink28 januar 2012 broj 97 Koliko duboko mo`emo pasti mr sc. Renata Radi}-Dragi}

PP očetak višestranačja obeležilo je navijačko novinarstvo, kada je iz- razito favorizovana jedna politika, dok su oponenti demonizovani i nipodaš- tavani, što je bio izrazito nefer odnos. To je dovelo do velikih demonstracija tokom devedesetih i na kraju do paljevine RTS-a 5. oktobra 2000. godine. Tada se uvrežilo mišljenje da je sve ono što mi/naši/ čini- mo dobro, a sve ono što čine drugi loše i nemoralno. U takvoj atmosferi govoriti o bontonu je iluzorno. U Strategiji razvoja medijske sfere, usvojene od strane Vlade Srbije krajem septembra 2011. ocenjeno je da su mediji u veoma lošem stanju, a kao razlog se na- vode nezavidna materijalna situacija, ne- uspešna privatizacija i finansijska zavis- nost medija. Uzimajući u obzir činjenice koje su napred iznete, one imaju za posledicu lošu produkcionu opremljenost, nizak nivo medijske svesti i kvalitet programa. Pola- zeći od ovoga, a znajući da nas u narednim izborima i predizbornom procesu čeka „raj“ koji se nudi ako pobedi, i „pakao“ ako ne daj bože izgubi, jedna ili druga politička stranka, novinari se nalaze u pro- cepu da objektivno i u skladu sa svojom savešću izveštavaju. Između savesti i pra- znog stomaka je put, koji usput krivuda preko uredničkog stola. Nastupajući izborni ciklus svakako da će na probu staviti sve medije, njihov od- nos prema predstavnicima političkih stra- naka, a najbitnije je da se prema javnosti, odnosno građanima ophode na primeren i dostojanstven način. Šta je novo što ćemo verovatno iskusiti u narednom periodu? Svedoci smo toga da dolazi do stvara- nja nezakonite medijske koncentracije, što jeste tema za razmišljanje. Dešavaju se takođe i štrajkovi u elektronskim mediji- ma, RRA samo ćutke posmatra šta se sve događa, RATEL se ljuti što će mu biti oduzet deo kolača i dat kinematografiji. RTS grca u dugovima, B92 se bori za opstanak, PINK i Prvu jedino zanima kako da zabave narod, tako da je situacija sa onim najvećim elek- tronskim emiterima vrlo siva. Uzimajući u obzir pret- hodno, a imajući u vidu da ekonomska kriza svoje pravo lice treba da pokaže naredne godine, razgovor o „etici“ s praznim medijskim stomacima deluje kao loš vic. Novinari će više vre- mena provesti po izbornim štabovima pojedinih partija, gde će vrlo verovatno imati privilegovaniji status nego u matič- nim redakcijama. Uticaj na redakcije biće druge vrste, od ekonomskog uslovljavanja, raskida ili nuđenja „sponzorskih“ paketa određenih kompanija, do čestih poseta državnih službi (poreznika, sudskih izvrši- laca, nameštenika raznih Agencija u čijoj su ingerenciji mediji). Takođe i ne posto- janje kriterijuma, niti vizije kuda treba da ide naše društvo, dodatno opterećuju me- dijske poslenike. Šta će narod gledati u izbornoj utakmici? Kao prvu činjenicu naveo bih da će se verovatno stranke s ove ili one strane utr- kivati u iznošenju afera, prljavog veša i mnogih stvari koje se kriju od javnosti. Ovaj scenario je već viđen, a sada će doći do punog izražaja, jer su smanjene ma- nevarske mogućnosti u izbornoj utakmici. Predstavnici medija moraju sa velikom dozom opreza i bez navijanja raditi svoj posao, a fer odnos podrazumeva i ipak normalnu komunikaciju između sagovor- nika, kao i poštovanje gledališta. Narod je zasićen aferama tako da je verovanje u nezavisan sud medija i njihovu nepris- trasnost na velikoj probi. S druge strane, radi održanja rejtinga (odnosno „spon- zorskih kolača“) novinari će morati u pred- izbornoj kampanji da „teraju“ političare da budu razmetljivi u svojim izjavama, tako da će se desiti apsurd da pojedini političari neće hteti da se svađaju u debatama, jer im to srozava izborne šanse, dok će s druge strane morati da prihvate igru jer im je potrebna medijska pažnja. Razgolićavanje istine, postojanje raz- ličitih političkih rijaliti formata, biće zaba- va za narod u narednim mesecima. Uloga medija i ljudi koji rade u njima je veoma opasna, jer je situacija zapaljiva. Stanje u kojem se nalazimo najpre podseća na zatišje pred uragan, te svaka pogrešna, loše interpretirana izjava stavlja novinare u jako delikatnu situaciju. Ne zbog posledi- ca po njega samog, već zbog varnice koju on može da izazove. Zato je bitno da se posebna pažnja po- sveti kodeksu ponašanja novinara i ljudi koji rade u medijima, jer će sadašnja loša situacija, moguće izazvati još gori rezul- tat. linkwww.mediart.org 29januar 2012 broj 97 Posledice stanja Kodeks novinara Srbije iz 2008. godine u čijoj izradi su učestvovali UNS, NUNS i AMFS na 40 strana donosi uputstva i smernice za profesionalno ponašanje medija. U devet poglavlja, u kojima se govori o istinitosti, nezavisnosti, odgovornosti, pošto- vanju privatnosti itd, data su načela i sugestije kako da se ta načela poštuju. No, uko- liko se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije iz 2008. godine, mnogi novinari će ipak biti prinuđeni da prave kompromise. Imaće s jedne strane obavezu da obaveštavaju građane o bitnim političkim stavovima određene stranke, a da istovremeno moraju da prihvate „gostoprimstvo“ određene grupacije, jer se neretko dešava da matična redak- cija nije u prilici da ih isprati na događaj. Ipak, Kodeksa se treba prisetiti. PDF ver- zija je dostupna na adresi www.uns.org.rs . Bontonizbornekampanje? mr Nenad Nikoli} predizborno izve{tavanje

II ako su mediji možda i najvažniji ele- ment u savremenom političkom siste- mu, i ako se čini da je izveštavanje sa izbora izum modernog doba nije baš tako. U ovoj napaćenoj zemlji oduvek je posto- jala gotovo erotska strast prema politici, predizbornim kampanjama i izborima, o čemu svedoče naši mediji iz daleke pro- šlosti. Premijerova žena bivša bludnica Stara izreka znalaca u politici glasi: „Nova kampanja počinje dan nakon pro- glašenja izbornih rezultata“. Tako je bilo nekada tako je i sada, a o fenomenu izbo- ra i pokvarenih političara kod nas su novi- nari pisali čim je politička situacija u zemlji to dozvoljavala. Tako je čuveni Bra- nislav Nušić kao novinar beogradske „Politike“ o tom problemu na sebi svoj- stven šaljiv način, zapisao: „Zimi na pri- mer kada je sve smrznuto, čovek mora biti konzervativan. A leti kad se razigra sve u prirodi kad vode bujno teku, sunce toplo peče hoćeš nećeš moraš biti liberalan. E pa kad je tako onda nije nikakvo čudo, što čovek prema godišnjem dobu odlazi u par- tijske bolte i pazari načela: Molim, pošto je vaše načelo? – pita mušterija a na njemu vidiš otrcano ono načelo koje je dosad nosio.” (Nušić Branislav, „Partijske iz- jave“, Politika, 7.4.1907, 2). Izgleda da se kroz vreme u zemlji Srbi- ji nije mnogo promenilo i da su političari pre više od stotinu godina imali manir da menjaju načela i preleću iz konzervativaca u liberale, sve u skladu sa godišnjim do- bom. Izveštavanje sa predizbornih skupo- va u ondašnjoj štampi je dosta unifor- misano i prilagođeno partijskoj orjentaciji lista. Tako je liberalna partija Jovana Ris- tića imala svoj list „Srpska nezavisnost“, koji je jedno vreme uređivao čuveni Laza Kostić, dok su predstavnici Narodne ra- dikalne stranke Nikole Pašića držali „Samoupravu“. U tim novinama bilo je dosta međusobnih uvreda na račun poli- tičkih protivnika, posebno u predizbornom periodu kada se oštre reči nisu štedele a izveštavanje se svodilo na veličanje skupo- va „naše“ stranke i umanjivanja značaja skupa „onih tj. njihovih“ pristalica. U Kraljevini Jugoslaviji sloboda štam- pe je bila značajno ograničena, ali se pred izbore uvek vade najoštrija novinarska pera. Posebno nezgodan u pisanju bio je otac modernog srpskog tabloida Krsta Cic- varić, koji je bio urednik i vlasnik lista „Beogradski dnevnik“ koji je preimenovan u „Cicvarićev beogradski dnevnik“. Omi- ljena Cicvarićeva meta bili su radikali, a kao posebno česti objekti napada ističu se Nikola Pašić i Stojan Protić o kom u jed- nom uvodniku Krsta piše: „Međutim – vele prijatelji g. Jovanovićevi (Ljuba Jo- vanović V.B.) – kad je g. Protić posle oslobođenja kandidovan za predsednika vlade, niko nije pravio pitanje od toga što je njegova žena bila bludnica, čije je svako dete imalo po četiri – pet otaca“ (Cicvarić Krsta, „Kandidati“, Cicvarićev beogradski dnevnik, 4.3.1922.). U narednom broju svog lista Cicvarić se pravda pred čitatelji- ma za uvrede koje nanosi političkim neis- tomišljenicima i piše: „Čitaoci „Beograd- skog dnevnika“ znaju da ja nemam običaj da upotrebim teške reči, ni prema kome pa ni prema g. Protiću ali ako sam to ovoga puta učinio, to je više krivica g. Protića nego moja... Tako na primer, jedan od lis- tova g. Protićevih tvrdio je za g. Pribiće- vića da je kao nastavnik na karlovačkoj preparandiji „deflorisao tri devojčice“ (Cicvarić Krsta, „Moja izjava“, Cicvarićev beogradski dnevnik, 5.3.1922.). Dahije naših dana Za smišljene insinuacije u predizbor- nom takmičenju, odličan primer je tekst „Po primeru Mehmeda Sokolovića“ u kom se vezirova taktika skrivanja sultanove smrti prenosi na dnevno-političku scenu: „Kako bi njegova smrt , međutim, današ- nju parlamentarnu vojsku na koju se vlada naslanja neizbežno dovela do rasula, to bih ja predložio da se sa Pašićem, kad umre, postupi onako kao što je Mehmed Soko- lović postupio sa sultanom Sulejmanom“ (Cicvarić Krsta, „Po primeru Mehmeda Sokolovića“, Cicvarićev beogradski dnev- nik, 26.2.1922.). Kao novinar Cicvarić je razvio pravi nekrofilski odnos prema temi Pašićeve eventualne smrti o kojoj piše tako često i detaljno da nema sumnje kako je istu sa nestrpljenjem očekivao, što je slič- na taktika koju su upotrebili pojedini me- diji u skoroj prošlosti. Tako je Cicvarić uneo sav svoj talenat i nemali intelekt da se obračunava sa ra- dikalima, a tabloidni karakter njegovog medija posebno je izražen u vreme pred- izbornog vrenja, kada se bude strasti i na površinu izviru lične netrpeljivosti i ani- moziteti. Krsta Cicvarić je išao tako da- leko da je kralju Aleksandru predlagao www.mediart.orglink30 januar 2012 broj 97 Predizborno izve{tavanje u pro{losti — doc. dr Vladimir Barovi}

uvođenje lične diktature po ugledu na ita- lijanski fašizam, a sve u cilju navodnog obuzdavanja pohlepnih političara i strana- ka koje izrabljuju građane. Posebno za- nimljive bile su razne seksualne afere koje su neretko uništavale karijeru prespek- tivnih kandidata na izborima. „Svoje blud- ne radnje sa Milicom g. sekretar je provo- dio kako kad: U svojoj ili namesničkoj kancelariji a često i u svečanoj Sali. Inače on je imao i naročit stan u Korošečovoj ulici br. 3. Kako saznajemo ovaj dr. Dušan Petrović je radikalski kandidat za names- nika Ministarstva Pravde“ (Cicvarić Krsta, „Sarajevski skandali“, Cicvarićev beo- gradski dnevnik, 20.7.1922, 3). Zanimljivo je da i današnji političari rado koriste slogane i krilatice svojih poli- tičkih prethodnika, ponekada stare i po stotinu godina. Tako je predizborni moto Demokratske stranke Srbije na jednom od prethodnih izbora bio slogan Pašićeve Narodne radikalne stranke: „Ko što narod kaže“. Nakon oktobarskih promena ta- dašnja opozicija je da li slučajno ili namer- no, uzela termin „dosmalije“ da označi novu vlast kao izdajničku, namesničku i sl. U Cicvarićevom listu svaki radoznalac može pronaći zanimljiv tekst ilustrovan dobrim karikaturama, „Dahije naših dana“ u kome se napadaju ondašnji političari: Nikola Pašić, Milan Stojadinović, Ljuba Jovanović, Velizar Janković (Cicvarić Krsta, „Dahije naših dana“, Cicvarićev beogradski dnevnik, 6-7.1.1924, 4). Naš poznati novinar Rade Drainac koji je pisao za beogradski list „Pravda“, koji su držala braća Sokić, često je umeo da se u predizbornom periodu pozabavi radom političara, i da ih bez pardona prozove kao izrabljivače naroda, i ljude kojima je svaki moral stran. U tekstu vidno isijava njego- va pravdoljubivost i velika novinarska hrabrost u žigosanju bahatosti vlastodrža- ca i moćnika. U svome tekstu kada piše o poznatom međuratnom političaru Nikoli Uzunoviću, Drainac je kao novinar veoma oštar: „Mirabo je ostavio na kolima ple- mićki grb kad je kraljevsku vlast saobrazio trećem staležu, širokom narodnom sloju, plebsu ali se Uzunović ni iz daleka sa njim ne može porediti jer ama baš ništa nije koristio narodu nego mu je od kako je iz majčine utrobe izašao, štetio i samo šte- tio!“ (Drainac Rade, „Uzurpatori“, 1935 : 6-7). Toliko je Raka bio beskompromisan novinarski duh da je svoje oštro novi- narsko pero zario duboko u srce, kako je pisao, narodnih štetočina o kojima sudi: „Ovakve senilne starkelje, falsifikatore i uzurpatore treba naš narod politički da sahrani i u grobove tih političkih mrtvaca da pobode glogovo kolje“ (Isto). Iako de- luje začuđujuće sa ove distance, Drainac se pred izbore često bavio istraživačkim novinarstvom, jer piše o zloupotrebama u organizacijama radničkog osiguranja, jav- no proziva rukovodioce među kojima i Živka Topalovića i industrijalca Vladu Ilića zbog izrabljivanja proletera. Živko Topalović je bio lider Socijalističke parti- je a za vreme Drugog svetskog rata postao je blizak saradnik Draže Mihajlovića. Zbog istraživanja mahinacija i malverzaci- ja u radničkom osiguranju Drainac je bio kao novinar tužen od strane uticajnog Topalovića i osuđen na dvonedeljnu robi- ju za koju se ne zna pouzdano da li je i odslužio. Nekada kao i sada Kako se danas izveštava i piše u pred- izbornom periodu svim novinarima je poz- nato, a iz gornjeg teksta vidimo da je i u našoj medijskoj prošlosti bilo varnica kada je u pitanju predizborna trka. U navede- nom vremenskom okviru novinar je zbog napisane reči, lako mogao biti tužen i osuđen za klevetu ili uvredu određenog političara, posebno ako se radilo o uticaj- noj ličnosti. To je značilo da se novinar, ako želi da izbegne kažnjavanje, mora pri- lagoditi i pisati „ezopovskim jezikom“. Često se ondašnji novinar borio sa cen- zurom, tako što je namerno ubacivao „štamparske greške“, jer kad bi jedno slo- vo bilo izostavljeno ili namerno ubačeno, reč bi dobila sasvim drugo značenje, a pred sudom je za sve bilo krivo pogrešno slovo, „slučajno“ uneto od strane nepis- menog štamparskog pomoćnika. Izgleda da je uvek kriv, što bi rekli u Dalmaciji „mali od kužine“. Ako sumiramo utiske i saberemo nak- nadnu pamet možemo zaključiti da se na našoj medijskoj sceni, barem kada je reč o predizbornom izveštavanju, nije promeni- lo mnogo toga. Navijačko i u značajnoj meri pristrasno novinarstvo, čak i prikri- veno oglašavanje evidentno je u našoj štampi, kako se bliže izbori, a kao što smo videli taj fenomen nije bio nepoznat ni novinarima koji su radili pre skoro jednog veka. Nije preterano ako zaključimo da je izveštavanje sa predizbornih i izbornih aktivnosti za svakog novinara stara tema, ali su zato zahvaljujući novim tehnologi- jama od tvitera do fejsbuka - izazovi novi. linkwww.mediart.org 31januar 2012 broj 97 stara tema novi izazovi predizborno izve{tavanje

OO duvek, kad se zaukava- ju politički izbori, nač- ne se i priča o fer izveš- tavanju u medijima. Izborne kampanje i fer izveštavanje po- stanu dve nezaobilazne teme, kao dvoglava aždaja, recimo. Prosto su neodvojivi, kao voda i teče, ili vatra i širi se. I, normal- no, LINK takođe hoće da ima priču o medijskom fer izvešta- vanju o političkim kampanjama pred izbore. I našli mene. Ne znam tačno koji su mi ovo izbori, ali bilo ih je veoma mno- go, u nekoliko država u kojima sam imala glasačko pravo ne po- merajući se iz mog Novog Sada, u nekoliko državnih uređenja, te počev od onih pre jugosloven- skog Ustava iz 1974. pa nizbrdo prema sadašnjim. Pokušavam da se setim kako je to bilo nekad i ima li razlike u odnosu na sada i mislim da bi bilo najbolje ostavi- ti samo naslov i ne popunjavati slovima ostatak stranice. Ili raz- vući neku karikaturu, bar da se čitalac nasmeje. Jer, fer izvešta- vanje nisam doživela kao lično iskustvo za više od pola veka, i ne verujem da će mi se to do- goditi čak da živim nekoliko milenijuma. ’Ajde malo vremeplova. Prvi izbori kojima sam prisustvovala, krajem 60-tih godina prošlog ve- ka, odvijali su se u vreme samo- upravnog socijalizma, čiju pravu narav i prirodu, dabome, nisam znala. Još sam bila uverena da ljudi ne lažu kad u javnosti, sa visokih političkih funkcija govo- re o tako ozbiljnim stvarima kao što je vođenje države i preuzi- manje odgovornosti za moj i sve druge živote. Imali smo mi tada neke iluzije, u smislu da je reč trajnija od sunca i meseca, pa je izgovaranje reči sa visokih mesta bilo nešto kao istina uklesana u kamenu. I te su velike reči pre- nošene direktno u medije. A bile su prazne ljušture. Isto je i danas. Na tim prvim izborima, vra- timo se temi, ne znam tačno koji je to bio nivo, mesna zajednica, gradski ili pokrajinski, ali to je nebitno, jer sve je bilo laka šala. Biralo se, mislim, dva kandidata za različite funkcije, a na listiću su bila dva imena. Sve što smo mogli da uradimo bilo je da ih zaokružimo ili da ih ne zaokruži- mo, da zaokružimo jednog a dru- gog ne, ili da zaokružimo drugog a prvog ne. Ukoliko bismo pre- crtali ponuđena imena, a upisali nekog po svom izboru, listić bi se smatrao nevažećim. Biranje je, hoću da kažem, bilo na nivou predškolaca. Tako su nas nekako i tretirali s vrha piramide vlasti. U medijima je, međutim, to iz dana u dan bilo predstavljano kao iz udžbenika: demokratija na delu, jednake šanse za sve i sli- čno. Isto kao i danas kada smo „vlastitom voljom“ obrnuli krug i vratili se u uređenje prvobitne akumulacije kapitala (čitaj: za- konom propisane pljačke većine i bogaćenje pojedinaca), koju neki nazivaju liberalnim kapita- lizmom. U medijima, dakle, beše slika koju je trebalo da prihvati- mo kao istinu, a u praksi se do- gađalo nešto sasvim drugo. Kao i danas. Tako se nekako (u pomenu- tom duhu da se bira onoliko kan- didata koliko ih je na listi) odvi- jalo izbiranje i javno obavešta- vanje još neko vreme. Svaki kandidat za određenu funkciju zapravo je bio biran u partiji, na beskrajnim sastancima na koji- ma su običnim članovima vadili dušu na slamčicu. Kada bi ko- načno članovi pristali da prih- vate kandidata, njegovo ime se selilo na izbornu listu. I tako za svaki nivo, a predlog je uvek dolazio „odgore“. Najčešće o ljudima koji će biti kandidati za izbore partijski drugovi nisu mnogo znali, osim ako je bio iz njihove sredine, a to je onda bio čovek koga nikad ne biste zamo- lili da vam čuva mačku, kuče, ma ni saksiju cveća, a kamoli stan i uređuje vam život – bila je to gotovo bez izuzetka gola ambicija, lukavstvo, neosetlji- vost na tuđu patnju, udvorništvo. Kad bi se stiglo do listića i biračkih mesta, sve je već bilo odlučeno. Ne znam zašto se vrh partije i vrh socijalističke vlasti opredelio za ovu opsenu, ali valj- da im se činilo da će time za- varati zapad ili one strance s kojima smo trgovali, tj. razme- njivali dobra i usluge i prepuštali im naše najbolje stručnjake da rade za njih. Kasnije su se partijci na naj- višim mestima izveštili, počeli su da uvode kvote: koliko pred- stavnika nacionalnih manjina mora na liste, kakva struktura obrazovanosti kandidata, koliko žena, koliko omladinaca... Izde- lili su nas uzduž i popreko i tada već nije moglo da se bira onako jednostavno: jedna funkcija - jedan kandidat, već su se liste napunile imenima: za jednu funkciju više kandidata, toliko koliko je moralo po strukturi i kvotama. Treba li reći da je tada novinarima koji su pratili izbore sinulo sunce? Ode i himne de- mokratičnosti i pravičnosti, sa- moupravljanju i šansama punile su novine, emisije na radiju i na televiziji. Nasmejani spikeri, nasmejani glasnogovornici par- tijskih struktura po hijerarhiji... Ružičasta budućnost na dohvat sa kandidatima koje ćemo iza- brati. Ko veruje, blago njemu, a ko ne veruje – može da se seli. Da, to je nekako bila najbazični- ja poruka u medijskim izvešta- vanjima, nota obračuna sa neis- tomišljenicima, pretnje, zastraši- vanja. Partijski propagatori nisu brinuli o dejstvu svojih reči, jer je većina naroda uvek verovala novinama, radiju i televiziji. Kao i danas. U vezi s verovanjem, postoji u našem narodu neka vrsta mita o tome da je na vlasti isključivo onaj koji je miljenik viših sila. Jedan od lidera opozicionih par- tija uočio je taj fenomen kada je pre dvadesetak godina hodao po Srbiji uveravajući narod da treba da glasa za nekog iz opozicije, dosta je bilo miloševićevske tiranije. A neki lukavi Srbenda, čovek s puno samopoštovanja i osećaja za tradiciju političkog trajanja na Balkanu, reče mu: „Kad pobediš, glasaćemo te“! O ovom mentalitetnom sklopu, čini mi se, mediji ne izveštavaju pred izbore. Nije produktivno. Ili ne znaju. Ili nije naručeno i plaćeno. Poverenje u izbor kandidata s najviše visine, tj. sa nivoa zvez- da i sudbine, nije obrađivano medijski sve do pojave višepar- tizma u nas. Krajem osamde- setih, dakle, političke kampanje su u medijima praćene uz začin proricanja: u predviđanje ishoda izbora umešale su se vračare i vračevi, beli magovi, kvazi isto- ričari, astrolozi... Da ne znamo o www.mediart.orglink32 januar 2012 broj 97 Izbori i fer izve{tavanje Nevena Simin

kome ovde govorimo, rekli bi- smo da je bilo pravo čudo koliko su svi ti „onostranci“ verovali u izbornu pobedu Miloševića i nje- gove partije. Čak su i ozbiljni mediji preneli uverenje nekog belog maga da je Milošević di- rektan predak Cara Dušana, ne- manjićka loza u najmanju ruku, time predodređen da ostane zau- vek na vlasti. Bila je to tek varijacija na istu temu: onaj koga partija odabere biće kandidat i samim tim iza- bran, a mediji će sekundirati je- zikom koji će prikriti namere i sprovođenje namere. I to je sušti- na izbora i njihovog predstav- ljanja u medijima oduvek i zau- vek. Ne samo kod nas na Balka- nu, na celoj planeti. Mediji za- vise od vlasti ne samo u vreme izbornih kampanja, već i pre i posle njih. U savezu su i sa- vezništvu, ekonomski, program- ski, kulturalno, civilizacijski, mentalitetno... Ta veza može da se prekine samo na jedan način: revolucijom. A ona nam, trenut- no, nije u zvezdama. linkwww.mediart.org 33januar 2012 broj 97 predizborno izve{tavanje TT akozvana novinarska etika uglavnom zazire od kuloarskih priča.No,isti oni koji se na tu etiku pozivaju po svojim kuloarima itekako prežvakavaju teme koje narečeni kuloarski nivo debelo prevazilaze, ali koje prilično retko stignu u žižu javnosti, makar i kao kakvo čudo za tri dana. Svako ko je u bilo kom mediju naradio nekoliko basnoslovnih honorara, uključujući i onih nekoliko godina čekanja na isplatu istih, sasvim sigurno zna o čemu je reč.Jedna od takvih priča,a kojoj očigled- no nije suđeno da se po novinama zapaženije baš- kari, svakako je i ona koja veli da se zabrinjavajuće najveći deo medija u Srbiji dominantnim delom finansira,da ne kažemo plaća,iz istog buđelara.Veli se još u tim pričama i iz čijeg buđelara,no baratanje takvim bizarnostima prevazilazi odbrambene sposobnosti skromno-neumreženog i neetabliranog autora ovog dekorativno-pankerskog napisa. Stoga ćemo u priču uvesti posve anonimnog Jednog Čoveka,za kog ćemo pretpostaviti da je neki strašno moćan & imućan baja,koji,u skladu sa opštim ljud- skim načelima, može kupiti & potkupiti sve, osim nečije nezavisnosti i uverenosti u ispravnost svog principa. Ukoliko, naravno, ne ponudi nešto što se ne da odbiti.Principa je vazda bilo,pa ćemo ih opet nekako izmisliti, a malo džeparca za održavanje istih nikom neće škoditi. U takvim okolnostima, Jedan Čovek odlučuje da krene u predizbornu kam- panju, koja, uzgred, u Srbiji traje poslednjih dvade- setak godina. Nikad se ne zna kad će nekom pred- sedniku kućnog saveta pasti na pamet da proglasi, recimo, štrajk glađu, ne bi li dobio šansu da i sam izraste u Jednog Čoveka, zbog kog će ovaj sadašnji jednog dana glađu štrajkovati, ili barem mobilisati paravojne formacije,što se u prošlosti pokazalo kao sasvim legitiman način političkog delovanja.Stoga, rekosmo, valja stalno na oprezu biti, te se za izbore spremati kao da će nam sutra naleteti, ali se nadati da se nigda desiti neće. (Liči pomalo ova parola na ona neizborna vremena, je l\'te, pa se može i pitanje postaviti po čemu su ova drugačija, no o tome kas- nije.) Elem, krenuo Jedan Čovek u predizbornu kampanju. A gde je kampanja, tu je i izveštavanje o istoj.Predizborno.Što će reći,konstantno,ko i kam- panja što je. E, sad, u celoj toj predizbornoj epohi, katkad naleti vreme kad se i kampanja i izveštači malo više potrude da zasluženu pažnju pridobiju. I s pažnjom ono što pride ide.Tako nam, recimo, na decembarskim naslovnim stranama posve kritički osvanu vesele blagovesti o otvaranju građevinske sezone s prvim snegovima,slike gradonačelnika koji miluju sirotinju po glavi darujući je kilom brašna,ili intervjui sa zaslužnima, sa sve nezgodnim pitanji- ma, tipa „gde ćete za Novu godinu“. Onda, s vre- mena na vreme,dobro dođe i kakav bivši ministar za kog su mediji upravo saznali da je onomad ukrao neke milione raznih para,ili pripadnik,recimo,neke oružane sekte koji tvrdi da je baš onaj, što sad slu- čajno bezecuje mesto Jednog Čoveka, kao mali planirao atentat na vrhovno božanstvo. Objek- tivnosti i kosmičkog balansa radi, da ne grešimo dušu, uleti tu i kakav sadašnji ministar, za koga je vispreni novinar, zahvaljujući mukotrpnom istraži- vačkom radu svog glodura, saznao da nehumano postupa prema svojoj zlatnoj ribici, te da joj četiri dana vodu u akvarijumu nije promenio. Onda se ministar sadašnji pokajnički obrati javnosti preko istog tog novinara i dečački-iskreno kaže, maltene suze brišući, da više nikad neće ribicu maltretirati. Uzgred napomene i to da je reč o njegovoj ličnoj neodgovornosti, a ne, daleko bilo, o stavu Jednog Čoveka, koga on slučajno zastupa, a koji ribice voli kol\'ko i decu svoju. Kad se čitava ta ekskluziva od bivših i sadašnjih ministara, od pronevera i gra- đevinskih poduhvata veka,od zlatnih ribica i ljubavi Jednog Čoveka prema istima, elem, kad se sve to upakuje kako bog (na kog Jedan Čovek neretko pre- tenduje, a katkad i podseća), dakle, kako bog zapoveda, u razne minute, šlajfne i karaktere, kreće se u veselu distribuciju istine kao takve putem etra ili kamiona, duž svih novoizgrađenih puteva, uključujući, dakako, i munjeviti Koridor 10, koji će jednog dana, ako nam Jedan Čovek poživi (politič- ki, da se razumemo) i do Leskovca dobaciti. (Eh, kakva će to tek ekskluziva biti!) Kad kontigent pomenute objektivnosti prispe u ruke i televizore kontigenta izmučenih i problematično pismenih pečalbara, koji nam golem deo države naseljavaju, dešava se da se upravo ti pečalbari svečano inau- gurišu u „građane“, sa laskavom titulom „birača“, kojima je izbor tako primamljivo aranžiran i servi- ran, da je gladnim očima bezmalo nemoguće odo- leti mu. No, da pokušamo da priču bar donekle uozbi- ljimo, iako je i ovakva, naizgled sprdljiva, više no ozbiljna za sve one koji se biračima s vremena na vreme nazivaju. Elem, teza jedan: u Srbiji ne pos- toje predizborne kampanje, Srbija je predizborna država. Teza dva: u skladu s prvom tezom, ne pos- toji predizborno izveštavanje, mediji su tek manje ili više suptilni ili otvoreni pamfleti i bilteni onih koji ih finansiraju. Teza tri: ne postoje izbori, pos- toji izbor, jedan, jedini. Orvelovskim jezikom rečeno, mediji su najčeš- će bezlična mašina koja proizvodi muziku za pro- letere, pod dirigentskom palicom onih koji se u muziku ič ne razumeju, ali palicama više no vešto barataju. Istina je da se i toj i takvoj mašini katkad omakne kakav pankeraj, ali je i tada reč tek o pu- kom incidentu, koji se prekida čim neka baba sa sprata pozove policiju jer joj smeta buka. A u poli- tičkom programu Jednog Čoveka izričito stoji da babe niko ne sme da dira, jerbo su babe naša bu- dućnost. Predizborni mediji u predizbornoj dr`avi Du{ko Domanovi}

PP rvi parlamentarni višestranački iz- bori na ovim prostorima održani su 1990. godine u socijalističkim re- publikama tadašnje SFR Jugoslavije. Neki istoričari se neće složiti sa ovom konstantacijom jer smatraju da su 1945. godine održani prvi višestranački izbori. Ali, kada je reč o medijima, u tim vre- menima,oni zasigurno nisu bili ni slo- bodni, niti su bili „zaraženi“ politikom pluralizma, slobodnim izborima i vla- davinom zakona. Nagle promene u tkivu jugoslovenskog društva, posebno u ekonomskom i politič- kom sistemu nisu, te 1990. godine, sa la- koćom preplavile i sistem javnog komuni- ciranja. Polazišta u ostvarivanju uređivač- ke politike tadašnjih medija (korišćen je termin: sredstava javnog informisanja), zasnivala su se na jedinstvenim osnovama, tačnije, na dokumentima SKJ (Saveza ko- munista Jugoslavije). Uređivački „štit“ u štampi, radiju i televiziji (postojali su radio-televizijski centri republika i pokra- jina) bio je tekstualna mimikrija svakog ključnog dokumenta kongresa Saveza ko- munista. Ostala pitanja od značaja za ure- đivačku politiku poput profesionalnih i etičkih načela, otvorenosti uređivačkih koncepcija kontrastima glediša o kontra- verznim pitanjima i slična – bila su ipak u senci ideoloških temelja. Zakonska regu- lativa u ovoj oblasti počivala je na nizu načelnih opredelenja pozivajući se na ključnu odrednicu – da je to oblast od posebnog društvenog interesa. Prva pluralistička uređivačka iskustva doživela su „vatreno krštenje“ u elektron- skim medijima. Iz prirode političkog sis- tema proisticao je i uređivački odnos u predizbornim i izbornim utakmicama, a u tadašnjoj praksi početnički su sublimirana prva isustva političkog pluralizma, izbor- nih zakona i normi, a delimično i praksa evropskih zemalja sa bogatom parlamen- tarnom demokratijom. Karakteristično je da je odnos prema štampi praktično u potpunosti liberalizo- van, dok su radio i televizija, kao posebno uticajna glasila, utvrdila nove uređivačke platforme za višepartijske izborne trkače. Štampa je gotovo „samostalno“ utvrđivala koncepciju i sprovodila je što je dalo pod- sticaj i za pojavu mnoštva stranačkih lis- tova. Parlamentarni višestranački izbori odr- žani su po pravilima koja su određivale jednostranačke skupštine uz izvesne ko- rekcije nakon snažnih pritisaka opozicije. Tako su u Srbiji prvo raspisani izbori, i parlamentarni i predsednički, a tek onda je usvajan zakon na osnovu novog Ustava, tako da u startu nisu bila poznata pravila po kojima će se izbori održati, kao ni me- dijska pravila predizbornog i izbornog pro- cesa. Svi, ovi, republički i parlamentarni izbori održavani su u predvečerje ratnih sukoba na prostorima Jugoslavije i velikih političkih turbulencija. Te 1990. godine u februaru su održani višestranački izbori u Hrvatskoj, u aprilu u Sloveniji, u Bosni i Hercegovini i Makedoniji u novembru, a u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, u decembru. U radiotelevizijskim centrima se dekla- rativno insistiralo na nadstranačkoj pozi- ciji. Tako RTV Zagreb u načelima pro- gramske politike utvrđuje da će u infor- mativnoj delatnosti o predizbornim aktiv- nostima i izborima u SR Hrvatskoj 1990. godine delovati kao samostalna i iznad- stranačka ustanova javnog prava. U pro- izvodnji i emitovanju radijskih i televi- zijskih emisija takođe se insistira na jed- nakim uslovima i nedavanju prednosti ni jednoj političkoj organizaciji, te načelima slobode, objektivnosti i nepristrasnosti. Nadalje se utvrđuje „pravilo igre“ za sve izborne krugove, slučajeve sklapanja koa- licija, predstavljanje nezavisnih kandida- ta... U odnosu na JRT (Jugoslovensku radioteleviziju) insistira se da se ostale članice JRT uzdrže od bilo kojeg oblika uključivanja u predizborne aktivnosti u SR Hrvatskoj. Slično je postupila i Radiotelevizija Ljubljana jasnije određujući nestranačku poziciju i zatvaranje pred parcijalnim poli- tičkim pogledima i pritiscima na profe- sionalnost i javnu funkciju. I ovaj centar je insistirao na jednakopravnim uslovima, visokom profesionalnom nivou, etici i dru- gim normama, na zaštiti nezavisnosti i samostalnosti novinarskog rada. Novina u odnosu na druge centre je što se u doku- mentima ističe analitičko predstavljanje programa svih stranaka na načelima porote uz učešće tri novinara i pet predstavnika stranke (po izboru stranke) u ukupnom tra- janju od 90 minuta. Svim političkim sub- jektima, koji učestvuju u izborima sa svo- jim programima i kandidatima, kao i sa- mostalnim kandidatima omogućuje se da predstave programe i kandidate po svom izboru. To „samoopredelenje“ omogućeno je svim subjektima u jednakom izboru. I u ovoj radiodifuznoj organizaciji se redosled predstavljanja stranaka utvrđuje žrebom, a insistira se da emisije ne mogu biti name- njene kritici programa i kandidata drugih stranaka kao i na uzdržanosti ostalih JRT centara. Na osnovu iskustva ova dva centra građen je i uređivački odnos RTV Saraje- va, a nešto kasnije i drugih centara. Tako se definiše da „u novim pravila igre“ po- sebno se vodi računa da je SR BiH više- nacionalna sredina a da će ovaj RTV cen- tar takođe delovati kao samostalna i van- stranačka organizacija. Radiotelevizija Beograd se bez obzira na navodno gubljenje monopolskog jed- nostranačkog uticaja priklanjala novim centrima političke moći. Kakvi su bili izborni zakoni a i njihova primena u prak- si, tako je funkcionisala i medijska prediz- borna i izborna scena. Iako je u normativi- ma obavezno pisalo da su sve stranke rav- nopravne u odnosu na javna (državna) sredstva informisanja, ta „ravnopravnost“ je ostvarivana po modelu „političkog plu- ralizma“ ove kuće poznatom kao bastiljske godine RTB. Primera radi, namerno je uveden nizak cenzus za predsedničke kan- didate, pa se na prvim izborima pojavilo čak 32 kandidata koje je RTV Beograd uredno predstavila po uređivačkom kon- ceptu „metle i četke“ dovodeći ih do kari- katuralnog apsurda kako bi vođa unapred ubedljivo dobio izbore, još pre bilo kakvog glasanja građana. Ovaj centar je smatrao da on samo obezbeđuje nesmetani pristup sredstvim informisanja na nediskrimina- torskoj osnovi! Takozvana nadstranačka, ili nestranačka medijska organizacija, po- stala je podstranačka deleći i elektronsku postelju sa vlašću. Medijsko gubljenje jednopartijske ne- vinosti očigledno je bilo bolno, ne toliko za medijske poslenike, koliko za humano društvo i njegov razvoj zasnovan na plu- ralističkoj demokratiji i vladavini zakona, uz puno poštovanje ljudskih prava i osnov- nih sloboda. Možda nije loše, ponekad se vratiti i se- ćanjima na to. www.mediart.orglink34 januar 2012 broj 97 Kako je bilo prvi put Dragan Bunovi}

LL utajući virtuelnim svetom, susreli smo se i sa rečnikom koji na neuobičajen način definiše izvesne pojave iz svakodnevnog novinarskog života. Izabrali smo one koji odgovaraju temi broja.  Couch Potatoes/ TV zavisnici - Izraz koji je nastao nepre- vodivom igrom reči. Onaj ko stalno gleda TV je urastao u svoj kauč kao krtola u zemlju. Dalja asocijacija ide od krtole ka krom- piru jer se od ovoga prave grickalice (crunch i chips) koje se troše dok se sedi na kauču i gleda TV.  Cultural Lenses/ Kulturna sočiva - Termin označava kul- turnu uslovljenost opažanja i razumevanja spoljnog sveta. Može se shvatiti na dva načina – najpre kao sužavanje širine opažanja u zavisnosti od vlastitih kulturnih obrazaca (kao naočnjaci koji se stavljaju konju kako bi gledao samo ispred sebe), a zatim i kao tipično iskrivljavanje koje je kulturno uslovljeno. Stereotipizaci- ja je posledica korišćenja kulturnih sočiva.  Flak/Flaking/ Paljba iz svih oruđa - Odgovor na kritiku u medijima od strane PR eksperta (flakman) koje liči na paljbu pro- tivavionske artiljerije (flak) kao odgovor na napad iz vazduha. U narodu je tehnika flakinga poznata kao „Čija majka kurva?!!“ kada se na to retoričko pitanje, odgovara „drvljem i kamenjem“.  Flock Journalism/ Novinarstvo jata - To je novinarstvo u kome postoji unisonost graktanja (smera izveštavanja) kao u ptič- jem jatu. Oni koji drugačije misle ne usuđuju se da se oglase jer bi bili – iskljucani tj. prokaženi i odbačeni od svih ostalih.  Hvatač prilika - Sredinom prošlog stoleća postojalo je u Srbiji, u Beogradu, jedno posebno zanimanje neobičnog naziva - hvatač prilika. Naime, ondašnja tipografija ili malobrojni izdavači imali su običaj da unajme kakvog momka da po prestonoj čarši- ji traže kiridžije koji bi, kada već idu svojim, trgovačkim poslom, prenumerantima poneli i tek gotovu knjigu. Od pomnosti hvatača prilika zavisilo je kada će knjiga dospeti do Beča, Pešte, Trsta, primorskih gradova, prekodrinskih i prekodunavskih varoši, srbi- janskih palanki i zaselaka. Tako se mala kneževina prostirala daleko preko svojih granica. ANEM je u „Slobino vreme“ kasete sa svojim emisijama dostavljao lokalnim TV-članicama u unutrašnjosti Srbije koristeći šofere/konduktere autobusa koji su to činili besplatno ili uz malu nadoknadu.  Lap media/ Mediji pudlice - To su poslušni mediji (koji sede u krilu gospodara) i služe mu za zabavu i maženje. Pored njih postoje i Watch (ili Guardian) Media čija je uloga nalik onoj psa čuvara. Ti mediji brinu o interesu onog ko ih kontroliše – to može biti javnost, država, partija ali i korporacija koja je vlasnik medi- ja. Pitanje čije interese zastupaju se stalno postavlja pred medije u javnom vlasništvu – je li to država ili javnost, je li to trenutni ili dugoročni društveni interes ili interes pojedinih delova društva. To se veoma dobro vidi tokom kriza kada i mediji – čija je autonomija poslovična poput BBC – moraju da biraju između lojalnosti prema izveštavanju javnosti i lojalnosti prema vladi. To je bio slučaj tokom Foklandskog rata kada je BBC smatrao da je interes britanske javnosti /da sazna i neprijatne istine/ ispred interesa vlade koja je ušla u ratni sukob sa Argentinom. Tu su još i Attack Media čija je osnovna uloga bezobziran napad na protivnika. To je uloga partijske ali i senzacionalističke štampe koja otkriva afere i dovodi u pitanje ugled javnih ličnos- ti i institucija.  If it bleeds, it leads/ Ako krvari, vodeći je - Slogan infor- mativnih programa. Što više krvi i nasilja na vestima, to više gledalaca. Tog slogana se obilato pridržavaju CNN i SKY.  Muckrakers/ Kopači po smeću - Novinari-pioniri istraži- vačkog novinarstva koji su otkrivali finansijske zloupotrebe i mutne načine bogaćenja gornjih slojeva američkog društva. Američki predsednik T. Ruzvelt ih je nazvao MUCKRAKERS želeći da ih javno diskvalifikuje. Pokazalo se međutim da taj posprdan naziv unutar same novinarske profesije funkcioniše kao oznaka kvaliteta – odnosi se na one koji beskompromisno i kvalitetno (dubinski) izveštavaju o pravim društvenim problemi- ma.  Spin patrol - članovi izbornog tima čiji je zadatak da se „nađu pri ruci“ izveštačima sa konferencija za štampu i ponude im za medijsku upotrebu već opremljene tekstove govora poli- tičara sa izvučenim poentama i najefektivnijim citatima. Raču- naju, pri tom, da su novinari uvek u stisci sa vremenom i da će im takve usluge dobro doći. www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2010/08/RECNIK- IKS.doc linkwww.mediart.org 35januar 2012 broj 97 Mo`da niste znali ... Naposletku Moguć alternativni pristup tematici broja pokušali smo da prikažemo i upotrebom latinskih citata u ilustracijama: A za čitaoce koji žele da znaju više, nekoliko preporuka virtuelnih lokacija: bhnovinari.ba, cmv.org.rs, scribd.com, www.mc.rs/izbori.824.html ... RL  Cogito, ergo sum – Mislim, dakle postojim. (Dekart)  Cui bono? – U čiju korist?  Deus ex machina – Neočekivano rešenje. (Bog iz mašine - doslovno)  Dies diem docet – Dan dan pouča- va.  Ad litteram – Doslovno  Volens nolens – Hteo-ne hteo  Finis coronat opus – Konac delo krasi.  Summa summarum – Sve u svemu  Festina lente! – Požuri polako!  Inter nos – Među nama  Non quis, sed quid – Ne ko, već šta.  O tempora, o mores – Čudnih li vremena, čudnih li običaja. (Ciceron) predizborno izve{tavanje

36