LINK 100-101

Časopiszaprofesionalceumedijima MAJ/JUN2012. Broj100/101 GodinaX ISSN-1451-3420 Novinarska samocenzura | Kako Nacionalna geografija proverava informacije | Građani na medijskom zadatku | U čije ime tvituje novinar? | Čime se bavi Supermen danas? | Pet knjiga koje treba da pročita svaki novinar Aktivni novinari koji su i političari ne vide da štete novinarskoj profesiji. Imali ikoga daim tokaže VoJNiciSvojIhpArtiJA BESpLAtAN priMErAK FrEE copY

2

Sadržaj 4Vesti 9Nagrađeni novinari 11Pištaljka otkriva Tajne srpske korupcije 12Link vam predstavlja Lovac na podatke 15Istraživanje Naplata autorskih prava novinara 17Istraživanje Kako Nacionalna geografija proverava informacije 19Istraživanje Čime se bavi Supermen danas? 20Preporučujemo Pet knjiga koje treba da pročita svaki novinar 22Novi mediji Građani na medijskom zadatku 25Novi mediji U čije ime tvituje novinar? 26Novi mediji Njuz.net 32TV produkcija Put audio-vizuelnih sadržaja iz Srbije 34Radio savet Izveštavanje o „ljudskim temama“ 36Intervju: Piter Van Agtmael Više rizikujte u fotografiji 58Link izbor Progon korejske hip hop superzvezde Denijela Lija 66Sudovi časti 67Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu 71In memoriam

Teme 28Novi mediji Nezavisnost ima cenu 42Mediji i politika Vojnicisvojih partija 50Mediji i politika Suliceu mezulanuCvijetin Milivojević 52Izazovi profesije Tabela novinarske samocenzure 56Izazovi profesije Pisanjepod ručnom Cenjeni novinari iz francuskog onlajn lista „Medijapart“, koji se izdržavaju iz pretplate, smatraju da su informativni sajtovi koji nude besplatni sadržaj trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva Aktivni novinari koji su i političari ne vide da štete novinarskoj profesiji. Ima li ikoga da im to kaže Dok se Srbija drži u „zlatnoj sredini“ liste Fridom hausa o medijskim slobodama, njeni novinari ne služe javnosti, već medijskim vlasnicima i oglašivačima MarkoSomborac Časopis za profesionalce u medijima Osnivač Rastislav Durman. Izdavač: Media Art Content d.o.o. www.mediaart.orgu saradnji sa Udruženjem novinara Srbije www.uns.org.rs, Resavska 28/I, Beograd, telefon: +381 (0)11 32 36 337. V.d. direktora Media Art Content d.o.o: Tanja Prodanov tanja.prodanov@mediart.org, telefon: +381 (0)21 520 448. Glavna i odgovorna urednica Dragana Bjelica dragana.bjelica@uns.rs. Glavna i odgovorna urednica specijalnih brojeva Linka Sanja Bošković. Tehnička oprema i dizajn Goran Ratković. Urednik fotografije: Milorad Milanković. Ilustracija naslovne strane Marko Marinković. Štampa Grafostil Kragujevac, Kanicova bb, www.grafostil.rs COBISS.SR-ID 181608199 ISSN-1451-3420 link@uns.rs

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 3

4 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 3. maj Obeležen Svetski dan slobode medija Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije u Nišu održali akciju „Pet minuta gromoglasne tišine“. Razvijen transparent „Pronađite ubice novinara“. Akcija održana u 5 minuta do 12 sati, priključile se Južne vesti kao prvi online medij koji je zamračio naslovnu stranu i ispisao „Pet minuta gromoglasne tišine“. Proglas NUNS-a i „Nezavisnosti“ „Od vlasnika medija zahtevamo da poboljšaju radni i životni standard zaposlenih u medijskim kućama koji rade u ponižavajućim uslovima“, od Vlade Srbije da u saradnji s medijskim i novinarskim asocijacijama pristupi realizaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine. „Onespokojava činjenica da ni 18 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je naredio i ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 13 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 11 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića“. Proglas UNS-a - novinarstvo u najvećoj krizi od 2000. godine, „plate visokoobrazovanih novinara niže su od prosečnih plata u Srbiji, honorari za koje u velikim medijskim kućama rade mladi novinari i medijski radnici izrabljivački su i iznose oko 15.000 dinara, što je još jedan, organizovani vid uništavanja novinarstva kao profesije“. „Odsustvo kritičkih sadržaja, nedostatak raznovrsnih mišljenja u medijima i istraživačkog novinarstva su pokazatelji da su politički i pritisci kontrolora tržišta reklama nadjačali profesiju“. Šabić – „Veoma je dobro što novinari i mediji sve više koriste prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Na taj način stavljaju zakon u funkciju informisanja najšire javnosti i doprinose ostvarivanju demokratske kontrole javnosti nad radom vlasti“. Fridom haus – Američka nevladina organizacija u izveštaju o slobodi medija Srbiju svrstala na 77 mesto, u „delimično slobodne“, od 197 zemalja sveta. U prethodnom izveštaju Srbija je bila 72. Međunarodni pres-institut (IPI)- Ubijeno 29 novinara od početka godine, a Sirija najopasnija za rad novinara. Prošle godine ubijena 102 novinara, najviše u Meksiku - 10, Iraku devet, Hondurasu, Jemenu i Pakistanu po šest, Čileu i Libiji po pet. U zemljama Evrope ubijeno sedam novinara - po tri u Rusiji i Turskoj, jedan u Azerbejdžanu. Na Dan slobode Medija u Meksiku u kesama na đubrištu, pronađena su tela dva nestala fotoreportera, Giljerma Luna Varela i Gabrijel Uge. 7. maj Svet plus info, Studio B, HRT, OBN i BN isključeni (izvor: Tanjug/24 sata) – Zbog kršenja izborne tišine 6. maja odlukom RRA je privremeno prekinuto emitovanje programa televizija Svet plus info, Studio B i tri kablovske stanice HRT, OBN i BN. Press van prostorija SNS u izbornoj noći (izvor: Press) – Novinar i fotoreporter Pressa nisu mogli izbornu noć da prate u sedištu SNS-a. Ekipa Pressa poslala je informativnoj službi SNS e-mail u kome se akreditovala, ali je dobila odgovor „Poštovani, akreditacije ne važe iz prostog razloga zato što nisu ni potrebne. Ekipa Pressa ne može biti prisutna u Informacionom centru SNS-a tokom izborne noći iz razloga što je praćenje izbora u Informacionom centru omogućeno isključivo za domaće i strane novinarske ekipe, a nemamo kapacitete da primimo i predstavnike redakcija biltena političkih stranaka, pogotovo ne onih koji su nam u ovoj izbornoj kampanji direktna konkurencija“. 8. maj „Blic“ da me više ne zove (izvor: Blic)- „Ja sam čovek koji se nikada neće javljati nikome iz „Blica“, nikada u životu i zato me ne zovite dok sam živ“- odgovor Aleksandra Vučića, zamenika predsednika SNS-a, na poziv „Blica“. 9. maj RTS najgledaniji u izbornoj noći (izvor: Večernje novosti)- Prema procenama agencije za istraživanje gledanosti televizija „AGB Nilsen“ RTS je po svim parametrima bio ubedljivo najgledaniji. U nedelju, 6. maja, posmatrano po prosečnom broju gledalaca od 20 časova do neki minut po ponoći RTS 1 gledalo je 749.653 ljudi, Pink 339.576, Prvu 327.198, a B92 261.156. Ako se gleda ukupan broj ljudi koji je odgledao bar jedan minut programa prvi je RTS1 sa više od 3.1 miliona gledalaca, sledi B92 sa 2 miliona, a zatim Prva i Pink koji su imali oko 1.9 miliona gledalaca. Prvostepena presuda Iliću za šutiranje novinara (izvor: Radio021) - Viši sud u Novom Sadu u prvostepenoj presudi obavezao je predsednika Nove Srbije Velimir Ilića da Vladimiru Ješiću isplati 1,38 miliona dinara na ime nematerijalne štete. Ilić je na snimanju intervjua za Televiziju Apolo 2003. godine u prostorijama Nove Srbije u Beogradu šutnuo, izvređao, opsovao i pokušao fizički da nasrne na novinara. VESTI BeOgRAd: Ratex 3-4dinara, Arabesa 5-6 dinara, green dragon 5 dinara NOVI SAd: Old gold 4 dinara Koliko novca se dobije za reciklažu 1kg novina?Info traka

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 5 : 10. maj Automobil medija u Paraćinu odguran u reku (izvor: Večernje novosti) – Zastava 101, vozilo Radio- novinskog javnog preduzeća „Paraćin“, obijen je, razbijena mu je šoferšajbna i nakon toga odguran je u obližnju reku Crnicu. Pokrenut Informer - Na kioscima se pojavio dnevni list Informer, glavni i odgovorni urednik Dragan J. Vučićević. Prethodno je najavljeno da će se list zvati Insajder, nakon čega je ekipa istoimene emisije TVB92 zatražila sudsku zabranu na korišćenje njihovog naziva. 11. maj Nikolić tužio Kurir (Izvor: Tanjug) – List „Kurir“ saopštio je da ga je predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić tužio i tražio odštetu od 200 miliona dinara, jer je preneo izjavu portparolke Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandre Jerkov da objasni gde je i kako diplomirao, i sa kojom ocenom. SNS saopštio da je tražena odšteta od dva miliona dinara i da su advokati te stranke Zoran Jakovljević i Milan Zelen napravili omašku pri pisanju tužbe protiv „Kurira“. SNS navodi da će biti podneta ispravka tužbe, a da će advokatima koji su je podneli, „makar i zbog nenamerne greške, biti oduzeto punomoćje“. 17. maj Beko dobio nemački Vac (izvor: B92) – Iz Luke Beograd, koja je u vlasništvu Milana Beka, saopšteno: „Zadovoljni smo pobedom na arbitraži u Beču, čija nam je odluka upravo uručena, povodom spora koji nemačka medijska kompanija VAC vodi protiv nas duže vremena oko kompanije ‘Novosti“. Dodaje se da je VAC podneo devet zahteva arbitraži protiv kompanija koje su vlasnici `Novosti`“, tvrdeći da je došlo do povrede ugovora i oštećenja poslovnog interesa VAC-a. 18. maj Mediji izbegavali velike teme (izvor: FoNet) - Medijski monitoring Fondacije „Konrad Adenauer“ pokazao da su Blic i Pres bili izuzetno pristrasni u korist Demokratske stranke, a da se svojim izveštavanjem pozitvno istakao Danas. Primećeno je da je kampanja na društvenim mrežama bila neinventivna, neubedljiva i jednolična, i da su stranke i funkcioneri koristili ove medije za ličnu promociju i propagandu. Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković je podsetio da je Savet RRA „u poslednji čas“ zabranio kablovsku distribuciju televizija iz okruženja, zbog kršenja predizborne tišine, ali da nije reagovao kada je predsednički kandidat gostovao na TV Prva u tok šou emisiji koja je, samo zbog toga, to veče promenila špicu i naziv, pa je postala informativna. 19. maj Od 27 kriterijuma Saveta Evrope ispunjavamo četiri (izvor: Tanjug)- Istraživanje „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“ koje su sproveli „Civil rajts difenders“, ANEM, NUNS, NDNV i Lokal pres, konstatuje da se od 27 kriterijuma kojima Savet Evrope meri slobodu izražavanja, u Srbiji ostvaruju samo četiri: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupu internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnoj vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničavanje prava medija da eksluzivno izveštavaju o značajnim događajima. Kao najveći problem navedeno da se ne zna koliko funkcionalnih medija i novinara u Srbiji ima, ali i ko su vlasnici medija. Korišćeni su javno dostupni podaci o medijskom sektoru, a anketirano je 240 glavnih urednika informativnih medija iz 79 mesta u Srbiji, 69 medijskih vlasnika, 40 partijskih funkcionera iz 10 gradova u Srbiji, 50 pripadnika devet manjinskih nacionalnih zajednica kao i predsatvnici 26 državnih, regulatornih i samoregulatornih tela sa nadležnostima u medijskom sektoru. 22. maj O Tadiću pozitivnije izveštavano (izvor: Tanjug) - U istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) navodi se da su o Tadiću najpozitivnije izveštavale TV Vojvodina i Studio B, a o Nikoliću list Pravda. Najkritičniji prema Nikoliću bio je dnevni list Blic. RTS je obezbedio listama koje predvode DS i SNS približno isto vreme, ali je od vremena posvećenog DS-u pozitivno bilo 92,7%, dok je SNS imala 73,7% pozitivnog izveštavanja. Predsednički kandidati na RTS-u: Boris Tadić, 94,4%, a Tomislav Nikolić 85,7% pozitivnog izveštavanja. U izveštaju se kaže da Republička radiodifuzna agencija nije na adekvatan način reagovala u slučajevima kršenja Opšteg obavezujućeg uputstva, naročito kad je reč o gostovanju predsedničkih kandidata u zabavnim emisijama na TV Prva, čime je ohrabrila nastavak te uspostavljene prakse. BIRODI je monitoring medija sproveo u saradnji sa slovačkom organizacijom MEMO 98, a kvantitativna i kvalitativna analiza sprovedena je na uzorku od petnaest medija, među kojima su televizije, štampani i onlajn mediji.NIš: ecotecas 3-4 dinara, Ag Niš 5 dinara UžIce: Papir komerc 4 dinara KRAgUjeVAc: Alfa 4-5 dinara Prva naslovnica Informera

6 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 24. maj Svetlost ponovo na kioscima (izvor: UNS) - Kragujevački nedeljnik Svetlost počeo je ponovo da izlazi posle petnaestomesečne pauze. Prvi broj je besplatno podeljen u prostorijama ovog lista. List nije izlazio od februara 2011. kada su zbog neisplaćenih zarada zaposleni stupili u generalni štrajk. 25. maj Skupština ENPA u Beogradu 2013 (izvor: Blic) - Generalna skupština Evropske asocijacije novinskih izdavača održaće se u maju naredne godine u Beogradu. Domaćin će biti Upravni odbor Asocijacije medija. ENPA predstavlja interese preko 5.200 nacionalnih, regionalnih i lokalnih novina koje se štampaju u 23 zemlje Evropske unije plus Norveškoj, Švajcarskoj i Srbiji. Članice ENPA dnevno prodaju više od 150 miliona primeraka novina koje pročita više od 300 miliona ljudi širom Evrope. Procenjuje se da su prihodi koje je ostvarila novinska industrija u EU tokom 2011. dostigli 36 milijardi evra. 28. maj Šutanovac preti Pištaljci tužbom (izvor: pistaljka.rs)- Ministar odbrane Dragan Šutanovac je posle teksta na Pistaljci o povoljnom kreditu koji je njegov brat od strica dobio od Fonda za razvoj koji kontroliše Vlada Srbije, na svom Tviter nalogu napisao „nikakve veze nemam sa pričom o kreditu a advokat će reći da li ima osnova za tužbu za klevetu“. Pistaljka je podsetila ministra da novinari imaju pravo da istražuju rad funkcionera i da o tome obaveštavaju javnost i da političari ne smeju da prete novinarima. 31. maj Studenti novinarstva iz Niša posetili Blic, UNS i B92 (izvor: UNS) - Sedamnaestoro studenata novinarstva iz Niša posetili su kompaniju Ringier Axel Springer, integrisanu redakciju dnevnih novina Blic, Alo i 24 sata, i redakcije Blic žena, Puls, Auto bild i nedeljnika NIN. O spoljnopolitičkom novinarstvu u UNS-u su razgovarali sa predsednicom Ljiljanom Smajlović. U obilazak RTV B92 poveo ih je i o istorijatu kuce govorio jedan od osnivača Saša Mirković . 1. jun Ekonomist prestao da izlazi, zaposleni u štrajku (izvor: Press onlajn) - Nedeljnik Ekonomist prestao je da izlazi, a redakcija je u štrajku zbog neisplaćenih šest zarada i neplaćenih poreza i doprinosa. Redakcija je saopštila da je zvanični vlasnik Ekonomist medija grupe Medija internacional grupa, sa sedištem u SAD, ali da je stvarni vlasnik bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je preneo upravljačka prava na Draganu Jovanović. Poslednja zarada zaposlenima, koja u proseku iznosi manje od 40.000 dinara, isplaćena je 8. maja 2012. i to za prvu polovinu novembra 2011, a doprinosi i porezi se od druge polovine aprila 2011. uplaćuju na minimalne zarade. Ugašen list „Pravda“ (izvor: B92) - Redakcija „Pravde“ je ugašena i danas je izašao poslednji broj tog dnevnika. Osnivač lista je preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost „Pravda pres“, registrovano u Beogradu 2006. godine. Suvlasnici „Pravde“ su Nemanja Stefanović sa 48 odsto, Jugoslav Petković sa 47 odsto, a Nikola Petrović pet odsto kapitala. 6. jun 8. jun Pitanja za Božidara Đelića (Izvor: uns.rs) Odgovore na ta pitanja zaposleni i bivši zaposleni u EMG već znaju i odgovor na sva ta pitanja je „da“, ali mislimo da bi javnost u Srbiji trebalo da zna odgovore na sledeća pitanja: • Da li je Božidar Đelić prisustvovao svim ključnim sastancima koji su se odvijali u prostorijama EMG-a i na njima govorio o budućnosti firme, planovima i potrebi da se strpimo za plate i o tome kako je svuda kriza, pa i u medijima? • Da li je Božidar Đelić na jednom od poslednjih sastanaka te vrste, u oktobru 2011, jasno i glasno izjavio da će ugasiti EMG ako zaposleni stupe u štrajk i javno saopšte da im se duguju plate? • Da li je Božidar Đelić zaposlenima predstavljamo nove direktore EMG-a po odlasku starih? • Da li je tačno da procedura stečaja u EMG, koji je pokrenut u četvrtak, 7. juna 2012, košta podnosioca zahteva za stečaj, odnosno vlasnika EMG-a, skoro 50 odsto iznosa koji se zaposlenima duguje za neto plate? Đelić: Nisam vlasnik „Ekonomista“ (Izvor: Politika) – Od ulaska u vladu pre pet godina, nisam vlasnik ni suvlasnik, niti imam bilo kakav finansijski interes u bilo kojoj firmi u Srbiji – rekao je Božidar Đelić za „Politiku“. VeSTI Poslednja naslovnica Pravde

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 7 2. jun Dodik dopisnici Bete: „Brišite odavde“ (izvor: Blic) - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci na pokušaj dopisnice Bete Ljiljane Kovačević da postavi pitanje srpskom ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačicu, prvo svog predstavnika za medije upitao: „Ko je ova“, a kada se novinarka predstavila, rekao: „Šta ćeš ti ovde?“ Na pitanje novinarke da li je zabranjeno doći na konferenciju za novinare, on je odgovorio „nije zabranjeno, ali me čudi šta ćeš ti tu“, „otkud vam obraz da uopšte dođete tu, na način kako radite“. Na odgovor novinarke da je u javnoj instituciji i da ima pravo tu da bude, Dodik je rekao da što se „njega tiče ne mora nikada ni doći“. Pošto je dopisnica Bete postavila pitanje Dačiću, Dodik je nastavio „Da se razjasnimo. Ova gospođa ovde je lažljiva i šalje lažne informacije. Tako je poslala putem Bete priču o, recimo, izgradnji zgrade Vlade. Nema ni malo obraza da dođe ovde, nikada se nije izvinila posle sudskog postupka“. Na pitanje dopisnice Bete za šta da se izvini, Dodik je rekao „Nemojte više ovde da dolazite. Je li vam jasno, nemojte više da dolazite ovde, možete odmah izaći odavde“. Na konstataciju dopisnice Bete da joj to ne može zabraniti, predsednik RS je rekao: „Brišite odavde“. 6. jun Otkaz novinarki NTV (izvor: Južne vesti) - Dugogodišnja niška novinarka Milena Vidojković dobila je otkaz na Niškoj televiziji, a zamereno joj je da je vređala poslodavca. Direktorka nije želela da komentariše. Vidojković kaže da joj je rečeno da je dobila otkaz na osnovu člana Kolektivnog ugovora u kome piše da poslodavac može otpustiti radnika ukoliko se on uvredljivim rečima obrati poslodavcu. 11. jun Vasović-Mekina na sudu dobila slovenačkog kolumnistu Crnkoviča (Izvor: UNS) - Viši sud u Ljubljani presudio je da Marko Crnkovič, nekadašnji kolumnista ljubljanskog „Dnevnika“ (danas urednik u listu „Delo“) i Telekom Slovenije treba da plate 6000 evra odštete zbog uvreda i neistina napisanih na svom blogu na račun Svetlane Vasović- Mekine i da tekst „Od Šurle do Mekine“ mora biti sklonjen sa sajta Telekoma Slovenije. Oba tužena moraju, o svom trošku da objave presudu u listu „Dnevnik. Nekadašnju dopisnicu „Politike“ iz Slovenije Crnkovič je u svom tekstu 2008. nazvao „komandantom srpske pete kolone u slovenačkim medijima“ pošto je u tekstu „Vašington režira, Evropa statira“ otkrila sadržaj depeše slovenačke ambasade u Americi poslate političkom vrhu Slovenije sa instrukcijama američke vlade Sloveniji kako da realizuje proglašenje nezavisnosti Kosova od trenutka kada službena Ljubljana 1. januara 2008. preuzme predsedavanje EU. 12. jun Prenos Rolan Garosa i veza B92 i Prve (izvor: Informer) - Sumnje da televizije B92 i Prva imaju istog vlasnika - grčku kompaniju Antena odnosno grčkog biznismena Teodora Kirijakua, dodatno su podgrejane zbog prenosa teniskog turnira Rolan Garos gde je prvih šest kola prenosio B92, a polufinalni i finalni meč TV Prva. Goran Karadžić iz Republičke radiodifuzne agencije u izjavi za Informer rekao da je RRA i ranije proveravala da li B92 i TV Prva imaju istog vlasnika, što bi bilo u suprotnosti sa zakonom, ali da se iz zvanične dokumentacije ne može pronaći konkretna veza između ove dve televizije. 13. jun Vođa navijača osuđen na 16 meseci zbog ugrožavanja Brankice Stanković (izvor: Blic) - Vođa Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“ Miloš Radisavljević Kimi osuđen je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na 16 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković. Radisavljević je predvodio navijače na utakmici Partizan- Šahtjor koji su pevali „Otrovna si kao zmija proći ćeš k’o Ćuruvija“ i dobacivali se gumenom lutkom koja je predstavljala autorku Insajdera. Radisavljević je osuđen i 2010. na 16 meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti Brankice Stanković.

8 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 14. jun Beta obeležila 18 godina rada (izvor: Beta) - Novinska agencija Beta obeležila je 18 godina od početka rada. Beta je počela da emituje vesti 4. maja 1994. godine. Agenciju je osnovala grupa beogradskih novinara u cilju sveobuhvatnog i objektivnog izveštavanja o događajima u zemlji i regionu jugoistočne Evrope. 17/18. jun Održana skupština NUNS-a (izvor: NUNS, Beta)- Na skupštini 16. juna usvojene su izmene i dopune Kodeksa novinara Srbije u koji je uveden odeljak Sprečavanje korupcije i sukoba interesa, u kom je odredba: „Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama“. Dopunjen Kodeks stupiće na snagu nakon što ga krajem godine usvoji i Skupština Udruženja novinara Srbije. Do tada na snazi je aktuelni Kodeks koji su dva novinarska udruženja donela krajem 2006. godine. Skupština je odbila ponudu Udruženja novinara Srbije o ujedinjenju dve organizacije. UNS je poslao pismo skupštini NUNS u kome je predložio ujedinjenje dva udruženja kako bi se što bolje zaštitila prava novinara. U NUNS-u su ocenili da je ova ponuda u stvari posledica poslednje presude u sporu dva udruženja oko zgrade u Resavskoj. 20. jun Redakciji E-novina isključena struja zbog duga (Izvor: B92) – Elektrodistribucija Srbije isključila je struju redakciji E-novina zbog duga od 60 000 dinara. U toj redakciji tvrde da se radi o političkom pritisku na nezavisne medije jer je ova redakcija isplatila skoro 60% ukupnog duga i da su isključeni zbog negativnih tekstova o ministrima u Vladi Srbije Draganu Šutanovcu i Snežani Malović. Sindikat novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije su protestovali. 22. jun Tužilaštvo za ratne zločine: Imamo osnov sumnje za predistražni postupak protiv novinara (izvor: UNS) – U dopisu tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića navedeno da „na osnovu podataka i informacija iz do sada pribavljenog dokumentacionog materijala i u vezi krivične prijave Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije iz jula 2009. godine, utvrdili smo da postoji osnov sumnje za vođenje predistražnog postupka“. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije vodi predistražni postupak protiv NN lica, novinara i urednika pojedinih medijskih kuća u Srbiji za krivično delo pozivanje i podsticanje na izvršenje krivičnih dela ratnih zločina iz člana 145 KZS. Kazna B92 nije u skladu sa zakonom (Izvor: B92) - B92 će tražiti reviziju postupka u kom je odlučeno da, zbog objavljivanja policijskog saopštenja, mora da plati odštetu osobi koja se u tom saopštenju pominje. „U ovom renutku imamo apsurdnu situaciju da medijska kuća odgovora za štetu iako u skladu sa zakonom za štetu nastalu u radu državnih organa odgovora država“. 23. jun Zapaljen auto novinarke Kurira (Izvor: Radio 021) - Nepoznate osobe zapalile su 22. juna, oko 23.20 časova, na parkingu u Ulici Polita Desančića automobil novinarke „Kurira“ Zorice Radulović. Požar su ubrzo ugasili vatrogasci, povređenih nije bilo, Novinarka „Kurira“ dala je izjavu policiji u kojoj je navela sve sa kojima je u poslednje vreme imala nesuglasice ili dobijala pretnji. VeSTI Transferi Branko Žujović, doskorašnji glavni i odgovorni urednik Subotičkih novina i potpredsednik UNS-a, Radosav Berbatović, novinar Pravde i Zoran Ranković, dugogodišnji muzički urednik Televizije Gornji Milanovac u maju su otputovali u Kinu i počeli jednogodišnji rad u redakciji programa na srpskom jeziku Kineskog međunarodnog radija (China Radio International - CRI). Urednica Informativnog programa televizije Pink Tanja Jordović napustila je posle 12 godina ovu kuću. Novi urednik informativnog programa je Goran Gmitrić i u Pinku je zaposlen od 2005. Do sada je bio Jordovićkin zamenik. „Novinarskim poslom se najverovatnije neću više baviti. Ako i budem nešto radila u vezi sa medijima, to će biti posao savetnika za medije“, rekla je za Link Tanja Jordović.

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 9 3. maj Novinarki Jeleni Spasić uručena je nagrada „Zora“ Udruženja novinara Srbije koja se dodeljuje na Svetski dan slobode medija. Zbog teksta „Državni organi potpuno nespremni za rat“ u „Nacionalnom građanskom“, koji je sadržao podake iz dokumenta Ministarstva odbrane datog poslanicima, novosadsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv nje i urednika Milorada Bojovića. Postupak je još u toku. Nagradu joj je uručio novinar Milorad Doderović kod Sremčeve česme u Nišu gde je održana akcija „5 minuta gromoglasne tišine“ u organizaciji UNS-a i Sindikata novinara Srbije. 4. maj Dobitnici nagrada Nezavisnog udruženja novinara Srbije i ambasade SAD za istraživačko novinarstvo: • U kategoriji elektronskih medija – Miloš Teodorović za radio prilog o kućama pokreta „1389“ na severu Kosova • U kategoriji štampanih medija Nikola Lazić za seriju tekstova o pranju novca Darka Šarića u Vranju • U kategoriji internet medija Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović i Mahir Šahinović za seriju tekstova o pranju novca Darka Šarića u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Nagrade su uručili ambasadorka SAD Meri Vorlik, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i dekan FDU Zoran Popović. 8. maj Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike u saradnji sa UNDP, uz finansijsku podršku Vlade kraljevine Norveške dodelila je nagrade za poseban doprinos u oblasti podizanja svesti javnosti o neprihvatljivosti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja: • U kategoriji novinara: Zoranu Maksimoviću, za prilog objavljen na Regionalnoj RTV Novi Pazar . • U kategoriji medija: nedeljniku „Novi magazin“. • U kategoriji dokumentarnog filma: „Produkcijskoj grupi Mreža“ za serijal „LGBT i ljudska prava“. OdvajaseEvropska odMeđunarodnefederacije novinara D elegati redovne godišnje skupštine Evropske federacije novinara (EFJ), koja je održana u italijanskom gradu Bergamo od 15. do 17. juna, odlučili su da se ova organizacija registruje kao posebno pravno lice prema belgijskim zakonima, i tako formalno izdvoji iz Međunarodne federacije novinara (IFJ). Predlog za izdvajanje usvojen je sa 101 glasom, od mogućih 150. Za odluku je bila potrebna dvotrećinska većina. EFJ je do sada radila kao organizacioni oblik IFJ, bez statusa posebnog pravnog lica. Sedište IFJ nalazi se u Briselu, i u njenom sastavu su i federacije sa ostalih kontinenata, koje se, za sada, ne izdvajaju iz IFJ. Tokom diskusije na skupštini vidljiva je bila bojazan da odvajanje vodi u „separatizam“ i smanjenje uticaja IFJ, dok je rukovodstvo EFJ obrazlagalo da to nije slučaj, već potreba da se obezbedi jednostavniji pristup evropskim fondovima i projektima, što će značiti i više novca nacionalnim savezima. Od rukovodstva EFJ nije dobijen odgovor na koliko se novca računa, koliki će biti troškovi i kako će se zarađivati, kad se zna da je EFJ u prošloj godini, prema usvojenom finansijskom izveštaju, imao gubitak od 25 000 evra, a da je osoblje koje radi za EFJ plaćano od IFJ. Prilikom glasanja vidljiva je bila podela na razvijeni sever Evrope, čiji su predstavnici uglavnom glasali za odvajanje, poput Nemačke, Švajcarske, Norveške, Finske, Švedske, Luksemburga, Poljske, ali i Rusije, čiji su delegati u poslednjem momentu podigli svoje listiće, i tako omogućili potrebnu dvotrećinsku većinu, i na jug, osiromašen krizom, koji je bio protiv. Uz Španiju, Portugal, Grčku, Kipar, Tursku i Srbiju ovog puta stali su Francuzi, Holanđani i Englezi, najvatreniji protivnici odvajanja, predvođeni Džonom Brazbijem. Zanimljivo je da je Hrvatsko novinarsko društvo glasalo za odvajanje, dok je Sindikat novinara hrvatske bio protiv. Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije bili su protiv odvajanja, između ostalog zbog nejasnog načina budućeg finansiranja. Inicijativa za izdvajanje potekla je od rukovodstva EFJ na prošlogodišnjoj skupštini u Beogradu. Petar Jeremić NAGRAđENINOVINARI

10 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 18. maj Igor Pavićević, fotoreporter Pressa, dobio je specijalnu SEEMO nagradu za ljudska prava na Betinom konkursu za fotografiju „Ručak na barikadama“. 7. jun Na 17 međunarodnom salonu karikature prvu nagradu dobio Predrag Koraksić Koraks, drugu nagradu Dušan Gađanski, treću Luka Lagator iz Cetinja. Tema ovogodišnjeg salona bila je „U zatvoru“. 9. jun List „Danas“ dodelio nagradu „Stanislav Marinković“ Ljubici Gojgić, novinarki B92, za novinarsku hrabrost i istraživačko novinarstvo, a Zoranu Spahiću nagradu „Nikola Burzan“, koja se dodeljuje zaposlenima u tom listu za najbolje godišnje rezultate. 11. jun Dopisnik RTS-a iz Prištine Andrija Igić dobio je nagradu za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“ koju dodeljuje kompanija „Večernje Novosti“. Nagrada je uručena 11. juna u Gradskoj biblioteci u Jagodini. 18. jun Slavica Radulović, dopisnica Bete iz Kosovske Mitrovice dobila je godišnju nagradu svoje kuće za najboljeg novinara povodom 18 godina od početka rada te agencije. Nagradu je dobila za izuzetno angažovanje tokom krize na severnom Kosovu. Trolovanje (troll, trolling) u sajber svetu dobro poznat mehanizam kojim se utiče na tok ili sadržaj rasprave na mreži. Na bilo kom virtuelnom mestu na kojem se ljudi mogu sresti, mogu se pojaviti i „napadi“ pojedinaca koji žele da ometaju, zaustave ili promene temu rasprave, a njihov krajnji cilj nije da afirmišu sopstvene stavove već da diskredituju stavove ili ideje drugih. Vrlo često poruke koje šalju trolovi nemaju nikakve veze sa temom o kojoj se raspravlja ili piše. Trol je osoba koja šalje poruke s namerom da uvredi i provocira. Svakoga ko odgovori na takav post, trol će smatrati „uhvaćenim“, pa je jedini način odbrane ignorisanje. Zanimljivo je da dobro obučeni trolovi kao literaturu koriste kapitalno delo Artura Šopenhauera „Eristička dijalektika“ ili umeće kako da se uvek bude u pravu - objašnjeno u 38 trikova, pa sve češće dobijaju značajnu ulogu i u sferi politike. Haktivizam (izvedenica od engleskih reči „hack“ i „activism“) označava pokret nenasilnog korišćenja ilegalnih i legalnih digitalnih alata u političke svrhe, od virtuelne sabotaže internet stranica, preko preusmeravanja URL adresa, do potpune blokade određenih veb servisa. Pripadnici ovog pokreta („haktivisti“) zahvaljujući svom hakerskom umeću upadaju u tuđe računare ili sajtove radi odbrane prava i ideologije za koju se zalažu, u znak protesta ili podrške, a najpoznatiji internacionalni haktivisti su Anonimusi, čiji cilj nije pribavljanje lične koristi, već odbrana ideologije u čijoj osnovi se nalaze sloboda informisanja, interneta i govora. Samo najzahtevnije operacije poput sve češćih krađa poverljivih podataka izvode dobro obučeni hakeri koji su članovi ove grupe, dok za mnoge akcije nisu neophodne posebne računarske veštine. Trenutno su najčešći takozvani DDoS napadi (Distributed Denial of Service Attack), odnosno napadi na neki računarski servis s ciljem da se korisnicima onemogući njegovo korišćenje. Marko Nedeljković ŠTA znači NAgRAđeNI NOVINARI Danas

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 11 V ladimir Radomirović, Dragana Matović i Marijana Milosavlje- vić su bili urednici i komen- tatori u najstarijim dnev- nim novinama u Srbiji, „Politici“, gde su, kako kažu, dobili otkaze zbog pro- tivljenja cenzuri. Nastavili su da rade, ali ne u nekom već postojećem medi- ju, već su po uzoru na Vikiliks pokrenu- li vebsajt Pištaljka (pistaljka.rs), s razli- kom da osim dokumenata objavljuju i istraživačke tekstove. Zatražili su od građana da svoje sumnje i dokaze da u njihovoj okolini „neko koristi zajednič- ku imovinu ili svoju funkciju da bi uzeo novac ili dobio neku drugu korist“, jave preko ovog sajta, telefonom ili poštom. Od kraja jula 2010. kada su počeli da rade dobili su više od hiljadu prijava gra- đana od kojih većinu preko zaštićenog formulara na sajtu Pištaljka. Objavili su više od stotinu članaka koji su nastali na Pištaljka otkriva Tajnesrpske korupcijeosnovu prijava i istraživačkog rada. „Od priča koje su imale najviše odjeka izdvaja se ona o poslovima privatne firme Olivera Dulića sa 70 državnih institucija, članak o taj- nom produženju garancija Vlade Srbije ruskom Lukoilu, izveštaj posmatrača Evrop- ske Unije o takozvanoj reformi pravosuđa, tekst o ugovoru kojim je agencija Srđana Šapera od Ministarstva zdravlja dobila pet miliona dinara da promoviše rekonstruk- ciju kliničkih centara koja nije ni počela“, navodi Vladimir Radomirović, glavni i od- govorni urednik Pištaljke. Uz to, kaže, stalno izveštavaju o mukama kroz koje prolaze najpoznatiji srpski uzbunjivači ili „duvači u pištaljku“ Bojana Bokorov, Borko Josifov- ski, Goran Milošević, Biljana Mraović. Nedavno im je ministar odbrane Dragan Šutanovac preko advokata zapretio tuž- bom ukoliko nastave da ga pominju. Povod je bio članak o povoljnom kreditu koji je, prema pisanju Pištaljke, od Vladinog Fonda za razvoj dobio njegov bliski rođak. Pi- štaljka je bez obzira na pritisak pokrenula novu temu i postavila pitanje – odakle no- vac ministru Šutanovcu da sa još deset investitora, među kojima je i njegova supru- ga, gradi luksuzni stambeni objekat na Vračaru u Beogradu. Posle dokumentovanog teksta Pištaljke i mediji su otvorili ovu temu. S obzirom na to da se bave kritikom vlasti, u javnosti ih mnogi povezuju sa različi- tim strankama iz opozicije. Iz Pištaljke kažu da to ne znači da će prestati da rade uko- liko na vlast dođu i te druge stranke. Naprotiv, Vladimir Radomirović poručuje da će nastaviti da objavljuju „tekstove zasnovane na prijavama građana, zastupati interese uzbunjivača“ i trudiće se da naprave mrežu saradnika po celoj zemlji. BojanCvejić MilošMiškov

12 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Upoznajte mladog profesora koji zna nepoznate detalje o velikim srpskim novinarima U arhivima, bibliotekama, Mati- ci Srpskoj je pet godina čitao decenijama stare novine, neo- bjavljene rukopise, pisma... Ne- kadašnjeg novinara Radio-televizije Vojvo- dina Vladimira Barovića, sada profesora na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, uvek je zanimala istorija. Poslednjih godina posvetio se isto- riji srpskog novinarstva, ličnostima kojima je novinarstvo bilo zanimanje, ali i onima za koje se malo zna da su bili novinari. „Branislav Nušić je bio i novinar, us- peo je da ujedini dva srpska novinarska udruženja, tada podeljena, i dva puta bio biran za predsednika. Organizovao je 1908. godine na Adi Ciganliji višednevni Trojički sabor na kom su novinari disku- tovali, držali predavanja, takmičili se i či- tali šaljivi list „Vodeni cvet“, kaže Barović. Analizom tekstova koje je Nušić potpi- sao svojim imenom, pseudonimima, onih koji su ostali bez potpisa, ali ih odaje stil, Barović je ustanovio da je taj komediograf prvi kolumnista u srpskom novinarstvu. Svoju tvrdnju objavio je u knjizi „Velikani srpskog novinarstva“ na kojoj je radio za- jedno sa novinarom Dimitrijem Boarovim. Istražujući, Barović je saznao i brojne „ljudske“ podatke, na primer da je pokre- tač prvih novina u Srbiji Dimitrije Davido- vić prvi u Beogradu sipao mleko u kafu, jedini sedeo sa svojom ženom za stolom i zalagao se za ustavnost u poluvazalnoj Sr- biji, da je Vladislav S. Ribnikar bio visoko- kotiran mason, a Rade Drainac, više po- znat kao pesnik, a ne i dopisnik „Pravde“ iz Pariza, jedan od prvih okultista sa ovih LINK VAM PREDSTAVLJA

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 13 Lovac napodatke prostora. Da se Jovan Jovanović Zmaj iz hobija bavio provodaždisanjem, Mir Jam imala veoma smeran privatni život, iako je ostala poznata po erotičnim romanima. Kao malo poznat podatak navodi podu- hvat Vladimira Dedijera, novinara „Politi- ke“, koji je prerušen u ribara na Jadranu razgovarao sa engleskim kraljem Džor- džom VI, koji je bio u središtu ljubavnog skandala sa Amerikankom Volis Simpson, i da su taj intervju preneli svi svetski mediji. Podaci kažu i da je fotografija novinara Predraga Milojevića sa Hitlerom, načinje- na dok je radio sa njim intervju 1930. go- dine, za vreme Drugog svetskog rata spa- sila njegovog brata od Gestapoa. Barović je 2010. godine na Fakultetu političkih nauka doktorirao na temu „Izve- štavanje u kriznim situacijama i etika no- vinarstva“. Pisanje doktorata završavao je u Njujorku i tada je istraživao njemu interesantnu građu u „Njujorškoj narod- noj biblioteci“ (New York Public Library) i počeo da prikuplja podatke o pisanju ame- ričkih medija o dešavanjima na Balkanu u istorijski važnim trenucima. Ovog leta planira da ponovo putuje u Ameriku i da pored već započetog istraživanja više sa- zna o našim novinarima koji su pisali u američkim medijima. Po povratku nastav- lja sa radom sa Dimitrijem Boarovim na drugom delu knjige „Velikani srpskog no- vinarstva“. Prva je predstavila 26 lično- sti, a nova bi sadržala priče o još 24 oso- be značajne za naše novinarstvo. KatarinaŽivanović MilošMiškov

14 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 15 ISTRAŽIVANJE Naplata autorskihprava novinara U Hrvatskoj od 2007. godine funkcioniše Društvo za zaštitu novinarskih au- torskih prava (DZNAP) koje je za prethodne tri godine prikupilo 1.727.653 kuna, odnosno 230.353 evra, što je ove godine isplaćeno novinarima i nji- hovim medijima. Ovaj sistem za zaštitu autorskih prava funkcioniše tako što se pravi lista od 150 novinara čiji su tekstovi/prilozi najviše prenošeni, a sastavljena je na osnovu izvešta- ja press kliping agencija. U konkretnom slučaju obuhvaćeno je 1.699.744 novinar- skih tekstova/priloga koje su za skoro godinu i po prodale „Preskat“ i „Brifing me- dija“, a koje zajedno pokrivaju 85 odsto hrvatskog tržišta. Na sajtu Društva može se pročitati podatak da su ove agencije ubedljivo najviše prodale tekstova iz štampanih medija (1.436.433), zatim sa veb sajtova (149.858), potom priloga sa radija i televi- zije (107.453). To praktično znači da su u 150 novinara za isplatu nadoknade na ime autorskih prava svi iz štampanih medija. Nepotpisani i tekstovi potpisani inicijalima nisu se računali. Pravila kažu da pravo na naknadu za autorska prava imaju samo novinari koji su popunili pristupnicu za DZNAP, a kojih trenutno ima 316. Nakon što se odredi 150 najviše prenošenih novinara, raspodela novca obavlja se tako što se 40 odsto izno- sa ravnomerno deli svakom od članova DZNAP, dok se ostalih 60 odsto sredstava

16 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 raspodeljuje naj- bolje rangiranim. Tako se autorima koji se nađu od prvog do desetog mesta na listi raspodeli 30 odsto novca, dok se drugih 30 odsto deli onima koji se nala- ze između 11. i 50. mesta. Preostalih 40 odsto ide novinarima od 51. do 150. me- sta na listi. „Kada su me obavestili da sam među novinarima koji će dobiti novac nisam ni znao da Društvo postoji. Iskreno, ni sa- da nisam preterano upoznat sa načinom funkcionisanja, tek sam se učlanio. Pred- nost je što se možeš učlaniti i nakon što se objavi lista i dobiti novac“, kaže Go- ran Rojnić iz Glasa Istre koji je kao 102 na listi dobio oko hiljadu kuna (oko 130 evra). „Nije neki novac, ali čoveka ve- seli“. On je u fejsbuk razgovoru za Link izneo opasku da ugostiteljski objekti pla- ćaju prava muzičara, ali novinara ne i da bi to trebalo uvesti. „Jedne novine proči- taju svi gosti kafića tokom celog dana i nemaju ih potrebe kupovati“. Na listi za isplatu autorskih prava na prvih deset mesta našli su se novinari Ja- goda Marić, Tomislav Pili, Nikola Sučec, Bojana Mrvoš Pavić, Dražen Ciglenečki, Danijela Jozić, Aneli Dragojević Mijato- vić, Adriano Milovan, Ljubica Gatarić, Frenki Laušić. Rojnić kaže da ga čudi što na listi ne- ma više novinara najvećih redakcija, Ju- tarnjeg i Večernjeg lista, i da su u vrhu novinari riječkog „Novog lista“ kojima članci mogu i četiri puta izaći jer njihovi tekstovi osim matičnog lista preuzima- ju Glas Istre, Zadarski list i Glas Slavo- nije, što je rezultat njihove dugogodiš- nje saradnje. „S obzirom na to da sam novinar re- gionalnog dnevnika koji izlazi samo u Istri više sam nego zadovoljan ulaskom na listu“. Za svoje funkcionisanje DZNAP osi- gurava sredstva od državnih dotacija, naknada za ostvarivanje autorskih pra- va, prihoda od akcija i manifestacija, prihoda od izdavačke delatnosti, sred- stava fondova posebne namene, priho- da od imovine i prava, ali i od članarine. Za zaštitu novinarskih autorskih prava u 2009. i 2010. naplatilo je više od 707.000 kuna (oko 94 260 evra), a u prošloj go- dini više od milion kuna od pres kliping agencija. Kada se oduzme novac koji pla- ća za različite troškove, osnovica koja je podeljena na kraju novinarima iznosila je nešto više od milion kuna, od kojih je 50 odsto bilo za nosioce prava – medi- je. Ostalih 517.000 kuna (68933 evra) podeljeno je tako što je svaki član DZ- NAP dobio po 654 kune (87 evra), oni od prvog do desetog mesta na listi po do- datnih 9.300 (1240 evra), od 11. do 50. po 2.326 (310 evra),  a novinari od 51. do 150. mesta po 1.240 kuna (165 evra). Predsednik DZNAP Ivica Grčar navo- di za Link da se trenutno radi i na proši- renju naplaćivanja autorskih naknada i na Internetu, od portala koji koriste no- vinarske radove. Ipak, prema njegovom mišljenju, mnogi novinari ne razumeju zakon kolektivne zaštite autorskih pra- va, „svesni su da su potpisali nepovolj- ne ugovore kojima su preneli prava ko- rišćenja svojih autorskih dela u celosti na naručioce i pritom znatan broj njih i ne doživljavaju sebe kao autore“. „Novi- narstva i javnog informiranja je sve ma- nje i prevladavaju agitacija i propagan- da, politička i komercijalna, pa znatan deo kolega sebe doživljava više marke- tinškim referentima i manje novinarima, ponajmanje slobodnim i nezavisnim no- vinarima i autorima. Naročito mislim da je to problem veći od opstrukcije rada DZNAP-a od vlastodržaca i od većeg de- la nakladnika kojima, naravno, smeta ja- čanje udruženja novinara – autora“, isti- če Grčar. Što se drugih zemalja bivše Jugo- slavije tiče, jedino još u Sloveniji postoji slična zaštita - ANA (Avtorska novinarska agencija), sa kojom hrvatsko udruženje ima ugovor o saradnji i međusobnim zastupanjima. BojanCvejić MarkoMarinković Ovajsistemzazaštituautorskihpravafunkcionišetakoštosepravi listaod150novinaračijisutekstovi/prilozinajvišeprenošeni,a sastavljenajenaosnovuizveštajapressklipingagencija REDAKCIJA LINKA organizovaće 25. septembra u Press centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu okrugli sto na temu Zaštita autorskih prava novinara u Srbiji - pravne i organizacione mogućnosti. Svoja iskustva i predloge na ovu temu, kao i prijave za učešće na skupu možete slati na e-mail adresu link@uns.rs. INTERAKcIjA

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 17 KAKONacionalnageografija proverava informacije ISTRAžIVANje K ada je 11. marta prošle godine svet obišla vest o ka- tastrofalnom zemljotresu u Japanu i prvim kvarovi- ma u nuklearnoj centrali „Fukušima 1“, Lusil Kraft nije mogla ni da pretpostavi da će devet meseci ka- snije potpisati jednu od najbrže napisanih reportaža u istoriji časopisa „Nacionalna geografija“ (National Geographic). Iako je iza sebe ostavila nekoliko meseci terenskog rada i više od 10.000 fotografija sa lica mesta (fotograf Dejvid Gutenfelder), „Nuklearna zona“ iz decembarskog broja ostaće upamćena kao odgovor ovog časopisa na urgentnost situacije i kao želja da se u istoj godini objavi priča o katastrofi, jer u uobičajenim okol- nostima sve izgleda znatno drugačije i traje duže.

18 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Pripreme za jedan tekst vr- hunske dokumen- tarne reportaže traju od jedne do dve i po godine, a samo na proveri podataka radi nekoli- ko stotina ljudi u istraživačkom odelje- nju centrale u Vašingtonu. Tu se, među- tim, završava samo prva etapa provere i uređivanja teksta, jer u kasnijoj fazi sle- de uredničke intervencije, ali i interven- cije specijalnih savetnika iz institucija kao što su Masačusets institut za teh- nologiju, Univerzitet Kolumbija, NASA, Kongresna biblioteka... Tako svaki po- datak i termin upotrebljen u konačnoj verziji teksta prolazi višestruku kontro- lu na različitim nivoima, čime reporta- že ovog časopisa dostižu nivo najvišeg novinarskog poverenja prerastajući u prave „kreativne interpretacije činjeni- ca stvarnosti“, kako ih naziva otac do- kumentarnog filma Džon Grirson. Lu- sil Kraft je, primera radi, dobila više od 230 sugestija ili ispravki na prvu verzi- ju reportaže, što je uobičajena praksa na putu do konačne verzije. Zahvaljujući ovakvom pristupu „Na- cionalna geografija“ tokom više od 120 godina prerasta u najpoznatiji časopis na svetu, koji danas izlazi u 30 zemalja, na 33 jezika, i ima više od 50 miliona čita- laca širom sveta. Novembra 2006. godi- ne ovaj časopis je dobio i svoje izdanje na srpskom jeziku, koje poštuje visoke standarde matičnog izdanja, a urednik „Nacionalne geografije“ za Srbiju Igor Ril kaže da se u Srbiji na tekstu radi od dva meseca do godinu i po dana. „Bez obzira na temu i obim, prvu proveru vr- šim ja u saradnji sa stručnim savetnici- ma koji pokrivaju datu oblast. Proverava- ju se svi navedeni podaci, terminologija, relevantnost izvora, a potom tekst preve- den na engleski i predlog preloma sa ši- rim izborom fotografija šaljemo u centra- lu u Vašington, gde zajedno sa ljudima iz tima za međunarodna izdanja radimo na finalizaciji reportaže. To je standard za sva izdanja NG u svetu, pa tako i za iz- danje na srpskom jeziku.“ Još jedan kuriozitet predstavlja po- datak da za svaku reportažu za central- no izdanje najbolji svetski fotografi sni- me u proseku između 10.000 i 12.000 fotografija, od kojih svega 10 do 20 bu- de objavljeno. Stoga ne čudi što je ču- veni žuti okvir već decenijama sinonim ne samo kvalitetnog sadržaja kome se može verovati i koji zadovoljava najviše standarde novinarske profesije – već i za fotografsku izuzetnost. MarkoNedeljković ISTRAžIVANje KAKONacionalnageografija proverava informacije Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu Novinarsko- komunikološki smer Upisalo: 160 Diplomiralo: 96 Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum Novinarski smer Upisalo: 80 Diplomiralo: 21 Fakultet za kulturu i medije, Univerzitet Megatrend Novinarstvo Upisalo: 100 Diplomiralo: 28 Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Žurnalistika Upisalo: 72 Diplomiralo: Nema podataka Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu Novinarstvo Upisalo: 50 Diplomiralo: 12 Internacionalni Univerzitet Novi Pazar Žurnalistika Upisalo: 0 - - - Diplomiralo: 25 Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Upisalo: 0 - - - Diplomiralo: 9 Info traka Koliko je studenata upisalo novinarstvo, a koliko diplomiralo u 2011. godini? (Izvor podataka su navedeni fakulteti. 0 označava da je fakultet prestao da upisuje studente na novinarskom smeru)

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 19 K ada su pisac Džeri Sigel i crtač Džo Šuster 1932. godine zajedno poče- li da razvijaju lik Supermena, lako su mogli da se odluče da njegov alter- ego bude novinar. Klark Kent, pomalo smeten ali uvek na licu mesta i sa najekskluzivnijim pričama, kao novinar bio je produžetak Supermenove društvene odgovornosti drugim sredstvima, produžetak težnje da mali čovek, spu- tan mnogobrojnim ograničenjima, ipak bude informisan o tome šta se dešava oko njega. Klark Kent je čvrsto verovao da svako ima pravo na informaciju bez obzira na to ko je umešan u dešavanja i uvek se starao da ono što sazna bude objavljeno. Sigelu i Šusteru nije bilo teško da donesu odluku da Klark Kent bude baš novi- nar, jer su živeli u vreme Velike krize Amerike koja je grcala pod pritiskom mafije, kriminala i korumpirane policije. Posla i materijala bilo je i previše za dobre novina- re, kojih je tada bilo u većem broju nego danas. U očima Sigela i Šustera novinar je bio figura koja je još uspevala da odoli pritiscima „sa tamne strane“ i suprotstavi im se svojim perom, uspevajući „na mišiće“ da sačuva bar zrno javnog zdravog razuma. Da li bi se Sigel i Šuster odlučili da Supermena maskiraju novinarskim likom da su ga osmišljavali u našem dobu? Teš- ko. Onih hrabrih, neustrašivih novinara koji su u stanju da rizikuju i život ne bi li došli do informacije od javnog znača- ja, danas je veoma malo. Prošlo je vreme novinara koji su umeli da se infiltriraju u narko-bande ili ekstremističke organi- zacije ne bi li odatle izneli informacije i predočili ih širokom auditorijumu. Prošlo je vreme novinara koji su smeli da udare na najviše instance vlasti ukoliko se ta- mo dešava bilo šta neregularno. Novina- ri koji bi danas mogli da posluže kao in- spiracija Sigelu i Šusteru sveli su se ne na izuzetak, već na incidentnu pojavu. Takvi novinari danas su se izgubili u nepreglednoj masi pretraživačkih no- vinara, mladih generacija koje su nau- čene da je kopi-pejst najubojitije novi- narsko oružje i u to veruju čak i kada na „Guglu“ ne uspeju da pronađu nika- kvu ekskluzivu. Reportažno blato iz ko- jeg jedva izvučeš živu glavu zamenjeno je blatom i glibom tračeva, bizarnosti, seksa, estradnih skandala i tuđe nesre- će i sve je dobro dok se to dešava neko- me drugome, a ne nama. Novinari danas drhte kada treba da postave nezgodno pitanje političkom funkcioneru, ali se još više preneraze kada ih pozove neko iz marketinške/PR agencije. Finansijska zavisnost i moguć- nost gubitka posla ubijaju svaku etiku i profesionalizam, jer ne može se gladnog stomaka raskrinkavati kriminalna afera u vrhu vlasti, niti se na kocku staviti po- rodica zarad priče koju će ionako svi za- boraviti za tri dana. Sve su to samo neki od razloga zbog kojih se Sigel i Šuster danas verovatno ne bi odlučili da Klark Kent bude novi- nar. Čast malobrojnim izuzecima, ali no- vinarstvo danas teško da bi moglo biti dovoljno inspirativno za kreiranje jed- nog takvog lika. Ona prava novinarska moć, moć da se zatrese planeta otkri- ćem informacija koje neko teži da sakri- je od javnosti, moć da se novinara boje loši momci na ma kakvoj poziciji bili, da- nas se preselila u neka druga čvorišta poput „Vikiliksa“ ili Anonimus pokreta. Novinarstvu je potrebno da povrati re- putaciju zbog koje su novinari bili dostoj- ni čak i zvanja superheroja. Potrebno je podsetiti se osnovnih principa i društve- ne odgovornosti profesije koja je nekada predstavljala jedan od stubova moderne demokratije. Do tada, Klark Kent će bi- ti samo jedan relikt vremena u kojem su stvari bile drugačije i bolje, vremena u kojem novinari nisu morali da lete i bu- du otporni na metke da bi bili smatrani superherojima. Nenad Milosavljević MarkoMarinković Čime se bavi Supermen danas? ISTRAžIVANje Novinaridanasdrhtekadatreba dapostavenezgodnopitanje političkomfunkcioneru

20 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Petknjiga 1.Prva žrtva Filipa Najtlija Naslov je izveden iz poznate izreke američkog senatora Hirama Džonsona iz 1917: „Kad izbije rat, prva žrtva je istina.“ To je briljantna knjiga britanskog publiciste Filipa Najtlija o ratnim reporterima od Krimskog rata (1853–1856) do rata u Vijetnamu (1945– 1975). Na engleskom se pojavila 1975, a u SFRJ – 1977.   2.Operacija „Bild“ Gintera Valrafa Jedan od najčuvenijih nemačkih reportera Ginter Valraf poznat je po tome što se za svoja duga istraživanja „pretvarao“ u Turčina, klošara, revolucionara... Godine 1977. otišao je u minhensku redakciju tabloida „Bild“, gde ga nisu poznavali, i počeo da radi kao spoljni saradnik. Njegov opis načina rada u „Bildu“ izazvao je pravi potres ne samo u Nemačkoj, nego i u evropskoj javnosti. Odgovor kako se manipuliše činjenicama, javnošću i čitaocima Valraf je dao „kao na dlanu“. Knjiga je kod nas objavljena 1978. 3.The Media Monopoly Bena Bagdikijana Kultna knjiga američkog istraživača na najupečatljiviji način opisuje kako je izvršena koncentracija vlasništva nad medijima (danas oko 80 odsto američkih medija drži pet korporacija) i nedvosmisleno pokazuje pogubne posledice te operacije po novinarstvo, novinare i demokratsku javnost. Knjiga se pojavila 1983. i doživela nekoliko izdanja. Nije prevedena na srpski. 4.Kontrola medija Noama Čomskog Samo jedna od niza fascinantnih knjiga Čomskog koji je kao „najveći intelektualac današnjice“ („Njujork tajms“) dao neprocenjiv doprinos demistifikaciji propagandne uloge medija u savremenim demokratskim društvima. Čomski je sa Edvardom Hermanom objavio i nazaobilazni Propagandni model (1988), objašnjenje kako su mediji instrumenti za „pridobijanje javnosti za podršku interesa države i krupnog kapitala“. 5.Skriveni ubeđivači Vansa Pakarda Jedna od najuverljivijih knjiga o „medijskim manipulacijama“ pojavila se 1957, a prodata je u preko milion primeraka. To je stalno aktuelno „zastrašujuće izlaganje o tome kako proizvođači i političari nameravaju da pretvore Amerikanca (a danas i čitav svet) u čoveka od plastelina, koji će kupovati ili glasati na njihov zahtev“ („Njujorker“). Knjiga je kod nas objavljena 1994. Izbor Slobodana Reljića SlobodanReljić urednik rubrike Svet u Večernjim novostima. Dugogodišnji glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN. U novinarstvu od 1977. godine. P.S.Zašto predlažem ovih pet knjiga? Prvo, osnovna uloga novinarstva – da distribuira relevantne informacije pomoću kojih građanin donosi odluke u demokratskom društvu – suštinski je ugrožena. drugo, u promenjenim uslovima profesija novinar sve je više u situaciji da svoj posao obavlja bez mogućnosti da to bude u skladu s etičkim kodeksima, a bez čega ta profesija gubi smisao i svodi se na najamništvo. Treće, da bi mogao da se bori i za svoj društveni status u ovom prevratničkom i istorijskom vremenu novinar mora da se prema društvu odnosi krajnje kritički i da bude korak ispred drugih. PREPORUČUJEMO

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 21 1.Ustav Srbije Jednom su bivšem političaru poslanici u tadašnjoj Saveznoj skupštini prigovarali da je u stanju da kroz parlament progura i tvrdnju da je zemlja četvrtasta. „Ako se za to skupi dovoljan broj poslaničkih glasova, molim...“ odgovarao je taj. Naš sadašnji Ustav je dokaz da je čovek bio u pravu. Dovoljan broj poslaničkih, a navodno i biračkih glasova, sakupljen je 2006. godine. Svaki novinar mora Ustav pročitati i da bi znao kome šta od nadležnosti pripada u ovoj zemlji po Ustavu, a kome šta po ovoj ili onoj sili.   2.Travnička hronika Ive Andrića Ovu knjigu čitam svake godine ponovo. Korisnija je od bilo koje istorijske čitanke za spoznavanje balkanskih mentaliteta, animoziteta i strahova. Ukratko, za razumevanje svega onoga što nam se već više puta desilo. Ali, posebno je korisna kao primer lepog jezika, jasne misli i zastrašujućeg poznavanja onih tajni za koje ste mislili da nisu poznate nikom živom osim vama samima. 3.Poslednji dani SFRj Borisava Jovića Mada ima i interesantnih rupa, iskrenosti knjige najviše se čude neprijatelji politike njenog pisca. Iz nje svaki mladi novinar može saznati šta su stvarno mislili i čemu su se nadali ovdašnji političari devedesetih godina, a što nas je na kraju posvađalo sa gotovo svim narodima u regionu, u kom ambijentu svi još živimo, a posebno novinari – i rade. 4..Srpska pobuna u Hrvatskoj dr Nikice Barića Ko ima strpljenja da ovu obimnu i dobro potkovanu knjigu pročita do kraja, saznaće šta su mislili i čemu su se nadali političari u regionu kad su odlučili da našima iz prethodne knjige odgovore istom merom. Knjigu nije pisao neposredni učesnik događaja, nego istoričar pa nije primer zaprepašćujuće iskrenosti kao prethodna. 5..Mihael Kolhaz Hajnriha Klajsta Izovemalejezgrovite knjižicesvakičitalac,pa inovinar,moženaučiti kakousvemuvaljaimati merupaiuborbizasvoje ituđepravoipravdu.Onaj kohoćedaje100posto upravu,začasje100 postoukrivu.   kojetrebadapročita svakinovinar Izbor Ruže Ćirković RužaĆirković ekonomska novinarka lista Danas. Pisala za Politiku, Betu, NIN. Od 1977. godine u novinarstvu. Foto: Milorad Milanković

I nternet i moderne tehnologije, kao i kvalitetni sve manji i sve moćni- ji gedžeti, uvećana brzina preno- sa podataka na različite načine, neki su od faktora koji su običnog čo- veka najpre uključili u proizvodnju ra- zličitih sadržaja, a potom od njega, bio on toga svestan ili ne, napravili reporte- ra sa lica mesta. Bilo da je prisustvovao saobraćajnoj nesreći, oružanom sukobu, retkom prirodnom fenomenu bilo perfor- mansu neformalne pozorišne trupe, obi- čan čovek danas je u stanju da snimak napravljen mobilnim telefonom istog tre- nutka postavi na internet, obogati ga de- taljima koje je eventualno saznao i time, sa jedne strane, informiše druge, a s druge strane medijima pruži kostur koji može da bude razvijen u detaljniju i bo- gatiju priču. Pravi procvat građansko novinarstvo, koje seže decenije unazad, doživelo je tek sa širom upotrebom interneta. Gra- đansko novinarstvo suštinski znači da in- formacije proizvode i plasiraju ljudi koji nisu profesionalni novinari. Oni se ova- kvom vrstom amaterskog novinarstva ne bave zato što im je to posao, već zato što žele da ukažu na nešto što smatraju važ- nim ili zanimljivim. Žele da promene ne- što u društvu, mada su, sa eksplozijom interneta, sve češći slučajevi u kojima je cilj samopromocija onoga ko plasira in- formaciju. No, ukoliko zanemarimo ta- kve izuzetke, građansko novinarstvo je pojava koja podstiče građane da aktiv- no učestvuju u društvenim dešavanjima. Građani često nisu ni svesni da svojim angažovanjem u objavljivanju informaci- ja postaju deo građanskog novinarstva, ali to svakako ne umanjuje njihov učinak i značaj onoga što rade. Građani često nisu zadovoljni izve- štavanjem medija, naročito zbog mišlje- nja da oni ne pišu o pravim problemi- ma već su podložni različitim pritiscima, zbog kojih će čak i skretati pažnju sa pravih problema pisanjem o atraktiv- nim, ali suštinski nebitnim temama. Za- to je sve veći broj onih koji, kada se nađu u pravo vreme na pravom mestu, obave- štavaju druge o tome i šire informacije do kojih su došli. Osnovna i najvažnija razlika između građanskog i klasičnog novinarstva je- ste to što je građansko nezavisno od pri- tisaka, uticaja, imperativa profita i osta- Praviprocvatgrađansko novinarstvo,kojesežedecenije unazad,doživelojeteksaširom upotrebominterneta.Građansko novinarstvosuštinskiznačida informacijeproizvodeiplasiraju ljudikojinisuprofesionalni novinari NOVI MedIjI Građanina medijskom zadatku 22 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2

lih ograničenja koja i te kako pritiskaju klasične medije. Današnji masovni medi- ji uglavnom su u privatnom vlasništvu, a glavni njihov pokretač je profit. Ta činje- nica medije često stavlja u pasivan polo- žaj, kako u odnosu na oglašivače koji im mogu uskratiti oglase ukoliko im se ne dopada uređivačka politika medija, tako i u odnosu na različite političko-ekonom- ske strukture koje na posredan način ta- kođe mogu ugroziti finansiranje medija. Građansko novinarstvo je na takve priti- ske imuno jer ne zavisi ni od čijeg novca, s obzirom na to da mu motiv nije zara- da već informisanje na bazi entuzijazma. Jedan od aspekata gde se klasično i građansko novinarstvo takođe sudaraju jeste i to što građansko novinarstvo če- sto razbija i dekonstruiše agendu koju diktiraju klasični mediji. Mas-mediji, na- ime, veliki uticaj na mišljenje građana ostvaruju tako što im ne nameću šta će da misle, već o čemu će da misle. Posle- dica toga je da često možemo videti iste informacije u većini medija, odnosno iste teme o kojima se govori. Građansko no- vinarstvo se tome suprotstavlja jer kan- diduje čitavu lepezu tema koje potiču „sa dna“, odnosno nivoa koji se često nalazi van vidokruga klasičnih medija. Primera radi, većina medija će objaviti saopšte- nje ili izjavu poteklu iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, u kojoj se govo- ri o ozbiljnom zagađenju neke reke. Sa druge strane, građanin koji živi u blizini te reke napraviće video-snimak i slike, obogatiće to svojim komentarom kao ne- koga ko živi u zagađenom području, i po- kazaće da je stanje reke mnogo više od „ozbiljnog“ – alarmantno. Internet je naterao klasične medije da se značajno menjaju, možda i najdra- stičnije do sada. Morali su da se uključe u nove trendove, da otvore deo ili celinu svojih sadržaja za besplatno čitanje, da dopru do građana na društvenim mre- žama, u njihov mejlove, da komuniciraju sa njima više nego ikada ranije, da trpe kritike kakve ranije nisu morali da tr- pe. Klasični mediji su morali da se otvo- re na ovaj način iz jednog razloga – da ne bi ostali van tokova i mreža međusob- nog građanskog informisanja, koji su sve snažniji i sve bogatiji informacijama. Iz dana u dan, ogroman broj video-klipova, fotografija, informacija i drugih sadrža- ja cirkuliše na portalima koji zvanično ni- Izdanaudan,ogromanbroj video-klipova,fotografija, informacijaidrugihsadržaja cirkulišenaportalimakoji zvaničnonisumediji,na društvenimmrežamapoput TviteraiFejsbuka Štajepotrebno zagrađansko novinarstvo? 1. Tehnika – mobilni telefoni opremljeni kamerama, tablet ili laptop uređaji, wi-fi internet konekcija 2. Nezadovoljstvo izveštavanjem klasičnih medija i želja za promenama m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 23

su mediji, na društvenim mrežama poput Tvitera i Fejsbuka i mnogobrojnim dru- gim kanalima. Blogovi su takođe počeli krajem devedesetih godina da igraju važ- nu ulogu jer su pružili mogućnost svako- me od nas da podeli informaciju koju ima ili izrazi svoje mišljenje, a da to dođe do miliona ljudi. Simptomatičan je primer bloga Perezhilton.com, koji se bavi tra- čevima u šou-biznisu i iza kojeg stoji je- dan čovek, a koji danas ima prihode ko- ji dosežu i do 50.000 dolara dnevno. Sve je to nateralo medije da počnu da se pri- lagođavaju. Danas mediji imaju blogove na svojim veb-sajtovima, profile i strani- ce na društvenim mrežama, novinare ko- ji prate informacije na Tviteru, a objave informacija koje potiču od građana po- stale su uobičajena stvar. Kada se pojavilo, građansko novi- narstvo profesionalni novinari posma- trali su „ispod oka“. Smatrano je da mu nedostaje kvalitet, da novinari amateri nisu u stanju da razdvoje bitne činjeni- ce od nebitnih i da ne vladaju osnovnim znanjima, zbog čega se može desiti da propuste ili čak unište jako dobru in- formaciju do koje su došli ili su even- tualno mogli da dođu. Ipak, prvobitna skepsa polako je prevaziđena. Mno- gi mediji su pokrenuli posebne sek- cije u kojima objavljuju informacije dobijene od građana, neki razvijaju čitav sistem kontributora, ljudi ko- ji su često najpre bili komentatori tekstova na sajtu, da bi na osnovu svog kvaliteta ili informacijama ko- jima raspolažu dobili svoj kutak na sajtu medija gde mogu da objavljuju svoje tekstove, uz prethodnu prove- ru uredništva. Iako često postoje nesuglasice na relaciji građansko novinarstvo – klasič- no novinarstvo, ove dve kategorije tre- balo bi da sarađuju kako bi i jedno i dru- go dobilo na kvalitetu. Sa jedne strane, klasično novinar- stvo je često ograničeno resursima i brojem raspoloživih novinara, te je po- nekad nemoguće „pokriti“ sva dešava- nja i izvorišta informacija. Građansko novinarstvo, sa druge strane, često ne- ma dovoljno kredibiliteta i podložno je zloupotrebi od onih koji kroz ovakav ne- formalni kanal žele da plasiraju neku informaciju iz ličnih interesa. Klasični novinari su, stoga, mnogo kompeten- tniji da naprave odgovarajuću selekci- ju kao i proveru informacija i da ih pro- slede mnogo većem broju ljudi nego što bi to mogao da učini jedan bloger ili ko- risnik Tvitera. Ono što i jedna i druga strana treba da znaju jeste to da niko nikoga ne ugro- žava i da jedna forma ne ugrožava dru- gu. Građansko novinarstvo nikada ne- će imati kapacitete kakve imaju klasični mediji, kao što ni klasični mediji uglav- nom neće moći da „uhvate“ informaciju sa lica mesta toliko efikasno poput gra- đanina koji se sasvim slučajno zatekao u epicentru dešavanja. Zajedničkim sna- gama, međutim, i mediji i građani mogu dugoročno biti na dobitku: mediji da po- boljšaju kvalitet svojih sadržaja, a građa- ni kvalitet svog informisanja. NenadMilosavljević VIKIPedIjA Verovatno najveći primer građanskog delovanja na proizvodnji i distribuciji informacija. Najveću onlajn enciklopediju u potpunosti uređuju građani i finansira se iz anonimnih donacija; UBISTVO OSAMe BIN LAdeNA Tviter korisnik @ ReallyVirtual izveštavao je iz Pakistana o neobičnim vojnim aktivnostima ne znajući da izveštava o akciji hvatanja najtraženijeg teroriste na svetu. Tek kasnije ispostavilo se da je praktično uživo prenosio kompletna dešavanja koja su se okončala Bin Ladenovom egzekucijom. TeRORISTIčKI NAPAdI U LONdONU Kada su se u julu 2005. godine desili teroristički napadi u glavnom gradu Velike Britanije, u mnogim vestima mogli su biti viđeni snimci koje su napravili ljudi koji su se zadesili na licu mesta u momentu napada. Jedna od fotografija koja je tada snimljena dobila je 2006. godine i prvu nagradu za građansko novinarstvo. ARAPSKO PROLeće Osim što su pokrenute i organizovane na Fejsbuku i Tviteru, o revolucijama u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka izveštavali su građani koji su bili neposredni svedoci dešavanja. To je bilo od velikog značaja jer su mnogi svetski mediji usled pritisaka izveštavali neobjektivno i pristrasno. KOSOVO Kada je polovinom 2011. godine došlo do sukoba na administrativnim prelazima na Kosovu, momak iz Zvečana Stefan Živković je na Tviteru (@stefanzivkovic) počeo da piše šta se dešava na licu mesta. Njegove fotografije i snimci bili su prvi sa lica mesta i koristili su ih mnogi mediji, koji su, pak, kasnili sa informacijama i po nekoliko sati. Ovo je pravi primer toga šta znači biti u pravo vreme na pravom mestu. ZeMLjOTReS U KRALjeVU Kada je grad na Ibru pogođen zemljotresom 2010. godine, prve informacije o tome pojavile su se na Tviteru, a plasirali su ih građani Kraljeva koji su imali informacije iz prve ruke. Primerigrađanskog novinarstva 24 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 25 N ovinarstvo u Srbiji napravilo je iskorak, barem po pitanju društvenih mreža. Pre godi- nu dana glavno pitanje bilo je da li bi novinar trebalo da koristi Tviter, danas se polako prelazi na pitanje kako ga koristi. U novembru 2011. Asošijeted pres je ukorio svoje novinare zato što su vest prvo objavljivali na Tviteru. Strani medi- ji već uveliko donose pravilnike za novi- nare kako da koriste društvene medije. U Srbiji to još nije slučaj. Međutim, ovo otvara pitanje da li se tako ograničava sloboda novinara. - U februaru su Skaj njuz i BiBiSi izašli sa svojim novim pravilima za kori- šćenje društvenih medija, koja na razli- čite načine čine restrikcije - da novinari treba prvo vest da daju redakciji, i nika- ko da je prvo tvituju, da ne retvituju vesti drugih medija i slično. Veoma nedemo- kratski sistem tvitovanja novinara ova- kvih medija sigurno nije dobar pravac, jer besmislene restrikcije nisu u duhu de- mokratičnosti interneta - smatra Dragan Varagić, IT konsultant. Zoran Stanojević, urednik emisi- je „Oko“ na RTS-u i dugogodišnji autor kolumne „Navigator“ u nedeljniku „Vre- me“, smatra da bi takva pravila morala da postoje. - Novinar uvek predstavlja i sebe i svoju redakciju. Kada tvitujem uvek vo- dim računa da je u skladu sa onim što smatram profesionalnim standardima, a tako se ponašam i u svom poslu. Ukoli- ko se to ne poklapa sa stavom medija za koji radi, onda smo u problemu - stav je Stanojevića.   Uvođenje pravilnika za Denisa Ko- lundžiju, novinara „Dnevnika“, ima smi- sla ako je cilj precizno regulisanje kori- šćenja društvenih mreža u radu medijske U čije ime tvituje novinar? kuće, a pravilnik bi morao da sa- drži odgovore na pitanja: kada se emituju informaci- je i na kojim druš- tvenim mrežama, ko ih emituje, ka- da prioritet u emi- tovanju ekskluziv- ne informacije imaju drušvene mreže u odnosu na primarni me- dij, kako unapre- diti dvosmernu komunikaciju sa korisnicima na mrežama, kako se društvene mreže koriste u kriznim situacijama… - Mnoge kole- ge u SAD, usled primedbi matičnih kuća, u svojim bi- ografijama na Tvi- teru morali su da istaknu kako nji- hovi tvitovi pred- stavljaju isključi- vo lični stav, a ne stav kuće. Poznat je slučaj komen- tatora jedne veli- ke medijske kuće u SAD koji je zbog tvita na ličnom nalogu, a koji je ocenjen neprime- renim u kontek- stu svetonazora te kuće, ali i pod velikim pritiskom javnosti, ubrzo dobio „zahvalnicu“ na sa- radnji - kaže Kolundžija. Suzana Trninić kaže da je na Tviteru godinu dana, da joj niko iz B92 nije suge- risao kako bi trebalo ili bilo poželjno da tvituje i da ne vidi razlog za postojanje takvih pravilnika. - Ako u svoj BIO staviš gde radiš, ja- sno je da si istovremeno i predstavnik medija u kojem radiš. Većina kolega u svoj BIO na Tviteru navodi samo profesi- ju, ne i gde rade. Moj izbor je da uz svo- je ime stavim i ime B92. Ali i da jasno naglasim da sve o čemu tvitujem pred- stavlja moj lični stav i da se ne podra- zumeva da je to odmah i stav medija u kojem radim. Kada tvitujem ne vodim ra- čuna da li je u skladu sa mišljenjem medi- ja u kojem radim. Generalno, kada je reč o tvitovima koji nisu privatni, B92 i ja se ne razilazimo u stavovima. Možda mi i to olakšava - kaže Suzana Trninić. Urednik plitičke rubrike „Danasa“ Ni- kola Tomić kaže da u Srbiji takvu vrstu formalne i neformalne regulacije još ne- ma, ali i da stvari idu u takvom smeru da će standardizacija biti potrebna. BranislavGrković Za Link su govorili: ANgeLINA RAdULOVIć veb: piskaralo.com TW: @Bednopiskaralo SUZANA TRNINIć TW: @SuzanaTrninic deNIS KOLUNdžIjA veb: deniskolundzija.com TW: @DenisKolundzija NIKOLA TOMIć TW: @N_Tomic ZORAN STANOjeVIć TW: @zozast dRAgAN VARAgIć veb: draganvaragic.com TW: @varagic Čijijenovinarov pratilac? Angelina Radulović, novinarka „Večernjih novosti“, napominje da pitanja u čije ime tvituje novinar otvara još jedno veoma zanimljivo pitanje. - Ako je vaš nalog atraktivniji zato što radite za određenu kuću, da li je taj nalog samo vaš? Koliko znam, dva slučaja su došla i do suda. Noa Kravic, koji je napustio firmu u kojoj je radio, a onda ona od njega tražila da plati za svakog od 17.000 pratilaca koje je stekao, kako su tvrdili zato što je tvitovao radeći za njih. Tu je i slučaj urednice BiBiSija Laure Kuensberg, koja ne samo da je dobila veliki broj pratilaca 60.000, već ih je preselila kada je otišla u konkurentsku firmu. Problem je naravno što su je ljudi pratili pre svega zbog BiBiSija - kaže Angelina Radulović. NOVI MedIjI

26 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Satiričan koncept Njuza najbolje je razumela internet zajednica. U oflajn svetu za godinu dana Njuz je prošao put od „izmišljenog medija“ do godišnje UNS-ove nagrade za uređivanje. O počecima, dilemama i planovima na predavanju u školi VebNovinar govorio je osnivač sajta njuz.net DejanNikolić, koji je pred objavljivanje Linka dodao novu informaciju – startovao je theglobaledition.com, satirični sajt za američko tržište NJUZ.NETNOVI MedIjI Kakojekrenulo Sredinom leta 2010. dok sam bio na bolovanju pokrenuo sam blog na fejsbuku. Napisao sam dvadesetak satiričnih tekstova u novinarskoj formi. Pisao sam tri do četiri teksta dnevno. Gledao sam tv, čitao novine i pisao tekstove koji su bili „auspuh frustracije“. Samo najbliži prijatelji su znali šta radim. Kao blog na fejsbuku, u septembru 2010. Njuz je imao 400-450 fanova, od kojih 300 uticajnih na internetu. Sadržaj je privukao ljude. To je kapital društvenih medija. Dao sam otkaz da bih radio Njuz i sve sam finansirao prvih šest meseci. Sajt je napravljen za 2 sata, uzet je model na vordpresu za 60$. Uradio ga je Eniac (Nebojša Radović). Sada se ta konstrukcija raspada jer nije napravljena za ovoliku posetu. Za datum otvaranja simbolično je izabran 10.10. 2010. Porast popularnosti Njuza povukla je niz pitanja. Da li je Njuz blog, magazin? Doneo sam odluku da otvorim Njuz za sve. Pustili smo oglas tražimo njuZvezdu. Počelo je da nam stiže pedeset tekstova dnevno. Svaki sam čitao. Pravilo je bilo da svima odgovorim, ako ne ide tekst zašto ne ide... U mesec dana se formirao prvi broj Njuzovih pisaca. Oni su sada akcionari firme Njuz d.o.o. O internet satiri Naši tekstovi su reakcija na ono što se dešava u medijima. Suština satire je ista bez obzira da li je u štampi ili na internetu. Kroz humor, hiperbolu privlačiš pažnju na osobe i pojave u društvu. Njuz je krenuo da fura fazon forma protiv suštine – upakujte totalno apsurdni sadržaj u očekivanu formu. Onion je naš stilski otac. Ipak, za razliku od tog satiričnog vebsajta koji je levičarski i čitaju ga samo na američkim obalama, mi smo hteli da nas čitaju svi. Onovcu Na samom početku na Njuz smo stavili baner na kom je pisalo da na naš sajt ne možete staviti reklamu. To je bila borba da pokažemo da smo finansijski nezavisni. Da nismo ni u jednom rovu, odnosno da je Njuz između rovova. Razlika između našeg veba i drugih je što ne može svako klikom na PayPal da donira 200 dinara. Prvih godinu dana nismo imali prihode. Slali su ljudi po 1000, 2000 dinara sa porukom da časte pivo. Vlasnik naslovi.net nam je dao hosting besplatno prve godine. Internet zajednica nas je podržala. Svi su šerovali naše tekstove. Na marketing nismo morali ništa da potrošimo. Osim prvog saopštenja da Njuz počinje sa radom nismo se obraćali medijima, a oni su na nas reagovali pozitivno. Mi rešetamo B92, oni nas zovu da gostujemo.

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 27 Prenošenjetekstova iproveraizvora Prvi tekst koji su mediji preuzeli od Njuza je „Otvorena bolnica za odvikavanje od lajkova“. Hrvatski Nacional koji je preuzeo tekst, nije naveo izvor, a onda su ostali uzimali od njega. Na vebu jako lako može da se zaboravi šta je izvorna informacija, odnosno ko ju je plasirao. Hrvatska Nova televizija nas je pozvala tražeći kontakt doktora. Pitao sam osobu koja je zvala da li je pročitala tekst, je li videla čitav sajt. Obično ljude uputimo da pročitaju stranicu o nama na Njuzu. Međutim, uporno su ponavljali da im treba kontakt doktora koji radi u bolnici za odvikavanje od lajkova. Na trenutak smo se dvoumili da li da damo telefon "doktora". Nismo to uradili jer smo odlučili da ne pravimo paralelne svetove. Posle je Nova televizija napravila prilog o Njuzu. Prvo naše pojavljivanje na televiziji bilo je u emisiji o poznatima Red Carpet. Komentarišući Njuz za tu emisiju čovek iz jednog našeg novinarskog udruženja rekao je da je šokiran i da smo izmišljen medij. Urednik lista Hello rekao je da je zabrinut zbog pojave našeg sajta, a novinarka lista Alo da je nečuveno da se izmišljene vesti objavljuju svaki dan. Da ona u dogovoru sa poznatim ličnostima povremeno smisli priču, ali da je svaki dan izmišljati nečuveno. Objava da je Ćosić dobio Nobelovu nagradu nije Njuz. To je zaista prevara. Sam taj sajt je krivično delo. Mi smo profitirali od tog teksta jer smo prvi napisali da Dobrica Ćosić nije dobio Nobelovu nagradu. Vest koja je jedva prošla na sajt bila je "Srbin ubio ajkulu u Šarm el Šeiku". Pitao sam se "Šta mi time poručujemo". Napisao ju je Nenad Milosavljević, novinar, tada novajlija u Njuzu. Ta vest je imala najjači efekat. Makedonska privatna novinska agencija prevela je tekst na engleski i potpisala svog novinara Peru Stamatovskog. Vest je zatim prešla sa The Register, Reddit Geekologie na New York Post. Tekst je dospeo do Komsomolskaje pravde koja je čak izračunala kroz formulu E=mgh da je to moguće. Sa tom pričom dospeli smo u nacionalne dnevnike. Posle ajkule u „Kuriru“ je izašao tekst o Nenadu sa naslovom "Dečko koji je prevario ceo svet". Tekst o ajkuli bio je reakcija na "šta sve Srbi mogu", ali eto, ponovo je napisan naslov u stilu Srbin je prevario svet. Posle ajkule sam lakše puštao tekstove. Mediji su počeli da nas prepoznaju na drugi način. Mogli su se pročitati naslovi: Ovo nije Njuz pa dve tačke i naslov. Napisali smo tekst da vanzemaljci napadaju zemlju. Zbog toga što su tu vest mediji prenosili bez provere na kraju smo kontaktirali Stalni projekat za pronalaženje vanzemaljskog života (SETI), koji je i citiran, i napisali potpuno proverenu vest da vanzemaljci ne napadaju zemlju. Tu vest nisu preneli mediji. Ljudi iz dijaspore često čitaju Njuz da bi se informisali jer ne mogu da svare negativnost naslovnih strana ostalih medija. Često nas pitaju na šta smo reagovali pa ostavljamo linkove ka tim tekstovima. Sadržaj je kralj na vebu. Tako je i na Njuzu i uvek će biti. Demantiji Bila je jedna naznaka tužbe. S početka arogancija. Crnogorski lingvista pozvao nas je da bi demantovao izjavu u tekstu o Gorskom vijencu koji je preveden na crnogorski. Objašnjavao je kako on nikada nije izjavio to sto piše u tekstu. Rekao sam U redu, po Zakonu smo dužni da objavimo Vaš demanti, ali jeste li sigurni da želite da se vaš demanti nađe pored teksta "Državna firma greškom zaposlila stručnjaka". Nije se više javio. Ipak, demantovale su nas Vesna de Vinča i Ivana Jordan. Oorganizacijiinagradama Naša redakcija je virtuelna. Imamo grupu na fejsbuku gde se dogovaramo. Naš virtuelni sastanak od dva sata podrazumava sat i po smejanja. Ima nas troje zaposlenih, a otprilike 15 prima honorare. Imam istu platu kao i zaposleni u Njuzu iako sam vlasnik. Objavljujemo tri, četiri nova teksta svaki dan. Sa strane dobijamo oko 15 tekstova dnevno, isprva je bilo 50, iskoristimo mesečno pet. Čini se da se bazen ispraznio. Sajtovi kod nas koji svoj uspeh duguju društvenim mrežama, fejsbuku najpre, su njuz.net, trojka.rs, telegraf.rs, wannabemagazine.com. Share konferencija dala nam je nagradu 2011. za društveni aktivizam. UNS nam je dao nagradu za uređivanje 2011. godine. Sada je malo i status pisati za Njuz. Treba razdvojiti novinare i njihova gledišta od nametnute uređivačke politike. Od januara 2012. pustili smo oglase na Njuz. Oglasni prostor rasprodat je četiri meseca unapred. Objavili smo knjigu "Ovo nam možda nije trebalo". Imamo sindikaciju i naše sadržaje preuzimaju NIN, Večernje novosti, Radio Novosti, Radio Index, Forum iz Hrvatske. Planiramo sajt za američko tržište koji neće biti naklonjen ni jednoj strani (u međuvremenu, od predavanja do objavljivanja Linka pušten je theglobaledition.com). Ove godine počeće da radi njuz.hr. Razmišljamo da napravimo festival satire i da pokušamo sa televizijskom emisijom. Na našem sajtu nećete videti reklame banaka, što je naš odgovor protiv modernog ropstva. Ne bismo se svakome prodali. Ne bismo se na primer prodali Ringieru. Kada sve kriterijume uključimo sužava se izbor na dve kompanije u svetu. Sa predavanja Dejana Nikolića, osnivača satiričnog sajta njuz.net u školi VebNovinar, maj 2012. Pripremio Aleksandar Radovanović

28 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 NOVI MEDIJI P etak 18 sati, redakcija infor- mativnog onlajn lista „Medi- japart“ pretvara se u studio. Razgovor o krizi u Grčkoj, koji se emituje direktno na sajtu, prati oko 600.000 posetilaca. „Medijapart“ je laboratorija onlajn novinarstva. Dostupan je samo na inter- netu i njegov sadržaj se plaća – jedan evro za 15 dana (poređenja radi, dnevni list „Mond košta“ 1,5 evra), mesec da- na je devet evra, a godišnja pretplata je 90 evra. Emisije uživo, koje su uvede- ne krajem prošle godine, besplatne su, i imaju veliki uspeh – zabeleže i do milion i po poseta, što je način da se privuku novi pretplatnici. Od početka godine nji- hov broj je skočio sa 58.000 na 70.000. „Kada smo počeli 2008. godine ima- li smo 3.000 pretplatnika. Dve godine kasnije prestali smo da gubimo novac, a od 2011. godine smo profitabilni“, ka- že Edvi Planel, osnivač „Medijaparta“ i jedan od najuticajnijih novinara u Fran- cuskoj. Na čelu redakcije „Monda“ bio je od 1996. do 2004. godine, kada je podneo ostavku zbog neslaganja sa di- Nezavisnost nema ima cenuCenjeni novinari iz francuskog onlajn lista „Medijapart“, koji se izdržavaju iz pretplate, smatraju da su informativni sajtovi koji nude besplatni sadržaj trojanski konj koji uništava vrednost novinarstva

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 29 rekcijom. Naredne godine je dobio ot- kaz, nakon 25 godina provedenih u tom dnevnom listu. „Medijapart“ je osnovao sa kolega- ma iz „Monda“ i „Liberasiona“, listovi- ma leve orijentacije, koji su delili njego- vu analizu medijske situacije. „Stvorili smo ’Medijapart’ kako bi- smo odbranili novinarstvo od političke i ekonomske moći. Kriza je dovela do to- ga da novinari više ne odlučuju o buduć- nosti medija. Privatne medije kontrolišu industrijalci, trgovci oružjem, bankari, razni biznismeni koji nemaju nikakve veze sa našom profesijom i sa kojima postoji sukob interesa. U javnom medij- skom servisu došlo je do velike regresije za vreme predsednika Nikole Sarkozija koji je sam imenovao direktore“, objaš- njava Planel. Drugi razlog za osnivanje „Medija- parta“ jeste digitalna revolucija. „Hteli smo da pokažemo da novi- narstvo nije poraženo sa internetom, već da treba da iskoristimo numerič- ku revoluciju i da iznova osmislimo na- šu profesiju“, kaže dugogodišnji ured- nik “Monda“. „Numerička revolucija, kao nekad industrijska, uništava stare vrednosti i stvara nove. Prelazak na internet ukida tri troška, za papir, štampu i distribuci- ju, što znači da je ovaj novi medij renta- bilniji. Numerička forma podrazumeva stalnu vezu sa tekstom, sa dokumenti- ma, čitaocima, sa kretanjem informaci- ja“, objašnjava Planel. Za četiri godine „Medijapart“ je po- stao vodeći francuski informativni sajt koji se finansira isključivo od pretpla- te. Većinski akcionari su novinari koji u njemu rade, što znači da imaju potpunu kontrolu nad sadržajem koji se objav- ljuje. Kako su uspeli da prodaju sadržaj ga kada drugi na internetu nude be- splatno? „Ključ poverenja je u nezavisnosti. Ljudi kažu: ’Čitam ih, iako se ne slažem uvek sa njima, ali znam da su nezavisni. A nezavisnost ima cenu’“, kaže Planel. Za njega i njegove kolege koji su se upustili u rizik neizvesnog tržišta digi- talnih informacija, informativni sajtovi koji nude besplatan sadržaj izdržavaju- ći se od reklama jesu trojanski konj ko- ji uništava vrednost novinarstva nudeći jednoobrazni i pojednostavljeni sadržaj. „Ljudi kupuju našu informaciju zato što je korisna, kvalitetna, zato što nije zagađena reklamama, zato što njen cilj nije da poveća prodaju. Nije, dakle, po- vršna, niti podložna diktatu trenutnog“, kaže Panel. „Pošli smo od uverenja da ćete pro- naći publiku koja je spremna da plati za kvalitetnu informaciju koju drugi nema- ju. To se i obistinilo“, kaže Fransoa Bo- ne, suosnivač „Medijaparta“, koji je ne- davno boravio u Beogradu. „Medijapart“ je stekao reputaciju ot- krivanjem političkih i finansijskih afera koje su značajno uzdrmale vlast bivšeg predsednika Sarkozija.  Istraga afere „Betankur“, koja je na videlo iznela veze krupnog kapitala i fi- nansiranja stranke na vlasti, afera „Ka- rači“, koja je otkrila složen sistem me- đunarodne korupcije u koju su umešani najviši predstavnici francuske države, nesrazmerni troškovi poslanika, objav- ljivanje dokumenta koji otkriva da je Ga- dafi finansirao Sarkozijevu predsednič- ku kampanju 2007. godine, neke su od zasluga novinara „Medijaparta“ kojima su skrenuli pažnju javnosti. Zbog ove poslednje afere, koja je objavljena pred drugi krug predsedničkih izbora u Fran- cuskoj, bivši šef države je tužio „Medi- japart“, na šta je redakcija odgovorila protivtužbom. Bone smatra da je kriza u novinama kriza uredničke ponude. „Ljudi sve manje kupuju novine zato što ne nalaze svoj interes u njima. Naša publika su oni koji su prestali da kupu- ju štampana izdanja dnevnih novina, jer nalaze da su previše skupa, previše kon- formistička, dosadna“, kaže ovaj dugo- godišnji urednik u „Mondu“ i dopisnik ovog lista iz Moskve. Veliki broj čitalaca „Medijaparta“ ži- vi u unutrašnjosti zemlje, gde je teže do- ći do štampanih izdanja. „Mnogo je onih koji nastavljaju da kupuju regionalne listove, a nacional- ne i međunarodne teme koje ih inte- resuju nalaze kod nas. To su ljudi koji su dobro informisani, koji prate i dru- ge informativne sajtove, besplatne, ali koji su izabrali ’Medijapart’ zbog infor- macija koje ne mogu da nađu na dru- gim mestima.“ Bone se seća kako su im u počet- ku govorili da internet „ne trpi“ duže tekstove. Pokazalo se da je to još jed- na zabluda. Digitalna forma je omo- gućila objavljivanje dužih tekstova, sa ozbiljnim sadržajem, koji su obogaće- ni pratećim dokumentima, arhivom, EdviPlanel opočecima Medijaparta Na početku smo se zadužili, uzeli kredit i uložili naš novac. Ekonomski rizik ide uz urednički. Potom smo tražili od prijatelja da stvore Udruženje prijatelja Medijaparta, kome je pristupilo 88 osoba i svako je nešto priložio. Na kraju smo pronašli još dva partnera, koji ne dolaze iz finansijskog miljea. Jedan je već pomagao nezavisnim medijima, drugi je iz oblasti informatike. Prihvatili su uslove naše nezavisnosti i tako smo sklopili finansijsku konstrukciju. Oni su manjinski akcionari i naš cilj je da za dve, tri godine od njih otkupimo akcije sa novcem koji zarađuje Medijapart i tako povećamo unutrašnju kontrolu. Koliko je koštalo osnivanje Medija- parta? Najveći trošak su bili zaposleni. Naša ideja je od početka bila da imamo jaku ekipu u redakciji – 27 novinara koji dolaze iz drugih medija. Uslov je bio da budu plaćeni i da imaju korektne uslove rada. Obavezao sam se da im obezbedim plate tokom tri godine. Medijapart nije počeo kao mali start- up, već nam je bilo potrebno 5,7 miliona evra da bi ga pokrenuli. Potrošili smo 5 miliona, ostalo nam je 700 hiljada kada smo nakon dve i po godine prestali da gubimo novac. Karl Laske

30 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 audiovizuelnim formama, i otvaraju no- ve mogućnosti za produbljivanje teme kroz dovođenje u vezu sa drugim član- cima i razmenu mišljenja sa čitaocima. „Ova participativna dimenzija nas obavezuje da se bavimo svojim poslom. Dužni smo da diskutujemo sa našim či- taocima, da im objasnimo kada nešto ne razumeju, kada se ne slažu. Naš po- sao nije da iznosimo stavove. Mi ima- mo stavove, mi novinari, kao i svi gra- đani, ali to nije privilegija novinara. Sa internetom građani mogu da iznesu svo- je mišljenje, novinari im nisu potrebni“, objašnjava Planel. Jedna od velikih prednosti koju ima- ju novinari „Medijaparta“ jeste vreme koje im je na raspolaganju za istraživa- nje. Na aferi o Gadafijevom finansiranju Sarkozijeve kampanje dvojica novinara su radila deset meseci, dok je za aferu „Karači“ bilo potrebno dve godine. Karl Laske, nekadašnji novinar „Li- berasiona“ koji je od prošle godine u ekipi „Medijaparta“, istraživao je intere- se bivšeg predsednika Sarkozija u Libiji. „U ’Liberasionu’ nije bilo prostora za istraživačko novinarstvo, prioritet je bio na reportažama. Ovde je glavni cilj pronalaženje ekskluzivne informacije“, kaže Laske. On objašnjava da je tokom devede- setih godina prošlog veka, kada su dr- žavom upravljali predsednik iz redova levice i premijer iz suparničkog tabora, bilo više prostora za istraživačko novi- narstvo. Nakon što se desnica učvrstila na vlasti, situacija se promenila. „Kada se vlast ne deli, politički priti- sak je veći i oni koji vode novine izbega- vaju sukob sa vlastima“, kaže ovaj bivši novinar „Liberasiona“. Kao primer navodi svoje poslednje istraživanje: „Prošlog septembra smo saznali da su Sarkozijevi prijatelji kupili kuće od novca stečenog korupcijom u Kolumbi- ji. Niko nije otišao da to istraži. Mi smo otišli krajem novembra i prvi objavili priču. Zašto to nisu uradili drugi mediji koji su imali ovu informaciju?“ Jedan od ključnih razloga jeste to što su finansirani od države. Redakcija „Liberasiona“, u kojoj je Laske proveo skoro dvadeset godina, otpustila je 150 novinara u poslednje četiri godine. Od 14 miliona evra koliko je list dobio od države, prošlu godinu su završili sa do- bitkom od 300.000 evra. To znači da je dovoljno da i najmanja subvencija bude ukinuta pa da list uđe u gubitke. Laske kaže da je za razliku od teške mašinerije „Liberasiona“, u kojoj je pro- ces odlučivanja o nekoj temi dugačak i spor, u „Medijapartu“ donošenje odlu- ke pojednostavljeno jer je ekipa manja. „’Medijapart’ je pokazao da novinar- stvo stvara vrednost. U trenutku velike krize u novinarstvu, krize medijskih ku- ća i stare industrije informacija, poka- zali smo da naša struka može da stvori vrednost, kreira poslove, plate, predu- zeće, i da to bude održivo. To je lekcija koja je svima korisna“, poručuje Planel. Ana Otašević MarkoMarinković EdviPlanel Nezavisnonovinarstvo nijestvarindividualne hrabrostivećkonteksta Nezavisnost novinarstva je stvar kolektivne kulture, to nije moj proglas, to je čitav ekosistem. Da bi novinar bio nezavistan potrebno je da za to budu stvoreni uslovi, da bude dovoljno zaštićen uslovima rada, ekonomskim uslovima, kako bi mogao da se suprotstavi pritiscima. To nije pitanje individualne hrabrosti. To je stvar klime, konteksta. U Medijapartu smo stvorili ovu klimu i ovaj kontekst. Internet omogućava slobodu. Kada smo imali oštre debate sa Sarkozijem rekao sam: ‘Nema veze, pravićemo Medijapart sa Islanda’. Internet nema granica. neto zarada 570.000 evra 40stalno zaposlenih (60 sa honorarcima), od kojih 27 novinara 2.400individualnih blogova (profesori, advokati, lekari, ekonomisti, umetnici...) 550kolektivnih blogova u okviru Kluba Medijaparta 120.000poseta dnevno 1.500.000posetilaca mesečno 80.000pretplatnika 3.000institucija Medijapart u ciframa 5miliona evra godišnji obrt u 2011. godini DevizaMedijaparta: „Sloboda medija nije privilegija novinara, već pravo građana!“ NOVI MedIjI

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 31

Putaudio-vizuelnih sadržajaizSrbije TV PROdUKcIjA

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 33 I zvoz televizijskog sadržaja iz Srbi- je postoji, bez obzira na to što se u javnosti o tome mnogo ne zna (za razliku od medijske buke sa izvo- zom malina, mada se može otvoriti pita- nje šta je isplativije, budući da se malina može prodati jednom i kada je neko poje- de ona više ne odbacuje profit, za razli- ku od televizijskih prava koja se prodaju više puta, i to horizontalno – geografski, i vertikalno – u vremenu, dok ne zasta- re). Kako to ide? Uglavnom oslonjen na privatnu inicijativu izvoznika, uz spora- dičnu, ali nedovoljnu pomoć države. Ksenija Stefanović je televizijska i filmska producentkinja i konsultantki- nja, svojevremeno je na TV B92 radila i na izvozu sadržaja koje je proizvela ova stanica. Na početku nije bilo mnogo us- peha, retki su kupovali i emitovali njiho- vu produkciju. Iako je sadržaj bio zani- mljiv, forma i standard nisu zadovoljavali strano tržište. TV B92 je posle investi- rala u razvoj kao i usavršavanje tehni- ke prodaje na mnogobrojnim pičinzima i obukama na Bi-Bi-Siju, ali se pokazalo da je sadržaj koji se proizvodio bio suviše lokalan za svetsko tržište. Ksenija Stefa- nović se pita da li je problem celokupne filmske i TV industrije u Srbiji to što se od trke za novcem i projektima da bi se uopšte opstalo nema vremena za posve- ćivanje distribuciji sadržaja na pravi na- čin – a potencijal je evidentan. Mila Turajlić, producentkinja i redi- teljka dugometražnog dokumentarca Ci- nema Komunisto, o stranom tržištu po- čela je da razmišlja još dok je razmatrala ideju za film – čini joj se da u Srbiji, ko- ja zapravo nema nikakvo tržište za doku- mentarni film, nema mnogo smisla pra- viti dokumentarce koji nisu interesantni stranom tržištu. Što ne znači, smatra Mi- la Turajlić, da ne treba raditi domaće te- me, naprotiv, ali te priče moraju biti tako koncipirane da imaju neku univerzalnost u suštinskim pitanjima koja razmatraju i samim tim budu zanimljiva i nekoj stra- noj publici – i da budu ispričane tako da budu razumljive publici koja o Srbiji ne zna ništa. Cinema Komunisto nije prodajom u inostranstvo ni izbliza pokrio troškove proizvodnje, a producentkinja i reditelj- ka smatra da bi to bilo nerealno i očeki- vati u današnjim uslovima televizijskog tržišta. Proizvodnja jednočasovnog do- kumentarnog filma u Evropi košta izme- đu sto hiljada i dvesta pedeset hiljada evra, a osim na tri jaka tržišta (Engleska, Francuska, Nemačka) za prava takvog filma na kontinentu se može dobiti izme- đu jedne i sedam hiljada, tako da je jasno kako film ne može da vrati novac samo putem televizijske distribucije. Po Mili Turajlić, velika je greška proces finansi- ranja filmova doživljavati kao nešto što se prvo proizvede, a onda prodaje napo- lju – filmovi se finansiraju dok se prave, filmska konstrukcija se sklapa unapred, a ne po završetku filma, a priča o proda- ji programa više je šarada nego realnost. Televizijska distribucija je sve manje re- levantna za reditelje autorskih dokumen- taraca. Za one koje zanima da prave for- matirane TV programe prostora ima, ali ti programi moraju dostići produkcione standarde onoga što se gleda na kablov- skim kanalima poput Diskaverija. Nataša i Lučan Munteal vlasnici su kompanije Lunam Docs koja je produci- rala dokumentarce Putovanja crvenog frižidera (emitovan, između ostalog, na YLE Finska, Arte Francuska–Nemačka, ORF Austrija, MAC TV Škotska i RAI Ita- lija) i Punam (emitovan na ZDF Nemač- ka, Canal + i TV Poland, Poljska, DR2 Danska, PBS Amerika i Kanada, YLE itd.). O svojim filmovima razmišljaju u međunarodnim okvirima, pa se inostra- no tržište podrazumeva od samog star- ta. O zanatu su učili na radionicama i treninzima po belom svetu. Prodajom sa- držaja u potpunosti pokrivaju troškove proizvodnje. Zastupa ih distributerka iz Holandije, čijim su rezultatima Nataša i Lučan više nego zadovoljni. Ne postoji zvaničan podatak koliko se trenutno ostvaruje zarade izvozom AV sadržaja iz Srbije, pri čemu ipak najve- ća minutaža ide u zemlje bivše Jugosla- vije, pogotovo one u kojima te sadrža- je ne treba prevoditi. Otkako više nisu u dejstvu formalne i neformalne zabrane iz parcijalne epohe devedesetih, počet- kom dvadeset i prvog veka zemlje biv- še Jugoslavije komšiluku vrata ako baš širom ne otvaraju, ono ih bar drže odš- krinuta. Ali, postoji i jedno ali. Make- donsko tržište je neatraktivno zbog eko- nomske situacije i vrlo teškog položaja javnog servisa, crnogorsko zbog veliči- ne. Bosanskohercegovačko tržište je naj- otvorenije, ali cene koje se postižu nisu za padanje u nesvest, bar ne od sreće. U Hrvatskoj je otvoren za programe iz Srbije HTV, RTL, dok se pišu ovi redo- vi u toku su pregovori oko dokumentar- nog sadržaja za Kanal 24 sata i Capital Network. Izvozi se i u zemlje EU, najvi- še kablovskim tematskim kanalima, sa- držaj Absinthe produkcije pojavio se na History Channelu, prva sezona Lov i ri- bolov Jovan produkcije emituje se na Fis- hing & Huntingu. Rezultati bi svakako bili bolji i novac veći kada bi se država više angažovala u izvozu. Neke od zemalja, recimo Francu- ska, prepoznaju podršku izvozu AV sadr- žaja kao misiju sa višestrukom korišću – promocijom kulture i jezika, ali i zna- čajnom stavkom u prihodima. KsenijaStefanović: ProblemcelokupnefilmskeiTV industrijeuSrbijijetoštoseod trkezanovcemiprojektimadabi seuopšteopstalonemavremena zaposvećivanjedistribuciji sadržajanapravinačin MilaTurajlić: Velikajegreškaproces finansiranjafilmovadoživljavati kaoneštoštoseprvoproizvede,a ondaprodajenapolju–filmovise finansirajudokseprave (Preuzeto iz knjige Svetsko tržište AV sadržaja, vodiča za potencijalne izvoznike autora Rastislava Durmana, Boba Dženkinsa i Vesne Vujasinović, Media Art Content d. o. o, jun 2012.)

34 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 P olitičari vole da utvrde priori- tetne teme i govore o tome šta ONI misle da je ispravno za ze- mlju, tačnije, o onome šta se uklapa u njihovu agendu. Javno mnenje bi ukalupili da se prilagodi ovim tema- ma. Međutim, zadatak nezavisnih medija je da ljudima omoguće da sami oblikuju javno mnenje i da rade na pronalaženju „ljudskih tema“. Lokalne radio stanice mogu da po- mognu da se pronađu „ljudske teme“ ako stalno postavljaju pitanje o tome šta ljudi žele da čuju i o čemu žele da govo- re. Pre deregulacije emitera u SAD, ra- dio stanice bi intervjuisale veliki broj lo- kalnih rukovodilaca (ne samo političare, nego i nevladine, verske i omladinske lidere) i tako istraživali javno mnenje pronalazeći teme koje su ljudima intere- santne, sastavljale bi listu pitanja ili pro- blema i pokazivale kako one izveštavaju o tim temama ili problemima. Ovo se u SAD više ne traži, ali još uvek predstav- lja dobar pristup pronalaženju tema o kojima ljudi žele da slušaju. Svojevremeno sam u Crnoj Gori po- slao reportere na ulice da pitaju ljude šta ih brine i tražio sam da sastave an- ketu od dobijenih odgovora. Ne samo da smo dobili dobre radio priloge ne- go i prilično dobru ideju o čemu ljudi razmišljaju – a to, najčešće, nije bilo ono o čemu su političari želeli da pričaju. Posle ovog zadatka, pronašao sam re- zultate ankete koju je uradila agencija za istraživanje i u kojoj su bile navede- ne glavne preokupacije građana. Lista do koje su došli moji reporteri uglavnom se poklapala s li- stom agencije. U prvoj deceniji ovog veka, političari su hteli da govore o nezavisnosti Crne Gore i ta tema se provlačila kroz skoro sva- ko njihovo obraćanje. Građani su, međutim, želeli da govore o lokalnim temama, kao što je gomilanje đubreta na ulicama, ili o državnim problemima, kao što su štrajk nastavnika tokom kojeg deca nisu pohađala školu (ali su morala, ipak, da polažu testo- ve, koji su bili odlučujući za nastavak školovanja), neodržavanje državnih stambenih zgrada, nagli skok cena i, što je najvažnije, RADNA MESTA. Slušaocima su bile važnije ove teme od „neza- visnoti Crne Gore“. Stanicama sam savetovao da izveštavaju o ovim pitanjima. To je bio jedini način da steknu kredibilitet među slušaocima. Predložio sam, takođe, da svaki put kada neki političar održi RADIO SAVET Izveštavanjeo„ljudskimtemama“ Sećanja na Crnu Goru Mediacentar

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 35 „Vozač kamiona sam. Uglavnom pre- vozim robu između Crne Gore i Srbije. Da li ću zbog nezavisnosti morati da če- kam u dugim redovima na granici? Ho- će li mi to uništiti posao zbog smanjene trgovine?“ „Vodim posao s komercijalnim čamci- ma. Neki članovi posade su iz Srbije, a pomorsku dozvolu im je izdala Jugoslavi- ja (SCG). Ako SCG nestane, hoće li moji radnici još uvek imati dozvolu?“ „Imam trgovačku dozvolu SCG. Ho- će li se ona priznavati ako Crna Gora po- stane nezavisna? Hoću li morati da va- dim novu?“ Ovo su bili svakodnevni problemi o kojima su ljudi razmišljali u slučaju da Crna Gora postane nezavisna, a politi- čari i mediji nisu se bavili nijednim od njih. Praveći priloge o ovim problemi- ma i tražeći od političara, advokata i di- plomata odgovore, mediji su barem ne- ka pitanja s političke agende uvrstili u ljudske teme. Srbija se nosi s problemom Kosova, koji će postati sve izrazitiji. Ali ma koliko je on dramatičan, dobri reporteri prona- ći će ljudske teme, umotane u one kru- pnije, i istaknuti ih u svojim prilozima. Završiću ovaj članak jednom pričom. Amerikanci starosedeoci (izraz koji se koristi za indijanca ili eskima) čine 25% stanovništva u Sitki, gradu na Aljasci. U školama u Sitki nije bilo nastavnika koji su američki starosedeoci. Kada smo pi- tali ljude šta ih brine, jedna od glavnih preokupacija bila je potpuno odsustvo nastavnika iz redova ljudi koji čine 25% populacije. Političari nisu hteli da se ba- ve ovim, ali na svakoj izbornoj debati i tokom svakog intervjua, moji reporteri su pitali zašto među nastavnicima ne- ma indijanaca i eskima. Kada su politi- čari odgovorili da je to „zato što nema kvalifikovanih kandidata“, moji repor- teri su proverili broj američkih starose- delaca koji su diplomirali na učiteljskom fakultetu i broj onih koji su se prijavili za radno mesto nastavnika, i ponovo im postavili isto pitanje. Iako se političari- ma nije dopalo, radio stanica je od ovog napravila veliku temu i neki od političa- ra su je prihvatili. U roku od dve godine, nekoliko američkih starosedelaca su po- dučavali u školama u Sitki. Škole su bile bolje zbog reprezentativnijeg nastavnič- kog kadra, a i ugled stanice je porastao među slušaocima - i to sve zato što smo insistirali na ljudskim temama. RičMekKlir konferenciju za štampu, javnu debatu ili da intervju stanici, re- porteri mu postave najčešća pitanja slušalaca. „Zašto niko ne skuplja đubre?“, „Zašto se zgrade ne održavaju?“, „Zašto su ce- ne uvezene robe naglo skočile?“ Ovo nije usrećivalo političare, ali slušaoci su bili zadovoljni. Bio je to ključ za razvoj lokalnog radija kao bitnog medija. U jednom trenutku, rekao sam repor- terima da ne idu na konferencije za štampu ako neće postavlja- ti pitanja koja su prioritetna za ljude. Ideja je bila da razvijemo listu prioritetnih ljudskih tema i da je se pridržavamo. Postoje trenuci kada se političke teme ne mogu zaobići. Crna Gora je održavala referendum o nezavisnosti. Političari su oda- brali teme i uporno ih se držali, ali mi smo, ipak, našli načina da od političkih napravimo ljudske teme. Treneri su poslali reporte- re da pitaju građane šta ih najviše brine u vezi sa nezavisnošću. Reporteri su pregledali te preokupacije, napravili od njih novi- narske priloge i onda pitali o tome političare kad god se ukazala prilika. Evo nekih razmišljanja građana u vezi sa nezavisnošću: „Na obali imam kuću koju svakog leta iznajmljujem poro- dici iz Beograda. Ako Crna Gora postane nezavisna, hoće li to uništiti turizam na obali?“ „Studiram na beogradskom univerzitetu. Ako Crna Gora postane nezavisna, da li ću još uvek moći tamo da se školujem?“ „Iz Crne Gore sam, a žena mi je iz Srbije. Čiji će državljani biti naša deca?“ Očemuljudirazmišljaju–to,najčešće, nijeonoočemupolitičariželeda pričaju (Autor je medijski ekspert iz SAd, u dva navrata vodio IReX-ov program u Srbiji)

36 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 PiterVan Agtmael INTERVJU

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 37 N a putu za Novi Sad gde je Pitera van Agtmaela, ame- ričkog fotografa iz Njujorka i člana prestižne agencije Ma- gnum, očekivalo novo predavanje i raz- govor sa tamošnjim fotoreporterima, jedan pisak pokrenuo je priču o kvali- tetu fotografa u Srbiji. Pošto ga je te- lefon obavestio o novoj vesti o njemu na internetu, Agtmael je glasno proči- tao kako je na radionici u Nišu prethod- nog dana skoro pa rekao kako su srp- ski fotografi najbolji. Moguće da je zbog gugl prevoda došlo do greške, složili su se Amerikanac i njegov domaćin Zvez- dan Mančić iz Centra za razvoj fotogra- fije. Obojica su dva dana ranije bili u ži- riju za najbolju fotografiju na konkursu Press Photo Srbija 2012. „Ne mislim da su fotografi ovde najbolji niti da su loši. Primetio sam da im nedostaje posveće- nost. Svako je imao izgovor zašto nešto nije uradio do kraja“. Višerizikujte u fotografiji Olivera Đorđević Miloš Miškov

38 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Možete li izdvojiti nekoga sa ovogodišnjeg izbora Press Photo Srbija? Veoma sam impresioniran Markom Risovićem, čiji je rad kompleksan i vizu- elno stimulativan. Za razliku od mnogih fotografa, ne oslanja se na površnu me- lodramu kako bi ispričao priču, nego mu je način rada intiman i estetski dosledan. Koji bi bili saveti kolegama u Srbiji? Više rizikujte u fotografiji. Mnogi fo- tografi koje sam sreo žele da rade u inostranstvu, ali fografišu veoma tradi- cionalno. Fotografija lako možete samo- stalno naučiti i internet besplatno pruža celokupnu istoriju ovog medija. Bili ste na ratištima u Avganistanu i Iraku. Civilina vašimfotografijamasubilipreplašeni, vojnici ranjeni, da li im nešto kažete? Rad u ratnoj zoni istovremeno je i zastrašujući i fascinantan. Ponekad se umešam, kada za tim ima potrebe. Ako pomoć pružaju drugi, onda fotografi- šem. To je moja uloga, a ovakvi trenuci su kratkotrajni. Naravno da je uvek važ- no da prvenstveno budete čovek, pa sam pomoć i utehu pružao mnogo puta Završili ste istoriju na prestižnom Jejlu. Uti- če li poznavanje istorije na Vaš rad? Mislim da su mi studije istorije pomo- gle da se ne oslanjam na površnu melo- dramu i da mi stvaralaštvo bude bogati- je i šire. Tumačenje prošlosti je složeno Piter Van Agtmael

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 39 Nemislimdasufotografiovdenajboljinitidasuloši. Primetiosamdaimnedostajeposvećenost.Svakojeimao izgovorzaštoneštonijeuradiodokraja Agtmael, Vojnici, Avganistan 2008.

40 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 i, u najboljem slučaju, nepolemično. Ne želim da mi fotografije za 50 godina liče na pojednostavljenu propagandu ili da budu emotivno dvodimenzionalne. Fasciniraju li Vas tehnološke novine, foto- grafišete li svojim mobilnim telefonom? Ne upuštam se u ozbiljno fotografisa- nje mobilnim telefonom. Volim digitalnu tehnologiju i pažljivo pratim nova deša- vanja na polju razvoja fotoaparata. Na- ravno, fotoaparat nije toliko važan. Neke od najboljih fotografija napravio sam re- lativno jeftinim, starinskim fotoparatima. Koji fotoaparat koristite? Držite li do nove mode u opremi? Uglavnom koristim Fujifilm X100. Odgovarajuća oprema je važna, ali, na- ravno, na kraju je ipak fotograf taj ko- ji je bitan. Koliko je ekonomska kriza uticala na trži- šte fotografijom? Kriza me nije preterano pogodila jer sam se upravo pridružio Magnumu i to mi je pomoglo da dobijem više poslova nego što sam dobijao kao anonimni fotograf. Volite da fotografišete svadbe. Koliko su spojiva ratišta i svadbe? Oboje zahtevaju da budeš brz i da si u stalnom pokretu. Izuzev toga, slični su još jedino u tome što predstavljaju naj- bitnija životna iskustva. Piter Van Agtmael

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 41 Mnogifotografikojesamsreoželedaradeuinostranstvu, alifografišuveomatradicionalno Agtmael, Svadba, Avganistan 2007.

44

Vojnicisvojih partija Aktivni novinari koji su i političari ne vide da štete novinarskoj profesiji. Ima li ikoga da im to kaže.

44 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 N ovinarka i taze prva dama Francuske Valeri Trirveler dolaskom u Jelisejsku palatu rešila je da se mane politič- kog novinarstva i posveti pričama iz kul- ture. Vuk sit, ovce na broju – neće držati stranu mužu, a radiće svoj posao. Me- đutim, deo struke i javnosti pita, a šta ako, recimo, Ministarstvo kulture kupi rad nekog mladog slikara samo zato što prva dama kaže nešto lepo o njemu? Jeste da kod nas zakon ili kodeks ne zabranjuju da novinar bude član stran- ke. Ali, kako stranački aktivista i funkci- oner može da radi u interesu javnosti i „grize“ političare, kad je i sam partijski vojnik, obavezan na lojalnost. Čuveni novinar Zaharije Trnavčević, koji je 65 godina u profesiji i već dve de- cenije u politici, ne vidi tu ništa sporno. Za pametne ljude, veli, ta dva zanimanja se dopunjuju. Iako je trenutno predseda- vajući Narodnoj skupštinj i čelnik „Boga- te Srbije“, ističe da je, pre svega, bio i ostao novi- nar, član NUNS- a, a da u politici nije kao „političari“ zarad svojih intere- sa – već naroda. A ako nekome nešto tu ne valja, nije njegov problem. Međutim, u vreme kada je bio savet- nik Saše Dragina, tada ministra poljopri- vrede i partijskog mu kolege iz Demo- kratske stranke, Trnavčević je prodao Nacionalnoj službi za zapošljavanje svo- je diskove i brošure o gajenju borovni- ca i riba. Dnevnik „Alo“ je objavio da je na tom poslu iz 2009. zaradio 3,4 milio- na dinara i da diskovi trunu u magaci- nu NSZ-a. „Posao sam sklopio isključivo u svoj- stvu autora emisije ’Znanje na poklon’. Bilo je oko 1.500 diskova, znam da su is- poručeni NSZ-u, ali iskreno ne znam gde su završili. Jesam dobio deo honorara, ali pravo da vam kažem ne sećam se izno- sa“, kaže Trnavčević upitan nije li mu tu pomogla savetnička uloga. Iako i ona kaže da je pre svega no- vinar, Tatjana Vidojević, glavna i odgo- vorna urednica Svet plus info televizije, ističe da je ponosna što je članica Glav- nog odbora Srpske napredne stranke. Ujedno je i odbornica te partije u opšti- ni Čukarica. Tokom razgovora naizme- nično ističe „sad pričam kao novinar“ i „ovo kažem kao član GO SNS-a“. I dok bez problema iz kancelarije glodura pre- lazi u studio iste televizije da bi nastupa- la kao odbornički kandidat, ističe da je profesionalac. Evo nam i primera – isto- vremeno je vodila nekadašnju Foks tele- viziju i bila u SNS-u, a „i Ebart, i Cesid i RRA-a su ocenili da je uređivačka politi- ka bila objektivna“. „To što sam član GO SNS ne znači da treba da pravim pice. Svi novinari glasa- ju, a ja to samo javno radim. Licemerno je reći da novinari ne mogu da budu člano- vi stranaka. Uostalom, mnogo njih nema člansku kartu, a agituju za partije mnogo više nego ja u bilo kom trenutku.“ Ali, ako je neko loš, treba li i ti da bu- deš? Neće, kaže, da se pravda. Za Svet plus tvrdi da „nije naprednjačka TV, već nezavisna produkcija koju su režimski mediji etiketirali samo zato što su ona i direktor Zoran Bašanović u GO SNS-a“. Puštali su, kaže, i saopštenja DS-a protiv SNS-a, iako netačna, a i pomenuli ospo- ravanu diplomu Tomislava Nikolića. Za- što, onda, na zidu njene kancelarije stoji satnica izlaska na birališta čelnika na- prednjaka koje treba propratiti, ali ne i drugih partija? „Zato što su ostale pre- uzeli sa Infobiroa“, odgovara Vidojevi- ćeva. Jedini naš sagovornik s partijskom knjižicom koji priznaje da je sada poli- tičar jeste poslanik i član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić. Jer – ono si od čega ’leba jedeš. Još dok je bio na Studiju B, a potom i u produkcijskoj grupi Mreža, bio je, kaže zvanična mu biografija, „u brojnim poli- tičkim kampanjama u zemlji i inostran- stvu“. Kao novinar stajao je i na čelu medijskog tima Saveza za promene, čija je politička gledišta delio. I problema s tim nema. Po njemu, nije isto da li vodiš kampanju ili si član partije kao direktor Mreže, odnosno predsednik upravnog odbora Studija B ili to radiš kao novinar. Prvo može, drugo ne. „Kampanje i nisu posao, već tezga. Problem je samo kada to novinar zloupo- trebi, pa se u njegovom radu vidi da je u nečijoj kampanji. Kod mene to nije bio slučaj. A pogledajte kakav je užas danas.“ Objektivno, profesionalno novinar- stvo nije i neutralno, i to ilustruje „Nju- jork tajmsom“, koji se uvek uvodnikom opredeli za jednog predsedničkog kandi- data. Tako je i on devedesetih imao stav na Studiju B, ali je „u emisijama isto tre- tirao i Vuka Draškovića i Ivicu Dačića“. Takođe, radio je 2006. pobedničku kam- panju Milanu Jeliću koji je bio predsed- nički kandidat partije Milorada Dodika, iako svi dobro znaju šta misli o Dodi- ku. Dobro, a ko je bio bolji u nedavnom predsedničkom TV duelu? „Tomislav Nikolić jer je Boris Tadić brzo pričao, čitao i delimično tekst na- učio napamet. A kod birača je 70 odsto utisak, a svega 30 ono što neko kaže.“ „Ratni“ direktor RTS-a i tadašnji funkcioner SPS-a Milorad Vučelić objaš- njava kako je još kao osnovac dobio pr- vu novinarsku knjižicu u kojoj je velikim slovima pisalo da novinar treba da sledi istinu. A šta je on radio? „Ja mislim da sam bio korektan i pro- fesionalan. Užasno olakšavajuće i izazov- ne okolnosti tada su bile rat i paklena propaganda protiv Srbije.“ On bi hteo da kaže da nije bilo frizi- ranja na državnoj televiziji? „Friziranja sa terena – ne, a u komentarima jeste.“ Kada je narod u ratu, kaže, i televizija je uz njega. Tvrdi i da je bilo moguće baviti se i politikom i novinarstvom dok je ova prva imala uverenja. Ali ne i danas, ka- da je „tušta i tma očajnih novinara“, pa „i nema potrebe da novinar bude politi- čar jer su mediji pod strašnom kontro- lom stranaka, biznismena, Đilasa, neke Džesi…“ A šta je s njegovim „Džesika- ma“ iz Miloševićevog kabineta? „Nije ih bilo, mada, ne bih imao ništa protiv Dže- sike Albe.“ To što nedeljnik „Pečat“, koji danas uređuje, drži stranu Tomislavu Niko- liću i njegovim saveznicima, jeste zato što „svako ko se smatra kritičkim novi- nama, mora da bude protiv vlasti“. Nije pristalica objektivizma koji podrazume- va da daš ravnopravne uslove i razbojni- ku i žrtvi, jer to nije to. A gde je u svemu tome kodeks? „Ako bi trebalo svi da ga se pridrža- vaju, UNS bio bi desetkovan, ostalo bi nas deset.“ Ljiljana Nestorović, koja je prešla put od novinara do poslanika Socijaldemokra- tije i natrag, ističe da je nemoguće isto- vremeno biti i jedno i drugo. Profesionalnonovinarstvo nijeineutralno,itoseilustruje „Njujorktajmsom“,kojiseuvek uvodnikomopredelizajednog predsedničkogkandidata MEDIJI I POLITIKA

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 45 „Nikako! No- vinar mora da bu- du kritičar vlasti, da prikaže sve kako jeste i bude stražar javnosti, a ne da propagira političke ideje. Ni- je njegov zadatak da nema svoj stav, bilo levičarski bi- lo desničarski, ali je apsolutno nes- pojivo sa profesi- jom da bude i po- litičar. Bez jasne granice između novinarstva i poli- tike nema ni novi- narstva.“ Kaže i da ju je bavljenje po- litikom koštalo pet godina kari- jere upravo zato da „bi se distan- citrala od priče o novinaru po- litičaru i ostala kredibilna“. Ia- ko je svojevre- meno bila i uz Otpor i na Stu- diju B, ne sma- tra to problema- tičnim jerbo su „tada bila nede- mokratska, nenor- malna vremena“. Ali, kolege, koje su kao i ona podržavale anti-Miloševićevu opciju, „posle 2000. upale su u zamku očekujući da budu prijatelji političara“. Ne vidi zašto Valeri Trirveler ne bi mo- gla da novinarski prati kulturu, jer ni- je njen problem ako je „neki ministar poltron koji se dodvorava prvoj dami“. Da članovi redakcije budu i članovi stranaka „dozvoljavao“ je Slavoljub Ka- čarević, sada glavni i odgovorni urednik Balkanmagazin.neta. Međutim, bili su mu drugorazredni saradnici svi koji ističu partijsko član- stvo ili ga stavljaju u isti red sa zani- manjem. „Nezamislivo i neizvodljivo je bilo da član redakcije istovremeno radi i u stranačkoj kampanji. Sa zadovoljstvom sam suzbijao pokušaje objavljivanja na- pisa prožetih partijskom propagandom. A uporni u nametanju u ulozi partijskih Kako glase izmene Kodeksa Kodeks novinara Srbije biće dopunjen odeljkom: Sprečavanje korupcije i sukoba interesa. U ovaj odeljak ući će nešto izmenjene odredbe iz aktuelnog Kodeksa i biće dodate nove. Izmene je već usvojila skupština NUNS-a, 16. juna, a da bi postale važeće treba da ih usvoji i skupština UNS-a u decembru. Novi odeljak između ostalog kaže: • Novinar ne izveštava o temama u kojima ima privatni (lični ili grupni) interes. Smernice: • Neće se smatrati neprimerenim ukoliko novinar koji u nekoj stvari ima i lični interes izveštava o toj temi ako je u pitanju stvar od šireg javnog interesa (npr novinar koji živi u jednom delu grada piše tekst o potrebi da se u tom delu grada izgradi nova škola). • Novinar bi trebalo da učini sve da izbegne situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ugled ili ugled profesije. Novinar koji ne može da izbegne sukob interesa dužan je da bez odlaganja o tome obavesti urednika. Smernice: • Novinar ne bi trebalo da izveštava ili iznosi stavove o ljudima s kojima je u bliskom krvnom srodstvu, braku, kao i bližim porodičnim ili prijateljskim odnosima. • Novinar/urednik ne bi trebalo da izveštava o temama u kojima ima lični, politički ili komercijalni interes, npr kao član upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/ organizacije/kluba, i slično. • Novinar ne bi trebalo da se bavi sektorom u kojem član njegove (bliže i dalje) porodice ili blizak prijatelj ima moć odlučivanja. • Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama. Smernice: • Učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke/kompanije, i slično), ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim/ uredničkim poslom. Politička aktivnost članova porodice novinara/urednika takođe bi mogla da uzrokuje stvaran ili prividan sukob interesa. • Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u kontraobaveštajnim, obaveštajnim i drugim bezbednosnim službama ili rad za te službe. • Novinar ne sme biti u bilo kakvoj vrsti poslovnih odnosa sa subjektima čije aktivnosti pokriva. Smernice: • Novinar ne sme da piše o privrednim društvima od čijeg poslovnog uspeha zavisi njegov ili interes njegove (bliže i dalje) porodice ili prijatelja. Ukoliko takav interes postoji, novinar je dužan da, po dobijanju zadatka, o tome obavesti urednika. • Novinar ne sme da izveštava o akcijama koje poseduje ili kojima namerava da trguje. ŠtakažeKodeks novinaraSrbije • Otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom • Autocenzura se smatra kršenjem profesionalnih i etičkih normi • Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. • Novinar/urednik ne treba da izveštava o temama u kojima kao član upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/ organizacija/kluba i slično, ima lični, politički i komercijalni interes. • Aktivno zagovaranje u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke, kompanije i slično) ne može se obavljati istovremeno sa novinarskim poslom. • Novinari ne mogu da učestvuju u političkim kampanjama, da nose partijska obeležja ili da se izjašnjavaju u korist/u ime nekog političkog kandidata. Politička aktivnost članova njihove porodice takođe bi mogla da uzrokuje stvaran ili prividan sukob interesa.

46 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 11.januar1991. 25.januar1993. živorad Igić Socijalistička partija Srbije Mihajlo Kovač Stranka Jugoslovena Milan Paroški Narodna stranka Petar Petrović Savez reformskih snaga Jugoslavije za Vojvodinu, Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu 25.januar1993. 20.oktobar1993. Rajko goranović Srpska radikalna stranka Vojislav živković Socijalistička partija Srbije Nebojša janković Demokratska stranka Srbije Slobodan jovanović Socijalistička partija Srbije Mihajlo Kovač Demokratska stranka Srbije dragoslav Maravić Srpska radikalna stranka Bogoljub Pejčić Srpski pokret obnove 24.januar1994. 3.decembar1997. Slobodan jovanović Socijalistička partija Srbije Vojislav živković Socijalistička partija Srbije Ljuan Koka Socijalistička partija Srbije dejan Lukić Srpska radikalna stranka Bogoljub Pejčić Srpski pokret obnove Rodoljub Petrović Socijalistička partija Srbije Milorad Ristić Socijalistička partija Srbije Rafail Ruskovski Demokratska stranka Zaharije Trnavčević Demokratska stranka elvira Fekete-Vlaovič-Kovačev Srpska radikalna stranka Aleksandar čotrić Srpski pokret obnove 3.decembar1997. 22.januar2001. Siniša Aksentijević Socijalistička partija Srbije dr živorad đorđević Jugoslovenska levica Vojislav živković Socijalistička partija Srbije Tatjana Lenard Jugoslovenska levica Bogoljub Pejčić Srpski pokret obnove 22.januar2001. 27.januar2004. đura Lazić Socijalistička partija Srbije Maja Maršićević-Tasić Građanski savez Srbije Nataša Milojević Socijaldemokratska partija Milan Stanimirović Demokratska stranka Vukosav Tomašević Demokratska stranka Srbija Zaharije Trnavčević Demokratska stranka jon čizmaš Demohrišćanska stranka Srbije 27.januar2004. 14.februar2007. Ivan joksimović Demohrišćanska stranka Srbije Blagica Kostić Srpski pokret obnove Ljiljana Nestorović Socijaldemokratska partija Milan Stanimirović Demokratska stranka Vukosav Tomašević Demokratska stranka Srbije 14.februar2007. 11.jun2008. elena Božić-Talijan Srpska radikalna stranka Ivan josimov Demokratska stranka Srbije Amdžad Migati Srpska radikalna stranka Milan Stanimirović Demokratska stranka 11.jun2008. 31.maj2012. elena Božić-Talijan Srpska radikalna stranka dušan Marić Srpska radikalna stranka Zoran Ostojić Liberalno demokratska partija Olena Papuga Liga socijaldemokrata Vojvodine Milan Stanimirović Demokratska stranka Poslaniciusrpskomparlamentu od1991.do2012. kojisunavelidaimjezanimanje NOVINAR

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 47 eksponenata, sami bi se diskvalifikova- li za ozbiljnije zadatke. Drugih sank- cija nije bilo, a nisu ni potrebne za te ’novinare’ koje zovem komunikatorima, propagandistima i radnicima u industri- ji zabave.“ Novinari mogu da imaju partijske knjižice, naglašava glodur lista „Danas“ Zoran Panović. „Nemam problem da novinari imaju političke stavove i u kolumni je dozvo- ljeno i da ih iznosite. Stav se uvek mora imati, a ako se poklapa sa stavom neke stranke, bože moj. Ali, ne bih gledao bla- gonaklono ako bi novinari moje redakci- je bili aktivni u politici.“ A novinarska udruženja upravo ra- de na izmenama kodeksa i ovom temom će se posebno pozabaviti. Za Vukašina Obradovića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, partijsko opredeljenje svakog novinara njegova je lična stvar. Iako to Kodeks ne reguli- še precizno, podrazumeva da i novinar, kao i ostali građani, može biti član parti- je. Međutim, ne i funkcioner. „Sasvim je jasno da novinar ne može da obavlja stranačke funkcije i da je to sukob interesa. Partijska funkcija podra- zumeva štošta što se kosi sa profesional- nim standardima novinara. Tako, ako je neko pi-ar stranke i novinar, dovodi u pi- tanje objektivnost medija.“ Ipak, Obradoviću se čini da je veća opasnost za profesiju neformalni upliv politike među novinare, nego deklarisa- ne kolege. Mada je sa stanovišta NUNS-a nes- pojivo da novinar bude i partijski funk- cioner, pošto to ne piše i u kodeksu kao krovnom dokumentu, među članovima im se nalaze i neki funkcioneri. Počev od jednog od osnivača udruženja Zaha- rija Trnavčevića. Međutim, Ljiljana Smajlović, pred- sednica Udruženja novinara Srbije, smatra da novinar može da se bavi poli- tikom i bude profesionalac. Za to je važ- no poštovanje ograničenja – da ne piše o temama u vezi sa kojim nije u stanju da bude nepristrastan, i da čitaoci zna- ju da je reč o politički jasno opredelje- nom čoveku ako piše komentare. Veći problem joj je što novine brojne anali- tičare predstavljaju kao nezavisne ek- sperte, krijući da su veoma bliski nekim strankama. Tako su „svi znali da je Za- harije u DS-u, kao što su odmah sazna- li da je prešao u novu stranku, dok se naš ambasador u Crnoj Gori i član DS- a Zoran Lutovac predstavljao kao neza- visni analitičar“. „Naravno da nije u redu što je Zaha- rije Trnavčević, izgleda, profitirao ma- terijalno zbog svoje bliskosti vlasti. Kod nas je vlast do te mere korumpirana da su svi koji su joj bliski umešani u neki oblik korupcije. To, međutim, nije posle- dica Zaharijeve profesije.“ Jelena Spasić Izvor Republička izborna komisija. Podaci sadrže naziv liste predlagača, broj na listi, ime i prezime, godište, zanimanje, mesto IZBOR ZA BOLjI žIVOT- BORIS TAdIć 58. Olena Papuga, 1964, novinar, Ruski Krstur; 87. Tijana Nikolić, 1983, novinarka, dipl. politikolog, Beograd; 103. Milan Stanimirović, 1960, novinar, Vrbas; 219. Nevenka Grozdanović, 1986, dipl. novinar, Beograd SRPSKA RAdIKALNA STRANKA- dR VOjISLAV šešeLj 20. Dušan Marić, 1963, novinar, Velika Plana; 111. Diana Milošević, 1981, novinar, Zemun UjedINjeNI RegIONI SRBIje MLAđAN dINKIć 15. Dragana Mijatov, 1980, novinar, Sremska Kamenica čedOMIR jOVANOVIć-PReOKReT 4. Zaharije Trnavčević, 1926, novinar, Beograd; 19. Zoran Ostojić, 1956, novinar, Novi Beograd; 22. Mladen Bašić, 1981, novinar, Beograd; 83. Indira Hadžagić-Duraković, 1961, dipl. žurnalista, Prijepolje; 106. Drago Kovačević, 1953, novinar, Beograd 139. Vladimir Prodović, 1979, dipl. politikolog za novinarstvo i komunikologiju, Knjaževac; 216. Radmila Novaković, 1956, spiker-voditelj, Valjevo POKReNIMO SRBIjU-TOMISLAV NIKOLIć 36. Marija Obradović, 1974, novinar, Beograd; 125. Vuk Fatić, 1975, novinar, Beograd; 127. Mirko Krlić, 1955, novinar, Zrenjanin 191. Dragoljub Acković, 1952, novinar, Beograd IVIcA dAčIć-SOcIjALISTIčKA PARTIjA SRBIje, PARTIjA UjedINjeNIH PeNZIONeRA SRBIje, jedINSTVeNA SRBIjA 56. Stevan Matić, 1938, dipl. novinar, Šabac; 85. Olga Zorić, 1972, dipl. novinar, Zemun dVeRI ZA žIVOT SRBIje 9. Lidija Glišić, 1972, novinar, Beograd; 65. Vanja Car, 1981, novinar, Sombor; 135. Danijela Starčević, 1967, novinar, Sremska Mitrovica SAVeZ VOjVOđANSKIH MAđARA-IšTVAN PASTOR 34. Šandor Večera, 1954, novinar, BačkaPalanka POKReT RAdNIKA I SeLjAKA 58.BobanJovanović,1974,radnik-novinar,Ćuprija;137.SanjaPetrović,1981,novinar,ZaječarSOcIjALdeMOKRATSKI SAVeZ-NeBOjšA LeKOVIć 30. Ana Jasmina, 1957, književnik i novinar, Beograd; 157. Slobodan Klisinski, 1952, novinar, Beograd, Rakovica NIjedAN Od PONUđeNIH OdgOVORA 7. Branislav Nacić, 1970, novinar, Beograd; 10. Draško Vuksanović, 1967, novinar i lektor srpskog jezika, Beograd; 56. Dijana Ivanović, 1959, novinar, Beograd Novinari na izbornim listama za parlamentarne izbore u Srbiji 6. maja 2012. INFO Jeremići Nataša Jeremić urednica je i prezenterka Dnevnika javnog servisa Radio- televizije Srbije, ali i supruga šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, od skora predsedavajućeg Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Što se nje tiče sukoba interesa nema. „Već 20 godina radim svoj posao i nema osobe na svetu koja bi mogla da me odvrati od toga da budem profesionalac. To mogu da potvrde i sve moje kolege. Nas dvoje se uvažavamo, naravno i pričamo o svemu, ali Vuk poštuje moj posao i ja njegov, i tu mešanja nema“. Kaže da ima i Jeremićevih ’dobrih kolega’, pa i iz same njegove Demokratske stranke koji umišljaju kako ona ’sređuje da Vuk gostuje na RTS-u ili da oni ne budu pozvani’. No, to nije njen problem. Ona zna šta je istina. Ipak, ima li javni servis pravila koja uređuju šta raditi u konkretnom slučaju? Pisanih pravila nema, ali ’dogovora – da, pošto je to stvar pristojnosti’. „Ne uređujem i ne vodim Dnevnik kada Vuk treba da gostuje ili ga uključujemo uživo. Desi se da ponekad pročitam vest u kojoj je on, ali to je neminovno, ne možete uvek naći zamenu“ kaže Jeremićeva, koja u narednih godinu dana neće razmišljati o sukobu interesa, pošto se seli u Njujork sa mužem.

48 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 „Link“jepitaoMarka Grubera,direktora Evropskefederacije novinara,kakota organizacijagleda nanovinarekojise istovremenoaktivno bavepolitikom, predstavljajupolitičke partijeipostojili regulativakojomse ovakvadualnapozicija zabranjuje. E vropska i Međunarodna fede- racija novinara oduvek su sma- trale da aktivni novinari treba da izbegavaju politički man- dat (to jest da ih partija bira i zapošlja- va), a mi, takođe, lobiramo kod vlada (i u Evropskoj uniji) da izbegavaju suko- be interesa između političkih mandata i aktivnosti u medijima/medijskog vla- sništva (kao što se desilo u slučaju Ber- luskonija u Italiji). Međutim, teško je re- gulisati zakonom taj odnos zato što je novinarstvo otvorena profesija, u kraj- njoj liniji pitanje je samoregulacije i, na- ravno, stvar kredibiliteta u javnosti. Po- litičke aktivnosti ubrajaju se, takođe, u ljudska prava. U knjizi Inicijativa za etičko novi- narstvo (http://ethicaljournalisminitia- tive.org/pdfs/EJI_book_en.pdf ) napisali smo eksplicitno da iako zakon ne regu- liše ovo pitanje, novinari treba „da pri- jave svaku plaćenu ili dobrovoljnu po- litičku aktivnost svojim poslodavcima“, što je, naravno, minimalni uslov u smi- slu transparentnosti. U Francuskoj, već godinama, glav- na tema nije prisutnost samih novinara u politici nego čiji su žena ili muž u po- litici. Na primer: – Bernar Kušner, bivši ministar spoljnih poslova/ Kristin Okren, direk- tor France 24 – Dominik Stros-Kan, nekadašnji di- rektor MMF-a/ En Sinkler, novinarka na TF1 – Žan-Luj Borlo, bivši ministar eko- nomije/ Beatris Šonberg, voditeljka u večernjem dnevniku na France TV – Fransoa Baroen, bivši ministar/ Lea Druker, voditeljka u večernjem dnevniku na France TV – Arno Monteburg, sadašnji mini- star ekonomije/ Odri Pulvar, novinarka na državnom radiju /TV) – i naravno: sadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland i njegova partnerka Valeri Trirveler, novinarka u „Pari maču“ U većini slučajeva, novinarke su mo- rale da napuste poziciju, ili su političa- ri prekidali karijeru (kao Kušner). Slu- čaj Olandove partnerke izaziva mnogo rasprava ovih dana zato što ona želi da nastavi da piše „o kulturi“. U ovom slu- čaju, pitanje čak nije da li su sami novi- nari politički pristrasni, nego jednostav- no: „da li se ljudi ponašaju normalno u njihovom prisustvu“? Odgovor je jasan – da to nije slučaj ako si partnerka pred- sednika republike. PO PROPORcIONALNOM IZBORNOM SISTeMU IZBOR ZA BOLjU VOjVOdINU – BOjAN PAjTIć 3. Ana Tomanova - Makanova, 1961, novinar, Novi Sad POKReNIMO VOjVOdINU – TOMISLAV NIKOLIć 59. Živan Kolarski, 1986, diplomirani novinar, Rumenka čedOMIR jOVANOVIć – VOjVOđANSKI PReOKReT 7. Željko Bodrožić, 1970, novinar, Kikinda dVeRI ZA SRPSKU VOjVOdINU 11. Vanja Car, 1981, novinar, Sombor POKReT MAđARSKe NAde – BALINT LASLO 7. Zoran Šećerov, 1959, novinar-prevodilac, Subotica SRPSKA deMOKRATSKA STRANKA – dRAgAN dAšIć 11. Miroslav đorđević, 1943, novinar, Novi Sad PO VećINSKOM IZBORNOM SISTeMU (Ime i prezime, zanimanje, godine života, prebivalište i izborna jedinica) IZBOR ZA BOLjU VOjVOdINU – BOjAN PAjTIć Petar Andrejić, novinar, 39, Starčevo; Siniša Kojić, novinar, 47, Banatsko Novo Selo LIgA SOcIjALdeMOKRATA VOjVOdINe – NeNAd čANAK Olena Papuga, novinar, 47, Ruski Krstur UjedINjeNI RegIONI SRBIje – IVAN TOdORIVAć Miodrag Mandić, urednik–novinar, 46, Temerin gRUPA gRAđANA dR HAdžI jANOš Janoš Hadži, novinar, Bačka Topola Novinari-kandidati na izborima maja 2012. za poslanike u Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine INFO Aktivninovinaritrebada izbegavajupolitičkimandat(to jestdaihpartijabiraizapošljava) MedIjI I POLITIKA Facebook

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 49 Novinari-kandidati na izborima maja 2012. za odbornike u Skupštini grada Beograda (lista, broj na listi, ime i prezime kandidata, godište, zanimanje) dRAgAN đILAS-IZBOR ZA BOLjI BeOgRAd 64. Jelena Petrović, 1966, novinarka SRPSKA RAdIKALNA STRANKA- dR VOjISLAV šešeLj 31. Slobodan Kostić, 1953, radio tv tehničar PROF. dR ZORAN STANKOVIć-UjedINjeNI RegIONI SRBIje 94. Ivan Mrđen, 1949, novinar čedOMIR jOVANOVIć-PReOKReT 10. Zoran Ostojić, 1956, novinar LDP; 67. Milojko Pantić, 1947,novinarLDP;99.JasminaLazović,1984,novinarkaSDU POKReNIMO BeOgRAd – TOMISLAV NIKOLIć 45.MarijaVračar,1987,novinarSNS;74.MiodragPopović,1960,novinar - urednik SNS; 98. Predrag Vuković, 1956, novinar SNS IVIcA dAčIć - SPS-PUPS-jS Milan Krkobabić 15. Igor Bećirić 1984. voditelj, novinar, apsolvent SPS; 28. Olga Zorić 1972. dipl. novinar, master informatika JS; 38. Radojica Svorcan 1958, oficir - novinar PUPS POKReT RAdNIKA I SeLjAKA 46. Nikola Ištvanović, 1955, novinar NSD Beograd – Dušan Janjić 38. Jasmina Bukva, 1961, novinar dVeRI ZA žIVOT BeOgRAdA 53. Aleksandar Milosavljević, 1978, novinar ReFORMISTIčKA STRANKA – MIRKO BeOKOVIć 23. Jelena Čalija, 1982, diplomirani filolog-novinar NIjedAN Od PONUđeNIH OdgOVORA 33. Vladimir Nedeljković, 1978, novinar Novinari-kandidati na izborima maja 2012 za odbornike u Skupštini grada Kragujevca IVIcA dAčIć – SPS – PUPS – jS 34. Zoran Prokić ,1949, novinar Novinari-kandidati na izborima maja 2012. za odbornike u Skupštini grada Niša čedOMIR jOVANOVIć - PReOKReT 47. Milijana Seta, 1950, novinar LDP IZBOR ZA BOLjI žIVOT – BORIS TAdIć 6. Dragana Stojanović Krstić, 1981, novinar DS ROMSKA STRANKA jedINSTVO 3. Slavica Arslanović, 1968, diplomirani novinar Novinari-kandidati na izborima maja 2012. za odbornike Skupštine grada Novog Sada MAjA gOjKOVIć – UjedINjeNI RegIONI SRBIje 5. Dragana Mijatov, 1980, novinar; 26. Andreja Tomašević, 1964, novinar SRPSKA deMOKRATSKA STRANKA – MR RAdIVOj PROdANOVIć12.Dejanađokić,1980,novinarPOKReNIMO NOVI SAd16.BojanVulin,1976,inženjerindustrijskogdizajna,novinarčedOMIR jOVANOVIć – VOjVOđANSKI PReOKReT 21. Bosiljka Perović, 1957, novinarka; 50. Marija Kožul, 1960, novinarka ▶ Pojedinci žele, možda, da se uključe u političke aktivnosti i slobodni su da to i učine kada su te aktivnosti u skladu s pri- rodom njihovog rada u Bi-Bi-Siju i obave- zama javnog servisa Bi-Bi-Sija. Politička aktivnost pojedinaca, uključujući vodi- telje s dugoročnim ugovorima, ne sme dovesti u sumnju objektivnost Bi-Bi-Sija ili ugroziti poverenje javnosti u Bi-Bi-Si. Ocene o tome šta ja prihvatljivo zavise od individualnih okolnosti, uključujući tip aktivnosti i prirodu pozicije koju pojedi- nac ima u Bi-Bi-Siju. Politička aktivnost ili javno izjašnjavanje o politici, političkom ili industrijskom sporu, ili bilo kojoj dru- goj „spornoj temi“ neće, verovatno, biti u skladu s pozicijama Bi-Bi-Sija, naročito u novostima, aktuelnostima, i opštim činje- ničnim programima. Opasnost po objek- tivnost Bi-Bi-Sija neće, verovatno, biti od značaja u zabavnim ili dramskim progra- mima. Neophodan je prethodni razgovor s neposrednim rukovodiocem. Glavni politički savetnik mora se konsultovati u ranoj fazi ukoliko po- stoji mogućnost da se politička ak- tivnost shvati kao opasnost po objek- tivnost Bi-Bi-Sija. ▶ Svako ima pravo da bude neaktivni član političke partije ili druge organiza- cije, u skladu sa zakonom. Međutim, po- jedinci na određenim pozicijama treba da razmotre da li bi obelodanjenje član- stva u javnosti ugrozilo poverenje jav- nosti u njihovu sposobnost da izvršava- ju određene ili sve aspekte svog posla ili uzrokovalo opasnost po percepciju o objektivnosti Bi-Bi-Sija. ▶ Aktivno učešće u političkoj partiji mo- že da dovede do sukoba interesa kod osoblja Bi-Bi-Sija i drugih pojedinaca ko- ji se javno povezuju s Bi-Bi-Sijem. Ovo se odnosi na voditelje s dugoročnim ugo- vorom. Zahtev za nominacijom kao stra- načkim kandidatom na državnim ili lo- kalnim izborima ili izražavanje namere da se kandidujete kao nezavisni kandi- dat nespojivo je s nekim pozicijama u Bi- Bi-Siju, naročito u novostima i aktuelno- stima i drugim produkcijskim sektorima koji se, možda, bave pitanjima javne poli- tike, političkim i industrijskim sporovima ili bilo kojom drugom „spornom temom“. Svako ko namerava da zahteva nomina- ciju na izborima na državnom ili lokal- nom nivou treba da razgovara sa svojim rukovodiocem što je moguće pre o im- plikacijama po svoje profesionalne odgo- vornosti i bilo kakvu potencijalnu opa- snost po objektivnost Bi-Bi-Sija. Bilo kakva namera osoblja Bi-Bi- Sija ili drugih pojedinaca koji ima- ju veze s Bi-Bi-Sijem da se kandidu- ju na državnim ili lokalnim izborima, uključujući i traženje nominacije kao partijskog kandidata, mora da se razmotri s glavnim političkim savet- nikom pre nego što se to obelodani u javnosti. ▶ Mnoge organizacije, uključujući gru- pe za kampanje i lobiranje, dobrotvorna društva, novine ili specijalizovane inter- net stranice imaju javni stav o pitanjima javne politike, političkim ili industrijskim sporovima ili drugim „spornim temama“. Pre nego što se aktivno uključe ili pru- že podršku organizaciji sa pristrasnim ili kampanjskim stavom o takvim stvari- ma, osobe koje rade za Bi-Bi-Si treba da razmotre, takođe, opasnosti po objektiv- nost, kao što se to traži za partijsku po- litičku aktivnost. ▶ Neke nepolitičke dobrovoljne javne po- zicije, kao što su upravitelj škole ili su- dija, mogu da budu prihvatljive čak i za one koji su uključeni u uredničko odlu- čivanje u informativnim programima ili programima o aktuelnostima. Saveti su dostupni u uredničkoj politici. INFO NačelaBi-Bi-Sijaopolitičkimaktivnostima:

50 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 N ovinari u Srbiji, uz časne izu- zetke koji štrče kao utopisti, sve više postaju ono što su, po definiciji, bili i pre nekoliko decenija: „društveno-politički radnici“. Novinarska reč je, mahom, opet sve- dena na propagiranje tzv. višeg intere- sa, uglavnom nezavisnog od istine, činje- nice, objektivnosti, neutralnosti i ostalih postulata žurnalističke profesije. Iako manje ogoljena, manje sirova, od nekadašnje, ni ova sofisticiranija pro- paganda za kojom, umesto da javno oba- veštavaju, posežu „mejnstrim“ mediji – nije odmakla od „prisilne sugestibilno- sti“ kao odlike svake propagande. Svedoci smo, dakle, jedne nove in- doktrinacije, intencije aktuelne politič- ke oligarhije da, uz pomoć mas-medija, sistem(at)ski ubeđuje svoje podanike da su uverenja i potrebe koje im se name- ću, zapravo – stvarne potrebe i uverenja tih građana. Promenila se samo vrhovna vizija koju, po nalogu države, mediji sugerišu svojim čitaocima, slušaocima, gledaoci- ma. Indoktrinaciju za socijalističko sa- moupravljanje, zidanje vere u neminov- ni ulazak u komunistički raj, dominantnu od 1945. do uvođenja višestranačja; te, pokušaj indoktrinacije za naciju iznad svega, viđen devedesetih godina proš- log veka – smenila je indoktrinacija za „Evropu koja nema alternativu“. U biografijama onih koji su, nekada, odlučivali o našim sudbinama, u si-viji- ma negdašnjih „opinion lidera“ i „opini- on mejkera“, po pravilu je naglašavano da je, ta i ta osoba, između ostalog, u ne- kom trenutku svoje karijere, bila i „novi- nar i društveno-politički radnik“. „Pravi“ novinar je bio definisan kao neko ko nije „izvan sistema“; kao propa- gandista „privržen idejama marksizma“, a ne prevashodno kao zanatlija koji, pre svega, ima misiju javnog informisanja. Aktuelno srpsko novinarstvo, uglav- nom pod uticajem političkih i finansijskih centara moći, „dobrovoljno“ je prihvatilo rolu tzv. angažovanog novinarstva. Novi- nari, dakle, postaju spin doktori, a ne in- formatori. Istina jeste bitna, ali samo kao predložak za lični stav novinara. Dava- nje „efea“ činjenicama, a ne njihovo, što je moguće „hladnije“, prenošenje – po- stalo je trend novinarskog izražavanja. Društveni i javni „angažman“ novinara, odnosno svesno ili nesvesno manipulisa- nje faktima, postala je dominantna odli- ka novinarskih žanrova, čak i onih fak- tografskih. Zašto je tako i zbog čega današnje novinarstvo nema snage da se odupre? Naši novinari, osim društveno-političkih, postali su, u egzistencijalnom smislu, i autentični najamni radnici. Na drugoj strani, preovlađujuću bo- ju srpskim medijima daju oni „žurnalisti“ koji su na proputovanju kroz novinarstvo u neke druge profesije – u politiku, u praktične delatnosti manipulacijskih ko- munikacija itd. Licence za bavljenje no- vinarskim poslom i dalje ne postoje, pa je novinarstvo postalo i sigurno utočiš- te za one koji nisu uspeli u drugim pro- fesijama. Zato nikad aktuelniji nije bio Milu- tin Garašanin i njegova opora deskrip- cija stanja u srpskom novinarstvu druge polovine 19. veka: „U novine se skreće sa ulice, uprav’ kao u svaku mezulanu. Svakom su širom otvorene... Ako, na pri- mer, đak nije mogao ili nije hteo da polo- ži ispit zrelosti – bilo zato što nauka još nije toliko sazrela da bi zasluživala da se njegova pamet oko nje zamuči; bilo zašto što je ispit zrelosti jedna nezrela izmi- šljotina ljudska... – za njega još sva vrata nisu zatvorena. Njegovom duhu i njego- voj genijalnosti ’svud su brodi, gde god dođe vodi’, a najsigurniji mu je brod pr- va redakcija novina pored kojih prođe.“ Sulice MedIjI I POLITIKA Cvijetin Milivojević u mezulanu Novinarstvojepostalosigurno utočištezaonekojinisuuspeliu drugimprofesijama

53

52 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 S aobraćajna tabla Beograd–Za- greb izrešetana mecima i ime Slavka Ćuruvije na interaktiv- nim novinarskim čituljama u „Njusumu“ (Newseum), čuvenom muze- ju posvećenom novinarstvu u Vašingtonu osnovni su sinonimi za novinarstvo u Sr- biji koji se pretežno oslanjaju na nasle- đe devedesetih. Međutim, premda meci više ne rešetaju medijsko polje, a Srbija je na svetskoj mapi obojena „delimično slobodnim“ bojama, situacija je drastič- no gora nego što izgleda. Od eksplicit- ne cenzure koja je dominirala devedese- tih, Srbija je skliznula u najopasniju sivu zonu novinarstva – samocenzuru. Pojava autocenzure posledica je delo- vanja mnogobrojnih socijalnih i psihičkih faktora. Nastaje usled uticaja spoljnih faktora, pre svega političkih i ekonom- skih. Noam Čomski i Edvard Herman (Manufacturing Consent, 1988) iznose tezu da je korporativno vlasništvo nad medijima ključni generator autocenzure. Taj nametnuti konformizam profesional- nih komunikatora vremenom prerasta u nesvesni mehanizam funkcionisanja no- vinara koji se ogleda u selektivnom pri- stupu temama, a ne problematizovanju i ne preispitivanju informacija, kao i uo- kvirivanju izveštavanja u skladu sa po- trebama spoljnih faktora. Prema „Kolambija džornalizm rivjuu“ (Columbia Journalism Review, Self ceno- sorship: How often and why, April 2000), postoje tri vrste autocenzure: 1. Izbegavanje tema koje su previše složene i važne ali publici nezanimljive 2. Izbegavanje tema koje bi na bilo koji način mogle da oštete medijsku ku- ću, oglašivače ili prijatelje gazda. 3. Izbegavanje tema koje bi se even- tualno mogle loše odraziti na karijeru novinara, njegove izvore ili odnos sa dru- gim novinarima. Druga vrsta autocenzure, koja domi- nira u Srbiji, može se posmatrati kao dr- žavni projekt koji se ostvaruje tako što vlasti, u sprezi sa medijskim vlasnici- ma, kreiraju tabelu u ekcelu koja sadr- dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Politika“ Nisam imao bilo kakvu samocenzuru zbog koje bi sebi zamerio. dragoljub žarković, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Pristojni ljudi uvek imaju samocenzuru. Ne znam da li sam nešto znao pouzdano, a da sam prećutao. Više sebi zameram što sam nešto što nisam znao pouzdano objavio. Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Blic“ I ja sad to treba javno da kažem? (Link: Ako želite) Ne želim. goran gmitrić, urednik Informativnog programa televizije „Pink“ Svaku. Ne mogu konkretno sada da vam kažem, ali to se u praksi događa. I onda ostajem podeljen, ali jednostavno postoje kompromisi koje morate da učinite. Link anketa: Koju samocenzuru sebi ne možete da oprostite? Tabelanovinarske samocenzure Dok se Srbija drži u „zlatnoj sredini“ liste Fridom hausa o medijskim slobodama, njeni novinari ne služe javnosti, već medijskim vlasnicima i oglašivačima IZAZOVI PROFESIJE MarkoSomborac

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 53 ži osnovne podatke o vlasničkoj struktu- ri određenog medija i oglašivačima uz rešenja složenih jednačina. Takva tabela se instalira kod svakog novinara. Potreb- no je vreme da se novinar navikne na ek- cel, ali tabela ubrzo postaje deo podsve- sti i sama obavlja svoj posao. Jednom, kada autocenzura proradi, institucional- nu cenzuru čini gotovo nepotrebnom. Državna administracija je na taj na- čin iznedrila znatno sofisticiraniju for- mu uticaja na medije kod koje novina- rima više nije potrebno zabranjivati da pišu o nečemu i usmeravati ih na koji način smeju da izveštavaju. Oni su sa- mi programirani da ne primete teme ko- je eventualno nisu u skladu sa politikom i voljom vlasnika njihove medijske kuće ili oglašivača. Postoje četiri faktora koji direktno omogućuju ugrađivanje tabele: vlasnička struktura medija, oglašivači, slabe insti- tucije za podršku i zaštitu novinara i ne- pridržavanje etičkih kodeksa novinara. Ostvarivanje ideala slobodne, demo- kratske javne sfere nosi sa sobom mno- gobrojne teškoće. „Da bi insistiranje propisima na služenju javnom interesu imalo dejstva, mora da koegzistira s po- trebom kompanija za sticanjem profita, inače se takvi propisi jednostavno neće poštovati (Lorimer, 1998: 120)“. Vlasniš- tvo nad medijima je od ključne važnosti za ostvarenje ovog ideala. Pitanje transparentnog kapitala u medijima kao osnove medijskog pluraliz- ma pominje se u nizu preporuka u okviru pravne regulative Evropske unije. Savet Evrope preporučuje državama članicama (Preporuka br. Р (94) 13) da kroz postavljanje zakonskog okvira omo- guće javnosti osnovni pristup informa- cijama o medijima i time omoguće for- miranje vrednosnog suda u odnosu na informacije koje taj medij plasira. Uprkos međunarodnim preporuka- ma i konvencijama koje predviđaju tran- sparentnost vlasništva i onemogućava- ju medijsku koncentraciju obezbeđujući pluralizam, građani Srbije nemaju uvid u prave lične karte svojih medija. Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korup- cije iz septembra 2011. godine, 18 od 30 najznačajnijih medija (12 dnevnih novina, sedam nedeljnika, šest TV i pet radio-sta- nica sa nacionalnom pokrivenošću), koje je Savet obuhvatio u svom istraživanju, nema poznatog vlasnika. Od toga, devet od jedanaest emitera sa nacionalnom fre- kvencijom ima netransparentno vlasniš- tvo. Postavlja se pitanje koliko su ovdaš- nji mediji spremni da objavljuju istinite i objektivne informacije kad sopstvenog vlasnika kriju kao najveću tajnu. U medijskoj teoriji i praksi oduvek se smatralo da vlasništvo nad medijima mo- že da utiče na sadržaj tog medija. Srbiji nedostaje adekvatan pravni okvir kojim bi se regulisala ova pitanja, a pozitivne inicijative se često blokiraju u tim istim centrima moći kojima status kvo savrše- no odgovara. Pokušaj da se ovo promeni nije uspeo jer Zakon o sprečavanju nedo- zvoljene medijske koncentracije i tran- sparentnosti medijskog vlasništva više od četiri godine čeka na usvajanje. Agen- cija za privredne registre (APR) ostaje jedino mesto gde se mogu naći informa- cije o nominalnoj ali ne i realnoj vlasnič- koj strukturi medija. Tako, prema podacima APR-a, „Eko- nomist“, uticajan nedeljnik koji promovi- še stavove ekonomske elite, posluje kao zvanično izdanje preduzeća „Ekonom ist midija grupa“ (Ekonom East Media Gro- up) čiji je vlasnik američka kompanija „Midija internešenel grupa“ (Media In- ternational Group) (89,66 odsto), kao i novinari Biljana Stepanović-Milošević (10 odsto) i Mijat Lakićević (0,34). „Me- dia International Group“ je registrovan u Delaveru, koji je američka ofšor zona i ima samo pravnog zastupnika ali ne i jav- nog vlasnika. Međutim, iako se s obzirom na prirodu kompanije u SAD stvarni vla- snik ne može utvrditi, na terenu je od sa- mog početka o svemu odlučivao Božidar Igor Božić, direktor Informativnog programa Radio-televizije Vojvodina Ne mogu da se setim, a čim ne mogu da se setim odmah to zapravo znači da nisam ni imao neku samocenzuru zbog koje bih se kajao. Uvek me je nekako vodilo to da mi je želja za objavljivanjem jača od želje da ne objavim. Ne mogu zaista da se setim konkretnog primera. Nebojša Spaić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Kod mene je suprotan problem, ja nekad objavim ono što ne treba. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik „B92“ Nemam, zaista nemam. Olja Bećković, autor i voditelj emisije „Utisak nedelje“ Nemam, baš nemam u svojoj karijeri takvih primera. Nemam osećaj da imam bilo kakvu samocenzuru veću od granica pristojnosti. Postavljasepitanjekolikosu ovdašnjimedijispremnida objavljujuistiniteiobjektivne informacijekadsopstvenog vlasnikakrijukaonajvećutajnu

54 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Đelić, doskorašnji ministar za evropske integracije Vlade Srbije. Premda negira bilo kakvu povezanost sa listom, Đelić je prisustvovao svim ključnim sastancima na kojima je govorio o budućnosti firme, predstavljao rukovodioce i razgovarao o platama zaposlenih. Problem vlasništva je, kao i u slučaju TV Avala, isplivao na površinu tek kada su radnici izgubili str- pljenje usled šest nagomilanih neisplaće- nih plata i stupili u štrajk. Nedeljnik je 1. juna prestao redovno da izlazi, a ni nomi- nalni ni stvarni vlasnik se još nisu obratili zaposlenima. Prema podacima iz Narod- ne banke Republike Srbije, svih pet ra- čuna firme (registrovanih u Banci Intezi, NLB banci, Rajfazen banci i Alfa banci) blokirano je po osnovu prinudne naplate od 4. juna ove godine. Reklame, kao osnovni izvor prihoda medijskih kuća, drugi su faktor koji omo- gućuje primenu ekcel tabela. Iz politič- kih i ekonomskih centara moći u medije se uliva novac, čime se posredno oblikuje uređivačka politika. To se pre svega ogle- da u tome da novinar sa instaliranom ta- belom zna kako da postupa – selektuje i oblikuje informacije – u skladu sa intere- sima oglašivača. Ukoliko je oglašivač i fir- ma sa dobro poznatim sumnjivim poslova- njem, javnost će ostati uskraćena za svoje pravo da zna zato što oglašivač ima nepri- kosnoveni status zaštićenog. Prema pomenutom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, država je je- dan od najvećih oglašivača u zemlji. Na uzorku od 50 najznačajnijih državnih in- stitucija, Savet je zaključio da izdvaja- nje države za oglašavanje u medijima na godišnjem nivou iznosi preko 15 milio- na evra. Procenjuje se da je ukupno iz- dvajanje države za rad medija i oglašava- nje oko 40 milona evra, što je četvrtina od ukupnog prihoda tržišta oglašavanja. Jedna od najskupljih medijskih kam- panja u proteklom periodu jeste „Očisti- mo Srbiju“ Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja kao oglašivača. Ugovor na najveću sumu od skoro pola miliona evra (47,2 miliona dinara) potpi- san je na period od 15. marta 2010. do 15. januara 2011. sa švajcarskim „Ringi- jerom“ čiji su dnevni listovi „Blic“ i „Alo“ imali obavezu da sprovode i objavljuju istraživanja. Postavlja se pitanje koliko su novinari ovih listova mogli objektivno da izveštavaju o aferama resornog mini- stra Olivera Dulića. Usled apsolutne moći koju su oglaši- vači (privatni i državni) nametnuli stav- ljanjem medija u vazalni odnos, svako iskakanje iz koloseka tabele ne samo da za posledicu može imati otpuštanje tog novinara već može dovesti i do gašenja samog medija. U tako skučenom polju delovanja no- vinara izostaje adekvatna podrška esnaf- skih udruženja, saveta i sindikata. No- vinarska profesija se nije izborila da formira svoju komoru koja bi postavila određene profesionalne standarde i osi- gurala pridržavanje istih. Umesto toga, Srbija ima nekoliko no- vinarskih udruženja koja bez političke i materijalne podrške nemaju snagu da se izbore za bolji položaj novinara. Uz to, udruženja su doprinela ovakvom stanju podređujući u određenoj meri opšte in- terese novinara sopstvenim, što se ogle- da u međusobnim sukobima novinarskih asocijacija oko imovine. Tako su slaba ne- zavisna tela postala treći faktor koji omo- gućuje masovno instaliranje ekcel tabela. Udruženje novinara Srbije (UNS) ne- davno je konstatovalo da je autocenzura, kao najsofisticiraniji stadijum kontrole medija od strane vlasničkih i ekonom- skih elita, zašla u sve medije. Prema istraživanju UNS-a iz marta ove godi- ne, 49,2 odsto ispitanika kaže da novi- nari povremeno pribegavaju autocenzu- ri u strahu od cenzure, dok se 27,4 odsto koristi autocenzurom u velikoj meri. Kao rezultat takve situacije u medijima, Sr- bija je ovogodišnji Dan slobode medija, 3. maj, dočekala kao delimično slobodna zemlja u pogledu medijskih sloboda, na 77. od 197 mesta na listi Fridom hausa. Činjenica dasumediji izloženi ekonomskim ipolitičkim pritiscima dovelajedo zaboravljanja osnovnih novinarskih načelai novinarske odgovornosti

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 55 Dok kategorija trgovaca trijumfuje, a tradicionalni oblici i institucije u koji- ma se diskutuje, odlučuje i raspravlja sve više gube dah, novinar više nego ikada treba u potpunosti da odigra svoju ulogu posrednika i ’oslobodioca’, to jest onoga stručnjaka koji oslobađa od neposrednog gospodarenja medija (Bal, 1997: 132)“. Ovo su reči Frensisa Bala, francuskog te- oritičara medija. Činjenica da su mediji izloženi eko- nomskim i političkim pritiscima dove- la je do zaboravljanja osnovnih novinar- skih načela i novinarske odgovornosti, čime su novinari postali četvrti faktor instaliranja tabela. Novinari su dopusti- li da im se instalira tabela iako je auto- cenzura, kao njena posledica, u direk- tnoj suprotnosti sa osnovnom funkcijom novinara definisanom u mnogim među- narodnim konvencijama. Deklaracija IFJ o principima postupanja novinara navodi da je prva i najvažnija obaveza novinara da poštuje istinu i pravo javnosti da zna istinu. „Ispunjavajući tu obavezu, novi- nar će uvek braniti principe slobode po- štenog prikupljanja i objavljivanja vesti i prava na korektan komentar i kritiku“, kaže se u deklaraciji. Međutim, umesto da služe javnosti, ovdašnji novinari su se prepustili meha- nizmu ekcel tabele. Oni mehanički selek- tuju i prenose informacije oblikovane u skladu sa pogledima i potrebama svojih centara moći, koji pri tome ne moraju ništa dodatno da instruiraju. Profil ov- dašnjeg novinara jeste čovek sa maskom za spavanje na očima i čepovima u uši- ma. Međutim, za takvo neodgovorno po- stupanje novinara ne postoji opravdanje, naročito ne u 2.0 svetu. Onlajn platforma pruža različite mogućnosti za objavljiva- nja najrazličitijih informacija, bez cenzu- re, koje bi se brzo proširile među zain- teresovanom javnošću na internetu, a zatim i dospele u realni svet. Slobodan Georgijev, novinar nedelj- nika „Vreme“, jedan je od retkih novi- nara kod koga se ekcel tabela nije pri- mila. Vođen načelom prava javnosti da zna, on je početkom februara ove godi- ne počeo da istražuje malverzacije u ve- zi sa „bus plus“ sistemom naplate karata u beogradskom gradskom prevozu. Na- ime, prevara je tesno povezana sa ljudi- ma iz Demokratske stranke koji su no- vi sistem naplate karata navodno uradili za dobrobit građana. Nadležni organi su umesto tendera organizovali konkurs ka- ko bi omogućili svom favoritu da pobe- di. Novoosnovana firma koja je pobedi- la na konkursu danas zarađuje između 700.000 i milion evra mesečno prema novinarovim nalazima, a sve nadležne institucije zatvorene su za bilo koju vr- stu informacija. Georgijev se svesno upustio u ovo istraživanje s ciljem da „obelodani istinu, jer javnost mora da zna“, premda sve- stan da njegov nedeljnik to ne bi obja- vio zbog specifičnog ugovora koji ima sa gradskom upravom, kojim se obavezao da objavljuje promotivni dodatak o delo- vanju gradske uprave. Iz toga proističe činjenica da teme koje bi dublje zadira- le u problematiku rada javne uprave ni- su dobrodošle na stranicama. „To svako zna i niko se ne bi usudio ni da predlo- ži, a kamoli piše nešto na tu temu“, ka- že Georgijev. On ne razmišlja o platformi za objavljivanje jer će, kako sam kaže, u krajnjoj liniji nalaze istraživanja postova- ti u serijalima od po 140 slovnih karakte- ra na svom Tviter nalogu. Veb može i treba da služi kao novi- narska platforma i pokretač javnih on- lajn debata koje će, ukoliko su dovoljno snažne, dospeti i do tradicionalnih medi- ja, kao i dalje primarnog načina informi- sanja ljudi u Srbiji. Mogućnost raspiriva- nja javnih debata na onlajn platformama predstavlja jedini izlaz iz autocenzure u postojećoj konstelaciji snaga i time uliva nadu u postepeno osnaživanje javne sfe- re u celini u kojoj bi se sve postojeće ek- cel tabele resetovale. Bojana Barlovac MarkoMarinković

56 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 I ma jedan pano nad kojim mi uvek zastane pogled kad kročim u pro- storije Udruženja novinara Srbije u Resavskoj 28. Na njemu stoji: Piši kao što misliš! Nadahnute slobodarskim duhom, ove me reči vazda opomenu, za- misle i zapitaju - kad sam to poslednji put oslobodio misao i napisao tekst, bez vođenja računa da li će neki stav, neka tvrdnja ili informacija „nekome“ da se učine prejakim? A prošlo je više od četiri godine kad me je jedna kolumna, napisana u dahu (o netom proglašenoj nezavisnosti Ko- sova i (ne)činjenju naših vlastodržaca), koštala tadašnjeg uredničkog i svakog drugog angažmana u dnevnom listu Ku- rir. Bilo je to 20. februara 2008., a već sutradan sam morao da "pokupim pin- kle" i krenem u potragu za novim po- slom. Kako se ispostavilo, u tekstu je bilo isuviše kritike na račun nekih iz vla- sti, koji su uživali povlašćen i blagona- klon tretman kod tadašnjih upravljačkih struktura matičnih mi novina... Iskreno, bio sam ne malo zatečen ovim drakonskim postupkom i izbaci- IZAZOVI PROFESIJE Pisanje pod ručnom

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 57 vanjem na ulicu zbog jednog tek nešto oštrijeg teksta. Iako se mesecima pre toga konstantno sužavao manevarski prostor za koliko toliko slobodan novi- narski rad, ipak mi je polazilo za rukom da izguram nešto što sam cenio da je važno da se objavi. Tako je bilo moguće da, uprkos otporima, omogućim objavlji- vanje kolumne Dragoljuba Draže Petro- vića, u kojoj je on, u svom stilu, "opleo" po tada aktuelnom maratonskom Kuri- rovom "megaintervjuu" sa Miloradom Ulemekom Legijom. To što je naš kolu- mnista pisao kritički o onom što upra- vo naše novine objavljuju i što baš mi (a ne neki konkurentski list) publikujemo Petrovićev tekst, smatrao sam krajnje profesionalnim postupkom. I, uz takvo uverenje, taj tekst se na kraju i pojavio u novinama. Sa ove vremenske distan- ce, to mi deluje kao nemoguća misija... Da, mnogo je toga danas što je nei- zvodljivo u srpskim medijima. Mnogo je "fioka" koje su iz dana u dan sve puni- je napisanih, a nikad objavljenih priča. A, čini se, još je više onih priča koje su zaustavljene pre nego što su i stavljene na papir. Evo, i ja, dok ovo pišem, raz- mišljam da li je pametno u jednom ova- kvom tekstu istresti baš sve što bi, kroz lično iskustvo, moglo najbolje da odsli- ka stanje u kojem se nalazi srpski novi- nar danas. I ta dilema nije samo otuda što ulaženje u detalje i "primere iz prak- se" posredno znači priznanje da sam i sam pristajao da me savlada samocen- zura, već i od opravdane bojazni da od takve ispovesti samo mogu da imam glavobolju. A upravo kad novinar sebi počne da postavlja pitanja (tipa: Šta mi treba da se kačim sa nekim? Da li će mi iko bi- ti zahvalan za to što sam otkrio? i sl.), na putu je da se pridruži onoj, nažalost, preovlađujućoj masi u srpskom novinar- stvu. Masi koja ne postavlja nezgodna pitanja i koja se ponizno drži komande: "veži konja gde ti gazda kaže"... Takvi veoma dobro znaju šta sme, a šta ne sme da se piše, i ko sme, a ko ne sme da se dira. I ako se nekom slučaj- no omakne da predloži da se ispita neka "zanimljiva" informacija o nekom politi- čaru, brzo će ga poklopiti začuđeni po- gled urednika, sa neizgovorenom konsta- tacijom: Pa, zar si zaboravio, nesrećniče, da se o njemu ne piše ništa loše! A onih koji su pod ovom vrstom zaštite iz dana u dan je sve više pa je i samim uredni- cima sve deblji notes sa imenima "nedodir- ljivih". I to nisu sa- mo političari i tajkuni, već i oni koji čine ta- kozvani drugi ili treći ešalon i za koje samo može da se pretposta- vi na koji način su se obezbedili od nezgodi- nih napisa. A do koje mere stvari danas mogu da odu, svedoči sledeći primer: Objavili smo tekst o spornoj nabav- ci novih vozila za potrebe Vlade Srbije, a kao ilustracija je stavljena fotografija na kojoj su automobili upravo one mar- ke koja se pominje u tekstu. Kad se pri- ča pojavila u novinama, u redakciju je unezvereno utrčao šef naše marketing službe i povišenim tonom počeo da ku- ka kako ćemo ostati bez vrednog ogla- šivača. Iako se oglašivač dotičnih auto- mobila ipak nije povukao, u podsvesti je ostala još jedna recka: kad nam sledeći put padne na pamet da pišemo o nabav- ci vozila, ne treba previše da insistira- mo i na njihovom proizvođaču. Kola su kola, ali marketing je marketing... I dok se tako samo umnožava broj onih o kojima novinari nema šta da se raspituju (jer priča ionako nikad ne- će biti objavljena), povremeno se desi i obrnut proces. Iz nekog razloga, oso- ba koja je uživala zaštićen status odjed- nom ispade sa te liste. Jedan broj no- vinara takvu promenu statusa primi sa oprezom, i bez zatrčavanja ("ko zna, bo- lje ništa ne pisati o njemu, opet će on da pribavi zaštićen status"), drugi na isto- me odmah iskale svu frustraciju. Narav- no, po komandi... Znam da bi svi sad voleli da proči- tate ko je sve na spisku zaštićenih, ali, da prostite, nemam pojma. Trenutno sam bez posla. Digao sam ruke od tog i takvog novinarstva. I čekam da se de- si neko čudo. Pa da u srpskim medijima ponovo zaživi ona kritična masa uredni- ka i novinara, koji neće tako olako pri- hvatati uloge "vezača konja gde im gaz- da kaže". I koji će bar donekle uspeti da zadovolje onaj visoki zahtev sa panoa iz Resavske 28: Piši kao što misliš... Jovica Krtinić Mnogojetogadanasštoje neizvodljivousrpskimmedijima. Mnogoje"fioka"kojesuizdana udansvepunijenapisanih,a nikadobjavljenihpriča.A,čini se,jošjevišeonihpričakojesu zaustavljeneprenegoštosui stavljenenapapir

58 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Bio je petak uveče,22. maja 2009, i karte u Filmoru na Ir- ving Plazi, jednoj od njujorških najčuve- nijih muzičkih sala, potpuno su planule. Red se protezao do trga Irving, pa zavijao za ugao i nastavljao duž 16. istočne ulice. Ljudi su dolazili čak iz Mičigena, Toronta i Ohaja, ali ne da bi čekali u redu da vi- de indi miljenike ili senzacionalne zvezde hausa, nego neverovatno uspešni korejski trio Epik Haj, i, po mnogima, prvi hip hop nastup jedne korejske grupe koji je privu- kao najširu američku publiku. Lider grupe bio je suvonjavi 28-godišnjak po imenu Den Li, i te večeri publika je zaplesala zajedno s njim kada je izašao na binu. Li ili Tablo, u skladu s njegovim rep pseudonimom, bio je vra- golasto šarmantan, nestašnog osmeha i uživao je reputaciju genijalca. U Južnoj Koreji bio je već superzvezda. Sa Epik Hajom je objavio četiri albuma koji su svi završili na prvim mestima top lista i iz- dao je zbirku kratkih priča na engleskom i na korejskom, koja je postala bestseler. Voditelji TV emisija u kojima je gostovao uvek bi nekako pomenuli da je diplomi- rao na Stenfordu, na engleskom jeziku, u roku od tri i po godine, i to stekavši dve diplome – osnovnih i postdiploms- kih studija. Iako bi se ovo računalo kao minus nekom reperu u SAD, kod kuće je obožavan kao simbol uspeha. Grupa je sada radila na formiran- ju baze obožavalaca u SAD. Pored kon- certa u Njujorku, Epik Haj je rasprodao i najveće koncertne hale u San Francisku i Los Anđelesu. Muzički uspeh bio je vidan i na iTjunu, gde se trio kotirao fantastično na hip hop top listama i gde će uskoro do- speti do prvog mesta u SAD, ostavljajući za sobom Kanije Vesta i Džej Zia. Baš kada je grupa bila na vrhun- cu slave, rubrike s komentarima u člancima o Epik Haju počele su da se pune anonimnim porukama u kojima je Li optuživan za lažiranje stenfords- ke diplome. U maju 2010, pokrenut je in- ternet forum anti- obožavatelja i ubrzo je privukao desetine hiljada članova koji su Lija optuživali da je ukrao nečiji identi- tet, izbegao regrutaci- ju, falsifikovao pasoše, diplome i prepise ocena. Optužbe su pra- tili navodni dokazi koje je dostavljala in- ternetska rulja, a napravljen je i agre- sivni JuTjub video klip sa odličnom produkcijom. Bio je to pravi protivudar u snažnom naletu. Do leta, Lijeva navodna prevara po- stala je vest broj jedan u Koreji. Počeo je da prima pretnje smrću, a gnevni ljudi bi ga presretali i zaustavljali na ulici. Pošto mu je lik bio prepoznatljiv, praktično je postao zatvorenik u svom stanu u Seulu. U roku od samo nekoliko nedelja, pret- vorio se od najvoljenijeg lika u zemlji u najomraženijeg. Li, u stvari, nije lagao o diplomi. Zai- sta je diplomirao na Stenfordu i to za tri i po godine, stekavši dve diplome. Prosečna ocena na osnovnim studijama svrstavala ga je u vodećih 15% studenata njegove generacije. Inkriminišući dokazi bili su lažni. Bio je to pravi internetski lov na veštice i proletos sam se zaputio da otkrijem zašto je do toga došlo. Progon Denijela Lija Bio je super zvezda hip hopa u Koreji i fenomen u usponu u SAD. A onda je internet rulja napala njegova fakultetska svedočantsva, pretila porodici i unazadila njegovu muzičku karijeru LINK IZBOR

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 59 Prvi put sam čuo za Lija kada su me urednici časopisa udruženja bivših studenata Stenforda Stenford Maga- zin pozvali da mi ispričaju o neprilici u kojoj se reper našao. Uprava univerzite- ta i udruženje bivših studenata dali su sve od sebe da ga odbrane, ali naizgled s malo uspeha. Urednici su zatražili da napišem članak o ovoj kontroverzi, što sam prihvatio (osnovne studije sam završio na Stenfordu). Počeo sam tako što sam potražio Lijeve kolege sa studija i porazgovarao sa četvoro koji žive u zalivu San Fran- ciska. Osećali su se grozno zbog onoga što se dogodilo njihovom prijatelju. Svi su se složili da je bio pametan, ali ono što ga je izdvajalo od ostalih bila je nje- gova posvećenost muzici. Nakon što je diplomirao, mogao je da krene ustalje- nim putem – pravni fakultet ili konsul- tantski posao – ali umesto toga, on je odlučio da se vrati u Koreju i osnuje hip hop grupu. „Bila je to rizična odluka u karijeri“ kaže Konrad Lou, bivši cimer, a sada proizvodni menadžer u Guglu. „Ko- reanci tada nisu čak ni voleli hip hop“. Sigurno je da se Li namučio po po- vratku kući. Epik Haj je izdao dva albu- ma koji su prošli nezapaženo. Trećem albumu dao je ime Labudove pesme, pretpostavljajući da će morati da nađe pravi posao nakon što i ovaj propadne. Umesto toga, album iz 2005. godine po- stao je hit i približio je hip hop korejskoj publici. Li se proslavio i sledećih godina slava mu je neprestano rasla. Kampanja protiv njega otpočela je 11. maja 2010, kada je neko napravio internet forum pod imenom TaJinYo, što označava skraćenicu od „Kaži istinu, Ta- blo“ na korejskom. Lider foruma se pred- stavio kao Whatbecomes, otkrio je da živi u SAD i objasnio da kontaktira no- vinske organizacije u Koreji i SAD da ih obavesti da je Li lažov. Glavna optužba bila je da je Li krivotvorio diplome sa Stenforda. Falsifikovanje diploma je u Koreji bilo osetljiva tema već duže vreme. U 2007. otkriveno je da je glavni kustos muzeja moderne umetnosti u Seulu krivotvo- rio svoj doktorat sa Jejla i osuđen je na 18 meseci zatvora zbog falsifikata. Ovaj skandal je naveo tužioce da povedu istra- gu u najmanje 120 drugih slučajeva pre- vare zbog falsifikovanja diplome, hapseći slavne ličnosti, vojnike pa čak i jednog monaha. „Svakako da takvih ima još“, izjavio je jedan od tužilaca za Blum- berg Njuz. „Međutim, ne možemo da ih otkrijemo“. U takvom okruženju, optužbe pro- tiv Lija činile su se verodostojnim. Za diplomu osnovnih studija potrebne su, ipak, četiri godine studiranja. Postdi- plomski obično traje još godinu ili dve, a Li je uspeo sve da završi za nepune četiri godine. Studenti, po pravilu, tre- ba da napišu magistarsku tezu, ali Li je priznao da je nikada nije napisao (na nje- govom smeru, teza nije bila potrebna).

60 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Nakon što su estradni trač sajto- vi preuzeli priče o anti-Li sajtu, broj njegovih članova je porastao na preko 100,000 ljudi. Nezadovoljni čekanjem da se pojavi više navoda o ovoj temi, mnogi članova foruma počeli su sami da istražuju Lijevu prošlost. Uskoro, kao u nekoj navali skeptičnih nevernika, pro- fesori i uprava Stenforda našli su se za- trpani imejlovima ljudi koji su se raspiti- vali za Lijevo obrazovanje. Tomas Blek, arhivar u Stenfordu, primio je 133 imejla u kojima su svi hteli da saznaju samo jedno: da li Li govori istinu? Izgledalo je da se članovi foruma naslađuju digitalnom inkvizicijom. „Ovu igru nazivamo ’Tablo onlajn’,“ napi- sao je jedan forumaš, koji je sebe nazi- vao igračem Tablo onlajna, kao da je to usputna razonoda u kojoj se uživa tokom pauze na poslu. Whatbecomes je stručno raspalio vatru preteći da će razotkriti mračne tajne o Liju i obećavajući da će ih otkrivati postepeno proizvodeći tako maksimalnu dramsku napetost. Rekao je „da je ovako zabavnije“. Whatbecomes je počeo da aludira na zaveru širih razmera: mediji su tajno sarađivali da bi zaštitili Lija, zato što pripada višim društvenim krugovima u Koreji. Ali prosečni građanin može da uzvrati napad. „Dokazivanjem Tablove prevare može da se preseče duboko uko- renjena simbioza (između medija i boga- tih),“ napisao je. Urokuodsamonekolikonedelja,čla- novi foruma počeli su da sklapaju sop- stvenu teoriju. Možda je neko po ime- nu Den Li diplomirao na Stenfordu, ali mnogi su se pitali da li je taj čovek Ta- blo. Diskutovali su da je možda Tablo preuzeo identitet Den Lija kako bi uz pomoć stenfordske diplome stekao sla- vu i bogatstvo. „Ljudi daju ogroman no- vac kako bi studirali u inostranstvu i za- to rade dan i noć“, jedan član foruma, čije je lice tokom emisije bilo zamućeno, izjavio je ekipi korejske televizije. „Tablo nije studirao: samo se bavio hip hopom i postao slavan u Koreji“. Samo mesec dana pošto je Whatbe- comes pokrenuo forum, njegovi članovi su krenuli u međunarodni lov na „pra- vog“ Den Lija. Kontaktirali su ljude u SAD sa imenom Den Li i propitivali ih. „Mislimo da ti je korejski pevač Tablo pretio i da si umesto njega završio stu- dije“, napisao je jedan forumaš nekom Den Liju na fejsbuku. „Molim te da nam otkriješ istinu. Preklinjem te.“ „ Š t a ? I m a - te pogrešnog čo- veka,“ neki drugi Li je odgovorio i objasnio da je nje- govo ime prilično uobičajeno. Što je važnije, ovaj nije ni studirao na Stenfordu. Neki drugi Den Li, koji je diplomirao na Sten- fordu 2002. godine kao i reper, našao se uskoro pod opsadom. „Odjednom sam počeo da dobijam nasumične poruke od ljudi iz Koreje koji su bili gnevni što sam dozvolio tamo nekom reperu da mi ukra- de identitet“, kaže Den Li, radnik u fir- mi koja se bavi prozvodnim dizajnom u Viskonsinu. „Pojma nisam imao o čemu je reč“. Još uvek neobeshrabren, Whatbeco- mes je počeo da podstiče svoju rulju na nasilje. Izjavio je da mu je cilj „da izlu- di Tabla i njegovu porodicu,“ i pretio je da će ih sve pobiti. „Moramo da premla- timo ove pasje prevarante kako bi došli do istine“, napisao je, podstičući ostale da sada udare po Lijevoj porodici. Lijeva majka počela je da dobija preteće pozive. Na jednoj porodičnoj večeri, podigla je slušalicu telefona koji je zvonio i začula glas nepoznatog čoveka. „Ti si kurva. Ti i tvoja porodica morate da odete iz Ko- reje“. Nove poruke na internetu dovo- dile su u sumnju Dejvida, Lijevog bra- ta, koji je počeo postdiplomske studije na Kolumbiji, ali je napustio školu ne diplomiravši. Neko je pronašao internet stranu na kojoj je stajalo (netačno) da je Dejvid završio studije, i javni servis u Seulu u kojem je radio uskoro je bio za- trpan pozivima. Lijev brat je otpušten s posla. Objavljeni su njegova kućna adre- sa i telefon pa je i on počeo da dobija zastrašujuće pozive. Nepoznata osoba je pretila da će ga izbosti na smrt zbog navodnih nedela. Drugi agitatori kontaktirali su Džona Šenka, advokata s Beverli Hilsa, na čijem je vebsajtu pisalo da je diplomirao engle- ski na Stenfordu kao i Li, ali godinu da- na pre repera. Šenku je ponuđeno10.000 dolara da potpiše izjavu pod zakletvom da nikad nije video Lija u univezitets- kom kampusu. Šenk im je objasnio da je on diplomirao u različitoj godini, ta- ko da i nije neobično što ne poznaje Lija. Međutim, Šenk je prihvatio novac i pot- pisao izjavu kojom se zatim mahalo na sve strane kao dokazom da je Li preva- rant. Kleventici nisu pominjali da su pla- tili za tu izjavu. Kriza je nastavila da raste, ali Wool- lim Entertainment, Lijeva izdavačka kuća, nije stala u njegovu odbranu do juna, oglasivši se tek tada obećavši mu pomoć. Li kaže da ga Woollim nije podržao i napustio je kompaniju kasnije istog meseca. Li je verovao da je najbolji način da na napade odgovori objavljivanjem činjenica, dao je štampi svoje prepise ocena s fakulteta. Stenford je, takođe, objavio potvrdu Lijevog akademskog svedočanstva. Činjenice će, verovao je, biti dovoljne da bi se stavila tačka na ovu bizarnu kampanju. Umesto toga de- setine anti-obožavalaca podneli su žalbe korejskoj državnoj policiji optužujući Lija za falsifikovanje diploma i stu- dentskih svedočanstava. Korejski orga- ni su bili obavezni da pokrenu istragu i slučaj se pretvorio u vest broj jedan u zemlji zasenivši tako Lijev pokušaj sa- moodbrane. Whatbecomes je uspeo da od osve- te napravi nacionalni spektakl. Deseti- ne hiljada članova foruma su njegove razloge prihvatli kao svoje i uništili život jedne od korejskih najvećih zvezda. Li je nestao iz javnog života. U julu 2011. godine, nakon što sam napisao članak za Stenford Magazin, odleteo sam u Južnu Koreju da pronađem neke od internetskih progonitelja - i da vidim šta se dešava s Lijem. On više nije nastupao ni snimao i sada je retko izla- zio iz stana, koji se nalazio u radničkoj četvrti u Seulu. Postao je pustinjak u 30- oj godini. U Seul sam stigao nekoliko dana nakon što se moj članak pojavio na in- ternetu. U njemu se naglašavalo da je Stenford nedvosmisleno potrdio Lijeva akademska svedočanstva i da su profe- sori garantovali za njega. Nije bilo sumn- je da je pohađao univerzitet i da je diplo- mirao, upravo onako kao što je i tvrdio. Činilo mi se da dokazi ne ostavljaju me- sta bilo kakvoj raspravi. LINK IZBOR

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 61 Ali nisam bio u pravu. Dok sam bora- vio u Seulu, doslovno sam bombardovan imejlovima čitalaca koji su ostali u uve- renju da je Lijeva diploma morala neka- ko da bude falsifikat. Slali su mi detaljne traktate objašnjavajući da su položaj za- reza i veznika u dokumentu pobuđivali sumnju. Ako odbijam da to prihvatim, tvrdili su, onda sam i ja deo zavere. „Baš si napravio ogromno sranje i to potpi- sao,“ pisalo je u imejlu koji mi je poslao neki čovek. „Tablo onlajn igrači nikada ne zaboravljaju.“ Li je u početku odbijao da razgova- ra sa mnom - mislio je da su mediji sa- mo naduvali zaveru i regrutovali još više članova foruma objavljajući optužbe nje- govih mučitelja. Ali kada sam mu obja- snio da želim da čujem njegovu stranu priče iz prve ruke, popustio je i sastali smo se u predvorju mog hotela. Kada je ušao Li je izgledao izbezum- ljeno. Nije više bio razmetljiva hip hop zvezda. Bio je raščupan, među prstima je vrteo nezapaljenu cigaretu, a pogled mu je nervozno preletao po prostoriji. Ljudi u predvorju su ga gledali. Pitao sam ka- ko se oseća. „Kažu mi da ja nisam ja, a ne mo- gu da ih uverim da jesam,“ promrmljao je. „Čini mi se kao da živim u nekom Kafkinom romanu.“ Reagovanje na moj članak u Stenford Magazinu bio je na- jnoviji preokret. Li je izvadio telefon i pokazao mi listu najčitanijih članaka na jednom korejskom vodećem internet portalu. „Jedan drugi Danijel Li reaguje na problem Tablovog obrazovanja“ gla- sio je naslov glavne priče na sajtu. Au- tor članka je umanjio značaj činjenice da je verodostojnost Lijevih svedočanstava u mom tekstu potvrđena i umesto toga se grčevito dočepao uzgredne opaske gde sam pomenuo da sam razgovarao s jednim Den Lijem koji je diplomirao s muzičarem. U najboljem slučaju, to je bi- lo podmuklo, a u najgorem, namerno is- krivljavanje činejnica. Li me zamolio da razgovaram s tim novinarom i objasnim mu šta mi je taj drugi Den Li rekao. Morao sam da odbijem. Rezultati mog istraživanja su bili u članku u Stenford Magazinu; ako bih razgovarao s nekim u Lijevo ime, mo- gao bih biti optužen za pristrasnost. Iako se činilo bezdušnim, rekao sam mu da to ne mogu uraditi. Izgledao je očajan. „Baš ništa ne mogu da uradim da se izborim s ovim,“ rekao je plačnim glasom. Supruga i on su dobili pr- vo dete baš kada je pokrenut forum TaJin- Yo. Uzbuđenje zbog očinstva zamenila je zabrinutost za bezbednost bebe. Ubrzo nakon rođenja deteta, pročitao je jezivu tviter poruku s pretnjom ukoliko se odluči da ostane u Koreji. Kad je od- veo tek rođenu bebu u bolnicu na rutinski pregled, primetio je oko sebe hladne po- glede i uspaničio se. „Nisam znao da li je doktor koji je davao injekcije mom de- tetu jedan od njih“, rekao je. „Svi su pi- sali anonimno, tako da nije bilo šanse da znam ko me, u stvari, progoni.“ Od tada je počeo da uzima pretnje ozbiljno. Unajmio je advokata i podneo žalbu zbog klevete protiv 22 naistaknu- tija forumaša, uključujući Whatbecomes. Upitao sam ga da li je razmišljao o tome zašto su napadi počeli 2010. godine, pet godina nakon što je postao zvezda i tri godine nakon što je falsifikovanje diplo- ma postala vruća tema u Koreji. „Ne želim da pričam o tome,“ odgo- vorio je. Mora da je postojao razlog za ovu iznenadnu eksploziju, nastavio sam insistirajući. Javnost je već godinama znala da je Li Kanađanin i kao takav oslobođen regrutacije. Njegov brak kra- jem 2009. godine mogao je da odvra- ti neke obožavaoce, ali slavne ličnosti se stalno udaju i žene, ne izazivajući lov na veštice. Whatbecomes je postavljao uvredljive komentare na internetu već godinama, ali šta je to nateralo ljude da ga ovaj put poslušaju? Li je skrenuo po- gled i zapitao da li mi se sviđa korejski roštilj. RezultatimogistraživanjasubiliučlankuuStenford Magazinu;akobihrazgovaraosnekimuLijevoime,mogao bihbitioptuženzapristrasnost

62 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Ujednojknjižari,u mirnoj stambenoj četvrti Seula, sedeo sam za malim sto- lom sa jednim anti-Li ratnikom koji mi je rekao da ga oslovljavam sa Stivi. Bio je programer softvera, na sebi je imao pla- vi blejzer i panta- lone od somota i nosio je ajPed u svetlo ružičastoj futroli. Naručili smo čaj i Stivi mi je pričao o svom napornom poslu. Razljutilo ga je kad je pročitao da je Li lagao da bi došao do uspeha. Pitao sam zašto je poverovao gla- sinama, a on je naveo nekoliko optužbi koje su već odbačene. Ali onda mi je rekao da postoji još jedna stvar. Otvo- rio je svoj ajPed i pokazao mi zbirku blogerskih poru- ka. Napisao ih je neko po ime- nu Seungmin Čo, ko je tvrdio da je Lijev rođak. Najraniji po- stovi napisani su pre pokretanja fo- ruma TaJinYo. Je- dan je sadržao reakciju na Lijev brak sa Hjejung Gang, prelepom filmskom zvezdom koja je glumila u nekoliko korejskih najpopularnijih fil- mova. „Dragi Seon- vung,“ pisao je bloger, oslovlja- vajući Lija nje- govim korejskim imenom. „Lažeš o svom stepe- nu inteligencije, nisi bio među najboljim stu- dentima u sredn- joj školi, i tvrdnja da si diplomirao na Stenfordu sa ocenom 4.0 takođe je laž.“ Autor je dalje omalovažavao Lija kao lošeg učenika u srednjoj školi („Ni- si čak uspeo da dođeš do 10-tog mesta) završivši sa strogim upozorenjem: „Od sada, prestani da preteruješ i živi istinito ili će ljudi početi da napadaju rodni grad tvojih roditelja“. Stivi je zatvorio futrolu. „Čak i ovaj čovek, koji tvrdi da mu je rođak, naziva ga lažovom,“ rekao je. Na drugoj strani grada, u užurbanom kafeu, sastao sam se s još jednim aktivnim članom kampanje protiv Li- ja. Keunbai Huang je bio urednik ko- rejskog sajta sa sportskim novostima i učinio mi se da je on još gnevniji. „Ovaj rođak je najvažnija osoba u tom slučaju,“ rekao je, istakavši da optužbe upućene od člana porodice, kao što je ovde slučaj, čine prvi verodostojni izvor u skandalu. Huang je objasnio da su ostali, kao što je Whatbecomes, preuveličali optužbe i pretvorili ih u masovni pokret. Međutim, prema Huangovoj tvrdnji, baš taj rođak je zapalio prvu varnicu. Uz pomoć prevodioca, pretražio sam korejske kompjuterske datoteke i pročitao još neke postove ovog navodnog rođaka. Autor je iznova optuživao Lija da laže o svojim akademskim dostignućima, i njegovi postovi su pokrenuli vatrenu diskusiju. „Zar ne misliš da bi rođak bio upoznat s ovim?“, napisao je jedan ko- mentator i postavio je sliku svih postova kako bi ih ostali videli. Optužba je, izgle- da, čvrsto uverila ljude da je Whatbeco- mes u pravu kada je Lija nazvao lažovom. „Istina je u rođakovim komentari- ma,“ neko je poručio. „Sto posto verujem ovim izjavama“, neko drugi je dodao. Ponovo sam se sastao s Lijem u ho- telu grand Hajat. Sedeli smo u predvor- ju s pogledom na reku Han i naručili ka- fu. Ovaj put sam mu postavio pitanje o rođaku. Odgovorio je da ne želi da sra- moti porodicu pričajući o tome. Kada sam mu skrenuo pažnju da ga je neko, ko koristi ime člana njegove porodice, javno napao, Li je konačno priznao da je pročitao postove i da je posumnjao da su oni doprineli raspaljivanju kontroverze. „To je počelo poodavno,“ Li je rekao umorno. A onda je ispričao priču o Seungmin Čo, rođaku s kojim je odrastao. Čo je bio godinu dana stariji od Lija i životi su im ličili kao odrazi u ogledalu. Kada su dečaci bili u osnovnoj školi, obe porodice su se preselile u Vankuver, u Kanadi. Porodice su im se vratile u Seul kada je došlo vre- me za srednju školu i dečaci su krenuli u Međunarodnu školu u Seulu, gde se nasta- va odvijala na engleskom jeziku. LINK IZBOR

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 63 Ali tu je sličnostima bio kraj, kaže Li. Čo je bio vredan učenik i talentovani vio- linista. U školskom orkestru bio je prva violina. Li je sebe opisao kao buntovni- ka koji se tukao, pušio i odbijao da uči. Tri nastavnika u školi su potvrdili da je Čo bio uspešan učenik u konvencional- nom smislu. Lijev nedostatak akademske pažnje deprimirao je njegovog oca, koji je stalno terao sina da bolje uči i da svira violinu u školskom orkestru kao Čo. Li je retko vežbao. Na jednoj probi prešao je s Bra- denburškog koncerta na temu iz filma Park iz doba Jure, izbacivši celi orkestar iz takta. Za kaznu je prešao na timpan, ali odatle je izazivao još veću katarstofu. Iz škole je suspendovan kada je ofarbao kosu u plavo. Čo, koji je bio posvećeni violinista i uspešni učenik, stideo se Lijevog pona- šanja. Ali Čoov trud se isplatio kada je primljen na Stenford. Sve je uradio baš kako treba. Međutim, godinu dana kasnije Li je, takođe, primljen na Stenford. „Den je bio dečak koji nije mario za pravila,“ kaže Margaret Simons, nastavnica en- gleskog u međunarodnoj školi u vreme kada su je Čo i Li pohađali. Li je bio neobično inteligentan i kreativan i kaže da nije bila iznenađena kada je primljen na vrhunski univerzitet. Možda je sukob između dvojice mladića bio neizbežan. Čo je bio uspešan muzičar, a Li dečak koji je odbijao da vežba violinu. Pa ipak, Li je taj koji se proslavio kao čuveni muzičar. „Bili su poput Kaina i Avelja,“ kaže Simons. U januaru 2010, Čo je postavio na fejsbuku video klip pod JuTjub korisnič- kim imenom ViolinistAtHeart (Violinista u srcu) u kojem svira strastveni violinski solo. Nakon što je diplomirao na Stenfor- du u dva glavna predmeta, istoriji i teh- nici kompujetrskih sistema, počeo je da se bavi patentnim konsultovanjem u Ka- liforniji. To i nije bio baš glamurozan ži- vot kakav je vodio njegov rođak. Simons, koja se nije čula sa Čoom od kada je 12 godina ranije napustio školu, slučajno je pronašla video klip i napisa- la poruku za koju je mislila da je kompli- ment. Čo joj je besno odgovorio. „Ne sviđaju mi se osobe s lažnim lite- rarnim talentom, čija je ozbiljna greška bila da Den Liju dopusti da upiše Sten- ford 1998,“ napisao joj je imejl iako ona uopšte nije pomenula Lija u komentaru. „Kao buntovnik koji je dobio najnižu oce- nu i suspenziju iz škole, Den Li je prava sramota za rođake,“ napisao joj je. „Nesviđajumiseosobeslažnimliterarnimtalentom, čijajeozbiljnagreškabila daDenLijudopustidaupiše Stenford1998.“

64 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 U visokoparnom traktatu od šest paragrafa, Čo je optuživao Lija da je naduvao rezultate testova inteligen- cije i lagao da je bio među najboljim učenicima u školi i na koledžu. Kao de- te, pisao je o Liju, bio je beznadežni nesposobnjaković i izbačen je iz srednje škole. „Samo da budem jasan, ovo nije ljubomora, nemam razloga da budem ljubomoran na nekoga koga očigledno prezirem zbog neiskrenosti.“ Simons nije odgovorila; bila je zatečena što je njen komentar izazvao takav izliv gneva. Posle tri dana, Čo joj je napisao još jedno pismo: „Još jedna stvar, gospođo Simons. Niste potrebni velikim ljudima istočne Azije. Ovo će bi- ti naš vek, kao i sledeći, i tako stalno dok svi neazijci konačno ne budu silom pokoreni... Naravno, zadatak vodećih mislilaca poput mene je da pokrenu ono što će u međuvremenu postati ujedinje- na Koreja.“ U telefonskom intervjuu, Čo je ra- do razgovarao o imejlovima koje je po- slao Simonsovoj, ali odbio je da potvr- di ili demantuje autentičnost blogerskih poruka koje su se pojavile pod njegovim imenom. Međutim, te poruke sadrže mnoštvo oštrih argumenata kao što su one u imejlovima. U njima se Li optužuje da je preuveličao rezultate testova in- teligencije i naduvao svoja akademska dostignuća, i istovremeno se insistira „da nije u pitanju mržnja ili ljubomo- ra“. Čo je priznao da je na internetu po- stavljao komentare o svom rođaku, ali da to ne radi već duže vreme. (Većina blogerskih poruka pod njegovim imenom ne mogu se više naći na internetu). U jednom kasnijem imejlu, tražio je da ga WIRED više ne kontaktira tvrdeći da su mu poruke pod njegovim imenom „lažno i netačno pripisane“. Kako se kampanja protiv Lija širila, osoba koja je pisala pod Čoovim ime- nom promenila je mišljenje i sada usta- la u Lijevu odbranu, tvrdeći da su Lije- va akademska svedočanstva punovažna. „Ne shvatam zašto ljudi dokazuju da su njegova diploma i prepisi ocena lažni“, pisao je. Ali to nije prolazilo kod internetske rulje. „Kontroverza oko Tabla ne bi se toliko intenzivirala i raširila da ti nisi govorio protiv Tabla“, napisao je bloger pod imenom Pusheke. „Čak i da je bi- lo ovakvih glasina, one su dobile osnov tek sa g. Čoom“. Agitatori nisu hteli da saslušaju nikoga ko se protivio njiho- vom stavu. Prestali su da citiraju Čoove komentare kao dokaze, i njegova ulo- ga u ovom sporu uskoro je bila pokopa- na pod lavinom novih zapaljivih optužbi protiv Lija. U avgustu 2010, Sevuk Seo, polica- jac u jedinici koja se bavila sajber kri- minalom u korejskoj državnoj policiji, počeo je da istražuje optužbe za falsi- fikovanje protiv Lija, kao i Lijeve krivične prijave za klevetu. Saslušavao je zvezdu punih osam sati i na kraju zaključio da su optužbe protiv Lija neosnovane. Detektiv je zatim pažnju usmerio na Lijeve napadače, počevši sa Whatbeco- mes. Dobio je sudski nalog za pristup korisničkim podacima napadača u ko- rejskom servisu koji je koristio TaJin- Yo - ime i kontakt podaci se traže pri- likom registracije čak i od anonimnih korisnika. Otkrio je da je Whatbecomes 56-godišnji Eungsuk Kim, otac dvoje de- ce koji živi u Čikagu. Na internetskim postovima, Kim je objasnio da ima dve ćerke, od kojih je jedna pohađala školu Džon Hopkins. Obe su sada bile doktorke. U izjavama za medije, preuzeo je odgovornost za na- pade, pravdajući se „da oni koji lažiraju diplome prestižnih škola nanose štetu poštenim mladim ljudima“. Činilo se da je on samo otac koji se razgnevio zbog uočene nepravde. U januaru 2011, korejska državna policija je izjavila da će Lijeva krivična prijava za klevetu biti procesuirana. Nadležni organi su optužili 11 ljudi za učešće u internetskim napadima, a Ame- rici je podnesen zahtev za izručenje Ki- ma. Ovaj slučaj klevete je još u toku u Seulu. Krajem 2011. godine, poslao sam imejl Kimu tražeći da komentariše ove napade. Odbio je da razgovara sa mnom preko telefona i upitao zašto ne odem na Stenford da proverim Lijevu diplo- mu. Objasnio sam mu da nemam razlo- ga da sumnjam u nju. Onda sam upitao Kima da li su internetske poruke koje se pripisuju Čou doprinele dizanju prašine oko Lija. „Znaš to bolje nego ja,“ odgovorio mu je Kim i poručio da ga više ne kon- taktiram. „Mislim da je den sam odgovoran za ovu kontroverzu koja ga prati,“ rekao je Čo kada sam ga pozvao u firmu koju vodi u Santa Klari. „Slava mu je donela mno- go para u Koreji i to velikim delom zbog toga što je diplomac sa Stenforda pa je to marketinški veoma unosno iskoristio.“ Čo je ponavljao da je Li preuveličao svoja akademska dostignuća, ali požurio je da doda da je Li stvarno pohađao Sten- ford i da je stekao diplomu i osnovnih i postiplomskih studija. LINK IZBOR

Kada sam tražio da mi kaže šta je preuveličano, odgovorio mi je da je stu- diranje engleskog jezika lako. Časovi ni- su teški i ocenjivanje je prenaduvano. „I ja sam imao dva glavna predmeta, ali to sada nije važno. Ono što je važno je da je jedna stvar ako kažete ‘Imao sam najbolje ocene’, a potpuno druga ‘Ja sam super mega genije.’“ Pitao sam ga da li mu je žao što je na internetu pisao o svom rođaku, jer su njegove poruke prenosili Tablovi inter- netski progonitelji. „Ja sam veliki pobornik slobode go- vora,“ odgovorio mi je i dodao da ništa što je rekao nije „materijalno netačno ili materijalno zlonamerno.“ Što je još važnije, nastavio je, ne može on biti odgovoran za ono što su drugi ljudi ra- dili s njegovim komentarima. „Informaci- ju koju tvitujete ne možete kontrolisati“. Pitao sam ga kada je poslednji put razgovarao s Lijem. Odgovorio je da je ro- đak prestao da mu odgovara na imejlove kada je postao slavan (na drugoj strani, Li tvrdi da je promenio imejl adresu i da ni- kada nije primio njegove poruke). Čo tvr- di da mu je pisao „samo da ga pozdravi„. Poznavali su se skoro celi život i išli u iste škole, objašnjava Čo. Ali onda se sve promenilo. „Tablo me nikad ne pomi- nje, nikad ne govori o meni, nikad ne pri- ča o svom rođaku sa Stenforda, a, zapra- vo, verovatno je uplašen„, kaže on. „On ima slabosti, a mora da ih sakrije. Najbo- lji način za to je da me nikad ne pomene, ali to već dobro znamo,„ Pitao sam Čoa na šta misli time. Ka- kvu to mračnu tajnu zna o svom rođaku? Rekao je da stvar datira još iz sred- nje škole. Čo je bio jedan razred ispred Lija i kada se prijavio na Stenford, u eseju koji je priložio uz molbu pisao je o svom ocu. Godinu dana kasnije, Li je napisao esej o svom ocu. Čou se njegov izbor teme baš i nije svideo. „Znao je da sam pisao o tati i da je to doprinelo mom prijemu na fakultet“, rekao je. Objasnio je da je veliki razlog Lije- vog prijema na Stenford bio taj što je on, Čo, ostavio povoljan utisak i da je Lijeva stenfordska diploma glavni faktor njegovog fantastičnog pop uspeha u Ko- reji. Ali Li ne samo da mu nikada nije zahvalio, nego mu nije odgovorio ni na pismo. „Završio je u neprilici zbog svog ponašanja. I kao pripadnik više klase, baš tako mislim“. Li je proveo veći deo 2011. godine sklupčan u jednom sobičku u svom sta- nu, u koji je jedva stala polica za knji- ge i uspravni pianino. Njegova sten- fordska diploma bila je zaturena iza nekih deterdženata na polici. Meseci- ma je pisao mračne, očajavajuće pesme i sam ih sebi pevao. Skoro da nije imao ništa drugo da radi. Odustao je od nade da će ponovo nastupati. „Život mi je go- tov“, rekao je. Ali onda mu je supruga zakaza- la sastanak sa upravom njene kompa- nije, YG Entertainment. Kompanija se odlučila na rizik i zakupila je studio. Pr- vi deo duplog albuma na kojem se na- lazilo 10 pesama i koji je Li nazvao Fe- ver’s End (Ozdravljenje) objavljen je 21. oktobra 2011. Lijev debi kao samo- stalnog umetnika ličio je na opojnu i zadivljujuću eksploziju bola, besa i pr- kosa i dočekan je pozitivnim kritika- ma na svim stranama. „Ovaj album je dokaz da njegove zasluge ne mogu da se pripišu „halo efektu“ njegovih aka- demskih dostignuća, napisao je ugledni muzički kritičar Jinmo Lim; drugi kritičar je rekao da ga je album ganuo do suza. Jungbae, kritičar u Hellokpop.com, na- pisao je: „U smislu emotivnog učinka i izraza, Fever’s End je potpuno nadmašio njegove ranije albume - a prisetimo se da su to bili najbolji albumi korejskog hip hopa.“ Do snažne reakcije je došlo i na međunarodnoj sceni: MTV je album uvr- stio među pet najboljih svetskih debi al- buma u 2011. godini. Album je dospeo u vrh na svim top listama i u Koreji i u inostanstvu. Izbio je na drugo mesto na top listi Bilbord svetskih albuma i na mesto broj jedan na hip hop top listi iTjunova u SAD i Kanadi. Činilo se da više nije važno gde je Li išao u školu. Muzika je ta koja je bila važna. Džošua Dejvis Miko Lim Objavljeno u časopisu WIRED, maj 2012. SevukSeo,policajacujedinicikojasebavila sajberkriminalomukorejskojdržavnojpoliciji. Saslušavaoje zvezdupunihosamsatiinakraju zaključiodasuoptužbeprotivLijaneosnovane Izdavač: Udruženje novinara Srbije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Službeni glasnik cena: 864 dinara Priredio: Miroslav Jokić Knjiga sabranih tekstova, istrajno ispisivanih priča sa vimbldonskih terena koje je Miro Radojčić, novinarski doajen, objavljivao u Tempu, Sportu, Politici i NIN-u. Miro Radojčić (1920-2000) je bio novinar „Politike“, fudbaler, šahista, teniser i prvi jugoslovenski dopisnik posle II svetskog rata iz Londona. Jedan od najpopularnijih spoljnopolitičkih komentatora zapamćen je i kao izveštač iz istočnog Berlina u krizi koja je prethodila podizanju Zida. Obeležio je žanr sportske reportaže i ostao upamćen kao novinar koji je Jugoslovenima otkrio Vimblodon. Knjigu „Vimbldonski dnevnik“ odlikuje dramski prikaz teniskih mečeva kroz koje se prepoznaje autorova zaljubljenost u tenis. Knjiga se može kupiti i u Udruženju novinara Srbije, Resavska 28/I. cena za članove Udruženja je 700 dinara.

66 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Link će objavljivati odluke sudova časti novinarskih udruženja. U ovom broju objavljujemo skraćeno poslednju odluku Suda časti Udruženja novinara Srbije Sudovi časti U redništvo lista „Kurir“ pod- nelo je 21. jula 2011. godi- ne prijavu Sudu časti protiv predsednice UNS-a Ljiljane Smajlović zbog izjava u emisiji „Oko 11“, RTS 1, o „Tabloidnom novinarstvu“, emitovane 19. jula 2011. godine. U pri- javi uredništva Kurira stoji da je Smaj- lović „svojim ukupnim izlaganjem više puta grubo povredila Kodeks novinara Srbije da „novinar treba da se suprot- stavi svakom pritisku na slobodno obav- ljanje profesije“; da je prekršila Statut UNS-a izjavom da „Kurir“ od promene uređivačke politike „nije otvorio nijed- nu aferu, ali da su jedini političari koje napadaju opozicioni političari“; Statut i Kodeks izjavom „mi sad imamo jedan prilično grozan u smislu pornograf- skom, vulgarnom, tabloid za koji odgo- vornost snosi vlast“; da je izjavom „Ovo ni Raja Rodić ne bi radio“, komentarišu- ći britanski tabloid News of the World, nanela ličnu uvredu pokretaču „Kurira“ i prekršila Statut; da je izjavom „ako ta- bloidi budu ovo što sada Kurir radi... Ne znam, kad bi neko uveo neki porez na tabloide...“ prekršila Kodeks i Statut. Odluka: Sud časti doneo je odlu- ku da prijavljena nije prekršila Kodeks novinara Srbije, kao ni Statut UNS. Ne usvaja se zahtev grupe zaposlenih u dnevnom listu Kurir da se Ljiljana Smaj- lović trajno isključi iz Udruženja novi- nara Srbije. Obrazloženje: Ljiljana Smajlović je u emisiji „Oko“ na RTS iznela svoj stav i javnu kritiku rada dnevnog lista Kurir. Ljiljana Smajlović nije prekršila Kodeks Sama ta činjenica ne može predstavlja- ti osnov za tvrdnju da je ona prekršila Kodeks ili Statut UNS, kao i da je ugro- zila novinarske slobode, etiku i integri- tet. Još manje ima prostora za tumače- nje da je u pitanju ugrožavanje slobode uverenja, mišljenja i izražavanja kao i pritiska na medije. Izjavom da je Kurir „grozan u smi- slu pornografskom, vulgarnom“ Ljilja- na Smajlović je iznela vrednosni stav o delu, pre svega, opreme lista Kurir, a ne o samom listu. U prijavi se izno- si i da je Ljiljana Smajlović u navede- noj emisiji rekla da su jedini političari koje napada „Kurir“, opozicioni politi- čari. Time je iznela svoj utisak, što je utvrđeno i tokom sučeljavanja sa pod- nosiocem prijava. Nečiji utisak i stav, makar i netačan, ne može biti predmet odgovornosti na način kako traži pod- nosilac prijave. Prijavu podneli: Branislav Bje- lica, glavni i odgovorni urednik, Mi- lan Rašević, pomoćnik glavnog i od- govornog urednika, Igor Ćuzović, šef deska, Milan Lađević urednik ru- brike vesti, Zoran Simonović, ured- nik crne hronike, Aleksandar Panić, šef preloma, Maja Mojkovski Raše- vić, foto, Aleksandar Mitrović, urednik Starsa, Aleksandar Bečić PR služba. Sud časti UNS-a u sastavu: Slo- bodan Stojićević (predsednik), Dragan Vukićević, Olivera Kovačević, Srebren- ka Gluhić-Ilić. Odluka doneta 24. oktobra 2011. §

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 67 Odluke su skraćivane, u celosti su dostupne na sajtu Saveta www.savetzastampu.rs KsenijaRadulovićprotiv„Večernjih novosti“ Na sednici održanoj 31. maja 2012. godine Komisija za žalbe jedno- glasno donosi odluku da tekstom „Mo- lijer – pisac ljubavnih poroka“, objavlje- nim 18. maja 2012. godine, dnevni list „Večernje novosti“ nije prekršio odred- be Kodeksa novinara Srbije. Obrazloženje: Članovi Komisije ocenili su da tekstom na koji se odno- si žalba nisu prekršene odredbe Kodek- sa, jer je novinarka, postavljajući pita- nje sagovorniku, iznela svoj vrednosni sud, a ne činjenicu. Podnosilac žalbe Ksenija Radulović (selektor Sterijinog pozorja) smatrala je da je autorka intervjua „u formi pitanja plasirala klevetu, navodeći da se ‘selek- cija Sterijinog pozorja više i ne komenta- riše, kao da su svi od njega digli ruke’“. Komisija, međutim, izražava zabri- nutost zbog primećene tendencije da „Večernje novosti“ prilikom izveštava- nja o Sterijinom pozorju u velikom broju slučajeva ne poštuju pravilo da se čuje i druga strana, kao i zbog toga što redak- cija „Novosti“ nije pokazala spremnost da omogući iznošenje drugačijeg mišlje- nja. Članovi Komisije za žalbe smatraju da bi redakcije morale biti otvorene za iznošenje različitih stavova i za moguć- nost polemike. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza, Slaviša Lekić i Predrag Azdejković. § Regionalnicentarzamanjineprotiv „Politike“ Na sednici održanoj 26. apri- la 2012. godine Komisija za žalbe ni- je uspela da usaglasi odluku o tome da li je list „Politika“, objavljivanjem tek- sta „Samo su lopovi revnosni“ 13. marta 2012. godine, prekršio Kodeks novinara Srbije. Potrebne dvotrećinske većine ni- je bilo ni za odluku da je Kodeks prekr- šen, ni za suprotnu odluku. Obrazloženje: Podnosilac žalbe Re- gionalni centar za manjine, naveo je da su spornim tekstom prekršene odred- be Kodeksa koje se odnose na to da no- vinar mora da štiti prava i dostojanstvo ugroženih grupa i da učini sve da iz- begne bilo koju vrstu diskriminacije. Navedeno je da je autor teksta komen- tarišući slučajeve krađe telefonskih ka- blova i lima sa krovova škola i obdani- šta, kritikovao blagu kaznenu politiku koja ide na ruku kradljivcima ove vr- ste robe „po pravilu, romske nacional- nosti“ i izdvojen citat „Sudijska ‘bole- ćivost’ može da se nasluti: oglasiće se neka NVO ili ‘faktor’ koji štiti njihova manjinska prava i ‘prozvaće sudiju’. Či- njenica je da je ova nacionalna manjina, u veoma teškoj materijalnoj situaciji, da živi u bedi, ali i da se ogromna sredstva troše na njihovu ‘inkluziju’, što im ne daje za pravo da imaju popust pred bo- ginjom pravde“. Redakcija „Politike“ odgovorila je na žalbu time da je u tekstu izneto „činje- nično stanje, sa ciljem da se reši važan društveni problem, a čije je rešavanje, pre svega u interesu romske populaci- je“, te da je spremna da se izvini, ukoli- ko podnosilac žalbe dostavi relavantne podatke da „većina delinkvenata koji kradu bakarne kablove nisu pripadnici romske manjine“. Pozivajući se na odredbu Kodeksa po kojoj je prilikom izveštavanja o kri- vičnim delima dopušteno pominjati na- cionalnu, versku, ideološku ili političku pripadnost samo ako je to u neposred- noj vezi sa vrstom krivičnog dela, Ko- misija je najpre pokušala da utvrdi da li je u ovom slučaju postojala takva veza, ali su članovi Komisije ostali podeljeni, kao i kasnije prilikom odlučivanja o po- vredi Kodeksa. Članovi Komisije Tamara Skrozza, Filip Švarm, Slaviša Lekić, Stojan Mar- ković i Petar Jeremić glasali su da je Kodeks prekršen i da tekst diskrimini- še Rome predstavljajući ih kao „zaštiće- ne“ kradljivce koje sudovi ne kažnjavaju jer iza njih stoje moćni zaštitnici, uglav- nom iz nevladinih organizacija. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlović, Božo Pre- lević, Nebojša Spaić, Aleksandar Đivulj- skij i Zoran Ivošević izjasnili su se da povrede Kodeksa nema, jer je nacional- na pripadnost počinilaca krivičnog de- la u ovom slučaju relevantna za tekst. Članovi Komisije preporučuju „Poli- tici“ da, zbog značaja i osetljivosti pi- tanja o kojem nije bilo saglasnosti ipak objavi ove stavove Komisije, iako po Po- slovniku o radu Komisije za žalbe nema takvu obavezu. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Nebojša Spaić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza, Slaviša Lekić i Božo Prelević. § NarodnabankaSrbijeprotiv„Presa“ Na sednici održanoj 26. aprila 2012. godine Komisija za žalbe jedno- glasno donosi odluku da je objavljiva- njem serije tekstova o odgovornosti gu- vernera Narodne banke Srbije za pad kursa dinara, u periodu od 25. februara 2012. do 6. marta 2012. godine, dnev- ni list „Pres“ prekršio odredbe Kodeksa očiglednom pristrasnošću, jednostrano- šću, iznošenjem netačnih tvrdnji i nepo- štovanjem standarda profesionalnog in- formisanja. „Pres“ je obavezan da objavi ovu odluku. Obrazloženje: Podnosilac žalbe guverner Narodne banke Srbije De- jan Šoškić naveo je da su, u sedam tek- stova koje je „Pres“ objavio „načinom izveštavanja o deviznom kursu i, u ve- zi sa tim, o ulozi guvernera NBS, pre- kršeni osnovni standardi profesionalne etike u novinarstvu“. U žalbi se navodi da je „Pres“ tendenciozno stvarao sli- ku o NBS kao instituciji u kojoj su vođe- nje devizne politike i utvrđivanje kur- sa dinara nešto što proizvoljno određuje sam guverner i sugeriše se građanima da im on nanosi štetu i oduzima novac. Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

68 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 Šoškić je naveo i da je list namerno pre- ćutao činjenicu da, po Zakonu o NBS, režim kursa dinara ne utvrđuje guver- ner, već Savet, uz saglasnot Vlade, kao i da guverner nije odgovoran za vođenje fiskalne politike. List „Pres“ nije odgovorio na zahtev da obrazloži svoje uređivačke odluke i ostalo je nejasno da li su pružili drugoj strani-guverneru da za Pres objasni svo- je odluke. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Nebojša Spaić, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza, Slaviša Lekić i Božo Prelević. § Gejlezbejskiinfocentarprotiv „Presa“ Na sednici održanoj 29. marta 2012. godine, Komisija za žalbe do- nela je odluku da je tekstom „Menge- le sa Oksforda: Lekarima dozvola da ubijaju decu“, od 2. marta 2012. godi- ne u štampanom i elektronskom izda- nju, dnevni list „Pres“ prekršio Kodeks i to odredbe koje propisuju obavezu no- vinara da „poštuje i štiti prava i dosto- janstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih gru- pa“, kao i da novinar mora da „učini sve da izbegne diskriminaciju zasno- vanu, između ostalog, na polu, staro- sti, seksualnom opredljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom i društvenom poreklu“. Obavezuje se dnevni list „Pres“ da obja- vi odluku komisije. Obrazloženje: Podnosilac žalbe Gej lezbejski info centar, naveo je da sporni tekst, iako nema nikakve veze sa LGBT temama, počinje rečenicama kojima se kao „sporne i šokantne novotarije“ na- vode gej brakovi, pravo da istopolni ro- ditelji usvajaju decu, legalizacija droge, eutanazija, političko organizovanje pe- dofila i predlog doktorke sa Oksforda da se lekarima dozvoli da ubijaju novo- rođenu decu sa smetnjama u razvoju. Gej lezbejski info centar smatrao je da je stavljanje u isti kontekst gej brako- va, prava gej roditelja da usvajaju decu i prava na promenu pola sa ubijanjem de- ce i pedofilijom nedopustivo i u suprot- nosti sa Kodeksom. Redakcija Presa ni- je se izjasnila o žalbi. Članovi Komisije Ljiljana Smajlović i Božo Prelević smatrali su da tekstom nije prekršen Kodeks, odnosno da autor teksta nije imao nameru da diskrimini- še pripadnike gej populacije, već da je reč o loše napisanom tekstu u kojem se u isti kontekst stavljaju stvari koje me- đusobno nisu u vezi. Članovi Komisije: Ljiljana Smaj- lović, Miljenko Dereta, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivulj- skij, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tama- ra Skrozza i Božo Prelević. § SretenUgričićprotiv„Presa“ Na sednici održanoj 23. februara 2012. godine Komisija za žalbe jedno- glasno je donela odluku da je tekstom „Upravnik Narodne bibilioteka podr- žao atentat na Borisa Tadića“, objavlje- nim 19. januara 2012. godine u štam- panom i elektronskom izdanju, dnevni list „Pres“ prekršio Kodeks i to odredbe koje propisuju obavezu novinara i ured- nika „da prave jasnu razliku između či- njenica koje prenose, komentara, pret- postavki i nagađanja“, kao i da naslov teksta mora da odgovara suštini teksta. Obavezuje se dnevni list „Pres“ da obja- vi odluku komisije. Obrazloženje: Podnosilac žalbe Sreten Ugričić naveo je da je potpisao saopštenje Foruma pisaca, kojim se pis- ci suprotstavljaju hajci na Andreja Niko- laidisa i traži da se njegov članak objavi u celini, jer ga je razumeo kao principi- jelnu podršku slobodi izražavanja. Na osnovu tog potpisa „Pres“ je zaključio da, kako je naveo Ugričić, on podrža- va atentat na predsednika i to stavio u naslov teksta, u kome se, inače, atentat uopšte ni ne pominje. Ugričić je sma- trao da je na ovaj način oklevetan, kao i da je javnost svesno obmanuta. U odgovoru na žalbu, Branko Miljuš, generalni direktor „Pres Pabliš Group“ naveo je da su u „Presu“ smatrali da je njihova profesionalna obaveza da oba- veste javnost o aktivnostima, kako vla- de Srbije i Crne Gore, tako i oponašanju državnih službenika, povodom teksta Andreja Nikolaidisa. On je istakao da je sam naslov teksta trebalo (i, kako je dodao, i uspeo) da oživi kategoriju od- govornosti državnih činovnika, odnosno da dovede do smene upravnika Narodne biblioteke, što se i dogodilo. Članovi Komisije za žalbe ovo obra- zloženje nisu prihvatili i jednoglasno su zaključili da je „Pres“, objavljujući na prvoj strani naslov „Upravnik Narodne biblioteke podržao atentat na Borisa Ta- dića“, povredio temeljno načelo Kodek- sa novinara Srbije koje se odnosi na isti- nitost izveštavanja. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Miljenko Dereta, Petar Jeremić, Sto- jan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Ne- bojša Spaić, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza i Slaviša Lekić. § ViktimološkodruštvoSrbijeprotiv „Večernjihnovosti“ Na sednici održanoj 23. februa- ra 2012. godine Komisija za žalbe do- nela je odluku da fotografijom uz tekst „Dame ubijaju baš muški“, objavljenom 9. novembra 2011. godine, dnevni list „Večernje novosti“ nije prekršio Kodeks. Ipak, Komisija preporučuje redakcijama da, u skladu sa Kodeksom, uvek jasno naznače kada je reč o arhivskim foto- grafijama, kao i da vode računa o no- vom kontekstu u kome će ta fotografija biti upotrebljena. Obrazloženje: Viktimološko društvo Srbije podnelo je, uz saglasnost ošteće- ne, žalbu jer je, kao ilustracija za tekst „Dame ubijaju baš muški“, upotrebljena fotografija koja je, sasvim drugim povo- dom, snimljena još 2008. godine u ka- zneno popravnom zavodu za žene u Po- žarevcu. D.J. koja izdržava kaznu u tom zatvoru obratila se Viktimološkom druš- tvu jer se prepoznala na fotografiji sa či- jim ponovnim objavljivanjem u izmenje- nom kontekstu se nije saglasila. Kako je navedeno u žalbi, reč je o osobi koja u zatvoru nije zbog ubistva, a koja usko- ro treba da izađe iz zatvora i ne želi da se ovakva fotografija objavljuje bez nje- nog pristanka. U žalbi je istaknuto i da su lica žena na slici zamagljena, ali da, ipak, mogu lako da ih prepoznaju, naro- čito oni koji ih poznaju. Članovi Komisije jednoglasno su od- lučili da je teško bilo ko mogao na osno- vu te fotografije da prepozna D.J. jer su lica osuđenica zamagljena. Pošto ni sa- držajem teksta osuđenica nije učinjena prepoznatljivom, članovi Komisije veru- ju da njena privatnost nije narušena ni fotografijom ni tekstom. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Miljenko Dereta, Petar Jeremić, Sto- jan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Ne- bojša Spaić, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza i Slaviša Lekić. § Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 69 „Svedok“protiv„Politike“ Na sednici održanoj 19. januara 2012. godine Komisija je odlučila da tekstom „Nedićevi naslednici traže ze- munski park“, objavljenim 26. novem- bra 2011. godine u štampanom i elek- tronskom izdanju, dnevni list „Politika“ nije prekršio odredbe Kodeksa. Obrazloženje: Redakcija „Svedo- ka“ podnela je 14. decembra 2011. žal- bu zbog toga što je „Politika“ pod nadna- slovom „Politika otkriva“ i uz najavu da je reč o ekskluzivnom dokumentu obja- vila tekst o testamentu Milana Nedića o kome je „Svedok“ pisao već dva puta, pr- vi put pet meseci ranije, a drugi put četi- ri dana pre „Politike“. Redakcija „Svedo- ka“ smatrala je da je ovakvo ponašanje „Politike“ nekorektno, neprofesionalno i zlonamerno, te da je „Svedok“ praktič- no „pokraden“. Takođe je navedeno da je „Politici“ dostavljeno pismo u kojem stoji da je navodni ekskluzivni dokument već objavljen, ali da ona nije objavila pismo „Svedoka“. Redakcija „Politike“ je u od- govoru na žalbu navela da je imala svoj izvor za tekst koji im nije rekao da je do- kumenta već dostavio „Svedoku“. Članovi Komisije su zaključili da ni- je moguće utvrditi da li su autor teksta i redakcija „Politike“ u momentu objav- ljivanja znali da je „Svedok“ već pisao o tome, kao i da, po svemu sudeći, nije bi- lo namere da se nešto što nije kvalifikuje kao ekskluzivno, zbog čega nema povre- de Kodeksa. Ipak, po oceni članova Komi- sije, „Politika“ je trebalo da, kada je to na- knadno saznala, obavesti svoje čitaoce da je tekst već objavljen u „Svedoku“. Komi- sija je ocenila i da je naknadna prepiska između redakcije „Svedoka“ i autora tek- sta u „Politici“ neprimerena, nekorektna, nekolegijalna i da ni na koji način ne do- prinosi jačanju ugleda medija. Protiv odluke glasala su dva člana Komisije Zoran Ivošević i Petar Jeremić. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Neboj- ša Spaić, Zoran Ivošević, Filip Švarm, Tamara Skrozza i Slaviša Lekić. § DanijelaGajićprotiv„Vremena“ Na sednici održanoj 19. januara 2012. godine Komisija je odlučila da tekstom „Tesla za istoriju, tačno u pod- ne“, od 15. decembra 2011. godine u štampanom i elektronskom izdanju, ne- deljnik „Vreme“ nije prekršio odredbe Kodeksa. Obrazloženje: Danijela Gajić pod- nela je žalbu 27. decembra 2012. godi- ne smatrajući da je autor teksta, opisu- jući je, kao jednog od učesnika skupa, kao „ono žensko veliko ko Rusija“, na nedostojan način komentarisao njen fi- zički izgled, izazvan bolešću, čime joj je naneta duševna bol. Ona je navela da je u čitavom tekstu bila „meta njegovih uvreda“, umesto da novinar izveštava o skupu na kome je bio, odnosno o knjizi koja je predstavljena. Redakcija „Vremena“ objavila je njeno pismo, kao reagovanje na sporni tekst, čime je, kako su naveli, praktič- no uvaženo njeno pravo na demanti. Ko- misiji je saopšteno i da redakcija sma- tra da Kodeks nije prekršen jer je reč o satiričnom tekstu, po kakvim je autor prepoznatljiv. Članovi Komisije odlučili su, sa jed- nim glasom „protiv“, da povrede Kodek- sa nije bilo, jer u tekstu nije izneseno ništa posebno uvredljivo, kao i da na- vedenim opisom podnosilac žalbe nije učinjen prepoznatljivim javnosti. Komi- sija je takođe ocenila da je reč o satirič- nom tekstu kojim autor objašnjava poja- vu, bez želje da bilo koga uvredi.. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Nebojša Spaić, Zoran Ivošević i Slaviša Lekić. § MFC-Mikrokomercprotiv„Večernjih novosti“ Na sednici održanoj 19. januara 2012. godine Komisija je odlučila da tekstom „Moglo je pet puta jeftinije“, objavljenim 2. novembra 2011. godine u štampanom izdanju i istim tekstom pod naslovom „Afera PIO: Za dokumentaci- ju dali milione“, objavljenim 1. novem- bra 2011. u elektronskom izdanju, dnev- ni list „Večernje novosti“ nije prekršio odredbe Kodeksa. Obrazloženje: „MFC-Mikrokomerc“ podneo je žalbu 9. januara 2012. jer je pomenutim tekstom ta kompanija i nje- na saradnja sa PIO fondom predstavlje- na „u najružnijem negativnom kontek- stu“, te da se „iznošenjem netačnih i neproverenih činjenica i nizom netačnih tvrdnji“ insinuira kršenje zakona i nelo- jalna konkurencija, a na osnovu izvora iz konkurentskih firmi. U odgovoru na žalbu autorka teksta navela je da su svi podaci citirani iz zva- ničnih dokumenata, te da nijedan tekst nije objavljen, a da prethodno nije zatra- žena informacija iz MFC-a, koji nijednom nije odgovorio, kao i da je u međuvre- menu ceo slučaj postao predmet istra- ge inspektora za privredni kriminal. No- vinarka je takođe navela da je advokat pomenute kompanije došao u redakciju i optužio je da je primila mito od 60 000 evra, što smatra neprimerenim pritiskom zbog čega redakcija planira da traži zašti- tu od policije i Advokatske komore. Komisija za žalbe je jednoglasno za- ključila da je objavljeni tekst potpuno u skladu sa Kodeksom, a da podnosilac žalbe, ne nudi nikakve dokaze za svoje tvrdnje da objavljeni podaci nisu tačni, niti da postoji sprega između novinara i konkurentskih firmi. Članovi Komisije smatraju da je iznošenjem tvrdnji bez dokaza, advokat zloupotrebio pravo na žalbu Savetu za štampu. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Aleksandar Đivuljskij, Neboj- ša Spaić, Zoran Ivošević, Filip Švar, Ta- mara Skrozza i Slaviša Lekić. § KBCBežanijskakosaprotiv„Blica“, „Novosti“i„Politike“ Na sednici održanoj 15. decem- bra 2011. godine Komisija je odluči- la da listovi „Blic“, “Večernje novosti“ i „Politika“, objavljivanjem tekstova „Le- kari traže smenu direktora u KBC Beža- nijska kosa“ („Blic“, 5. jul 2011), „Dok- tori smenjuju direktora“ („Novosti“, 6. jul 2011.) i „Odluka o direktoru KBC Bežanijska kosa u rukama gradskih od- bornika“ („Politika“, 6. jul 2011) nisu prekršili odredbe Kodeksa. Obrazloženje: Podnosilac žalbe smatrao je da je pomenutim tekstovi- ma povređen Kodeks jer se stiče uti- sak da je „neznatna grupa lekara koja očigledno ima pristup određenim dnev- nim listovima radi plasiranja netačnih i nepotpunih informacija, objavljivanjem ovakvih tekstova, zajednički pokuša- la da izvrši pritisak i utiče i na javno mnjenje i na gradsku skupštinu, kako bi se izazvala smena dirketora KBC Beža- nijska Kosa, za šta ne postoje razlozi“. Novinarima je, kako je navedeno, predočeno i drugo pismo, koje je pot- pisao veći broj zaposlenih, a koji su po-

70 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 držali rad direktora ove ustanove. Ista- knuto je, takođe, da uprkos tome što su najavili smenu direktora Vladimira Kov- čina, pomenuti listovi nisu nakon sedni- ce Skupštine grada objavili da smena di- rektora nije bila na dnevnom redu. Komisija za žalbe je, na osnovu od- govora sve tri redakcije na žalbu, kao i dopunskih informacija koje su zatražene i od podnosioca žalbe i od redakcija, za- ključila da je drugo pismo (podrške di- rektoru) upućeno tek 1. avgusta 2011. godine, odnosno da novinarima nikako nije moglo biti poznato kada su počet- kom jula pisali tekstove. Članovi komi- sije istakli su i da su sve tri redakcije ponudile direktoru da odgovori na navo- de koje je u otvorenom pismu iznelo 14 lekara KBC-a. Većina članova komisije smatrala je i da to što kasnije nije objav- ljeno da direktor nije smenjen ne mo- že biti razlog da se se zaključi kako je navednim tekstovima prekršen Kodeks. Dva člana Komisije, Zoran Ivošević i Petar Jeremić smatrali su da su nakon održane sednice Skupštine grada Beo- grada novinari morali da objave da do najavljene smene direktora KBC „Beža- nijska kosa“ ipak nije došlo. Po njima, prećutkivanje epiloga predstavlja povre- du Kodeksa. Članovi Komisije Tamara Skrozza i Filip Švarm smatrali su da je „Politika“ povredila Kodeks objavljivanjem na svom veb sajtu komentara čitaoca kojim se do- vodi u vezu smrt pacijenta sa neisprav- nošću skenera u KBC „Bežanijska kosa“. Zbog toga, Komisija ukazuje i na to da dobri novinarski običaji nalažu da se, kad god je to moguće, vest isprati do kraja, kao i da redakcije, naročito one u kojima postoje moderatori, jesu odgovor- ne za komentare čitalaca koje objavljuju na svojim veb sajtovima i ne mogu izbe- ći odgovornost jednostavnom „objavom“ da ne stoje iza stavova svojih čitalaca. Članovi Komisije: Ljiljana Smajlo- vić, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Nebojša Spaić, Zoran Ivoše- vić, Filip Švar, Miljenko Dereta, Tama- ra Skrozza i Slaviša Lekić. § NestoroviLacmanovićevaprotiv „Presa“ Na sednici održanoj 15. oktobra 2011. godine Komisija za žalbe je od- lučila da je tekstom „Lekar mučio že- nu i njenog ljubavnika“ objavljenim 9. septembra 2011. godine u štampanom i elektronskom izdanju dnevnog lista „Pres“ prekršen Kodeks. List je dužan da objavi odluku. Obrazloženje: Podnosioci žalbe od 20. septembra 2011. Aleksandra Ne- storov i Vedrana Lacmanović, uz sagla- snost oštećene R.K, smatrale su da po- menutim tekstom nije poštovano pravo osobe na privatnost, jer je objavljeno puno ime i prezime njenog supruga, nje- ni inicijali, mesto u kome žive, njihova zanimanja, kao i gde su zaposleni. „Ima- jući u vidu da je u pitanju mali grad, da su lica lekari, jasno je da je pravo na privatnost žene prekršeno i da to može imati posledice na njenu budućnost, kao i na budućnost njihove dece“, navedeno je u žalbi. Nestorov i Lacmanovićeva ta- kođe veruju i da su detalji koji se u tek- stu navode senzacionalistički i da ne do- prinose obaveštavanju javnosti o nasilju u porodici, niti su neophodne za razu- mevanje suštine događaja. „Pres“ se o navodima iz žalbe nije izjasnio u propisanom roku od sedam dana, niti je izražena spremnost da se žalba reši objavljivanjem izvinjenja ili ispravke. Članovi Komisije za žalbe ocenili su da su objavljenim tekstom povređena prava oštećene, odnosno da nije pošto- vano njeno pravo na privatnost. Takođe je ocenjeno da tekst obiluje nepotreb- nim senzacionalističkim detaljima, a čija je tačnost i proverljivost takođe proble- matična, pošto se autori teksta pozivaju samo na izjavu anonimnog „sagovornika upoznatog sa celom dramom“. Članovi Komisije: Miljenko Dereta, Aleksandar Đivuljskij, Božo Prelević, Pe- tar Jeremić, Stojan Marković, Zoran Ivo- šević, Filip Švar, Tamara Skrozza, Slavi- ša Lekić i generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković. § TomicaMilosavljevićprotivNIN-a Na sednici održanoj 27. oktobra 2011. Komisija je odlučila da tekstom „Vlast štiti bivšeg ministra“ objavljenim 13. oktobra 2010. u NIN-u nisu prekrše- ne odredbe Kodeksa. Obrazloženje: Podnosilac je u žal- bi od 17. oktobra 2011. naveo je da je u pomenutim tekstu, izneto više neisti- na, kao i da je tekst uvredljiv i da insi- nuira njegovu krivicu u vezi sa nabav- kom vakcine u toku pandemije AH1N1 virusa 2009-2010. godine. Žalba je upu- ćena glavnom uredniku NIN-a Nebojši Spaiću, koji je izrazio spremnost da se sa Milosavljevićem dogovori o eventu- alnom objavljivanju odgovora ili reago- vanja. Podnosilac žalbe je to odbio, uz obrazloženje da nije moguće reagovati na nešto što je objavljeno na naslovnoj i još šest strana u novinama, kao i da je „efekat prljanja već postignut“. Članovi komisije ocenili su da se članak novinarke Katarine Preradović, objavljen u 3172. broju NIN-a odnosi na aferu „vakcina“ koja se dogodila u vreme ministarskog mandata podnosi- oca žalbe Tomica Milosavljevića, te da se tiče političke, a ne građanske lično- sti imenovanog. Informacije o političarima i drugim nosiocima javnih funkcija ne podležu ograničenjima koja važe za informacije o privatnim licima. Komisija je ocenila da je novinarka članak pisala obazrivo i s merom, bez „tvrdih“ iskaza, („Čini se da Milosavljević nije bio sasvim neinformi- san o dešavanima vezanim za nabavku i atest vakcine“ ), govoreći o „nedoumica- ma“ u pogledu broja doza, i „zaobilaže- nja nacionalne Agencije za lekove“. Ako se ima u vidu razlika između izjave žali- oca da nijednu odluku nije doneo sam, bez konsultacija sa Radnom grupom za pandemiju koju je činilo 16 stručnjaka („Danas“ od 22.-23. oktobra 2011.) i izja- ve dr Branislava Tiodorevića da je, kao član te radne grupe, insistirao da se vak- cina atestira u našoj Agenciji za lekove, ne može se zaključiti da je autorka član- ka povredila Kodeks u pogledu novinar- ske pažnje. Utoliko pre što je ugledni epidemiolog prof. dr Zoran Radovano- vić izrazio sumnju da je afera sa vakci- nom „stvar čitave Vlade“. Podnosilac žalbe je bio u prilici da se izjasni o temi članka jer ga je novinarka NIN-a kontaktirala pre objavljivala tek- sta. On to nije iskoristio, smatrajući da treba da ćuti dok je „proces u toku“. Što se naslova članka tiče, on nije uvredljiv za žalioca jer ima u vidu „is- hitrenu izjavu“ ministarke pravde da je Tomica Milosavljević dobijao pogrešne informacije od direktorke RZZO, što ni- je demantovano. Članovi Komisije: Miljenko Dere- ta, Aleksandar Đivuljskij, Božo Prelević, Petar Jeremić, Stojan Marković, Ljiljana Smajlović, Filip Švar, Tamara Skrozza i generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković. § Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

m a j / j u n 2 0 1 2 | L i n k | 71 SRBISLAV MANOjLOVIć (1953–2012) preminuo je 5. januara, u Beogradu, u 59. godini. Bio je snimatelj Radio- televizije Srbije. U Televiziji Beograd proveo je više od 35 godina tokom kojih je poseban pečat ostavio radeći u Sportskoj redakciji. Njegovi snimci zabeleženi na svetskim i evropskim prvenstvima u rukometu, odbojci, Univerzijadi, ostaće zauvek upamćeni kao deo istorije srpskog sporta. Bio je veliki šarmer, omiljen među kolegama, posvećen poslu, uvek spreman da pomogne, posebno mlađim generacijama. OLIVeRA PeTROVIć (1952– 2012) preminula je 7. januara posle kratke i teške bolesti, a sahranjena je 11. januara na Topčiderskom groblju. Studirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Do poslednjeg dana radila je kao novinar i urednik. Za Oliveru je novinarstvo bilo način života. Prve tekstove objavila je u listu „Zdravo“ koji je bio namenjen tinejdžerima. Za tiražni časopis „Intervju“ pravila je zapažene intervjue sa ličnostima iz sveta filma, pozorišta, muzike, politike, književnosti... Novinarsku karijeru nastavila je u časopisu „Ana“, namenjenom ženi i porodici. Posle gašenja „Ane“ došla je u „Bazar“ i ubrzo postala urednik društvene hronike, gde je ostala sve dok je osećala da može da radi. Ostaće upamćena kao izuzetno prijatna osoba, šarmantna, dobronamerna, vredna, uvek nasmejana i puna optimizma. LAZAR TOPALOVIć (1948– 2012) preminuo je iznenada 16. januara u 63. godini, a sahranjen je 19. januara na beogradskom groblju Orlovača. Rođen je u Beogradu 1948. godine. Topalović je bio dugogodišnji novinar frankfurtskih „Vesti“ od kojih je 2009. godine primio godišnju nagradu za najboljeg novinara. Pre toga je radio u mnogim beogradskim redakcijama, između ostalih u „Politici ekspres“, satiričnom časopisu „Jež“ i magazinu „Star“. RAdOMIR šOšKIć (1934– 2012) preminuo je 18. januara u 78. godini, a sahranjen je 21. januara na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Peći gde je završio gimnaziju. Diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi 1958. godine u listu „Mladost“. Pokrenuo je 1966. godine list „Tempo“ i bio njegov prvi glavni i odgovorni urednik. Ovaj list godinama je bio najtiražniji sportski nedeljnik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Iz „Tempa“ 1979. godine prelazi u NIN. Muzički list „Rok“ pokreće 1982. godine, a godinu dana kasnije informativno-političku reviju „Intervju“. Od 1985. do 1988. godine Šoškić je bio zamenik glavnog urednika „Ilustrovane Politike“, a od 1988. do 1993. godine i glavni urednik. Do odlaska u penziju 1998. godine bio je savetnik u direkciji „Politike“. Kao autor, koautor ili glavni urednik izdao je više knjiga, među kojima i romansirane biografije Moše Marjanovića, Rajka Mitića i Stjepana Bobeka i knjigu „Partizanova škola fudbala“. Bio je autor devet scenarija za dugometražne dokumentarne filmove o sportskim velikanima, klubovima Partizanu i Crvenoj zvezdi. VeLjKO SAMOLOV (1946– 2012) preminuo je u 66. godini, nakon duge i teške bolesti, 31. januara u Beogradu, a sahranjen je 3. februara na beogradskom Novom groblju. Bio je dugogodišnji novinar Informativno-političke redakcije Televizije Novi Sad. U Informativnom programu Televizije Beograd radio je u drugoj polovini osamdesetih i početkom devedesetih godina. Vodio je „Dnevnik“ i bojio ga osobenom vrstom humora, ironije, izgovarao dvosmislene najave koje su imale političku žaoku. U čistkama u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka ostaje bez mesta voditelja „Dnevnika“, da bi na kraju ostao i bez novinarskog mesta u pripremi ponoćnih vesti. Po odlasku sa Radio- televizije Beograd, pisao je sa „Našu Borbu“, „Vreme“, radio za radio Slobodna Evropa u Pragu. Bio je prvi urednik i voditelj jednosatnog nedeljnog televizijskog programa TV Liberty. Bio je jedan od osnivača Fonda solidarnosti 1993. godine, kasnije, od septembra 2006. do septembra 2007. i generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ostaće upamćen kao dobroćudan, uvek nasmejan i blag čovek. eNIKe HALAS (1974–2012) nakon duge i teške bolesti preminula je 2. februara u 38. Godini, a sahranjena je 6. februara u Temerinu. Enike je rođena 10. maja 1974. godine u Pančevu. Novinarsku karijeru započela je 1995. godine u mađarskoj redakciji TV Novi Sad. Za vreme studija u Segedinu bila je dopisnik Radija 021, nakon čega je postala programska direktorka Multiradija, nekadašnjeg drugog programa Radija 021 na jezicima manjina. Kao zamenica glavnog urednika dnevnog lista „Mađar so“ radila je od 2009. godine. RAdOVAN deLIBAšIć (1949– 2012) preminuo je 7. februara u 63. godini, a sahranjen je na kuršumlijskom groblju u naselju Dankovice, 8. februara. Jedan je od najpoznatijih novinara i publicista iz Toplice. Bio je višegodišnji dopisnik „Večernjih novosti“, saradnik mnogih domaćih i inostranih medija. Nesebično je pomagao mlađim kolegama. ZORAN TMUšIć (1956– 2012) preminuo je u Užicu 7. februara posle duge i teške bolesti, u 56. godini. Sahranjen je 8. februara na groblju u Sevojnu. Novinarsku karijeru je započeo u fabričkom listu „Valjaonice aluminijuma“, a potom sarađivao sa „Užičkom nedeljom“. Tokom dugogodišnje karijere u „Našoj Borbi,“ „Blicu“ i „Frankfurtskim vestima“, Zoran je ostavio dubok i neizbrisiv trag u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu. Bio je saradnik i mnogih pisanih medija u regionu i svetu. NAdA MIjATOVIć (1929– 2012) preminula je 7. februara u Beogradu u 83. godini. Sahranjena je 8. februara na groblju u Vršcu. Rođena je u Vršcu, gde je završila gimnaziju. Diplomirala je germanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije završila je u Beču. Novinarstvom je počela da se bavi 1960. godine. Radila je u mnogim srpskim i jugoslovenskim listovima: „Večernjim novostima“, „Svijetu“, „Oslobođenju“, „Večernjem listu“, „Našoj Borbi“, „Republici“, listu „Danas“, „Vivi“... Dobitnica je nagrade UNS-a „Svetozar Marković“ 1973. godine za uređivački rad. Objavila je 20 knjiga od kojih su najpoznatije: „Iza reflektora slave“, „Pastorčad života“, „Zapisi iz belog sveta“, „Savremene žene o muškarcima“, „Drukčiji ljudi“, „Licem u naličje“, „U jednom gradu, svejedno kom“... In memoriam

72 | L i n k | m a j / j u n 2 0 1 2 MIKLOš HORNjIK (1944– 2012) preminuo je nakon duge i teške bolesti 12. februara u 68. godini u Budimpešti. Bio je književnik, novinar, urednik i istoričar književnosti. Rođen je u Novom Sadu, gde je bio saradnik lista „Mađar so“ i glavni urednik nedeljnika „Kepeš ifjušag“. U Televiziji Novi Sad je radio kao lektor i urednik emisija iz kulture, a jedno vreme radio je i u Institutu za hungarološka istraživanja. U Mađarsku se odselio 1991. godine gde je bio glavni urednik u dva lista, kao i saradnik i urednik Mađarske televizije. Objavio je preko deset knjiga publicističkih i naučnih radova i dobitnik je više nagrada u Mađarskoj. čedOMIR šUNjeVIć(1930– 2012)preminuoje13.februara u82.godini,asahranjenje17. februaranaGradskomgroblju uNovomSadu.Rođenjeu Dapsiću,kodBerana.Osnovnu školuzavršiojeurodnom selu,agimnazijuuBeranama. Filozofskifakultetzavršioje uPrištini,aistorijuuSkoplju. Joškaogimnazijalacpočeo jedapišepoezijuipolaveka jepisaozadecu.Smatrase začetnikomdečjeknjiževnosti nasrpskomjezikunaKosovu iMetohiji.Jedanjeodtrojice osnivačaRadio-televizije Priština,čijijebioprviurednik informativnogprograma.Nakon osmogodišnjegradanateleviziji prelazinaUniverzitet,gdeje kaoprofesorradiotridecenije, svedopenzionisanja.Njegova poezijaiprozazastupljenajeu devetantologijaiprevođenajena turski,slovenački,makedonski ialbanskijezik.Poslednjih dvanaestgodinaČedomir Šunjevićživeojeistvaraou NovomSadu. MILAdIN MANOjLOVIć (1947– 2012) preminuo je 14. marta u 65. godini, a sahranjen je 17. marta na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Majaškim Međama kod Belog Manastira u Hrvatskoj. Novinarstvom se bavio od 1969. godine, najpre kao spiker u Radio Osijeku, a zatim kao spiker, novinar i urednik muzičke emisije na Radiju Beli Manastir. Kao honorarni saradnik pisao je za listove „Belje“ i „Baranjske novine“. Na konkursu 1974. godine za spikera i novinara primljen je u informativno- političku redakciju Prvog programa Radio Beograda, gde je radio sve do penzionisanja. Kao radijski novinar pratio je najznačajnije događaje u bivšoj Jugoslaviji. Više od 10 godina na Prvom programu Radio Beograda uređivao je i vodio emisiju „Novosti dana“. Radio je i kao voditelj televizijske emisije posvećene vojsci „Dozvolite da se obratimo“ na Televiziji Beograd, gde je bio zamenik urednika Beogradskog programa. Ostaće upamćen kao jedan od najprepoznatljivijih glasova Radio-televizije Beograd. ZORAN POPOVIć (1929–2012) preminuo je 31. marta u 83. godini, a kremiran je 5. aprila na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Tetovu. Novinarstvom se bavio od 1958. godine, najpre u Radio Beogradu kao novinar u redakciji jutarnjeg programa, potom u listu „Politika“ gde je bio urednik rubrike „Među nama“ i novinar unutrašnje rubrike. Iz „Politike“ odlazi u Informativni program Televizije Beograd gde je dugo godina uređivao Drugi dnevnik. Tamara Miladinović (1987– 2012) poginula je 1. aprila u požaru u diskoteci „Kontrast“ u Novom Sadu u 25. godini. Sahranjena je 4. aprila na novosadskom Novom groblju. Tamara je bila studentkinja novinarstva na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Nekoliko godina radila je na novosadskoj Televiziji Delta kao voditeljka i novinarka u informativnim i zabavnim emisijama. dRAgIć LAZIć (1946–2012) preminuo je 1. maja posle duge i teške bolesti, a sahranjen je 3. maja na Varoškom groblju u Kragujevcu. Rođen je 1946. godine u Stragarima kod Kragujevca. Završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Karijeru je započeo u kragujevačkoj „Svetlosti“, nakon čega je prešao u Radio Kragujevac. Od 1992. do 1996. godine bio je potpredsednik Skupštine grada Kragujevca, da bi se po isteku mandata vratio novinarstvu. Kao dopisnik „Politike“ iz Kragujevca radio je 30 godina. jOVANKA BeBA ZURKOVIć (1956–2012) preminula je posle kraće bolesti 10. maja u 56. Godini, a sahranjena je 11. maja na Novom groblju u Sremskoj Mitrovici. Rođena je 17. decembra 1956. godine u Rumi, ali je ceo svoj život provela u Sremskoj Mitrovici, gde je i završila gimnaziju. Novinarstvom se počela baviti pre tri decenije. U „Sremske novine“ došla je 1. aprila 1987. Godine, gde je najpre radila kao saradnik lista za šidsku opštinu, a zatim bila pomoćnik glavnog i odgovornog urednika. Posle privatizacije lista, 2005. godine postala je najpre zamenik, a potom i v. d. glavnog i odgovornog urednika „Sremskih novina“. Od avgusta 2005. do prerane smrti bila je glavna i odgovorna urednica lista. NedA eRceg (1922–2012) preminula je 18. maja, a kremirana je 22. maja na Novom groblju u Beogradu. Rođena je 3. decembra 1922. u Sarajevu. Novinarstvom je počela da se bavi 1945. godine kao mlađi saradnik u redakciji „Narodne armije“. U redakciji „Omladinske riječi“ u Sarajevu radila je kao urednica. Potom postaje glavna i odgovorna urednica u „Banjalučkim novinama“, a zatim i glavna i odgovorna urednica Radio Sarajeva. U penziju odlazi 1973. godine nakon čega je honorarno radila posao glavnog urednika časopisa „Žena danas“ i časopisa „Faits at tendences“. Objavila je 1963. godine knjigu putopisa „Poziv na putovanje“. MILUTIN MILeNKOVIć (1925– 2012) preminuo je 21. maja u 87. godini, a kremiran je u krugu porodice 23. maja na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Mladenovcu. Pravni fakultet završio je u Beogradu 1952. godine, kada počinje da se bavi novinarstvom i u njemu ostaje do kraja radnog veka. Radio je u Radio Sarajevu, „Borbi“ i Radio Beogradu gde je bio direktor i glavni urednik Prvog programa. Slavu je stekao kao spoljnopolitički novinar. Bio je specijalni izveštač i dopisnik „Borbe“, Tanjuga i Radio Beograda iz Francuske, Velike Britanije, Švedske, Poljske, SAD, Libana i Egipta. Bio je veliki poznavalac Bliskog istoka. Objavio je knjige „Afrika i velike sile“, „Sa alžirskim ustanicima“ i „Arapi između juče i sutra“. Bio je predsednik Saveza novinara Jugoslavije 1977. godine. Kao rezervni oficir u činu pukovnika, za vreme NATO agresije 1999. godine bio je angažovan u Generalštabu Vojske Savezne Republike Jugoslavije. Dobitnik je nagrade za životno delo „Moša Pijade“ Saveza novinara Jugoslavije 1981. Godine, nagrade za životno delo „Svetozar Marković“ Udruženja novinara Srbije 1998. godine i Sedmojulske nagrade. In memoriam

75

76

77

78